Marija iri

Antikvarnica

SADRAJ
UVOD INTERNET POJAM, NASTANAK I STRUKTURA ELEKTRONSKO POSLOVANJE DOMENI NA INTERNETU STRUKTURA VEB SAJTA PLAANJA PUTEM INTERNETA MODELI PLAANJA U INTERNET POSLOVANJU SREDSTVA PLAANJA NAINI PLAANJA PREKO INTERNETA POSLOVNI MODELI NA INTERNETU POSREDNITVO BIZNIS MODEL NA INTERNETU PODACI O FIRMI NAIN PLAANJA DISTRIBUCIJA MARKETING I IRENJE DELATNOSTI ZAKLJUAK LITERATURA 6 7 7 8 9 10 10 10 11 12 13 2 3 4 4 2

UVOD

Marija iri

Antikvarnica

Komunikacije ine osnovu svakog poslovanja. U toku poslovanja odvija se komunikacija izmeu preduzea i kupaca, izmeu zaposlenih u okviru preduzea, poslovnih partnera i preduzea itd. Bez komunikacija, usluge i proizvodi se ne bi mogli prodavati niti proizvoditi. Pojava Interneta dovodi do novog naina komuniciranja koji omoguava nesluene mogunosti. Danas sve vie elektronsko poslovanje postaje standardni nain poslovanja u razvijenom svetu. Koncepti elektronske trgovine obuhvataju onlajn komunikacije, poslovne transakcije, trgovinu robom i uslugama, pruanje servisnih i finansijskih usluga i sve ostale akcije i radnje koje prate poslovanje i za iju realizaciju je neophodna raunarska mrea Internet. Ovde postoje i problemi izazvani okruenjem u kome je savremena i, pre svega, konkurentna organizacija primorana da funkcionie. Karakteristika ovakvog okruenja jeste da su organizacije u njemu suoene sa dva osnovna problema - globalizacijom i visokim nivoom organizacionih i tehnolokih promena. Prelazak na elektronsku trgovinu predstavlja nain za savladavanje ovih problema iz vie razloga, ali naroito zato to je ovaj oblik poslovanja sposoban da eliminie problem vremenske razlike i geografske udaljenosti izmeu poslovnih partnera vezan za naruivanje, isporuku i plaanje robe ili usluga. Pored toga, granice poslovanja se proiruju na robe i usluge koje do pojave ovog tipa poslovanja nisu ni postojale, odnosno na elektronske robe i usluge.
INTERNET POJAM, NASTANAK, STRUKTURA

''Internetski nain ivota'' ili ''internetski nain rada'' su novi nain ivota i rada, proireni iskoriavanjem prednosti digitalnih ureaja i digitalnih veza i s tim u vezi digitalnih informacija, po reima B. Gejtsa, sa ciljem uspostavljanja trenutnih poslovnih refleksa i stalnog, interaktivnog stratekog razmiljanja. Fenomen Interneta je u onome to Internet prua, promenama koje pokree, on je novi mas-medij, nova kultura i novi nain razmiljanja. Osnove Interneta postavljene su ezdesetih godina u Americi, iako se Internet kao termin prvi put pojavljuje osamdesetih godina prolog veka. Prvi projekat izgradnje jedinstvene mree je ARPANET (Advanced Research Project Agency Network). Finansiralo ga je ministarstvo odbrane SAD. Sedamdesetih godina na ovu mreu se prikljuuju univerziteti u SAD, a osamdesetih akademske institucije Evrope. Za irenje mree od krucijalnog znaaja je definisanje komunikacionog protokola (TCP/IP Transmission Control Protocol/ Internet Protocol), 1974., sa konanom verzijom 1978. Preokret u razvoju Interneta nastaje devedesetih godina izlaskom iz vanakademskog okruenja, odnosno legalizacijom komercijalnih aktivnosti na Internetu. Na poetku novog milenijuma Internet postaje globalna mrea. Iako Internet deluje kao jedinstvena svetska mrea, re je o decentralizovanoj organizaciji koju objedinjuje jedinstvena tehnologija rada. Kao takva ona nema vlasnika. Iako postoje standardi, ne postoji niko ko nadgleda da li se oni potuju.

