1.SELO-naselje sa manjim ili veim brojem kua.

Prvobitno se svaki pojedini dvor ili kua sa okolnom zemljom za obraivanje nazivao selom. Selo je ponekad nastanjivala samo jedna porodica i kasnije ako su geografski uslovi dozvoljavali nastajala su vea sela, najee u uskim, ravniarskim predelima. Postojale su dve vrste sela: razbijenog i zbijenog tipa. Stariji naziv za selo je VAS. Obim sela, broj kua zavisili su od veliine i konfiguracije zemljita. Postojala je kolektivna odgovornost za odreena krivina dela. Sela su dobijala imena po oblinjim rekama (Gua, Trepa, Banjska), imena vegetabilnog karaktera (Lipovica, Orehovo), po zanimanju ljudi iz sela (Grnarevo). Sela se dele na: Dvorska, Vlasteoska i upska sela. 2.SELITE-zemljite sa kuom i okunicom, ali najpre se pod njim podrazumevalo naputeno naselje. Vie istoriara je dalo razliita objanjenja za selite, neki su poistovetili selo i selite dok su neki smatrali da su selita, sela u nastajanju. U Banjskoj povelji selite oznaava deo imanja, a selo celo imanje. Selita su dobijala nazive po gospodarima ili korisnicima (Marijino selite, Manotino selite). 3.ZAMANICA-obaveza meropaha prema feudalnim gospodarima. Ovo je obaveza kada se svi sposobni ljudi okupe da istovremeno izvre neki neodloan posao u korist drave ili vlastelinstva. Uglavnom se se obavljali hitni i vani poljski radovi ili u sluaju potrebe i ratni poslovi. Za svoj trud meropsi nisu dobijali nikakvu nadoknadu. 4.PLANINE-suvati, visoki planinski panjaci koji su se u srednjovekovnoj Srbiji nazivali planine. Nalaze se na nadmorskoj visini vioj od 1000m. Koriene su za napasanje ivotinja od prolea do jeseni, dok su to dozvoljavali vremenski uslovi. Imena su dobijali po planinskim masivima, dolinala ili oblinjim selima . Gospodar planina bio je vladar koji je ustupao pravo na planine sitnijoj ili krupnijoj vlasteli, crkvama ili manastirima. Planine se mogu prodati, zameniti dati u miraz... 5.ZABEL-posebna vrsta ispae i srednjovekovnoj Srbiji. To je omeena teritorija, najee nekultivisanog stanovnitva, koja se po iskljuivim pravima korienja odvajala iz celine. Prema vrsti biljnog pokrivaa zabeli su se delili na poljske koji su bili ei i dubravne koje su predstavljale ume i gore. Prvenstveno su bile namenjene podizanju i uzgoju stonog podemlatka. Gospodari su bili srpski vladari, crkve i vlastela. Za nepotovanje granica i mea zabela i bespravan ulazak stoke, manastirskim hrisovuljama su bile predviene visoke novane kazne. 6.ITARICE-penica, jeam, ra, ovas ili zob, suraica 7.UPA-teritorijalno-drutvena formacija, nalazi se u kotlinama ili dolina koji su okrueni viskokim planinskim masivima. Veliina upa bila je oko 20-25km. Karakteristina je po povoljnim klimatskim uslovima zbog kojih je dobro nastanjena i kultivisana. Najvei broj upa ima naziv slovenskog porekla. Po renim dolinama (Rasina, Morava), po urbanim centrima (Prizrenska, Zveanska), oblasnim mestima (Trebinje). Osnovno zajedniko pravo upljana bilo je pravo na pau bez obzira kome su pripadali zemljini posedi u upi. Vlast u upi inili su upski knez i upski sudija. Osnovna upska obaveza bio je obrok (smetaj i ishrana vladara i njegove pratnje). 