1.

Poreklo i obeleije naziva Balkansko poluostrvo, Balkan i Jugoistona Evropa (Izvor: Marija Todorova Imaginarni Balkan) Izprva re balkan je isto geografskog smisla i na turskom je znaila planina. Kasnije e joj biti dodavana i kulturno-socijalna znaenja. Prvi put je pojam Bal-kan u Evropu uveo 1794 god. Britanac Don Morit, koji je na proputovanju za Osmansko carstvo i dalje na istok, planinu Bal-kan oznaio kao mesto koje razdvaja Bugarsku od istoka prema zapadu Evrope. Ali kae da je antiki naziv za ovu planinu HEMUS mnogo lepi. Jo u 16 veku je diplomata, Ferdinanda I (habzburkog cara) koji je trebao da pregovara sa Visokom portom o priznavanju habzburke kontrole nad Maarskom i Transilvanijom, Antun Vrani uoio da je Stara planina slavjanobugarsko ime za Hemus. Nemac Salomon vajger proputovao je Balkan 1577.godine. Po povratku u Nemaku objavio je prevod Kurana na nemaki. Vodio je dnevnik o svojim putovanjima i u njemu je dao detaljan opis Hemusa, za koji je koristio termine Emum, Hemo i Hemus . On je drugi pisac po redu koji prenosi tursko ime planine, Balkan, to svedoi o irenju tog imena u regionu. Hemus je visok 6.000 stopa. U nekim knjigama kae se da se kralj Filip Makedonski popeo na Hemus za 4 dana i siao za dva dana da bi video predele oko planine. Hemus je poznat po nekadanjim rudnicima srebra pa ga italijani zovu i Srebrna planina. Turci ovu planinu zovu Balkan, dok je lokalno stanovnitvo zove na hrvatskom jeziku Komonica. Tokom 18 veka ove dve rei (Hemus i Balkan) su se koristile neposredno ali naizmenino, ali sa 19 vekom re Balkan uzima primat. Nemaki geograf August Cojne je 1818 god prvi dao naziv ovom poluostrvu balkansko poluostrvo. On je smatrao da je ono na severu odvojeno od ostataka Evrope vencem balkanskih planina, i po starom obiaju da poluostrvo naosi naziv dominantne planine dao mu je naziv balkansko poluostrvo (kao to postoji Apeninsko, Pirinejsko i sl) Ovo je bilo pogreno uverenje Cojnea da su Balkanske planine severna granica poluostrva, no uprkos toj velikoj greci, putnici su ve u XVIII veku bili dobro i tano upoznati sa konkretnim poloajem ove planine. Jedan francuski geolog dao je taan opis planine koja se prua duinom 555 km sa zapada na istok i ija se irina kree od 20 do 60 km. Iako je ime Balkan sve vie ulazilo u renik posmatraa, malo njih je znalo njegovo tano znaenje. Re balka vezuje se za planinu: u veini turskih, otomanskih renika ona ima znaenje planine, planinskog venca, negde se definie kao umovita a negde u znaenju stenovitog mesta. Sve do Berlinskog kongresa 1878, najee oznake odnosile su se na prisustvo Otomanskog carstva na poluostrvu: Evropska Turska, Turska u Evropi, Evropsko otomansko carstvo.... U drugoj polovini 19 veka e pojam Balkansko poluostrvo gotovo u potpunosti zameniti pojam Evropske Turske. 1909 godine nemaki geograf Teobald Fier je pokuao da ispravi Cojneovu greku i uvede nove geografske injenice i ovaj deo Evrope nazvao Jugoistona Evropa. Vrlo je verovatno da je u posleratnom periodu termin Jugoistona evropa zbog zloupotrebe od strane nacista postao nepoeljan i od tada je odstranjen iz upotrebe zbog svojih politikih konotacija. Jugoslovenski geograf Rogli je kasnije 1950 pokuao da ponovo uvede ovaj termin (jugoistona evropa), ali mu nije uspelo. 2. Razliita odreenja (poimanja) Balkana u politikom, verskom i kulturolokom smislu (Izvor: Marija Todorova Imaginarni Balkan) Jedina razlika u tumaenju Jugoistone Evrope i Balkana moe se zatei u nemakom jeziku i knjievnosti i posledica je razliitih kriterijuma za definisanje.

U nemakom jeziku Jugoistona Evropa je oznaka za region a balkan je samo njen podregion. Maarska je npr deo Jugoistone Evrope ali ne i Balkana. Kada neko ove pojmove koristi kao sinonime, Maari se ljute jer ih je neko oznaio balkancima. I tu se upravo vide razliita politika i kultura odreenja balkana. Najvie u 20 veku su sem ovih odlika uvedene ak i antropoloke odlike. kod J.Cvijia je Balkan mesto gde ive balkanske civilizacije mesto gde ive i Hrvati Slovenci. Dord Hofman kao balkanske eksplicitno oznaava samo 3 zemlje: Albaniju, Bugarsku i Jugoslaviju. Tako npr.Grku i Rumuniju je izbacio sa Balkana, jer ove zemlje ne odgovaraju balkanskom profilu naroda, iako prihvata da je Dunav samo simbolina granica, to mu je dovolja razlog da Rumuniju ne obuhvati u razmatranju. Rumunija je podvoena pod iri pojam Jugoistone Evrope, a iskljuivana sa ueg podruja Balkana. Tako se pojam Balkana tretirao ili kao sinonim za pojam Jugoistone Evrope ili kao ui deo njega. U knjizi Imaginarni Balkan, Marije Todorove, balkanskim narodima smatrae se: Albanci, Bugari, Grci, Rumuni i svi bivi Jugosloveni. Teorijski gledano slovence ne bi trebalo ukljuiti meu njih jer nikad nisu iveli pod Otomanskom vlau, dok Hrvate treba. Maarska je ovde izuzetak, jer iako je skoro 2 veka bila povezana sa sudbinom Otomanskog carstva, razvoj Maarske je mnogo tenje vezan za Habsburku monarhiju i ta injenica opravdava iskljuivanje Maarske iz ovog pregleda. Najoptije gledano definicija Balkana odreena je nizom geografskih, politikih, istorijskih, verskih i kulturnih kriterijuma a najee njihovom kombinacijom. U drugoj polovini XVIII veka, Balkan je bio pod uticajem sve aktivnije ruske politike na Mediteranu pa je na delovima Balkana dolo do otvorene pobune protiv Porte. U XIX veku hriansko-muslimanska dihotomija izala je iz politikog i kulturnog renika u smislu u kome je do tada postojala. Sada je ta opozicija izraena u u liku nacija eljnih da se razviju u duhu evropskog progresa sa jedne strane i onih koji ive u nazadnom tradicionalistikom dravnom ureenje s druge. -Vremenom je pridev balkanski dobio i svoja mogua peorativna znaenja u engleskom, italijanskom i francuskom jeziku. Na osnovu upotrebe imena Balkan kao etikete u razliitim jezicima moemo izvesti odreene zakljuke o relativnom znaaju tog pojma. U glavnim evropskim jezicima ili u jezicima drava koje su imale poseban interes na Balkanu to ime se pojavljuje samo u jednom obliku (ili u jednini ili u mnoini) izuzetak je Francuska u kom se upotrebljavaju oba oblika. Slino kao i u grkom, rumunskom, srpsko-hrvatskom oznaava NEUKUSNO, NEKULTURNO, ZAOSTALO, NEDOLINO. U srpsko-hrvatskom postoji i znaenje kao samokritike kada se kae Balkanci smo. U svim jezicima, uz dva izuzetka, ime Balkan upotrebljava se sa emotivnim primesama, a emocija varira od emotivne do pogrdne. Prvi izuzetak je Turski u kom Balkan nema pogrdnu komponentu, drugi je Bugarski koji ima sve nijanske znaenja od negativne, neutralne do pogrdne. Najvaniji pojam koji je izveden od rei Balkan jeste balkanizacija. Na kraju XIX veka, re je Balkan sve vie poela da se upotrebljava sa politikom konotacijom, a ne u isto geografskom smislu, i odnosila se na drave nastale posle raspada Otomanskog carstva: Grku,Srbiju,CG,Rumuniju i Bugarsku. U to vreme jo nije bilo ni traga omalovaavanja. Simptomatino je da re balkanizacija, koja se najee koristi da oznai proces rasparavanja geografskih i pol. celina po nacionalnom osnovu na nove, nije stvorena tokom stolee u kom su se balkanske nacije postepeno otcepljivale od Otomanskog carstva ve nakon I sv rata kada je nastala samo jedna nova drava-Albanija dok su sve ostale nastale jo u 19 veku. Bujanje velikog broja malih drava izazvano je dezintegracijom Habzburgovaca i Romanovih i stvaranjem Poljske, Austrije, Maarske, Letonije,Estonije.. Erik Hobson u pravu je kada balkanizaciju izjednaava sa pojmom koji oznaava sistem mini drava ali grei kada je povezuje sa raspadom Otomanskog carstva. Oba termina su pripadala reniku politikih uvreda. On nije jedini koji pogreno datira balkanizaciju. U mnogim savremenim renicima i enciklopedijama napravljena je ista greka. Glagol se balkaniser oznaava proces nacionalistike fragmentacije nekadanjih pol i geografskih celina u nove male drave kao na Balkanu posle I svetskog rata, uprkos injenici da su sve balkanske drave postojale od nekoliko decenija do jednog stolea pre I sv rata osim Albanije. Izraz balkanizacija pojavio se posle I sv rata: prvi put se spominje u New York Times-u, 1918 godine.Balkanizacijom se detaljnije pozabavio evropski dopisnik Chicago Daily News-a Maurer.On pod tim pojmom objanjava : u regionu gde su rase izmeane, stvara se mnotvo malih drava sa vie manje zaostalim populacijama, ekonomski slabih drava skloni intrigama; te drave su stalni predmet mahinacija velikih sila. 2

Element stranog meanja u unutranje stvari malih zemalja postao je tako dominantan da je kasnije motivisao drugog autora da definie balkanizaciju kao konstantno meanje stranih sila koje ele da sauvaju ili uspostave svoje interesne sfere. esto se dogaalo da se termin balkanizacija potpuno odvoji od Balkana i jednostavno se paradigmatski povezuje sa razliitim problemima. Ovaj termin su u univerzitetskim krugovima upotrebljavali nosioci razliitog politikih gledita: neki su multikulturalnost izjednaavali sa balkanizacijim, neki kao metaforu za postkomunizam. 3. Geografske karakteristike Balkana (Izvor: Marija Todorova Imaginarni Balkan i Stevan Pavlovi-Istorija Balkana) Pod Balkanom podrazumevamo: deo evroazijske kontinentalne mase koja prelazei Dunav i Savu izlazi na 6 mora Sredozemlja i ini vezu Evrope i Bliskog Istoka. Povrine 550 000 km kvadratnih sa preko 60 miliona stanovnika. To je oblast koja se prostire izmeu 5 planinski sistema : Dinarske Alpe na Istoku, Rodopi, Karpatskotransilvanske i Balkanske Alpe. Pored toga, Balkan opasuju i mora: Jadransko i Jonsko-na zapadu, Egejsko-jug, Crno i Mramorno-istok, a sva ona ine ire deo Sredozemnog basena. Juna, istona i zapadna granica poluostrva jasno su omeene ali kod odreivanja severne granice postoje razlike: 1. Reke Dunav- Sava-Kupa i imaginarna linija do luke Rijeka. 2. Njenom severnom granicom smatraju liniju Dunav-Sava-Trst Jovan Cviji smatrao je da su Dunav i Sava savezne granice. Mnogi se slau da Balkanu, pored Albanije, Bugarske, Grke i svih zemalja bive SFRJ pripada samo jo Dobruda (kao deo Rumunije) i evropski deo Turske. Zahvaljujui ovakvom geografskom poloaju Balkan je tranzitni pravac I veza izmeu Zapadne Evrope i Bliskog Istoka, izmeu Severne Evrope i Afrike (bila je pod nadzorom velikih sila sve vreme) Njegov juni i zapadni deo ulaze u sastav Sredozemlja i u njegovoj neposrednoj blizini je najvanija komunikacija Sredozemnog mora Gibraltar-Malta-Suec. Deo je svetskog plovidbenog puta: Atlantik, Sredozemno more, Indijski okean, Australija. Najvei znaaj Sredozemnog mora je Suecki kanal. Albanija najmanja Balkanska drava najblia Apeninskom poluostrvu. Grka pored Grke obale se odvija pomorska komunikacija Gibraltar Malta-Suec, Krit je od severne Afrike udaljen 300km. Kroz Grku prolazi pruga Pariz-Istanbul i Grka ostrva su pred ulazom u Dardanele. Turska- evropski deo mosta izmeu Evrope i Azije, Kontrolie Bosfor i Dardanele. Bugarska- poseduje meunarodne transkontinentalne komunikacije koje preko Sofije vode dolinom reke Marice za Carigrad i dalje za Malu Aziju, Bagdad, Persijski zaliv i zemlje Bliskog istoka Rumunija-istorijski pripada Balkanskim dravama Preko kanala Dunav-Majna-Rajna veza sa Severnim morem. Biva YU balkanska, mediteranska,srednjoevropska zemlja, pripada podunavlju i jugoistonoj Evropi. Zahvata Sredinji deo Balkana koji je preseen Moravsko-Vardarskom dolinom i itav severozapadni deo izmeu Save i Jadranskog mora. Prva geografska odreenja Hemusa su dali jo Traani pa stari Grci. Ovaj termin je u 16 veku preuzeo Vrani oznaavajui da se sa vrha Hemusa vide Jadransko i Crno more i reka Dunav. Cojne je smatrao da je Balkansko poluostrvo na severu odvojeno Balkanskim planinama i da se na severozapadu nadovezuju na Alpine, a prema istoku ide do Crnog mora pa posle u dva lanca planina. U knjizi Stevana Pavlovia kae se da severne granice Balkana ine istoni Alpi do Egejskog i Crnog mora i od Dnjestra do Jadrana, preko zemalja koje naseljavaju: Rumuni, Juni Sloveni, Albanci, Grci. irenje ili suavanje balkanskog poluostrva je naalost ee politiko nego geografsko pitanje. Pored Balkanskih prestonica on je imao 3- spoljne prestonice: Carigrad, Be i Pariz. Carigrad prestonica Osmanskog carstva, bio je centar Vizantije i raskre izmeu Evrope i Azije i centar pravoslavlja. 3

Be- sredite Habzburgovaca, centar katolicizma i prosvetiteljstva, obrazovanja. Pariz- izvor narodnog suvereniteta, nacionalne drave i itave evropske kulture Meutim standardni pristup geografa se moe podeliti u dva tabora tj dva pristupa: 1. Fiziko geografski 2. Politiki pristup Za prvu grupu je neosporno da su Crno more,Mramorno, Egejsko i Sredozemno more, Jonsko i Jadransko granice balkanskog poluostrva. Severne granice poinju na uu reke Idrijce u Transki zaliv do jugoistonog oboda Julijskih Alpa, pa do Dunava i Save. Ovom odreenju bi pored uobiajeno navedenih zemalja pripadale i Dobruda i evropski deo Turske. Po J.Cvijiu severna granica su Sava i Dunav pa Rumunija ostaje izvan ovog prostora. Drugi pristup bi obuhvatio celu Rumuniju bez Turske. Neki ukljuuju i Kipar i Tursku. Ovaj drugi u sutini politiki pristup favorizuje veina istoriara dodajui mu istoriske i kulturne faktore. U knjizi Imaginarni Balkan balkanskim narodima smatrae se Albanci, Bugari, Grci, Rumuni i svi bivi Jugosloveni. Prema Cvijiu Slovence ne bi trebalo ukljuiti meu njih jer nikada nisu bili pod otomanskom vlau, dok Hrvate treba jer su znaajni delovi teritorija dugo bili pod otomanima. Maarska jeste bila pod otomanima ali je razvoj Maarske mnogo tenje vezan za Habzburku monarhiju i ta injenica opravdava iskljuivanje Maarske iz ovog pregleda. Hrvati nisu bili pod otomanskom vlau nita due od Maara a Slovenci nisu uopte ali u ovoj knjizi su oni ukljuleni jer se istorija Balkana u XX veku ne moe zamisliti bez istorije celovite Jugoslovenske drave. (teritorije poput Dubrovnika izvrile su snaan uticaj na Balkansko poluostrvo) Turci e se takoe smatrati balkanskim narodom poto se geografski delimino nalaze na Balkanu i poto su kao nosioci Otomanskog naslea, imali najistaknutije mesto u njemu. Jedna od sledeih vanih geografskih odlika Balkana je da je to planinaska teritorija ograniena planinama. Za razliku od Pirinejskog i Apeninskog poluostrva Balkansko poluostrvo je na severu otvoreno i ima niziju. Balkan je vaan kontaktni i saobraajni prostor. Spaja Bliski istok sa Evropom i Severnu Evropu sa Mediteranom. 4.Demografske karakteristike balkanskih naroda (Izvor: Marija Todorova Imaginarni Balkan) Balkan su naseljavali Iliri, Traani, Rimljani. Postojali su prastanovnici koji su seobama potiskivani. Naseljavanjem Slovena desile su se velike demografske promene. Glavna posledica uspostavljanja pax ottomana na Balkanu bilo je ukidanje granica meu dravama i meu feudima, to je olakavalo kretanje stanovnitva i meanje razliitih grupa na ovoj ogromnoj teritoriji. Na Balkanu dominiraju junoslovenski narodi, Romani, Heleni, danas nova grupa muslimani-Bonjaci. Samo je vekovna vladavina Otomanske imperije ostavila u naslee 7 miliona muslimana rasutih po svim Balkanskim dravama. Najvea kretanja stanovnitva tokom XIX veka, uglavnom su posledica politikih dogaaja i to pre svega otcepljenja nacionalnih drava na Balkanu. Jo su drastinije bile migracije tokom duge ratne decenije, 1912 -1922 (dva balkanska rata, Prvi svetski rat i Grko-turski rat). Oko dva i po miliona ljudi pogoeno je ovim seobama. Tako masovnih migracija nije bilo u ostatku Evrope, a nadmaie ih jedino dogaaji tokom Drugog svetskog rata. Uprkos ovako drastinim pomeranjima stanovnitva, ni jedna jedina balkanska zemlja nije postigla eljene idealne odlike evropskih nacionalnih drava: etniku i versku homogenost. Narodi koji su uspeli da ostanu u svojoj dravi su Grci-oni su se nacionalno okupili. Grka se najvie pribliila monoetnikim dravama, ali je i ona morala da se suoi sa problemom manjina: sa takozvanom slavofonom manjinom i sa muslimanskom manjinom. Najpodeljeniji su Albanci ( u Makedoniji-zapadna Makedonija gde ele da stvore federaciju u okvru Makedonije, Srbiji, CG). Srbi su podeljeni u ( BiH, Srbiji, Hrvatskoj u CG, malo u Makedoniji). Turska- ima oko 63 miliona stanovnika. Po stanovnitvu najbrojnija a po tempu rasta najdinaminija. 4

Stanovnitvo Turske nije homogeno: Turci -83%; Kurdi 15%; Arapi...manjine su Jermeni i Grci ali uglavnom su svi muslimani a hriana ima 0,2% Albanija- naseljeni su na Kosovu, Makedoniji, Grkoj. 98% Albanci, ima malo Grka na jugu-jedino priznaje postojanje Grke manjine. Ogroman je rast albanskog stanovnitva. Nisu svi Albanici muslimani oko 20% pravoslavnih i 10% katolikih Albanaca . U Bugarskoj je 13% stanovnitva pripadalo manjinama. Bugarska ima 8,7 miliona stanovnika. 85% Bugari; 8,5% Turaka, 2,5% Makedonci. Veliki broj Turaka i Pomaka(islamizirani Bugari) iseljeni 80-ih g za vreme Todora ivkova. Sada se pokree pitanje njihovog vraanja. Turska trai povratak 250.000 Turaka u Bugarsku. Makedonija- od 2 miliona stanovnika oko 65% Makedonci, 22% Albanci, ostatak Srbi,Turci. Albanci su u Zapadnoj Makedoniji veina 90% trae federaciju. Grka homogena zajednica-10 miliona stanovnika 98%Grka. Veliki broj albanaca u Epiru ali i onih iji je status neregulisan. Rumunija 22 miliona stanovnika. 89% Rumuni. manjine su: Maari 7,1%, Romi i Nemci; 70% pravoslavaca, 7% katolici i 6% protestanti Crna Gora prema popisu iz 2004. ova drava ima 690000 stanovnika a od toga su: 43% Crnogorci, 32% Srbi, 8% bonjaci i 5% Albanci. Srbija (bez KiM) popis iz 2002: 7,5 miliona Srba (83% stanovnitva), maari 3,9%, Bonjaci 2,5%, Romi 1,4%. BiH posle rata je dogovoreno da nijedan konstitutivni narod nema vie od 40%. 48% Muslimana 37% Srba, 14% Hrvata. Hrvatska 78% Hrvati. 1991 u njoj je bilo 12% Srba ali zbog etnikog ienja prebeglo 400 hiljada. 88% stanovnitva su katolici a 5% pravoslavci. Slovenija 87%, oko 2,7% Hrvata, 2% Srba i Italijani Rumunija je imala najbrojniju manjinu 27%. Sama Turska koja je iz Otomanskog carstva zala smanjena i sa etnikim jezgrom nastalim posle proterivanja Grka i pokolja Jermena, morala je da se suoi sa znaajnim manjinama-Kurdima. Najkompleksnija je bila situacija u takozvanim kontaktnim zonama: Makedoniji, Bosni, Dobrudi, na Kosovu, Vojvodini i samom Istanbulu. Ovo sve sugerie da pitanju otomanskog naslea u demografskoj sferi treba prii mnogo uoptenije: kao kompeksu imperijalnog naslea u kontekstu nacionalnih drava. Ako se uporedi sa drugim multinacionalnim imperijalnim nasleima Evrope (austrijskim i ruskim), otomansko naslee pokazuje neke bitne razlike. Razlika je to u vreme klijanja nacionalistikih ideja, dominantne grupe u austrijskom i ruskom carstvu inili su etniki elementi sa viskokom nacionalnom sveu, dok je u Otomanskom carstvu sluaj bio obrnut. Turci su u poreenju sa Balkanom bili poslednja grupa koja e razviti sopstveni turski nacionalizam. Kada je do toga dolo veliki deo Balkana nalazio se izvan Otomanske sfere i uticaja (sem Moldavije i Albanije). Sve balkanske zemlje problem manjina reavale su emigracijom i asimilacijom. Vrhunac emigracije je serija pomeranja posle I sv rata, u periodu izmeu ratova i posle drugog svetskog rata. Nereeni problemi manjina i dalje predstavljaju aktivna i potencijalna krizna arita na Balkanu u Bosni, Makedoniji, na Kosovu, Trakiji i Kipru. Moe se izvui zakljuak da je u demografskoj sferi otomansko naslee jo uvek ivo. Posledica ove demografske kulture je veno prisutno manjinsko pitanje. to se tie piramide starosnog doba...znamo da razvijene zemlje suoavaju sa starim stanovnitvom pa se piramida pretvara u cilindar oblik, niska stope raanja i depolpulacija su tipine za sve hrianske zemlje na Balkanu, u Srbiji vlada bela kuga, jo nepovoljnija situacija je u Sloveniji-smanjenje broja stanovnika oekuje se i 5

u Bugarskoj i Grkoj. Smanjenje hrianskog stanovnitva na Balkanu prati poveanje muslimanskih zajednica. U islamu je porast nataliteta u Albaniji je izrazita piramidalnost starosnog doba. 5. Verske (civilizacijske) osobenosti balkanskih naroda (Izvor: Marija Todorova Imaginarni Balkan) Prvu veliku podelu na verskoj osnovi na Balkanskom poluostrvu doneo je raskol Hrianske crkve 1054g . na: zapadni deo pod uticajem katolike crkve, istoni-pod uticajem Vizantije. Drina je bila granica. Dolaskom osmanlija u 14.veku dolazi i islam. U doba Osmanskog carstva crkva je imala vrlo znaajnu ulogu u odbrani samosvesti junoslovenskih naroda. Vera je bila sinonim etnike pripadnosti. Nacionalni identiet je sauvan posredstvom crkve, usmenog predanja i narodnog stvaralatva. U otomanskom carstvu porobljeni narodi nisu imali dravna, drutvena prava..osim da se verski razlikuju. Nacionalizam se na Balkanau tokom XIX veka osmiljavao prevashodno na okosnici jezikog i verskog identiteta. Sve nacionalne i kulturne voe shvatile su jezik kao najmonije sredstvo ujedinjavanja pored vojske. Meutim i samo to naglaavanje kohezionog potencijala jezika ukazuje na njegovu iskljuivost i na krutost etnikih granica koje on povlai. To je spreilo integrisanje (ali ne i asimilaciju) razliitih jezikih grupa u jedinstvenu naciju (Albanaca u Srbiji, Grka u Albaniji..) Religija je problematino merilo za povlaenje etnikih granica, posebno u sluaju muslimana na Balkanu. Uprkos injenici da je jezik postao jezgro razliitih nacionalnih identiteta meu hrianima na Balkanu on nije mogao da poniti osnovnu granicu, granicu izmeu muslimana i hriana, utvrenivanu vekovima tokom otomanske vladavine. Razlog tome nije, kako tvrdi veliki deo balkanske istoriografije, velika i presudna uloga koje je pravoslavlje igralo u stvaranju nacije. Religija je zapravo imala sporednu ulogu u stvaranju novih nacionalnih identiteta, a u nekim sluajevima nije ni postala funkcionalni element u definisanju nacije sve dok nacionalne drave nisu nacionalizovale crkve. Nacionalna emancipacija zahtevala je predhodno priznanje narodnosti-kroz priznanje nacionalne crkve. Izuzetak je Albanija, verovatno zato to su se nacionalistike ideje razvijale simultano meu razliitim verskim grupama, od kojih su muslimani inili veinu, i zato to su smatrali da opasnost dolazi spolja iz hrianskog tabora (Grka i Srba) Jasno je da su razliite hrianske veroispovesti, a naroito sukob izmeu pravoslavlja i katolianstva, unoslile dodatnu napetost. Ali ispostavilo se da takve tenziju nisu nesavladive. Rumunska unijatska i pravoslavna crkva uspele su da ostvare znaajan stepen koegzistencije i kooperacije zahvaljujui zajednikoj pripadnosti rumunskoj naciji. Uprkos otporu prema katolicima u Bugarskoj, mala bugarska katolika zajednica smatrala se organskim delom bugarske nacije. Nepremostiva podela izmeu katolika Hrvata i pravoslavaca Srba moe se objasniti ne toliko nepomirljivim verskim razlikama, koliko injenicom da su se ove dve zajednice razvijale u okvirima razliitih istorijskih tradicija. Albanija ima 3 veroispovesti-muhamedanska, katolika i pravoslavna. Rimokatoliki uticaj (15%) na severu, vezuje se za Jadransku obalu, Pravoslavna crkva (20%) na jugu Albanije-uticaj junih suseda Vizantije i Grke. Prisustvo islama posledica vekovnog uticaja Osmanskog carstva, danas je islam dominanatna religija (70%). Bugarska Pravoslavna vera dominantna. Islam-pripadnici Turske manjine (8,5%); pomaci (islamizirani Bugari). Katolika ima malo oko 70.000 Grka Uglavnom pripadnici grke pravoslavne crkve 97%, Crkva igrala vanu ulogu u borbi za nacionalno osloboenje i irenje grkog uticaja. I danas crkva igra vanu ulogu u politikom ivotu Grke. Rumunija Preteno pravoslavne veroispovesti (87% pravoslavci, 5% katolici, 8% protestanti). Turska - irenje Osmanskog Carstva praeno je nametanjem islama. Sinteza vlasti i vere. Sultan je istovremeno i kalif (verski poglavar). 6

Kemal Paa Ataturk izvrio je korenite reforme turskog drutva, 1922 odvojio je kalifat od sultana a 1923 kalifat je ukinuo . Srbija- 68% Srba pravoslavci; 16,5% Albanci-muslimani; Vojvodina najvei broj razliitih verskih zajednica BIH 48% muslimana; 22% Hrvata katolika i ostalo su Srbi Hrvatska 78% katolika, do 1991 bilo je 12% Srba sada ih je samo 200.000 Slovenija- uglavnom su katolici. Dans je crkva znaajna u pol. ivotu YU, Grka. Pri EU u Briselu Grka crkva ima Biro pravoslavne crkve. Balkan ima tu nesreu da se nalazi na dodiru dva verska fundamentalizma: katolianstva i islama. Pravoslavlje to nije jer nema ambicije da preobraa pripadnike drugih veroispovesti. 6. Balkan kao kontaktni i saobraajni (tranzitni) prostor Balkan je tranzitni pravac prvog reda izmeu Zapadne Evrope i Bliskog Istoka, izmeu Severne Evrope i Afrike. Meutim saobraajnice su krajnje nerazvijene upravo ovde. Balkanske zemlje treba da izgrade mehanizam dogovaranja o zajednikoj politici u oblastii izgradnje, modernizacije i korienje velikih saobraajnica koje prolaze celim regionom. Postoji velika zainteresovanost ali nije reeno pitanje pravine naknade za korienje infrastrukture i zagaenje itave okoline od drumskog saobraaja. Ove naknade bi trebale da se plaaju zemlji ija se infrastruktura koristi i u kojoj je zagaivana itava okolina. Razradom sistema multilateralnih dozvola bilo bi postignuto i postepeno prilagoavanje reimu liberalizovanog trita EU i EFTA zemalja koje su stupile 1993. Praktina korist od primene takvih dozvola u drumskom saobraaju je u smanjenju prazne vonje kamiona, to bi povealo ekonominost poslovanja i smanjilo zagaenje. Otvaranjem kanala Majna-Dunav oekuje se udvostruenje tranzita Dunavom koji protie kroz 3 balkanske zemlje, a u iji sliv ulaze 5 balkanskih zemalja. Ovim vodenim putem je Srednja Evropa povezana sa Crnim morem. Hidroenergetski potencijal nije dovoljno aktiviran. Postoji potreba za moderniziranjem eleznike mree koja povezuje balkanske zemlje i modernizacija eleznikih pruga koje vode ka srednjem Istoku. Koridori na Balkanu: Putni koridori: koridor 10 - Panevropski koridor 10, koji predstavlja najkrau vezu izmeu Zapada i krajnjeg Juga evropskog kontinenta definisan je i uvrten u mreu evropskih koridora jo 1997. godine na panevropskoj konferenciji u Helsinkiju. On direktno povezuje osam zemalja Evrope: Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Maarsku, Jugoslaviju, Bugarsku, Makedoniju i Grku, a indirektno jo est zemalja: Nemaku, Italiju, Bosnu, Rumuniju, Tursku i Albaniju. Koridor je dug 2.360 kilometara i protee se od Salcburga preko Ljubljane, Zagreba, Beograda, Nia i Skoplja do Soluna, sa krakom Ni - Sofija i Beograd - Budimpeta. Od ukupne duine koridora, kroz Srbiju prolazi 800 kilometara, od kojih su 380 km autoputevi punog profila, 165 km poluautoputevi, a jo 400 kilometara treba da se dovri. - Za zavretak autoputeva u naoj zemlji potrebno je oko dve milijarde evra Koridor 4 Izradeni su planovi za alternativni koridor 4 koji ide preko Arada, Krajove, Sofije na Plovdiv i nize do severne Grcke i Soluna. Ukoliko mi za relativno kratko vreme ne zavrsimo deonicu od Nisa do granice i na severu prema Budimpesti, Evropa ce ici alternativnim koridorom. Koridor 8 koji ide od Varne, Burgasa i Plovdiva, preko Sofije, Skoplja, Tirane i izlazi na Jadransku obalu, trajektom prelazi u Italiju i dalje autoputem povezuje zemlje Evropske unije. Ako mi brzo nesto ne uradimo i ako ne izvrsimo rekonstrukciju postojece putne mreze, plasim se da cemo potpuno biti zaobieni. A potpuno isti slucaj imamo i sa trasama gasovoda i naftovoda. 7

Koridor 7 prati reku Dunav. Zakljuak je da je od 6 balkanskih koridora naoj zemlji pripao samo jedan-Koridor 10. Koridor 8 znaajan je za Albaniju, Makedoniju i Bugarsku, Koridor 7 prati reku Dunav. Koridor 5 ide pravcem Venecija-Trst-Kopar-Ljubljana-Budimpeta-Uzgvor-Lavov s granom koja spaja Rijeku i Zagreb i drugim krakom Ploe,Sarajevo-Osjek Budimpeta. Zamisao je da se Koridorom 10 preko Srbije Salcburg povee s Atinom i Istanbulom. Na putu od Salcburga preko Ljubljane, Zagreba, Beograda i Skoplja Koridor 10 (koji u nau zemlju na severu ulazi na Horgou, a na zapadu u Batrovcima), ima krakove koji idu prema Budimpeti i Sofiji. Oni se spajaju s grkim motornim putem "Via egnacija", iz Makedonije put vodi prema Albaniji i juno prema zapadnoj Grkoj. Najvea konkurencija za prevoz robe ovom koridoru je upravo grki motorni put, koji je trajektnim linijama spojen s Italijom. Razmilja se i o izgradnji novog koridora koji bi iz Austrije iao do Atine preko Slovenije, Hrvatske, Bihaa, Sarajeva i Pritine. Za povezivanje Kosova s Evropskom unijom posebno su se zauzeli Slovenci. Hrvatska tipuje na jadransko-jonski pravac, koji preko njene teritorije povezuje Italiju, Sloveniju, BiH, Crnu Goru, Albaniju i Grku, a istarski "ipsilon", koji je na toj trasi, ve je puten u saobraaj. Nedostaje jo samo most preko Dunava kod Vidina izmeu Rumunije i Bugarske, za koji je tender ve u toku, a koji je samo 20 kilometara nizvodno od nae granice. Njime e prolaziti i drumski i elezniki saobraaj i bie omogueno izbegavanje mostova u Srbiji. Premda je svoje starteke dokumente o izgradnji infrastrukture donela tek 2001. godine, mnogo kasnije od Slovenije, koja je to uradila jo 1994. (jer ju je raspad zemlje najmanje pogodio), Hrvatska je do sada ve toliko izgradila da se na autoputevima moe oseati ba kao na pistama. Slovenija se potpuno prilagodila svim zahtevima EU i, koristei sve finansijske instrumente koji su joj ponueni, za deset godina se u potpunosti ukljuila u evropsku mreu puteva. Evropska komisija je i za nau zemlju usvojila strateke osnove tek 2001. godine, a do tada meunarodna zajednica je osigurala tek deo novca preko donatorske konferencije u Briselu i nekih humanitarnih programa za sanaciju postojee infrastrukture. Meutim, do danas planirani posao nije zavren. Jo autoputem nije spojen ni Novi Sad s Beogradom, a kamoli pravac do Horgoa. A o mostovima da i ne govorimo. Jo se ne zna ni kako e izgledati budui beanski, oko kojeg se ve dve godine koplja lome, a novi elezniki u Novom Sadu nije ni u planovima, osim pred izbore. Naftni koridori Od Crnog mora ka zapadnoj Evropi. Postoje strujni, vazduni I telekomunikacioni koridori. Gasovod juni tok Kaspijski basen-Bugarska-Srbija-Maarska, Austrija-Grka i jedan krak ka Sloveniji moda. Gasovod Nabuko: Turska-Bugarska-Rumunija-Maarska-Austrija (do EU), gas iz Irana i sa Bliskog istoka. 7. Geopolitike osobenosti balkanskog prostora Balkanski prostor zadrao je geopolitika svojstva regiona klasine politike nestabilnosti, bure baruta , prostor istovremenog spajanja i proimanja ali i odvajanja i podela povezanost borbe za opstanak sa borbom za prostor. Borbe i podele su stalna pojava u istoriji balkanskih naroda koje su se ispoljavale kroz stotine planova o podeli Otomanskog carstva izmeu velikih sila. U toku uspona Otomanskog carstva, odvijali su se pokuaji integracije razbijenih balkanskih naroda. Elementi tenji ka integraciji nalazili su se u identinosti poloaja u kome su iveli i u zajednikom cilju osloboenju od turske vlasti. U uslovima protivrenog uticaja habzburkog i otomanskog faktora na prostorima na kojima su iveli Juni sloveni, sve vie je prevladavao evropski uticaj. Prelomni istorijski dogaaj u balkanskim odnosima poinje se odvijati od kraja 18.veka kroz: -borbu srpskog i grkog naroda za nezavisnost, koji su kao rezultat imali faktiku nezavisnost Crne Gore (1796), sticanje autonomije i Grku nezavisnost (1829), 8

