Ljubodrag Dimi

Integralno jugoslovenstvo i kultura 1929-1931. godine

U Proklamaciji od 6. januara 1929. kralj Aleksandar I Karaorevi je parlamentarizam oznaio pojavom koja "poinje da dovodi do duhovnog rasula i narodnog razjedinjenja". Za najvii cilj vladavine i navei zakon zemlje suveren je oznaio "narodno jedinstvo" i "celinu dravnu". Vladar je pozvao Srbe, Hrvate i Slovence da ga pomognu u naporu "da se u to kraem vremenu postigne ostvarenje onih ustanova, one dravne uprave i onog dravnog ureenja, koje e najbolje odgovarati optim narodnim potrebama i dravnim interesima". Naglasio je potrebu da se u buduem radu trae i primenjuju "nove metode" i "kre" novi putevi. Od ministara je zahtevao da predstavljaju, "svaki u svom resoru, najvei dravni autoritet". Skretao im je panju da e autoritet vlasti sauvati samo ako budu potivali zemaljske zakone "ne dozvoljavajui ni izigravanje ni najsitnije povrede njihove". Traio je da oni i njima podreeni organi, "pri svakoj odluci i pri svakom aktu", iskljuivo vode rauna o "interesima slube i interesima Drave". Kralj je oekivao da ministri "u duhu jedinstva narodnog" neguju i razvijaju "slogu, jednakost i ravnopravnost svih Srba, Hrvata i Slovenaca". Rei kralja Aleksandra I upuene ministrima i rezolutni stav da je "spas drave najvii zakon, a sluba narodu najsvetlija sluba", odredile su ideoloke koordinate dravne politike u

334

Integralno jugoslovenstvo i kultura

godinama diktature. Ostvarenju toga cilja trebale su da poslue i ideologijom proete i dravnoj intervenciji podinjene kultura i prosveta. U pravcu datih putokaza delovala je i vlada.1 Kulturni i prosvetni program reima, koji je prethodno odobrio kralj, prezentovan je Ministarskom savetu 12. marta 1929. godine. Tvorac programa, ministar prosvete Boidar Maksimovi je naglaavao da je u celom periodu - od ujedinjenja do zavoenja line vlasti, a i neposredno posle toga - postojala "stalna tenja, nevidljiva a u nekoliko i nesvesna, za stvaranjem plemenskih intelektualnih centara, koji u krajnjoj liniji lagano i postepeno vode duhovnom i politikom trijalizmu, umesto da dejstvo prosvetne akcije upravno bude suprotno."2 Rezultati takvog razvoja dogaaja ocenjivani su kao "porazni", pa je zadatak Ministarstva prosvete, u vremenu trajanja diktature, bio "briljivo i sistematski nastojati da se takav rad shodnim merama korigira i uputi pravilnim razvojem". U nizu akcija i mera koje su imale izraziti ideoloki karakter posebno mesto imao je rad na stvaranju jedinstvenog prosvetnog programa, izjednaavanju pravopisa i terminologije, unifikaciji prosvetnog zakonodavstva, izradi jedinstvenih udbenika za jedinstvenu kolu, narodnom prosveivanju... Drugim reima, jugoslovenska ideologija je trebalo da dobije znaajnu potporu u brojnim sistemskim zakonima. Putem
1

Arhiv Jugoslavije (AJ), Beograd, 138, 1, Zapisnik sa I sednice Ministarskog saveta Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 6. januara, i Politika, Beograd, 6. i 14. januara. 1929, te Almanah Kraljevine Jugoslavije, IV jubilarni svezak 1929-1931, Beograd, 1932, 132, i R. M. (R. Mikel), Kraljevske vlade od 1903-1935, Beograd, 1935, 67-70. 2 AJ, Beograd, Zbirka V. J. Maramboa, f. 16, te 138, 1, Zapisnik sa VI sednice Ministarskog saveta.

