Anksioznost predstavlja najescu bolest dananjice, stres je glani uzrok anksioznosti, prema jednom istraivanju ak 70% mladih ljudi

boluje od anksioznosti.Anksioznost i depresija su razliite ali mogu da se poveu. Osoba koja pati od anksioznog poremeaja osea konstantnu uznemirenost zbog jaeg luenja adrenalina, ne zna ta joj se deava i eli da se oslobodi te uznemirenosti, ona se bori!Dok depresivna osoba nema volju da se bori.esto zna anksiozna osoba pasti u depresiju, jer se stalno pita Zato mi se to desava???, Zato ba ja?, Hocu normalno da ivima!, i ne zna kako da izae iz zaaranog kruga.Treba zapamtiti da se anksioznost uspeno lei pomou lekova (antidepresiva) koji ne izazivaju ovisnost i ne piju se stalno i pomou vebi za oputanje.Anksioznost ne nestaje preko noi, vremenom ce se osoba reiti svih tegoba jer anksioznost se uspeno lei! nikakva sramota priznati problem,osoba koja boluje od toga nije luda, svesna je svog problema i eli da ga se oslobodi! Treba joj zato pruiti podrku, razumeti je, i pomoi joj da savlada problem, da shvati da je i dalje normalna i da ima problem koji ima svaki trei ovek na ovoj planeti u dananje vreme! Anksiozni poremeaji (Anksioznost) Glavna karakteristika ovih psihijatrijskih poremeaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha. Ova dva oseanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost. Kaemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba straljivo isekuje neku opasnot u budunosti. Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopte nema, ili je opasnost mala, a reakcija straha prenaglaena. Takvi strahovi se nazivaju nerealnim ili bolesnim strahovima . Klinika slika Za pojaane zahteve tela u sluaju borbe ili bekstva iz opasnosti, potrebna je vea koliina kiseonika, te poinjemo ubrzano da diemo. Ubrzava nam se i rad srca i raste na kratko vreme i krvni pritisak, a sve u cilju da se krv sa neophodnim materijama dopremi u to veoj koliini do onih delova tela koji su nam tada neophodni. Takoe, javi se i preraspodela krvi, tako da se krvotok u onim delovima koji nam nisu u trenutku opasnosti neophodni neto malo redukuje, dok se u drugim delovima pojaava. Zato kada osetimo strah prebledimo i osue nam se usta. U isto vreme se i usporavaju neki procesi bez kojih u tom kritinom trenutku moemo, da bi se sauvala energija za odbrambene aktivnosti. Tako se recimo usporava rad creva, pa kad imamo strah oseamo nelagodnost u stomaku. Svi se miii malo zategnu da bi bili startniji. To nam pomae u odbrani, ali ako strah potraje, kao posledica moe se javiti glavobolja i bol iza grudne kosti jer se tamo nalaze miii ija zategnutost dovodi do neprijatnog oseaja. Da se telo usled oslobaanja vee koliine energije ne bi pregrejalo, ukljuuju se nove svrsishodne reakcije koje slue da snize temperaturu tela, a to su drhtanje i preznojavanje. Vrste anksioznosti: Panini poremeaj se karakterie pojavom paninih napada i takozvane anticipatorne anksioznosti. Panini ataci su uglavnom iznenadni napadi straha koji se javljaju kao grom iz vedrog neba. Strah poinje polako da raste, dostigne maksimum za nekih desetak sekundi, traje jedno odreeno kratko vreme u najizraenijem obliku (koje se meri u minutima), a onda

