katarakta.

org

KATARAKTA
ZAMUENJE ONOG SOIVA

KATARAKTA
Katarakta je vodei uzrok slepila u svetu. Procenjuje se da je 1998. godine katarakta bila uzrok slepila 20 miliona ljudi irom sveta. Potrebu za operacijom katarakte ima 30 miliona ljudi godinje, ali samo ih 10 miliona operie.

Nejasan vid znatno oteava normalan ivotni tok, none vonje postaju dodatno naporne a prirodna svetlost izaziva neprirodne potekoe u vidu. Osetljivost na bljesak osim to onemoguava vid u trenutku moe imati za posledicu i jake glavobolje. Pojave duplih slika stvaraju zabunu i oseaj izgubljenosti, a nejasno razlikovanje boja stvara dodatnu nelagodnost. Pojava katarakte, u zavisnosti od njenog stadijuma, u razliitoj meri sniava kvalitet ivota.

Vrste katarakte su mnogobrojene, a najea je ona koja se javlja kod pacijenata starijeg doba. Ova vrsta katarakte karakterie poveana tvrdoa soiva koja izaziva kratkovidost kod osoba koje normalno vide, smanjuje dalekovidost i poveava kratkovidost kod osoba koje su ve kratkovide. U ovakvim sluajevima pacijenti esto misle da je promena naoara neophodna.

Kako vremenom kristalizovano soivo poinje da dobija utu boju, pacijenti esto oseaju promenu u percepciji boja. Ovo se posebno Poetna katarakta zahvata mali deo soiva i odnosi na vienje plave boje. Ovo se moe dovodi do oblanosti u vidu. Intenzivnija kataraknegativno odraziti na vid tokom none vonje. ta dovodi do veeg oteenja vida, a potpuno zamueno soivo dovodi do gubitka vida i inva- Ponekad, pacijenti se ale da vide prstene ili liditeta. da vide duplo u zavisnosti od pozicije katarakte u soivu. Veina katarakti koje su uzrokavane Simptomi katarakte jesu brojni i jasno definisani, starenjem su progresivne i ukoliko se ne lee ali ponekad mogu biti i simptomi drugih bolesti mogu dovesti do znaajnog gubitka vida. oka i zato je neophodno da se javite onom lekaru radi pregleda.

Sprovedena su brojna istraivanja i voene su mnoge diskusije o ulozi ishrane u nastanku odnosno prevenciji katarakte. Meutim, postoji mnogo kontradiktornosti izmeu studija i njihovih nalaza. Brojna istraivanja dokazuju da ne postoji veza izmeu ishrane i katarakte, te da se ne moe dati nikakva preporuka u vezi sa upotrebom svakodnevnih multivitamina u spreavanju katarakte. Ipak, treba znati da raznovrsna ishrana bogata voem i povrem prija celom telu. Genetska predispozicja takoe igra znaajnu ulogu, ima tendenciju prenosa enskom linijom sa ranijim pojavljivanjem u narednim generacijama.

Najvaniji simptomi katarakte su smanjena otrina, zamagljen i nejasan vid. Primetno je i rasipanje svetla i blago bletanje svega oko bolesnika. Vid bolesnika esto prikazuje izbledele boje, vid karakterie ukasta prebojenost. Oboleli esto vide duple slike i imaju potekoe sa vidom tokom none vonje. Primetna je i preosetljivost na naoare ili soiva, kao i esto menjanje istih. U ranom stadijumu ovo oboljenje dovodi do malog oteenja vida. Intenzivnija dovodi do veeg oteenja vida, a potpuno zamueno soivo dovodi do gubitka vida i invaliditeta. Ovo oboljenje moemo klasifikovati po vie kriterujuma. Katarakte mogu biti razliite teine (npr. parcijalna ili potpuna, poetna, zrela, hipermatule), razliitih sklonosti ka toku (progresivna ili stacionarna) i razliitih lokacija (prednja, zadnja, kortikalna, nuklearna).

