FIZIKI NIVO U UTRA FDD SISTEMU Predrag Begovi, Siemens AG, Minhen, Nemaka Sadraj Trea generacija mobilnih

h radio sistema UTRA je specificirana u Third Generation Prtnership Project (3GPP) koji sastoji se od FDD (frequency division duplex) i TDD (time division duplex). Ovaj rad prezentuje fiziki nivo UTRA FDD moda, koji je zasnovan na WCDMA. Vane osobine sistema su detaljno objanjene, to ukljuuje korekciju greke unapred, multipleksiranje razliitih transportnih kanala na iste fizike resurse, podeavanje protoka, modulaciju, spreding i procesiranje RF signala. 1 Uvod Trea generacija mobilnih radio sistema e obezbediti protok podataka sa maksimumom do 2 Mbps (Mega bit per second). Multimedijalne aplikacije koriste razliite servise kao glas, audio/video, grafiku, podatke, internet pristup i email u istom trenutku. Ovi servisi moraju da podravaju radio interfejs i mreni deo sistema. Npr, za neke data servise mobilni telefon (downlink) e zahtevati vie kapaciteta nego prenos od mobilnog telefona do bazne stanice (uplink). Oekivati je da potrebe za ovakvim asimetrinim prenosom porastu u budunosti. U UTRA, razliiti servisni zahtevi su podrani kombinacijom FDD i TDD. FDD mod je namenjen aplikacijama u javnim makro i mikro elijama sa protokom do 384 kbps i omoguava veu mobilnost. TDD mod je, u drugu ruku, prednost za javne mikro i piko elije i podrava protok do 2 Mbps. Time je FDD odreen za manje korisnike dok TDD predstavlja optimalno reenje za oblasti i korisnike sa veom gustinom saobraaja. U elji da se dostigne pravi globalni standard za mobilnu telefoniju tree generacije osnovan je, u decembru 1998, 3GPP (3 Generation Partnership Project, www.3gpp2.org), koji se sastoji od standardizacionih tela u Evropi (ETSI), Japanu (ARIB), US (T1), Koreji (TTA) i Kini (CWTS). 3GPP je spojio ve dosada dobro razvijene standarde od svih regionalnih standardizacionih tela i sada radi na zajednikom standardu koji se jo uvek zove UTRA, sa dva moda, koji su zasnovani na proirenoj GSM mrei. 2 Osnovni parametri sistema UTRA FDD je zasnovan na frekvencijskom dupleksu i primenjena je tehnika proirivanja spektra WCDMA kako bi signal bio otporniji na spoljani um. Ostali parametri sistema su prikazani u tabeli 1, i uporeeni su sa parametrima sistema UTRA TDD. Veliki deo parametara je isti i za FDD i za TDD mod i ova osobina dva sistema omoguuje izradu terminala koji podrzavaju FDD/TDD dual mod.
Multiple access method Duplex method Channel spacing Carrier chip rate Timeslot structure Frame length Multirate concept Forward error correction (FEC) codes Interleaving Modulation Burst types Detection Deducated channel power control Intrafrequency handover Interfrequency handover Channel allocation Intra-cell cancelation interference UTRA TDD UTRA FDD TDMA, CDMA (inherent CDMA (inherent FDMA) FDMA) TDD FDD 5MHz (nominal) 3.84 Mcps 15 slots/frame 10ms Multicode and Multicode, multislot and OVSF orthogonal variable spreading factor (OVSF) Convolutional coding R=1/2 or 1/3, constraint length K=9, turbo coding (8 state PCCC R=1/3) or sevice-specific coding Inter-frame interleaving (10, 20, 40 and 80ms) QPSK Not applicable Three types: traffic burst, random access and synchronization burst Coherent, based on Coherent, based midamble on pilot symbols Ulink: open loop; 100 Hz or Fast closed loop; 200 Hz rate=1500 Hz Downlink: closed loop; rate <=800 Hz Hard handover Soft handover Hard handover Slow and fast DCA No DCA required supported Support for joint detection Support for advanced receivers at base station 1..16 Uplink: 4..256 Downlink: 4..512

