Reenice

Reenica je skup rei, (a moe biti i jedna re) koji ima odreeno znaenje. Reenica je izgovorena ili napisana misao i sa njom saoptavamo svoje misli, oseanja i obavetenja. Prema znaenju reenice se dele na: Obavetajne reenice su reenice u kojima su data obavetenja o nekim dogaajima, radnjama ili pojavama, na kraju obavetajne reenice stavlja se taka. Primeri: - Jovan ide u srednju kolu. - Deak pliva u bazenu. - Jovana trenira atletiku. - Upitne reenice su reenice pomou kojih su postavljena razna pitanja. Na kraju upitnih reenica stavlja se upitnik. Primeri: - Kako se zove? - Koliko je sati? - Da li je Ana tvoja sestra? - Ima li da mi da tu knjigu? - Uzvine reenice su reenice u kojima su iskazana neka oseanja, lepa ili runa. Na kraju uzvinih reenica nalazi se uzvinik. Primeri: - Danas je divan dan! - Ti si najbolja mama na svetu! - Jao slomila sam nokat! - Napred, Zvezdo! - Zapovedne reenice su reenice u kojima je iskazana neka zapovest, naredba, zabrana, dozvola ili molba. Na kraju zapovednih reenica nalazi se taka (molba, slaba zapovest) ili uzvinik (stroga zapovest). Primeri: - Dodaj mi au. - Stani! - Molim te, donesi mi au vode. - Izlazi napolje! - Zatvori ulazna vrata. - eljne reenice su reenice u kojima je iskazana elja da se neto ostvari. Na kraju eljnih reenica se nalaze uzvinik. Primeri: - Srena slava domaine! - Neka ti se ostvare sve elje!

Prema sastavu reenice se dele na: - Proste reenice su reenice u kojima ima samo jedan predikat. One mogu biti proste neproirene reenice i proste proirene reenice. - Proste neproirene reenice su reenice koje imaju samo glavne reenine lanove, predikat i subjekat. Primeri: - Ivan peva. - Toplo je. - Proste proirene reenice su reenice koje pored glavnih reeninih lanova imaju ijo neki dodatak. Dodaci u prosto proirenoj reenici mogu biti imenski i glagolski dodaci. Primeri: - Tvoj drug Ivan peva lepu pesmu. - Danas je jako toplo. - Sloene reenice su reenice koje se sastoje od dve ili vie prostih reenica, odnosno to su reenice koje imaju dva ili vie predikata. Primeri: - Ivan peva lepu i poznatu pesmu. - Igor sedi na stolici i igra se kockicama. Sluba rei u reenici Reenica se sastoji od reeninih delova, koji imaju odgovarajuu slubu u reenici. lanovi se dele na glavne i zavisne lanove reenice.

Sluba rei u reenici

Reenica se sastoji od reeninih delova, koji imaju odgovarajuu slubu u reenici. lanovi se dele na glavne i zavisne lanove reenice. Glavni reenini lanovi su: subjekat i predikat - Subjektom se iskazuje vrilac radnje, nosilac stanja ili uzronik zbivanja koji su u reenici oznaeni predikatom. U slubi subjekta najee su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi rei sa imenicom u nominativu. Primeri: (subjekat je obeleen plavom bojom) - Igor je u sredu dobio peticu. - Moj najbolji drug je Petar. - Na prozoru vise zelene zavese. - Tata je srean zbog mog uspeha.

- Predikat je deo reenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. Rei koje oznaavaju radnju su glagoli, a pored glagola u slubi predikata mogu biti imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi. Primeri: (predikat je obeleen zelenom bojom) - Petar jede jagode. - Jovan je moj profesor. - Maka juri mia. Zavisni reenini lanovi su: - Objekat Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vri radnja ili u vezi sa kojom se vri radnja. U slubi objekta su najee imenice i zamenice. Objekat moe biti iskazan sa jednom reju ili sa skupom rei. Primeri: (objekat je obeleen ljubiastom bojom) - Sanja peva pesmu. - Uiteljica ih je pohvalila. - Dragana ita novine. - Deda je unuci ispriao priu. - Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu, pripadnost ili koliinu onoga to znai imenica. U slubi atributa najee su pridevi, a pored prideva u slubi atributa mogu biti brojevi, zamenice i imenice u nekom zavisnom padeu. Primeri: (atribut je obeleen narandastom bojom) - Pili smo pivo iz flae. - Sneana ima ogrlicu od zlata. - Onaj maleni deak tri. - Isprljala sam narandastu haljinu. - Apozicija Apozicija je dodatak imenici koji na drugi nain (pomou novih podataka) kazuje ono to znai imenica. Slubu apozicije obino vri skup rei u kojem je imenica glavni lan. Primeri: (apozicija je obeleena zelenom bojom) - Tamara, Sandrina erka, lepo peva. - Dobila sam knjigu od Jelene, nae kominice iz zgrade. - Edi, Markov pas, je mnogo pametan. - Priloke odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme, mesto, nain, koliina ili uzrok vrenja radnje iskazane predikatom. U slubi prilokih odredbi najee su prilozi i imenice u nekom padeu sa predlogom ili bez njih. Primeri: (priloke odredbe su obeleene plavom bojom) - Stefan je bio u Beogradu. - Ivanin trotinet se nalazi ispred kue. - Nisam dolazio u kolu zbog gripa. - Uradila sam to iz ljubavi.