Ispitivanje najee ukljuuje ispitivanje otrine vida, refrakciju i posmatranje biomikroskopskom lampom. Jedini nain leenja jeste operacija. Operacija katarakte ili fakoemulzifikacija podrazumeva odstranjivanje zamuenog soiva pomou ultrazvuka i ugradnju vetakog soiva na njegovo mesto. Ne postoje kapi ili drugi lekovi koji mogu da izlee i uklone kataraktu. Trenutak kada e ona zasmetati pacijentu i kada e se on odluiti na operaciju je prilino individualna stvar. Sigurno je da nikako ne treba ekati da potpuno sazri i da pacijent potpuno izgubi vid. U tom sluaju veoma je teko odrediti dioptriju soiva koje se ugrauje u toku operacije. Takoe su i komplikacije u toku operacije katarakte, iako veoma retke, ipak ee kod uznapredovalih i zrelih katarakti.

Svaka osoba je jedinstvena tako da i leenje ima Katarakta se dijagnostikuje prvo analizom simp- razliitih tokova. S toga je najbitnije pratiti intoma pacijenata, a zatim i paljivim ispitivanjem. strukcije doktora i biti disciplinovan.

Katarakta predstavlja zamuenje onog soiva. To je oblanost u kristalnom soivu uoljiva ak i golim okom. Po roenju svaka beba ima potpuno providno soivo, ali vremenom, iz razliitih razloga, soivo poinje postepeno da gubi providnost i samim tim dolazi do pogoranja vida. Ona moe da bude relativno blaga i da izaziva ogranieno oteenje vida, ili moe biti znaajna ili ekstremna i da blokira prolaz svetlosti do retine i da izaziva znaajan poremeaj vida.

To je takozvana uroena katarakta. Dugorono izlaganje ultraljubiastom zraenju moe dovesti do formiranja katarakte, ovome su skloni pacijenti koji provode mnogo vremena na otvorenom, posebno u sunanim klimatskim uslovima i bez upotrebe zatitnih UV naoara. Zanimanja koja dozvoljavaju izlaganje bilo kojoj vrsti zraenja, ukljuujui UV ili mikrotalasno zraenje se smatraju rizinim zanimanjima.

Sekundarni efekti odreenih bolesti kao to su dijabetes tj. eerna bolest mogu dovesti do Postoji iroki spektar uzroka nastanka ove formiranja katarakte, kao i traume i povrede oka. bolesti. Starenje, koje se najee javlja kod Vano je napomenuti da dugotrajna upotreba starijih osoba, posle 55. godine ivota. Kada go- nekih lekova kao to su kortikosteroidi za astmu vorimo o starakoj katarakti, ona ini 90% svih ili artritis i anti-psihotikih lekova za izofreniju katarakti. Smatra se da nastaje kao posledica i bipolnolni poremeaj moe da doprinese poremeaja u metabolizmu soiva koje uzrokuje nastanku takozvane sekundarne katarakte. U smanjenje njegove providnosti, a samim tim odreenim sluajevima katarakta se moe formii slabljenje vida. Starake katarakte su prorati bez oiglednog razloga. gresivne i ako se ne lei dovode do stranog gubitka vida i invaliditeta. Kod dece ona moe da bude razvojna anomalija ili da nastane posle nekih infekcija majke tokom trudnoe.

Vrste katarakte
Vrste katarakte su mnogobrojene, a najea je ona koja se javlja kod pacijenata starijeg doba. Ova vrsta katarakte karakterie poveana tvrdoa soiva koja izaziva kratkovidost kod osoba koje normalno vide, smanjuje dalekovidost i poveava kratkovidost kod osoba koje su ve kratkovide. U ovakvim sluajevima pacijenti esto misle da je promena naoara neophodna. Kako vremenom kristalizovano soivo poinje da dobija utu boju, pacijenti esto oseaju promenu u percepciji boja. Ovo se posebno odnosi na vienje plave boje. Ovo se moe negativno odraziti na vid tokom none vonje. Ponekad, pacijenti se ale da vide prstene ili da vide duplo u zavisnosti od pozicije katarakte u soivu. Veina katarakti koje su uzrokavane starenjem su progresivne i ukoliko se ne lee mogu dovesti do znaajnog gubitka vida. Postoje vie vrsta katarakti. One se mogu klasPrema stepenu zamuenja: delimino (Cataracta