Slika 1 UTRA TDD koristi TD-CDMA (levo) dok UTRA FDD koristi WCDMA (desno) Januara 1998 , Evropska standardizaciona komisija za treu generaciju mobilnih radio sistema (ETSI) SMG (Special Mobile Group) je usvojila mobilnu emu za treu generaciju mobilne telefonije, nazvanu UMTS (Universal Mobile Telcommunicaitons System). UTRA (UMTS Terrestial Radio Access) se sastoji iz dva moda, FDD (Frequency division duplex), gde se uplink i downlink prenose na razliitim frekvenicijama i TDD (Time division duplex), gde se uplink i downlink prenose na istoj noseoj frekvenciji u vremenu. Ovi dokumenti koji su usvojeni preporucuju korienje WCDMA (Wideband Code Division Multiple Access) za FDD i TDCDMA (Time Division-Code Multiplex Access) za UTRA TDD. WCMA je sistem koji je samo zasnovan na CDMA dok je TD-CDMA hibridni sistem koji ukljuujuje i vremenski dupleks (slika 1). UTRA moe da fukcionie na najmanjem frekvencijskom opsegu od 2 x 5MHz za UTRA FDD i 5 MHz za UTRA TDD. Upareni i neupareni frekvencijski bandovi su smeteni u 2 GHz frekvencijski opseg i koriste se za treu generaciju mobilnih sistema. Oba UTRA moda su usklaeni u odnosu na osnovne parametre sistema. Takoe je omoguen interworking (prelazak sa jedne na drugu signalizaciju) izmeu UTRA i GSM sistema.

Spreading factors

Tabela 1 Osnovni parametri sistema UTRA FDD/TDD

3 Struktura frejma Izbor duine jedne data sekvence je izbor izmeu dva suprotna zahteva. U jednom sluaju, duga sekvenca vodi ka efektu odsecanja i loe granulacije, tj. ovo vodi prenosu previse redudantnih bita ako nema dovoljno korisnih podataka da popune dostupne resurse. U drugom sluaju, kratka sekvenca ukljuuje previe bitova koji slue za kontolu fizikog nivoa. Kao dobar kompromis ovih zahteva, usvojena je duina od 10ms podeljena u 15 vremenskih slotova, to znai 2560 chips/slot i chip rate 3.84 Mcps. Na slici 2 je prikazan ovakva struktura frejma.

Transportni kanali i njihovo mapiranje na fizike kanale U UTRA FDD se informacije koje su generisane na viim nivoima prenose transportnim kanalima, koji su mapirani na fizike kanale. Fiziki nivo kombinuje TFI informacije od razliitih transportnih kanala i formira TFCI (Transport Format Combination Indicator). TFCI se prenosi na kontrolnim fizikim kanalima i informie prijemnik koji transportni kanali su aktivni i obavetava ga o formatu aktivnih kanala (izuzetak od ovog je BTFD (Blind Transport Format Detection) prenos). Na slici 5 je prikazano kako se dva transportna kanala mapiraju na fizike. Transportni kanali mogu imati razliite veliine blokova. Jedan fiziki kontrolni kanal moe kontrolisati vise fizikih transportnih kanala.

Slika 2 Struktura frejma UTRA FDD Sa ovakvom fleksibilnou FDD se moe adaptirati na prenos podataka u raznim okruenjima i servisima, npr. mobilne internet aplikacije e zahtevati znaajnu asimetriju na raun downlinka. Na slici 3 je prikazan nain prenosa kontrolnih i bitova podataka u FDD. Uoavamo da se u downlinku koristi tehnika TD (time duplex) u odnosu na prenos kontrolnih i korisnih podataka, dok se u uplinku korisni biti prenose po I komponenti a kontrolni biti po Q komponenti signala istovremeno. I u jednom i u drugom sluaju prenos kontrolnih informacija je zagarantovan dok resursi koji su rezervisani za korisne informacije mogu ostati nepopunjeni. Slika 5 Interfejs izmeu viih nivoa i fizikog nivoa Postoji dva tipa transportnih kanala: namenjeni (dedicated) i zajedniki (common) i osnovna razlika je sto u drugom slucaju resurse kanala deli vie korisnika. Na slici 6 je prikazano koji se transportni kanali mapiraju na koje fizike.
Transport Channels Physical Channels Dedicated Physical Data Channel (DPDCH) Dedicated Physical Control Channel (DPCCH) RACH CPCH BCH FACH PCH Synchronisation Channel (SCH) DSCH Physical Downlink Shared Channel (PDSCH) Acquisition Indicator Channel (AICH)
DPDCH Data Ndata bits Tslot = 2560 chips, Ndata = 10*2k bits (k=0..6) DPCCH Pilot Npilot bits TFCI NTFCI bits Tslot = 2560 chips, 10 bits FBI NFBI bits TPC NTPC bits