VRSTE REENICA

REENICE PO ZNAENJU - Izjavne Mi piemo! - Upitne Vi piete? - Uzvine Oni ue ! REENICE PO OBLIKU - Potvrdne Ja piem. - Odrine Ja ne piem. REENICE PO SASTAVU Proste reenice - Neproirene imaju samo subjekat i predikat /bezpredikatske Vatra! Voda! Poar! Sunce!/ ili samo predikat /bezsubjetske j- Grmi! Seva! Svie! Smrkava se!/ - Proirene imaju: subjekat + predikat + dodatak /Ja idem u kolu. Mi vrijedno uimo. Oni najljepe pjevaju./. Sloene reenice / Nezavisno sloene reenice - Sastavne dvije /ili vie/ reenice istog smjera: Vrijedno se spremamo za prijemni ispit i poloiemo. Veznici: i, pa, te, ni, niti, a mogu i bez veznika uptorebom zapete; - Rastavne ili jedno, ili drugo, oba ne; Ili u napisati, ili u dobiti slabu ocjenu; Ili u gledati film, ili u se igrati. Veznici: ili...ili; - Suprotne suprotnog smjera suprotno od onog to se oekuje : Oni ne rade, a imaju; Vrijedno treniraju, a gube utakmice. Veznici: a, ali, ve, nego; - Iskljuene iskljuivanje neega iz prethodne reenice: Svi pjevaju, samo Uro uti. Svi piemo, jedino Marija ita. Veznici: sem, osim, nego, to, jedno;

- Zakljune na osnovu znaenja prethodne reenice donosi se zakljuak sledeom reenicom: Vrijedno uim, dakle, dobiu odlinu ocjenu; , , : , ; B/ Zavisno sloene reenice - Vremenske zavisnom se reenicom kazuje kroz vrenje radnje u glavnoj reenici: Kad dodjemo u kolu, sreemo svoje drugarice i drugove; Doi e da se igra im napie zadatak. Veznici: kad, im, jpoto, tek, tek to; - Namjerne kazuju namjeru vrenja radnje glavne reenice: Javili smo se da odgovaramo na pitanja; Prestali smo da priamo ne bi li se i ostali uutali. Veznici: da, kako, ne bi li; - Nainske kazuju nain vrenja radnje glavne reenice: U ovom razredu vrijedno uimo, kao to nismo nikada do sada; Trali smo kao da nas je vjetar nosio. Veznici: kao, kao da, kao to; - Uzrone kazuju uzrok vrenja radnje glavne reenice: Izgubili smo, utakmicu, jer se nismo dobro pripremili; Poplavljena su polja, jer su padale velike kie. Veznici: jer, poto, zato, budui da; - Odnosne odnose se na neku rije u glavnoj reenici: Ponosimo se uspjehom koji smo postigli; Ostvarili smo uspjeh kakav niko do sada nije. Veznici: ko, iji, koji, koliko, kakav; - Mjesne odnosi se na priloku odredbu za mjesto u glavnoj reenici: Posjetiu Muzej u Beogradu gdje sam ve bio; Grom nije udario u zgradu gdje smo se mi nalazili; - Dopusne doputa se radnja glavne reenice, iako nije ispunjen uslov: Dobili smo utakmicu, mada nismo bili bolji; Bilo je veoma toplo iako sunce nije grijalo. Veznici: mada, premda, makar, kako; - Uslovne Da bi se izvrila radnja glavne reenice, mora se ispuniti uslov ili pogodba zavisnom reenicom: Ako budemo uili, poloiemo prijemni ispit; Savladaemo sve tekoe ako budemo sloni; - Posljedine kazuju se posljedice vrenja radnje glavne reenice: Mraz je bio toliko veliki da se sve smrzlo; Mrak je bio tako gust da se prst pred okom nije vidjeo. Veznici: da, te.