-aktivnost Mihaila Obrenovia na razvijanju solidarnosti i saradnje balkanskih naroda kroz Prvi balkanski savez (1866), -transformaciju Habzburkog carstva u Austrougarsku monarhiju (1876) i ugarsko hrvatske nagodbe (1868), -velika istona kriza (1875-1878) koja je okonana Berlinskim kongresom koji je priznao nezavisnost Srbije, Crne Gore i Rumunije i utvrdio njihove granice, kao i tek nastale kneevine Bugarske. -Austrougarska je prethodnom tajnom diplomatijom u odnosima sa Rusijom, tajnim ugovorom o interesnim sferama, izborila pristanak Kongresa da okupira BiH ime je duboko zakoraila na Balkan. -Nastavak geopolitikih promena usledio je 1885 prisajedinjenjem Istone Rumelije Bugarskoj a zatim ratom izmeu Srbije (koja se nije slagala sa ovim proirenjem) i Bugarske. Balkanski ratovi omoguili su zemljama pobednicama Turske da preuzmu vei deo njenih balkanskih teritorija i podele Makedoniju (Srbija, Grka i Bugarska), ali zahvaljujui protivljenju velikih sila, susedi Albanije nisu uspeli da se proire na teritoriju Albanije kojoj je priznata nezavisnost. Turska je posle I svetskog rata zadral mali ali u geopolitikom pogledu veoma znaajan deo Balkana uvajui time zapadne obale Bosfora to je odgovaralo i Britaniji i Francuskoj iako su one obeale Rusiji tajnim ugovorom (1915) Carigrad i moreuze. Prvi svetski rat je kao rezultat imao raspad Austrougarske i nastanak novih drava u centralnoj Evropi i na Balkanu tzv.sanitarnog kordona naspram Sovjetske Rusije. Mala antanta je predstavljala prvi posleratni regionalni odbrambreni zavez triju zemalja (Jugoslavije, ehoslovake i Rumunije)u Evropi, iji je cilj bio ouvanje stanja stvorenog u srednjoj i jugoistonoj Evropi posle rata i borba protiv eventualnog povratka habzburke dinastije u Austriji ili Maarsku u cilju ouvanja svoje nezavisnosti. Maarska je, naime, za sve tri zemlje predstavljala glavnu opsanost jer su se sve tri graniile sa njom. Dvostranim ugovorima bila je predviena obaveza meusobnog priticanja u pomo u sluaju neizazvanog napada na bilo koju od njih od strane Maarske ili Bugarske i konsultovanje o politici meu njima. Razvitak i aktivnost Male antante deli se na tri etape: Prvu, koja traje od 1920.g do 1929.g i koja se karakterie razvijenom politikom saradnjom na osnovu dvostranih ugovora tri zemlje. Drugu, izmeu 1929-1933.g, koja predstavlja period trojnog saveza, triparitetne saradnje, u kojoj se drave lanice posebno angauju na reavanju ekonomskih odnosa i problema koji su, uporedo sa razvitkom velike ekonomske krize, bili sve brojniji i tei. Treu fazu izmeu 1933- 1938.g, u kojoj Mala antanta poinje da deluje kao meunarodna regionalna organizacija ali se postepeno raspada. U toku prve dve etape drave lanice Male antante vodile su, pored politike meusobne saradnje, politiku saradnju sa Francuskom i oslanjanja na nju, poto je zajedniki cilj njihove i francuske politike bio ouvanje sistema evropskih odnosa stvorenih versajskim sistemom ugovora. Prvih godina tree etape, do 1935.g takoe je voena zajednika politika i razvijana meusobna saradnja, ali bez oslanjanja na Francusku, poto su se, uporedo sa porastom nacistike opasnosti, poele orijentisati na samostalniju aktivnost. Politika revanistikih drava bila je upravljena na likvidiranje Male antante i primenu politike njenih drava lanica, to im je u poslednjem periodu njenog postojanja sve vie uspevalo, pa se Mala antanta poela raspadati, da bi posle Minhenskog sporazuma iz 1938.g (kojim su Velika Britanija, Francuska, Italija pristale na oduzimanje od strane Nemake dela ehoslovake teritorije, to je predstavljalo odstupanje pred revanistikim pretenzijama Nemake) prestala postojati. Od samog kraja rata Jugoslavija je imala normalne odnose jedino sa Grkom, sa kojom je odmah poela pregovore o dobijanju dela solunskog pristanita, kao autonomne carinske zone Jugoislavije, preko koga e obavljati svoj spoljnotrgovinski promet sa jednim delom sveta, koji su okonani potpisivanjem Konvencije radi utvrivanja tranzita preko Soluna, 10.maja 1923. Konvencijom od 1923.g Jugoslavija je dobila na iskljuivo korienje, na 50 godina, deo solunskog pristanita sa blizu 100.000 km kvadratnih, a dopunjena je sa 6 protokola u toku 1929.g. Tako je slobodna Solunska zona funkcionisala do II sv.rata, kao i od vremena normalizovanja odnosa sa Grkom posle rata. U vremenu izmeu 1930-1933.g odrano je vie savetovanja predstavnika svih balkanskih drava na kojima se raspravljalo o stvaranju saveza iji bi prvenstveni zadatak bio obezbeenje postojeih meusobnih granica ijoj je promeni vodila, pre svega, italjanska i bugarska politika. Realizovanje ovog cilja poelo je zakljuivanjem 9

dvostranih ugovora. Jugoslavija se sa Turskom, sa kojom je imala prijateljske odnose jo 1924.g zakljuila Ugovor o prijateljstvu 27.Novembra 1933.g. Iste godine, Turska je zakljuila odgovarajue ugovore sa Grkom i Rumunijom. Posle toga dolo je, 9.Februara 1934.g do zakljuenja Balkanskog sporazuma izmeu Grke, Jugoslavije, Rumunije i Turske kojim je formirana tzv, Balkanska antanta. Albanija i Bugarska nisu prihvatile uee u savezu. II sv rat: na strani saveznika: YU, Grka, Albanija; Sile osovine: Rumunija i Bugarska i Turska neutralna (do predkraj rata, na strani saveznika) U pogledu interesnih sfera na Balkanu situacija je bila jako isprepeltana. Jugoslavija je od 1945-1948 u geopolitikom pogledu bila sovjetska interesna sfera. Kasnijim spoljno politikim razvojem i nezavisnom spoljnom politikom ona je predstavljala u geopolitikom pogledu tampon zonu izmeu Istoka i Zapada, poto je Zapad odluio da podri Tita, zbog otpora koji je pruio Staljinu. Unutranji procesi razvoja dezintegracionih elemenata u Jugoslaviji eskalirali su u momentu najznaajnijih geopolitikih i stratekih promena u globalnim odnosima snaga u Evropi (ujedinjenje Nemake, krah bipolarizma, raspad sistema realnog socijalizma i raspad SSSR). Odluujuu ulogu u procesu njenog nestanka imale su one evropske zemlje koje su bile protiv nastanka i prve jugoslovenske drave. Procesom zavravanja Hladnog rata i smanjenja meunarodne konfrontacije u drugoj polovini 80-ih Jugoslavija je izgubila kljunu ulogu u stratekim razmiljanjima zapada jer vie nije bila element ravnotee snaga izmedju dve globalne supersile, nego u najboljem sluaju jedno evropsko pitanje dodue na periferiji kontinenta. Balkanske zemlje sa nereenim teritorijalnim i etnikim pitanjima, meusobni sukobi, meanje velikih sila (naroito za vreme Hladnog rata) 2+2+2 tada je na Balkanu funkcionisala ova formula: - Grka i Turska lanica NATO - Rumunija i Bugarska u Varavskom paktu Jugoslavija i Albanija svaka na svoj nain nezavisna. Raunalo se naime i sa nezavisnou Crne Gore ime bi meunarodna pozicija Srbije bila geopolitiki nepovoljnija, jer bi postala kontinentalna drava bez pristupa Jadranu i sa etnikim problemom na junim granicama. Sandak tj.Raka je geopolitiko stecite stratekih pravaca sa Jugoistoka i Jugozapada prema Severozapadu i Severoistoku. U procesu sukobljavanja se posebno vodilo rauna o Drini kao vekovnoj granici Istoka i Zapada koju su pokuali da prebrode i Srbi i Muslimani u razliitim smerovima, dok su strateki interesi sila bili za njeno zadravanje kao dravne granice. U albansko-makedonskim i albansko-srpskim odnosima, u Albaniji se stalno naglaava da e Grka, Makedonija, Srbija ali i Crna Gora morati na ovaj ili onaj nain da ustupe svoje znaajne delove teritorije Albancima, zbog ega nee biti mira na balkanu. Brojna su i tursko-grka sukobljavanja povodom Kipra, egejskih ostrva i manjina. Znaaj Turske posle Hladnog rata u trouglu Balkan, Bliski istok i srednja Azija je porastao i ona je danas jedan od stubova amerike politike u ovom delu sveta... Atraktivnost geopolitikog poloaja Makedonije potie iz injenice da njen sredinji deo obuhvata jedan segment Vardarsko-moravske doline kojom prolaze kopnene saobraajnice koje spajaju Zapadnu i Severnu evropu sa bliskim istokom i susednim regionima. Povezuje i Solun i obezbeuje izlaz na Egejsko more a i itav prostor od june ka severnoj Srbiji. Jovan Cviji je izloio 3 glavne geopolitike karakteristike Balkana: 1. Evroazijski karakter prostora preko koga se izlazi na toplo more afirmisao je strateke pravce na linij SZ-J u oba smera....i SI-JZ isto u oba smera 2. Osobine spajanja proimanja sa susednim oblastima JI Evrope 3. Osobine izolovanja i razdvajanja odnosno mogunosti spreavanja spoljnih nastupa zbog konfiguracije terena i nerazvijenosti saobraaja. Balkan je periferija Evrope ali vano strateko podruije, izlazi na Jadransko more, Mediteran, Crno more, obuhvata veliki deo Dunava. Najkraa suvozemna veza izmeu Evrope i Bliskog Istoka 10

Bitan je kontaktni i tranzitni prostor. Za razliku od ostalih poluostrva ima otvorenu Severnu granicu prema unutranjosti kontinenta. 8. Strategijski pravci na balkanskom prostoru Balkansko poluostrvo ima specifian poloaj u Evropi i Mediteranu. 1. Ima geografski otvoreno zalee preko Panonske nizije (veza sa centralnom, zapadnom i istonom Evropom) Geostrateka prednost u odnosu na Apeninsko pol koje je zatvoreno Apeninima i Pirinejskog gde su u zaleu Pirineji. 2. Bitna strategijska karakteristika Balkanskog poluostrva je povezanost sa Malom Azijom (ka Bliskom Istoku, Centralnoj Aziji, podruiju Kaspisjkog mora. Na Balkanu se nalaze najkrae putne, eleznike i telekomunikacijske veze celokupnog zalea sa Jugoistonom Azijom. Termin Balkan-misli se na njegov kontinentalni deo a termin Balkansko poluostrvo odreuje celokupni prostor ukljuujui i njegovu mediteransku dimenziju sa ostrvima i morima od Jadranskog i Crnog mora. Dovoljno je pomenuti pohod Krstaa u srenjem veku koji su preko ovih prostora ili u pohode na Bliski Istok. Turci su preko ovog prostora prodirali ak do Bea i Budimpete. U novijoj istoriji ovaj prostor je za Nemce, AU bio simbol za Proirenje na istok. Posle II sv rata ovo je bilo podruije konfrotacije Istoka i Zapada izmeu dva bloka. Strategijski pravci na Balkanu su prirodne i komunikacijske spone Podunavlja sa Sredozemljem, tj Malom Azijom, Bliskim Istokom i Severnom Afrikom. Ovi pravci su opredeljeni konfiguracijom zemljita i usmerenou prema objektima koje povezuju Balkan i ima ukupno 10 takvih pravaca. Crnomorski, Balkanski, Strumiki, Moravsko-Vardarski, Kolubarsko-Ibarsko-Kosovski, PrimorskoDrinski, Neretvljansko-Bosanski, Unski, Karlovaki i Ljubljanska vrata. Kad pogledamo Balkansko poluostrvo kao deo Sredozemlja onda moramo imati u vidu pribrena mora, najvanije luke i ostrva jer se preko pomorskih luka ostvaruju veze ne samo s lukama u Sredozemlju ve i sa drugim lukama u Evropi,Aziji i Africi. Crnomorsko pribreije je upravo zbog tih svojih karakteristika predstavljalo prostor sukobljavanja dve velike sile u ovom podruiju tokom istorije: Turske i Rusije. Balkansko poluostrvo u svom crnomorskom okruenju dobija ne samo na vojnom ve i u ekonomskom znaaju jer je podruije bogato naftom. Podunavlje ukljuuje u sebe sliv svih pritoka reka Save,Morave i donjeg toka Dunava. Sa vojno-geografskog stanovita Podunavlje je u odnosu na Balkansko poluostrvo i granino i proimajue podruje. Granino jer su Sava i Dunav kontinentalna granica Balkana. 9. Teritorijalni sporovi balkanskih drava i naroda Albanija: najznaajnija manjina su Grci 1,8% i Romi. Grci tvrde da je grka populacija daleko brojnija u Albaniji i da je preko 400.000 kao i da svi Albanci nisu muslimani ve da je 20% pravoslavnih i 10% katolikih miuslimana. Bugarska: U Bugarskoj zivi muslimanska nacionalna manjina ,tj.Turci koji se tretiraju kao pomaci jer su odvojeni od matice. 1986-87. javlja se politicko nezadovoljstvo muslimana koji zele da napuste Bugarsku i Zivkov im to dopusta. Tada se 150.000 pomaka seli u Tursku misleci da ce im tamo biti bolje. Turska im je obezbedila smestaj, ali posto im nije bilo kako su ocekivali, nakon smene Zivkova oni zele da se vrate, ali Bugarska ih ne zeli. Medjunarodna organizacija tada urgira i na taj nacin se vraca jedan deo pomaka koji osnivaju svoju politicku stranku (oni se sada kotiraju na 4-5 mestu). Bugarska je imala veliki problem priznanja makedonske nacije i jezika, a sto se tice drzave prvi su je priznali. Posle Balkanskih ratova deo Makedonije pripao je Bugarskoj. Bilateralni sporazumi izmedju Makedonije i Bugarske pisani su na francuskom jeziku zbog rasprave oko jezika. Bugarska ne priznaje postojanje makedonske nacije, jezika i makedonske manjine u Pirinskoj Makedoniji koja joj je pripala posle Balkanskih ratova Najznaajnije manjine su Turci 3,7% i Romi i Pomaci. Bugarska je potpisnica Lozanskog sporazuma iz 1923. kojim je izvreno preseljenje stanovnitva u cilju etnike homogenizacije. To je osnov sporova izmeu Bugara i 11

Turske jer Turska trai povratak oko 250.000 Turaka u Bugarsku. Sto se SCG tie bilo je sluajeva gde su Bugarski pojedinci poeli da govore o zapadnim pokrajnama-delovi oko Pirota, Bosiljgrada. To nije bio stav Bugarskih politikih vlasti i njihova slubena politika. Bugarska vlast se alila zbog prava Bugarskih manjina kod nas jer su bili nezadovoljni. Hrvatska: Ima probleme granica na severu sa SCG na Dunavu u putanju je 100 i neto km. to se Prevlake tie , pitanje je ve faktiki reeno, jer UN i druge zemlje prihvataju suverenitet Hrvatske na za SRJ spornom kopnenom delu (kod rta Otra), pa je osnovno sporno pitanje granica na moru, na ulazu u Boku. Drugim reima pitanje je problem garantiranja slobode plovidbe i sigurnosti na za SRJ tako bitnom podruiju. Dolo se do kompromisnog reenja prihvatanjem Protokola 2003.g kojim je pitanje reeno demilitarizacijom dela graninog podruija i zajednikim patroliranjem u vodama zaliva. Formalno je reeno a sve vie i u praksi ostvareno pitanje priznanja i potovanja prava nacionalnih manjina. U 2004.g potpisan je poseban sporazum o meusobnoj zatiti manjina i njihovim pravima. U Hrvatskoj je posle 1991.g srpska manjina formalno priznata i uiva odreena zakonska prava (predstavljanja u Saboru..materijalnu potporu drave..) ali se u praksi esto postavlje pitanje stvarnih prava i ravnopravnosti. Principijelno je sa Hrvatske strane prihvaeno, ali je u praksi minimalno ostvareno pravo na povratak izbeglica i prognanih Srba. U Julu 2005.g Hrvatska je podigla optubu protiv SRJ za ratnu odtetu. Sa BiH kod Bihaa. Granica kod Neuma. Sa SiCG problem prevlake -za Hrvatsku je problem vie psiholokog znaaja nego strateko jer je u pitanju jedan i po km. Zaliv u Boki Kotorskoj-kompromis je naen tako to e zajedno patrolirati policajci.U njoj je 1991. bilo 12,2% Srba ali ih se ona reila kroz etnika ienja koja su sprovedena Bljeskom i Olujom pa se smatra da je preko 400.000 Srba prognano u Srbiju i BiH. Ostalo ih je oko 200.000 u Hrvatskoj. Makedonija: Probleme su imali sa Grkom zbog imena i zastave.Zvezda na zastavi pronaena je u grobu oca Aleksandra Makedonskog.Problem je reen jer su smanjili broj kraka. to se imena tie Makedonska varijanta je da ima 2 imena. Biva Jugoslovenska Republika Makeodnija za ceo svet i za Grke Makedonija a Grci su da se promeni ceo naziv bez Makedonija. Drugi problem su Albanci . Postoji pretnja da e Albanci za nekoliko decenija biti veina, trae iroku autonomiju i ele da budu konstitutivan narod to vodi federaciji Makedonije. ele od Makedonije da naprave sloenu dravu. Makedonska veina to ne eli jer bi znailo kraj i cepanje Makedonije. Od Tetova do Struge su sve Albanci. -Drugi problem spoljne politike vlade u Skoplju sadran je u odnosima sa Bugarskom, iji su vojnici u oba svetska rata okupirali Makedoniju, pokuavajui da realizuju koncept Velike Bugarske. Bugarsko rukovodstvo smatra da makedonski jezik predstavlja samo jednu varijantu, (dijalekt) bugarskog jezika. Drugim reima, Bugarska je priznala makednosku dravu ali ne i postojanje posebne Makedonske nacije, tj Makedonija je za Bugarsku samo jo jedna Bugarska drava. Dugo nisu bila regulisana pitanja razgranienja i predstavnici Makedonije su izraavali nezadovoljstvo zbog toga. Formirana je zajednika,meovita meudravna komisija eksperata za obeleavanje granica i odrala je nekoliko sastanaka. Predstavnici Makedonije su zauzeli stav da je granica utvrena( jer su kao dokaze navodili vojne karte iz perioda SFRJ), dok su predstavnici SRJ takav stav indirektno odbacivali. Problematina teritorija bila je locirana na tri mesta: ar Planina, Kozjaka i (kumanovske) Crne Gore. SRJ je postavila zahteve za korekciju granice na tri mesta, to predstavnici Makeoniju nisu prihvatili. Nakon dolaska na vlast demokratskih snaga u SRJ i inteziviranja saradnje s Makedonijom i ovo pitanje je reeno-potpisan je psorazum o demilitarizaiji, na osnovu koga je na terenu poela i demarkacija koja je obavljena od tromee na granici Bugarske,Makedonije i CG do dela granice na kojem je KiM. Zbog nemogunosti da nae vlasti izvre demarkaciju na tom delu granice makedonska strana je jedno vreme prihvatala da se posptpak demarkacije privremeno zaustavi. Nema sporenja u oblasti imovinskih i socijalnih pitanja. Pitanje poloaja manjina tj Srpske u Makedoniji jer Makedonaca kao pripadnika nac manjine gotovo i da nema. Problem je u nespominjanju srpske manjine u Ustavu RM Postoji jo jedan specifian problem.problme odnosa SPCrkve i Makedonske pravoslavne crkve to nije meudravno pitanje nego versko tj crkveno.Pitanje je priznanja Makedonske pravoslavne crkve. Makedonci smatraju da je taj na stav nacionalistiki. Deavale su se zabrane svetenicima SPC da u crkvenim mnatijama prelaze makedonsku granicu zbog ega su reagovali nai dravni organi.Od nedavno je to pitanje zaotreno 12

odlukom najviih organa SPC da proglase novu Ohridsku arhiepiskopiju koju vode svetenici koji priznaju crkvenu vlast SPC. SCG: Albanci 16,5% ali ih na Kosovu ima 90%, Crnogorci 5% i Maari u Vojvodini. U Sloveniji i Albaniji nema kola i medija na srpskom jeziku, Maari i Italijani imaju garantovano poslaniko mesto u parlamentu iako ih ima 10 puta manje od Srba. Srbi u Sloveniji nisu ak ni nacionalna manjina (ima ih 39.000) po izvetaju o poloaju Srba u zemljama u okruenju to ga je sainilo Ministarstvo za dijasporu. Poloaj nac manjine u Sloveniji imaju Maari i Italijani kojih ima zantno manje. U Sloveniji je najvei problem to 10.000 Srba se vode kao izbrisani nisu dobili jo dravljanstvo posle samostalnosti Slovenije.U Albaniji Srbi imaju status nacionalne manjine ali najvei problem Srba u Albaniji je nemogunost nacionalnog i verskog opredeljenja pa se i ne zna taan broj Srba. U Hrvatskoj imaju status manjine i ima ih oko 200.000.Problem su esti napadi na Srbe zbog tajnih optunica i pristrasnih suenja za navodne ratne zloine. U BiH su konstitutivan narod i ima ih 50.000. U Rumuniji Srba ima oko 20.000 i imaju status manjine. U Makedoniji 40.000 i problem je nereen crkveni spor, lo kvalitet nastave na srpskom i u Maarskoj 3.800-problem je to je u pripremi novi zakon o manjinama koji predvia smanjenje njihovih prava. Spor sa Bugarskom optina Strumica. U pitanje je razgranienje na Timoku 1884. Timok je u meuvremenu meandrirao ali nejasan je strateki znaaj moda zato to je u pitanju tromea ili zato to je to najnia taka nadmoreske visine. Problem na Kosovu sa Albancima. Na Kosovskoj strani je Srpsko stanovnitvo a u Medvei su Albanci. Sa nima su odnosi najkomplikovaniji, zbog srpsko-albanskog etnikog spora na KiM . Albanija je jedina na svetu koja je priznala Republiku Kosovo i omoguila rad njenog diplomatskog predstavnitva u Tirani. Posle pobede demokratske stranke i Sali Berie na izborima 1992.g odnsi sa Albanijom su zapali u krizu. Albanska elja da se priblii EU i NATO-u i stav te dve organizacije da se problem Kosova mora reavati unutar Srbije donekle je omoguilo poputanje u odnosima izmeu ove dve susedne zemlje, iako su oni i dalje daleko od normalnih. U vreme Miloevia odnosi su bili zategnuti ali ne otovreno. Miloevi se na Kritu 1997 sastao sa Albansim predsednikom Fatos Nanom. Ideja je da Albanija ne podrava otvoreno protest na Kosovu ali je inila i neke neprihvatljive poteze. Albanci nius presreni idejom albanaca sa Kosova i ujedinjenju svih Albanaca. Albanci se plae da bi Albanci sa Kosova pobedu prebacili na sebe. Trgovina je mala. Odnosi SRJ i Albanije bie u najveoj optereeni Kosovom i njegovim buduim statusom. Uz to obe zemlje imaju katastrofalnu lou ekonomsku situaciju. Diplomatski odnosi sa Albanijom obnovljeni su 2001.g. Rumunija: Imala je nesporazum sa Moldavijom. U Rumuniji se smatra da su to Rumuni a ne Moldavci. To pitanje je jako delikatno ali oni ga kontrolisu zbog pristupa EU. Moldavija je danas punopravna drzava i nacija. Teritorijalni problem imaju sa Ukrajinom, a vezan je za Zmijsko ostrvo.1945. Rumunija je ustupila to ostrvo Sovjetskom Savezu i Rumuni kazu da je to bilo na koriscenje, a Ukrajinci tvrde da je ono dato trajno. Razlog tog problema jeste nafta oko ostrva. Rumunija ima i pretenzije prema Junoj Dobrudi koja je posle II sv rata pripala Bugarskoj.San-stefanskim mirom Rumunija je dobila nezavisnost i deo Dobrude. Tokom Balkanskog rata na kratko ju je Bugarska prisvojila pa je vratila Rumuniji. Za vreme I sv rata Rumunija je morala Rusima da obezbedi iskrcavanje u Dobrudi ali je Nemaka zauzima i nudi je Bugarskoj ali ne celu zbog stratekih puteva. Ali Pariskim ugovoriom 1918. Rumunija dobija Junu Dobrudu da bi posle II sv rata Juna Dobruda ipak pripala Bugarskoj. Znaajan je Temivarski ugovor potpisan 1996 izneu Maara I Rumunije a koji definie status I prava maarskih manjina u Rumuniji (Transilvaniji) U pitanju su 3 upanije u centralnom delu Rumunije gde su nastanjeni Maari. Data su im sva manjinska prava pa I pravo na izbor lokalne uprave ali bez prava na teritorijalnu autonomiju. Ugovor je potpisan pod pritiskom SAD,EU, NATO-a. Turska: problem sa Grkom na Kipru i oko egejskih ostrva. U Maloj Aziji-oblast Izmira. Grcka: Juno od moreuza Bosfor I Dardanele i danas traje teritorijalni spor izmeu Grke i Turske oko Egejskih ostrva. Nekoliko Grkih ostrva je pod samom obalom Turske. Problem se pojavio nastankom tehnologije o vaenju nafte. Po pravu mora-proirenjem teritorijalnog mora od 12 nautikih milja Grka je taj deo mora iskoristila i dolo je do spora. 13

Zatim 1974 izbio je spor zbog Kipra gde postoji tradicionalno rivalstvo. Dolo je do Turske intervencije na severnom delu i severni deo Kipra je proglaen Turskom Republikom koju niko nije priznavao. Intervencijom UN konflikt je obuzdan i danas to nije reenone. Postoji albanska manjina cija prava se odredjuju na reciprocan nacin u odnosu na prava Grka u Albaniji. 10. Karakteristike istorijskog razvoja Balkana u starom i novom veku Teritorija Balkanskog poluostrva bila je nastanjena od pradavnih vremena. Istorijski nalazi svedoe i o razvijenoj trgovini kod Grka. Putevi su vodili preko Makedonije, a posle grke kolonizacije i sa istone jadranske obale. Ovom kolonizacijom poinje i opti helenistiki uticaj na starobalkanska plemena koji je zaustavljen dolaskom Kelta poetkom 3. veka pre n. e. U zapadnim delovima Balkana iveli su Iliri i njima se moe pripisati glasinaka kultura, a zapadno od reka Iskera i Strume bili su Traani. Izmeu njih su bili Tribali i Dardanci koje antiki pisci poistoveuju sa Traanima i Ilirima.. Keltski izaslanici susreli su se sa Aleksandrom Velikim na Dunavu 335. godine pre n.e. a posle Aleksandrove smrti preli su Savu i Dunav. Njihova pustoenja po Dardaniji, Makedoniji i srednjoj Grkoj zaustavljena su grkom pobedom kod Delfa 279. godine pre n.e. Po povlaenju, a u daljim decenijama Kelti su pokorili Tribale, zauzeli su deo autarijatske teritorije i zajedno s njima obrazovali mono pleme Skordiska. Oni su prvi na tlu Beograda sagradili naselje. Poetkom nove ere Rimljani su zauzeli sve zemlje Balkanskog poluostrva, pokorili i Dardance i Skordiske, ali njihovu kulturu nisu unitili. Skoro tri stotine godina starobalkanska plemena, iako pod rimskom vlau, ivela su autohtono, negujui tradicionalnu kulturu, a tek potom integriu se u politiku i kulturnu istoriju Rimske Imperije. Prodor Rimljana na Balkansko poluostrvo poeo je krajem 3. veka pre n. e. U rimsko-ilirskim i rimsko-makedonskim ratovima bile su pokorene Ilirija i Makedonija. Makedonija je konano postala rimska provincija 148. godine pre n.e. Dalji rimski prodori vreni su u pravcu Dunava i Panonije. Na prvom pravcu prepreka su bili keltski Skordisci i Dardanci. U vreme Oktavijana (Avgusta) vreno je pokoravanje plemena u Posavini i Bosni. No, to nije ilo lako; sledio je tzv. panonski rat 13-9. godine pre n.e., a potom je izbio masovni ustanak panonsko-dalmatinskih plemena od 6-9. godine n.e. Najveu snagu ustanicima su davali sremski Breuci i Desidijati s gornjeg toka Bosne na elu kojih su bili dva Batona. Avgustov naslednik Tiberije uspeo je da skri ustanak i nametne vlast plemenima od Dunava do Jadrana. Sa teritorija srednjeg Balkana Rimljani su poeli da dolaze u dodir sa Germanima (Domicijanovi ratovi protiv Markomana i Kvada), Saramtima i Daanima. Imperator Trajan je preduzeo dva uspena pohoda na Dakiju (101-102: 105-107. godine n.e.) i pretvorio je u provinciju. Ovim pohodima prethodili su zamani graevinski radovi. Prvo je proseen put kroz erdap 100. godine, a sledee je prokopan kanal kod Sipa da bi se omoguila slobodna plovidba Dunavom. uveni Trajanov most kod Kostolca izgraen je 105. godine. Za vreme imperatora Trajana Rimsko carstvo imalo je najvei opseg. Na Balkanskom poluostrvu Rimljani su organizovali velike provincije: Dalmaciju (obuhvatalo je jadransko primorje i dananju BiH), Panoniju, Gornju Meziju (teritorija dananje Srbije) i Makedoniju. Glavni oslonac rimske vlasti bila je vojska. U pomenutim provincijama stalno su bile stacionirane dve legije - IV Flavia u Singidunumu (Beogradu) i VII Klaudia u Viminacijumu (Kostolcu). Vojniki logori na granici (limesu) postali su take oko kojih su vremenom nikli gradovi, a rudnici, banje i izuzetno plodna zemlja u unutranjosti bili su takoe jezgra nastanka gradskih naselja. Gradovi su bili povezani putevima iz privrednih ali i vojnikih razloga. Inae, u celom Rimskom carstvu saobraaj je bio dobro organizovan. U balkanskim provincijama Rimljani su posebnu panju poklanjali rudarstvu, pa bi se ak moglo rei da je celokupni ivot bio u znaku te privredne grane. U rudnicima su radili robovi i osloboenici, a bili su pod strogom kontrolom dravne administracije. 14

Domorodako stanovnitvo ivelo je tradicionalnim ivotom stoara i ratara. Njegova romanizacija (porimljavanje) bila je spora, ali su celokupnim integrisanjem u rimsko drutvo postojano su se gubile etnike karakteristike. Na planu religije vladalo je veliko arenilo. Starosedelaka mnogoboaka religija bila je na udaru rimske i grke religije, ali i raznih verovanja koja su irili doljaci sa Istoka. Odlika svih ovih religija bila je u tenji za socijalnom pravdom to je utiralo put hrianstvu. Napadi varvara na severnu rimsku granicu postali su, u dugom nizu godina, redovna pojava. Stoga su dunavski limes, a i njegovo zalee, poeli da igraju neobino vanu ulogu. Varvarski pritisak bio je toliki da je imperator Aurelijan (270-275) shvatio svu benzadenost odbrane Dakije i prepustio je varvarima. Od tog momenta poinje osipanje Rimske Imperije. Imperator Dioklecijan (285-305) uveo je sistem zajednike vlade etvorice careva na osnovu koga se jedan od etvorice morao stalno nalaziti blizu limesa. Zahvaljujui tome grad Sirmijum je stvarno postao jedna od prestonica. Gamzigrad u gornjoj Meziji (istona Srbija) verovatno je nastao iz istih razloga. Sagraen je poetkom 4. veka kao vladarska rezidencija Dioklecijanovog savladara Galerija. Na isti nain nastao je na mestu starog Vizanta, na Bosforu, Konstantinopolj. vladavina i civilizacija na Balkanskom poluostrvu, posebno na teritoriji koju e naseliti Srbi, ostavila je duboki trag. Od starog preko srednjeg pa do novog veka u istorijskom razvoju balkana moe se uoiti konstantna pojava nemira i ratova, borba za teritoriju i prevlast na ovom prostoru, pre svega zbog samog poloaja balkanskog poluostrva, njegove geostrateke vanosti kao regiona koji spaja Evropu i Aziju 11.Srednjovekovne balkanske drave i njihovo pokoravanje od strane Osmanskog carstva Bugari su se u 9.veku ulogorili na obema obalama donjeg Dunava. Bugarska je doivela svoj vrhunac za vreme vladavine Simeona (893-927), car od 913.god. Imao je mogunost da objedini Balkan i ujedini June Slovene ali je postao rtva sna o osvajanju Vizantije. Osvojio je Ni, Beograd i zauzeo Makedoniju, Albaniju i Trakiju, ali je doiveo neuspeh pred zidinama Carigrada. Posle toga, drava se raspada a Vizantija od Bugarske pravi svoju provinciju. Maari (Ugri) naselili su se u Panonskoj ravnici. U drugoj polovini 12.veka, veliki upan Rake Stefan Nemanja, ujedinjuje prvi put Srbe. U borbama sa Vizantijom i Bugarskom osvaja celu Zetu i pomera granicu Rake do doline reke Morave stvarajui jezgro prve srpske drave. U nadmetanju patrijarha i pape Stefan II (Prvovenani) obezbeuje krunu kralja od pape 1217.godine a od nikejskog patrijarha autonomnost srpske crkve 1219. U 12.veku dolazi do obnavljanja moi Bugarske. Naime, opadanje moi Vizantije Bugari koriste za obnavljanje nezavisnosti. Pobuna donosi pobedu 1185.god pod vostvom brae Jovana i Petra Asena. Kalojan (1197-1207) proiruje svoju dominaciju do Beograda, Nia i Skoplja. Vladavina Jovana Asena pravi od bugarske vodeu dravu Balkana koja ukljuuje u svoj sastav Albaniju, Makedoniju i zapadnu Trakiju. Kraj bugarske moi posle poraza od srba 1330.god.kad postaje vazal Srbije. Od 1331.Srbija se pojavljuje kao najmonija drava Balkana a Stefan Duan (Silni) najvei srednjevekovni vladar Srbije najzad dolazi na tron. Za vreme njegove vladavine ojaana je vlast nad Bugarskom, uzeta Albanija, Makedonija i Tesalija i Epir. Kada se 1346.godine kralj Duan u Skoplju sam ovenao carskom krunom Srba i Grka, njegovi posedi prostirali su se od Save i Dunava do Korintskog zaliva. Umire u maru na Carigrad 1355.godine a Srbija se posle njegove smrti raspada jer nema ujedinjujuih institucija ni politikih ni verskih. U vreme kada je umro, Duan se nalazio na korak od ostvarenja svoje 2 tenje: -da zaposedne Carigrad -da povede evropsku odbranu protiv Turaka. Mada je graena po uzoru na Vizantiju, srednjovekovna srpska i bugarska civilizacija nije bila iskljuivo okrenuta istoku, ve su vladari i Srbije i Bugarske poglede upravljali ka oba sredita hrianstva sve dok nisu spoznali monu integracionu silu koju je pruao vizantijski koncept. U razdoblju izmeu 12. I 15.veka itavo poluostrvo je bilo most izmeu istoka i zapada. 15

Feudalni sloj Bosne poeo je samostalno da se razvija u 12.veku pod povrnim sizerenstvom Ugarske. U 13.veku pojavile su se drave Moldavija i Vlaka. Nakon kraja srpske moi stvoren je vakum na Balkanu, Ugarska i Venecija sa severa, a Osmanski Turci sa juga su pourili da taj prostor popune. Bosna je ostvarila svoje razdoblje slave pod vladavinom kralja Tvrtka (1353-1391) a 1377 se krunisao. 1390.bosanska drava je imala najvei teritorijalni opseg: Obuhvatala je celu dalmatinsku obalu od Zrmanje do Kotora (bez Zadra i Dubrovnika), na severu do Save i Une, i na istok do Drine, Lima i Morae. Od 1391. Bosna ulazi u period opadanja. Posle decenije politike i socijalne nestabilnosti, Bosna pada pod osmansku vlast 1463, a Hercegovina 1482. Otkako su se 1354.godine (nakone pobede u bitci kod Galipolja) uvrstile u Evropi, Osmanlije su potinile Duanove velikae u Makedoniji, raskomadanu Bugarsku monarhiju, pa ak i vizantijskog cara. Bitka na Kosovu na kojoj je srpski vladar u savezu sa bosanskim kraljem Tvrtkom bio poraen nije zapeatila sudbinu Balkana, ali je smatrana sudbonosnom zbog napora na stvaranju hrianskog saveza kao i razmere pogibije koju je prouzrokovala. Ostaci srpskog kraljevstva opstali su sve do 1459. Kada je pala Srpska Despotovina i bili su potisnuti na sever prema Ugarskoj. 1463. pala je Bosna a Hercegovina 1482. Samo je Dubrovnik, zahvaljujui tome to je plaao danak i trgovao sa svima ostavljen na miru. Osvajanje grkih zemalja dovreno je tek nakon pada Carigrada 1453. A turci su taj grad nazvali Istambul. Prodor novih osvajaa u Evropi pogodio je celi Balkan. Turke je sa stenovitih visija Male Azije privlaila daleko bolja balkanska zemlja. Prvi period osvajanja odlikovalo je prilagoavanje. Same osmanlije su elele da ih smatraju naslednicima Istonog Rimskog Carstva, dok je islam trpeo jevreje i Hriane. Vizantija je svoju sudbinu smatrala zapeaenom bilo da padne pod vlast Latina bilo Turaka. Biti spaen od strane Latina znailo je gubitak pravoslavlja, dok takva opasnost nije postojala ako bi carstvo uzeli Turci. Osmanlijsko razdoblje pratilo je mnogo seoba. Katolika evropa nastojala je da nametne papsku supermaciju kao cenu za vojnu pomo protiv Osmanlija. Osmanlije su retko doivljavale Pravoslavnu crkvu kao moguu opasnost, i upravo joj je ta njena slabost kao organizacije omoguila opstanak. Balkanski turci nisu se puno razlikovali od svojih hrianskih podanika. Bugarska, Albanija i Bosna su naroito bile pogoene irenjem islama.

12.Habzb.monarhija - interesi i pretenzije prema Balkanu u 18. I prvoj polovini 19.veka

22. Geopolitike promene na Balkanu kao posledica I sv rata Sile Antante: Rusija, Srbija, CG, Francuska i VB Sile Osovine: Nemaka, Austrija, Italija od 1915, Bugarska i Rumunija Od 1917 Rusija zbog Boljevike revolucije istupa i u rat ulazi Amerika. Po zavretku I sv rata nastale su mnoge znaajne promene, dolazi do novog pregrupisavanja i rasporeda drutvenih snaga, stvaraju se nove drave, preraspodeljuju kolonije i nestaju 4 carevina, stvara se prva socijalistika zemlja i formira se Drutvo naroda. Sve ove promene su uticale na geopolitike promene na Balkanu.