ifikovati prema vremenu nastanka. U ovu klas- partialis) i u celini (Cataracta totalis). ifikaciju spadaju: uroene (Cataracta congenita), Cataracta senilis je najei oblik katarakte koji mladalake (Cataracta juvenilis) i starake se javlja. Nazvan je staraka mrena zbog toga (Cataracta senilis). to se javlja u poznijim godinama. Spada u proPrema izgledu zamuenja soiva postoje katgresivne katrakte. arakte u vidu: vretena (Cataracta polaris anteriPrema stepenu razvoja zamuenja delimo je na: or), zvezde (Cataracta stellata), diska (Cataracta poetna (Cataracta incipiens), u fazi bubrenja disciformis), paine (Cataracta pulverulenta i (Cataracta intumescens), zrela (Cataracta matutake (Cataracta punctata). ra) i prezrela (Cataracta hypermatura). Prema lokalizaciji zamuenja: na prednjoj i zadUkoliko oseate promene u vidu sline njoj kapsuli (Cataracta capsularies anterior et pomenutim ili ako imate sline sluajeve u poposterior), prednjem i zadnjem korteksu (Catarodici, preporuljivo je da zakaete sveobuhvatni racta corticales anterior et posterior), centralna pregled oiju kod oftalmologa koji je specijalista (Cataracta), periferna (Cataracta perinusclearis za kataraktu i operaciju katarakte. On e Vam et nuclearis) i ekavatorijalna (Cataracta aequatopredoiti sve mogunosti pri leenju katarakte, rialis). ukoliko je leenje potrebno. Prema uzroku: traumatska (Catracta traumatica), catracta elektrica, catracta complicata, catracta diabetica i catracta tetanica. Prema napredovanju zamuenja soiva: stacionirane (Cataracta stationaria) i progresivne (Cataracta progrediens).

Kako se katarakta dijagnostikuje?

Mnogi ljudi koji konzumiraju veu koliinu alkohola ili su izloeni UV zracima tokom dueg perioda, imaju povean rizik za razvoj katarakte. I dijabetiari imaju vee anse za dobijanje katarakte. Ako osetite neki od ovih simptoma posetitte Vaeg oftalmologa.

lanovi porodice koji imaju kataraktu u oba oka mogu primetiti da ne vide kao ranije. Oko e izgledati potpuno normalno dok se katarakta ne razvije i bude bela i mutna. U toj situaciji nee biti zenica crna kao ranije nego e biti beliasta i siva. Ispitivanja lekara e otkriti smanjenu otrinu vida u obolelom oku ili oima.

Gubitak vida se ne moe znaajno popraviti promenom dioptije. Oftalmolog moe lako utPrilikom ultrazvuka trudnice moe se utvrditi vrditi kataraktu korisei slit lampu, koja uveava i pojava katarakte kod neroene dece, poeljno je osvetljuje i bezbolno pregleda strukturu prednjeg kod otkrivanja katarakte bebe to pre da se izvri oka i soiva. operacija katarakte, da ne bi dolo do trajnog slepila deteta.

Katarakta je vrlo jednostavna za dijagnozu tokom rutinskog pregleda oka kod Vaeg oftalmologa. Tokom pregleda poeljno je pregladati itavo oko u sluaju da se pojavilo neko drugo oboljenje koje moe ugroziti vid. U obiajnom pregledu oftalmolog e proveriti pokretljivost onog miia, izmeriti oni pritisak, zadnji i prednji segment oka, dok su zenice rairene kapima.

Operacija katarakte

Fakoemulzifikacija je operacija katarakte koja se odnosi na savremene intervencije u kojima se unutranje soivo oka drobi ultrazvunim laserom, a potom se isisava iz oka. Isisani sadraj iz oka se postepeno zamenjuje novim soivom. Unoenjem rastvora soli popunjava se unutranja komora oka i dodatno hladi ultrazvuni laser.

Preporuka svakom pacijentu je da disciplinoPotrebno je da obezbedite vozaa koji e Vam vano potuje pravila i tako doprinese brem opo- biti pratnja nakon operacije i eventualno popunravku. Pre intervencije potrebno je uraditi neko- javati recepte koji budu bili potrebni. Posluajte liko pregleda: laboratorijske analize (Kompletna uputstva Vaeg oftalmologa. Ukoliko pijete krvna slika, Urea, Kreatinin, Glikemija, Protrom- odreenu terapiju, za njen nastavak ili promenu binsko vreme krvarenja), internistiki pregled i posluajte savete svog oftalmologa. bris oba oka (Ispituje se prisustvo bakterija koje Konzumiranje hrane i pia je zabranjeno minimogu izazvati infekciju posle operacije). mum 6 sati pre intervencije. Slatko i alkohol ne Kada zakaete operaciju vano je da se pripre- konzumirati 24 sata pre operacije. Pre operacije mate za operaciju katarakte. lekar mora da uradi ultrazvuni pregled oka da bi odredio dioptriju soiva koje se ugrauje. Po Veini pacijenata je potrebno 1-2 dana bolovanja potrebi moe da dobije blagi sedativ, odnosno lek na poslu pre nego to budu u mogunosti da se za smirenje. Najbitnije je pratiti preporuke svog vrate uobiajnim radnim obavezama. oftalmologa. Poeljno je da budete istuirani i operete kosu.