Marija iri

Antikvarnica

Internet je, u sutini, mnogo vie od raunarske mree. Njegova sutina je u onome to Internet moe da prui primenom u poslovnom procesu i zato se najee koristi termin ''internet tehnologije''. Tek njihova primena ini Internet ''tritem informacija'', podrkom ''istraivakim delatnostima'' i ''poslovnim aktivnostima''. Savremene digitalne multimedijalne tehnologije na informatiko-komunikacionoj platformi, neophodan su osnov globalnih poslovnih procesa: poslovnih komunikacija, elektronskog transfera novca, elektronskog transfera tehnike dokumentacije, poslovnih transakcija, servisa za rezervacije i kupovinu i sl. Da bi preduzea uspeno poslovala moraju postati deo globalnih poslovnih procesa.
ELEKTRONSKO POSLOVANJE

Tradicionalno poslovanje se zasniva na korienju strukturiranih papirnih dokumenata u dobro definisanoj i opteprihvaenoj komunikaciji izmeu uesnika u procesu poslovanja. Savremene digitalne tehnologije omoguavaju efikasnije poslovanje, bez korienja papirnih dokumenata i bez neposrednog kontakta izmeu uesnika u procesu poslovanja. Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje (e-business). Procenjuje se da ukupan godinji promet elektronskog poslovanja iznosi oko 750 milijardi dolara. Najpopularniji kanal elektronskog poslovanja je Internet.
Slika1:Obim elektronskog poslovanja
Obim elektronskog poslovanja
4%

8% 30%

SAD Evropa 58% Ostali Japan

Izvor: www.fon.rs

Evolucija elektronskog poslovanja zapoela je razmenom pote u elektronskom obliku (''elektronska pota''). Prvi zadatak veb tehnologije bio je elektronsko publikovanje poslovnih informacija, kao zamena za klasino tampanje. iroka prihvaenost Veb servisa kasnije je stvorila uslove za realizaciju poslovnih transakcija, kao elementa sistema elektronskog poslovanja, a proces prodiranja veb tehnologija u sve pore poslovnih sistema i dalje traje. Postoje dva osnovna tipa elektronskog poslovanja koji u sebi objedinjuju veliki broj podvrsta:

Marija iri

Antikvarnica

B2C - Business to Consumer, u kome potroai naruuju proizvode i servise elektonskim putem od preduzea. Internet prua razliite mogunosti marketinkog nastupa preduzea i omoguava masovni pristup potroaa proizvodima i servisima elektronskim putem. B2B - Business to Business, to podrazumeva elektronsko poslovanje koje se odvija izmeu preduzea (od otkrivanja, pronalaenja odgovarajue robe, pregovora, naruivanja, ispostavljanja faktura, plaanja, distribucije dokumentacije, a nekada ak i konkretne robe ili usluge, podrke...). Elektronsko poslovanje, uglavnom, podrazumeva poslovanje preko raunara i Interneta.
DOMENI NA INTERNETU

Domen je adresa na Internetu (vebu). Ime domena je veoma vano. Mora biti interesantno, domiljato, lako itljivo i lako za pamenje. Domain Name System (DNS) daje svakom raunaru na Internetu adresu koja se sastoji iz lako prepoznatljivih slova i rei umesto IP adrese. Na primer, www.ebay.com, www.amazon.com
Slika 2. Registracija

Izvor: www.dreamwebhosting.net

STRUKTURA VEB SAJTA

Na sajtu firme Antikvarnica moe se nai: Korisnici Pregled Galerije Davanje Ponuda Postavljanje u Galeriju
Slika 3: Struktura veb sajta

Istorije Predmeta Kolekcionarske grupe Forum

Marija iri

Antikvarnica

Prijava na sajt Korisnici Pregled Galerije Davanje Ponuda www.e-antikvarnica.com Istorija korisnika