16

Rezultati mirovnih ugovora, zakljuenih posle I sv rata, proizali su iz tajnih sporazma, pogaanja i nadmudrivanja ve od samog poetka rata. Tada su se Centralne sile i Antanta sukobile i svaka sa svoje strane nastojala da za sebe pridobije to ie saveznika, obeavajui im teritorije zemalja i naroda iz suprotnog tabora. Cilj mirovnih ugovora bio je obnavljanje odnosa izmeu velikih sila i upravljanje promenama postojeeg meunarodnog poredka poto su propala itava carstva. 8.januara 1918. Vudru Vilson izneo je amerike ratne ciljeve na sednici oba doma Kongresa, obrazloivi ih u 14 taaka. One su bile podeljene u dva dela. Prvi je obuhvatao 8 taaka: javnu diplomatiju-to znai da spoljna pol treba da se zasniva na javnim ugovorima bez tajnih sporazuma. Vladari ranije nisu bili podlegnuti kontroli naroda; zatim Vilson je poruio evropljanima da bi meunarodni sistem trebao da se zaniva na principu samoopredeljenja naroda a ne na ravnotei snaga. Preostalih 6 taaka bile su mnogo odreenije: autonomija etnikih grupa u AU i Otomanskom carstvu, korekcija Italijanskih granica.... 18.januara 1919 odrana mirovna konferencija.esto pogreno nazvan Versajski zapravo to je bio Pariski mir. Ovaj kongres je uspostavio novi meunarodni poredak u Evropi.Glavnu re vode dravnici tri sile pobednice: or Klemanso(poznat pod nadimkom Tigar)-Francuska,Vilson i Lojd Dord-predstavnik Velike Britanije i Vitorio Orlando predsednik Italije i njegov ministar in poslova Sonini-ispostavilo se da su doli da pokupe plen koji im je obean zbog ega su preli na stranu saveznikih strana. Poraene sile nisu uestvovale. Mir nije obuhvatio Nemaku i Rusiju dve najvee evropske zemlje sa najveim vojnim potencijalom. Sama ta injenica dovoljna je da se Versajski mir osudi na propast. Ugovori su se neposredno odnosili na Balkan: Senermenski ugovor sa Austrijom 1919 Nejiski ugovor sa Bugarskom 1919 Trijanonski ugovor sa Maarskom 1920 Ugovor u Sevru sa Osmanskim carstvom 1920 Samoopredeljenj kao naelo koje je obeleilo ove ugovore. Glavno pitanje mirovne konferencije je sreivanje granica i pitanje granica. Augarska, sa kojom je potpisano primirije ve je bila rastoena. Ugarskom kraljevstvu stavljeno je do znanja da ne moe opstati kao jedna drava-Trijanonski ugovor ostavio je Ugarskoj treinu njene predratne teritorije uinivi je najogorenijim meu dravama. Rumunija je izala kao pobednica-za vreme pridobijanja saveznika tokom rata njoj je obeana Besarabija, ali su se saveznici smatrali osloboenim te obaveze kada je Rumunija kapitulirala 1918. Na kraju je Rumunija dobila Transilvaniju, vei deo Banata i ostalih Ugarskih teritorija, Bukovine,June Dobrude i Besarabije. Kraljevina SHS nastala je i pre mirovnog ugovora. Nova drava nalazila se u sukobu sa Italijom a u vezi sa istonim Jadranom. Pogodba je postignuta Rapalskim ugovorom, kojim je Italija dobila Istru, Zadar i pojedina ostrva(Loinj, Cres, Lastovo). Rijeka je trebalo da ostane samostalan grad dok je njeno predgrae pripalo Jugoslaviji. Pola miliona Hravata i Slovenaca nalo se van granica nive drave. Kraljevina je prihvatila na ovagvu pogodbu zbog nepovoljnih meunarodnih prilika i zbog elje dinastije da uspostavi za zapadnim susedom dobre odnose. Sudbina Austrijske provincije Koruke reeno je plebiscitom. Koruka je ostala Austrijska. Mirovnim ugovorom sa Maarskom u Trijanonu 1920. u sastav SHS uli su Prekomurije,Meumurije, Slavonija, Srem, Baka, deo Baranje i zapadni deo Banata. Poraena Bugarska mogla je samo da oekuje gubitak, liena je svih dobitaka od 1912 i odvojena je od Egejskog mora. Turski ugovor. Grci i Italijani su pretendovali na iste teritorije. Vinzelos-grk je izneo listu potraivanja koja ukljuuju severni Epir(koju je trebalo oduzeti od Albanije),zapadnu Trakiju (oduzeti od Bugarske) i istonu Trakiju (od Turske) Najvaniji cilj bio je Smirna-Izmir. Osmansko carstvo je podeljeno u korist njegovog hrianskog i srskog stanovnitva, kao i saveznikih sila. Grak je dobila najvei deo Trakije i ostrva Imbros i Tenedos Engleska pored poraza Nemake prieljkuje njene kolonije u Africi i Okeaniji kao i podeli Otomanske imperije delovi bogati naftom. Rusija- okrenuta ka Bosforu, Dardanelima, Carigradu i zaleu u istonom delu Balkana. 17

Italija- teila dobijanju Istre, Dalmacije i Albanije Pariska mirovna konferencija reava pitanje statusa i granica balkanskih drava. Uz teritorijalne ustupe Italiji (na raun Ju) , ona ostavlja nereenim pitanje Albanije koja je pod Italijanskom okupacijom. Albanski narod spontano prua otpor okupatoru i na karju ga proteruje. Albanija dobija i faktiko priznanje nezavisnosti ulaskom u Drutvo naroda 17.12 1920. Krajem 1921. osloboena je celokupna teritorija Albanije, pa je na konferenciji ambasadora velikih sila ( Francuska, Engleska,Japan i Italija) odranoj 9.novembra 1921 doneta odluka o priznavanju albanske nezavisnosti. -Nastala je jedna nova drava-Albanija -Nestalo je Otomansko car i AU -1918 Kraljevina SHS. Kraljevina SHS morala je jo u procesu svog nastajanja da vodi teku borbu za utvrivanje to povoljnijih dravnih granica i njihovom priznanju mirovnim ugovorima i meunarodnim sporazumima sa susednim zemljama. U ovom pogledu nijedna druga evropska drava nije imala vie problema i nigde princip etnikih granica, zasnovan na naelu narodnosti i formiranju nacionalnih drava, nije naiao na vee otpore skoro svih susednih drava i nekih velikih sila koje su iza nekih od susednih zemalja stajale.-Delegacija Kraljevine SHS podnela je mirovnoj konferenciji veliki broj memoara u kojima je detaljno iznela svoje zahteve u pogledu granica, pozivajui se pre svega na naelo narodnosti ali i na kao dopunske argumente istorijske, ekonomske i strategijske razloge i druge argumente u prilog svojih zahteva.- Najtei problem u ovom pogledu kraljevina SHS je imala sa Italijom. Italija je, jo poetkom 20 veka pokazivala aspiracije prem Balkanskim zemljama. Italija je zato ve pred prvi svetski rat i u njegovom poetku vodia politiku laviranja izmeu dve grupe sila obeavajui podrku onima koji su vie spremni da udovolje njenim aspiracijama prema istonoj obali Jadrana. Poto su njeni interesi u tom pogledu bili mnogo protivreniji prema centralnim silama ona je uspela da joj sile Antante obeaju za njen ulazak u rat protiv Centralnih sila, tzv. Londonskim paktom tajnim ugovorom izmeu Velike Britanije, Francuske, Rusije i nje od 25. aprila 1915.g, mnoge jugoslovenske teritorije sa obe strane reke Soe, Istru, Dalmaciju i ostrva, pa ak i Valonu u Albaniji. Zbog toga se, na mirovnoj konferenciji, Italija uporno pozivala na Londonski ugovor po kome je trebalo da dobije teritorije na kojima je ivelo blizu 2 milona stanovnika, od ega oko 1,3 miliona Jugoslovena, kao i na strategijske razloge svije bezbednosti, dok je jugoslovenska delegacija na osnovu etnikih, geografskih, ekonomskih i politikih argumenata bila za staru austrijsko-italijansku granicu ne prihvatajui italijanske argumente i pretenzije prema Gorici, Trstu, Istri, Dalmaciji i ostrvima. -Protivrenost interesa i argumenata zainteresovanih drava i podrka jugoslovenskih zahteva od strane SAD, odnosno Italijanskih od strane Francuske, Velike Britanije koja je elela ojaati Italiju naspram Francuske u cilju uspostavljanja nove ravnotee snaga u Evropi, onemoguili su reenje pitanja razgranienja izmeu Italije i Jugoslavije, iako je bila formirana i meusaveznika komisija za ispitivanje spora. Kraljevina SHS je pod pretnjom ratom od strane Italije i diplomatskim pritiskom dve zapadnoevrolske sile pristala na zakljuenje Rapalskog ugovora sa Italijom 12. Novembra 1920.g kojim je utvrena granica izmeu dve drave. Rapalskim ugovorom Italija je dobila Gradiku, Goricu, Trst i skoro celokupnu istru, zatim grad Zadar sa okolinom i ostrva Cres, Loinj, Lastovo i Vis. Njime je formirana i Slobodna i nezavisna drava Rijeka, uz obostranu obavezu uvanja jene nezavinosti koju je Italija pogazila ve krajem iste godine upadom grupe faista i proglaenjem njenog prisajedinjenja Italiji to je Kraljevina SHS priznala tzv. Rimskim paktom iz 1924.g. Pored Rapalskog ugovora dve drave su istovremeno zakljuile tzv. Antihabzburku konvenciju koja je bila tajna i kojom su se obavezle na uvanje i izvravanje odredaba senermenskog i trijanonskog ugovora i posebno se dogovorile o preduzimanju mera u cilju spreavanja eventualnog povratka Habzburke dinastije na presto Austrije ili Maarske -Prilikom razgranienja sa Austrijom, kraljevina SHS je pozivajui se na etnike, ekonomske, strategijske i geografske razloge traila priblino onu teritoriju na kojoj je vei broj stanovnitva slovenaki ivalj. Dva posebno znaajna i sporna pitanja bila su prihvatanje Drave kao dravne granice i Koruka. Jugoslavija nije prihvatila Dravu kao kao dravnu granicu pozivajui se na etnike, ekonomske, geografske i druge razloge, kao i injenicu da na dan uspostavljanja primirija sa Austrijom 1918, nijedan srez na ovom podruiju nije imao Dravu kao granicu. Metim, Ju uglavnom nije uspela u svojim zahtevima, pa je veliki deo granice, ustanovljene senermenskim mirovnim ugovorom sa Austrijom, od 10.sept 1919.g, iao Dravom. U ugovoru je stajalo i da e pitanje Koruke biti reeno plebiscitom. Koruka je zato podeljena u dve zone, A i B- junu i severnu i odlueno 18

je da se glasanje o tome kojoj se od dve susedne zemlje stanovnitvo eli prikljuiti prvo sprovedene u junoj zoni, a da se u severnoj glasa tek ako se u zoni A veina izjasni za prisajedinjenje Jugoslaviji. Glasanje u zoni A obavljeno je 10. oktobra 1920.g i veina se izjasnila za Austriju, aiko je veina bila jugoslovenskog porekla. Tako da do plebiscita u zoni B nije dolo. Razlog za ovakvo oprredeljenje veine za Austriju treba traiti u looj politici Kraljevine SHS, u sprovoenju mobilizacije u Jugoslaviji nasuprot ukinutoj vojnoj obavezi u Austriji(mirovnim ugovorom), uticaju ktolikog klera, uticaju austrijske socijaldemokratije....Prema Senermenskom ugovoru, Austrija prihvata granice susednih zemalja i odrie se prava i potraivanja sa teritorija koje su joj ranije pripadale. Prilikom razgranienje sa Maarskom bilo je mnogo problema. Ona nije uspela da dobije sve teritorije u kojima u kompaktnoj masi ivi na ivalj-kao to su Bajski trokut, Slovensko Porablje, ali je dobila izvesnu ispravku granice prema Subotici. Saveznike sile nisu prema Jugoslaviji bile u pogledu razgranienja sa Maarskom naklonjene u meri u kojoj je to bio sluaj sa ekoslovakom i Rumunijom koje su dobile sva mesta u kojim ivi i njihovo stanovnitvo. Ipak je injenica da je vie Maara ostalo u Jugoslaviji nego jugoslovenskog u Maarskoj. Maarska je Trijanonskim ugovorom od 4.juna 1920.g kojim je izvreno razgranienje njene teritorije sa susednim dravama obavezala na priznavanje pune nezavisnosti kraljevine SHS u iju korist se odrie svih prava i obaveza na teritoriji stare Austrijsko-Maarske teritorije. Razgranienje izmeu Rumunije i Kraljevine SHS izvreno je na osnvu tzv. Etnikog balansa prema kome bi u obe zemlje ostao podjednak broj etnikih pripadnika druge drave.I jedna i druga drava traile su ceo Banat. Rumunija se pozvala na Bukuretanski ugovor-1916.g kojim joj je bio obean Banat i na etnike razloge tvrdei da sve do Paneva i Beograda ima isto rumunskih sela. Ju se takoe pozvala na naelo narodnosti istoui da i na istonoj granici Banata ima isto srpskih sela, na strategijske razloge zatite prestonice. Granica je na kraju utvrena kompromisno-tako to je Jugoslavija dobila prostorno vei deo Banata, ali je u Rumuniji ostalo vie Srba nego u Banatu Rumuna. Razgranienje je izvreno Trijanonskim ugovorom, ali su kasnije vrene zamene odreenih manjih delova teritorija. U pogledu utvrivanja Jugoslovensko-Bugarske granice, kraljevina SHS je traila njene ispravke na vie mesta od Timoka do Strumice, pozivajui se na brojne razloge: Bugarsko neprijateljstvo prema saveznicima i posebno prma Srbiji iju je polovinu teritorija drala u toku rata, zatim potrebu obezbeenja komunikacija i eleznikih pruga koje vode prema Dunavu i Rumuniji du Timoka i prema Solunu du June Morave i Vardara, kao i to da mnoga mesta koja pripadaju Bugarskoj naseljava srpsko stanovnitvo. Bugarska je kao protivargumente ovim zahtevima isticala da je stanovnitvo izmeu Timoka i Morave-kao i u Makedoniji, Bugarsko. Nejskim mirovnim ugovorom od 27.Novembra 1919. odreena je granica izmeu dve drave sa odreenim izmenama u korist Kraljevine SHS koja je dobila deo teritorije na desnoj obali Timoka i gradove Bosilgrad, Garibrod i Strumicu sa okolinom. Bugarska ovim ugovorom priznaje jugoslovensku dravu i odrie se u njenu korist svih prava i pravnih osnova na teritorijama koje su njime pripale Kraljevini SHS. Prvi svetski rat je doveo do povezivanja makedonskog pitanja sa borbom za ujedinjenje jugoslovenskih naroda u zajedniku dravu, ali se ono zbog istorijske razliitosti razvoja makedonksog naroda postavljalo drugaije. Srbija je, naime posle balkanskih ratova problem Makedonije esto koristila kao sredstvo pritiska prema drugim ju narodima, a svoe aspiracije prema Vardarskoj dolini i Banatu smatrala prvorazrednim ciljem. Srbija je Makedoniju smatrala svojim steenim pravom, dok je ona za Jugoslovenski odbor bila problematino pitanje poto su neki njegovi lanovi smatrali da budua ju drava treba da napusti orijentaciju prema jugoistoku i da se usmeri prema Jadranu. Dok je malobrojna makedonska buroazija svoje interese usmerila prema Bugarskoj, iroke narodne mase su elele autonomnu Makedoniju koja e obuhvatiti sva tri nena dela (Vardarsku, Egejsku i Pirinsku Makedoniju.) Evropslke sile pobednice, a posebno Engleska, pristupile su pred mirovnu konferenciju posebnom ispitivanju pitanja Makedonije smatrajuii da bi bilo najadekvatnije formirati autonomu Makedoniju pod svojom zatitom, u kom pravcu su ak voeni i separatni pregovori sa Bugarskom u toku 1918. Srbija i Grka su preuzele sve mogue mere da to onemogue. Srbija je bila protiv svake diskusije o tome kakav treba da bude status Makedonije istiui a se Srbija bori za strateke granice i da su njeni minimalni zahtevi u ovom pravcu zadravanje Vardarske Makedonije i dobijanje teritorija u slivu Strumice, a maksimalni zahtevi dobijanje celokupne Makedonije. Engleska je predlagala da mirovna konferencija formira autonomnu Makedoniju pod mandatom Drutva Naroda. Sa tim se slagala i Italija, ali pod uslovom da se uprava nad Makedonijom poveri Jugoslaviji, to je pokazivalo elju Italije da izalei u susret jugoslovenskim zahtevima prema Makedoniji umanji njene aspriracije prema 19

Jadranu i Albaniji. Mirovna konf je ostala na kompromisnom reenju, tj potvrdila je podelu Makedonije izvrenu Bukurekim mirovnim ugovorom iz 1913.g uz ustupanje Jugoslaviji jednog dela strumikog kraja na raun Bugarske. Granice izmeu nje i Grke ostale su onakve kakve je utvrdio Bukureki ugovor iz 1913.g -U pogledu granica prema Albaniji spor je voen nekoliko godina, sve do 1926.g. Delegaciju kraljevine SHS je u poetku traila od mirovne konferencije zadravanje granica ustanovljenih na Londonskoj konferenciji ambasadora iz 1913.g. pod uslovom da Albanija ostane nezavisna drava. Ali, ukoliko konferencija eli da Albaniju stavi u poloaj protektorata neke sile, onda kraljevina SHS zadrava pravo da u cilju obezbeenja svojih interesa postavi potanje granica prema Albaniji. Ovakvim stavom delegacija kraljevina SHS htela je da ostane na principu narodnosti, da ne bi slabila svoju pozivciju prema Italiji traenjem dela Albanije, ali je ekala da Italija postavi svoje zahteve prema Albaniji pa da onda i ona uini isto. Kada je Albanija 1920.g primljena u Drutvo naroda odmah je postavila pianje svojih granica prema Grkoj i Jugoslaviji posle ega je dolo do velike diplomatske aktivnosti velikih sila i zainteresovanih zemalja, meu kojima je bila i Italija. Poto je Italija ve istekla svoje zahteve pozivajui se na Londonski ugovor 1915.g, Jugoslovenska delegacija je istakla zahtev za Severnom Albanijom i Skadrom, to je bio deo plana Paia za izlazak Srbije na Jadran i zbog ega je bilo postavljeno i pitanje eventualne kompenzacije na severnom i junom jadranu (Rijeka-Skadar). Nastali spor oko razgranienja sa Albanijom razmatrao je i Savet Drutva naroda koji je zatraio da konferencija ambasadora koja je radila na razgranienjima utvrdi ju-albansko granicu, saglasno Londonskoj konferenciji ambasadora iz 1913.g to je ova i uinila. Prilikom razgranienja dolo je do posebnog spora oko Svetog Nauma na Ohridskom jezeru, koji je posle dobijanja savetodavnog miljenja od stalnog suda meunarodne pravde u Hagu pripao Jugoslaviji. Dve drave su tek 1926.g konano potpisale u Parizu dokument kojim se utvruje meusobna granica. Tako je sistemom Versajskih mirovnih ugovora i sporazuma Ju sa susednim zemljma dolo do utvrivanja njenih granica i normalizovanja odnosa sa susedima. Velike slile su u tome imale presudnu ulogu, a jugoslovenski zahtevi u pogledu spornih teritorija ispunjeni su u meri u kojoj su one to bile spremne da dopuste. Znaajnu ulogu u tome imala je injenica da su tri susedne drave Austrija, Maarska i Bugarska bile pobeene zemlje, pa su morale da se okrenu del terirorija na koje su pretendovale, jer nisu mogle ni uestvovati u pregovorima, za razliku od Ju koja je kao pobednica imala prednost i argumente u svoju korist, posebno naelo narodnosti na kojom je stajao i ameriki predsednik Vilson. Granice Ju utvrene posle I sv rata, u periodu od 1919. do 1926.g ostale su, osim promene JugoslovenskoItalijanske granice mirovnim ugovorom sa Italijom iz 1947.g i Londonskim memorandumom 1954.g, iste i posle II sv rata.

23. Balkanska multilateralna saradnja izmedju dva svetska rata U periodu izmedju dva svetska rata nastale su nezavisne drave koje su elele da vode svoju spoljnu politiku, najznaajnija vid multilateralne saradnje izmedju balkanskih drava je stvaranje balkanske Antante( stvorena je na inicijativu Fra). Pregovori su vodjeni u enevi i Beogradu.Pregovori su zakljueni u Beogradu 4. februara a sporazum je potpisan u atini 9. februara 1934.zemlje potpisnice bile su : Grka , Rumunija, Turska,Jugoslavija. Ciljevi: 1. Nepovredivost granica; 2.Savetovanje u sluaju pretnje; 3.Odustajanje od politikog pritiska prema bilo kojoj balkanskoj dravi bez pristanka ostalih potpisnica; 4.Otvoren za pristupanje ostalih balkanskih drava. Do ovog sporazuma dolo se kroz multilateralni pregovaraki proces koji je zapoeo balkanskim konferencijama: 1. 5-12 oktobar 1930. u Atini uz uee predsednika ( Bug, Jug,Gr,Tur,Rum i Alb) Cilj konferencije bio je da se doprinese jaanju saradnje balkanskih naroda uz potovanje suvereniteta, kao krajnji cilj odredjen je stvaranje saveza balkanskih drava i to Bug, Jug,Gr,Tur,Rum i Alb Donesen je Statut koji je uredio funkcionisanje konferencije,osnovana su tela: Glavna Skuptina,Savet,Biro,Sekretarijat nacionalnih grupa plus 6 komisija (najvanija komijisja za ekonomska pitanja i 20

saobraaj.) Donesene su rezolucije o principima za stvaranje bal. saveza a to su suverenitet i ravnopravnost, uzajamno nennapadanje, postojanje arbitrae, stvaranje balkanskog carinskog saveza kao i ouvanje i potovanje etnikih celina 2. 20-26 oktobar 1931 u Carigradu imenovala je komisiju za pripremu nacrta Balkanskog pakta. Osnove na kojima se zasniva: priznanje jednakosti meu balkanskim narodima, sporazum o potovanju propisa o manjinama. Usvojila je 5 rezolucija. Izraen statut meubalkanske trgovinske komore, meubalkanska potanska konvencija. 3. 21-26 oktobar 1932 Bukuret - usvojen predprojekat pakta balkanskih drava (obaveza nenapadanja, da nee pribegavati ratu protiv neke druge ugovornice. Predvia se stalna komisija za mirenje + odbrana zajednikih ekonomskih balkanskih interesa u okolnostima svetske ekonomske krize. 1932 iskljuene su iz pakta Albanija i Bugarska. Albanija zbog italijanskog pritiska a Bugarska zbog teritorijalnih pretenzija jer nije bila zadovoljna svojim granicama. 4. od 5 do 12. novembra u Solunu 1933. bez znaajnih rezultata. Potpisan pakt balkanskog sporazuma 1934. godine, njime Grka, Rumunija, Jug i Turska garantuju sigurnost svojih granica. Da bez predhodnih konsultacija ne preduzimaju bilo kakve pol akcije prema drugim potpisnicama i da nee izimati pol obaveze prema drugoj balkanskoj dravi bez predhodnog pristanka ostalnih strana ugovornica. Kao zajedniki interes vidjeno je spreavanje Ita i Bug u ostvarivanju pretenzija i ouvanje statusa quo. Ovaj balkanki savez pomogao je i olakao politiku i privrednu saradnju potpisani su ugovori o turizmu, o vazdunoj plovidbi,...medjutim savez nije posluzio svrsi , izbijanjem drugog svetskog rata dolo je do nepotovanja ugovora,takodje su drave sklapale i separatne sporazume. Albanija nije htela u savez jer je bila pod pritiskom Albanije a Bugarska nije bila zadovoljna 24. Manjinski problemi u balkanskim odnosima do II SR

Manjinom se smatra svaka grupa pojedinaca, stanovnika suverene drzave, koji cine manje od polovine stanovnistva nacionalnog drustva i ciji pripadnici imaju zajednicke karakterisitke etnicke, verske i jezicke prirode, po kojima se razlikuju od ostatka stanovnistva. Stvaranje nacionalnih drzava u Evropi, pogotovu na Balkanu, retko se idealno podudaralo s etnickim granicama. Postojale su 2 pratece pojave: a) deo vlastitog stanovnistva ostajao je u granicama drugih drzava b) delovi drugih nacija ulazili su u sastav vlastite drzave Niz okolnosti na Balkanu su: 1) na njegovom prostoru sudarali su se i ukrstali interesi i uticaji raznih rasa, naroda, kultura, vera 2) zbog svog vojno-strateskog polozaja, bio je na udaru evropskih i azijskih sila, koje su sprecavale normalne tokove i procese etnickog, nacionalnog i drzavnog konstituisanja 3) stvaranje nacionalnih drzava na Balkanu teklo je sa istorijskim zakasnjenjem, u sklopu oslobodilacke borbe protiv Otomanskog carstva i A-U monarhije i bilo je pod uticajem velikih sila 4) velike sile vodile su denacionalizatorsku politiku i doseljavanjem svog stanovnistva menjale etnicki sastav citavih krajeva. 5) Pod terorom-ceste migracije i seobe iz jedne u drugu etnicku sredinu 6) Definisanje nacionalnih granica balkanskih drzava-bile su plod dogovora i diktata velikih sila:Turske, AU,Italije, Rusije Balkan je podrucje sa najvise nacionalnih manjina u Evropi. Manjinski problemi na Balkanu javljaju se u 2 oblika: 1) kao teritorijalni problem;2) kao problem pravne zastite nacionalnih manjina Osim odredbi o manjinama koje su sadrzali i mirovni ugovori sklopljeni 1919. i 1920. zakljuceni su i posebni ugovori o manjinama sa drzavom SHS, Austrijom, Bugarskom, Rumunijom, Madjarskom, Grckom, Turskom-visoki standardi pravne zastite manjina; pored toga regulisano i Konvencijom o razmeni stanovnistva (izmedju Grcke i Bugarske;Turske i Grcke) Bez obzira, sistem zastite manjina izmedju 2 svetska rata doziveo je neuspeh, jer su manjine bile peta kolona u balkanskim zemljama, jabuka razdora. 21

Pravni i politicki instrumenti koji regulisu pravnu zastitu manjina na balkanskom prostoru: 1) Povelja UN 2) Opsta deklaracija o pravima coveka 3) Konvencija o sprecavanju i kaznjavanju genocida 4) Konvencija o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije 5) Zavrsni akt konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi 6) Razni mirovni ugovori i bilateralni akti 7) Interno zakonodavstvo povezano sa meunarodnim aktima Generalno za sve zemlje u Versaju je potpisan pakt o potovanju manjina na Balkanu (jevrejske I Hrianse). Verske manjine su postojale do I sv rata a posle nacionalne. Ovaj pakst nije sproveden. Maari gubitnici u ratu, izgubila je teritorije oko 60% teritorije i 2/3 stanovnitva . Izgubila je Transilvaniju oko milion ipo stanovnika je ostalo van Maarske. Sa SHS je izgubila Suboticu. Italija - dobila je Jadran do Rijeke, Istru plus ostrva , Zadar. Problem je nastao sa 600.000 stanovnika na tom podruiju, dosta Srba,Hravata I slovenaca je ostalo tu. Status manjina nije regulisan. Ovo su sve rubna podruija na Balkanu. Ni jedna zemlja nije bila bez manjina. Posle I sv rata desila se velika gepolitika promena. Kraljevina SHS, Albanija. Postojala je Grka, Bugarska, Rumunija, Turska. Problem manjina Grko-Turskim odnosima.Lozanski sporazum ali dosta Turaka ostalo je u Trakiji, Bugarskoj. Veliki broj Albanaca u Makedoniji,CG, Kosovu U odnosima Kraljevine SHS I Rumunije nije bilo problema iako je bilo manjina. Postojala je prvo jaka dinastika veza, enidbama.. Mi smo imali problema sa Maarima, Bugarima-alili su se da je nestalo 300.000 bugara u UN. Oni su se ustvari izjanjavali kao Makedonci posle II sv rata a pre toga kao Bugari. Zatim sa Albanijom je imala problema. Albanci su na Kosovu bili obespravljeni, nisu se mogli kolovati na svom jeziku I to je bilo otvoreno pitanje. Vlasi su nestali kao manjina, mi ih zovema Cincari. Nestalo je oko 500.000 Vajshode. Nije bilo zaotravanja odnosa zbog manjina ali sporova I trvljenja je bilo. 25.Balkan u politici sila pred i u toku drugog svetskog rata Posle I sv rata Francuska postaje najaktivijni faktor na Balkanu-jedina je mogla da isporuuje ratni materijal balkanskim zemljama. Velika Britanija takoe ima jak uticaj na Balkanu u Grkoj. U periodu 1930-1933 Italija druga direktno zainteresovana sila koja poinje da ugroava Francuske interese posle pobede faizma. Prodor na Balkan kroz Albaniju. Nemaka je imala jak uticaj na Bugarsku u i Rumuniju Engleska odgovarala joj je ravnotea snaga i uloga Italije na Balkanu i Mediteranu i bila je zainteresovana za ouvanje teritorijalnog integriteta Grke. Britanija je branila da Italija i Nemaka nemaju izlaz na more. SSSR- sve vlade balkanski zemalja vodile su neprijateljsku politiku. Grka jedina uspostavlja dipl odnose sa SSSR a Turska je imala prijateljske odnose. Dolaskom Hitlera na vlast odnosi velikih sila su izmenjeni: 1934 sklopljen je Balkanski pakt. Bugarska i Italija nisu ule jer su u Nemakoj videle saveznika i zatitnika. Iste godine Rimski protokol (Italija, Maarska i Austrija) kao odgovor na Pakt male Antante i Balkanskog saveza. Nemaka trudila se da stavi balkanske drave i vee u ekonomskom smislu, a to se najvie odrazilo na Bugarsku i Jugoslaviju, Nemaka je imala zahteve i pretenzije prema Rumuniji zbog naftnih polja u Transilvaniji(u to vreme rumunija je 5 svetska izvoznica nafte). Cilj Nemake je da istisne uticaj velikih sila sa Balkana, potpomognuta je germanskim snagama u Bugarskoj i Rumuniji. Dolaskom za predsednika Jugoslovenske vlade Milana Stojadinovia, sredinom 1935.g poelo je otvoreno voenje politike saradnje sa Nemakom, Italijom i naputanje saradnje sa Francuskom i Malom antantom. 22

Razvitak i karakteristike Stojadinovive soljne politike ogledale su se: 1. Udaljavanju od Drutva naroda i Francuske kojoj je ve u 1935.g otkazana podrka u borbi protiv nemako odbacivanja Lokarnskog sporazuma, odbijanja prikljuenja bilo kakvoj koaliciji protiv Nemake sa kojom je stalno unepreivana ekonomska saradnja i razvijani politiki odnosi, potpisivanju Konkordata sa Vatikanom jula 1935.g i izgraivanju sankcije Drutva naroda protiv Italije zbog agresije na Abisiniju. 2. Politici naputanja kolektivne bezebednosti u okvirima Male i Blakanske antante i politici njihog razbijanja koja se ogledala u sve manjem ineteresu za saradnju sa ekoslovakom, Rumunijom u politici zbliavanja sa Italijom i Bugarskom, zakljuivanjem sa njima bilteralnih paktova u 1937.g, bez znanja i pristanka drava lanica dve antante. 3. Nesuprotstavljanju agresivnim postupcima Nemake prema Austriji, tj Anlusu iz 1938.g i nepokazivanju ni najmanje mere solidarnosti sa ekoslovakom u vreme i posle Minhenskog sporazuma, iz iste godine, a kamo li pruanje podrke njenom otporu Nemakoj. 4. Ovakva spoljna politika Jugoslavije znaila je izdaju nacionalnih interesa i interesa njenih saveznika, razbijanje Male i Balkanske antante koja je, iako su je sainjavale tri tzv. sile drugog reda, predstavljale zakedno veliku silu. Nepopularnost i neprihvatanje ovave spoljne politike u zemlji dovelo je do poraza Stojadinovia na izborima decembra 1938.g, ali se spoljna politika novog predsednika vlade, Dragie Cvetkovia i dvora nije promenila, ve se otilo i dalje, mirno posmtarajui okupaciju Albanije od strane Italije, aprila 1939.godine. Posle zauzimanja Albanije, Italija je istakla pretenzije prema Kosovu, to je Ju koja je ve bila izolovana i usamljena udaljilo od Italije i jo vie pribliilo Nemakoj. Politika neutralnosti koju je Jugoslavija vodila, iako je svetski rat ve poeo, jo vie ju je uinila nesposobnom za otpor faistikoj agresiji i sve vie spremnu na davanje koncesija samo da ne bi ula u rat. Njeno nalaenje u takvom poloaju dovelo ju je do razilaenja veine u vladi Cvetovi-Maek sa veinom u generaltabu, ali ni to, zbog uspeha koje su faistike sile ve bile postigle u Evropi pokoravanjem mnogih drava, nije uticalo na dalje pribliavanje silama osovine koje se ispoljavalo kroz zakljuenje jugoslovensko-maarskog rata o veitom prijateljstvu i posebno kroz pristupanje Trojnom paktu 25.marta 1941.g koji je za Nemaku bio od osobite vanosti, jer joj je Jugoslaviju, praktino izruio bez rata, dok je Cvetkovi smatrao da nime spreava da Jugoslavija bude neposredno uvuena u rat.Kad su izliv narodnog nezadovoljstva u demonstracijama od 27.marta i vojni pu generala Simovia koji je obrazovao novu vladu pokazali nesaglasnost sa pristupanjem Trojnom paktu, Hitler je izjavio da se udar protiv Jugoslavije izvede nemrlosrdnom okrutou. Na taj nain e se Turskoj zadati dovoljno straha i uticae se na povoljan nain na kasniji pohod protiv Grke. Rat protiv Jugoslavije bi morao biti vrlo poularan u Italiji, Maarskoj i Bugarskoj, poto e se tim dravama obeati teritorijalna proirenja: Jadranska obala Italiji, Banat Maarskoj i Makedonija Bugarskoj. Sudbina kraljevine Jugoslavije bila je, na ovaj nain, jasno odreena poto ona nije imala vie spoljnih saveznika kojih se sama odrela i koji su ve bili pokoreni od srtane faistikih sila, niti je imala unutranjih sposobnosti za svoju odbranu. Hitler je 12. marta 1938. uao u Austriju i njen strateki poloaj je poboljan Italija- politika ekonomske, vojne i politike penetracije u Albaniju i Balkan- zauzima Albaniju, Britanija de fakto priznaje Albaniju kao podruije koje su Italijani zaposeli a 1940. Italija objavljuje ultimatum Grkoj, Grka ne prihvata pomo Britanije da ne bi izazvala Hitlera. 22.maj 1939-elini pakt (Nemaka i Italija) 23.avgust 1939 sporazum Staljin-Hitler pakt o nenapadanju i tajni sporazum o razgranienju interesnih sfera u Istonoj Evropi. Sedam dana nakon potpisivanja dolo je do agresije na Poljsku i do otpoinjanja II. Sv rata. SSSR se pojavljuje na Balkanu posle okupacije Poljske. Deo Poljske je pod SSSR i tee da oslobode Bugarsju i Rumuniju preko NOP-a osigurvaju interesnu sferu. Jugoistona Evropa je bila sirovinska baza imperijalistikih zemalja. Rumunija i Bugarska su pristupile Trojnom ppaktu. 25.marta 1941 Ju pristupa Trojnom paktu. Jugoslovenska teritorija rasparavana je a sile Osovine priznale su NDH 10.april 1941.Italija je okupirala Hrvatsku i pravi svoj plan tenja ka celom sredozemlju od Istre do June Albanije Bugarska i Albanija dobile su teritorijlana proirenja na raun Ju i Grke 23

18.juna sporazum o prijateljstvu Turske i Nemake. Pod vlau sila osovina: Albanija, Bugarska (Strumicu i pola Makedonije), Grka, Rumunija i Jug. Albanija, Bugarska i Rumunija imaju svoje vlade ali pod kontrolom sila osovina a Ju je rasparana izmeu Nemake i suseda. Ruzvelt je tokom prve dve ratne godine odvraao Engleze u njihovim pokuajima da tajno ugovaraju o posleratnom ureenju Evrope. Englezi su se plaili da Balkan ne podpadne pod ruski uticaj. SSSR-ima lose odnose sa svim balkanskim odnosima zbog komunista koji su na vlasti u Rusiji,jedino Grka ima diplomatske odnose sa Rusijom a Turska prijateljske V. Britanija- imala je finasijske interese na Balkanu ( Jug i Rum), borila se za ouvanje teritorijalnog integritea grke U toku rata u Jug delovala su dva pokreta do 43 SAD su podravale etnike a tek posle toga Tita Postojali su planovi za iskrcavanje saveznika na jadransku obalu i prodor u meki trbuh evrope radi zaustavljanja prodora Sovjeta Jugoslavija je rasparana od strane susednih drava ,stvorena je NDH koja je zauzimala 40% stare Jug Sve Balkanske drave bile su deo Hitlerovog poretka 1. one koje su pristupile trojnom paktu 2. one koje su se na silu prikljuile osvajau 3. one koje su uspostavljene na ruevinama, kolaboracionistike vlade Posle II sv.rata Maralov plan. Posle pobeda saveznika kod staljingrada i u severnoj africi porasao je intres za Balkan poto je trebalo zavarati nemce oko toga gde e se desiti iskrcavanje saveznika,poelo se sa pruanjem podrke pokretima otporana Balkanu .Saveznici su se iskrcali na Siciliji, dolazi do sukoba Tito i Draa28.novembra do 1. dec 1943 Teheranprvi sastanak voa antihitlerovske koalicije. Sklopljen spor o saradnji sa NOV Jug. Februar 1945 drugi sastanak velike trojice u Jalti-podela intersnih sfera. 14 taaka-tri se odnose direktno na Ju. 26.Politika intersnih sfera na Balkanu posle drugog svetskog rata Politika interesnih sfera postala je vekovna tradicija na Balkanu, a od kraja 17 veka nije bilo ni jedne evropske sile koja se nije interesovala za mogunost uticaja.. Tradicija ponaanja velikih sila na Balkanu ogledala se u protivrenosti meu balkanskim narodima, korienju jednog suseda protiv drugog... Krajem i neposredno posle II sv. Rata odvijali us se protivreni procesi od uticaja na balkanske odnose: na jednoj str je tekao proces nacionalno-oslobodilake borbe, a na drugoj strani podela intersnih sfera. Vlaimir Dejdli je napisao jednu knjigu o podeli interesnih sfera na Balkanu. 28.novembra do 1 decembra 1943. sastanak u Teheranu vodja antihitlerovske koalicije(Staljin,eril i Ruzvelt), 1944. u Moskvi Staljin i eril donose sporazum o podeli interesnih sfera na Balkanu (dentlmenski sporazum). SAD se ne pojavljuju u ovoj podeli. Dogovorili su se o podeli interesnih sfera kroz politiki uticaj. JUG 50% -50% ali je prevladavao Sovjetski uticaj Crvena armija ulazi na Balkan. Engleska je smatrala da sporazum u Jalti nije ispotovan jer su Sovjeti imali vei uticaj u Jugoslaviji nego Britanci. Tito je u Moskvi potpisao u aprilu 1945.g sorazum o zajenidkom sadejstvu Crvene armije i NOVojske. Svojevremeno je eril u svojim memoarima izjavio da je najvei problem u Sovjetsko-Britanskim odnsima problem Jugoslavije. RUM :SSSR 90%-VB10% BUG :SSSR 90%-VB10% GR :SSSR 10%-VB90% U pogledu interesnih sfera na Balkanu situacija je bila jako isprepeltana Albanija nije pomenuta obe zemlje smatrale su da je ona pod njihovom sferom uticaja. Na samom terenu ova podela je bila drugija. Sovjeti tj Crvena armija je bila u Bugarskoj, Rumuniji i Jugoslavijibio je vei uticaj Sovjeta preko komunistikih partija, tj preko NOP-a osiguravaju interesnu sferu. Grka- posle II sv rata SAD i Velika Britanija podravaju kraljevinu. Tu smo s umeali mi i Albanici jer smo bili protiv uspostavljanja kraljevine u Grkoj. Tada su interese u Jugoslavaji izgubili: Italija, Francuska i Nemaka (imala uticaj na Rumuniju, Bugarsku). 24

-Stav i interesi SSSR-a: 1. Prema Bugarskoj i Rumuniji jer su lanice Varavskog pakta i SEV-a. 2. prema Yu od 45-48 jer su l Varavskog pakta i SEV-a; od 1948 do 1950 dolazi do konfrotacije(inforbiro); od 1955 normalizacija i pribliavanje Kini. 3. Prme Albaniji od osude zbog izlaska iz Vraavskog pakta do pokuaja normalizacije odnosa koji je Albanija odbila optuujui SSSR za socijalimperijalizam. -Stav i interesi SAD-a: Doneta je Trumanova doktrina 1947 g u martu gde se svim sredstvima brani svaka zemlja koja bi mogla biti izloena komunistikoj opasnosti; Donet je Maralov plan ekononmska pomo zemljama koje uu u koordinate njene pol i vojne strategije. Sfere uticaja su Grka i Turska preko NATO-a. -Stav i interesi NRKine: Zbliavanje sa Rumunijom 60-ih ( u vreme raspada SSSR-a) Albanija je najvei prijatelj Pekinga , razlaz krajem 70-ih zbog normalizacije Ju i Kine -Stav i interesi Francuske: Najbolji odnosi sa Rumunijom (tradicionalna povezanost 2 kulture+ slian poloaj u blokovima); Sa zu u prijateljskim odnosima ; sa Albanijom povremeno interesovanje; sa Grkom (bila u sferi uticaja Vbritanije-nov akcenat posle pada vojne hunte i formiranja vlade Konstantina Karamanlisa (proveo u Parizu 1963-74) Sa Turskom vie se susree na podruiju Srednjeg Istoka nego na Balkanu. Dokument o sporazumu postoji do SSSR negira bilo kakvo postojanje i priznavanje ovog sporazuma. U toku Hladnog rata sredinji deo Balkana bio je tretiran ka siva zona. Sporazum o podeli sfera nije ispotovan. INTERESI SSSR Prema Rumuniji i Bugarskoj jer su lanice Varavskog ugovora i SEV-a . Promenjivi odnosi sa JU zbog sukoba 1948 a normalizacija 1955. Grka je imala plan oko podele Albanije sa Jugoslavijom, to je izjavio Moa Pijade i izazvao je skandal . Sukob Rusije i Kine pribliio je Albaniju Kini. Jugolsavija je traila trei put i radila je na ojaanju pokreta nesvrstanosti. 27.Balkan u hladnom ratu 1946-1989 Posle II sv rata svoje prisustvo i uticaj na Balkanskom poluostrvu trude se da obezbede dve velike vojno-politike grupacije: 1.Severnoatlanski pakt NATO (nastao 1949-12 zemalja osnivaa; vodea zemlja SAD) 2. Varavski pakt ( nastao 1955; vodea sila SSSR) U vreme hladnog rata na Balkanu je funkcionisala formula 2+2+2 1.Grka i Turska lanice NATO 2.Rumunija i Bugarska u Varavskom paktu 3.Jugoslavija i Albanija ( svaka na svoj nain nezavisna Pripadanje, odnosno nepripadanje odredjenom bloku odredjivalo je i geopolitiki i vojnostrateki poloaj pojedinih balkanskih zemalja, ali i regiona u celini( Pripadnitvo istom bloku nije znailo vei stepen saglasnostisukob Gr i Tur oko Kipra 1974). Blokovi su teili da ostvare to vei uticaj u zemljama lanicama putem vojnih baza. U doba hladnog rata, vodee blokovske sile bile su preokupirane i jaanjem svoga prisustva i uticaja u zemljama lanicama i nastojale su da u balkanskom prostoru proire svoje sfere uticaja. Biva Ju bila je sanitarni koridor ili tampon zona-van sfere uticaja. Balkan u vreme bipolarne podele Evrope ima poloaj sive zone, to mu je obezbeivalo relativnu stabilnost. Siva zona je pre svega sredini deo balkanskog poluostrva (Ju + Albanija) gde nisu zagarantovane sfere uticaja zapadnog i istonog bloka. Jugoslavija u toku dve naredne, 1946 i 1947.g zakljuuje ugovore o prijateljstvu i uzajamnoj pomoi sa svim ovim zemljama: Poljskom, ekoslovakom i Albanijom-1946.gdoina; a sa Bugarskom, Rumunijom i Maarskom 1947.god. Jugoslavija je pristupila zakljuivanju sa svim ovim zemljama i niza drugih ugovora, sporazuma i konvencija o raznim oblicima privredne, kulturne i druge saradnje. Sa Ssavezom i Albanijom formirani su tzv. Sovjetsko-Jugosovenska i Jugoslovensko-albanska meovita drutva u cilju pomoi u brem industrijskom razvoju od strane Ssaveza, odnosno davanja pomoi susednoj socijalistioj Albaniji. U ekonomskim odnosima i saradnji Jugoslavije sa Ssavezom, kao i u njegovim odnosima sa drugim zemljama, od poetka se pokazivala tenja SSSR-a da od privreda ovih zemalja napravi agrarano-sirovinski privezak privrede svoje zemlje. Jugoslavija se od poetka suprotstavljala oblicima saradnje koji su pokazivali elemente 25

diskriminacije i neravnopravnosti partnera, ali ipak u poetku nije odlunije reagovala zbog svog meunarodnog poloaja- sukoba sa zapadnim zemljama od kojih se nije mogla oekivati saradnja i razjmena u cilju industrijalizacije zemlje. Zato je u svom unutranjem razvitku poela da eliminie odnose koji su omoguavali meanje u njene unutranje poslove, ali je u spoljnopolitikim odnosima ostajala na saradnji i konsultacijama sa Ssavezom. Ssavezu nije odgovarala Jugoslovenska samostalnost u unutranjem drutvenom sistemu, njena tenja i borba za ravnopravnim odnosima meu socijalistikim zemljama. 1947 doneta je Trumanova doktrina-gde se kae da e se Sad boriti da iskorene komunizam gde god napadne. Donet je i Maralov plan- ekonomska pomo. Velike zapadne sile vrile su pritisak na balkanske zemlje: 1. Koriste teritorijalne sporove Transko pitanje( kriza reena 1954) SAD je novano pomagala Ju ali je i Ju prihvatila odreene ustupke i prihvatila podelu na zonu A i B,teritorijalni spor oko Epira izmedju Albanije i Grke-pritisak na Albaniju dok je bila u Varavskom paktu. 2. odugvlaenje sa priznanjem zemalja narodne demokratije( prestanak dipl.odnosa) 3. mere pritiska na Rum i Bug zbog krenja ljudskih prava (u vidu pol propagande, ekonomskih pritisaka i unutranjih subverzija) 4. zahvaljujui pravu veta Rum, Bug i Alb postale su lanice UN tek 1955 5. podravanje i pomaganje emigracija iz Jug, Alb, Bug i Rum 6. uslovljavanja prilikom pruanja ekonomske pomoi pre svega Jug i Alb SSSR je direktno osudjivao Jugoslaviju zbog revizionizma, Albaniju zbog saradnje sa Kinom. Posle sukoba sa SSSR-om Jug postaje lanica Saveta bezbednosti UN i time igra vanu ulogu na globalnom nivou. Intervencija SSSR u ehoslovakoj 1968 koju su osudile Jug , Alb i Rum , pojavila se teorija o ogranienom suverenitetu socijalistikih zemalja ( sto je znailo da je opravdana intervencija SSSR-a ako je ugroen soc. poredak) Odnosi izmedju Balkanskih drava posle rata bili su prijateljski i to pre svega Jug , Alb i Bug, govorilo se o mogunosti stvaranja nove zajednike drave.Medjutim postojali su i sukobi:1. gradjanski rat u grkoj, 2.Transko pitanje, 3.poloaj slovenac i hrvata u austriji(postala neutralna 1955 to je dovelo do dezangaovanja velikih sila u ovoj zemlji koja se granii sa balkanskim pol), 4.sukob jugoslavije sa SSSR-om, 5.regulisanje plovidbe dunavom, 6.grko-albanski spor oko severnog Epira, 7.grko-turski spor oko Kipra i podmorija Egeja. Maralov plan 1947. za ekonomski oporavak koristila Grka Sukob Jug- SSSR zaustavljen Beogradskom deklaracijom 1955. i moskovskom 1956. iri procesi poputanja zategnutosti na balkanu usledili su u skolpu politike detanta koju je omoguilo odravanje konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji(KEBS) u Helsinkiju (1975).Zavrnim aktom velike sile su se obavezale na potovanje nac Suvereniteta i ter. Integriteta svih evr zemalja, nemeanje u unutranje poslove, odustajanje od pribegavanja sili. Poetak 1948.g oznaio je u evropskim odnosima zaotravanje i zapoinjanje hladnog rata u njegovoj naotrijom formi ( februarski dogaaji u ekoslovakoj, martovsko zaotravanje odnosa sa Jugoslavijom od strane Istoka i Zapada, berlinska kriza koja je dovela do konane podele Nemake). Dogaaji koji su oznaili preokret i zaotravanje odnosa sa Jugoslavijom, kako od strane Ssaveza, tako i od Zapadnih sila, odigrali su se istovremeno, iako su bili nezavisni jedni od drugih, sastojali su se u sledeem: 1. 18. i 19 marta 1948.g Sovjetski Savez je zatraio hitno i bezuslovno povlaenje svojih vojnih i civilnih strunjaka iz Jiugoslavije, posle ega je usledilo iskljuenje Jugoslavije iz Informbiroa koje je oznailo poetak otovrenog sukoba i napada na nezavisnost i samostalnost jugoslovenskog puta u socijalizam i njene koncepcije odnosa meu socijalistikim zemljama, azatim i prekidanje dotadanje saradnje otkazivanjem svih ugovora i zavoenjem ekonomske blokade Jugoslavije. 2. 20.Marta 1948.g tri zapadne sile-SAD,VB i Francuska objavljuju Londonsku tripartitnu deklaraciju izjanjavajui se za reviziju ugovora o miru sa Italijom u pogledu Slobodne teritorije Trsta, tj za njeno prisajedinjenje Italiji i to kako zone A, koja je bila pod anglo-amerikom vojnom upravm, tako i zone B-pod jugoslovenskom vojnom upravom, o emu su traile saglasnost SSSR poto se mirovni ugovor mogao menjati samo uz saglasnost sve 4 velike sile. Tako je Jugoslavija istovremeno bila dovedena u situaciju koja je zahtevala suprotstavljanje i jednoj i drugoj strani. 26