spontano opada. U trenutku najaeg straha osoba obino ima utisak da joj preti neposredna opasnost uz est oseaj ivotne ugroenosti. Imaju utisak da se sa njima u tom trenutku deava neto strano, poput infarkta miokarda, loga, veruju da e da se ugue, izgube svest ili polude. Imaju izraene telesne simptome koje prate strah, ali je najee prisutan ubrzan srani rad, preskakanje srca i ubrzano disanje. Deava se da tokom straha diu otvorenim ustima i duboko, ili brzo i plitko, to zbog poremeenog odnosa kiseonika i ugljendioksida u naem telu dovodi do neprijatnog oseanja trnjenja ili mravivanja po telu kao i oseanja nestabilnosti i vrtoglavice. esto kau da imaju oseaj kao da su im noge od gume i da imaju neprijatan oseaj iza grudne kosti u vidu pritiska. esta tegoba je i drhanje i preznojavanje. Anticipatorna anksioznost je strepnja, zebnja, slutnja da se ovakav panini atak ne ponovi. Ona je prisutna izmeu dva napada i dodatno iscrpljuje. Mogu se javiti i noni panini ataci, a prepoznajemo ih tako to se osoba budi u toku noi u strahu, preznojena i uznemirena, a da prednodno nije imala none more ili teke snove. Opsti anksiozni poremeaj se karakterie pojavom strepnje, zebnje, slutnje povezane sa najmanje dve ili vie svakodnevne i uobiajne situacije. To su osobe koje tokom veeg dela dana stalno slute da e se neto loe dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja poinje sa ta ako... Recimo, dete izae da se igra a majka provede strahujui par sati ta ako se oklizne i udari nezgodno glavu, ta ako mu ode lopta na put i zgazi ga auto, ta ako ga neko stavi u kola i odveze u nepoznatom pravcu, ta ako se preznoji i prehladi, pa dobije zapalenje plua i umre i sl. Slutnje su uvek katastrofine. Mora se imati na umu da su to strepnje koje su prisutne kontinuirano tokom dana, i to vie od 60% vremena. Uz to, takvog su intenziteta da ometaju osobu da normalno funkcionie, iscrpljuju je i dovode do velike patnje. Ono to je takoe karakteristino za generalizovani anksiozni pormeaj je da osoba ima utisak da ne moe da kotrolie strepnju i da je ona preplavlja. Ako due traje, osoba kao po pravilu postaje i depresivna. Socijalna fobija se karakterie neadekvatnim i intenzivnim strahom od negativne procene drugih ljudi. Javlja se u situaciji kada se osoba nalazi u socijalnim relacijama. Postoje dva obilaka generalizovan i negeneralizovan. Osobe koje su obolele od generalozivanog oblika socijalne fobije imaju strah od negativne procene u skoro svim socijalnim situacijama. Deava se da im je tee sa odreenim osobama sa mlaim ili starijim, sa istim polom ili suprotnim polom, sa autoritetima, sa poznatim ili nepoznatim osobama. Uvek je sutina njihove strepnje i straha da e ih ljudi loe proceniti i da e ih u kranjem sluaju odbaciti, da ih nee potovati i uvaavati pa ak i ismejavati. Zbog toga izbegavaju da odlaze na urke, slave, ako se i nau u drutvu, izbegavaju da zaponu razgovor, da se ukljue u diskusiju i sl. Drugi oblik socijalne fobije je negeneralizovan ili jednostavni oblik kada osoba ima probleme u tano odreenoj socijalnoj situaciji recimo, dok jede, kad treba da se potpie, poslui goste ili da odri neku javnu prezentaciju ili govor. est je strah od crvenjenja i drhtanja ruku. Za razliku od drugih anksioznih poremeaja kod kojih se ono od ega se plae ne dogaa, kod socijalne fobije takvo to se moe desiti. Recimo, ako osoba ima strah da e joj zadrhtati ruka dok slui kafu goste, zbog stalnog negativnog isekivanja, odnosno porasta anksioznosti, moe se kao jedan od prateih telesnih simptoma javiti i drhtanje ruku. Treba znati da se ne radi o srameljivim ljudima koji nisu mnogo aktivni u socijalnim situacijama, ve o osobama koje zbog ovog straha imaju visok stepen patnje i nefunkcionalnosti. Meu njima je velik broj onih koji zbog tegoba nisu dostigli akademska stremljenja, znaajan je broj koji su bez partnera i bez zaposlenja. Ono to je takoe vano, imaju veoma mali broj poznanika i prijatelja iako su im elje potpuno suprotne.