Rariteti Antikviteti

Eanti kva rnic a.c om

Postavljanje u Galeriju

Download Istorije Predmeta Pregled

Kolekcionarske Grupe

Prijava u grupu Pregled grupa

Forum

Marija iri

Antikvarnica

PLAANJA PUTEM INTERNETA MODELI PLAANJA U INTERNET POSLOVANJU

Dva osnovna modela plaanja su: Cash-like, sistem koji podrazumeva pretplatu. U ovakvim sistemima odreena suma novca se uzima od kupca pre nego to je trgovina obavljena. U ovu grupu spadaju: Smart card, elektronski ke i bankarski ekovi.
Slika 4:Ke orijentisan model

Check-like, sistem kod koga se plaanje obavlja u trenutku kupovine (paynow) ili po obavljenoj kupovini (pay-latter). Primer za pay-now grupu su bankomati (ATM Automated Teller Machine), a za pay-latter je primer plaanja kreditnim karticama.
Slika 5: ek orijentisan model

Marija iri

Antikvarnica

SREDSTVA PLAANJA

Elektronski ili digitalni novac predstavlja elektronsku zamenu papirnog novca, i kao takav moe se uvati i troiti. Elektronski ekovi elektronski dokument, digitalno potpisan, analogno potpisanom papirnom dokumentu, kojim se nalae banci potpisnika da isplati iznos novca sa potpisnikovog rauna u odreenom roku. E-ek moe biti poslat i primljen kao bilo koji e-mail. Kreditne kartice podaci sa kartice se razmenjuju putem Interneta, bez ifriranja, problem su tajnost podataka i identitet pravog vlasnika kartice. ifrovane kreditne kartice podaci o kreditnoj kartici se alju u vidu ifrovane poruke, primalac (prodavac) proverava identitet kupca kao vlasnika kreditne kartice, prodavac vri proveru informacija o kartici i digitalnom potpisu, banka alje potvrdu ispravnosti. Potvrda tree strane brojevi kreditnih kartica ne putuju Internetom, ve preko finansijskog posrednika.
NAINI PLAANJA PREKO INTERNETA

Kombinacija telefon kartica Plaanje pouzeem -Korisnik na Internetu nalazi traenu robu; -Poruuje prijavom na sajtu; -Robu donosi dostavlja ili potar; -Plaa se direkno dostavljau. Loa strana je to se jedan deo robe vraa, nije preuzeta, a trokovi su ve napravljeni. Plaanje preko iro rauna - Korisnik nalazi robu na Internetu; - Sa sajta dobija cenu i broj iro rauna na koji treba da uplati novac; - Korisnik plaa u banci i alje potvrdu trgovcu; - Roba se posle toga dostavlja potom ili dostavljaem. Loa strana je to korisnik mora da odradi veliku proceduru sa bankom, a roba stie kasnije. Plaanje karticama - Faza informisanja sa elektronskog kataloga - Faza dogovora i ugovaranja (registracija na strani trgovca, provera i potvrda autentifikacije, izbor servisa i poruivanje, provera stanja na raunu kupca i kreditne sposobnosti, potvrda narudbine)

Marija iri

Antikvarnica

- Faza plaanja (slanje kriptovanih podataka, provera i potvrda kriptovanih podataka, slanje kljua za dekriptovanje i slanje debitnog rauna, dekriptovanje i potvrda servisa, slanje potvrde) - Faza bankarskog postprocesiranja (prijem podataka o izvrenim transakcijama, zaduivanje rauna korisnika, formiranje zbirnih naloga po trgovcima, izvrenje plaanja trgovcima) Elektronskim ekovima Elektronskim nalogom Plaanje putem potvrde tree strane (First Virtual) Na sajtu trgovca kupac pronalazi traenu robu i popunjava FV PIN Trgovac proverava FV PIN Trgovac inicira transakciju plaanja preko FV aljui mu sledee podatke: FV PIN trgovca, FV PIN kupca, iznos, valuta, opis proizvoda. First Virtual alje e-mail poruku kupcu na koju on treba da odgovori i potvrdi kupovinu. Ova poruka u sebi sadri sledee informacije: ime trgovca, iznos, opis proizvoda. Kupac potvruje sa da ili ne, prihvata li kupovinu ili je odbija. To radi putem e-mail pote. Ukoliko ne odgovori u nekom zadatom roku, transakcija se ponitava. First Virtual alje poruku trgovcu da je prodaja prihvaena i da e nakon 91-og dana novac biti uplaen na njegov raun.
POSLOVNI MODELI NA INTERNETU