Ljubodrag Dimi

335

njih je trebalo iskazati osnovno kulturno stremljenje reima i omoguiti kulturno formiranje u duhu nove ideologije. U prosvetnom programu zadatak osnovne kole nije bio da samo iri pismenost "nego, i jo vie, da nacionalno vaspitava". koli je zamerano to, u prvoj deceniji postojanja jugoslovenske drave, nije odgovorila tome zadatku. Prosvetne vlasti su optuivane da nisu imale "ni smisla, ni snage" da nateraju uitelje da budu "na visini svoje uloge". Od uitelja je traeno da budu "nosioci dravne ideje". Uiteljske kole su obavezivane da daju "uiteljski kadar koji na svom uiteljskom poslu nee dolaziti u koliziju sa bitnim idejama o ureenju drave, o obliku vladavine, o drutvenom poretku, kao i o dravnom i narodnom jedinstvu". Njihov je zadatak bio da formiraju "konstruktivno i nacionalno svesno uiteljstvo". Slina funkcija je data i ostalim srednjim kolama. Njihov zadatak nije bio samo u tome da obrazuju nego i da stvaraju odgovorne dravljane i "nacionalno odnegovane mladie". Reim je nastojao da preko jedinstvenih udbenika, u ime "jedinstvenog duha i programa nastave", odneguje "jednu narodnu duu i jednu misao". Postojalo je ubeenje da svi sloeni poslovi u sferi duha, kulture i prosvete mogu biti "u najkraem vremenu ispunjeni". Tako je kraljeva zabluda, da je deset godina ivota u zajednikoj dravi dovoljno dug period nakon koga treba pristupiti oivotvorenju nove dravne ideologije i izgradnji jugoslovenske nacije, dobila potporu u iluziji da ljudsko miljenje i ljudska svest mogu biti izmenjeni primenom administrativnih mera u kratkim, tano isplaniranim i odreenim rokovima.3

Isto.

336

Integralno jugoslovenstvo i kultura

Ispunjenje megalomanskih dravnih, ekonomskih, kulturnih i prosvetnih planova, koje je na sebe preuzeo reim diktature, umnogome je zavisilo od spremnosti inovnika da prihvate novu dravnu ideologiju. Meutim, vera inovnika u reim diktature nije dugo trajala. Da bi takav razvoj dogaaja zauzdao Ministarski savet je, u drugoj polovini aprila 1929. godine, doao do zakljuka kako u svim resorima posebnu panju treba posvetiti personalnim pitanjima. Ministar bez portfelja Nikola Uzunovi je to definisao sledeim reima:
Na rad mora biti inspirisan eljom i tenjom, da se uniti svaki trag politikih stranaka u nadletvima. Bez protekcije sluba treba da trai slubenika.

Od ministara je traeno da prekinu sve veze "sa pojedinom gospodom koja idu sluajno ili namerno protiv ciljeva reima", kao i sve kontakte sa bivim politiarima. Poruka kralja Aleksandra obavezivala je ministre "da ne gledaju ni levo ni desno i da se dre Manifesta NJ.V. Kralja, lojalno i jedino.4 Tek pred kraj prve godine diktature otpoela je izraenija intervencija drave u sferi kulture i prosvete. U oktobru 1929. Ministarski savet je doneo odluku da nova ideologija reima "mora da rukovodi sve nacionalne javne organizacije". Zahtevano je da na tom polju "uestvuju u aktivnoj saradnji svi krugovi, jer e samo tako biti brzih i povoljnih rezultata". Postojee otpore novom ideolokom kursu reim je objanjavao injenicom da "jedan dobar deo ljudi nije mogao da shvati veliki znaaj nove orijentacije, nove epohe i nove ideologije". Ministarski savet je naglaavao znaaj "jugoslovenstva", eliminisanja svake iskljuivo "plemenske
4

AJ, Beograd, 138, 1, Zapisnik sa X i XIV sednice Ministarskog saveta.

Ljubodrag Dimi

337

politike" i potrebu ovladavanja "novim metodama" u radu. Od ministara je traeno da poure sa izradom uredbi i zakona kako bi bilans jednogodinjeg trajanja diktature bio to povoljniji. inovnici su bili obavezni da odbace "glasine" i "vesti" sa ulica te da rade "inenzivno", '"moralno", "profesionalno" i "revnosno."5 Na izmaku prve godine diktature, u referatu podnetom kralju Aleksandru I Karaoreviu, predsednik Ministarskog saveta general Petar ivkovi je naglasio da su "duboka nacionalna oseanja i istorijski pokret od 6. januara. odredili jasno i zapovedno veliku dunost i ozbiljan zadatak novog sistema drave". On je procenjivao da je dravno i narodno jedinstvo "ve duboko usaeno u srcima naeg naroda" te da je Kraljevina Jugoslavija konano poela da "predstavlja potpuno i sintetiko reenje naeg nacionalnog i dravnog programa."6 U slinom tonu istupalo je i Ministarstvo prosvete.7 Stoga je, u odgovoru na izlaganje predsednika Ministarskog saveta, monarh naglasio:
Kraljevina Jugoslavija, organizovana u svojim banovinama, predstavlja onu viu sintezu naih nacionalnih izraaja i odlika koja e u unutranjoj harmoniji omoguiti razvijanje svih lepih osobina nae rase a spolja odavati snagu jedinstva i vrstinu jednokrvnog naroda.8