8.GRAD-obaveza meropsa prema vladaru koji ine gradozidanije i gradobljudenije. Gradozidanije je obaveza koja je podrazumevala izgradnju utvrivanja grada ili obnavljanje razruenih graevina. Naroito dolazi do izraaja u vreme cara Duana kada se obnavljaju i utvruju zauzeti vizantijski gradovi. Gradobljudenije je obaveza zavisnog stanovnitva da uva grad, tj. obezbeivanje strae i odbrane grada u mirnim i u ratnim vremenima. To je danonono straarenje stanovnitva grada i upa. Ovaobaveza je naroito izraena u pograninim i novoosvojenim gradovima za vreme cara Duana. 9.SOKALNICI-Kategorija zavisnog stanovnitva. Njihova osnovna obaveza je obraivanje zemljita. Uestvovali su u graevinskim radovima i vrili su transportnu slubu u korist manastirskog gazdinstva. Deonica zemljita koju su bili duni da obrade u potpunosti,bila je za tri mata manja od meropake tj.za jednu treinu manja. Njihove obaveze u Banjskoj povelja navode se paralelno sa obavezama meropaha. Godinje su bili duni da okopaju jedan mat vinograda do Uskrsa,u protivnom im se oduzima vo. Tri dana su angaovani u pripremanju manastirskog sena. Vrili su i transportnu slubu. Sinovi sokalnika su se mogli kolovati za popove. 10.NJIVA-Manje ili vee oranice koje su sluile za gajenje itarica. Nastale su krenjem neobradivih povrina i njihovim pretvaranjem u obradive. Za njih je iezlo svako seanje da su nastale krenjem neobraenih povrina. Pod njivama se nalazio najvei deo obradivih povrina u srednjovekovnoj Srbiji. U poveljama se ee belee vinogradi nego njive. Prostiru se do 500m.nadmorske visine. Razliite su po veliini. Imaju imena; naziv je npr.izveden od imena lica koje je njihov vlasnik ,zatim po mestu ili nekom znaajnijem objektu u blizini.

11.PANJACI-Zimski panjaci-Belee se kao zimske pae , zimita , zimovita. Pominju se ee od letnjih. Sluili su kao prebivalite za krupnu i sitnu stoku u toku zime. Nalaze se u krajevima sa mediteranskom ili izmenjenom mediteranskom klimom,kao i u unutranjosti Balkana,u upama. Letnji panjaci-Belee se kao letnje pae , letita , letovita. Povrine su namenjene ze napasanje ivotinja u letnjim mesecima. Nalaze se na nadmorskoj visini od 700 do 1000m. Obini panjaci-Belee se kao pasita , pae , paita. Nalaze se na manjim nadmorskim visinama i bili su u blizini naselja, ali nisu posedovali neophodne uslove da bi bili zimovita. 12.STOARSTVO-Vana privredna grana u srednjovekovnoj Srbiji, odmah posle zemljoradnje. U Srbiji je bilo pogodnih terena za razvoj stoarstva. Panjaka je bilo svuda. Svi su zemljoradnici bili u veoj ili manjoj meri I stoari. U ravniarskim predelima se najvio svinja, krava I volova, retko ovce. Dok je u brdovitim predelima najvie bilo ovaca I koza. Gajena je I ivina preteno kokoke. 13.VINOGRADARSTVO-jedna od razvojenijih privrednih grana u srednjovekovnoj Srbiji. Zemljite pod vinovom lozom bilo je daleko skuplje nego pod itaricama. Najvei posedi pod vinovom lozom bili su u vlasnitvu manastira. Vinogradi su u srednjem veku bili omeeni kamenim ogradama ili ogradama od trnja. Paljenje ili oteivanje vinograda se otro kanjavalo. Gajenju vinove loze odgovara mediteranska klima, mada je vinograda bilo I u oblastima sa kontinentalnom klimom. 