Biznis model predstavlja metod poslovanja kompanije i nain na koji ona generie svoje prihode radi sopstvenog odranja. Biznis model je metod obavljanja biznisa pomou kojeg se kompanija odrava, odnosno generie profit. To je niz planiranih aktivnosti dizajniranih da bi rezultirali profitom na tristu. Biznis modeli na Internetu su u veini sluajeva veoma kompleksni, a kompanije koje se bave elektronskim biznisom na Internetu uglavnom koriste nekoliko biznis modela u isto vreme. Biznis modeli na Internetu su rezultat planiranih biznis aktivnosti, na osnovu kojih kompanije ostvaruju prihod, a u cilju daljeg rasta i funkcionisanja sistema. Biznis modeli na Internetu se mogu svrstati u nekoliko osnovnih kategorija: -posrednitvo -proizvoac -onlajn propaganda -onlajn zajednica -infoposrednici -pretplata -trgovac -provizija U poslednje vreme biznis modeli predstavljaju forme koje podleu zatiti intelektualne svojine koja se moe zatititi patentom, to jasno ukazuje na njihov znaaj.

Marija iri

Antikvarnica

POSREDNITVO BIZNIS MODEL NA INTERNETU

Posrednici predstavljaju glavne uesnike na onlajn tritu i ovaj biznis model neki autori nazivaju brokerstvom ili komisiono bazirani biznis model. Oni povezuju prodavca i kupca ime omoguavaju obavljanje biznisa izmeu njih. Onlajn posrednici su kompanije koje omoguavaju prodaju proizvoda i usluga putem Interneta, a svoje usluge naplauju na bazi provizije od onlajn transakcija. Najpoznatiji primeri ovakve vrste modela su kompanije eBay i travelocity. Biznis model posrednitva bazira se na velikom obimu naplaenih provizija od obavljenih onlajn transakcija. Posrednitvo kao biznis model na Internetu, moe se javiti u sledecim oblicima: 1. elektronska trita i berze 2. izvravanje ''kupi/prodaj poslova'' 3. sistem potraivanja naplate 4. aukcijsko posrednitvo 5. reverzibilne aukcije 6. transakcijsko posrednitvo 7. distributerstvo 8. virtualni trgovaki centri 9. agenti za traenje Firma Antikvarnica se bavi aukcijskim posrednitvom pri trgovini antikvitetima i raritetima. Ljudi su oduvek udeli za stvarima koje su stare, retke i veoma vredne. U ljudskoj prirodi je da se ude za neim veoma vrednim radi oseaja sigurnosti koju vredne stvari stvaraju u ljudskoj psihi. Od davnina je poznato da ljudi sakupljaju razne stvari zato to u njima vide neku sakrivenu sentimentalnu, istorijsku ili finansijsku vrednost. Naa firma Antikvarnica pomae ljudima koji gaje ljubav prema, starim i retkim stvarima da do njih dou . Poznato je da je kupovina preko Interneta oduvek bila brza, laka i jednostavnija od tradicionalnog vida kupovine i trgovine. Retke i stare stvari kojima se mi bavimo se veoma teko ''nabavljaju'', a podjednako se teko i nalaze kupci. Ljudi koji sakupljaju antikvitete su, uglavnom, pripadnici vieg stalea i ljudi koji u svom posedu imaju odreeni broj antikviteta koje su nasledili ili kupili usled sakupljanja iz hobija. Takvi kolekcionari se, uglavnom, kreu u odreenom ''krugu'' i meusobno se poznaju. Samim tim i njihova komunikacija, razmena i trgovina tim retkim i starim stvarima je znatno olakana. Naa firma slui da stvari mogu da cirkuliu i van tog ''kruga'', da postanu lake dostupne svima, da do njih mogu da dou i ljudi koji nisu finansijski jaki kao veina kolekcionara . Antikvarnica je firma posrednik izmeu ljudi koji antikvitete nude i onih kojima u svojim kolekcijama ba ti antikviteti nedostaju i na na veb sajt dolaze sa eljom da taj odreeni predmet i kupe.