Jednostavna fobija je strah koji se javlja od jedne odreene situacije ili objekta. Recimo strah od vonje liftom ili avionom, strah od visine, insekata, psa, krvi. Kao kod svih fobija i ovde postoji karakteristino ponaanje beanja i izbegavanja. To znai da recimo osoba koja se boji visine izbegava da gleda kroz prozor, da prie prozoru, da ide kod prijatelja koji stanuju na viim spratovima. Ako i poe i javi se strah, pobegne iz te situacije. Posttraumatski stresni poremeaj (PTSP) Teskoba kao posledica kroninog stresa, (engl. PTSD) Obino sledi nakon izloenosti osobe traumatskom dogaaju kao to su posmatranje, smrti druge osobe, iznenadna smrt bliske osobe ili prirodna katastrofa itd. Tri su osnovne manifestacije PTSP-a: oivljavanje traumatskog dogaaja (nona mora), izbjegavajue ponaanje (izbjegavanje mjesta povezanih sa traumom), te emocionalno udaljavanje od drugih i psiholoka uznemirenost. Opsesivno- kompulzivni poremecaj Karakteriu ga opsesije i kompulzije. Opsesije su nametljive neprijatne misli, slike i impulsi. One se umeu u normalan mislaoni tok, prekidaju ga, veoma su neprijatne i za osobu najee neprihvatljive sadrine. Zbog toga dovode do veoma visoke napetosti i straha da se to to im je polo napamet i ne desi, te pokuavaju da takve misli zaustave i otklone. Meutim, to im uspeva samo na kratko, s obzirom da se one veoma brzo vraaju i uznemiravaju ponovo. Sadraj opsesivnih misli je obino povezan sa boleu, smru, sa nekim agresivnim ponaanjem. Recimo, misao da osoba nije dobro isprala ruke nakon sredstava za ienje i da e preneti otrovnu hemikaliju na hleb i hranu te tako ugroziti zdravlje i ivote svojih ukuana. Ili nametnuta slika kako uzima makaze i ubada sebe u ruku. Na sreu, iako imaju utisak da mogu da izgube kontrolu i tako neto urade, to se nikada ne dogaa. Postoje i opsesije religiozne sadrine, seksualne sadrine i opsesije simetrije. Kompulzije su radnje pomou kojih osoba pokuava da sprei eventualne posledice. Recimo, ako osoba ima opsesiju da e zbog toga to je sredstvo za pranje kupatila ostalo na rukama zagaditi hranu i teko poremetiti zdravlje ukuana, ona e u pokuaju da sprei tako neto prati ruke i po nekoliko sati dnevno. Kompulzije se uglavnom ritualno rade, recimo, uvek na tano odreen nain, odreen broj puta i istim redosledom. Postoje i takozvane mentalne kompulzije, kada osoba pokuava da sprei katastrofu tako to zameni neprijatnu sliku ili misao nekom drugom, suprotnog ili prijatnog znaenja. Leenje anksioznih poremeaja je mogue na dva naina. Najpre, mogu se leiti lekovima. Ranije se smatralo da se mogu otkloniti davanjem lekova za smirenje tipa Benzedina, Bromazepama, Lorazepama i sl. Danas je terapijski pristup leenju anksioznih poremeaja u potpunosti drugaiji. Naime, osnovni lekovi za sanaciju tegoba su antidepresivi i to dominantno oni koji spadaju u grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. Lekovi za smirenje se ukljuuju samo u poetku i veoma brzo izbacuju iz terapije obzirom da imaju veoma izuzetan potencijal za razvoj zavisnosti ako se dugo i bez kontrole uzimaju. Ako se razvije zavisnost, to postaje nov problem i bolest koju je, naalost, znatno tee leiti od samog anksioznog poremeaja. Za leenje anksioznih poremeaja kognitivno bihejvioralna terapija je metod izbora u odnosu na sve ostale psihoterapije. Kod znaajnog broja pacijenata mogue je pomoi mu samo pomou ove psihoterapijske metode. Meutim, najbolji rezultati se postii kombinacijom medikamentozne i kognitivno bihejvioralne terapije, s obzirom da medikamenti bre oslobaaju pacijenta od patnje, dok im kognitivno bihejvioralna terapija daje mogunost da naue kako da kontroliu strahove i bez lekova, produavaju remisiju i smanjuju verovatnou nastanka nove epizode bolesti. Simptoni anksioznosti su:

Agorafobija Bledilo Bol u grudima Bol u licu ili vilici slicna zubobolji Bolovi u vratu i ramenima, ukocenost lica ili glave Brzo praznjenje zeluca Drhtanje (vidljivo ili unutrasnje) Glavobolje i osecaj cvrstog obruca oko glave Hormonalni problemi Knedla u grlu i poteskoce s gutanjem Losa probava, konstipacija i proliv Lupanje srca, usporeni otkucaji, palpitacije Nesanica Nocne more Osecaj gusenja i zadihanosti Oseaj jeze i bockanja u koi Osip Peckanje oci Pojacana depresija Pojacana osetljivost na svetlo, zvuk, dodir i miris Poremecaj sluha Problemi sa vidom (iskrivljene slike) Simptomi poput gripa Slabost i trnci u rukama i nogama (stopalima) Strah od ludila i gubitka kontrole Strujni okovi u telu Suva usta Znojenje Agorafobija(strah od velikih otvorenih prostora gde ima ljudi) je normalan odgovor na anksioznost i samoodbranu. Kad se oseamo ugroenima, elimo se povui negde na sigurno, poput kornjae u svoj oklop. Kod anksioznosti je vrlo vano da uspostavite kontrolu nad takvom reakcijom. Izbegavanje situacija nije uinkovit nain borbe s agorafobijom! Agorafobija moe biti vrlo iscrpljujua . Nemojte prestati izlaziti van! ako to ponete raditi ubrzo ete videti da svaki put kad se trebate suoiti sa spoljanjim svetom dobijate napade panike. Panika vas moe uhvatiti ak i kui od same pomisli da trebate ii napolje, zato nema smisla da se tako ponaate. Koristei taktike odvraanja panje koje preporuujem, nauiete kako se vratiti natrag u svet i kako uivati u njemu kad to uinite. Za ovo je potrebno vebe i vremena, ali se moe uiniti i videcete da ce proci! Zbog miine napetosti, bol u grudima vas zbilja moe uplaiti. Prva reakcija svih koji pate od anksioznosti, a osete bol u grudima, je da umiru od infarkta. To nije istina. Bol kod infarkta je vrlo razliit od ovog bola i obino ne poinje u grudima. Duboko disanje i vebe oputanja vrlo su uspean nain smanjivanja ovih simptoma.