Pa ipak, pored svih velikih rei, ve tada, na izmaku prve godine diktature, u Ministarstvu prosvete je bila dominantna svest da rad na prosvetnom polju nee i ne moe dati rezultate "kakvi bi odgovarali hitnim dravnim i narodnim
5

Isto, Zapisnik sa XXIV i XXVI sednice Ministarskog saveta od 5. oktobra i 7. novembra 1929. godine. 6 Almanah Kraljevine Jugoslavije, n.d., 162-163. 7 Up. isto, 167-168. 8 Isto, 163-164.

338

Integralno jugoslovenstvo i kultura

potrebama". Ocenjivano je da decenijsko opstajanje ak 37 razliitih dravnih i pokrajinskih prosvetnih uredbi i zakona, nasleenih iz vremena pre nastanka jugoslovenske drave, predstavlja osnovni razlog to se u njenom duhovnom, kulturnom i prosvetnom ivotu nije sadrajno osetila nova zajednica. Otuda je rad na dravnom prosvetnom zakonodavstvu smatran jednim od najefikasnijih naina da nove generacije budu vaspitane u duhu nove drutvene stvarnosti, da na ideji integralnog jugoslovenstva bude izvrena unifikacija jugoslovenskog drutva i najdelotvornije ostvarena afirmacija nove drave. U tom kontekstu je donoenje Zakona o srednjim kolama oznaeno kao dogaaj koji "prua jemstvo" da e "srednja kola opet vriti onaj uticaj u kulturnom, moralnom i nacionalnom pogledu, koji odgovara njenoj tradicionalnoj misiji". Zakon o uiteljskim kolama je, pak, vrednovan kao akt kojim su uklonjene sve fatalne raznolikosti "pod kojima su se uiteljske kole decenijama razvijale". A u Zakonu o udbenicima, koje je reim smatrao konkretizacijom svih ciljeva i planova koje je drutvo namenilo koli, velian je ideoloki momenat. Naglaavano je da udbenici doprinose "nacionalnom vaspitanju", predstavljaju "instrument vladanja" i "nosioca dravne ideje". Njima je stavljano u zadatak da postanu prirunici "integralnog jugoslovenskog vaspitanja", propagatori "jugoslovenske nacionalne kulture", tvorci jedinstvene nacionalne svesti i ponosa, knjige iz kojih se moe uiti o dravnom i narodnom jedinstvu, jednoj nedeljivoj jugoslovenskoj naciji, jugoslovenskoj ideologiji. Konano, Zakon o narodnim kolama takoe je imao jasno ideoloko odreenje. Njime je izvrena unifikacija kole, nastava svedena "na jednu bazu", ozakonjen zadatak kole da "u duhu dravnog i narodnog jedninstva i verske

Ljubodrag Dimi

339

trpeljivosti spremaju uenike za moralne, odane i aktivne lanove dravne, narodne i drutvene zajednice". Stavljanjem sokolske organizacije pod kontrolu drave celokupni prosvetni rad je upuen "u jednom pravcu, a sve prosvetne snage koordinirane u istom cilju":
da ova i svaka nova mlada generacija dobije svoju duhovnu hranu sa istog i nepomuenog nacionalnog izvora i da se duhovno ujedini i tei k jednom istom nacionalnom idealu.