Poloaj u kojoj se nala Jugoslavija tada- i politiki i ekonomski-bio je veoma teak i opasan za njenu nezavisnost i integritet. Koji postupci i injenice ukazuju na takav njen poloaj? Na jednoj strani, to su pritisci Ssaveza a kasnije i drugih socijalistikih zemalja i komunistikih partija, koji se ogledaju u: 1. Idejnoj politikoj osudi i izolaciji Jugoslavije kao socijalistike zemlje i njene komunistike partije. 2. Agresivnim politikim pritiscima svih vrsta prema njoj, ukljuujui i pretenzije Albanije, Maarske, Bugarske prema ju teritorijama. 3. Ekonomskoj blokadi Na drugoj strani (sa zapadnim silama), to je politika pritisaka i nepoverenja kojoj je, pogodovao politiki pritisak i posebno ekonomska blokada Jugoslavije kao dobroao poremeaj u odnosima snaga na podruiju JI Evrope. Maarska je, npr, prestala da isplauje obaveze po osnovu reparacija na osnovu mirovnog ugovora. Rumunija je ak obustavila sav elezniki i potanski saobraaj sa Jugoslavijom. Bugarska, Rumunija i Maarska obustavile su u potpunosti svaku ekonomsku razmenu sa Jugoslavijom. O postupcima ovih zemalja Ministarstvo inostranih poslava FNRJ izdalo je 1951.g Belu knjigu o agresivnim postupcima vlada SSSR, Poljske, ekoslovake, Maarske, Rumunije, Bugarske i Albanije prema Jugoslaviji, koja sadri 190 dokumenata. Celokupni razvitak sukoba pokazao je da se stvarni i pravi uzrok Jugoslovensko-sovjetskih razmimoilaenja i sukobljavanja sastojao u reenosti Jugoslavije da vodi politiku nezavisnosti i ravnopravnosti, tj reenosti SSSR-a da se tome suprotstavi, da ouva svoju poziciju vodee partije. Sukob sa Ssavezom bio je stvarni sukob, dok je sukob sa ostalim partijama i zemljama trebao samo da prikrije ovaj prvi, pravi uzrok razmimoilaenja. Izmeu Jugoslavije i istonoevropskih zemalja izuzimajui SSSR, nije bilo nikakvog ozbiljnog spora sve dok one nisu, preko noi, po uputstvima iz Moskve, napale nau zemlju i prekinule odnose sa njom. Spoljna od 60str do 66str 28. Balkanski savez U periodu od 1953 do 1955 u vreme Korejske krize sklopljena su 4 ugovora izmeu Ju, Grke, Turske koja su poznata pod zajednikim nazivom Balkanski savez. Formirana je kao regionalna organizacija u skladu sa poveljom UN i naelom aktivne miroljubive koegzistencije. Natao je u doba hladnog rta i cilj saveza je bio obezbeenje mira u ovom delu sveta i saradnje na svim poljimima ali bez momenta potpune integracije. Novina u odnosu a ranije oblike i pokuaje posleratne balkanske integracije. Plod je samostalno izraenih elja ugovornih strana i politikog delovanja Odnosi Jugoslavije i Grke prvih godina posle rata bili su veoma loi, to je posledica vie okolnosti meu kojima treba posebno imati u vidu injenicu da je u Grkoj NOP u toku rata i kasnije bio veoma jak i da je vodio sve do 1949. oruanu borbu protiv pristalica monarhistikog reima koji je pomagan od strane Zapada i posebno britanskih trupa koje su ule u Grku jo 1944. godine da bi saglasno odlukama iz Jalte obezbedile svoj uticaj i ouvale monarhiju. NOP kojem je i Jugoslavija pruala podrku i pomo nije imao uslova za pobedu ali i zbog injenica da je on bio orue stranog uticaja i da je bilo pokuaja da se on upotrebi protiv Jugoslavije. Treba istai da Jugoslavija nije imala nikakvih zahteva u pogledu teritorijalnih promena. Jugoslavija je preduzela u toku 1950. godine korake u pravcu normalizovanja odnosa sa Grkom. Njoj je u cilju borbe protiv ekonomske blokade bilo potrebno uspostavljanje saobraaja sa Grkom, korienje solunske slobodne luke, a u politikom pogledu stvaranje elemenata za uvrenje mira na Balkanu, za ublaavanje pritiska susednih socijalistikih zemalja i posebno Italije i njenih pretenzija prema Jugoslaviji. U odnosima sa Turskom, Jugoslavija nije imala nikakvih bilateralnih problema i sukoba, ali su odnosi bili nerazvijeni. Na Zapadu su u tome videli mogunost za pribliavanje Jugoslavije njima, pa nisu negativno uticali na postepeno pribliavanje i razvijanje odnosa izmeu tri zemlje. 1. Kontakti i saradnja tri zemlje doveli su do zakljuenja nekoliko ugovora o raznim oblicima saradnje u toku 1953. i dve naredne godine koji skupa predstavljaju ugovore o Balkanskom savezu. To su sledei ugovori: Tzv. Ankarski sporazum, odnosno Ugovor o prijateljstvu i saradnji zakljuen 28.2.1953. 27

2. 3.

kojim je predviena tripartitna saradnja na bazi aktivne i miroljubive koegzistencije i naela Povelje OUN, po svim problemima od zajednikog interesa, u kom cilju e ministri inostranih poslova zajedniki, jednom godinje, razmatrati meunarodnu situaciju i svoju aktivnost. Predviena je i saradnja generaltabova tri zemlje. Tri zemlje su se obavezale da nee preuzeti bilo kakvu meunarodnu obavezu suprotnu ovom pravcu. Dopunski sporazum uz prethodni ugovor, potpisan 7.11.1953. u Beogradu, kojim se osniva Stalni sekretarijat zemalja potpisnica Ankarskog ugovora u cilju priprema konferencija ministara inostranih poslova tri zemlje, prouavanja svih pitanja politike, vojne, ekonomske i druge saradnje Ugovor o savezu-Bledski ugovor, politikoj saradnji i uzajamnoj pomoi, potpisan na Bledu 9.avgusta 1954. koji prethodno postavljena naela saradnje pretvara u odnose saveza, posle ega politiki odnosi i saradnja postaju tenji i konkretniji. Tri zemlje se ovim ugovorom obavezuju da e sve meunarodne sporove u koje bi bile umeane reavati mirnim putem, da e svaku oruanu agresiju protiv jedne ili vie njih na ma kom delu teritorije smatrati agresijom protiv svih strana ugovornica i njima pruiti pomo. U cilju realizovanja ovih zadataka predvieno je osnivanje Stalnog saveta sastavljenog od ministara inostranih poslova koji e se sastajati dva puta godinje i koji u meuvremenu obavlja svoje poslove posredstvom Stalnog sekretarijata.

Tri niva momenta: Podie odnose na nivo Saveza; Ustanovljava stalni Savet i precizira formulaciju pojma agresije i pravnih obaveza saveznika na zajedniki odbranu u sluuaju opasnosti u zajednikom prostoru. 4.Sporazum o ustanovljenju balkanske savetodavne skuptine - Janur-Mart 1955.u Ankari (po 20 lanova iz svake Narodne skuptine zemalja potpisnica) - Balkanski savez je predstavljao primer slobodne saradnje tri zemlje u cilju obezbeenja nezavisnosti, teritorijalnog integriteta i mirnog unutranjeg razvoja. U osnovi njegovog nastojanja sadrana su 2 zadatka, jedan trajnog, a drugi privremenog karaktera. Prvi se sastojao u organizovanom i regulisanom predvianju meusobne saradnje, a time i uvrenju mira na Balkanu, a drugi u organizovanom suprotstavljanju pritiscima koji su vreni prema pojedinim od njih. Miroljubivi karakter saveza, iako je on imao i vojni karakter, posebno se izraavao u injenici da su sve tri zemlje u njemu gledale instrument mira. Vojni razlozi prilikom njegovog zakljuivanja nisu imali primarni znaaj, jer je opasnost po mir u trenutku njegovog ustanovljavanja bila mnogo manja nego pre toga vremena. - Grka i Turska su, u granicama svojih mogunosti, podravale Jugoslaviju u transkom pitanju Neposredan uzrok formiranja ovog saveza je sukob JU sa SSSR-om i njegovim satelitima, njena ekonomska blokada i ugroenost njene pol nezavisnosti jer je SSSR poeo da gomila vojne trupe na granicama ka Ju. Donekle je ovaj savez imao odbrambreni karakter i predstavljao je pokuaj Zapada da Ju uvue u NATO jer su Grci i Turci u NATO-u bili od 1952. Zapad je bio spreman da prihvati nekonformistiku socijal dravu kao saveznika protiv Staljina. Ju je odobrena pomo, SAD su opremile jugoslovensku vojsku, Ju je napravila isto odreeni broj ustupaka-1945 potpisala je Londonski sporazum po kojem je Transka zona A pripala Italiji aJu zona B, koja se nalazila oko samog grada.Ali to nije uspelo zapadu da uvue Ju u NATO jer dolazi do normalizacije odnosa izmeu Ju i SSSR-a. Staljin umire 1953 i 1955 Hruov u poseti Beogradu i potpisana je Beogradska deklaracija kojom je potvreno pravo Ju da nastavi sopstvenim putem u socijalizam.kao i meusobno potovanje teritorijalnog integriteta.i zbog sukoba Grke i Turske oko Kipra. Sledi poetak sukoba Grke i Turske oko Kipra, Tito izajvljuje da je sporazum mrtav. Sporazum nikad nije raskinut. 29. Karakteristike ekonomskih sistema balkanskih drava slinosti i razlike

28

Posle sloma dravnog socijalizma u Albaniji, Bugarskoj i Rumuniji i sloma samoupravnog socijalizma i raspada bive Ju navedene balkanske zemlje i SRJugoslavija su ule u period tranzicije od starog ka novom drutvu. U najirem smislu tranzicija se moe definisati kao prelazak post-etatistikih drutava sa autoritarnih reima na demokratiju i prleazak sa planske na trinu privredu. Na ekonomskom planu tranzicija se ispoljava u: -naputanju dravnog naina proizvodnje -ekonomska liberalizacija na unutranjem i meunarodnom planu -restruktuiranja dravnih preduzea -privatizacija dravnih preduzea, radikalna svojinska transformacija... Cilj ekonomske tranzicije u balkanskim post-etatistikim zemljama u Ju je izgradnja moderne, efikasne i racionalne ekonomije sposobne da se na ravnopravnoj osnovi ukljui u savremenu svetsku privredu. Sobzirom da se u balkanskim zemljama u tranziciji ispoljavaju zajednike karakteristike i slini ciljevi tranzicije predpostavlja se da tranzicija u ovim zemljama nije njihov drutveni izbor ve je kao prinuda uslovljena unutranjim i meunarodnim prilikama. Pored nekih zajednikih karakteristika, postoje i specifinosti puteva i metoda tranzicije od starog ka novom drutvu koje su posledica istorijskih, kulturnih, ekonomskih i pol specifinosti pojedinih zamalja u tranziciji i nejasne vizije drutva koje se eli izgraditi. Za sada je jasno da ove zemlje ele da izgrade drugaije drutvo ali nema jedinskevenog opredeljenja u pogledu osnovnih karakteristika i sutine novog drutva ka kome se tei, ni u domenu teorije ni u oblasti drutvene prakse. Jedna od najeih kontraverza tranzicije odnosi se na sam nain drutvene transformacije. Pitanje je da li tranzicija mora biti jednokratna, po modelu OK TERAPIJE ili postepena. Model ok terapije primenjen je u Poljskoj, na prvoj etapi reforme u Rusiji (reforma za vreme Jegora Gajdara) i u Jugoslaviji (reforme Ante Markovi u predhodnoj Ju), dok je postepen pristup primenjen u Maarskoj i donekle u ekoj republici. U Rumuniji i Bugarskoj prisutna je kombinacija ovih metoda. Balkanske zemlje u tranziciji zbog nasleenih protivurenosti iz socijalistikog peridoa, zaotrene ekonomske situacije i nestabilnih pol prilika u postetatistikom periodu nisu ni mogle krenuti putem radikalne drutvenoekonsomke transformacije, kao to je bio sluaj sa Poljskom i donekle ekoslovakom koje su imale stabilniju ekonomsku situaciju i snanu podrku iz inostranstva Rumunija je u toku 1980-ih vodila ekonomsku politiku forsiranog vraanja spoljnog duga, to je samo po sbi bila ok terapija. Drugo Rumunija je od svih zemalja SEV-a imala najrigidniji centralno-planski sistem, pa je za razliku od SFRJ, Maarske koje su krenule putem uvoenja pojedinih elemenata trinog privreivanja-Rumunija za vreme Nikolae aueskua otila je korak nazad putem vraanja na staljinistiku ekonomsku politiku. I tree meunarodno ekonomsko okruenje bilo je nepovoljno usled raspada SEV-a, izbijanje Irake krize i rata u Persijskom zalivu, raspad bive SFRJ to se nepovoljno odrazilo i naprivredu Rumunije. U slinoj situaciji 90-ih nale su se ostale balkanske zemlje u tranziciji. Albanija kao jedna od najizolovanijih zemalja u Evropi sa despostskim sistemom vladavine Enver Hode i Bugarska sa komandnim sistemom orivreivanja za vreme Todora ivkova i visokim stepenom spoljnoekeonomske zavisnosti od trita SEV-a i biveg SSSR-a. Bugarske su pogodile i sankcije UN protiv Srbije,one su doprinele deviznim gubicima bugarske privrede od 2-3 milijardke US dolara u periodu do 1994. Jugoslavija pod sankcijama i ratom nije ni mogla pristupiti radikalnoj transformaciji svog drutv-ekonomskog sistema-to se odnosi i novostvorene drave na tlu vive JU, sem Slovenije. Moe se zakljuiti da je prisutan vie postepen pristup tranziciji. Moe se zakljuiti da se se Balkanske zemlje u tranziciji odluile za brzo uspostavljanje otvorene privrede, to je njihove nacionalne ekonomije dovelo u podreen poloaj prema ekonomski razvijenim zemljama Zapada. Tranzicione promene u balkanskim zemljama u tranziciji odvijaju se u promenjivoj politikoj i nestabilnoj ekonomskoj situaciji u svim zemljama regiona bez izuzetka. Preduslovi za drutveno-ekonomske reforme sazreli su tokom 1989 godine nakon promene odnosa izmeu vldajue kom partije u Poljskoj i opozicije koncentrisane u sindikatu Solidarnost , uvoenjem viepartijskog sistema u Maarskoj, barunaste revolucije u bivoj ekoslovakoj, slabljenja moi Teodora ivkova i sloma autoritarnog reima aueskua u Rumuniji. Neopohodnost radikalnih reformi nije nigde dovedena u pitanje izvesne razlike su postojale samo u izboru puteva i metoda drutveno-ekonomske transformacije pojedinih zemalja. 29

Zajedniko za sve koncepte tranzicije u njenoj prvoj fazi 1989-1992 u svim evropskim zemljama pa i balkanskim u tranziciji je tenja ka prelasku sa planskog na trini sistem privreivanja. U okviru zajednike opte orijentacije reformi postojale su i odreene razlike od zemlje do zemlje, to je uslovljeno politikim i ekonomskim prilikama i specifinostima pojedinih zemalja u tranziciji. Alabanija je ekstremno, prema evropskim standardima, ekonomski nerazvijena zemlja. Albanija je psolednja meu evropskim zemljama u tranziciji krenula putem radikalnih drutvenih i ekonomskih reformi. Danas se ona nalazi u procesu bolne tranzicije ka otvorenoj trinoj privredi. Privredni oporavak primeuje se od 1993-94 posle duboke depresije praene kolapsom centralno-planskog sistema u 1990-91. Meutim tokom 1996 Albanija je usled politike nestabilnosti ponovo zapala u duboko dru-ekonomsku krizu. Preeuslovi za dru-ekonomske promene nastale su tek posle pobede Demokratske partije u martu 992 i izbora Sali Berie za predsednika republike u aprilu. Beria je izjavio da Albanja treba da krene putem slobode i demokratije. Posle euforije u Albaniji je dolo prazne demokratije. Albanija iman niz specifinosti koje je razlikuju od ostalih zemalja u tranziciji. U soc periodu Albanija je imala najvii udeo dravne svojine, suoila se sa neefikasnom privredom, otrom privrednom recesijom prouzrokovanom socijalnim, pol i ekonomskim faktorima. Tranzicija je krenula od privatizacije i reforme preduzea u dravnoj svojini koja nisu bila u stanju da se ukljue u trinu konkurenciju. Uledila je reforma bankarskog sistema ali se u tom procesu nije puno poodmaklo. Reformu je pratio visok stepen korpupcije i kriminala. U prvoj fazi reformi znaajnije su promene u domenu pol demokratizacije, nego transformacije ekonomskog sistema. Albanija je postala lan MMF i Svetske banke u oktobru 1991. Albanija je primenila najvei deo mera koje je preporuio MMF u cilju stabilizacije privrede ukljuujui reformu sistema cena i sistema deviznog kursa, trgovinski liberalizaciju, sistem kamata...Ostvareni ekonomski rezultati nisu bili povoljni, arastui kriminal i zloupotrebe uloenih deviza greaana doveli su tokom 1996 do velikih nemira u zemlji. Na parlamentarnim izborima u 29. juna i 6 jula 1997 pobedila je Socijalistika partije Fatosa Nanoa ali pol situacija u toku 1997 i dalje je nestabilna a dalja sudbina ekonomskih rezervi i dalje je neizvesna. Bugarska je ekonomski srednje razvijena zemlja sa oko 8,4 miliona stanovnika. Preduslovi za radikalnu ekonomsku i drutvenu transformaciju u Bugarskoj stvoreni su Novembra 1989 kada je dolo do sloma vlasti Bugarske komunistike partije BKP, a njen lider Todor ivkov smenjen sa svih partijskih i dravnih funkcija. BKP se 1990 transformisala u BSP. 1989 je formirana opoziciona grupacija Unija demokratskih snaga sa eljkom elevom...stvorena socijalistika vlada sa predsednikom iz demokratske opozicije. Takva netsabilna pol situacije nije pogodovala radikalnoj ekonomskoj transformaciji Bugarske. Stoga se njena tranzicija ka trinoj privredi odvijala znatno sporije nego u drugim evropskim zemljama u tranziciji. Ekonomsle reforme pokrenute su i do 1989 g radi izvlaenja zemlje iz duboke ekonomske krize. Dodatni spoljni okovi za bugarsku privredu nastali su nakon raspada SEV-a na ije je trite bugarska izvozila preteni deo svojihproizvoda i nakon rata u Zalivu koji je prekinuo njene ekonomske odnose sa Irakom. Zatim je dolo do novog oka usled dezintegracije SFRJugoslavije preko koga vode tranzitni putevi Bugarske na zapadna trita. U februaru 1991. g cene za veinu proizvoda bile su liberalizovane, uveden je jedinstveni plivajui devizni kurs, uveden je i dvostepeni bankarski sistem. Znaajan napredak zabeleen je i u stvaranju zakonske osnove za trinu ekonomiju. Strukturne promene su bile slaba strana bugarske ekonomske reforme. Centralno planiranje je ukinuto ali nisu stvorene osnovne institucije funkcionisanja trine ekonomije. Bugarska je sredinom 1996 g ponovo najavila radikalan proces strukturnih reformi njene privrede. Vlada koja je konstituisana posle izbora u aprilu 1997 najavila je ambiciozne i brze reforme. Ali opta ekonomska situacija u zemlji i dalje je nejasna, to zamagljuje mogunosti Bugarske da krene putem radikalne drutveno-ekonomske transformacije. Priliv stranog kapitala je bio nizak usled nestabilne pol situacije ali prema oceni Komisije EU tokom 1997 dolo je do ubrzanja priliva stranog kapitala u Bugarsku kao rezultat privatizacije jednog broja velikih dravnih preduzea. Tranzicija u Bugarskoj odvijala se promenjivim intezitetom i njensadraj se svodio na: liberalizaciju cena,danas se sve cene formiraju na tritu; liberalizaciju spoljnotrgovinskog reima, nakon toga bugarska je lan STO i nastoji da se pridrui CEFTA (tj ukljuena je ve); promena deviznog reima od 1997 lev je vezan za nemaku marku; privatizacija i restruktuiranje dravnih preduzea. Bugarska je podnela molbu za lanstvo u EU 1995 g. Ali tek 30

nakon pobede demokratske opozicije na parlamentarnim izborima 1997 EU je naglasila svoj interes za prijem Bugarske u lanstvo tako da se moe oekivati ubrzanje procesa radikalnog reformisanja njene ekonomije. Rumunija je zemlja sa oko 23,7 miliona stanovnika. Rumunija je lan osniva STO i od jula 1997 lanica CEFTA. Porces tranzicije najavljen je posle baranja reima Nikolae aueskua u decembru 1989 i izbora 1989 Jona Ilijeskua za privremenog predsednika Rumunije. Nakon pobede FNS (froanta nacionalnog spasa) na izborima 1990.g Rumunija se opredelila za postepenu ekonomsku reformu u tenji da sprei velika socijalna i ekonomska previranja u zemlji ija je privreda bila ruinirana. Opozicione partije koje su se zalagale za bre kretanje ka trinoj privredi distancirale su se od FNS i dovele u pitanje regularnost izbora. Nakon prve faze liberalizacije cena, to je dovelo do velikog skoka cena u novembru 1990 dolo je do antivladinih demonstracija. Istovremeno zemlju su potresali talasi trajkova, koji su dovodili u pitanje dalje sprovoenje reformi. Njena ekonomija prola je kroz teku dekadu obeleenu ubrzanom otplatom spoljnog duga, forsiranjem izvoza i restrikcijama na strani uvoza. Poetkom 1990 g kolaps SEV-a, Rat u Zalivu i ezintegracija JU, prdstavljali su spoljne okove koji su doveli i do pol previranja u zemlji. Posle pada aueskua Rumunija se nala u dubokoj socijalnoj i ekonmsokoj krizi. Program ekonomskih reformi iz 1991 i 1992 nije u potpunosti sporoveden. Neto vee efekte dao je program koji iniciran 1993. oslanjajui se na restriktivnu monetarnu politiku, veu fiskalnu discipllinu..ali je ovaj program naputen 1995 i poetkom 1996. Takav ishod je posledica odsustva pol volje da se radikalne promene dosledno sprovedu upraksi. Nove perspektive za radikalne ekonomske promene otvorene su nakon parlamentarnih i predsednikih izbora u novembru 1996 kada je nova vlada demokratske opozicije proklamovala radikalan program makroekonomske stabilizacije i strukturnih reformi i zapoela sa njegovom primenom. Kljuni element ovog programa su liberalizacija cena, liberalizacija deviznog trita, redukvija deficita dravnog budeta.... Realizacija navedenih mera stvorie na karju 1997 g radikalno drugaiju sliku rumunske privrede od one u 1996. Priliv stranog kapitala bio je neznatana i neto je povean tek od 1994 g. Kao i u drugim zemljama u tranziciji dosadanje mere tranzicije u Rumuniji svode se na: liberalizaciju cena, liberalizaciju spoljnotrgovinskog reima, liberalizaciju reima deviznog kursa. Uporedom sa procesom liberalizacije tekao je i proces stabilizacije rumunske ekonomije ali se ovaj proces odvijao sa promenjivim rezultatima zbog nestabilne po situacije. Novi predsednik Emil Konstantinensku koji je doao na vlast 1996 ubrzao je proces integracije u EU. Ostale balkanske zemlje SCG, Hrvatska, Makedonija, BiH : radikalna drutveno-ekonomska reforma u ovim zemljama bila je najavljena jo dok su bile u sastavu SFRJ privrednom reformom koju je inicirala savezna vlada Ante Markovia decembra 1992. Ova poslednja reforma bila je slina reformi u Poljskoj-ok terapija. Njn osnovni cilj bilo je izgradnja otverene trine privrede, a njene mere svodile su se na liberalizaciju cena na domaem tritu, mere makroekonomske stbilizacije i mere politike demokratizacije. Meutim ovaj program nije realizovan zbog jaanja separaqtistikih tendencija pojedinih saveznih republika i zbog dezintegracije SFRJ, izbijanja nacionalnih, verskih ratnih sukobba u Hrvatskoj, BiH, neunarodne sankcije u Srbiji i CG. U takvim uslovima preduzimanje mera u pravcu radikalnije ekonomske transformacije znailo bi njeno dalje ruiniranje ve dobrim delom unitenog ili umrtvljenog ekonomskog potencijala. Vraanje na reformsku tradiciju predstavljala je reforma ij su naela izloena u januaru 1994. koju je sainila grupa eksperata na elu sa D.Avramoviem. Ova reforma je bila usmerena iskljuivo na makroekonomsku stabilizaciju i suzbijanje galopirajue hiperinflacije u uslovima ekonomske blikade zemlje. Rdikalne strukturne ekonomske promene u SCG usledele su tek nakon ukidanja spoljnog zida sankcija i njenim vraanjem u me organizacije. Isti sluaj je i sa ostalim bivim saveznim republikama. U periodu 1991-94 sve balkanske zemlje u tranziciji bile su zahvaene visokom, trocifrenom inflacijom cena na malo na godinjem nivou, u sluaju Ju i na mesenom nivou do kraja 1993. Ekonomski oporavak tekao je sporo, to pokazuje posebno primer Bugarske i Albanije koje su zapale u 1996 g ponovo u duboku ekonomsku i drutvenu krizu. Tranzicija u pojedinim balkanskim zemljama imala je ne samo negativne ve i niz pozitivnih efekata. To se odnosi na uspeno suzbijanje i kontrolisanje inflacije, znaajne rezultate u maloj privatizaciji, otvaranje privreda ka svetu.

31

Sve balkanske zemlje odlikuje Hit and Run kapital (kriminalna infrastruktura). Naslee burne prolosti i marginalni poloaj balkana u odnosu na glavne ekonomske tokove i nedostatak privredno dominantne zemlje koja bi mogla biti pokreta privrednog razvoja-ovo su neke od glavnih razloga privredne nerazvijenosti ovog regiona. Sve do poetka 90-ih balkanski ekonomski prostor bio je podeljen na tri dela-Turski i Grki pripadaju EZ, Bugarski i Rumunski SEV a SFRJ (imala je aranmane i sa SEV i sa EZ i sa treim svetom) Najuticajniji regionalni projekat bio je hidroelektrana i plovidbeni sistem erdap (Ju i Rumunija) do kraja 50-ih. .Najvidljivija posledica ekonomske podele Balkana je nerazvijenost infrastrukture (saobraaj, telekomunikacije, naftovodo, gasovodi) i u tom pogledu i danas postoje dva Balakana: 1. Prostor bive SFRJ (jedinstvena infrastruktura) 2. Ostale zemlje koje su meusobno izolovane zbog blokovske politike 90-te su izmenile ekonomsku geografiju Balkana i preusmerile ekonomske tokove prema novim partnerima (primer za to su ekonomski odnosi maarske i jugoslavije koji su se pogorali ulaskom Ma u EU) Najvei broj balkanskih zemalja ima nisku meusobnu trgovinsku razmenu (ispod 1% ukupnog izvoza i uvoza) dok su za veinu njih glavni trgovinski partenri Nemaka, Italija i Rusija. 30. Karakteristike politiki sistema balkanskih drava slinosti i razlike Prilikom pokuaja kvalifikacije pol sistema postkomunistikih zemalja mora se imati u vidu da pol sistemi balkanskih postkomunistikih zemalja ine posebnu klasifikacionu grupu. Treba imati i u vidu da postoje i velike razlike ali i slinosti izmeu pojedinih zemalja unutar grupe balkanskih postkomun zemalja. Moglo bi se rei da ove zemlje nisu imale jednolinijski razvitak pol reima. Promene su vro este-neke zemlje su prelazile iz jednog u drugi sistem. Karakterie ih vrlo buran razvitak pol reima Moglo bi se rei da su balkanski postkomunistiki sistemi oblikovani prema modelu parlamentarne demokratije. U svim pol proklamacijama i ustavima ovih zemalja istiu se pored optimistikih obeanja, brzog i mirnog razvoja, kao kljuni principi pol ivota: demokratija, vladavina prava, pol pluralizam, iroki korpus sloboda i prava.Moglo bi se rei da su u praksi ovih zemalja, uz retke izuzetke, primetne snane tendencije pribliavanja modelu koji bi se mogao oznaiti kao patrimonijalni autoritarizam koji je nedovoljno kompetentan tj nedovoljno upravljaki sposoban i ne vodi dovoljno rauna o ustavnim okvirima i demokratskim principima. Nije sasvim izvesno u kom pravcu e se dalje razvijati ovi sistemi i da li e najavljni proces demokratizacije uzeti mah u bliskoj budunosti. Zakljuak je da je jedno od optih svojstava balkanskih postkomunistikih pol sistema nedovoljna ili ograniena upravljaka sposobnost.. Pol elita nema jasnu viziju i projekat razvoja. Zatim nedovoljna sposobnost da na demokratski nain upravlja konflikitima i tenzijama. Zatim tendencija personalizacije vlasti-sve zmlje su imale svog lidera, vou i degradacija principa vadavine prava. Sve ove zemlje su , uz manje izuzetke, unitarne. Mali su izgledi da se na tlu ovih zemalja, osim Ju, BiH, uspostavi bilo kakava vrsta demokratskog federalizma. BiH nije reena kao federacija, nju ine entiteti a ne federalne jedinice. Treba poneuti da je veliki br ovih zemalja nacionalno homogen (veinska nacija ini preko 80% stanovnitva: Albanija 95%, slovenija 91%, Rumunija 81%, Bugarska 85%, BiH u kojoj ni jedna nacija nema iznad 40%stanovnitva) Uz unitarizam u veem broju ovih zemalja primeen je visok stepen centralizacije vlasti koji nalazi izraza u ogranienoj lokalnoj samoupravi. -Uspostavljanje i jaanje polupredcednikog sistema ili kvazi-predsednikog.Gotovo u svim balkanskim postkomunistikim zemljama parlamenti su prilino slabane, nedovoljno autoritativne, neefikasne pol institucije. Nedovoljno konstituisane i socijalno utemeljene pol partije. Bez odgovarajuih partija i partijskog sistema teko je oekivati funkcionisanje dovoljno reprezentativnog parlamenta i parlamentarne demokratije. Nedovoljno razvijeno civilno drutvo. Efekti izbora su prilino klimavi. Iako su izborni zakoni na nivou standarda izbornih zakona razvijenih zemalja, dobar deo njihove izborne prakse se odvija po drugaijoj logici. U toku izbora este su pojave monopolizacije najveeg dela mas medija od strane vladajuih pol struktura, izborni gubitnici se ne mire lako sa porazom i angauju veliki deo energije da su izbori bili nekorektni.Pobednici dokazuju suprotno i sve to ometa koncentraciju snaga na kljuna pitanja razvoja. 32

Pre II sv rata sve drave Balkana bile su monarhije, sem Turske koja je republika od 1922. Posle rata monarhija je na kratko zadrana u Rumuniji i Bugarskoj a neto due u Grkoj (1974). Kasnije su sve zemlje postale republike. Tek posle 2000 moemo rei da su balkanske drave demokratske. Jedino jo Albanija ne moe da obezbedi mirnu smenu vlasti. Mora se napomenuta da istorija postkomunistikih zemalja pokazuje da preneglaena mo i sveprisutnost politike i preneglaenost pol sfere i aktivnosti moe da bude zanaajan razlog i faktor nestabilnosti politike i drutva. Zatim praksa uspostavljanja polupredsednikog sistema i njegovo klizanje u neku vrstu autooritarnog prezidencijalizma i ponovo se na tlu balkanskog postkomunizma aktuelizuje pitanje odnosa zakonodavne i izvrne vlasti.