Slika 3 Uplink/Downlink UMTS prenos Na slici 4 je prikazana detaljna struktura frejma. Uoavamo da se kontrolne informacije prenose odvojeno od podataka. Kontrolne informacije se sastoje od Pilot sekvence koja slui da se neutraliu uticaji promenljivog mobilnog kanala, TFCI (Transport Format Combination Indicator) koji predstavlja kombinaciju TFI (Transport Format Indicator) kanala koji su pridrueni ovom kontrolnom kanalu, FBI (Feedback Information) slui za closed loop transmit divercity i vraa povratnu informaciju o prenosu, i TPC (Transmission Power Control) koji nosi komande za kontrolu snage.

DCH

Physical Random Access Channel (PRACH) Physical Common Packet Channel (PCPCH) Common Pilot Channel (CPICH) Primary Common Control Physical Channel (P-CCPCH) Secondary Common Control Physical Channel (S-CCPCH)

Access Preamble Acquisition Indicator Channel (AP-AICH) Paging Indicator Channel (PICH) CPCH Status Indicator Channel (CSICH) Collision-Detection/Channel-Assignment Indicator Channel (CD/CA-ICH)

Slika 6 Mapiranje transportnih kanala na fizike

Slot #0 Slot #1 Slot #i 1 radio frame: Tf = 10 ms Slot #14

Slika 4 Time slot struktura fizikog kanala

Sinhronizacioni kanal i inicijalna procedura U UTRA FDD postoje dva sinhronizaciona primarni sinhronizacioni kanal (pSCH) sinhronizacioni kanal (sSCH). Na slici 7

Cell Search kanala (SCH) i sekundarni je prikazana

struktura ovih kanala i njihova pozicija u okviru jednog frejma. Oba kanala se sastoje od po 256 bita u okviru jednog slota (2560 bita). Primarni SCH je isti u svakom vremenskom slotu. Sekundarni SCH je razliit za svaki time slot u okviru jednog frejma. Ovi kanali se koriste u inicijalnoj cell search proceduri asinhronog UTRA FDD sistema. U prvom koraku terminal pretrauje po svih 256 bita traei pSCH koji je zajedniki za sve elije, da bi odredio tanu vremensku poziciju slota. Ovo se radi sa jednostavnim podeenim filtrom. U drugom koraku terminal pretrauje sSCH kako bi odredio poetak sinhronizaciju frejma. Na kraju terminal sinhronizuje eljenu eliju traei pSCH koji pripada
Slot #0 Primary SCH Secondary SCH acp acs
i,0

OCVF code aSF,i jn Complex Channelization Code Data Bits I/Q Mapping Data Symbols Scrambling Code to QPSK modulation