Anksioznost u krvotok oslobaa adrenalin koji ubrzava rad srca, pa imate oseaj kao da vam srce treperi i preskae. To je savreno normalno i ne moe vam nakoditi ni na koji nain! Usporeni otkucaji su takoe jedan od uobiajenih znakova anksioznosti. I opet, to ne znai da e vam srce prestati kucati, moda se i ini udno i zbunjujue, ali ne obraajte panju na to i verovatno e nestati samo od sebe. Svi mi imamo strah od ludila i gubitka kontrole, ali budite uvereni da neete poludeti. Ludilo nije svestan in; oni koji pate od ozbiljnih mentalnih bolesti nisu svesni svog puta do njih. Neete poludeti! Zbrkane nervne poruke u mozgu u umornim nervima i umornom telu ne znae ludilo. Misli su nesvesni produkt modane aktivnosti. Ako ste anksiozni, depresivni, ljuti ili pod stresom, to utie i na vae misli; ne samo raspoloenje nego i telesna hemija. Koncentracija kiseonika u krvi moe uticati na modanu aktivnost i centralni nervni sistem, kao i druge telesne hemikalije poput adrenalina, hormona pa ak i vitamina. Ove neugodne misli, oseaji i potpuno iracionalni strahovi ne mogu nakoditi niti vama niti drugima ! Bilo kakva misao o povreivanju sebe ili drugih je samo misao! Nista od toga se nece desiti! Kako se telo oputa i postaje manje anksiozno, misaoni proces se vraa u normalu. Bei ili se bori reakcija vrlo je intenzivna i mobilie mnoge telesne sisteme. Cirkulacija, koncentracija kiseonika i ugljen dioksida u krvi se menja, a miii su napeti i spremni za akciju. Sve ove promene imaju dubokog uticaja na telesne oseaje, a slabost ekstremiteta (ruke, ake, noge, stopala) jedan je od tih oseaja. Trnce uzrokuje nakupljanje ugljen dioksida iz krvi u udovima. Ako protresete udove, moete poboljati cirkulaciju u tim podrujima. Ovi simptomi nisu opasni i s vremenom e nestati. Lagane vebe takoe mogu pomoi u slabljenju ovih simptoma. OVI SIMPTOMI NE ZNAE DA DOIVLJAVATE INFARKT ILI BILO KOJI NEUROLOKI PROBLEM. Nekada porodica, prijatelji ili partneri mogu da imaju problema ako se u njihovoj blizini nalazi neko ko pati od nekog anksioznog poremeaja ili neke fobije. Za porodicu moe biti veoma teko da razume zato lan njihove porodice nee ili ne moe da uradi neku laku obavezu kao to je odlazak napolje u prodavnicu, vonja automobila i slino. Stvari se mogu jo vie pogorati kada npr partneri ili lanovi porodice saznaju da njihovi najblii nee ili ne ele da idu na godinji odmor sa njima. Nije nenormalna pojava da porodica takorei optui anksioznu osobu da je totalni egoista i da samo misli na sebe i na svoje stanje. Kada kaem anksiozna osoba, mislim generalno na svaku osobu koja ima probleme sa anksioznou, napadima panike, depresijom ili opsesijama. Mnogi pripadnici porodice poinju da sumnjaju u anksiozne ljude, ak nekad pomisle da njima stvarno nije nita, ve da su oni lenji, da se samo pretvaraju i tome slino. Takoe veoma je rasprostranjena pojava da porodica ili prijatelji govore anksioznim ljudima: Daj saberi se ve jednom, Nije ti nita, Ti to samo umilja, Prekini vie sa time, itd. Ukoliko se u vaoj porodici nalazi neko ko ima problema sa anksioznou, napadima panike, depresijom i slino, potrebno je pre svega da razumete ove poremeaje. Priroda ovih poremeaja jeste da se oni koji pate od tih poremeaja veoma lako i esto povlae u sebe, ele

samou, poinju previe da razmiljaju o tome kako se oseaju itd Oni to ne rade zato to ele, ve zato to su ih ti poremeaji naterali na to. Takoe je potrebno da razumete da bi oni koji pate od ovih poremeaja odavno se ve pribrali ili sabrali, da mogu to da urade. Oni to svo vreme i pokuavaju. Savet: Ukoliko imate neki od oblika anksioznosti obratite se neuropsihijatru (psihijatru), mnogi idu kod psihologa, treba da znate da psiholog nije struan za propisivanje lekova, dok svaki neuropsihijatar(psihijatar) i psiholog! Uz pomo psihoterapije i lekova *antidepresiva**koji ne stvaraju ovisnost i neete ih piti ceo ivot, ne brinite, zauvek cete se osloboditi tog problema.Verujte u SEBE i samo napred!