31. Savremeni manjinski problemi Nacionalne, etnike, verske i jezike manjine predstavljale su znaajane inioce meudravnih odnosa na Balkanu kroz istoriju ali i danas. Kraj rata je rezultirao nacionalizam i secesionizam na prostoru bive Ju to je uz asistenciju velikih sila dovelo do katastrofalnih posledica. A etniki sukobi su se obino deavali u periodima tranzicije. Jedna od karakteristika Balkana jeste da manjine, uz asne izuzetke, nikada nisu u punoj meri priznavane niti uvaavane od strana nacionalnih Vlada. U veini drava voena je politika dobrovoljne ili prisilne asimilacije etnikih, verskih grupa. To je npr bilo u sluaju sa Bugarima u Grkoj i Rumuniji; Grcima i Vlasima u Bugarskoj; Albancima i Vlasima uGrkoj. Za vreme vlade Teodora ivkova u Bugarskoj proterano je preko 15.000 Turaka i danas postoje pretenzije njihovog vraanja. Isto se desilo i sa Srbima u Hrvatskoj nakon Oluje i Bljeska. I danas u mnogim balkanskim zemljama najvei teret tranzicije podnose upravo nacionalne manjine jer je sve prisutnija diskriminacija pri zapoljavanju usled velike nezaposlenosti kao i zapostavljanje ekonomskog razvoja onih regiona koji su naseljeni nacionalnim manjinama. Ako se za kriterijum nacinalne homogenosti drave uzme 80% veinska nacija onda bi se moglo zakljuiti da je veina balkanskih zemalja nacionalno homogenog sastava prema statistici. Grka 98%, Albanija 98%, Rumunija 89%, Slovenija 87,6%, Bugarska 85%, Turci 83%, Hrvati 78%, Makedonci 66%, SCG68%, BiH nijedan konstitutivni narod nema vie od 40%. Alida nije sve tako belo kako statistike kau vidimo na osnovu brojnosti i teini sukoba koji se javljaju povodom nekih nacionalnih manjina koje nemaju odgovarajui tretman. Albanija: najznaajnija manjina su Grci 1,8%, Romi. Grci tvrde da je grka populacija daleko brojnija u Alb i da je preko 400.000 kao i da svi Albanci nisu muslimani ve da je 20% pravoslavnih i 10% kaolikih miuslimana. Bugarska: najznaajnije manjine su Turci 3,7% i Romi i Pomaci. Bugarska je potpisnica Lozanskog sporazuma iz 1923. kojim je izvreno preseljenje stanovnitva u cilju etnike homogenizacije. To je osnov sporova izmeu Bugara i Turske jer Turska trai povratak oko 250.000 Turaka u Bugarsku. Grka: Etniki homogena 98%; manjine ine 2%. 97% pravoslavaca. Rumunija: Maari 7,1%; Romi 1,8% i Nemci; 70% su pravoslavci, 7% katolici i 6% protestanti. Turska: Kurdi 14%, Arapi 1,7% Slovenija: 2,7% Hrvati, 2$ Srbi, Italijani Hrvatska: U njoj je 1991. bilo 12,2% Srba ali ih se ona reila kroz etnika ienja koja su sprovedena Bljeskom i Olujom pa se smatra da je preko 400.000 Srba prognano u Srbiju i BiH. Ostalo ih je oko 200.000 u Hrvatskoj. Makedonija: Albanci 22%, Turci 4%, Romi 2,3%, Srbi 2%. Postoji pretnja da e Albanci za nekoliko decenija biti veina, trae iroku autonomiju i ele da budu konstitutivan narod to vodi federaciji Makedonije. SCG: Albanci 16,5% ali ih na Kosovu ima 90%, Crnogorci 5% i Maari u Vojvodini. U Sloveniji i Albaniji nema kola i medija na srpskom jeziku, Maari i Italijani imaju garantovano poslaniko mesto u parlamentu iako ih ima 10 puta manje od Srba. 33

Srbi u Sloveniji nisu ak ni nacionalna manjina (ima ih 39.000) po izvetaju o poloaju Srba u zemljama u okruenju to ga je sainilo Ministarstvo za dijasporu. Poloaj nac manjine u Sloveniji imaju Maari i Italijani kojih ima zantno manje. U Sloveniji je najvei problem to 10.000 Srba se vode kao izbrisani nisu dobili jo dravljanstvo posle samostalnosti Slovenije.U Albaniji Srbi imaju status nacionalne manjine ali najvei problem Srba u Albaniji je nemogunost nacionalnog i verskog opredeljenja pa se i ne zna taan broj Srba. U Hrvatskoj imaju status manjine i ima ih oko 200.000.Problem su esti napadi na Srbe zbog tajnih optunica i pristrasnih suenja za navodne ratne zloine. U BiH su konstitutivan narod i ima ih 50.000. U Rumuniji Srba ima oko 20.000 i imaju status manjine. U Makedoniji 40.000 i problem je nereen crkveni spor, lo kvalitet nastave na srpskom i u Maarskoj 3.800-problem je to je u pripremi novi zakon o manjinama koji predvia smanjenje njihovih prava. Rumunija: glavni problem-regulisanje polozaja madjarske manjine u Transilvaniji, Nemacka manjina se iseljava dok je polozaj srpske manjine poboljsan Bugarska: ne priznaje se postojanje makedonske manjine Turska: manjine Kurda i Jermena u teskom polozaju dok je grcka manjina u nesto boljem polozaju Grcka: ne priznaje se postojanje makedonske manjine, osim slave makedonaca kao grckih gradjana. Postoji albanska manjina cija prava se odredjuju na reciprocan nacin u odnosu na prava Grka u Albaniji Jugoslavija: zivi najveci broj manjina na Balkanu: Albanaca, Madjara, Rusina, Slovaka. Otvoreno pitanje naseg stupnja autonomije za Albance na Kosovu Albanija:priznaje se jedino postojanje grcke manjine, mada postoje i Crnogorci, Makedonci , Srba nema Hrvatska: postoje vece manjinske skupine Srba i Italijana, nesto manje Madjara i muslimana Makedonija: velika manjina Albanaca, malo Turaka, Roma 33. Problemi konstituisanja i opstanka drave Bosne i Hercegovine (zbornik: Stojkovi, Damian) Dejtonskim sporazumom u novembru 1995 predvieno je uspostavljanje jedinstvene, suverene i nezavisne drave BiH, sa dva entiteta koja imaju odreeni stepen samostalnosti i spravom na specifine odnose sa Hrvatskom i Crnom Gorom. Izbori su odrani u septembru 1996 i ova dejtonska drava poinje da funkcionie u vrlo specifinim uslovima. Veliki problem BiH je specifian politiki sistem koji ima nakon rata (ima 111 ministara) Imamo federaciju BiH i Republiku Srpsku i unutar njih kantone i svi imaju ministarstva. Ima strahovit problem ekonomske zaostalosti, da nema stranih donacija pitanje je da li bi mogla daje odri sama. Problem je i nefunkcionisanje pravne drave. Mnogi smatraju da je budunost BiH neizvesna. Predpostavka je da e uz zalaganje velikih sila i meunarodne zajednice BiH moi da opstane kao zajednika drava tri etnike skupine koje u njoj ive. Druga je predpostavka ta, da razliiti interesi triju etniki zajdnica, izraeni u odnosima entiteta i u samim entitetima, kao i u odnosima entiteta i centralnih vlasti, mogu prolongirati krizu u BiH i u doglednom vremenu dovesti do njenog raspada u kome bi bile ukljuene SCG i Hrvatska. U tom kontekstu, postavilo bi se i pitanje stvaranja muslimanske drave, koja bi, sa svoje strane, mogla da ima pretenzije na susedne teritorije na kojima ive muslimani (Sandak) Svi glavni ciljevi vojnog nacrta Dejtonskog sporazuma su u najveoj meri sprovedeni: prestao je ratni sukob, rasporeivanje SFOR-a nije nailo na bilo iji otpor; izvreno je razdvajanje dvaju entiteta; teko naoruanje je udaljeno od zona razdvajanja i stavljeno pod kontrolu. Sprovoenje civilnog nacrta Dejtonskog sporazuma je teklo manje uspeno, ali je ipak napredovalo: predstavnici ba entiteta prihvatili su da sarauju sa institucijom Visokog predstavnika Karlom Biltom; uspostavljeni su pregovaraki kontakti predstavnika dvaju entiteta, uspostavljeni su glavni organi vlasti na nivou drave i entiteta. Nadlenost zajednikih institucija obuhvata: -Spoljnu pol i trgovinu -carinsku, monetarnu i finansijsku politiku -sprovoenje krivinog prava i saradnja sa Interpolom. 34

Ostalo je u nadlenosti entiteta. Entitteti se obavezuju da nee pretiti silom i bez upotrebe sile. Ovakvom podelom entiteta uglavnom su zadovoljeni intersi Hrvatske i SRJ. Sporan je Mostar (za Hrvatsku); Srbi i Muslimani dobile su centre moi. Srbi Banja Luku, Brko i Bijeljinu; Muslimani Sarajevo, Tuzlu i Zenicu. Meutim kretanje stanovnika na teritoriji oba etinteta nije ba najslobodnije i najnormalnije, povratak izbeglica tee veoma sporo; pomo za rekonstrukciju BiH ne pristie u predvienom roku i obimu; imovinski sporovi nisu jo u potpunosti reeni mada je ostvaren veliki napredak. U ovu negativnu zadnju stavku trebalo bi ubrojati i nekooperativnost u odnosu na izruivanje linosti za kojima je meunarodni tribunal u Hagu izdao poternice, to dodatno komplikuje situaciju (zaustavljanje pomoi od strane me. Zajednice) kao i dalje prisutne velike antagonazme u odnosima etnikih zajednica. 2002. odran je sastanak Kotunice i Mesia sa lanovima BiH-mali Dejton na inicijativu Edauna. Zakljuak je da BiH ne moe da funkcionie ako ne funkcionie odnos Beograda i Zagreba. 2 pretpostavke daljeg razvoja situacije u BiH: a) ona e uz zalaganje me zajednice i velikih sila opstati kao zajednica drava tri etnike skupine. b) raspad BiH zbog nemogunosti usklaivanja intersa. Otvoreno bi bilo i pitanje stvaranja muslimanske drave. 34. Koncepcije o Vleikoj Albaniji u prolosti i danas Poetke pitanja Velike Albanije moemo da naemo jo na Kongresu 1912 u akovici (tada je jo bilo 60% Albanaca na Kosovu) tada su objavljene mape Velike Albanije. Za vreme II sv rata kada je veliki deo Kosova zajedno sa Albanijom bio pod okupacijom Italije pa je faktiki bipo spojen s Albanijom. Posle II sv rata odnosi su nacionalizovani, na vlasti je KPA osnovana 1941 pod vostvom Envera Hode.Albanski komunisti su bili pod velikim uticajem jugoslovenskih drugova. Poetkom 1948. Tito je nastojao da to pre sprovede plan za ujedinjenje sa Albanijom, pre nego to Zapad, jo verovatnije Staljin stavi veto na to. To je trebalo da uradi Koi Dodze kao sekretar KPA. On je sazvao sastanak CK. U Aprilu je pred Politbiro izneo formalni predlog da se Beogradu uputi molba da Albanija pristupi jugoslovenskoj federaciji i pokuaj stvaranja socijalistike federacije. Hoda je oborio predlog za ujedinjenje. Kada je u junu olo do otvorenog razlaza izme Tita i Staljina, nacionalistiki albanski komun dobili su opravdanje da i sami odbace ideju o zajednici sa YU. Albanija je u periodu posle 1978 do 1991 pila u izolaciji. Pokuali su da sklope saveze sa Jugoslavijom,Sovj Savezom, radikalnom Kinom, albanski komunisti nisu imali vie nikogu komunistikom svetu uz koga bi se svrstali. Posle 1978. nije mogla da ostane po starni svih promena koje su se deavale na Balkanu. Poboljanje odnosa sa JU posle upada sovjeta u ekoslovaku napredovalo je sve do kosovskih nemira 1981. Nije dolazilo u obzir da Albanija prikljui sebi Kosovo, ne samo da bi to izazvalo buru na Balkanu ve bi poremetilo unutranju ravnoteu u Albaniji izmeu severnih Gega i junih Toska jer su Kosovski albanci mahom Grge. Pitanje Kosova dovelo je Hodu u dilemu. Sa jedne strane on nije eleo da utie na Kosovske Albance sa druge strane njegova partija bila je opredeljena za kulturno jedinstvo celokupne albanske nacije.Albanija i njena vlada nikada nije otovreno ispoljavala teritorijalne pretenzije prema Ju. Albanija je podravala niz organizovanih nereda na Kosovu 60-ih i 70 ih godina. Posle 1981 Kosovsko pitanje je izvesno vreme uklonjeno sa dnevnog reda.. Hodu je nasledio Ramiz Alija iz Skadra koji je 1980 preduzeo mnoge ehuove nadle. Novi reim je jedva ekao promene da bi se izvukao iz izolacije. Odnosi sa Grkom su smekali-spor oko severnog Epira ali pitanje manjina nije reeno. Albanija se vratila u meunarodnu zajednicu. Obnovila je veze i sa Nemakom, SAD, VB, Pekingom.. Posle promena u Ju 1989 usvojen je na referendumu nov ustav 1990 za celu Srbiju. Ogoreni zbog gubitka povlastica koje su pokrajne imale po ustavu 1974. Kosovski Albanci su bojkotovali glasanje i na dan refernduma 114 poslanika kosovske skuptine proglasilo je Kosovo zasebnom republikom u okviru Ju. Srpska skuptina izglasala je da se rasputa Kosovska skuptina i vlada i da se sva ovlaenja prebacuju na Bg. Nastavljeni su Albanski protesti. U Kaaniku je 13 septembra poslanici kosovske skuptine proglasili su Ustav Republike Kosovo. Nacrt su napisali nove pol klase koje su se pojavile 80-ih. Odatle potie i Ibrahim Rugova. On je stao na elo Demokratskog Saveza Kosova 1989. Zalagali su se za nezavisnost Kosova i Veliku Albaniju-Albanija, 35

Kosovo, Zapadna Makedonija (Od Bitolja, preko Velesa do Kumanova, deo CG tj Podgorica, Bar, Ulcinj) Treba napomenuti da Kosovski Albanci imaju odreene rezerve prema Albancima sa Kosova jer bi onda oni bili nacionalni nosioci Velike Albanije. Rugova je izabran za predsednika Republike Kosovo. Pod njegovim rukovodstvom je sasvim glatko funkcionisala paralelna drava koju su Ksovski Albanci osnovali 1990. Albanci koji su iveli u inostranstvu velikoduno su slali materijalnu pomo, a i vlasti u Bgu su naizgled tolerisale njeno postojanje. Bosna je svima bila opomena u ta moe da se izrodi oruani sukob. Jugoslovenske vlasti su se klonile novih meunarodnih komplikacija. Krh Kosovski mir poremetio je Dejtonski sporazum. Od te nagodbe kosovski Albanci nisu nita dobili. Bilo je to ogromno razoarenje, zato to je proamerika vlada Salija Berie u Tirani tvrdila da su SAD prirodni zatitnik Albanaca. Dejton je potvrdio da je Kosovo deo Ju. Meunarodna zajednica nije smela da dopusti Kosovu da napusti Ju. Ukoliko bi se to desilo, onda ne bi bilo nikakvog razloga da Srbi iz Bosne ostanu u BiH, a to bi ponitilo Dejtonski sporazum. Zategnutost je prokljuala u Oktobru 1997 kada su albanski studenti izali na demonstracije u Pritini. Policija je estoko reagovala. Represija na Kosovu je dobila takve razmere da ju je ak i SPCrkva osudila u Januaru 1998. Rugovin pasivni otpor nikuda nije vodio, i u Aprilu 1998 pojavila se suparnika organizacija i OVK. Veruje se da je OVK stekla bogatstvo u vercu prostitutki,cigareta, kradenih kola i narkotika. U drugoj polovini 90-ih nagomilala je oruije. OVK se prvi put na Kosvu pojavila 1997. Prvi ozbiljan incident dogodio se kada je OVK ubila 4 srpska vojnika na podruiju Drenice. Za nekoliko nedelja OVK je drala celo podruije Drenice. Porast nasilja pratio je i porast pol protesta. Sa trvenjima u tom regionu rasla je zabrinutost me zajednice pre svega zbog TV vesti i problemu izbeglica. Brinulo ih je to to albansko stanovniptvo u Makedoniji moe da destabubilizuje Makedoniju. Poto ubeivanje nije dalo rezultate, odlueno je da se pree na silu. NATO je poeo da razmatra Kosovsko pitanje u martu 1998. Organizovana je operacija Zdruen zbor kako bi se Beograd umirio. Napetost je opet eksplodirala 1999 u januara kada je u selu Raak pronaeno 45 leeva albanaca. Kontakt grupa je insistirala da se obe strane pojave 6.februara na direktnim pregovorima u Rambujeu. Srpska delegacija je bila niskog nivoa. Saekana je sa nizom zahteva : da se posle 3 god na Kosovu raspie referendum o budunosti pokrajne i da NATO ima slobodan i nesmetan prolaz preko cele teritorije Ju. Ni Albanci nisu bili za saradnju jer je OVK trebalo da se razorua u roku od 3 meseca. Agresija Nato je trajala 78 dana. Potpisan je Kumanovski vojno-tehniki sporazum i doneta je rezolucija 1244 SBUN po kojoj Kosovo ostaje sastavni deo SRJ kasnije SCG. Mnoga pitanja ostala su nereena. U drugoj polovini 2000 dolo je do zabrinjavajueg razvoja dogaaja u Preevskoj dolini, na jugoistoku Srbije i na granici sa Kosovom. Oslobodilaka vojska Preeva, medvee i Bujanovca pretila je srpskim pol i dovela destabilizaciji tok kraja. Slian proces i u Zapadnoj Makedoniji gde su se Albanci takoe oruijem pokuali izboriti za svoje nacionalne interese-reeno je Ohridskim sporazumom izmeu Makedonske vlade i Albanaca uz posredovanje Amerike, NATO i EU. Albnci trae da budu konstitutivan narod u Makedoniji, to znai da bi mogli i da osnuju svoju neku teritoriju to opet sledi federaciji Makedonije. Niko od politiara ne govori o konceptu Velike Albanije , ni Albanci sa Kosova, svi govore o nezavisnom Kosovu. Zvanina Tirana nijednom prilikom ne izlazi sa izjavama da ele da se Kosovo prisajedini Albaniji i zbog odnosa sa nama, Grcima, Makedoncima....a ljudi iz Z.Makedonie su za Makedoniju kao vid federacije.....prisutan je i inostrani faktor jer trendovi su intergracije a ne dezintegracije koji mogu dovesti do sukoba. To je razlog zbog ega se javno ne izjanjava o konceptu Velike Albanije i romantiarsko oseanje o Velikoj Albanije. Postoji dosta Albanaca sa Kosova koji nee da se sjedine sa Albanijom jer je Kosovo mnogo razvijenije od Albanije.... 35. Savremeni medjunarodni polozaj i spoljna politika Albanije Albanija je stvorena na Londonskoj konferenciji 1913. godine Meunarodno je priznata tek 1920.godine kada je ula u Drutvo naroda. Posle drugog sv rata ima nekoliko faza spoljne politike 36

D je na celu bio Enver Hodza (1944-1985) vladala je samovolja. Bio je brutalan vladar i nakon njegove smrti pocelo je popustanje. Do 1948 vezanost za SFRJ. 1948 do 60ih Informbiro I Varavski pakt 1968-1978 vezanost za Kinu Hoda I njegov naslednik Aljju podravaju separatiste na Kosovu. Jedina nije bila na skupovima KEPS-a (33 zemlje, Kanada, SAD) do smrti Hodze. Albanije nije imala lake opozicione snage. Sever je manje razvijen, dok na jugu postoje turisticka letovalista. Od 1987-88. pocinju procesi demokratizacije i u balkanske integracije. 1988. Ministarske konferencije balkanskih zemalja u Beogradu I Albanija prvi put uestvuje u nekim multilateralnim aktivnostim asim u UN. Prema povrini teritorije i broju stanovnika -3 miliona ona pripada grupi malih drava. Delom svog kopna (junije od luke Valona zajedno sa jugoistonim delom Apenisnkog poluostrva) stenjava prolaz izmeu Jadranskog i Jonskog mora kroz Otranska vrata . Zbog nestanka novca koji je bio u bankama-piramidalna stedionica-dolazi do raspada dravnih institucija-policije i vojske i do pobune ljudi koji su oteli oruzje iz kasarne i to je izazvalo stanje anarhije u zemlji i straha u drugim zemljama (Grcka i Italija, Makedonija se nije uplasila jer ih dele velike planine). Grcka je tada dobro zatvorila granicu, pa su Albanci masovno bezali brodovima u Italiju. Italija je bila u panici, mada se radilo samo o par hiljada ljudi. Italija je uspostavila red i mir u ime EU. poslala je policiju i donekle su kontrolisali situaciju. Od tada pa do danas strancima se ne preporucuje da nocu putuju kroz severnu Albaniju. Taj deo je danas narko centar. Veliki Trnovac je narko centar Balkana. Albanska narko mafija zaradjuje milijarde $ godisnje, druga je najjaca mafija u SAD, u Evropi prva. U Albaniji je poluanarhicno stanje. Poslednja je u Evropi. Kad nemaju spoljnog neprijatelja pocinju unutrasnja trvljenja zbog preraspodele moci Imaju mocvarno zemljiste ali i rude hroma i malo nafte. Jedino sto izvoze je struja a sve drugo im nedostaje pa cak i hrana. U politickom pogledu oni se krecu ka integracijama- meu prvima je ukljuena u Partnerstvo za mir, NATO-u. 1991. potpisala je Helsinku deklaraciju lan je OEBS-a Posle hladnog rata za vreme reima Salija Berie otvara se jo vie ka zapadu. SAD-podrka albanaca na Kosovu I internacionalizacija Kosovskog pitanja. Albanska drzava se otvoreno ne zalaze za Kosovske Albance, oni imaju strah od njih jer su ekonomski jaci od Albanaca iz same Albanije i zbog cinjenice da Kosovski Albanci zele da im se nametnu kao vodje, nosioci vlasti. Severna Albanija je prezivela zahvaljujuci svercu iz CG, Skadarsko jezero je unisteno od sverca nafte i u tom pogledu imaju drugaciji stav prema CG. U CG oni ucestvuju u vlasti. Glavni partner Albanije je Italija, u svakom pogledu. Jedno vreme su bili dobri odnosi sa Makedonijom (zajednicki interes put preko Albanije, Bugarske do Crnog mora) ali od toga se skoro odustalo zbog novca koji treba da se ulozi. Albanski lobi je izuzetno jak naroito u Kongresu SAD. U Albaniji razlikujemo dva dijalekta : Na severu Greke (demokrate-Beria) I na jugu Toske(nacionaliste) Jadransko-Jonski autoput 36. Savremeni medjunarodni polozaj i spoljna politika Bugarske Bugarska nije imala nasilnu drustvenu promenu ali je krajem 80-tih doslo do smene tadasnjeg predsednika Todora Zivkova koji je od tada u kucnom pritvoru i do danas mu nije sudjeno. Njegova moc je bila velika, prevelika pa je zbog toga partija zelela da ga skine. Zivkov je doziveo politicki kraj 90-tih i nakon toga dolazi do stvaranja novih politickih partija, sarolikih od levice do desnice. Tokom transformacije unutar politikog i privrednog sistema u Bugarskoj su izraene jake tendencije za promenom spoljnopolitike orijentacije. Uspostavljanjem viepartijskog politikog sistema razbijena je komunistika ideoloka monolitnost bivih soc zemalja, to je bio dovoljan preduslov za raspadanje ekonomskog SEV i vojnog saveza Varavskog pakta. 37

Oslobaanjem od spoljno-politikog uticaja Moskve, Bugarska se kao i druge bive soc zemlje nala pred izborom: 1. Ili da vodi nezavisnu spoljnu politiku 2. ili da se orijentie ka razvijenim kapitalistikim zemljama Zapada (za ta se i opredelila) iz sledeih razloga: - Cilj Bugarske je bio izgradnja privrednog sistema po ugledu na zemlje razvijenih trinih ekonomija. -Iscrpljena i niskoporoduktivna privreda Bugarske, radikalne promene ka trinoj privredi mogla je samo da izvede uz pomo zapadnih zemalja. Bugarska je nastojala da to pre ue u sistem meunarodnih finansijskih I drugih institucija ali te institucije dobijanje kredita uslovljavaju drugim politikim zahtevima a izmeu ostalog i spoljno-politikom orijentacijom. Bugarska je kao i ostale socijalistike zemlje izgubila samostalnost u voenju spoljne politike ak joj je i MMF uveo jedan mehanizam za uspostavljanje ekonomskog starateljstva nad dravom. Ranija zavisnost Bugarske od Bosne zamenila je zavisnost od Zapada. Bugarska prolazi kroz klasian koncept tranzicije u 3 faze: vrsta monetarna i fiskalna politika; liberalizacija ekonomskih odnosa i privatizacija. Jedan od kljunih karakteristika spoljnopol orijentacije Bugarske je da se balansiranjem izmeu zadovoljavanja Amerikih I nemakih interesa na ovom delu Balkana ostvari maksimalno pribliavanje EU, NATO,MMF,WB . Bugarska je pristupila Partnerstvu za mir 1994 ali tei prijemu u punopravno lanstvo NATO jer se u Bugarskoj ocenjuje da samo lanstvo u NATO paktu daje Bugarskoj garanciju za nacionalnu bezbednost. U predizbornim platformama sve partije su za ukljuivanje e Evropsko politike ekonomske strukture I integracije. Razlika je kad je re o pristupu vojno-pol savezima: Savez demokratskih snaga sa Petrom Stojanovom zalae se za puno lanstvo u EU I NATO, dok Socijalisti smatraju da bi Bugarska trebalo da zadri status vojen neutralnosti. U Bugarskoj zivi muslimanska nacionalna manjina ,tj.Turci koji se tretiraju kao pomaci jer su odvojeni od matice. 1986-87. javlja se politicko nezadovoljstvo muslimana koji zele da napuste Bugarsku i Zivkov im to dopusta. Tada se 150.000 pomaka seli u Tursku misleci da ce im tamo biti bolje. Turska im je obezbedila smestaj, ali posto im nije bilo kako su ocekivali, nakon smene Zivkova oni zele da se vrate, ali Bugarska ih ne zeli. Medjunarodna organizacija tada urgira i na taj nacin se vraca jedan deo pomaka koji osnivaju svoju politicku stranku (oni se sada kotiraju na 4-5 mestu). Bugarska je imala veliki problem priznanja makedonske nacije i jezika, a sto se tice drzave prvi su je priznali. Posle Balkanskih ratova deo Makedonije pripao je Bugarskoj. Bilateralni sporazumi izmedju Makedonije i Bugarske pisani su na francuskom jeziku zbog rasprave oko jezika. Bugarska ne priznaje postojanje makedonske nacije, jezika i makedonske manjine u Pirinskoj Makedoniji koja joj je pripala posle Balkanskih ratova Pomaci su bili kost u grlu Bugarske ali Turska to nije zloupotrebljavala. Veliki interes Turske u Bugarskoj bile su saobracajnice bez koje Turska nije mogla da funkcionise. Turska moze da zaobidje i Bugarsku i Grcku pomorskim putem, preko Slovenije. Glavni koridor (njen tranzitni interes), isao je kroz Bugarsku sto je prednost a i slabost. Ne samo za Bugarsku vec i za ceo Bliski istok Bugarsku koridor 10 je jako znacajan, pogotovo relacija Nis-Sofija. Problem u Bugarskoj je droga i ona je glavni put sverca droge sa Bliskog istoka. To je njena slaba tacka zbog koje je pritiska Zapad. Veliki broj bivsih obavestajaca je presao u taj sektor, uglavnom bivsi udbasi, bivsa tajna policija. Oni su nosioci tog sverca i niko im se ne moze suprotstaviti. Ranije je bila centar piraterije i virusnih centara koji su stvarani kako bi unistili zapadne informacione sisteme. Bugarska je bila isturena ruka Varsavskog ugovora. Ekonomski je zaostala, nacionalni dohodak joj je malo visi od naseg. On insistira na ocuvanju poljoprivrednog sektora i posto su nama uvedene sankcije ona je preuzela nase trziste. Ali to nije uticalo na njihov nacionalni dohodak jer profit nije veliki zbog jako rigoroznih kriterijuma EU. Bugarska ima problem nacionalnog duga, visoku stopu zaduzenosti. Causesku je izbegavao da uzima kredite, a Bugari su uzimali kao i mi. imaju, takodje, deficit u spoljno-trgovinskom poslovanju sa Sovjetskim Savezom. EU im je glavno trziste ali zbog velike konkurencije nisu ekonomski uspesni. 38

Vojno nisu jaki, ali mirnom politikom sacuvana je vojska od stresova. Izvrsili su reformu;orjentisani ka SAD. 37. Savremeni meunarodni poloaj i spoljna politika Bosne i Hercegovine (zbornik:Stojkovic, Damian) BiH priznata je kao samostalna drava u Aprilu 1992. Potpisivanjem Dejtonskog sporazuma, kojim je okonan sukob, utvren je novi Ustav BiH, koji je odredio novi meunarodno-pravni poloaj ove zemlje. Dejtonski sporazum tano i izriito utvruje da nova drava BiH zadrava subjektivitet bive republike BiH u pogledu meunarodno priznatih granica i lanstva UN. Prema ovom sporazumu, princip etnike podele potvren je kao baza dravne organizacije koju ine dva entiteta nastala u toku oruanih sukoba: Federacija BiH i Republika Srpska. Nadlenost zajednikih institucija obuhvata spoljnu politiku i trgovinu, carinsku, monetarnui finansijsku politiku, sprovoenje krivinog prava i saradnju sa Interpolom. Delovanje Centralne banke i finansija su u rukama BiH. Sprovoenje nadlenosti zajednice na zakonodavnom i operativnom planu vezano je za Skuptinu, Predsednitvo i Ministarski savet. Pitanjima odbrane treba da se bavi Stalni komitet predsednitva. Sve funkcije vlasti i ovlaenja koja nisu izriito dodeljena institucijama BiH pripadaju entitetima. Ustav, kao vrhovni akt BiH, ima prioritet kako nad njenim zakonskim odredbama tako i nad ustavima i zakonima entiteta koji nisu sa njim saglasni. Entiteti se obavezuju da nee pretiti silom niti upotrebiti silu protiv drugog entiteta, kao i da ni pod kojim uslovima oruane snage stupiti na teritoriju drugog entiteta bez odobrenja vlade tog entiteta i predsednitva BiH. Bosna je zemlja koja ima ime, ali ne veinskog stanovnitva(drava koja nema veinski narod) BiH ima jednu specifinu situaciju to su specijalne paralelne veze. Oba etinteta mogu da zakljue sporazum sa drugom zemljom. Republika Srpska je 1997 potpisala sporazum o specijalnim vezama izmeu SRJ i Republike Srpske. Federacija ima takve veze sa Hrvatskom. to se tie odnosa SCG sa BiH, najvei deo saradnje nae zemlje (ekonomska,kulturna) odvija se sa Republikom Srpskom. SCG je glavni eko i trgovinski partner Republici Srpskoj ( moda-nismo sigurni u ovu informaciju da 80% trgovinske razmene ide na Republiku Srpsku a 20% na Federaciju) Saradnja Republike Srpske vie nije usmerena na Srbiju nego na Crnu Goru. 1996.godine je odran u Parizu sastanak izmeu Slobodana Miloevia i Alije Izetbegovia na kome je dogovoreno uspostavljanje diplomatskih odnosa na nivou ambasada. Vojna dimenzija odnosa izmeu SCG i BiH proizilazi iz Dejtonskog sporazuma. Stim u vezi, posebna i izuzetno znaajna obaveza nae zemlje prem BiH na vojnom planu je i odredba koja u kontekstu mere regionalne stabilizacije nalae naoj zemlji smanjenje tekog naoruanja i oruanih snaga za 30%. Ovakva dimenzija Dejtenskog sporazuma u oblasti naoruanja je proizala iz nastojanja meunarodnih faktora da se i neposredno okruenje BiH, a to su SCG i Hrvatska nau u poziciji da smanje sopstveno naoruanje, to bi za posledicu imalo i stabilizaciju u oba etinteta u BiH. Podelom teritorije BiH na Muslimansko-Hrvatsku federaciju i Republiku Srpsku, u znaajnoj meri su zadovoljeni i politiki interesi nae zemlje i Republike Hrvatske, jedinih suseda BiH. Moemo rei da je Hrvatska ima znaajnih teritorijalnih aspiracija na BiH i to posebno na zapadnu Hercegovinu (to zbog velikog broja Hrvata, tako i zbog njenog strategijskog znaaja za Hrvatsku, jer Zapadna Hercegovina predstavlja zalee dalmatinske obale i, ako bi ona potpala u pogrene ruke, dalmatinksa ostrva bi se nala u nepovoljnoj situaciji u vojnom smislu). Hrvatska ipak nije u punoj meri zadovoljna jer je ostalo nejasno pitanje Mostara. Naime Zagreb smatra da su dva entiteta, Srbi i Muslimani dobili svoje politike centre moi. Srbi su dobili Banja Luku, Brko, Bjeljinu, a Muslimani Sarajevo, Tuzlu i Zenicu. Zagreb zato smatra jednim od krupnih politikih pitanja u BiH, reenje statusa grada Mostara, kojeg bi voleo da vidi u hrvatskom entitetu. U spoljnoj politici BiH nema neko strateko opredeljenje a cilj joj je Evropska Unija. BiH nije u Partnerstvu za mir ni u NATO-u. Republika Srpska vodi svoju spoljnu politiku a federacija svoju i stvara se veliki problem. Meutim one dele meusobno ambasadorska mesta.

39

Treba pogledati podrobnije o instiuciji Visokog predstavnika za BiH (to je sada Pedi Edaun) Visoki predstavnik ima velika ovlaenja, mislim da moe, recimo da ukine neki zakon koji su doneli bilo koja od dve entitetske skuptine. U okviru Dejtonskog sporazuma izvreno je uzajamno priznanje SRJ i BiH, ali nije dolo do uspostavljanja njihovih diplomatskih odnosa. To je regulisano 1996 na sastanku Miloevia i Izetbegovia u Parizu. Veoma znaajnu oteavajuu okolnost u odnosima SCG i BiH predstavlja tuba BiH protiv SCG(SRJ) za genocid kod meunarodnog suda pravde u Hagu. 38. Savremeni meunarodni poloaj i spoljna politika Hrvatske (Zbornik: Stojkovi, Damian) Determinante spoljne politike Hrvatske Specifinosti geografskih i demografskih karakteristika kao determinanti spoljne politike Hrvatske su: a) Neobian geografski poloaj (takozvana kiflica ili potkovica) b) Relativno veliki akvatorij (31.000km kvadratna teritorijalnog mora) i jo dvostruko toliko u okvru ekonomske zone, to je svrstava u retke neostrvske zemlje iji je akvatorij daleko vei od teritorije (povrina teritorije 56.538 km kvadratna a br stanovnika 4.760.344 popis iz 1991) c) Relativno mali broj stanovnika, mala gustina naseljenosti i vrlo niska stopa prirodnog prirataja, svega 7 promila, ali to samo teorijski moe otovriti probleme jer za razliku od Srbije, Makedonije ili BiH, Hrvatska nije, a posebno nakon masovnog egzodusa Srba, suoena sa problemom znaajnijeg porasta manjinskih naroda. d) Relativno homogena nacionalna struktura, u kojoj su Hrvati po popisu iz 1991 inili 78%, Srbi 12,2%, a Jugosloveni 2,2%, ali je ta struktura nakon rata promenjena u korist Hrvata. e) Veoma veliki broj ( u odnosu na ukupno stanovnitvo) iseljenih Hrvata i njihovih potomaka u Evropu (skoro 1,5 miliona), u prekomorskim zemljama (oko 1,8miliona), od kojih su mnogi i danas prilino vezani za Hrvatsku. -Geoplitike determinante spoljne politike Hrvatske su: a) Veoma povoljan geografski prostor kojim prolaze znaajne kontinentalne i regionalne kopnene i vazdune saobraajnice, veoma duga i razuena obala. b) Nepovoljni geografski oblik koji Hrvatski ini veoma osetljivom na eventualno nezadovoljstvo stanovnitva srpske nacionalnosti i njihove mogue teritorijalne aspiracije, jer ju je, u sadejstvu sa srpskim snagama iz susednih drava SCG i BiH, (bilo) mogue presei ne samo u regionu tzv. Mekoh trbuha Hrvatske, ve na etri dela. c) Izuzetna duina dravnih granica -2.028km d) Problemi granica: Sa Slovenijom oko Piranskog zaliva (problem vie psiholoke prirode nego realni); sa BiH (nisu ozbiljni problemi-kod Bihaa, granica kod Neuma-to je obala duine 5km deca idu sa pasoima u kolu); sa SCG problem na Dunavu kao i problem Prevlake(za Hrvate je vie problem psiholokog karaktera nego stratekog. Bokokotorski zaliv-kompromis je naen u zajednikom patrolitranju crnogorske i hrvatske pogranine policije. -Od ekonomskih determinanti spoljne politike Hrvatske najvanije su: a) Srednji nivo ekonomske razvijenosti u svetskim razmerama, tj nizak nivo razvjenosti u evropskim okvitima i relativno razvijen aprivreda u originalnim okvirima. Prema hrvatskim izvorima bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika je najmanje 7.000 dolara. b) Proces tzv. tranzicije privrede (i drutva), slino ostalim zemljama biveg socijalistikog sistema, je praen brojnim problemima privatizacije, ostajanja bez zaposlenja, denacionalizacije...meutim od 1995.g. poinje period privremenig rasta. c) Finansijsku situaciju karakterie stabilnost valute i prilino niska inflacija. Hrvatska dugovanja stranim zemljama, ukljuujui i deo ukupnog duga bive SFRJ. A996.g. Tuman navodi iznos od 4,5 milijardi dolara 40

ukupnog duga. Neki zapadni analitiari navode podatak od skoro 6 milijardi dolara, to Hrvatku ini najzaduenijom zemljom u tranziciji po stanovniku, nakon Rusije. Visoki trgovinski deficit pokriva se visokim iznosima deviznih doznaka radnika-migranata i iseljenika, i prihodima od turizma i saobraaja. -Bitne determinante spoljne politike Hrvatsk vojne prirode su: a) Relativno mona (barem u regionalnim okvirima) vojna sila, kao rezultat njene prioritetne izgradnje tokom rata 1991. Hrvatska vojska broji oko 60.000 pripadnika. Ograniene finansijske mogunosti Hrvatske utiu i na mogunost dalje ekspanzije vojne sile. b)Zbog specifinih prilika Hrvatska je forsirano razvijala vojnu industriju (proizvodnja, recimo tenkova). Prema nekim podacima, vojna proizvodnja odvija se u oko 300 firmi (najznaajnije su: uro akovi, Konar, Torpedo..) Za Hrvatsku se poseban problem javlja bog nastojanja da se to bre prikljui zapadnim vojnim integracijama (Partnerstvo za mir, NATO), to podrazumeva naputanje jugoslovenske i sovjetske vojne tehnologije i prelazak na tehnologiju NATO-a. -Od meunarodno politikih determinanti spoljne politike Hrvatske treba izdvojiti: a) relativno brzo postizanje meunarodnog priznanja i uspostavljanje i razvijanje diplomatskih odnosa sa velikim brojem drava. Sa veinom tih zemalja uspostavljen je vrlo liberalan reim kretanja ljudi, i da u gotovo sve evropske zemlje graani Hrvatske mogu putovati bez viza. b) Hrvatska je vrlo brzo uspela postati lanica velike veine meunarodnih (vladinih) organizacija. 1992.g.primljena je u UN, a nedugo nakon toga i u KEBS. Ona je lanica i OEBS-a, Saveta Evrope, Centralnoevropske inicijative, itd. Do sada nije uspela postati lan samo STO (ima status posmatraa) kao i CEFTA-e i to je sa stanovita Hrvatske spoljne politike najbolnije evroatlanskih integracija EU, NATO. c) Hrvatska nema znaajnih ni globalnih ni bilateralnih problema sa trima njveim dravama: SAD, Rusijom i Kinom. Sa SAD su bili ostvareni odnosi ~stratekog partnerstva~, Hrvatska je uglavnom imala znaajnu podrku SAD. U odnosima Hrvatske sa Rusijom postoji odreena rezerva o ruskom prosrpskom stavu tokom jugoslovenske krize. d) Odnosi sa susedima su razliiti od vrlo dobrih (bez otvorenih pitanja) sa severnim susedima Maarskom, Austrijiom, preko dobrih (uz odreena nereena pitanja) sa zapadnim susedima Slovenijom i Italijom, do protivrenih(zbog podrke na reima, ali ne toliko u sutinskim stratekim opredeljenjima) sa BiH i nereenih(osim osnovnog priznanja i uspostavljanja diplomatskih odnosa) sa SCG. -Od unutranjih politikih determinanti spoljne pol Hrvatske treba navesti: a) Po svom sistemu .drava je parlamentarne demokratije, sa sistemom podele vlasti, ali uz veoma znaajnu ulogu Predsednika Republike, to neke navodi na zakljuak da se radi o tzv polupredsednikom sistemu. b) viestranalki partijski sistem. c) Na osnovu dosadanje prakse, bitnim kreatorom spoljne politike Hrvatske moe se smatrati Predsednik Republike, kao i predsednik vlade, ministri inostranih poslova i odbrane. Glavne karakteristike spoljne politike 1.Osnovni ciljevi: a) Ostvarenje nezavisnosti i meunarodnog priznanja taj cilj je bio karakteristian za period 1991-1992 god i ostvaren je relativno brzo. Taku na i ostvarenje ovog cilja predstavljalo je meusobno priznanje Hrvatske i SRJ avgusta 1996. b) Osiguranje teriorijalne celovitosti Ovaj cilj je prisutan od poetka rata u Hrvatskoj do danas i ostvarivan je i diplomatskim i vojnim putem. c) Ostvarenje vojne sigurnosti uavi u ratne sukobe bez regularne vojske, hrvatska vlast je bila prisiljena forsirano graditi sistem odbrane i naoruavati je. Taj drugi zadatak ostvarivala je uporednim razvitkom vlastite vojne industrije i (zbog embarga UN na izvoz oruija na prostore buve SFRJ) ilegalnim nabavkama oruija na tzv. slobodnim tritiu. Prikljuenje Partnerstvu za mir, kasnije prijemom u NATO jedan je od prioritetnih ciljeva u kupnoj pol Hrvatske. 41

d) Razvitak (to povoljnijih) ekonomskih odnosa sa svetom gubitak ekonomskog potencijala (kako znaajnog izvoznog trita, tako i znaajnog izvora sirovina) SFRJ, Hrvataska je nastojala nadoknaditi preorijentacijom na svetsko trite. U tome je ostvarila relativno skorman uspeh. e) ulazak u evroatlanske integracije f)Odbijanje ukljuenja u Balkanske integracije (smatraju da nemaju kulturnih slinosto sa Balkanom ve vie sa centralnom Evropom jer su bili pod AU) Takoe koriste i religiju kao instrument. To nisu odrivi pravni argumenti ve politika elja i kompleks. Hrvatska je stigla do statusa kandidata za ulazak u EU. Javno mnjenje je zbog Gotovine podeljeno po pitanju ulaska u EU. Mnogi su protiv ulaska u EU, trae da budu kao Norveka. -Specifina pitanjaJedno od njih je pitanje odnosa sa Hrvaskim iseljenitvom u svetu. Lobiranje i pomo iseljenih u procesu osamostaljenja Hrvatske je znaakna. Pitanje odnosa prema Hakom sudu za Hrvatsku je karakteristino formalno prihvatanje,a praktino odugovlaenje sa ispunjavanjem obaveza izruenja. 39. Savremeni meunarodni poloaj i spoljna politika Grke (Zbornik: Stojkovi i Damian) Moderna Grka spoljna politika, koja datira od priznavanja njene nezavisnosti od strane Evropskih sila 1832, moe se grubo podeliti u 3 perioda. Prvi period koji je trajao od Grko-Turskog sukoba 1922 godine, karakterisao je odreeni ekspanzionizam mlade grke drave iji je glavni spoljno-politiki motiv bio da doe u posed delova tradicionalnih grkih maloazijskih oblasti koje su jo uvek bile pod turskom vlau. Drugi period, koji je trajao do 1974 godine karakteriu napori niza grkih vlada, demokratskih i autoritarnih, da ouvaju jedinstvo grke drave pred izazovima II svetskog rata i graanskog rata koji je usledio. Trei period, koji traje do danas, moe se oznaiti kao period diversifikacije grkih spoljno-pol veza dodajui pored bliskih odnosa sa SAD i jaanje veza sa Evropskom Zajednicom, iji je lan u meuvremenu postala, kao i blie kontakte sa Balkanski dravama. Zajedniki element za sva ova tri perioda je grki odnos prem Turskoj i jjena percepcija Turske kao glavne opasnosti za sigurnost Grke. Sve vanije spoljno politike inicijative Grke bile su motivisane, direktno ili indirektno, stvaranjem povoljnijeg odnosa snaga prema Turskoj. Kraj 80-ih i poetak 90-ih godina je period koji karakterie politika nestabilnost u Grkoj. Dve dominantne partije : PASOK i Nova Demokratija-smenjuju se na vlasti. Pobeda PASOK-a na izborima 1993 nije donela znaajnu pol stabilnost. Brojne okolnosti kao to su pitanje Makedonije, kriza sa Turskom oko egelskog ostrva, pitanje Kipra..dovele su do jaanja patriotskih i nacionalistikih oseanja u javnom mnjenju. Posle smrti premijera i voe PASOK-a Andreasa Papandreua 1996 g. I dolaska na te funkcije Kostasa Simitasa, izgleda da Grka, posle skoro pune decenije politikih previranja i nestabilnosti, na putu ka periodu unutranje politike stabilnosti. -Grka privreda se zadnjih decenija uz povremene manje uspone i padove nalazi u stagnaciji. Rast drutvenog proizvoda ima endenciju usporavanja zadnjih 30 godina (posebno u odnosu na druge zemlje EU) - SPOLJNE DETERMINANTE a) Turska kao najvei bezbednosni rizik za Grku percepcije potencijalne vojne pretnje Turske u odnosu na Grku imaju duboke istorijske korene ali su naroito pojaane od vremena Kiparske krize 1974. godine. Turska je iako saveznik u okviru NATO-a iskoristila vojnu silu za okupaciju sverenog dela Kipra i odande proterala oko 200.000 kiparskih Grka. Sve dok je tako, nijedna Grka vlada ne moi da smatra Tursku pravim savznikom. Grka smatra da se novi vojni potencijal Turske moe manifestovati protiv Grke ili na Kipru ili u Egejskom moru u Trakiji ( pod izgovorim zatite Turske manjine) Takoe se mstra da izbijanje sukoba na Kosovu koje bi bila na neki nain uvuena i Makedonija, moe dovesti do jaanja Turskog uticaja i na severnim Grkim granicama.