Operacija katarakte
Upotreba minke i kozmetike bilo koje vrste su zabranjeni. Obucite iroku i udobnu odeu tako da se oseate lagodno. Operacija katarakte ili fakoemulzifikacija se obavlja u dnevnoj bolnici, u specijalistikoj operacionoj sali pod sterilnim uslovima i traje 20-ak minuta. Posle irenja zenica, operacija se obavlja u lokalnoj ili kapljinoj anesteziji. Tokom intervencije pacijent je budan i relaksiran, komunicira sa doktorom, uje ta se deava, ali ne osea nikakav bol. Dakle, operacija katarakte je potpuno bezbolna Meutim, kod nekih osoba se ne moe operacijom ugraditi vetako soivo. One moraju da nose meka kontaktna soiva ili naoare sa velikim uvelianjem. Ukupan boravak pacijenta u bolnici iznosi oko dva sata.

Operacija katarakte poinje pravljenjem mikro-reza od oko 2 mm na ivici ronjae. Veliina reza je veoma mala, dovoljna da se kroz nju provue ultrazvuna sonda, a istovremeno ne zahteva stavljanje ava jer ronjaa ima izraenu sposobnost regeneracije. Kroz taj rez ultrazvuna sonda dolazi do zamuenog soiva i ubrizgava zatitne supstance koje tite strukturu oka u toku eliminacije soiva ultrazvukom. Prirodno soivo je tvrdo pa se ultrazvuno omekava i usitnjuje, i tako usitnjeno soivo se usisava pomou sonde i odstranjuje iz oka.

Nakon to je zamueno soivo odstranjena iz oka kroz rez se unosi u oko novo, vetako soivo. Na mestu eliminisanog soiva se ugrauje vetako soivo. Soivo koje se ugrauje je providno i inertno, tj. ne izaziva nikakvu reakciju oka, ne moe da ulja niti moe biti odbaeno i ostaje u oku do kraja ivota. Ono ugradnjom postaje trajni deo oka. Vetako soivo preuzima funkciju odstranjenog prirodnog soiva, zauzima njegovo mesto u oku i biva trajno. Iako je vetako soivo ne izaziva nikakve nelagodnosti tako da omoguava pravilnu funkciju oka i samim tim i normalan ivot.

Operacija katarakte
Vetako soivo koje se unosi se smeta na mesto eliminisanoog, prirodnog soiva. Tamo gde je bilo leite prirodnog soiva, pozicionira se vetako soivo. Dimenzije i oblik odstranjenog i vetakog soiva su identine, pozicija u oku je ista, tako da je zamena soiva potpuna i omoguava ugraenom soivu da preuzme funkcije prirodnog soiva. Rez se ne uiva jer ronjaa se samostalno i brzo regenerie. Jedino to se ini je zatita oka. Zatita se nosi sve vreme do narednog pregleda, a skida se kada se stavljaju kapi u oi to je deo postoperativnog programa. Da bi se bre oporavili posle operacije katarakte i izbegli komplikacije vano je pratiti uputstva oftalmologa. Svaka osoba je jedinstvena tako da proces leenja nije identian za sve. Ova metoda omoguava brz oporavak i bre vraanje bolesnika uobiajenim ivotnim aktivnostima, jer je operativna rana mala i ne ije se. Dakle, nije potrebna hospitalizacija, te ubrzo po operaciji moete da idete kui. Pratnja je obavezna! Operisano oko e biti zavijeno, a postoperativni tretman kapima traje nekoliko nedelja posle intervencije. Zavoj se skida samo kada stavljate kapi po instrukcijama koje daje oftalmolog. Kod kue se treba opustiti i odmarati, slobodno se moe jesti i gledati televizija. Normalno je da pacijent posle intervencije osea blago grebuckanje i nelagodnost u oku. Takoe, moe imati pojaanu osetljivost na izvor svetlosti (sijalica, sunce) i oko moe biti blago crveno. Svi ovi simptomi su normalni i postepeno nestaju narednih nekoliko dana, dok se oko sasvim ne oporavi. Prva kontrola je prvi dan posle operacije, a druga nakon sedam dana. Prvih mesec dana potrebno je stavljati kapi u operisano oko kako bi se osigurao miran i uspean postoperativni tok. Uobiajeno je da se ve sutradan primeuje poboljanje vida, ali za konaan ishod potrebno je nekoliko nedelja. Trebalo bi da moete da vozite i da se vratite poslu u roku od nekoliko dana od operacije katarakte. Pacijent mora da se pridrava pravila: Ne trljati oi rukama Ne umivati se narednih 7 dana Ne dozvoliti da u oko ue: voda, sapun i ampon u narednih 7 dana Ne kupati se u jezeru, reci ili bazenu u narednih mesec dana Ne koristiti maskaru ni drugu minku narednih mesec dana Ne podizati teak teret i ne saginjati se Izbegavati dim i zaguljive prostorije