Slika 9 Channelisation and Spreading 6.1 Spreading i skrembling za UL fizike kanale Za spreding u Uplinku se koristi SF od 4 do 256. Za DPCCH kod postoji jos jedno dodatno ogranienje. Nije dozvoljeno koristiti isti kod niti u jednom drugom kanalu pa makar i on bio u razliitoj I/Q grani. Razlog je sto se fiziki kanal, koji se prenosi sa istim kanalizacijskim kodom na I i Q grani, ne moe biti razdvojen pre nego sto je DPCCH detektovan. U Uplinku spreding faktor moze varirati od frejma do frejma. Kada se kanalizacioni kod koristi za spreding on je uvek uzet sa iste grane kodnog stabla. Poto terminali prenose i podatke o protoku (TFCI Transport Format Combination Indicatior) na DPCCH, time je omoguena i detekcija DPDCH sa promenljivim spreding faktorom. Za scrambling postoje dve alternative: dugi (Gold kodovi) ili kratki (S(2) familija) kodovi. Dugi kodovi su odseeni na 10ms trajanje frejma sto bi znacilo 38400 cipova sa 3.84Mcps. Oni se koriste ako se u baznim stanicama koristi RAKE prijemnik. Kratki kodovi su duzine 256 i koriste ako se u baznim stanicama koriste AMD (Advanced Multiuser Detector) ili prijemnici koji potiskuju interferenciju. Obe ove familije kodova sadre milione kodova tako da nema potrebe za kodnim planiranjem u uplinku. 6.2 Spreading i skrembling za DL fizike kanale Za spreding u Downlinku se koristi SF od 4 do 512 i koristi se isto kodno stablo kao u UL. Jedan skrembling kod je moguce koristiti istovremeno kod vise korisnika. Tipicno je jedno kodno stablo koristeno po sektoru bazne stanice. Postoji samo jedan izuzetak : SCH (synchronization channel) koji se sastoji od primarnog koji koristi 256 bitnu sekvencu i identican je u svakoj celiji i sekundarnog koji se sastoji od 64 razliite kodne grupe duzine 256 bita. 7 Prenos korisnih podataka UL smer prenosa korisnickih informacija koristi I/Q multipleks korisnih podataka-DPDCH (Deticated Physical Data Channel) i kontrolnih informacija-DPCCH (Deticated Physical Control Channel). DPCCH koristi fiksni spreding faktor 256. DPDCH koristi promenljivi spreding faktor od 256 do 4, koji moze varirati od frejma do frejma, sto pokazuje da su kontrolne informacije vanije i da se one prenose sa visokim faktorom zatite dok su greske na korisnim informacijama manje vane i time se one prenose sa manjom zatitom. Podatak o nainu kodovanja, spreding faktoru i ostalim vanim podacima za dekodovanje DPDCH se prenose u DPCCH i to u TFCI (Transport Format Control Indicatior). Ako ovaj podatak nije dekodovan korektno onda je itav frejm dekodovan sa greskom. Drugo polje u prenosu kontrolnih informacija je TPC (Transmission Power Control) koje slui za DL kontorlu snage predajnika. Pilot sekvenca je sekvenca unapred poznatih bita koja slui da bi se prijem prilagodio trenutnim uslovima prenosa (slika 4).

Slot #1 acp acs

i,1

Slot #14 acp acs

i,14

256 chips 2560 chips One 10 ms SCH radio frame

Slika 7 Struktura fizikog sinhronizacionog kanala SCH 6 Skrembling i spreding Koncept proirenja spektra koji je primenjen u UTRA FDD standardu se sastoji iz dva dela. Prvi deo je skrembling koji ima svrhu da razdvoji terminale ili bazne stanice jedne od drugih. Skrembling postupak se primenjuje nakon proirenja spektra i ne utie na zauzeti spektralni opseg signala. Sa ovim postupkom nije bitno da li je isti kod upotrebljen za spreding jer je mogue razdvojiti korisnike iji je spektar proiren istim kodom. Na slici 9 je prikazan pozicija skrembling i spreding procedure u prenosu signala.
Cch,4,0 =(1,1,1,1) Cch,2,0 = (1,1) Cch,4,1 = (1,1,-1,-1) Cch,1,0 = (1) Cch,4,2 = (1,-1,1,-1) Cch,2,1 = (1,-1) Cch,4,3 = (1,-1,-1,1) SF = 1 SF = 2 SF = 4

Slika 8 OVSF kodno stablo u UTRA FDD Razliiti izvori su razdvojeni kanalizacionim kodovima, tj. downlink konekcije u okviru jednog sektora i izdvojeni fiziki kanali u uplinku od jednog izvora. Kodovi koji se koriste za ovu proceduru su zasnovani na OVSF (Orthogonal Variable Spreading Factor) kodovima. Korienje ovih kodova dozvoljava da SF (Spreading Factor) bude promenjen i ortogonalnost izmeu razliitih kodova zadrana. Kodovi su izabrani iz kodnog stabla, koje je prikazano na slici 8. Ako se ovo stablo koristi na pravilan nain, ono dozvoljava da se procedura despredinga obavi sa najmanjim SF u primenjenoj grani. Postoje izvesna ogranienja vezana za to koji se kod moe koristiti. Drugi izvor moze koristiti izvesan kod ako ne postoji drugi fiziki kanal, koji se prenesi sa istim kodnim stablom, koristei kod u grani koja se razvija iz tog koda, tj. koristi kod sa veim SF generisan iz ve koritenog koda. Takoe nije dozvoljeno koristiti manji SF kod na liniji ka korenu stabla koje se koristi. Menadment ovih kodova obavlja RNC (radio network controler).