42

-Balkanska nestabilnost kao bezbednosni rizik za GrkuIzmeu 1981 i 1989. godine za vrme dok je A.Papandreu prvi put bio Grki premijer, Grka vlada je pokazal znaajan interes za Balkan. PASOK-ova Balkanska politika teila je da ostvari bliske veze sa svojim sevrenim susedima. Dodatna motivacija z atkvu politiku bila je kontrabalansiranje Turskog uticaja u regionu. Glavni oslonac PASOK-ove Balkanske politike je bilo stvranje specijalnih odnosa sa Bugarskom. Grko-Bugarsko zbliavanje je poelo padom Grko-vojne hunte 1974.godine. Uprkos injenici da su te dve zemlje pripadale razliitim vojnim i politikim blokovima, osnovu njihovog zbliavanja inila je Turska opasnost. Todor ivkov je krajem 80-ih iz Bugarske iselio nekoliko stotina hiljada Bugarskih turaka i Pomaka. Do promene u Grkoj politici prema Bugarskoj dolo je psole pada Todora ivkova i promene Bugarske politike prema Turskoj i prem Turskoj manjini u Bugarskoj. Nova Bugarska vlada prela je na politiku postepenog jaanja saradnje sa Turskom. To je i ujedno bio kraj Grke politike specijalnih odnosa sa Bugarskom. Za Grku Makedonsko pitanje ima vie aspekata. Grko protivljene imenu Republika Makedonija zasnovano je na tome jer je to jo iz vremena Aleksandra Makednoskog istorijsko ime Grke severne pokrajne Makedonije. Tu je i bojazan da bi nova Makedonska drava mogla podpasti pod jai uticaj Bugarske ili Turske. injenica je da su Bugraska i Turska bile prve zemlje koje su priznale samostalnu makedonsku dravu i to pod imenom Republika Makedonija-to je dalo dodatno opravdanje za Grku zabrinutost. Grka reakcija na proglaavanje nove Makednoske drave pod imenom Republika Makedonija bila je zatvaranje granice prema njoj i uvoenje ekonomskog embarga, koji je bio na snazi skoro 2 godine. U meuvremenu, strasti su poele da stiavaju i da se oseaju negativni ekonomski i politiki efekti embarga. (IzolovanostGrke u EU po tom pitanju i pritisak SAD) Makedonija je primljena u UN pod kompromisnim imenom Biva Jugoslovenska Republika Makedonija -Grka politika prema Albaniji uslovljena je injenicama da u junoj Albaniji ivi znaajna Grka manjina (izmeu 300 hiljada i 500 hiljada) da se u Grkoj nalazi, vie stotina hiljada albanskih migranata, koji su uglavnom ilegalni gastabajteri, i da dalje otvaranje Albanskog pitanja, koje bi uvuklo Kosovo i Makedoniju, moe predstavljati veliku opasnost po Grke bezbednosne interese. Ono to je vidljivo jeste to da Grci kupuju i ulau u infrastrukturu u Albaniji. Od samog poetka Jugoslovenske krize Grka je svojim stavovima, a i brojnim diplomatskim i humanitarnim inicijativama pokazala da ima nepristrasan stav u Jugoslovenskom konfliktu. Za Grku, najnepovoljniji scenario raspleta konflikta na jugu Balkana bilo bi izbijanje ratnih dejstava na Kosovu. To bi po njihovom miljenju, verovatno uvuklo u rat i Albaniju i Makedoniju, a takoe, direktno ili indirektno, i Tursku. to se tie odnosa sa naom zemljom, moemo rei da su oni prijateljski; Grko javno mnjenje ima pozitivno miljenje o nama i oseaja simpatije prema nama. Verovatno glavni razlog tome (pored verskih i istorijskih razloga) je to to se Grki i nai nacionalni interesi nigde ne suprotstavljaju. GRKA U POTRAZI ZA ODGOVARAJUIM MODELOM BEZBEDNOSTI Smatra se da NATO, zbog svoje globalne uloge vie valorizuje strateki znaaj Turske za Savez nego principijalne stavove Grke. Zbog toga to Turska ima vrlo vanu ulogu u Amerikim dugoronim planovima na Bliskom istoku, u bivim Sovjetskim republikama, u Aziji i uopte u muslimanskom svetu, NATO nije u mogunosti da u sukobu izmeu Grke i Turske arbitrira u korist Grke. Dakle, Turska ima veliki strategijski znaaj za SAD i NATO. Iz tih razloga traenje veeg oslonca u Evropskom sistemu bezbednosti je za Grku postalo odreena alternativa. Formiranje zajednike odbrambrene politike u okviru EU, u Grkoj je vieno kao veoma povoljna mogunost. Evropski bezbednosni okvir ima odreene prednosti za Grku u poreenju sa Atlanskim. Ako se ustanovi zajednika politika odbrane ona e po definiciji garantovati bezbednost od agresije spolja svim zemljama lanicama. Imajui u vidu Tursku pretnju, Grka bi u tom sluaju mogla da rauna na podrku EU. 40. Savremeni meunarodni poloaj i spoljna politika Makedonije (Zbornik: Stojkovi, Damian)

43

Od sticanja nezavisnosti, osnovna karakteristika spoljne politike Makedonije sastoji se u oslanjanju i povezivanju sa zapadnim silama, a u prvom redu sa SAD. Makedonija se granii sa Grkom na jugu, sa Bugarskom a istoku, sa SCG na severu i sa Albanijom na zapadu. Makednija ima velikih problema sa Albanskom populacijom na svojoj teritoriji. Odmah po sticanju nezavisnosti Makedonije, Albanci su poeli da trae nezavisnost (1992.g odrali su sopsteveni referendum na ome se 90% izjasnilo za nezavisnost u odnosu na Makedoniju, a izbili su i sukobi sa Makedoncima) Albanci iz Makedonij, kao i oni sa Kosova organizovali su sopstvene paravojne jedinice. Albanci su osnovali i svoj univerzitet u Tetovu. Dakle zakljuak je da u Makedoniji postoje konfliktni odnosi izmeu Makedonaca (koji prem propisu iz 1994 ine oko 67% populacije te zemlje) i Albanaca (oko 23% populacije) koji su u osnovi slini onima na Kosovu. Inae, Skoplje je posle Tirane drugi najvei albanski grad. Ovi unutranji problemi Makedonije umnogome optereuju njene odnose sa Albanijom, koja priznaje Makedoniju, ali je smatra dravom koja ne pripada iskljuivo makedonskom narodu. Vlada iz Tirane smatra da je popis stanovnitva lairan i da Albanci ine 40% Makedonije. Predsednik Albanije zalae se za reavanje problema diplomatskim putem ,a li je stavio do znanja da njegova vlada u sluaju izbijanja rata u Makedoniji nee stajati skrtenih ruku. -Drugi problem spoljne politike vlade u Skoplju sadran je u odnosima sa Bugarskom, iji su vojnici u oba svetska rata okupirali Makedoniju, pokuavajui da realizuju koncept Velike Bugarske. Bugarsko rukovodstvo smatra da makedonski jezik predstavlja samo jednu varijantu, (dijalekt) bugarskog jezika. Drugim reima, Bugarska je priznala makednosku dravu ali ne i postojanje posebne Makedonske nacije, tj Makedonija je za Bugarsku samo jo jedna Bugarska drava. Uprkos miljenju Badinterove arbitrane komisije da Makedonija ispunjava uslove za meunarodno priznanje, Makedonija nije bila priznata sve do kraja Jula 1992. godine. Glavni razlog za to leao je u protivljenju Grke koja je postavila odreene usove za priznanje, ukljuujui promenu imena Makedonije (strahujui od moguih buduih teritorijalnih aspiracija ove bive Ju republike prema severnim delovima grke teritorije). Grka negira postojanje posebnog Makedonskog identiteta. Takoe, spor je i oko zastave( zvezda na zastavi pronaena je u grobu Fiilipa Makedonskog). Makedonija je ipak postala lan UN pod privremenim, tehnikim imenom Biva Ju Republika Makedonija. U ekonomskom smislu, Makedonija je ranije, od SFRJ, bila dosta zavisna od celokupnog Ju trita. Nakon nestanka jedinstvenog trita Makedonska privreda je i dalje nerazvijena. Politiki sistem ove zemlje ini se nestabilnim, a njene odbrambrene snage su relativno slabe. Makedonija raspolae sa najmanjim ukupnim brojem aktivnih i rezervnih vojnika u poreenju sa susdnim zemljama. Nakon Slovenije, Makedonija je druga biva Ju republika koja je 1995. godina postala lanica programa Partnerstvo za mir a sklopljen je i sporazum kojim SAD i Makedonija uzajamno dozvoljavaju boravak na svojim teritorijama neogranienog broja vojnika druge strane. Makedonska vlada ulae znaajne napore u cilju razvoja uzajamnoh odnosa. Sjedne strane, uspostavljanje pol i vojne saradnje sa SAD trebalo bi da poslui za pacifikaciju Albanske manjine u Makedoniji. Sa druge strane, tim putem tei se postizanju vee fleksibilnosti stare Grke opomenutim spornim pitanima. Tree, Makedonsko rukovodstvo smatra da prisustvo amerikanaca u toj zemlji ojaava i njenu politiku poziciju u odnosu na Bugarsku, tj preventivno deluje prema eventualnim Bugarskim aspiracijama koje bi mogle dovesti u pitanje Makedonsku nezavisnost. Moderna makedonska drava ima ogroman geopolitiki i geostrateki znaaj, koji je priznavao i sam Bizmark govorei o geopolit znaaju makedonske teritorije u 19 veku. On je isticao da onaj ko vlada< Makedonijom vlada itavim Balkanskim poluostrvom. Svi oni koji ele da iz severne i Zapadne Evrope dou do Bliskog istoka ili Srednjeg moraju da idu preko Makedonije. - Atraktivnost geopolitikog poloaja Makedonije potie u prvom redu iz injenice da njen sredinji deo obuhvata jedan segment Vardarko-Moravske doline kojom prolaze kopnene saobraajnice koje spajaju Zapadnu i Severnu Evropu sa Bliskim istokom i susednim regionima. Povezuje i Solun i obezbeuje izlaz na Egejsko more a i itav prostor od june ka severnoj Srbiji. Zbog toga je Mekedonija od velikog znaaja i za NATO koji danas ima svoje baze preko kojih kontrolie Balkan i Bliski istok. Moemo zakljuiti da prisustvo stranih trupa na teritoriji Makedonije jaa, inae krhku bezbednost zemlje.

44

41. Savremeni medjunarodni polozaj i spoljna politika Rumunije Rumunija je prva dozivela veliku drustvenu promenu jer tokom 60-tih, 70-tih pa i 80-tih na vlasti je bio Causesku (dosao na vlast 1963)cija je politika bila diktatorska unutar zemlje. Sto se tice medjunarodne, spoljne politike on je bio mnogo liberalniji.Tito i Causesku su imali dobre odnose mozda i zbog odbijanja Rumunije da ucestvuje u napadu na Cehoslovacku. Takodje, 1967. sve bivse socijalisticke zemlje su prekinule diplomatske odnose sa Izraelom osim Rumunije. Causesku je sprovodio diktaturu u zemlji bez prava na politicke slobode, ljudska prava su bila ugrozena. Zrtve su ne samo manjine u Rumuniji vec i sami gradjani Rumunije. Zbog te cinjenice nasa drzava nije reagovala na ugrozena prava nasih manjina. Rumunija je priznavala nasu manjinu, imali su pravo politickog predstavljanja, pravo na jezik, versko organizovanjesto u drugim zemljama nisu imali. Kako je vreme odmicalo sve manje uspeha je Causesku imao na medjunarodnom planu, a u drzavi je sve teza situacija.Rumuni pokusavaju da beze iz zemlje zbog velikih restrikcija i rigoroznih propisa (samo 1 sijalica sme da bude upaljena u kuci) U takvoj situaciji, 1989. izbija konflikt sa madjarskom manjinom u Transilvaniji ili Erdelju(to je razlicito ime za istu teritoriju ). U tom kraju zivi oko 2-3,5 miliona Madjara. Rumuni su se i plasili samog njihovog broja a i nacina na koji su dobili tu oblast (na poklon za ucesce u i SR). To je dovelo do pobune u crkvama, jer Madjari su katolici, a Rumuni pravoslavci. Lokalni predvodnik je svestenik i rezultanta tih protesta su stotine prebijenih, povredjenih. To je bila samo kapisla koja je pokrenula konflikte u Temisvaru. U okolini Temisvara zivi veliki broj Nemaca. Sa njima je Causeski drugacije postupao. On je odobrio da oni mogu da odu iz Rumunije u slucaju da Nemacka za svakog coveka plati od 80.000-100.000. Drustvena revolucija je izbila i bila je iznenadjujuca za sve i niko je nije predvideo. Causeski je cak imao i jaku tajnu policiju. Vojska je stala na stranu naroda i jedni smatraju da je ona bila odlucujuci faktor, cinilac rusenja vlasti; drugi smatraju da je to ucinila upravo tajna policija. Kad su uhvatili Causeskog odmah su ga streljali sa zenom, i uhapsili sinove plaseci se sistema koji je uspostavio. Taj nagli prevrat dovodi do povecanog broja politickih partija. 90-tih su odzani demokratski izbori, pobeda reformisane komunisticke snage u socijalni blok. To ipak nije bila radikalna promena koju je trazio Zapad. Javlja se veliki broj zaposlenih a sve manje posla sto je karakteristika svakog tranzitnog drustva i dolazi do pobune rudara. Pojavljaju se i nacionalisticke stranke:velikorumunska i separatisticka Madjarska. Intervencijom EU potpisan je 1996. bilateralni sporazum sa Madjarskom i od tada vise nije bilo medjunacionalnih problema u vidu organizovanog politickog delovanja. Na taj nacin znacajno je popravljena unutrasnja medjunacionalna ali ne i ekonomska situacija. Iza nas su u mnogim aspektima. U Rumuniji su veliki problemi vezani za korupciju i kriminal pa neki smtraju da zbog toga oni nikada nece uci u EU. Razvijen petrohemijski kompleks ali raspadom Varsavskog pakta javlja se zabrinutost da li taj sektor moze opstati. Rusi su ostali korektni i omogucili su im da prezive. Rusija je donekle kupovala Rumunsku spoljnopoliticku poziciju. Ulaskom zemalja sa Balkana u Nato sve se vise steze obruc oko Rusije, Kavkaza. Rumunsko rukovodstvo je otvoreno reklo da zele u NATO i EU. U zemlji, privatizacija je sporo isla, pogotovu velikih giganata kao i sve tranzitne zemlje, tu je oklevala dok je privatizovala male firme. U okolini Temisvara postoji oko 2.000 malih italijanskih firmi. Razlog je prijateljstvo Berluskonija i premijera Rumunije Nastasija?? Rumunsko trziste je najvece trziste na Balkanu i geografski i demografski (23 miliona stanovnika)i zbog toga su mnogi ocekivali puno veci priliv kapitala. Rumunija je svoju orjentaciju usmerila ka EU i NATO-u, clanica je Partnerstva za mir. Rumunija je lojalno ispunila zahteve NATO-a a to nije bezazlen posao. Hrvatska mora npr. da izmeni oko 100.000 vojnih standarada da bi pristupila EU. Rumuni su to brzo radili. Oni su imali najvecu armiju na Balkanu, tenkove, avione ali nikada nisu ni vojnom doktrinom ni organizacijom vojnih jedinica pokazivali ofanzivu ni agresiju sto je iznenadjujuce za Balkan. Mnogi bi tu snagu iskoristili bar za pretnju. 45

Rumuni su vojni sektor znacajno smanjili, uklonili staro oruzje, sve novo kupuje po standardima NATO-a. postala je interesantan partner za SAD. Nije tajna da je Slobodan Milosevic 1994. ispipavao interes SAD nudeci im Niki aerodrom za bazu, ali oni nisu hteli. Ni je centar Balkana. Ideja SAD jeste pomeranje i prosirenje ka Rusiji. Rumunija i Bugarska su najznacajnije baze za trupe iz SAD pa se pretpostavlja da ce se trupe tu prebaciti sa Nemacke teritorije. Rumunija se prikljuila Centralnoevropskoj inicijativi; sa Bugarskom i Albanijom prikljuila se Crnomorskoj ekonomskoj saradnji; sklopila bilateralne ugovore o slobodi trgovine sa lanicama CEFTA (centralno evropska zona slobodne trgovine). Cilj spoljne politike je potpuna integracija u Zapadnu Evropu i evroatlanske ekonomske, politike i vojne strukture, tenja za punopravnim lanstvom u EU, ukljuenje u NATO.Regionalna i bilateralna saradnja sa susedima pogotovu onima u kojima ive Rumuni. Primljena je u Savet Evrope, postala pridruena lanica EU 1995. Tri su momenta dovela do promene poloaja Rumunije u savremenim meunarodnim odnosima: Raspad SSSR-a, Varavskog ugovora i SEV ime je nestala zavisnost od Moskve; Novi susedi Ukrajna i Moldavija (nakon raspada SSSR-a) i SRJ (nakon raspada SFRJ); Snana afirmacija zapadnog modela pol i ekonomskog organizovanja. Posle II sv rata dolo je etnikih pomeranja jer neke teritorije na kojima su iveli Rumuni su ustupljene tadanjem S Savezu (Besarabija I Severna Bukovina) Raspadom SSSr-a ove teritorije naseljene Rumunima nale su se u okvirima novih drava: Ukrajne I Moldavije Imala je nesporazum sa Moldavijom. U Rumuniji se smatra da su to Rumuni a ne Moldavci. To pitanje je jako delikatno ali oni ga kontrolisu zbog pristupa EU. Moldavija je danas punopravna drzava i nacija. Teritorijalni problem imaju sa Ukrajinom, a vezan je za Zmijsko ostrvo.1945. Rumunija je ustupila to ostrvo Sovjetskom Savezu i Rumuni kazu da je to bilo na koriscenje, a Ukrajinci tvrde da je ono dato trajno. Razlog tog problema jeste nafta oko ostrva. Rumunija ima i pretenzije prema Junoj Dobrudi koja je posle II sv rata pripala Bugarskoj.San-stefanskim mirom Rumunija je dobila nezavisnost i deo Dobrude. Tokom Balkanskog rata na kratko ju je Bugarska prisvojila pa je vratila Rumuniji. Za vreme I sv rata Rumunija je morala Rusima da obezbedi iskrcavanje u Dobrudi ali je Nemaka zauzima i nudi je Bugarskoj ali ne celu zbog stratekih puteva. Ali Pariskim ugovoriom 1918. Rumunija dobija Junu Dobrudu da bi posle II sv rata Juna Dobruda ipak pripala Bugarskoj. Znaajan je Temivarski ugovor potpisan 1996 izneu Maara I Rumunije a koji definie status I prava maarskih manjina u Rumuniji. Data su im sva manjinska prava pa I pravo na izbor lokalne uprave ali bez prava na teritorijalnu autonomiju. Ugovor je potpisan pod pritiskom SAD,EU, NATO-a. U vreme bombardovanja SRJ, stavila je svoj vazdusni prostor na raspolaganje NATO-u. Rumunija i Bugarska su primljene u NATO 2002. 42. Turska kao regionalna sila i njena politika na Balkanu ( Zbornik: Stojkovi, Damian) Zahvaljujui fleksibilnoj i konstruktivnoj spoljnoj politici Kemala Ataturka, koji se u svojim reformama oslanjao na veze i iskustva zepedne demokratije, a nastojao je odrava dobre odnose sa susedom SSSR-omUspostavljen je Balkanski pakt 1934 (Ju, Ru,Tur, Grka). U to vreme, sve do poetka II sv rata i raspada ovog pakta, Balkan je predstavljao jedno od glavnih podruija delovanja turske diplomatije. Za vreme II sv rata Turska je neutralna ( u poetku za Trojni pakt, pred karj za Sevznike) To je po zavretku rata uvelo Tursku u NATO -1952. i pridrueno lanstvo. U raspodeli snaga na Balkanu u toku hladnog rata i bipolarizma Turska personifikuje Zapadni blok. Sticajem okolnosti Turska se kofrontira sa Grkom pitanje Kipra i ostrava u egejskom moru. Do sporadinih odnosa bilo je i u odnosima sa Bugarskom zbog Turske manjine u Bugarskoj posebno u vreme T.ivkova kad je odluio da se oni moraju deklarisati kao Bugari. 46

U kratkom periodu 1953-55 Turska je sa Ju i Grkom bila lan Balkanskog saveza ali je zbog sve veeg nesporazuma Grke i Turske i normalizovanja odnosa Ju i SSSR-a ovaj savez stavlje ad acta. Kada su se poetkom 90.ih raspali SFRJ i SSSR u Ankari su preko noi oiveli otomanski snovi iako to javno nikada nije smela da prizna. Ankara je, ne sluajno, bila meu prvim zemljama koja je priznala novostvorene drave na ruevinama SFRJ i odmah je poela da intezivira odnose posebno sa Bosnom. Istoveremeno se naglo okrenula i prema ostalim zemljama, pre svega ka Albaniji. Od raspada Ju i SSSr-a ona nastoji da se nametne kao regionalna sila. Takvu poziciju Turske u mnogome odreuju i strategisjki interesi SAD koji su inae bliski saveznik Ankare. Kada je poelo raspadanje Ju, Ankara je od prvog trenutka nastojala da bude to prisutnija na prostorima gde ivi muslimansko stanovnitva. Upadljivo je poela da razvija odnose i saradnju sa Albanijom i Makedonijom da bi presekla tako osovinu Atina-Beograd. U tome joj raunice remeti Bugarska koja ne eli da se ukljui u politike igre Anakare. Turska je bila uz Iran najaktivnija islamska zemlka oko Bosanske krize. Turska je inae u konfliktu sa svojim susednim emljma: Iranom, Irakom, Sirijim, Jermenijom, Bugarskom, Grkom, Rusijom i Kiprom. Jedino je u ljubavi sa Sverenim Kiprom koji i nije drava ali je priznat jedino od strane Turske. Albanija je uz Makedoniju veoma znaajna karika u Turskim planovima na Balkanu, pogotovu naspram Grke i SCG sa kojima Turska tradicionalno ima veoma delikaten odnose. U te njene planove se zasad ne uklapa ni Bugraska koja ima drugaiji pristup saradnji na Balkanu. Turci pokuavaju da naprave zelenu transferzalu od Ankare preko Zapadne Trakije. Bugarske i Makedonije ka Albaniji i Kosovu pa preko Sandaka do Bosne. Na taj nain nastoje da odvoje Beograd i Atinu koji imaju tradicionalno dobre odnose. Ta njena nastojanja potvruju mnogi potezi.Ona je inicirala izgradnju auto-puta Istambul-Sofija-Skoplje-Dra. Taj projekat znai mnogo vie od jedne saobraajnice jer po strani bi ostala Grka, SCG i Rumunija. U isto vreme se razmilja i o jednoj vertikalnoj magistarli od Centralen Evrope, preko Bugarske i Turske do Bliskog Istoka. Ako se taj projekat realizuje opet e Beograd i Atina ostati na sporednom koloseku. Tursko javno mnjenje je optuivalo Atinu da stoji iza nemira u Albaniji, pogotovo to je pobuna poela na jugu Alabnija gde inae ive pripadnici mnogoborojne Grke manjine. Atina ne eli da ima navodno u susedstvu jaku Albaniju. Tursko prisustvo na Balkanu nije diktirano samo pol i strategijskim ciljevima nego ima i isto ekonomske razloge. Nove krize na Balkanu dovele bi do ogromnog talasa iz Albanije, Makedonije i Bugarske. U tom sluaju Turska bi se nala na udaru jer bi muslimani pokuali da nau utoite u njoj. To bi izazvalo ekonomsku krizu u zemlji koja se suoava sa visokom stopom nezaposlenosti. Taj problem je, iz Ankare gledano najizraeniji u Bugarskoj u kojoj ivi oko milion lica turskog porekla. 80-ih godina Turci su beali u domnovinu svojih predaka zbog progona komunistikog reima Todora ivkova, sada bee od nematine. Kada je 1997 godine utvreno da u zemlji boravi ilegalno od 300 do 400 hiljada bugarskih turaka odlueno je da se u Bugarsku proteraju svi koji su u Tursku stigli sa turistikom vizom ili bez nje. Meutim vlada je pod pritiscima javnosti zasad odustala od proterivanja u Bugarsku. Svakako, treba rei da je Balkan, u planovima Turske odskona daska i prirodan put prema Briselu ije kapije nikako da otvori mada na njih kuca vie od tri decenije. Protivnici Turske u EU su sve glasniji: ona je malim delom Evropska zemlja i mnogi se ale to u projektu Ustava nisu nglaeni hrianski koreni Evrope Ankara je zahvaljujui podrci monog saveznika SAD poslednjih godina stekla zavidnu meunarodnu poziciju, prema mnogim procenama moda i najvei po,znaaj od vremena otomanske imperije. Kada se raspao SSSR na trenutak se uinilo da e oslabiti njen geostrateko znaaj. Sve do tada, Ankara je bila isturena brana prema Sovjetskoj imperiji ali rat u zalivu 1991 pokazao je koliki je njen strategisjki znaaj u regionu. Zapadni saveznici su tokom sukoba sa Irakom koristili baze na Jugoistoku zemlje zbog ega je Turska dobila veliku vojnu i ekonomsku pomo. Danas na zapadu u Turskoj vide branu protiv prodora fundamentalizma prvenstveno iz Irana i njegovog izvora u kavkavske zemlje i u Centralnoj Aziji.

43. Sile EU i njihova balkanska politika lanice EU su Grka od1981. i Slovenija od 2004. EU sa Turskom ima carinsku uniju od 1964. Evropski sporazumi su zakljueni sa Bugarskom-1995. sa Rumunijom -1995. sa Hrvatskom i Makedonijom. 47

Sve ostale zemlje Balkana izrazile su elju da jednig dana postanu potpisnice i lanice EU. Politika EU prema balkanskim zemljama je tokom vremena prolazila kroz razne faze. Ona je oscilirala izmedju politike od slucaja do slucaja (prema svakoj zemlji Balkana drugaciji odnos) do pokusaja formulisanja jedne globalne i uravnotezenije politike prilagodjene specificnostima regiona. Sve do kraja 80-tih, EU nema nikakvu specificnu balkansku politiku. Sa raspadom Istocnog bloka (1989-1991), EU nastoji da ujednaci odnose prema svim istocnoevropskim zemljama, ukljucujuci i balkanske u okviru nove balkanske politike. U tom periodu su sve zemlje ukljucene u Opstu semu preferencijala EZ, a zakljucile su i tzv.sporazume o trgovini i saradnji prve generacije (SFRJ je vec imala zakljucen sporazum 1980.godine) U vreme kada EU otpocinje pregovore sa zemljama centralne i istocne Evrope o sklapanju sporazuma o pridruzivanju, dolazi do nasilnog razbijanja SFRJ i konflikta na prostoru prethodne Jugoslavije, koji u izvesnom smislu blokira dalje trendove u ujednacavanju saradnje EU sa centralnom i JIE. Umesto toga, EU zapocinje sa serijom, uglavnom neuspesnih intervencija diplomatskog, ekonomskog (sankcije) i humanitarnog karaktera, a odnose sa pojedinim zemljama prethodne Jugoslavije vezuje za pitanja resavanja konflikta, u skladu sa ocenom o njihovoj involviranosti u sukobe. Bugarska i Rumunija nastavljaju da se uklapaju u trend odnosa EU:sklapaju sporazume o pridruzivanju, ulaze u strukturni dijalog i podnose zahtev za clanstvo u Uniju. Tek nakon zakljucenja sporazuma iz Dejtona, EU nastoji da formulise koherentniji odnos prema onim zemljama regiona JIE koje su iz politickih ili ekonomskih razloga u zaostatku za procesom pridruzivanja i integracije centralne i istocne Evrope u Uniju. U tom okviru, u toku 1996. pokrenute su 2 inicijative. Jedna inicijativa je multilateralnog karaktera i sireg geografskog. Ona je inspirisana tzv.Paktom o stabilnosti u centralnoj i istocnoj Evropi iz 1995 i nazvana je Pakt o satabilnosti u centarlnoj i istonoj Evropi. Osnovni cilj ove inicijative je da za istim stolom okupi sve zemlje sa prostora prethodne Jugoslavije kao i susede ranije SFRJ, koje bi uz aktivnu finansijsku podrsku EU razvijale projekte saradnje u raznim oblastima prekogranicne saradnje. Druga inicijativa je vise bilateralnog karaktera i naziva se regionalni pristup EU. Zadatak ove inicijative je da definise buduce bilateralne ugovorne odnose EU i zemalja JIE. Cilj je da se podrzi mirovni proces i da se zemlje podstaknu na regionalnu saradnju. Prvi koraci su ucinjeni , ali jos nije dostignut stepen ozbiljne realizacije tih predloga. Pri tome bi trebalo imati u vidu da Balkan nikada nije bio, niti je sada vitalni prioritet za zemlje EU. Sve zemlje bive SFRJ bez Slovenije + Albanija osnovni preduslov za saradnju sa EU je stabilnost regiona. Mora postojati bra saradnja izmeu ovih zemalja. Njihova saradnja treba da osnai mirovni proces, da se drave obaveu za saradnju sa Hagom, da se radi na izgradnji civilnog drutva...Pored ovih postoje I obavezni Kopenhagenki uslovi iz 1993: Politiki: demokratija, ljudska prava, civilno drutvo Ekonomski: trina ekonomija, privatna svojina Pravni: vladavina prava Koje su osnovne karakteristike ovih inicijativa? 1) radi se o predlozima koji su inspirisani politickim okolnostima i koji su u velikoj meri politicki uslovljeni cak i kada se radi o pitanjima cija je sadrzina ekonomska. Citav regionalni pristup je zasnovan na pravoj arhitekturi politickih preduslova i uslova, od cijeg ispunjenja ce zavisiti razvoj bilateralne saradnje, kao i pomoci EU ekonomskom razvoju zemalja regiona. 2) Inicijative se zasnivaju na pretpostavci da ce obnova kontakata i saradnje zemalja regiona dovesti do boljeg razumevanja, poboljsanja ekonomske situacije a time I stabilnosti u regionu. EU podrazumeva da ce njeno aktivno ucesce u ovom procesu doprineti njegovom uspehu Ove inicijative nisu pracene nekim sirim i ambicioznijim planom finansijske pomoci obnovi i saradnji zemljama regiona. Sa izuzetkom BiH, Evropska unija vise racuna na vec poznate, postojece trgovinske ili finansijske instrumente. Francuska Sa razvojem dogaaja u naoj zemlji Francuska je bila primorana da se pridrui odluci lanica EU za priznanje Slovenije i Hrvatske i raspad velike Jugoslavije. Treba se setiti da je to vreme kad je itav svet bio ogoren uincima JNA u Vukovaru i najavom stvaranja Velike Srbije. Kraj jugoslovenske federacije je proglasila Badenterova komisija. Francusku nije zabrinjavalo samo nestajanje jedne prijateljske zemlje ve mnogo vie jaanje nemakog uticaja u regionu evropskog jugoistoka stendencijom daljeg irenja. 48

Francuska nije lako ostajala po strani. Posle pada Berlinskog zida, jaanje Nemake i njeno pribliavanje SAD, stvorili su izvesnu polarizaciju u Evropi. Raniji stabiolni francusko-britanski odnosi postali su manje srdani uz jaanje francusko-britanskog razumevanja i saradnje. To e tarajti za vreme cele konzervativne vlade Dona Mejdora. Francuska je zajedno sa Britanijom ostvariti svoje vojno prisustvo u Hravtskoj i BiH pod firmom UN. Zajednike snage brojale su 30.000 vojnika. To brojno uee u snagama UN nije bilo uobiajeno za ove sile. Ovaj izuzetak nije sluajan i upuuje na znaaj koji se pridavao akciji u ovom podruiju, iako se zadatak sastojao samo u odravanju mira i obezbeivanje humanitarne pomoi. Naziralo se da Francuska i Britanija imaju u odnosu na Srbiju meki pristup i vie razumevanja. Neoekivano sletanje Miterana u junu 1992. na sarajevski aerodrom kojim je dokazao da isti nije blokiran za humanitarnu pomo i otklonio bombardovanje srpskih snaga. Kada su srpske snage drale 70% bosansko-hercegovake teritorije moglo se uti da se Francuska i Britanija zalau za podelu BiH na najvei srpski i manji hrvatski deo i da smatraju da je rat okonan srpskom podelom. U januaru 1993. objavljen je Vens-Ovenov plan koji je predviao reenje ratnog sukoba zasnovanog na vojnoj realnosti na licu mesta. Sajrus Vens i lord Oven bili su u ulozi predstavnika UN tj EU. Izgledalo je da plan odrava kompromis amerikih i anglo-francuskih nastojanja budui da su na njega i SAD dale svoj pristanak u poetku. Kada je izgledalo da su anglofrancuski i ameriki nesporazumi koji su trajali od 1991.g poeli da se smiruju, buknuli su ponovo i dostigli vrhunac odbijanjem SAD da se saglase sa Vens-Ovenovim planom zbog neparvednosti prema Muslimanima. Ovaj plan je kasnije odbilo i rukovodstvo bosanskih srba uprkos pritisku najviih srpskih i jugoslovenskih zvaninih linosti. Kriza je okonana Dejtonskim sporazumom kojim su SAD uspele da ostvae puno vostvo u regionu. Jugoslovenski politika nije do Dejtona pokazala dovoljno razumevanja za meunarodni poloaj Francuske. Oekujui samo totalnu podrku od Francuske, srpska politika u Jugoslaviji i na ratnim popritima nije shvatala francuske obaveze i obzire prema ostalom delu meunarodne zajednice koje se osim Grke i Britanije, potpuno i bezrezervno opredelio za osudu i suzbijanje istaknutih srpskih naconalistikih ciljeva. Francuska je napadana do satanizovanja kao izdajica tradicionalnog prijateljstva. Posle Dejtona politiki utocaj Francuske na naim prostorima slabi, a ekonomski odnosi sa neom zemljom sve vie slabe. Spoljnotrgovinska razmena za SCG od 414 miliona dolara 1990g pala je u 1999.g na 125 miliona dolara. Francuska je pokazala elju da obezbedi svoje privredno prisustvo u Srbiji. Zainteresovanost za kupovinu Beoinsk ecementare, isporuka Alkatelove telefonske opreme, obnova beogradske vodovodne mree, osnivanje filijale banke Societe Generale samo su neki od pravaca tada najavljenog francuskog angaovanja. Iz poznatih razloga sve je odloeno. Francuska se priklonila NATO saveznicima i uestvovala u bombardovanju Jugoslavije. Francusko uestvovanje doivljeno je kao naruavanje prijateljstava i velika uvreda. Kao uteha pominjane su i olakavajue okolnosti za Francusku-saznalo se za veto iraka kojim je spreio razaranje beogradskih mostova, kasnije su stizale vesti da se francuske jedinice ponaaju tolerantnije prema Srbima na Kosovu. Demoliranjem Francuskog kulturnog centra deo graana demonstrirao je svoje raspoloenje, a jugoslovenska vlada je odgovorila prekidom diplomaskih odnosa. Naa vlada je aferom PAUK nepromiljeno otila dalje optuivi francusku dravu za meunarodni terorizam prema naoj zemlji. Ako je prekid odnosa primljen kao posledica bombardovanja, afera PAUK je doekana snevericom i otporom u pretenom delu nae javnosti. Pauk je bila samo potreba dnevne politike i tenja da se graani ubede u to kako su svi proziv nas. Francuska je primila aferu PAUK sa slinim neraspoloenjem, jer elja za popravljanjem odnosa je postojala i sa njene strane. Francuska je preuzela i konkretne krake u okviru EU za svestrani politiki preobraaj i ekonomski prosperitet kao nae zemlje, tako i njenog okruenja. Dans se esto postavlja pitanje: Da li je anglo-francuska podrka srpskoj politici ojaala nacionalistiki srpski reim, dala mu iluziju mogueg uspeha. Odgovor moe dati samo istorija. Francuska prua veliku humanitarnu pomo Bosni i Kosovu. Bila je inicijator novije politike EU da se meunarodne sankcije koje pogaaju stanovnitvo ukinu i zadre one koje pogaaju reim, da se otvori dijalog i 49