Pravopisnim uputstvom izvreno je ujednaavanje nastave te su ukinuta sva kolebanja i pometnje koje su, po miljenju reima diktature, optereivale formiranje mlade generacije. kolski zakoni bili su udna meavnima dravne ideologije, savremene prosvetne prakse, htenja, nada i elja da se u to kraem roku prevaziu kulturne neravnomernosti, centralizcije prosvetnog ivota i pokuaja da se kola prilagodi potrebama narodnog ivota, iluzija koje je projektovala autoritarna vlast i surove ralnosti ivota. Novim zakonodavstvom ideoloka strana prosvete stavljena je iznad njene ideoloke i vaspitne dunosti.9 Putem jugoslovenski orijentisane tampe reim diktature je upadljivo nastojao da u svest italaca usadi tvrdnju da su akti od 6. januara (Proklamacija Aleksandra I Karaorevia o zavoenju diktature) i 3. oktobra 1929. godine (Zakon o nazivu i podeli Kraljevine na upravna podruja) dali zdravi impuls ivotu Kraljevine. tampa je stvarala utisak da je sve poelo sa zavoenjem diktature. Gotovo svi uvodni tekstovi obavezno su u sebi sadrali dva osnovna dela: prvi, koji je predstavljao otru kritiku politikih prilika u godinama 1918-1929, i, drugi, koji je glorifikovao svaki potez Vlade.
9

Up. Lj. Dimi, Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji, 2, Beograd, 1997, 117-179.

340

Integralno jugoslovenstvo i kultura

Posebna panja je poklanjana selu za koje je konstatovano da je u godinama "partizanskih korteacija" i "politikih terevenki" potpuno kulturno i prosvetno naputeno, zanemareno i ostavljeno samo sebi. Od inteligencije je traeno da prestane da podcenjuje sve ono to je domae, da umesto podraavanja i presaivanja kulture Zapada na domae tlo otpone stvaralaki rad te ostvari stalni i ivi kontakt sa selom.10 Ministarstvo prosvete je nastojalo da itavim nizom naredbi i raspisa obavee prosvetne radnike i kolu na priklanjanje ideologiji integralnog jugoslovenstva. Za reim je posebnu vanost imala grupa nacionalnih predmeta (istorija, geografija i jezik), iji je zadatak bio da "razvijaju i gaje duh jugoslovenstva". U kolama su mogla biti osnivana samo udruenja sa izrazitim jugoslovenskim karakterom. U nastavi sviranja negovana je gotovo iskljuivo "nacionalna muzika". Prosvetni radnici su bili pozvani da u nastavi, vaspitanju i uopte svuda gde postoji prilika "razvijaju i gaje jugoslovensku ideologiju: jedan narod, jedna drava, jedan Kralj". Dunost prosvetnih inspektora je bila da posebnu panju poklanjaju uspehu koji je ostvaren u "nacionalnoj grupi predmeta" i u "nacionalnom vaspitanju". Presija koju je dravna ideologija vrila nad kolom, uiteljem, pojaavana je iz dana u dan.11 Ideologija reima ozvaniena je jula 1930. godine. Na sednici Ministarskog saveta, odranoj 4. jula na Bledu, odreen je pravac dravne i nacionalne politike te su donete direktive sa kojima su se saglasili svi prisutni ministri. U
10 11

godine.

Dnevnik, 31. januara i 24. marta 1930. godine. Up. Prosvetne glasnike za period od januara do decembra 1930.

Ljubodrag Dimi

341

naglaeno da je dravni i nacionalni program odreen Kraljevim manifestom od 6. januara i Zakonom o nazivu i podeli Kraljevine na upravna podruja od 3. oktobra 1929. godine. Za prvi akt je reeno da je njime izreena poslednja re starom sistemu uprave:
Staro se ne moe i nee; trae se nove metode i kre novi putevi.

Deklaraciji koja je tom prilikom obnarodovana posebno je

Za drugi je, pak, akt reeno da je "njime etniki i etiki smisao naeg istorijskog i nacionalnog razvoja definitivno odreen imenom Kraljevine", da je administrativna podela na banovine prekratila "za uvek istorijske granice te smetnje nacionalnom formiranju i razvoju i stvorila banovine, snane i za ivot sposobne upravne i privredne jedinice", da je postavio apsolutno naelo "jedan narod i jedno nacionalno oseanje", to je znailo da potivanje plemenskog imena i tradicije ima uvek sluiti "razvijanju nacionalne sinteze jedinstva" te da su definitivno stare plemenske zastave sa pijetetom predate prolosti "jer nacionalna budunost hoe samo jugoslovensku trobojku."12 potvrdila da osnovno naelo reima "iskljuuje politike partije, njihovo predstavnitvo i uee u dravnoj upravi". Jo jednom je ponovljeno da je njihov rad "najozbiljnije zgrozio dravnom i narodnom jedinstvu" i da su, samim tim, politike partije izgubile pravo na postojanje. Za ministre je istaknuto da u Vladu ulaze kao pojedinci, a ne kao partijski ljudi ili predstavnici ma kakve plemenske, verske ili politike grupe. Interesi dravne i nacionalne celine njihova su jedina dunost. O vrenje slube nije se
12

Deklaracija je imala formu akcionog programa. Ona je

Politika, Beograd, 5. jula, i Dnevnik, 6. jula 1930. godine.

