Stomatoloski fakultet Univerzitet u Beogradu

SEMINARSKI RAD

FARMAKOTERAPIJA URGENTNIH STANJA U STOMATOLOGIJI

Neven Saulic 27/07 III grupa

Urgentna stanja koja se javljaju u toku stomatoloskih intervencija istiskuju hitne mere reanimacije I primene odgoovarajucih lekova.Mogu se svrstati u nekoliko grupa: 1.poremecaji kardiovaskulaarnog sistema (srcani zastoj,infarkt miokarda,angina pektoris) 2.poremecaji respiratornog sistema (napad astme,anafilakticki sok,apnea) 3.poremecaji centralnog nervnog sistema (vazovagalna sinkopa,konvulzije) 4.poremecaji engokrinog sistema (akutna insuficijenca nadbubrega,hipoglikem. sok,dujabeticna kriza )

Poremecaji kardiovaskularnog sistema Srcani zastoj

Srcani zastoj je je najteza komplikacija koja moze da se desi tokom anafilaktickog soka ili kao posledoca opste anestezije,uglavnom kod ljudi koji imaju srcane probleme.Srcani zastoj se moze javiti u obliku asistolije (potpun) ili kao fibrilacija.Zatim se javlja prekid cirkulacije na koji prvi reaguje mozak I drugi vitalni organi.Zbog toga je potrebna brza primena kardiopulmonalne reanimacije (vestacko disanje,udisanje kiseonika, spoljasnja masaza srca,primena defibrilatora) I medikamenata.Ukoliko zastoj, I pored masaze srca,traje duze od nekoliko minuta primenjuje se adrenalin-hlorid ,5-10 ml razblazenog 1:10 000 rastvora adrenalina, sporo intravenski svakih 3-4 minuta.Razblazenje se postize tako sto se 1 ml 0,1 % rastvora adrenalina razblazi u 10 ml fizioloskog rastvora.Za korigovanje metbolicke acidoze ,koja nastaje ukoliko zastok traje vise minuta,daje se intravenski 50 ml 7,5% rastvora natrijum-hidrogen karbonata svakih 5 minuta do normalizacije srcanog rada.

Infarkt miokarda
Infarkt miokarda se manifestuje jakim retrosternalnim bolom koji ne prestaje ni kada se primeni nitroglycerin.Kao posledica infarkta javlja se oslabljena srcana

kontrakcija I nepravilan srcani rad.Tada treba ispraviti pacijenta u sedeci polozaj,dati kiseonik I ubrizgati 10 mg morfina subkutano.

Angina pectoris
Angina pectoris je klinicki sindrom koji se karakterise bolom tipa stezanja,pritiska iza grudne kosti,a izazvan je prolaznom ishemijom miokarda.Anginu mogu izazvati fizicki napor,emocionalni stress,strah,hladnoca,obilni obrok. U slucaju napada,pacijentu dati lingvaletu od 0,5 mg nitroglicerina.Efekat ovog leka nastaje brzo,nakon 2-3 minuta I traje 30 minuta.Kod odredjenog broja pacijenata sa naglim padom pritiska se moze javiti nesvestica.

Poremecaji respiratornog trakta Napad astme

Prilikom napada astme dolazi do otezanog disanja kao posledica spazma glatkihmisica bronhija I nakupljanja sekreta.Ona se moze podstaknuti aspirinom I drugim lekovima,infekcijom I jakim uzbudjenjem kod senzibilnih osoba.To se ublazuje primenom bronhodilatatora u vidu aerosola.Kao bronchodilator obicno se koristi salbutamol I to tako sto se za vreme napada izvrse 1-2 inhalacije u razmaku od 5 minuta.Kada se primenjuje na ovaj nacin,retko dovodi do tahikardije.Kontraindikacije za njegovu primenu predstavljaju ishemicna oboljenja srca I hipotireoidizam.

Anafilakticki sok
Usled oslobadjanja histamina prilikom reakcije antigen antitelo dolazi do patoFizioloskog poremecaja koji se ogleda u hipotenziji I bronhospazmu.Uglavnom nastaje kao posledica injekcije lokalnih anestetika,benzilpenicilina,ali I primenom drugih lekova.Adrenalin I srodne supstsance su najefikasnija sredstva za suzbijanje ovih poremecaja.Adrenalin izaziva vazokonstrikcijuperifernih krvnih sudova koze I splanhnikusa,cime se znatno podize krvni pritisak.On izaziva istovremeno I dilataciju koronarnih krvnih sudova,pa omogucava bolji protok krvi kroz miokard.On takodje siri bronchiole,smanjujuci tonus njihove musculature,cime e poboljsava ventilacija.Koristimo intravenski rastvor adrenalina (1:1000) razblazen u 5 ml fizioloskog rastvora.

Kortikosteroidi predstavljaju najefikasnija antiinflamatorna I antiedematozna sredstva.Primenjuju se intravenski ali je u slucaju anafilaktickog soka u stomatoloskoj ordinaciji prakticnija sublingvalna aplikacija,I za to se koriste secijalni preparati kortikosteroida. Intravenska primena antihistaminika je korisna u sprecavanju efekta naknadno oslobodjenog histamina.

Apnea
Prilikom primene morfina I drugih opijata u vecim dozama usled depresije disajnih pokreta,moze se javiti apnea.Lecenje se vrsi davanjem specificnog antagoniste,kao sto je nalorfin.

Poremecaji CNS-a Vagovazalna sinkopa

Nastaje usled straha ili jakog uzbudjenja,a moze da se javi I kod potpuno zdravih ljudi.To je stanje koje nastaje usled pojacanih vagovazalnih refleksa koji dovode do bradikardije.To za posledicu ima snizenje krvnog pritiska,koje se manifestuje pomucenjem svesti ili kratkotrajnim gubitkom svesti.Medikamentna terapija obicno nije potrebna.Pacijenta treba postaviti u lezeci polozaj sa nisko polozenom glavom I uzdignutim nogama.po potrebi se daje cist kiseonik.

Konvulzije
Nastaju usled predoziranja lokalnim anesteticima.Javlja se nadrazaj (fascikulacije misica ili pojava grceva),a zatim depresija CNS-a.Terapija je intravenska injekcija 5 mg dijazepama.

Poremecaji endokrinog sistema Akutna insuficijencija nadbubrega

Kod osoba koje su dugo vremena na terapiji kortikosteroidima.Kod takvih osoba u toku operacije moze doci do sinkope I popustanja KVS-a.To se izbegava tako sto se

daje intravenska injekcija 100 mg kortizolon natrijum sukcinata pre operacije.U slucaju kolapsa za vreme intervencije u nepripremljenih pacijenata se daje 100-500 mg kortizolon-natrijum sukcinata.

Hipoglikemicki sok
Kada je pacijentu ocuvana svest u toku soka,treba mu dati 3-4 kockice secera,a kad je u komi,primenjuje se intravenska injekcija 20-50 ml hipertonicnog (50%) rastvora glukoze.

Dijabeticna kriza
U slucaju akutne hiperglikemije kod bolesnika sa dijabetesom,dati 20-100 IJ rastvora kristalnog insulina.