saradnja sa predstavnicima demokratske opozicije Srbije. Njena uloga u Paktu za stabilnost za jugoistonu Evropu je u mnogo emu vodea. Velika Britanija Karjem 80-ih i poetkom 90-ih poto je Miloevi preuzeo vlast u Srbiji, London nita nije uinio da zaustavi komadanje Jugoslavije. Londonska konferencija koju je premijer Mejdor sazvao 1992.g. pod vidom upuivanja plavih lemova u Bosnu, bila je zapravo nain da se izbegne ozbiljnije angaovanje. Tokom sledee tri godine sve do srebrenice, opasnost po ivote pripadnika mirovnih snaga bila je glavni britanski argumenat da se nita radikalnije ne preduzima. U ratu u Hrvatskoj London se drao po strani a u sukobu u Bosni uposlio je stqaru doktrinu podele spornih teritorija i razdvajanja zavaenih naroda, koja je dala katastrofalne rezulztate gde god je primenjena. Takozvani Vens-Ovenov plan ne samo da nije smirio sukobe nego ih je i podstakao. Naroito u Srednoj Bosni gde su 1993.g Hrvati, dotada saveznici Bonjaka krenuli u etniko ienje kantoka koji su im bili dodeljenji. Politika tadanje konzervativne vlade bila je prosrpska. U martu 1993.g pet sati dug razgovor tadanjeg amerikog dravnog sekretara Vorena Kristofera sa premijerom Mejdorom i efom Forin offisa Daglasom Herdom je osujetio ameriku reenost da se vojno intervenie u Bosni. Slaboj Mejdorovoj vladi nije odgovaralo bilo kakvo aktivnije spoljno vojno angaovanje i inila je sve da obuzda svog monog saveznika Ameriku. Poetkom devedesetih Forin ofis bio je nezadovoljan svojim otpravnikom poslova u Beogradu Majklom Robinsonom, jer se suvie oslanjao na srpsku opoziciju i 1993 uputio je ambasadora Ajvora Robertsa sa direktivom da uspostavi bolje veze sa vlau. Tadanji na reim je zloupotrebio ambasadora rutinske ambasadorove posete dobijale su na publicitetu tako je na srpskoj dravnoj televiziji izgledalo kao da Roberts ne izbija od Miloevia. London je shvatio da nema izgleda da nadoknadi prednost koju je Nemaka, ranim zalaganjem za priznavanje otcepljenih ju republika, postigla u Hrvatskoj i delimino u Bosni. Zato se u veoj meri od drugih na Zapadu okrenula ostatku Ju. U tom trenutku se jo i inilo da e Jugoslavija izai kao pobednik i dominantni inilac u podruiju. Jugoslavija je nailazila na meru dobre volje u tadanjoj konzervativnoj britanskoj vladi ali nije umela da to iskoristi zbog primitivnog posmatranja Zapada kao jedinstvene neprijateljske gromade. Trijumf laburista na izborima u maju 1997.g proslavljen je u Beogradu kao pobeda levice, mada je svakom ko poznaje britansku pol scenu bilo jasno da e to doneti samo vee nevolje Miloeviu. Novi premijer Toni Bler i novi ev Forin Ofisa Robin Kuk proglasili su etiku spoljnu politiku ma ta to znailo i potpuno su svrstali politiku Londona uz strategiju Vaingtona. I kao to je pod Mejdorom obuzdavala ameriki aktivizam prema zbivanjima u Ju, tako je pod Blerom poela da mu prua ohrabrenje. Ovo saveznitvo kulminiralo je u Kosovskoj krizi kada je Blerova Britanija bila najglasniji zagovornik amerikog intervencionizma. Godinu dana posle intervencije-osporavanje njenih rezultata postali su dominantni u britanskoj javnosti. Oekivanja Velike Britanije su bila ili e nova demokratska srpska vlast naslediti teko breme Kosovskog problema i time iskomplikovati jnejen odnose sa Zapadom ili e se obnoviti veze sa bivim Ju dravama i saraivati sa Hagom. to se Britanije tie ona je u orijentaciji prema Ju negde izmeu lojalnosti Americi i injenice da je London lan EU. Britanska diplomatija se uz Holandsku suprotstavljala opredeljenju ostalih lanica Unije da se ukine embargo na vazduni saobraaj. U februaru 2000 Robin Kuk je otputovao u Vaington da bi za promenu svog stava pridobio Medelin Olbrajt-to govori o dvostrukoj uslovljenosti britanskog postavljanja. Ove dve konstante specijalnih odnosa Britanije sa SAD i njenog lanstva u EU morae se polaziti u svakoj buduoj jugoslovenskoj politici. Nemaka -Hans Ditrih Gener (nekadanji ef diplomatije)iznenadio je svoje sagovornike: rekao je da e Srbija imati razvijene odnose s Nemakom znatno razvijenije nego sa drugim zapadnim dravama.Ovo je izjavio 1998 godine u razgovoru sa grupom Bonskih novinara odgovarajui kako vidi odnos Berlina i Beograda u budunosti. Takva procena moe da se zasniva na ekonomskim, politikim i imigracionim pokazateljima. SRNemaka bila je zajedno sa Italijom dugi niz godina vodei ekonomski partner SFRJ, ako se izuzme Sovjetski Savez s kojim je razmena tekla preko robnih listi i prebijanja meusobnih potraivanja preko centralnih banaka. Na spisku zapadnonemakih spoljnotrgovinskih partnera, SFRJ se tokom 80-ih godina kretala negde izmeu 15 i 20 mesta. SFRJ je velikim delom prodavala jeftinu radnu snagu. Recimo nemaki poruioci su isporuivali 50

materijal za izradu visoko kvalitetnih tekstilnih proizvoda, koji su iveni u jugoslovenskim fabrikama i potom pordavani kao nemaka roba irom sveta. Umesto preduzea u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj, sada takve poslove obavlja konkurencija u drugim zemljama srednje i istone Evrope. Nemaka ulaganja u privredu Srbije potpuno su obustavljena proteklih 15 godina. Jer trite SFRJ sa 23 miliona ljudi bilo je relativno zanimljivo za zapadne i nemake firme. Sadanje trite Srbije sa 8 miliona ljudi i prosenim primanjima oko 50 evra meseno daleko je od znaaja. Postoje neke oblasti-saobraaj, prevozna sredstva, telekomunikacije gde i ovako ojaena Srbija ima ekonomsku privlanost za inostrane ulagae, ali u doglednoj budunosti nema podloge za naglo jaanje kupovne moi Srbije. Nema nagovetaja da bi konkretni politiki interesi Nemake prema Srbiji mogli da nadomeste ekonomsku malokrvnost. Izmeu Nemake i Srbije ne postoji sloboda kretanja ljudi otkakao je Bon poetkom 90-ih zaveo reim ulaznih viza. Ni graani Rumunije i Bugarske kao ni Turske i Makedonije ne mogu da se upute bez viza. Generova procena da bi Nemaka mogla da postane vodei partner Srbije meu zapadnim dravama dobija na teini ako se ugao posmatranja prebaci iz Berlina na Beograd. Mora se napomenuta da je vojnopolitiki Nemaka i dalje vazal SAD. Socijaldemokratska-zelena vlada sledila je kurs Vaingtona na poetku rata protiv Srbije odbacivi pokuaj tada ruskog premijera Jevgenija Primakova da privue Berlin planu Moskve i zaustavi dalje eskalaciju. Ubrzo je Joka Fier ef nemake dipl predloio mirovni plan kojim je razgnevio SAD-ipak bitni elementi tog plana kasnije su pretoeni u rezoluciju UN. Ukoliko je verovati izvetajima u britanskoj tampi, nemaka je krajem maja 1999 iza kulisa zajedno sa Rusijom otvorila pregovaraki kanala sa Miloeviem u posrednitvo vedskog poslovnog oveka Petera Kastenfelta-ova zajednika akcija s Rusijom potvruje da Berlin ne odustaje od namere da trai to veu slobodu delovanja i u odnosu sa SAD. Deo takvog opredeljenja je i negovanja odnosa sa Rusijom. Ne treba zapostaviti ni uticaj Nemake na susede Srbije, bili to Slovenija,Hrvatska ili Albanija i Bugarska. Meu naslednicima SFRJ postoji niz politikih i pravnih pitanja koja e bez obzira na karakter vlasti u Beogradu, Zagrebu ili Srajevu jednog dana morati da se reavaju nekom vrstom spoljne arbitrae. U interesu je Srbije da ima normalnu komunikaciju sa najuticajnijom dravom u EU Treba se podsetiti da je zapadnoevropska politika priznavanja samostalnosti Slovenije, Hravtske i BiH bila prvenstveno gurana od strane Nemake. Na nemaku inicijativu osnovana je hrvatsko-muslimanska federacija u BiH. U traganju za reavanjem srpskog, albanskog i makedonskog pitanja, SAD e obratiti posebno panju na procene Nemake, koja se pokazala veoma politiki aktivnom na jugoistoku Evrope. Italija Uprkos kriza i rata, jedini element jugoslovensko-italijanskih odnosa- ekonomski iskazuje svih ovih godina konstantnu prisutnost.Jeste da je na niem nivou ali su za Jugoslaviju ti odnosi i dalje znaajni, tako da je Italija 1999.g izbila na drugo mesto (Iza Nemake ali ispred Rusije) po obimu trgovinske razmene. Dolo je do znaajnog posla izmeu Telekoma Srbije i italijanske kompanije STET uz grkog partnera vrednog preko milijardu nemakih maraka. Jugoslavija u periodu od 1996 do 1999.g belei konstantan deficit u trgovinskoj razmeri

****zbornik radova, strana 471-475 ****ovo pitanje se moze dopuniti sa poslednjim (63)*** 44. SAD i Balkan strateski i drugi interesi prisustva Kao jedina supersila, SAD su se opredelile za ulogu globalnog lidera oslanjajuci se na svoju vojnu, ekonomsku i politicku moc koja u dogledno vreme nece dobiti odgovarajucu protivtezu u svetu. U Evropi, SAD 51

su ocuvale vojne i politicke strukture Severnoatlantskog pakta uprkos raspadu Varsavskog ugovora, nestanku Sovjetskog Saveza i nastojanjima EU da pocetkom 90-tih godina preuzme vodecu ulogu u ovim oblastima. Od sredine 1993. SAD su zapocele reformu NATO-a s ciljem njegovog sirenja na Istok Evrope i revizije njihove uloge od odbrambenog saveza zasnovanog na Glavi VII Povelje UN ka vojno-politickoj organizaciji koja ce biti okosnica buduceg medjunarodnog poretka na kontinentu. SAD se pojavljuju na Balkanu kao supersila posle II sv. Rata. Maralov plan I vojna pomo. 1945. Transki zaliv 1947. Trumanova doktrina Posle hladnog rata Jugoslavija gubi strateki znaaj kakavje imala u toku hladnog rata. Politicka kriza u SFRJ krajem 80-tih stavila je SAD u protivurecan polozaj:dok je administracija, vodjena geopolitickim interesima SAD, zelela da podstakne privredne i politicke reforme i sacuva jedinstvo zemlje, uticajni krugovi u Kongresu i javnosti, nekriticki su podrzavali zahteve Slovenije i Hrvatske za otcepljenje. SAD se nisu pobrinule da sprece tu krizu iz 2 razloga: 1) Prvo, SAD su u prolece i leto 1991.bile zaokupljene posledicama rata u Persijskom zalivu, raspadom Sovjetskog Saveza i ujedinjenja Nemacke 2) Drugo, Amerikanci nisu imali osnova da inicijativu u krizi koja se dogadjala u evropskom dvoristu preuzmu od EZ koja je u to vreme zelela da afirmise Zajednicku spoljnu i bezbednosnu politiku kao kljucnu komponentu Mastrihtskog ugovora i potvrdi se kao kompetentan politicki i vojni faktor. Mogla su se cuti i druga misljenja poput jednog da je Vasington podstakao Evropljane da intervenisu u Jugoslaviji i posto je nepripremljena, pala bi na jugoslovenskom ispitu i to bi bolno podsetilo Evropljane na potrebu americkog vojnog i politickog prisustva na kontinentu. SAD su u prolece 1992. donele odluku koja je presudno uticala na dalji tok oruzanog sukoba svrstavajuci se uz bosanske Muslimane i Hrvate i vrseci snazan diplomatski, politicki, ekonomski i vojni pritisak na bosanske i krajiske Srbe i SRJ. Americki mediji pocinju propagandni rat protiv Srba koji su po svojim razmerama zestini mogao porediti sa ratom protiv SSSR. Uz saradnju sa NATO-om, Savet bezbednosti UN donosi rezoluciju kojom su zavedene ekonomske i diplomatske sankcije. Rat u BiH je 1992. godine postao unutrasnje politicko pitanje i pokrenuo je prvu ozbiljnu debatu o americkoj spoljnoj politici posle okoncanja hladnog rat. Misljenja su bila razlicita-za ili protiv vojne intervencije SAD. Oklevanje Dzordza Busa da primeni silu u Jugoslaviji bilo je predmet ostrih kritika demokratskog predsednika Bila Klintona u predizbornoj kampanji 1992, ali je i on pri dolasku na vlast bio uzdrzan. Kriza je ucinila da se u Evropi pojave ozbiljne sumnje u sposobnost novog americkog predsednika da odgovori obavezama lidera supersile zbog cega ce kasniji potezi njegove administracije u velikoj meri biti diktirani upravo odnosima sa saveznicima u NATO-u. Pocetkom 1993. kopredsednici Medjunarodne konferencije o bivsoj Jugoslaviji, Sajrus Vens i Dejvid Oven, formulisali su Vens-Ovenov mirovni plan za BiH iza koga je stala EZ ali ne i Klintonova administracija. Kada je skupstina Republike Srpske konacno odbacila plan, Klintonova administracija je u tome videla sansu za aktiviranje NATO-a u novoj ulozi pa je novi drzavni sekretar Voren Kristofer doputovao u Evropu s ciljem da evropske partnere privoli na takvo resenje. Posto se i u Londonu i u Parizu suocila sa odlucnim otporom vojnoj opciji, americka administracija se privremeno povukla. Francuska i Nemacka, ciji su sukobi obelezili politiku EZ u leto 1991., pronasle su kompromisnu formulu u Kinkel-Zipeovojinicijativi, koja je predvidjala podelu BiH u srazmeri 51%-49% u korist Muslimana i Hrvata i skidanje sankcija prema SRJ ukoliko ona privoli RS da prihvati ovakvo rezsenje. Tokom jeseni na britanskom nosacu aviona invincible odrzani su pregovori pod predsedavanjem Dejvida Ovena i Torvalda Stoltenberga, na kojima su se sukobljene strane priblizile predlozenom resenju. Sa svoje strane, Nemacka je na konferenciji u zamku Petersberg kraj Bona, krajem 1993. godine Tudjmanu i Izetbegovicu, po prvi put predlozila stvaranje muslimansko-hrvatske zajednice kao protivteze tadasnjoj vojnoj nadmoci Srba, sto nije urodilo plodom. Dva dogadjaja u prolece 1994. oznacice prekretnicu u buducem toku krize u BiH iako ce njihov znacaj doci tek kasnije do izrazaja. Najpre je, pod patronatom Vorena Kristofera, sklopljen Vasingtonski sporazum o stvaranju Muslimansko-hrvatske federacije u Bosni koja je okoncala rat Muslimana i Hrvata i vojno-politicki 52

izolovala bosanske Srbe, cime su SAD uspesno realizovale ideju koju je krajem 1993. pokusala da sprovede Nemacka. Ubrzo potom, aprila meseca, stvorena je i tzv.Medjunarodna kontakt grupa koja je obuhvatila 5 glavnih stranih faktora jugoslovenske krize, i 5 velikih sila postbipolarne Evrope:SAD, Rusiju, Veliku Britaniju, Francusku i Nemacku. Iako prvi pokusaj ovog svojevrsnog koncerta sila nije doneo rezultate jer su u leto 1994. bosanski Srbi odbacili njen mirovni plan, Kontakt grupa ce ostati glavni oblik uskladjivanja interesa glavnih spoljasnjih sila i cele medjunarodne zajednice.Rusija, koja je posle 1991, prvi put prihvacena kao ravnopravan partner SAD i zapadnoevropskih zemalja, u njenom daljem radu je prepustila inicijativu SAD. Izuzetak je bila jedino ruska inicijativa u Savetu bezbednosti UN da se na sto dana suspenduju trgovinske sankcije prema Jugoslaviji. Takva situacija ce potrajati sve do kraja 1994. kada su je promenila dva dogadjaja, jedan u Bosni, a drugi u SAD. U to vreme, doslo je do krize oko Muslimanske enklave u Bihacu kada su se bosanskim Srbima pridruzile jedinice Vojske Republike Srpske Krajine sa cijeg aerodroma Udbine su poleteli avioni koji su napadali polozaje bosanskih Muslimana. U SAD su pocetkom novembra odrzani dopunski izbori za Kongres na kome su pobedu odneli republikanci pod vodjstvom Roberta Dola I to je Bila Klintona dovelo u nezgodan polozaj kohabitacije sa Kongresom u kome su dominirali republikanci. Kako je politika njegove administarcije u Bosni bila na udaru kritike republikanaca Bil Klinton povlaci nove poteze: prvo je u Bosnu otputovao bivsi americki presednik Dzimi Karter koji je susretom sa rukovodstvom bosanskih Srba prekinuo medjunarodnu izolaciju Republike Srpske. Naredni potez bice Plan mini-kontakt grupe za Krajinu, tzv. planZ-4 (Zagreb-4) koji su zajednicki formulisali ambasadori SAD i Rusije u Zagrebu kao i predstavnici UN i EU. Ni krajiski ni bosanski Srbi nisu umeli da iskoriste priliku i okoncaju rat u momentu koji je za njih bio najpogodniji i to ce biti jedan od razloga radikalnog zaokreta americke politike prema njima. Tokom vremena, pokazace se da su SAD tokom 1994. omogucile ilegalne isporuke oruzja Zagrebu i Sarajevu dok su penzionisani americki oficiri obucavali oruzane snage Republike Hrvatske Rezultati ce se videti pocetkom 1995. kada je hrvatska vojska zauzela strateski znacajan grad Kupres u zaledju Knina i nagovestila obracun sa krajiskim Srbima. Sa svoje strane, pripremi za vojni obracun sa krajiskim i bosanskim Srbima pridruzili su se Evropljani koji su u Bosnu uputili tesko naoruzane jedinice za brza dejstva. Maja i juna meseca doslo je do eskalacije krize:posto je NATO zapretio novim udarima po polozajima bosanskih Srba oni su uzeli preko 500 talaca iz sastava UNPROFOR-a sto je izazvalo pravi sok u zapadnom javnom mnjenju. Ubrzo potom, bosanski Srbi su oborili jedan americki lovacki avion u sastavu operacije zabrane letenjai, uprkos tome sto je pilot nepovredjen izvucen iz Bosne, americka javnost je bila sokirana i podrska vojnoj akciji protiv Srba naglo je porasla. Vrhunac krize bio je pad Srebrenice i Zepe i izvestaji o srpskim masakrima koje su zapadni mediji siroko komentarisali. Hrvatska je operaciju Oluja izvela u avgustu, protiv Krajine pokazavsi zavidnu opremljenost i obuku svojih oruzanih snaga koje su ubrzo presle u zapadnu Bosnu, deblokirale Bihac i u saradnji sa muslimanskim snagama zauzele Drvar, Jajce i priblizile se na 20 km Banjaluci, kada su se zaustavile na americki predlog. Od 25.8.-17.9. u tome im je pomagala avijacija NATO-a koja je bombardovanjem srpskih polozaja, skladista, vojnih instalacija paralisala oruzane snage RS. Povod je bio eksplozija na sarajevskoj pijaci Markale 24.8, gotovo identicna onoj iz februara 1994. kao vinovnici opet su oznaceni bosanski Srbi. Poruka je bila svima jasna:NATO je potvrdio da je sposoban za operacije nametanje mira, a da se ni Rusija niti bilo koja zemlja tome nije mogla usprotiviti. Poraz Srba izazvao je talas odusevljenja u americkoj javnosti i medijima. 1.-21.11.1995. odrzani su pregovori u Ohaju koji su zavrseni parafiranjem Opsteg okvirnog sporazuma za mir u BiH. Sporazum pociva na principima Kinkel-Zipeove inicijative: teritorija se deli na dva entitetaMuslimansko-hrvatsku federaciju i Republiku Srpsku-u srazmeri 51% : 49%, koji su posle izbora pod nadzorom OEBS-a u septembru 1996., formirali zajednicke organe BiH. Nadzor nad sprovodjenjem vojnog dela Dejtonskog sporazuma tokom 1996. obavljalo je 60.000 vojnika medjunarodnih snaga pod komandom NATO-a. Sprovodjenje civilnog dela stavljeno je u nadleznost EU i OEBS-a. Ovim sporazumom okoncan je najtezi oruzani sukob u Evropi posle II SR i po prvi put posle 1991. stvoreni su uslovi za politicko resavanje sporova nastalih posle raspada SFRJ. Posle parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma Savet bezbednosti UN je ukinuo sankcije prema SRJ, a Komisija predlaze da drzave clanice EU normalizuju odnose sa Beogradom. Sklapanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma za BiH, ulaskom vecine balkanskih zemalja u program NATO-a Partnerstvo za mir, a u novije vreme i pokretanjem Inicijative za saradnju u JIE(SECI), SAD su 53

ucvrstile uticaj na JIE. Osnovni interes u regionu je sprecavanje pojave rivalske hegemonisticke sile koja bi ugrozila americke globalne interese i ulogu vodece sile u savremenom svetu. Vojne snage SAD imale su pravo preleta u Rumuniji, Makedonskoj I Bugarskoj. U BiH u okviru vojnih snaga SFOR-a, sada vie nisu. Albanija- tamo nisu trajno locirani. Jadranska povelja (Albanija, Hrvatska I SAD) mi i BiH smo prisustvovali kao gosti. Ovim sporazumom SAD garantuje bezbednost. Bugarska I Rumunija su lanice NATO od 2002 i tu se sprema tek trajno lociranje NATO snaga. SAD ima i velike interese sa stacioniranjem u Bugarskoj jer je tako blia Crnom moru i nafti. Na Kosovu su jako prisutni Bonstil baza. Jedno vreme u Tuzli (vie nisu). ****Knjiga:Savremeni procesi i odnosi na Balkanu, zbornik radova, strana 171-201 49. Rusija na Balkanu interesi, politika i ponasanje Zainteresovanost Rusije za ekonomske i pol veze sa zemljama na Balkanu potiu jo iz IX veka jer se sa irenjem ruske drave irio i njen uticaj u vizantijskom svetu. U zavisnosti od razvoja dogaaja u odnosima izmeu velikih zemalja slabio je ili jaao Ruski uticaj na Balkanu, ali nikada nije dovedeno prisustvo Rusije na Balkanu u pitanje Imperijalni karakter drzave i vekovna potreba za izlazak na topla mora odvijali su se u 2 pravca:jedan je vodio preko Bosfora i Dardanela i Sredozemnim morem, a drugi je isao kopnom preko susednih drzava i Balkana. Prisustvo Rusije na Balkanu nije bilo samo motivisano trgovackim interesima, sta vise dominantniji je bio faktor povezivanja pravoslavnih naroda.Rusija je pred Portom zastupala interese pravoslavaca. Afirmisala je ideju panslavizma tj ujedinjenja svih Slovena oko Moskve kao Treeg Rima i titila je ideju komunizma. Rusija se cesto tokom istorije javlja kao oslobodilac od velikih sila. Posle I sv rata SSSR gubi pozicije kakve je Rusija imala na Balkanu, jer su na vlasti u Balkanskim zemljama bile monarhije a u SSSR komunizam koji je sruio temelje Carske Rusije I zaveo diktaturu uz prenje Kominterne da se proleterska revolucija mora proiriti na ceo svet. Pred II sv rat komunisti su u balkanskim zemljama prednjaili u antifaistikoj borbi, a prodor Crvene armije na Balkan samo je uvrstio komunistiku orijentaciju ovih zemalja pa su na vlast u Rum, Bugarskoj,JU, Albaniji dovedeni komunisti. Uticaj SSSR-a na Balkan znatno je smanjen izlaskom Ju iz njene sfere uticaja 1948 i Albanije 1961. Posle II sv rata na Balkanu je bila validna formula 2+2+2 ravnotee snage Okonanjem hladnog rata, raspadom SSSR-a i Ju krizom nastaje nova situacija na Balkanu. Rumunija I Bugarska izlaze iz Varavskog pakta i okreu se Zapadu. Rusija je sve vie okupirana svojim problemima i udaljava se od Balkana. Kada su u taj politiki vakuum uletele SAD, Rusija je nastojala da ouva bar svoj tradicionalni uticaj na pravoslavne zemlje Zemlje bivse sovjetske sfere uticaja intenzivno se vezuju za politicke i ekonomske institucije EU. Nivo ekonomske razvijenosti na kome se nalaze gotovo sve drzave regiona je takav da u skorije vreme privrede ovih zemalja u odnosu na razvijene evropske zemlje mogu biti samo periferna izvorista sirovina sa jeftinom radnom snagom. Kolika je ekonomska zavisnost sa vecim zemljama, tolika je i politicka. Pokazalo se u kriznim momentima da su EU i Rusija zainteresovane za lokalizovanje sukoba u meri u kojoj to ima direktnog uticaja po bezbednost u Evropi. Sto se tice jugoslovenske krize, Rusija je nastavila politiku SSSR-a i zalagala se za celovitost Jugoslavije i resavanje sporova mirnim putem, uz posredovanje UN i drugih institucija koje se brinu o bezbednosti. Takav odnos medjutim, nije predstavljao prepreku za rusko rukovodstvo da, kada je to ucinila cela Evropa, prizna samostalnost bivsih jug republika:Hrvatsku i Sloveniju je priznala vec u februaru 1992, Makedoniju u aprilu, a BiH u maju iste godine. Rusija nije pokazala, kao sto se ocekivalo, posebnu naklonost prema politici SiCG u odnosu na druge. U tom periodu uticaj Rusije na Jugoslaviju je opao. Karakteristika tadasnje ruske diplomatije je sto insistira na 54

oslanjanje na medj zakonitosti, na postovanje principa OEBS-a i suprotstavlja se agresivnom nacionalizmu uz postovanje ljudskih prava. Rusko rukovodstvo je u drugoj polovini 1991. pokusalo da ucini nesto samostalno u vezi sa regulisanjem odnosa izmedju Srbije i Hrvatske. Oktobra 1991. sovjetski predsednik M.S.Gorbacov je u Moskvi organizovao susret izmedju Tudjmana i Milosevica. Posle ovog pokusaja u ruskoj politici prema yug krizi dolazi do pomeranja. Ucesce sovjetske delegacije na pregovorima o regulisanju jug krize u Hagu, oktobra 1991. i usvajanje Deklaracije o stanju u Yug oznacili su da se Sovjetski Savez ukljucio u proces traganja resenja. Haska Deklaracija je definitivno odredila Srbiju kao agresora, sto je SSSR potpuno prihvatio i na taj nacin dolazi do potpunog razlaza u odnosima izmedju Srbije i Rusije. Razlike Rusije i Srbije su postajale sve vece:Rusija se orjentisala na izgradnju demokratske drzave, dok je srpsko rukovodstvo u pocetku otvaranja krize na prostorima SFRJ zastupalo tezu o jedinstvu svih srpskih teritorija, sto je znacilo preispitanje prethodnih unutrasnjih granica Jugoslavije. Zajednicki nastupi Rusije sa EZ i SAD u odnosu na krizu, nisu zatvorili mogucnost privremenih samostalnih aktivnosti Rusije. Pored protivljenja uvodjenju sankcija, Rusija je kritikovala sustinu rezolucije GS UN o narusavanju ljudskih prava u Yugi Situacija u BiH. Tada je sa njihove strane receno da su te rezolucije jednostrane i da nose antisrpski karakter.. Na takticki izmenjen odnos Rusije prema jug krizi doslo je zbog povecanja taktickih razlicitosti medju zapadnim partnerima Rusije. To je dovelo do stihijske podele rada po kojoj se svako pozabavio sopstvenim klijentom u zoni konflikta:EU je u osnovi pokrivala Hrvatsku, SAD je iskazivala naklonost prema bosnjacimamuslimanima, dok je Rusiji ostala uloga staratelja srpske strane.podela uloga je jos vise komplikovala situaciju:Rusija je sa jedne strane nastojala da ocuva saglasnost sa drugim velikim silama, a sa druge da bude advokat srpskih interesa. Rusija je tesko odrzavala tu ravnotezu. Ruska politika je cesto bila kontradiktorna:u svom deklarativnom domenu bila je razlicita u same sustine, koja se bazira na izbalansiranosti i distanciranju od svih aktera u sukobu. Bez obzira na sve promene, jedno je ostalo nepromenjeno:i pored snazne diplomatske aktivnosti, ucesce Rusije u mirovnom procesu je bilo skromno, a stvarni uticaj na tok dogadjaja u zoni konflikta izveden iz potreba i ciljeva partnera. I kada je isticala nezadovoljstvo nekim odlukama zapadnih sila, Rusija nije imala realnih mogucnosti da utice i dalje od osude nije htela da ide. Ona nije imala osnovne stimulanse za aktivno mesanje u krizu. Najznacajniji principi ruske politike prema yug krizi su: politika Rusije je uvek polazila sa stanovista da se regulisanje krize moze postici samo pregovorima izmedju zaracenih snaga. Ova kriza je skrivala mogucnost od opstebalkanskog rata. Ruska diplomatija je sve uradila da do toga ne dodje uz saradnju sa drugim zemljama S vremena na vreme je iznosila stav o stetnom dejstvu sankcija na pregovaracki proces. Rusija zeli da zadrzi izvesna istorijska prava prvenstva u odnosima sa drzavama bivse Jugoslavije, ali je njen nacionalni interes u ovom momentu, dalji od Balkana nego u periodu posle II SR. ***Zbornik radova Savremeni procesi i odnosi strana 225-236 50. Italijanska balkanska politika Italija je bila sused bivse Jugoslavije, sa kojom je od 1945. godine do raspada prosla kroz vise osetljivih faza razvoja medjunarodnih odnosa, od trscanskog konflikta 1954. koji je pretio medjusobnim sukobom sa ozbiljnim opasnostima izbijanja cak i sukoba do regulisanja dobrosusedskih odnosa koji su svoju kulmunaciju doziveli upravo uoci raspada zemlje; Italija je, vise nego druge zemlje, pokazivala veliku zainteresovanost da se konflikti u Jugoslaviji resavaju mirnim putem i kompromisima, ako je moguce u jedinstvenoj drzavi. Cilj je svakako izbegavanje destabilizacije regiona. Etnicki konflikt u drzavi se reflektovao na znacajnu italijansku manjinu, koja je svoje interese mogla da ostvaruje samo u stabilnoj drzavi. Ova pitanja iako resena Osimskim sporazumom u odnosu na bivsu Jugoslaviju- ponovo ce se pojaviti kao aktuelna. Raspadom SFRJ ponovo su se pokrenute rasprave o 55

nekim teritorijalnim pitanjima (Istra, delovi Dalmacije). Neke profasisticke struje u Italiji otvorile su pitanje samoopredeljenja italijanske manjine koristeci u osnovi danasnju argumentaciju kosovskih Albanaca (Istra i Dalmacija treba da budu vracene svojoj matici). Neki zvanicnici su iz Srbije slali poruke da Italija to uradi, medjutim Italijanska vlada je odolela ovim iskusenjima. - Italija je clanica EU koja sebe,uz Francusku, vidi kao legitimno vodeceg politickog i ekonomskog aktera u podrucju Mediterana i otud smatra prirodnim svoj interes za stabilnost regiona. Izostavljanjem Italije iz kontakt grupe izazvalo je nemalo razocaranje italijanskih politicara, sto je kasnije ublazeno formiranjem ad hoc ukljucivanjem Italije u prosirenu kontakt grupu Faze kroz koje je prosla Italija tokom jugoslovenske krize: faza neodlucnosti i iscekivanja (1988-1991)-Italija se zalaze za ocuvanje Jugoslavije, suprotstavlja se ranom priznavanju Slovenije i Hrvatske, a kasnije prihvata opsti pristup EU. Prema nekim izvorima, cak je i tolerisala transfer oruzja u Hrvatsku. Faza kalkulacija- priznanje Slovenije i Hrvatske radi odrzanja ravnoteze(zbog manjina). Italijansko mnjenje za rat u Bosni osudjuje Srbe i 1994. u Luksemburgu na sastanku SAD-EU, Italija trazi od Rusije da izvrsi pritisak na bosanske Srbe da prekinu ratne operacije. Faza povecanog aktivizma-1994. Italija postaje zagovornik uvodjenja sankcija protiv SRJ. Italija prikljucuje svoje snage (2.500 vojnika) IFOR. Italijanska teritorija je bila baza intervencije NATO avijacije Najnoviji period-zainteresovanost za problem na Kosovu Odnosi Italije i Slovenije-normalizovali su se tek nakon sto je Slovenija prihvatila italijanski uslov da putem nacionalnog zakonodavstva omoguci prenos nekretnina na strane drzavljane, cime bi se mogla nadoknaditi steta iz Slovenije proterenim Italijanima nakon II SR. Postignut je i Sporazum o zastiti manjina. Sada su obe clanice EU. Italijansko-hrvatski odnosi nalaze se u usponu, ali se ne moze reci da su previse srdacni. To treba pripisati problemima na koje nailazi italijanska manjina u Istri i gusenju tradicionalne autonomije od strane Zagreba i posledicama optuzivanja Italije od strane Tudjmana da su na strani Srba iz Krajine. Italija je cak imala stav da sankcije treba da se uvedu i Hrvatskoj zbog mesanja u unutrasnju politiku BIH. Saradnja u oblasti saobracaja, turizma je stalno u usponu. Odnosi Italije i Makedonije- su veoma dobri i na politickom i na privrednom planu. U grcko-makedonskom sporu oko imena i amblema Makedonije, Italija se izjasnila u vecini pitanja u prilog Makedoniji, zbog cega je dozivela poteskoce u odnosima sa Grckom. Odnos Italije i SRJ- Italija zahteva od nas: postovanje Dejtonskog sporazuma, demokratizacija institucija, saradnja sa Hagom... sto se tice privredne saradnje, 70% razmene otpada na Srbiju i CG, sto otvara perspektivu za buducnost. *** zbornik radova, strana 237-256 51. Politika Vatikana prema Balkanu i balkanskim drzavama Osim pravoslavlja, i rimokatolicizam je veoma prisutan na Balkanu. Svi Hrvati, Slovenci i 10 % Albanaca su rimokatolici, kao i pojedini drzavljani SCG. Generalni stav Rimokatolicke crkve se svodi na to da drzava mora biti odvojena od Crkve, i obratno. Crkva ima pravo da izrice moralni sud o politickim delima i podupire sporazume izmedju drzave i crkve po cemu vidimo da ima i te kako uticaj na politicki zivot. Uticaj rimokatolicizma na balkanskim prostorima oseca se trojako:kao direktno delovanje na politicke interese, indirektno delovanje preko drugih institucija i preko politickih partija koje formiraju laici i koje se pozivaju na rimokatolicizam kao osnovu svog delovanja . prva forma je vazna jer ukljucuje Crkvu u direktnu politicku akciju. To pokazuje izjava pape Jovana Pavla II:Vreme je da se silom potvrdi da je bilo dosta rata. Rat ratu je pravedan i nuzan. Time se papa jasno izrazio u vezi sa napadom na RS 1995. i time istakao da je Crkva za taj rat i da ga smatra pravednim. 56

Vatikan se jasno pokazao kao jedan od najvaznijih politickih cinilaca i ucesnika u dogadjajima na prostorima bivse SFRJ. Neki akademici smatraju da je rimokatolicka crkva radila u saradnji sa SAD u ostvarivanju sadasnje politike SCG. Italijanska revija Limes je otvoreno optuzila Vatikan za rusenje SFRJ. Revija je imala i podatak da je Vatikan, iako se zalagao za jedinstvenu Jugoslaviju, imao gotove planove o prekrajanju SFRJ i prostor podelila na episkopske bez obzira na granice... Posle akcije Oluja, hrvatski kardinal, je izjavio da je akcija moralno opravdana zbog prava na samoodbranu. Uloga crkve u legitimizovanju rata je vise nego ocigledna, ali ona nije u svemu saglasna sa Hrvatskom. Pre svega, Rimokatolicka crkva, po svojoj doktrini, iskljucuje nacionalizam, ona je nadnacionalna. Ona podrzava jedino nacionalizam kada je u interesu rimokatolickih opstih potreba. Za razliku od sukoba sa Srbima gde je Rimokatolicka crkva bez rezerve podrzavala Hrvate, u Bosni je situacija drugacija. Nasuprot interesima Hrvata, koji su zeleli da podele Bosnu, crkva je podrzavala ideju jedinstvene Bosne. Engleske katolicke novine optuzuju Crkvu za nacionalizam. Osim u Bosni, RC ozbiljno deluje i u drugim balkanskim zemljama. Njena delatnost ima bitne politicke dimenzije. U Sloveniji je premijer, Janez Drnovsek, uputio ostre kritike slovenackoj RC zbog mesanja u politicki zivot. U Albaniji se Crkva svesno upustila u trku sa islamom oko uticaja na politicki zivot. Obe verske zajednice trose mnogo para na podizanje bogomolja koje bi trebalo da nadvise jedna drugu. Tako je u Skadru izgradjena najvisa dzamija na Balkanu i to odmah iza velelepne katedrale. Kada je u Tirani, 1995, poceo da se gradi najveci islamski centar na Balkanu, Vatikan je objavio da planira izgradnju velike crkve u neposrednoj blizini. Veliki broj politickih partija se pojavljuje kao protagonisti rimokatolicke doktrine: Slovenacka socijaldemokratska stranka, Savez vojvodjanskih Madjara Ranija istorija (iz neke sveske, uzeti sa rezervom) Vatikan je uvek podrzavao ekspanziju velikih suseda, katolickih drzava, na prostore naseljene Slovenima. Na Balkanu se Vatikan suocava sa interesom Rusije, kao i sa pravoslavljem, podrzavanim od strane Rusije. Vatikan je zabranio upotrebu staroslovenskog jezika i glagoljice (ne zna se kada!!), a u evropskoj javnosti sirio pricu o Srbiji kao primitivnoj i verski netolerantnom ****Zbornik radova , strana 305-312 52. Islamski cinilac u balkanskim odnosima Islam jasno istice da nema odvajanja vere od drzave, jer su to dva lica jedne medalje. Islamska zajednica svojom dogmom proglasava da se svi muslimani moraju ujediniti u jedinstvenu svetsku islamsku zajednicu. Prvi zadatak i duznost islamskog svestenstva nije da propoveda veru u Boga, vec da radi na stvaranju drzave koja ce okupiti pod jednim vladarom i jednim zakonom (Kuranom) sve muslimane sveta, odnosno vera u Boga podrazumeva upravo to. Na balkanskim prostorima to je dobilo oblik borbe za pretvaranje postojecih islamskih zajednica u politicke aktivnosti radi stvaranja jedinstvene balkanske islamske drzave. Za delovanje na tim prostorima stvorena je organizacija Savez islamskih zajednica Istocne Evrope. Za generalnog sekretara imenovan je tadasnji vrhovni poglavar iz SFRJ Jakob Selimoski, za pocasnog predsednika Sabri Korca ondasnji poglavar albanskih muslimana. Cilj im je bio da se prizna samostalnost BiH, da kosmetski Siptari dobiju svoju samostalnu politicku zajednicu, da se prizna autonomija Rasko-polimske oblasti i da se u Makedoniji suverenitet podeli izmedju Siptara i Makedonaca. Ona je, u stvari, zahtevala teritorijalno rasparcavanje Srbije i islamizaciju Makedonije. Danas islamski faktor je bitan u Bosanskoj krizi.Istone zemlje: UAEmirati, Iran pomogli su mulsimanima u oruiju krei embargo na uvoz oruija. Turska je slala svoje vojnike da bi poveala muslimanski uticaj na Balkanu. 7 miliona muslimana ostalo je na Balkanu posle Osmanske imperije. Tenja za stvaranjem islamske zelene transverzale- Bosna, Sandak,Kosovo,Albanija, Zapadna Makedonija, Trakija, Ankara ka Uzbekistanu, Tadikistanu, Turkmenistanu, Azajberidanu. Koje drave su suoene sa islamskim problemima? 57