8 Kodovanje i multipleksiranje kanala U UTRAN su servisi multipleksirani dinamiki tako da je tok podataka jedan kontinuum osim kada tok uopte ne postoji. Simboli DPDCH su slati sa istom snagom za sve servise. Ovo u praksi znai da kodovanje servisa i multipleksiranje kanala treba u nekim sluajevima da se podeava u odnosu na protok simbola za razliite servise u lancu multipleksiranja. Na slici 10 je prikazan nain popunjavanja frejmova od transportnih kanala do fizickih. Ovo multipleksiranje je uradjeno u 11 koraka. Posle dobijanja transportnih blokova od visih nivoa prva operacija je CRC (Cyclic Redundancy Check) i dodavanje bitova za proveru transportnih blokova na prijemu. CRC moe biti implementiran na 4 naina zavisno od duine sekvence za proveru: 0, 8, 12, 16 i 24. to vise CRC bitova je implementirano vea je mogunost otkrivanja greke na prijemu. Sledei korak je prilagoditi ovakve transportne blokove veliini odgovarajuih blokova za prenos. Ovim postupkom se izbegavaju izuzetno veliki kodni blokovi. Posle toga sledi kanalsko kodovanje. Za neke servise ovo kodovanje uopste nije primenjeno. U tome slucaju nema ogranienja za veliinu kodnog bloka. Ekvalizacija se koristi da bi osigurala da se podaci podele u blokove iste veliine ako se prenose preko vie od jednog frejma (10ms). Prvi interliving se koristi kada je mogue napraviti interliving koji je dui od 10 ms. Mogue vrednosti ovog interlivinga su 20ms, 40ms i 80ms. Prilagoavanje protoka (rate maching) se koristi da se broj bita koji treba preneti prilagodi broju koji su slobodni na jednom frejmu. Ovo se postie ili izbacivanjem nekih bita (puncturing) ili ponavljanjem. Potom se ovako prilagoeni transportni kanali multipleksiraju. Ovo je jednostavno serijsko multipleskiranje na bazi frejmova. Sledi drugi interliving sa duzinom od 10ms. Sa izlaza ovog interlivera biti se mapiraju fizicke kanale, kao sto je prikazano na slici 6.

aim1 , aim 2 , aim 3 ,K, aimAi

CRC attachment

bim1 , bim 2 , bim 3 ,K, bimBi

TrBk concatenation / Code block segmentation

oir1 , oir 2 , oir 3 ,K, oirKi

Channel coding

ci1 , ci 2 , ci 3 , K , ciEi
Radio frame equalisation

ti1 , ti 2 , ti 3 ,K, tiTi

1 interleaving
st

d i1 , d i 2 , d i 3 ,K, d iTi
Radio frame segmentation

ei1 , ei 2 , ei 3 ,K, eiN i

Rate matching Rate matching

f i1 , f i 2 , f i 3 ,K, f iVi
TrCH Multiplexing

s1 , s2 , s3 ,K, sS
u p1 , u p 2 , u p 3 , K , u pU

CCTrCH Physical channel segmentation

2 interleaving

nd

v p1 , v p 2 , v p 3 , K , v pU
Physical channel mapping

Slika 10 UTRAN multipleksiranje i kodovanje 9 Zakljuak Trea generacija mobilnih sistema jo dalje poveava mogunosti servisa druge generacije velikim brzinama protoka i efikasnim paketnim pristupom. Takoe ovaj sistem otvara dalje mogunosti za bezini prenos velikim brzinama i multimedijalne servise. UTRA, standard koji je definisan u 3GPP (The Third Generatio Partnership Project), se sastoji od FDD i TDD moda. Kombinacija FDD i TDD podrava razliite servise na nain koji je spektralno efikasan. Fiziki nivo UTRA FDD je predstavljen u ovom radu. 10 Literatura [1] 3GPP specifikacija 25.111 fiziki kanali i mapiranje na transportne kanale [2] 3GPP specifikacija 25.112 multipleksiranje i kanalsko kodovanje [3] 3GPP specifikacija 25.113 spreding i modulacija [4] 3GPP specifikacija 25.114 procedure na fizikom nivou [5] H. Holma, A Toskala: WCDMA for UMTS, Other Wiley Editorial Offices, NY, USA, 2000. [6] M. Haardt, A. Klein, S. Oestreich, M. Purat, V. Sommer, T. Urlich: The physical layer of the UTRA TDD, Siemens AG internal.

PhCH#2 PhCH#1