342

Integralno jugoslovenstvo i kultura

smeo niko ogreiti. Ministri su morali da demonstriraju rad koji ostavlja "otisak jednog stabilnog reima" i ubedljivo demantuje glasine o nehomogenosti vlade.13 Poseban deo Deklaracije bio je posveen koli kao najosetljivijoj ustanovi kroz koju se sprovodi dravna ideologija. Zatraeno je, jo jednom, ovaj put upozoravajuim tonom da, od osnovne kole do univerziteta, nastava bude izvoena u strogo jugoslovenskom nacionalnom duhu. Velian je kult omladine kao snage koja poseduje "duboku veru u naprednu budunost". Deklaracija je, uz to, priznatim veroispovestima davala punu ravnopravnost, mogunost samostalnog razvitka i moralne misije, ali ih je obavezivala da iskreno sarauju u nacionalnom ivotu drave "uvajui se uvek politike akcije i interesovanja ma u kom vidu."14 Sednica Ministarskog saveta od 4. jula 1930. predstavljala je znaajnu prekretnicu u artikulusanju ideologije integralnog jugoslovenstva. Uz pokuaj da celokupni drutveni ivot prome ideologijom integralnog jugoslovenstva, Vlada je, istovremeno, prvi put nagovestila izvesno reformisanje dotadanjeg rada i modifikaciju reima diktature. Kidanje sa ranijom politikom prolou proeto je idejama o stvaranju jedne jugoslovenske organizacije, koja bi, vremenom, mogla biti pretoena u dravnu politiku stranku.15 Ministarski savet je agresivno nastojao da jugoslovenstvo prodre u svest svakog stanovnika Kraljevine. Saradnja dr13

AJ, Beograd, 138, 1, Zapisnik sa XXI sednice Ministarskog saveta od 4. jula, te Politika, Beograd, 5. jula 1930. godine. 14 Isto. 15 Up. isto.

Ljubodrag Dimi

343

avljana afirmaciji jugoslovenske ideologije i ostvarivanju dravnog programa postala je imperativna dunost. P. ivkovi je traio da se "prekine sa prolou" i "ivi samo za budunost". Na saradnju je posebno pozivana "nova jugoslovenska omladina". Njoj je propisivana dunost da nosi "u dui i srcu ideju o jugoslovenstvu bez premisa, bez znanja o onom to je bilo, bez uspomene na neugodne asove, bez znanja da je jednom bilo drugoga podanstva, bez uporeivanja..." Isticano je da samo "nov ovek" moe da bude jugoslovenski nacionalista pa je, stoga, i teite "nove politike" preusmereno na omladinu "neogrezlu u partizanstvu i plemenskoj i verskoj mrnji."16 Uz stvaranje svesti da sve poinje sa Kraljevim manifestom od 6. januara 1929. i nastojanjem da se izgradi novi ovek, ideologija, koju je reim diktature pokuavao da oivotvori, zagovarala je i svojevrsnu strategiju zaborava. Apsolutni i potpuni zaborav svega to je prethodilo diktaturi postala je dunost i obaveza stanovnitva. I dok je prolost potirana i zamagljivana, budunost je idalizovana, to je odlika svake totalitarne vlasti. Uporedo sa tim ila je i pretnja generala P. ivkovia:
/S/vaki onaj koji posle 4. jula ne bude istinski i odano sluio

jugoslovenskoj misli, ko ne bude potovao dravno ureenje i podupirao sadanji reim, sam sebi e morati pripisati posledice svoga ponaanja.17

Pretnja je bila pouzdan znak da se jugoslovenska ideologija vie ne moe dekretirati odozgo i da je reimu neophodno potrebna aktivna saradnja sviju narodnih slojeva. Bilo je potrebno organizovati masovnu organizaciju koja bi bespogovorno realizovala ideje reima.
16 17

Isto, 8. avgusta 1930. godine.