14.LAZ-Pod lazom se podrazumeva iskreno zemljite. Ono se koristilo za stvaranje novih oranica,podizanje vinograda,vonjaka i vrtova. Najee su bili na mei i prelazu izmeu kultivisanog i nekultivisanog zemljita. Krilo se na mestu gde prestaju obradive povrine i nastaju ume,na ivici upa,sela i selita. Imaju imena. U poveljama se najee popisuju sa linim imenima: Braiin laz, Bratomirov laz, Tanuev laz. Nazivi nekih lazova upuuju na zanimanje ljudi koji su taj posao odradili : Kovaev laz, Kaluerov laz, Mrearev laz. 15.MEROPSI-Najbrojnija kategorija zavisnog stanovnitva,optereena najbrojnijim obavezama, rabotama. Pored rabota u proizvodnji itarica imali su jo tri kategorije obaveza : prema crkvi, prema vladaru i dravi i prema feudalnim gospodarima. Obaveze prema crkvi: Bir (stalni i itni) je crkveni dohodak u naturi koji popovi sakupljaju od svojih vernika i predaju svome episkopu. Re dolazi od staroslovenskog glagola brati. Prema lanu 37 Duanovog zakonika obuhvaen je optim terminom crkveni dohodak,a susree se i pod nazivom bir popovski. Obaveze prema vladaru: Vojska:Ekonomski su morali da obezbede opremanje vojnika sa poseda,te da kao opremljeni vojnici-peaci uestvuju u vojnom odredu koji se formirao na vlastelinstvu. Gradozidanije:Obaveza koja je podrazumevala izgradnju utvrivanje grada ili obnavljanje razruenih graevina. Naroito dolazi do izraaja u doba cara Duana kada se obnavljaju i utvruju zauzeti vizantijski gradovi. lan 127 Duanovog zakonika propisuje ovu obavezu. Gradobljudenije:Obaveza zavisnog stanovnitva koja je podrazumevala uvanje grada,tj.obezebeivanje strae i odbrana grada u ratnim i mirnim vremenima.To je danonono straarenje stanovnika grada i upe. esto se ove dve obaveze povezuju i nazivaju se grad. Naroito je izraena u pograninim i novoosvojenim gradovima izloenim udarima neprijatelja u vreme cara Duana. Obrok:Obaveza davanja hrane vladaru,njegovoj pratnji i slubenicima,a u najstarijim vremenima vlasteli i gostima (trgovcima). Vlastelinstvo je bilo obavezno da daje potrebnu koliinu hleba,dok su zavisni judi na vlastelinstvu bili duni da predaju potrebne koliine mesa. Povoz:Podrazumeva prevoz (prenos) stvari vladara ili velikaa na kolima. Poznata je jo u vreme Stefana Nemanje i Svetog Save jer se pominje u Zakonu starim Srbljem. Provod:Zavisno stanovnitvo je bilo duno da prati vladara ili njegovog izaslanika do granice upe ili utvrenog mesta.

Pozob:Obaveza davanja zobi (ovsa) i sena konjima na kojima putuju vladar i njegova pratnja. U drugoj polovini XIV veka ova obaveza je bila neodmerena. Duanov zakonik zabrenjuje da se konji carevi daju crkvama i po crkvenim selima na hranu (38 lan). Soe:U srpskoj dravi i osamostaljenim oblastima tokom XIV veka to je najvanija dabina ili porez koji je bio ubiran u korist vladara. Prihod dolazi od sela,razrezan je na ljude ili na svaku kuu. Ovo je dabina koju daju zemljoradnike porodice kao drutvene i privredne jedinice,nastanjene u kui i okupljene oko jednog ognjita,na elu sa stareinom porodice. Pronijar ili vlastelin je bio duan da dabinu sakupi od svojih zavisnih ljudi i da je preda vladaru. Obaveze prema feudalnim gospodarima: Zamanica:Nain izvravanja poznatih obaveza kada svi sposobni ljudi pristupe istovremeno i zajedniki da obave neki neodloan posao u korist drave ili vlastelinstva. Zamanicom su obavljani hitni i vani poljski radovi,a u sluaju potrebe i ratni poslovi. Za svoj trud nisu dobijali nikakvu nadoknadu,ak ni hranu. Bedba:Dopunska radna obaveza,koja se najee ispunjavala u oranju. Odmerena je na dva naina : povrinom oranja,tj brojem mati koje je trebalo uzorati,ili radnim vremenom tj.danima oranja.Prema zakonu svetog Simeona i svetog Save za merophe je bilo predvieno da rade na deonici obradivog zemljita od najmanje 7,5 a najvie 9 mati.