PODACI O FIRMI

Marija iri

Antikvarnica

Naziv firme: Antikvarnica Sedite firme: Nehruova 117 Kontakt telefon: 011/68 00 680 E-mail: antikvarnica@e-antikvarnica.com Delatnost: Posrednitvo pri Internet trgovini antikvitetima Veb adresa: www.e-antikvarnica.com Vrsta delatnosti : Posrednitvo i distribucija Veb sajt nae firme nudi mogunost prijavljivanja radi lakeg pristupa bazi podataka koja sadri sve predmete koji se trenutno nalaze u ponudi kolekcionara koji su svoje ponude isto tako preko interneta postavili na na veb sajt.
NAIN PLAANJA

Za korienje usluga naeg veb sajta, to se tie pretrage baze podataka i postavljanja podataka o predmetu koji elimo da prodamo ili zamenimo, ne plaa se nikakva novana nadoknada . Usluge naeg veb sajta su u potpunosti besplatne. Firma profit ostvaruje uzimanjem provizije prilikom uspenih transakcija koje su ostvarene posredstvom nae firme . Na na veb sajt se besplatno prijavljuju klijenti koji trae odreene predmete i oni koji nude te predmete u zamenu za novanu nadoknadu. Prilikom sklapanja poslova ne dolazi ni do kakvog linog kontakta izmeu klijenata. Sve se obavlja preko ovlaenih lica nae firme. Sastavljaju se ugovori sa uslovima prodaje koji se kasnije preko naih advokata overavaju u sudu. Firma profit ostvaruje preko provizije pri zavrenim transakcijama i ''ugrauje'' se u svaki sklopljen posao bez izuzetka. Kada je neki predmet skuplji, izuzetno teak za pronalaenje ili njegova vrednost prelazi sumu od $100 000, provizija firme za uee u takvim transakcijama se poveava za odreeni procenat.
DISTRIBUCIJA

Dostava kupljenih ili zamenjenih predmeta obavlja se vozilima, razliito opremljenim za prevoz veoma vrednih materijala pri razliitim uslovima transporta i vremena. Dostava se obavlja ''na ruke'' u bilo kom delu Srbije, Crne Gore, BiH, Makedonije, Slovenije i nama oblinjim zemljama. Prilikom dostave predmeta koji je kupljen dostavlja se i ugovor koji je predhodno overen u sudu .
MARKETING I IRENJE DELATNOSTI