Jugoslovenski dnevnik, 8. i 17. jula te 1. avgusta 1930. godine.

344

Integralno jugoslovenstvo i kultura

Stvaranje nove jugoslovenske organizacije, koja bi dala legitimitet i masovnu osnovu diktaturi, bilo je znaajno ideoloko i politiko pitanje oko koga su, i u samoj Vladi, postojala razliita miljenja. Nova organizacija je, poput kakve transmisije, trebalo da sprovodi mere dravnih vlasti, ali i da svojim delovanjem i masovnou ispuni celokupni drutveni i politiki prostor te tako definitivno onemogui delatnost bivih partija. Na taj nain trebalo je premostiti vremenski period dok u drutveni i politiki ivot ne zakorai nova jugoslovenska generacija. O tome je V. Marinkovi govorio:
Mi moramo raunati na nau generaciju, poto novu tek treba stvoriti. Moramo nai ljude na koje emo se osloniti, ljude koji e nositi reim a ne obrnuto.

Ipak, pokuaj stvaranja jedne takve patriotske organizacije, sa izrazitim zadatkom da ideoloki radi "sa svim elementima" u narodu, nije urodio plodom.18 Tako se zavrila druga godina diktature. U njoj je, konano, proklamovan ideoloki koncept integralnog jugoslovenstva, ali i uoeno kako vlada nema naina da svoje namere sprovede u delo. Proklamovana ideologija je sve vie liila na praznu floskulu, na isprazne rei koje gube svoj smisao i upotrebnu vrednost, na pretnje i optube koje dodatno kompromituju onoga ko ih, i u ime koga, izrie. Kako oivotvoriti novu ideologiju, bilo je osnovno pitanje na kome su se sueljavala miljenja i iscrpljivale snage reima. Kako je vreme odmicalo postajalo je vidnije da je diktatura zapadala u besperspektivnost koju nije bilo mogue negirati i sakriti. tampa je pisala o 1930. godini kao vremenu
AJ, Beograd, 138, 1, Zapisnik sa XXIV sednice Ministarskog saveta od 4. septembra 1930, i Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti, Beograd, 14530, VII, Referat o radu etvorice od 4. septembra 1930. godine.
18

Ljubodrag Dimi

345

"intenzivnog" i "sistematskog" sprovoenja dravnog programa, "definitivne pobede jugoslovenstva", konanog "uvrivanja" narodnog jedinstva, "slivanja i stapanja" sva tri jugoslovenska naroda u jednu celinu, ali to vie nikoga nije moglo da zavara. Nasuprot tome bila je sumorna stvarnost. Strogost reima nuno je poveavana. Posledice ekonomske krize dodatno su optereivale svakodnevnicu i obesmiljavale velike projekte koje je najavljivala Vlada.19 Poetkom 1931. uinjen je pokuaj teorijskog uobliavanja znaaja diktature. Cilj je bio prozaian: uveriti inostranstvo u smisao opstajanja line vlasti te propagandno predstaviti objektivni poraz i slom diktature kao veliku pobedu jugoslovenske ideologije. Reimska tampa je pisala da poredak uspostavljen 6. januara 1929. po mnogim svojim svojstvima predstavlja "jednu potpuno modernu politiku orijentaciju". Diktatura je sve manje poistoveivana sa voljom jednog oveka, a sve vie tumaena kao rezultat politike evolucije modernog doba u kome uestvuju mase stanovnitva. Predstavljana je kao nuno sredstvo "javnog spasa u reavanju osnovnog nacionalnog problema". Termini poput apsolutizam ili lini reim sasvim su izali iz upotrebe. Nain upravljanja je predstavljan kao "istorijski novum, neto sasvim novo po svojoj sutini i po svojim ciljevima, kao i po optem realistikom duhu koji inspirie sve postupke estojanuarskog reima". Akt od 6. januara tumaen je kao "stvarna revolucija" u tradicionalnim shvatanjima politikog delovanja.20
AJ, Beograd, 138, 1, Zapisnik sa XXXVII sednice Ministarskog saveta od 11. decembra 1930, te Jugoslovenski dnevnik, 1. januara, Jugoslovenski glasnik, 2. januara, Novosti, 2. i 6. januara, Veernja pota, 7. januara, i Jutro, 9. januara 1931. godine. 20 Jugoslovenski glasnik, 20. februara 1931. godine.
19