Pravilna ishrana i katarakta

Jedite hranu sa visokom dozom vitamina C i vitamina E. Ove supstance se jo nazivaju i antioksidantima i skupa ine nutricione komponente koje spreavaju nastanak katarakte. U hranu koja je bogata antioksidantima jo spadaju i beli luk, crni luk, pasulj, povre, celer, jabuke, argarepe, paradajz i pomorande.

Pojedina hrana, naroito mleni proizvodi, mogu izazvati probleme sa oima, spreavajui cirkulaciju krvi iz oblasti oko samih oiju. Kada krv ne moe da slobodno cirkulie u ovim oblastima, nutricioni hranjivi sastojci ne mogu da stignu do oiju, dok se toksini zadravaju. Pokuajte izbegavati mlene proizvode na period od etiri nedelje. Zatim, pokuajte sa ponovnim uvoenjem mlenih proizvoda jedan po jedan i tako ustanovite vrste proizvoda koji su problematini za Vas.

Nutricione supstance koje su bogate vitaminom E kao i selenom dokazano smanjuju tegobe izazvane nastankom katarakte. Naravno, potrebno je prethodno razgovarati sa oftalmologom kako bi se utvrdila tana koliina hranjivih materija odreene vrste koji se unose na dnevnoj bazi.

Za veinu pacijenata, preporuljiva je konzumacija 50 grama riboflavina (Vitamin B2) svakoga dana. Ovakav dodatak ishrani moe usporiti agresivni rast katarakte. Konzistentna upotreba Jedite hranu sa visokom dozom vitamina C i riboflavina u veini sluajeva dri formiranje katvitamina E. Ove supstance se jo nazivaju i anti- arakte pod kontrolom. oksidantima i skupa ine nutricione komponente koje spreavaju nastanak katarakte. U hranu koja je bogata antioksidantima jo spadaju i beli luk, crni luk, pasulj, povre, celer, jabuke, argarepe, paradajz i pomorande. Dokazano je da je laktoza najverovatniji uzrok formiranja katarakte. Zato je preporuljivo da osobe koje imaju kataraktu drastino smanje ili potpuno prestanu sa unosom laktoze i mlenih proizvoda.

Pravilna ishrana i katarakta

Ljudi koji se hrane zdravom dijetom koju ine Moda pravi odgovor na ovo pitanje je da se voe, povre i integralne itarice, mogu se nada- smanji unos mesa, i jede vie povra. I unoenje ti smanjenom riziku za razvoj katarakte. Takoe, tog povra nam obezbeuje manji rizik od dobikonzumacija ribe koja je bogata omega-3 mas- janja katarake. nim kiselinama moe smanjiti rizik nastanka ili Takoe treba izbegavati puenje i vee izloganje progresiju katarakte. sunevim zracima, jer to poveava ansu za Studije pokazuju da ishrana ima veoma bitnu razvoj katarakte. Katarakta je neizbena ako ulogu u razvoju katarakte. ivite dugo, ali ivite zdrav zivot i odloiete je na veoma dug period. Rizik za nastajanje katarakte se poveava za ljude koji unose vie od 100gr. mesa dnevno. Mesodere delimo na: ljude koji unose umerenu koliinu mesa, ljude sa malim unosom mesa i ljude koji jedu iskljuivo ribu. Kod vegererijanaca je za 40% manja verovatnoa da obole od katarakte nego kod ljudi koji unose veu koliinu mesa tokom dana.

katarakta.org