10

Marija iri

Antikvarnica

Poslovni ciljevi sajta su: promocija i dalji razvoj imida kompanije i obezbeenje konkurentske prednosti u skladu sa misijom - prodor na nova trita u okruenju, kao i poboljanje poslovanja i poslovne komunikacije sa domaim i inostranim partnerima. Klasina marketinka kampanja treba da prati i poslovni nastup kompanije na Internetu, to u praksi daje dobre rezultate. U samoj pripremi materijala treba imati u vidu razliku, tj. da se radi o onlajn objavljivanju ( veliine fajlova, karakteristike itd.). Sam materijal moe biti i drugaiji od onog u oflajn izdanju. U svim tampanim, promotivnim i video materijalima objavjlivali bismo e-mail i adresu sajta kako ne bi naknadno pravili trokove promocije veb sajta i kako bi kod poslovnih partnera formirali svest o naem Internet prisustvu. U e-mail komunikaciji zaposlenih propisali bismo obavezno korienje signature, koja bi sadrala osnovne kontakt informacije o kompaniji, poziv za posetu prezentaciji uz odreeni reklamni slogan (Va pouzdan partner). Promocija bi se tako vrila razmenom e-pote. Proizvod bi se promovisao i kroz relevantne konferencije, objavljivanje strunih lanaka i davanjem intervjua. Sledei segment u oglaavanju predstavlja postavljanje banera na interesantnim sajtovima, kao i razmena linkova. Dok je razmena linkova uglavnom besplatna, trokovi postavljanja banera na odreenim sajtovima nisu mali. Poseenost nekih sajtova diktira visoku cenu banera, ali doprinosi dobroj medijskoj pokrivenosti na onlajn medijskom prostoru. Razmena linkova bi se vrila sa odreenim sajtovima iz struke. Slanje svim relevantnim pretraivaima informacija o postojanju portala sa kljunim reima za pretragu bio bi jo jedan od naina reklamiranja nae firme. U plan oglaavanja ulazi i akcija oglaavanja na naem sajtu. U kasnijoj fazi svojim partnerima i ostalim kompanijama emo ponuditi oglaavanje na naem sajtu, kao i akciju razmene linkova. Ovim bi web portal prevaziao samo oglaavanje i prezentaciju kompanije. Dodatnim razmatranjima i korekcijama Internet biznis plana utvrdili bi se pravci daljeg razvoja nastupa na Internetu, a sama kompanija bi dobila efektnu promociju. Antikvarnica se bavi takvom delatnou gde reklama nije od presudnog znaaja, ali se, naravno, mora reklamirati jer bez dobre reklame nema dobrog biznisa koji moe da uspe u grani koju obavlja. Firma se reklamira prvenstveno preko Interneta, mada se planira propaganda preko posebnih TV programa koji se bave prouavanjem ove delatnosti i promovisanjem iste. U planu je i irenje dostavne mree, da usluge firme Antikvarnica ne bi koristili samo stanovnici Srbije i okolnih zemalja , ve da nae usluge mogu koristiti i nai sunarodnici i veina dobro razvijenih Evropskih zemalja . Upravo u tim zemljama se nalazi veliki deo klijenata koji mogu poboljati poslovanje nae firme, njenu uspenost, samim tim i njen rast.

ZAKLJUAK

11

Marija iri

Antikvarnica

Internet sa sobom donosi brojne prednosti. Mogunost brzog prenosa informacija i pretraivanja nepreglednih baza podataka koje se mogu nai na ogromnom broju Internet mesta omoguila je svima istu startnu poziciju na virtuelnom tritu. Razlike izmeu firmi koje su na Internetu su danas vrlo male jer novac kojim raspolau nije presudan. Sve je vei broj firmi koje Internet koriste kao osnovni alat za funkcionisanje, a praktino ne postoje preduzea koja se mogu izolovati iz ove globalne mree, a da nastave da uspeno i konkurentno posluju. Faks dokumenti su u svetu ve vie godina izbaeni iz upotrebe zbog nerentabilnosti i loeg kvaliteta. Internet pota (e-mail) predstavlja jedini i najbolji nain da se dokumenti prenesu od take A do take B, bez gubitka kvaliteta, a u najkraem vremenskom periodu. Retke stvari i antikviteti su sada uz pomo nae firme postale mnogo dostupnije i lake za pronalazenje usled prisustva podataka pristiglih iz svih krajeva Evrope pa ak i iz sveta. esto su Internet prezentacije malih preduzea mnogo efektnije od prezentacija svetskih giganta, a to iskljuivo mogu da zahvale ideji i realizaciji sposobnog tima. Tim koji je zaduen za realizovanje projekata vezanih za Internet prisustvo nikad ne moe biti sastavljen samo od programera, ve je neophodno da to bude kombinacija rukovodeih ljudi, menadera, komercijalista i programera i veb dizajnera.

12

Marija iri

Antikvarnica

LITERATURA

1. Vidas-Bubanja, M. (2007) E poslovanje: Menadzment, Tehnologije, Aplikacije, Beogradska Poslovna kola 2. Turban,E. ,Robinson Sucess,Addison-Wesley 3. www.fon.rs 4. www.internet-banking-free.com 5. www.wikipedia.org ,M. (2001) E-business 2.0. Roadmap to

13