346

Integralno jugoslovenstvo i kultura

Tog trenutka, u javnom ivotu su mogle biti identifikovane dve osnovne struje u okviru dekretiranog jugoslovenstva. Jedna od njih zagovarala je beskompromisnu jugoslovensku akciju, strogost, disciplinu, bezuslovno stapanje u okviru jugoslovenstva, dok je druga prednost davala racionalnom pribliavanju jugoslovenskih naroda u skladu sa realnim prilikama koje su vladale na terenu. Jugoslovenski nacionalizam je proklamovan kao svojevrsna nova religija, kao ideoloka norma koja se mora potovati, pri emu je stepen ideoloke zaslepljenosti, iracionalnosti, iskljuivosti, ekskluzivnosti bio frapantan. Ideoloko i politiko udaljavanje od realnosti bilo je svakim danom sve vidnije. Narodno jedinstvo je oznaavano "zakonom kosmosa", a jugoslovenski nacionalizam "boijim pravom". Jugoslovenski nacionalisti su traili od katolicizma da postane nacionalno, a od pravoslavlja da postane socijalno "inae e pobedniki jugoslovenski nacionalizam biti primoran da u svojoj Jugoslaviji vaspostavlja svoju narodnu veru."21 Zagovornici Jugoslovenske akcije insistirali su na tome da je jugoslovenstvo dravna dogma i "novi zakon" po kome se moraju upravljati dananje i budue generacije. Za njih je ono predstavljalo "optu veru svih Jugoslovena". U svojoj iskljuivosti i ostraenosti predstavnici tog naina miljenja su zahtevali "da uute starci" koji su "koili" napredak jugoslovenstva. Podjednako otar bio je i njihov obraun sa prolou i tradicijom koje je trebalo, u ime jugoslovenske budunosti, potisnuti. Ideolozi integralnog jugoslovenstva bespogovorno su zahtevali "jedan jezik, jedno pismo, jedan
21

glasnik, 9. januara, O. Tartalja, Dunost generacije 6. januara, Zastava, Split, 11. januara, te Plemenska tradicija i jugoslovenstvo, Jugoslovenski glasnik, 27.
januara 1931. godine.

. Jelini, Jugoslovenski nacionalizam, Jugoslovenski

Ljubodrag Dimi

347

pravopis" za sve i svakog u jugoslovenskoj dravi. Bili su ubeeni da se ideologijom moe izvajati novi jugoslovenski ovek. Za ideologe Jugoslovenske akcije jugoslovenstvo nije bilo samo svest o etnikom jedinstvu Srba, Hrvata i Slovenaca nego i jasan ideoloki program budunosti po kome se "svesti o etnikom jedinstvu mora pridruiti i jedinstvo due, jedinstvo volje, jedinstvo tenji i jedinstvo ciljeva."22 Po njihovom miljenju jugoslovenstvo se moglo istinski izgraditi tek na ruevinama srpstva, hrvatstva i slovenstva:
/T/reba jednim potezom zbrisati celu dugu i munu podvojenost i traginu istoriju, napraviti tabulu razu pa sve poeti

iz poetka i iznova.23

Nasuprot takvom rigidnom nainu miljenja, meka struja u okviru integralnog jugoslovenstva nije smatrala da je podvojena prolost smetnja sadanjosti i budunosti, nego, naprotiv, da je ona moralna osnova jugoslovenstva, vrsti temelj "za izgradnju nae duhovne i moralne nacionalne zgrade, poto bi ova, u protivnom, poivala u vazduhu, liena solidnih osnova u prolosti i predanju". Za ovu znaajniju i sa stanovita kreiranja dravne politike dominantniju struju miljenja "trojstvo plemena", "trojstvo prolosti" i "trojstvo tradicija" nije bila "nikakva smetnja jedinstvu ivota i akcije u sadanjosti i jedinstvu cilja i ideala u budunosti."24 Takvi ekskluzivni pogledi na jugoslovenstvo meusobno su se udaljavali sa svakim novim danom. Pristalice JugoslovenJugoslovenska akcija, Zastava, Split, 26. januara, te Jugoslovenska akcija, Jugoslovenski glasnik, 27. januara, i Plemenska tradicija i jugoslovenstvo, 30. januara 1931. godine. 23 Isto. 24 Isto.
22

348

Integralno jugoslovenstvo i kultura

ske akcije insistirali su na urbi u radu, naglaavali da svaki

lan zajednice mora da bude proet jugoslovenskom sveu i preuzme svoj deo odgovornosti. Svaku su pasivnost oznaavali grehom prema "visokim nacionalnim interesima" te naglaavali da vie nema izgovora, kolebanja, malodunosti i ravnodunosti, jer je na sceni avangarda jugoslovenstva. Zalaganjima za duhovnu obnovu, stvaranje idejne sinteze novog doba, jedinstveni nacionalni program, stvaranje kulta i formiranje ponosa sluenja jugoslovenskoj ideji, gvozdenu disciplinu nacionalnog jedinstva koja bi savlaivala pritajene anarhije svojstvene Slovenima, formiranje drutvene elite i izgraivanje novog jugoslovenskog oveka, pristalice Jugoslovenske akcije su neminovno iskliznule sa nacionalnog programa u ekskluzivno i nacionalistiko jugoslovenstvo te rasizam, ime su se uklopili u duhovnu klimu Evrope ranih tridesetih godina. Umerenija grupacija u okviru jugoslovenstva nastojala je da u svojim ideolokim pogledima pomiri ideologiju integralnog jugoslovenstva sa srpstvom, hrvatstvom, slovenstvom kao plemenskim posebnostima. Rezultat njihove idejne evolucije bilo je prihvatanje stava da jedino dobar Srbin, dobar Hrvat i dobar Slovenac moe biti dobar Jugosloven, i obrnuto. Takvi stavovi o jugoslovenstvu kao sintezi srpstva, hrvatstva i slovenstva nekoliko godina kasnije bie u realnim istorijskim okolnostima naputeni od dela pristalica jugoslovenstva (tzv. realni Jugosloveni), ime se, jo jednom, pokazalo da, za one koji su ga propagirali, jugosloventvo moe imati kako etniko tako i politiko znaenje.

Ljubodrag Dimi

349

Zusammenfassung
Die Diktatur, die am 6.1.1929 gestiftet wurde, grndete sich auf zwei Illusionen: da zehn Lebensjahre in einem neugegrndeten Staat eine genug lange Periode ist, nach der man der Belebung einer neuen Staatsideologie hinzutreten soll und da man das menschliche Bewutsein mit der Anwendung der administrativen Manahmen in den kurzen und begrenzten Fristen ndern kann. Proklamierte ideologische Ziele der Diktatur wurden am Anfang nur durch einige Begleitoffenbarungen manifestiert: durch rigoroses Sparen, strkere Disziplin und Kontrolle ber die Kultur- und Bildungsinstitutionen, den Eintausch der "Parteikriterien" durch die "Staatskriterien" u.a. Das Sdslawentum wurde als eine "Synthese" der Serbheit, Kroatheit und Slowenheit erlebt, und das Knigreich als eine "ganz synthetische Lsung" des National- und Staatsprogramms. Vor dem Ende des Jahres 1929 befand sich in den Hnden des Regimes ein Instrumentarium, da eine "erfolgreichere" Staatsintervention ermglichte. Neben der Akte vom 6.1.1929, die als das "letzte Wort" dem alten Verwaltungssystem charakterisiert wurde und dem Gesetz vom 3.10.1929, mit dem der "ethnische und ethische Sinn der Geschichts- und Nationalentwicklung" im Namen des Knigreiches und seiner administrativen Teilung bestimmt wurde, bezeichnete die Deklaration vom 4.7.1930 das Aufdrngen der Idee des Sdslawentums als eine "allgemeine Volksideologie", ihr Einprgen ins Bewutsein von jedem Bewohner des Knigreichs und ihr Hervorheben als eine imperativische brgerliche Pflicht. Das Schaffen des Bewutseins, da alles mit der Diktatur beginnt, das Bestehen auf der Strategie der Vergessenheit, das Ideologisieren und das Idealisieren der Zukunft, das Formieren des "neuen jugoslawischen Menschen", jugoslawischer Literatur und jugoslawischer Wissenschaft, das Abrechnen mit allen, die sich nicht zu dem neuen Ideologiekurs eignen, waren einige von den Manifestationen, die die Diktatur charakterisiert haben. Aus dem politischen Leben hat man in die Sphre der Kultur und der Bildung die "Macht" eingefhrt, die ihrer Besonderheit nicht entsprechend ist.