U Sloveniji je problem to ne moe da se izgradi damija, ima 5000 muslimana ali nema problema. U Hrvatskoj nema problema sa muslimanima. U BiH da nema meunarodne intervencije situacija ne bi bila onakva kava je danas. U Srbiji -na prostoru Kosmeta muslimani su preko 95%, u Makedoniji skoro 100%, a u Albaniji 70%. U Makedoniji 2 partije imaju slogan:Sa albanskom krvlju i islamskim duhom. U albaniji je formirana mala i za sada neparlamentarna partija Albanska nacionalna ujediniteljska partija, neofasisticka, antigrcki nastrojena. U Bugarskoj je na izborima 1997. Unija nacionalnog spasa osvojila 13 mesta. Postoji problem sa Pomacima. Citav Grcko-Turski spor je spor islamskog sveta. U Zapadnoj Trakiji postoji turska manjina ali nije velika. U Rumuniji je cak otkriveno udruzenje studenata koja je delovala pod imenom Muslimanska braca a parola im je borba svim sredstvima za stvaranje svetske islamske drzave, a iz Turske su stizali nastavnici koji su im propovedali o realizaciji islamske drzave. to se Crne Gore tie oni imaju svoj deo Sandaka. Muslimani se u Crnoj Gori izjanjavaju kao crnogorci. Postoji problem u Turskoj-islamski fundamentalizam. Endrogar nacionalna islamska stranka ali u Turskoj taj fundamentalizam spreava vojska. ***Zbornik, strana 312-315 53.Politika drzava suseda u toku jugoslovenske krize i agresije NATO Jedan broj autora kod nas (publicisti, novinari)su okrivljivali mnoge susedne zemlje za raspad zemlje pa se zbog toga u javnosti, stvorila jednostrana slika uticaja susednih zemlja na raspad. Uglavnom se misli na:Austriju, Madjarsku, Italiju a neki autori cak spominju i Bugarsku. Ovome se moze dodati i Vatikan, ali mi ne smatramo da ona ima veci uticaj. Austrija je prva podrzala odvajanje Hrvatske i Slovenije i za to postoje 2 razloga: 1) neposredno se granice 2) neki su tvrdili da je to odraz sentimenta, tj. da zele da nam se osvete za gubitak u i SR i da je to njihov pokusaj i ideja o obnavljanju zemalja gde je katolocanstvo dominantna religija, tj. stvaranje nove Habzburske monarhije Sta su bili stvarni razlozi ne zna se tacno mada Austrija jeste neobjektivno tada postupila. Sa druge strane ne mozemo reci da je Austrija srbomrzac jer u njoj zivi oko 200.000 nasih gradjana koji tamo rade i sigurno da ona nije neprijateljski nastrojena. Austrija pripada onom krugu zemalja koje su ve u poetnoj fazi jugoslovenske krize ispoljile zainteresovanost za nain na koji e ona biti reena. Ona se vrlo jasno zajedno sa Nemakom svrstala uz Sloveniju i Hravstku koje su insistirale na potpunom osamostaljenju. Uz Nemaku ona je vrlo aktivno preuzela ulogu u kampanji koja je u drugoj polovini 1991.g bila voena u prilog to skorijem priznavanju nezavisnosti Slovenije i Hrvatske. Kao susedna zemlja Austrija j bila veoma neposredno zainteresovana za nain na koji e se ju kriza reiti. U vreme velike zabrinutosti koju je izazvalo angaovanje jedinica u JNA u Sloveniji, Austrija je preuzela i odreene korake u cilju rasporeivanja svojih vojnih efektiva u blizini austrijskojugoslovenske granice i oto je reagovala kod jugoslovenskih organa zbog povrede austrijskog vazdunog prostora. Sasvim izvesno ovakav stav austrisjih vlasti bio je u funkciji stvaranja atmosfere protiv politike saveznih organa i JNA. Ve 8.jula 1991. podrala je zahtev Slovenije i Hrvatske za priznavanjem nezavisnosti. Sve ovo je podstaklo i razmiljanja da se radi o pokuajima da se omogui neka forma ponovnog okupljanja onih teritorija koje su nekada sainjavale AU monarhiju. Austrija je odbijala ovakva tumaenja. Austrija je veoma rano ispoljavala svoje neslaganje sa nainom na koji je u Srbiji tretiran problem Kosova. Ona se zalagala za ira prva Albnaca. U toku eskalacije ju krize Austrija je sledila radikalne stavove Nemake. Najradikalnije stavove zatupao je ministar inostranih poslova Alojz Mok, ali su oni esto naknadno ublaavani istupanjima drugih politiara. Svoj radikalizam je opravdavala smatrajui da e priznanjem Slovenije i Hravtske ublaiti i smiriti situaciju u Ju. Nakon to su zemlje EZ 15.januara 1992. priznale nezavisnost Slovenije i Hravatske i Austrija im je dala svoje priznanje. Austrija je veoma aktivno iznoslila pitanje Ju kako u okviru KEBS-a tako i u okviru UN. U tom periodu Austrija je bia lan Saveta bezbednosti i bila je i njen presedavajui. Na toj funkciji ona se zalagala za usvajanjem odluka 58

koje su Srbiju i njenu politiku stavljale u poloaj glavnooptuenog za zbivanja na podruije ex Ju i za oruane sukobe na teritoriji BiH. Madjarska je davala podrsku Hrvatskoj, isporucivsi joj puske. Postoji svedocenje___________________________tadasnjeg ministra za________________-da je glavnina oruzja stizala svercom pojedinaca po par puski, iza toga nije stajala drzava. Nezvanicno se pominje da su se u madjarskim bazama obucavali hrvatske zenge (zbor narodne garde) ; da su u nasu zemlju stizali hrvatski spijuni preko madjarske teritorije i da im je madjarska to dozvolila Bugarska nije imala neki poseban znacaj Od 1992-95. se menja situacija jer Austrija i Italija vise nisu nasi susedi, a novi susedi su Hrvatska, BiH, Makedonija. 27.4.1992. doneta je Deklaracija koja nema precizan naziv, cesto se naziva Deklaracija o spoljnoj politici i ona je dodatak Ustavu. Ona je bitna jer sadrzi neka bitna nacela. Ona kaze: SRJ pretenduje na medjunarodni kontinuitet na SFRJ, ne priznajuci to drugima i odrice se teritorijalne pretenzije na susede. Ona je otvorena za prikljucivanje novih clanica. U njoj se naglasava miroljubivo pregovaranje pa i po pitanju granica. U Madjarskoj se pojavila ideja nikada zastupana od zvanicne vlasti da Ugovor koji je zakljucen sa SFRJom prestao da vazi jer se ta zajednica raspala sto po njima znaci da ako se subjekt promenio, obaveze prestaju da postoje, ali medjunarodno javno pravo tu oblast je drugacije regulisalo. Sve su to bile ideje madjarskih nacionalista. Sto se tice Rumunije teritorijalnih aspiracija nije bilo ni sa jedne strane. U Bugarskoj su takodje bili pojedinci problem (publicisti, novinari, istoricari) koji govore o zapadnim pokrajinama (misli se na Pirot, Dimitrovgrad i Bosilegrad) i to nije bio zvanicni stav. Bugarske vlasti su imale primedbu na uskracivanje prava njihovim manjinama u Dimitrovgradu:prava na jezik, na medije i sl. Nasa primedba je bila sto su Bugare iz Srbije vodili u maticu na usavrsavanje i koristili ih kao neku petu koloniju. Makedonija u jesen 1991. se odvaja i traze administrativnu liniju. Slobodan Milosevic smatra da su potrebne neke korekcije. Sporno pitanje je bio manastir sto je kod nas pogresno protumaceno. Oni su zapravo trazili vracanje obelezja ,ploce, na manastir jer je u tom manastiru proglasena republika Makedonija na antifasistickom vecu koje je tu odrzano. Drugi problem je bio (taj manastir je trebao da pripadne Srbiji) jedna spomen soba i oni su trazili da mogu da je poseciju i da ona ostane nepromenjena. Sa nase strane je bio zahtev za ocuvanje srpskih grobova. Odnosi, u tom periodu, su bili polulegalni i oni su nam pomogli u krsenju sankcija. U tom periodu, na zahtev UN, oni su morali da prekinu trgovinu sa nama sto je njima takodje tesko palo, a ne samo nama. Drzava krsi sankcije svesno. Makedonija je prva potpisala sporazum o priznanju. Mi smo je priznali pod imenom Republika Makedonija a zauzvrat su nam priznali kontinuitet. Njih je to manje kostalo jer su znali da ako nam ga svi ne priznaju da ga necemo dobiti. Zatim smo potpisali Sporazum o bezgranicnoj trgovini, mi smo ga postovali ali 1999. smo ga suspendovali zbog makedonskom priklanjanja NATO-u. U vreme Slobodana Milosevica nasa strana nije prihvatila granice. Mi smo prihvatili makedonske zahteve (vezane za 4 tacke). Od 2001. nema teritorijalnih sporova, ali sporno je sto na terenu nije izvrseno postavljanje obelezja granice (demarkacija). Umnik smatra da nije nadlezan za taj posao. Najveci problem izmedju Makedonije i Srbije je pitanje priznavanja makedonske crkve i to ne bi trebalo da utice na bilateralne odnose ali utice. Makedonska crkva smatra da je pravoslavna crkva odraz velikosrpskog nacionalnog identiteta a mi smatramo da Makedonija ne moze da sprecava tranzit crkvenih lica u odorama preko njihove teritorije. Oni ne dozvoljavaju da nijedan svestenik ne moze da boravi i prelazi preko njihove teritorije. Visok nivo ekonomske razmene je bio bitan, ali sada je u opadanju iz 2 razloga. Prvo, oni imaju veliki deficit (jos veci od naseg) pa ne uvoze vise toliko iz Srbije i sto nama ne ide u prilog taj Ugovor o bescarinskoj zoni jer smo jako puno uvizili voce i povrce iz Makedonije. Albanija je specificna zemlja jer je jedina zemlja sa kojom smo imali prekid diplomatskih odnosa. Odnosi u vreme Slobodana Milosevica su zategnuti ali oni nikada nisu otvoreno podrzavali OVK. Novembra 1997. cak se sastao S. Milosevic na Kritu na sastanku lidera balkanskih naroda sa i pocinje dijalog. Oni su ucinili neprihvatljiv potez tako sto su prihvatili kosovsku kvaziambasadu. 59

Ekonomska razmena je simbolicna, dok je SFRJ bila 2 partner, pole Italije Albaniji, sada je mala razmena. Zeleznica na liniji Skadar-CG pa do Evrope je nama beskorisna i zbog neodrzavanja samo trosak i to ne mali. Sa Bosnom i Hercegovinom su odnosi bili komplikovani u vreme rata. U vreme Dejtona, velike sile su prisilile S.Milosevica i Izetbegovica da izmene pisma i medjusobno se priznaju i tada je doneta odluka da se sto pre moraju otvoriti ambasade i da se sto pre uspostave diplomatski odnosi. Tada se smatralo da to nije moguce dok BIH ne povuce tuzbu protiv Srbije pred Medjunarodnim sudom pravde. BiH trazi 120 milijardi $ odstete od Srbije. Ambasade su, u medjuvremenu otvorene, ali optuzba nije povucena. Mi smo ulozili zalbu i za sada to stoji u poslednjoj fioci. Kada ce se ta optuzba povuci ne zna se tacno i svako ko bi to danas uradio bio bi politicki mrtav i muslimani bi ga lincovali. Vec se 4 godine vode pregovori o granici, nasa strana zeli razmenu teritorija (enklave) a nama je bitan deo preko kojeg ide pruga Beograd-Bar. Ekonomski nam je znacajan partner ali vise se vrsi razmena sa Republikom Srpskom. Sa federacijom je suspendovan sporazum o bescarinskoj razmeni takodje zbog deficita. U Hrvatskoj su takodje, Srbi zeleli pravo na samoopredeljenje. U velikoj meri pitanje zastite Srba resen je pre formiranja SRJ jer je Umprofor trebao da ih stiti. Od Oluje maja 1995. i Bljeska postaje pitanje sudbine Srba i po nekim podacima oko 350.000 Srba je prebeglo, uglavnom, u Srbiju. Slavonsko-baranjska oblas je ostala po Erdutskom sporazumu pod kontrolom medjunarodnih trupa 1994. je potpisan sporazum o otvaranju biroa kao kvazidiplomatskih organa koji predstavljuju vlast.1996. u Atini S.Milosevis i Tudjman su postigli sporazum o priznanju; u jesen 1997 potpisano je 17 drzavnih sporazuma medju kojima je i o malogranicnom prometu. Propusnice koje dobijaju mestani oko granice omogucavaju prolaz preko granice i to je bio znacajan korak jer je vizni rezim bio strog. Teritorijalno razgranicenje-problem Prevlake- 1,5 km sporne teritorije i na Dunavu 145 km. 2003 potpisan je privremeni protokol kojim nije utvrdjena granica vec nacin njene kontrole (zajednicke patrole u istom camcu) Pitanje demilitarizacije-oni kazu da je to mostobran Dubrovnika mi Kotora Takodje, znacajno pitanje je povratak Srba u Hrvatsku. Po njihovim statistikama vratilo se 130.000 Srba a po nasim 50.000. mnogi dodju, prijave se, uzmu licne karte, penzije i vrate se u Srbiju. Povratak znaci da se oni tamo nastane i zive. Ekonomska razmena nije velika, oni nisu neki faktor, u poslednje vreme dolazi puno investitora i kupuje nase firme (Frikom) a i slobodno je kretanje ljudi, bez viza. ***sa predavanja*** Italija Krajem 80-ih, jugoslovensko-italijanski odnosi belee neprestani razvoj. Prilikom izbijanja ju krize Italiji nikako nije odgovarao takav razvoj dogaaja, ugroavao je mir i stabilnost u susedstvu a time i realizaciju pomenutih italijanskih interesa u tom podruiju. Nastojanje Italijanske diplomatije bilo je usmereno na zaustavljanje sukoba i reavanje problema dijalogom. Sa druge strane Italija je bila kritina prema onima u Jugoslaviji koji su bili protiv bilo kakvih promena koje dovode u pitanje vrstu federaciju na dotadanjim osnovama to ju je dovodilo u sve otriju konfrotaciju sa srpskim rukovodstvom na elu sa S.Miloeviem, ali bila je i protiv jednostranih osluka- posebno Slovenije i Hrvatske. Slovenci su doli u Rim u junu 1991. da lobiraju za podrku Izjavi o razdruivanju od Ju koju je skuptina slovenije usvojila 8.maja 1991. De Mikelis je otro upozorio protiv jednostranih akata koji bi vodili u sukobe. 19.juna na sastanku KEBS-a u Berlinu uz aktivno angaovanje Italije, usvojena je Deklaracija kojom je iskazana podrka demokratskom razvoju i teritorijalnom integritetu Jugoslavije. Neuspeh Italijanskih napora za reenje jugoslovenske kriz u to vreme u okviru EZ bitno je doprinelo odsustvo podrke u EZ za predloge Francuske i Italije o finansijko-ekonomskoj podrci Markovievoj vladi. To je jedna od prvih u nizu greaka EZ u odnosu na ju krizu. Kako su se rasplamsavali oruani sukobi italijansko javno mnjenje se okretalo sve vie protiv JNA kritikujui italijansku vladu i ministra inostranih poslova De Mikelisa da zatvara oi pred oruanim akcijama JNA. Pojedina italijanska sredstva informisanja postala su instrument propagande jedne strane. Vatikan je meu prvima priznao 15.januara 1992. nezavisnost Slovenije i Hrvatske. 60

Italija je uestvovala u slanju mirovne misije (takozvane trojke). Misiju su sainjavali ministri inostr poslova Italije, Luksemburga i Holandije. Kasnije pod jakim pritiskom Nemake i ostali partneri EZ meu kojima i Italija priklonili su se stavu priznanja republika pre reenja nekih bitnijih pitanja to je opet bila greka EZ- kriza je samo produbljena. Kako se situacija u Ju pogoravala u Rimu 8.novembra 1991.g ministri iniostr poslova drava lanica EZ su doneli niz restriktivnih mera prema Jugoslaviji. Kasnije je odlueno da se sve restriktivne mere odnose samo na SCG zbog napada na Vukovar, Dubrovnik i druge gradove u Hravtskoj.. Sa daljem produbljivanjem krize i izbijanjem rata u BiH direktnije se ukljuuju OEBS i UN. U ovom periodu Italija je bila okupirana velikom krizom sopstvenog pol sistema. Dolo je do smene vlasti-dolazi vlada levog centra. Kriza sistema bacila je Italiju u drugi plan reavanja jugoslovenske krize. Glavnu re vodili su Engleska, Francuska i Nemaka a kasnije su odgovornost preuzele SAD, ta je dovelo do Dejtona. Kroz kontakt grupu u kojoj je bila i Rusija, obezbeivana je ira meunarodna podrka ovoj politici. Kasnije se i Italija izborila uza lanstvo u Kontakt grupi. Za vreme kosovske krize od prvog dana je uestvovalo italijansko vazduhoplovstvo, rat nije bio popularan u javnom mnjenju Italije, ali bilo je nerealno oekivati da e vlada levog centra Masima dAleme otkazati poslunost atlanskom savezniku. Kumanovski sporazum doekani su sa olakanjem u Italiji. Italija uestvuje u mirovnim operacijama UN na Kosovu i ostaje zainteresovana za dalji razvoj kosovske krize. 54. Balkanska multilateralna saradnja 70-tih i 80-tih godina XX veka Dobro je poznata injenica da je ekonomski poloaj Balkana u neskladu sa njegovim ekonomskim potencijalima I resursima. Da bi taj ekonomski potencijal I resursi bili optimalno korieni neophodna je saradnja balkanskih zemalja u ekonomskoj sferi I to je postalo jasno ve nakon II sv rata. Prvi zanaajni koraci e biti uinjeni tek 70-ih godina. Sa zakljuenjem Helsinke povelje 1975 kada e na inicijativu tadanjeg Grkog premijera Karamanslisa 1975 biti oivljena ideja balkanske saradnje u sferi ekonomskih odnosa. 1.U Atini je februara 1976. odrzana Konferencija vladinih eksperata za privrednu i tehnicku saradnju, izuzimajuci Albaniju (verna svojoj politici samoizolacije, bojkotovala je skupove), u cilju iznalazenja najmanjeg zajednickog imenitelja multilateralne saradnje u ovim oblastima. Na osnovu predloga delegacija, sacinjena je lista predloga o mogucnostima multilateralne saradnje u ekonomskom i tehnickom domenu, u kojoj su utvrdjene 162 oblasti moguce saradnje. 2. Zbog nejednakih ekonomskih i politickih interesa i izrazavanja rezervi od strane Bugarske nastavak procesa pregovaranja bio je usporen sve do sastanka Karamanlisa i Zivkova kojim je Bugarska nagovestila promenu stava, pa je tek novembra 1979. u Ankari odrzan, na inicijativu grcke vlade, drugi sastanak eksperata balkanskih zemalja posvecen oblasti PTT saobracaja i telekomunikacijama, bez Albanije. 3) Juna 1981. odrzan je treci sastanak u Sofiji, posvecen medjunarodnom saobracaju i transportu u cilju njihovog unapredjuvanja preko teritorija balkanskih zemalja, kao i razvoju transportne infrastrukture i olaksanju veza. Inicijativa je bila Bugarska i ona je od tada postala izraziti zagovornik balkanske saradnje 4) Juna 1982 u Bukurestu , na inicijativu rumunske vlade, odrzan je sastanak posvecen saradnji u oblasti energije, uz prisustvo posmatraca iz vise medjunarodnih organizacija 5) juna 1984. u Beogradu je odrzan sastanak eksperata balkanskih zemalja iz oblasti industrijske kooperacije, na inicijativu jugoslovenske vlade. Na njemu je utvrdjena lista industrijskih grana i projekata za koje su ucesnice pokazale interes i spremnost za saradnju, a dogovorena je i potreba buduceg odrzavanja granskih sastanak zainteresovanih preduzeca ovih zemalja. 6) sesti sastanak je posvecen ekoloskoj zastiti regiona , poboljsanja covekove sredine, u Sofiji, 1987. na kome je ucestvovala i Albanija pokazujuci interes za prikljucivanje u proces multilateralnog pregovaranja. Pozitivan uticaj na saradnju u ovoj oblasti imalo je usvajanje Deklaracije o zastiti voda Dunava od zagadjivanja donete od strane podunavskih zemalja.

61

U tom periodu ekonomska saradnja balkanskih zemalja na bilateralnom planu uglavnom se odvijala kroz robnu razmenu, uz nedovoljnu orijentaciju na meusobnu trgovinu. Prepreke za njen razvoj su bile usmerenost Grke I Turske prema EEZ, I Bugarske I Rumunije prema SEV-u. ****Zbornik radova, strana 475-487 55. Ministarske konferencije balkanskih drzava (1988-1990) Multilateralni sastanci na tehnickom nivou su, donekle, pomogli obnovi tradicije saradnje na Balkanu. Medjutim, za podizanje saradnje na visi politicki nivo bilo je potrebno i da dodje do daljeg poboljsanja u medjunarodnim odnosima, posebno izmedju blokova i supersila. Za podizanje multilateralne saradnje na Balkanu na nivo redovnih ministarskih konferencija, u prvom redu bila je zasluzna jugoslovenska diplomatija koja je i pripremila Prvu konferenciju ministara inostranih poslova zemalja Balkana u Beogradu (24-26.2.1988). Na Konferenciji je ucestvovalo svih 6 balkanskih zemalja. Na kraju je istaknuta zelja za razvoj saradnje balkanskih zemalja u duhu uzajamnog poverenja, postovanja i razumevanja i uz postovanje razlika politickih i ekonomskih sistema, kao i postovanje nezavisnosti, suvereniteta, integriteta, jednakosti i nemesanja u unutrasnja pitanja. Izrazena je potreba za razvojem saradnje u sledecim oblastima: trgovina, transport, pogranicna saradnja, industrija, turizam, bankarstvo, energetika, nauka i tehnologija, poljoprivreda, telekomunikacije, zivotna sredina, zdravstvo, kultura, sport, informacije. Ukazano je i na znacaj nacionalnih manjina kao na faktor povezivanja i saradnje. Iskazana je spremnost za zajednicku borbu protiv terorizma, kao i krijumcarenja narkotika i oruzja. U pogledu formi saradnje, usaglaseno je da se odrzavaju periodicni sastanci MIP-ova balkanskih zemalja, kao i redovni sastanci visokih funkcionera ministarstava. Usaglaseno je odrzavanje i nekoliko ministarskih sastanaka u raznim oblastima, kao i druge vrste saradnje (parlamentarni sastanci, akademije, novinari, nevladina saradnja). Druga konferencija MIP odrzana je u Tirani, od 24. do 25.10.1990. Na Konferenciji je podrzano dalje institucionalno jacanje ovih sastanaka: sastanci ministara inostranih poslova, kao i sastanci ministara privrede i trgovine, odrzavali bi se jednom godisnje, a sastanci visokih funkcionera MIP-a 2 puta godisnje. Pored toga, predvidjena je i mogucnost sastanaka na nivou sefova drzava ili vlada. Predlozeno je formiranje Balkanskog foruma, na kome bi se odrzavali periodicni sastanci, zatim stvaranje Banke za razvoj Balkana, Instituta za proucavanje balkanske ekonomske saradnje (u Atini), konferencije o bezbednosti i saradnji na Balkanu i drugih formi i institucija multilateralne saradnje. Predvidjeno je i odrzavanje, u toku 1991,dva druga susreta na ministarskom nivou (za transport u Tirani i za zdravstvo u Turskoj). Konferencije MIP su predstavljale jak podsticaj za razvoj multilateralne saradnje u nizu oblasti. Tako se navodi, da je u periodu od 1988. godine pa do 1990, odrzano vise od 20 sastanak na vladinom nivou i oko 13 susreta na nevladinom nivou po raznim temama. Odrzani su ministarski sastanci u oblastima: saobracaja (Beograd, 1988); spoljne trgovine (Ankara, 1989); industrije i transfera tehnologije(Bukurest, 1989), energetike (Tirana, 1990). Organizovani su i sastanci eksperata za izradu Konvencije o ekoloskoj zastiti Balkana, sastanci zeleznica, sindikata, univerziteta, auto-moto saveza, gradonacelnika glavnih gradova. U okviru parlamentarne saradnje, odrzan je u Bukurestu, maja 1991, sastanak komiteta za spoljne odnose nacionalnih parlamenata na kome je, takodje, podnesen niz predloga za saradnju u raznim oblastima (komore, odbrana, komunikacije, kultura). Raspad Ju imao je veliki uticaj na zastoj pregovarakog procesa na Balkanu . Sledea konferencija je tek u Sofiji 1996. Konferencija ministara u Sofiji znaila je obnovu saradnje ali od poetka uz naglasak da ovakva saradnja ima tradiciju I istoriju. Ona od tada nosi naziv PROCES SARADNJE JUGOISTONE EVROPE i poslednja konferencija ministara ovog procesa odrana ke u Bukuretu u oktobru 2004. 56. Saradnja balkanskih drava na nivou vlada i nevladinom nivou. NA NIVOU VLADA Sa stanovita geopolitike balkanska saradnja na vladinom nivou mogla bi da se odvija u vie pravaca: 62

1. BALKANSKO-BALKANSKA SARADNJA - podrazumeva saradnju svih balkanskih drava u koordinatama Balkanskog poluostrva. Ovakva saradnja bi bila jedina alternativa njihovim meusobnim sukobima. U ovoj saradnji treba da uestvuju sve balkanske zemlje kako one ne bi bile koriene za promociju interesa jednih protiv drugih. Na dnevni red bi trebala postepeno da dou i politika pitanja u suprotnom predstavlja samo odlaganje nagomilanih pol problema. 2. BALKANSKO-DUNAVSKA SARADNJA podrazumeva saradnju balkanskih podunavskih zemalja (SCG, Hrvatska,Rumunija,Bug) sa evropski podunavskim zemljama (Nemaka, Austrija, Maarska) 3. BALKANSKO-MEDITERANSKA SARADNJA od 10 balkanskih drava, 6 ulaze u kordinate mediteranskog basena : Turska, Grka, Albanija, SCG, Hrv, Slo, Bih. Bugarska i Rumunija izlaze na Crno more koje je povezano sa Mediteranom. Privredni, ekonomski, saobraajni I turistiki interesi nameu saradnju u balk-mediter oblasti. 4. BALKANSKO-CRNOMORSKA SARADNJA 3 balkanske zemlje izlaze na Crno more: Rumunija, Bugarska, Turska ali lanice Ekonomske zajednice za saradnju u crnomorskom regionu jo su I Grka,Alb,SCG,BiH,Makedonija. Sa politike take gledita nove inicijative za saradnju na vladinom nivou na Balkanu mogu se prema svojim nosiocima podeliti na: a) One koje zapoinju na samom Balkanu b)One koje je inicirala Evropa c)One koje su inicirale SAD a)One koje zapoinju na samom Balkanu: -Sastanci ministara svih balkanskih zemalja svih resora-to je najbolji mogui put za razvoj saradnje u podruijima od ivotnog zanaja za sve njih - Saradnja parlamenata odvija se na bilateralnoj osnovi i u okviru Interparalmentarne unije. Formiranje Balkanske konsultativne skuptine 1955. -Uspostavljanje zone slobodne trgovine nije se mnogo otilo od same ideje ali I sama ideja je veoma korisna jer bi predstavljala faktiki pripremanje balkanskih zemalja za ulazak u EU. b) Regionalni pristup EU Za razliku od zemalja koje su ule 2004 . zemlje na Balkanu imaju ratno iskustvo koje povlai niz novih uslova pored onih iz Kopenhagena: povratak izbeglih lica, saradnja sa Hagom, potovanje Dejtonskog sporazuma... c) Amerika inicijativa za saradnju u Jugoistonoj Evropi posle okonanja Ju krize SAD iznosi novi mehanizam svog prisustav u ovom delu sveta lansirajui ovu inicijativu 1996. Obuhvata sve balkanske zemlje u cilju zajednikih infrastrukturnih i ekolokih projekata. NEVLADINE SARADNJE Ova saradnja poela je veoma rano, sredinom 30-ih uporedo sa razvojem saradnje na pol I nepolitikom planu meu balkanskim dravama i u to periodu saradnja na nevladinom nivou se odvijala u medicinskoj,naunoj, univerzitetskoj i kulturnoj oblasti. Ali poto je u tom periodu pa sve do kraha socijalizma u ovim dravama nevladin sektor bio nerazvijen (potisnuto civilno drutvo), znatnija saradnja na ovom polju poinje neposredno pre izbijanja Ju krize a paralelno sa ministarskim konferencijama kada je pored dravnih 11 sastanaka odrano i 13 sastanaka na nevladinom nivou. U periodu dezintegracije SFRJ ova sardnja je zamrla da bi kasnije opet oivela. Civilno drutvo se budi i danas u SCG deluje nekoliko stotina NGO a slina je situacija I sa zemljama u okruenju. 57. Uloga Pakta o stabilnosti u J-I Evropi na Balkanu Pakt o stabilnosti nije recept koji su evropske diplomatske kancelarije pripremile iskljucivo za balkanske zemlje. Prvi Pakt namenjen zemljama istocne i centralne Evrope, predlozen je 1993. zvanicni tvorac te ideje bio je francuski premijer Eduard Baladir, koji je pod utiskom neuspeha EU da zaustavi rat na prostoru SFRJ, aprila 1993. godine predlozio usvajanje jednog panevropskog dokumenta, kao i sklapanje serije bilateralnih sporazujma 63

kako bi se izbegli slicni sukobi u buducnosti. Ideju je prihvatila EU, kao deo svoje zajednicke spoljne i bezbednosne politike i povezala je sa stvaranjem uslova za sirenje na Istok. Deklaracija o :Paktu o stabilnosti u Jugoistocnoj Evropije usvojena na ministarskom sastanku 1999. u Kelnu. Osnivacka povelja sastoji se iz 8 delova: ucesnici, nacela, ciljevi, mehanizmi, saradnja ucesnika, regionalne inicijative, koordinacija, primena i mehanizmi nadzora. Cilj Pakta bi trebalo da bude dugorocna stabilizacija, bezbednost, demokratizacija i ekonomska obnova razvoj regiona. Ucesnice su se obavezale da saradjuju u cilju smanjivanja napetosti, jacanja dem procesa, razvoja dobrosusedstva,trzisne privrede, borbe protiv organizovanog kriminala, povratak izbeglica Pakt o stabilnosti je formalno pod okriljem OEBS-a, sto podrazumeva i njihovo koriscenje organa. Ucesnici Pakta su podeljeni u 3 grupe: 1) zemlje ucesnici:Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Madjarska, Rumunija, Slovenija, Makedonija, Turska. Unutar ove grupe postoji podpodela na korisnike Pakta(mogu da ocekuju finansijsku pomoc)i ostale (Madjarska, Slovenija, Turska). SRJ je ukljucena u punopravno clanstvo 2000. 2) Zemlje pomagaci:clanice EU, SAD, Rusija, Kanada, Japan, Svajcarska, Norveska 3) Ostali: medjunarodne organizacije, medj finansijske institucije, regionalne inicijative Pakt o stabilnosti se odvija u formi Regionalnog okruglog stola koja se bavi sa 3 oblasti: a) demokratizacija i ljudska prava b) pitanja bezbednosti-unutrasnje i spoljne c) ekonomska obnova i razvoj Prednosti ove organizacije:spremnost EU da podrzi na visokom politickom nivou, visok politicki profil inicijative, pokusaj vece koherentnosti izmedju politickih, vojnih i ekonomskih elemenata saradnje Nedostaci: nejasan odnos SAD i nekih zemalja prema inicijativi, utisak konkurencije sa Inicijativom za saradnju u JIE, indirektan pristup finansiranju 58. Proces saradnje zemalja Jugoistocne Evrope Sa potpisivanjem Dejtonskog sporazuma i smirivanjem situacije u BiH, stvoreni su uslovi za obnovu regionalne sardnje na Balkanu-ali pod novim nazivom Konferencija o stabilnosti, bezbednosti i saradnji zemalja JI Evrope kao i sa novim ucesnicima. Ova inicijativa je pokrenuta 1996. i predstavljala je inicijativu samih balkanskih zemalja. Sastanci ministara inostranih poslova su se odrzavali: Sofija-1996, Solun-1997, Istambul-1998, Bukurest- 1999, Skoplje 2000, Tirana-2001. Punopravne clanice su:SRJ, Makedonija, Grcka, Turska, Rumunija, Bugarska i Albanija. Na Sofijskoj konferenciji, oblasti saradnje su podeljene u 4 grupe: politicki odnosi (dobrosusedstvo i poverenje) regionalna ekonomska saradnja(trgovina, investicije, zivotna sredina) humanitarna saradnja, ljudska prava pitanja unutrasnjih poslova i pravosudja (terorizam, vize, imigracija) Solunska deklaracija sadrzi slicnu podelu kao kao i Sofijska, razmatra se situacija u Albaniji i BiH, delovanje sa drugim regionalnim inicijativama. Sastanak na Kritu je znacajan jer je pruzio mogucnost predstavnicima pojedinih zemalja da u medjusobnim susretima pokusaju da rese neke ozbiljne probleme (spor Grcke i Turske oko Jegejskog mora; istorijski sastanak predstavnika SRJ i Albanije). Ovaj sastanak predstavlja vrhunac razvoja multilateralne saradnje U Instambulu svi ministri su izrazili duboku zabrinutost zbog situacije na Kosovu i predlozili su odredjene mere Drugi sastanci nisu bili nesto znacajni, u Antaliji (zemlje treba zajedno da resavanju regionalna pitanja), u Bukurestu je usvojena Povelja o dobrosusedstvu u JIE. U Skoplju je SRJ vraceno clanstvo (1999. SRJ nije bila u Bukurestu, iskljucila je Rumunija i Albanija), a BIH prelazi iz posmatraca u status punopravnog clana, a Hrvatska je posmatrac. SAMITI nezvanicni sastanci sefova drzava KONFERENCIJE ministara inostranih 64

- Krit, Grcka 1997. - Antalija, Turska 1998. - Bukurest, Rumunija 2000. - Skoplje, 2001

poslova - Sofija, 1996, bez ucesca Makedonije - Solun, 1997. - Instambul, 1998. - Bukurest, 1999. bez ucesca SRJ Tirana, 2001.

Povelja o dobrosusedskim odnosima predstavlja do sada najvisi stepen deklarativne diplomatije i saradnje na cemu se i zasniva proces multilateralne saradnje u JIE. Njene okvire cine politicka saradnja, koja ukljucuje pitanja bezbednosti i stabilnosti, razvoj privredne saradnje i saradnje u oblasti zivotne sredine, kulture, pravosudja i unutrasnjih poslova. To su ujedno i ciljevi(jacanje bezbednosne i ekonomske saradnje, i njeno prosirenje na humane oblasti) PSJIE jos uvek nije postalo cvrsto medjunarodno telo, on nema nikakav poseban dokument o svojoj organizaciji poput statuta. Osnovno rukovodece telo su sastanci ministara inostranih poslova . Njenim nastankom otvorena je mogucnost poboljsanja opste atmosfere u regionu, nakon teskog perioda . sastanci su pozitivno uticali na javno mnjenje drzava clanica. Njeni ciljevi su uopsteni i apstraktni i nedostaje politicka volja( i sredstva, narocito finansijska) da se sprovedu cak i donete odluke (na primer o sastancima ministara na 3 meseca) Kada se radi o ucesnicima, hendikep predstavlja cinjenica da sve zemlje nastale raspadom SFRJ ne ucestvuju aktivno u ovom procesu, iako je SFRJ bila pokretac i aktivni ucesnik ove saradnje, a Hrvatska i BIH su geografski i kulturno deo ovog prostora. Odredjeni bilateralni problemi izmedju nekih zemalja je takodje uticao i opterecivao rad sastanaka(Turska-Grcka, SRJ-Albanija, Grcka-Makedonija, iskljucenje SRJ). Velika je suprotnost izmedju sirokog kruga predvidjenih tema za saradnju i malo donetih resenja i rezultata. Razlog je sto nije odmakao u procesu institucionalizacije;i dalje funkcionise na principu ad hoc medjudrzavne konferencije bez ikakvih tela. A ocigledno je da se ciljevi ne mogu ostvariti bez metoda, organa sprovodjenja i rokova. 59. Inicijativa za saradnju u Jugoistocnoj Evropi (SECI) SECI spada u red onih inicijativa za saradnju na Balkanu koje su nastale posle potpisivanja ugovora o miru u BIH iz Dejtona/Pariz. Pokrenuta je od strane SAD na sastanku visokih funkcionera OEBS-a u Pragu,1996. Cilj inicijative je podsticanje saradnje zemalja regiona, kao i olaksavanje ulaska JIE u evropsku integraciju. Definisana je kao forum, na kome se predstavnici drzava ucesnica sastaju radi diskusije o zajednickim regionalnim ekonomskim problemima i pitanjima iz oblasti zivotne sredine. Zemlje clanice (12) su: Albanija, BiH, Bugarska, Grcka, Hrvatska, Madjarska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Slovenija, Turska i SRJ. Slovenija i Hrvatska su u prvo vreme odbile da budu punopravne clanice zeleci da izbegnu svako povezivanje sa prostorom prethodne SFRJ. Nakon americkog pritiska Slovenija je prihvatila clanstvo a Hrvatska je duze vreme ostala posmatrac. SRJ je postala clanica 2000. Zemlje koje pruzaju podrsku: Austrija, Italija, Rusija, Svajcarska i SAD. Na sastancima ucestvuju I EU, Evropska komisija, Evropska banka za obnovu i razvoj i regionalni forumi. Glavna tela saradnje: 1) Programski komitet: cine ga visoki zvanicnici drzava clanica Inicijative. Komitet je telo koje donosi odluke, odredjuje prioritet saradnje i razmatra napredak koji je postignut. 2) Koordinator: formalno postavlja predsedavajuci OEBS-a, nakon konsultacija sa ostalim clanicama. Dosadasnji koordinator nije bio iz zemalja clanica vec iz zemalja koje podrzavaju. On koordinira sa zemljama SECI, predsedava Programskim komitetom, prati njegove odluke, prikuplja finansijska sredstav za projekte 65

3) Projektna grupa: radna grupa priprema tehnicke i finansijske studije izvodljivosti i nastoje da pronadju sponzore za projekte. On direktno ne realizuje projekte vec nastoji da okupi zemlje i pronadje finansijsku instituciju koja bi ga realizovala. 4) Poslovni savetodavni savet: okuplja ugledne poslovne ljude iz zemalja regiona u cilju veceg ukljucivanja privatnog sektora u aktivnosti SECI. Ovaj organ se sastaje 4 puta godisnje. 5) Tehnicku podrsku pruza mu sekretarijat Ekonomske komisije za Evropu UN: priprema predloge projekata za Programski komitet i za radne grupe, saradnja sa drugim telima UN, pruzanje konsultativnih i savetodavnih usluga u okviru radnih grupa. Prednosti: uticaj na javnost u regionu, konkretni projekti, dobro izabrani. Nedostaci: suvise tehnicki orjentisan, bez jasne politicke komponente, ogranicen broj projekata u odnosu na broj problema, nedovoljna finansijska podrska, odredjena konkurentnost prema Paktu stabilnosti. Dosadasnji rezultati-zakljuceni aranzmani: - Memorandum o razumevanju za olaksanje i liberalizaciju medj. drumskog transporta roba u JIE, 1999. - O trgovinskim i transportnim olaksicama, 2000. - Sporazum o saradnji radi sprecavanja i borbe protiv prekogranicnog kriminala,1999. - Memorandum o razumevanju o razmeni informacija izmedju trzista hartija od vrednosti. 60. Centralnoevropska inicijativa i Jugoistocna Evropa (CEI) Osnovana je 1989. Danas ima 17 clanica(Italija, Austrija, Slovenija, Hrvatska, BIH, Makedonija, Bugarska,Rumunija, Madjarska, Ceska, Slovacka, Poljska, Ukrajina, Moldavija, Albanija, Belorusija). Forum je stvoren na inicijativu Italije, koja je kroz ovu inicijativu videla nacin da osigura svoj uticaj u pojedinim zemljama centralne i istocne Evrope kao protivtezu nemackoj sferi interesa. Osnovale su je Italija, Madjarska, Austrija i SFRJ. Oblasti saradnje: - razmena misljenja u politickim pitanjima od uzajamnog interesa - ekonomska i tehnicka saradnja - razvoj infrastrukture(transport, telekomunikacije, poljoprivreda) - jacanje demokratskih institucija i ljudskih prava - zastita zivotne sredine - saradnja u oblasti nauke i tehnologije, medija, kulture, obrazovanja - medjuregionalna saradnja Po geostrateskom polozaju i statusu u Evropi, CEI ima mesovito clanstvo, sto se objasnjava nastojanjem da se izbegnu nove podele u Evropi. Dve su clanice EU (Italija, Austrija), 7 su clanice CEFTA (Poljska, Ceska, Slovacka, Madjarska, Slovenija, Rumunija, Bugarska), 4 zemlje su nastale od SFRJ (H,M,BIH,SRJ), neke zemlje bivseg SSSR(Belorusija, Moldavija, Ukrajina). CEI je zamisljena kao forum za diskusiju na visokom nivou (sefova vlada i ministri inostranih poslova) o raznim politickim i ekonomskim pitanjima od interesa za region i kao kao telo koje organizuje konkretne projekte saradnje. Najvisa tela CEI su: sastanak sefova vlada(samit), i sastanci ministara inostranih poslova. Oba sastanka se odrzavaju jednom godisnje. Sefovi vlada se bave pitanjima:politicke i ekonomske smernice za saradnju, clanstvo u CEI, osnivanje i ukidanje radnih grupa i pomocnih tela. Ministri inostranih poslova se bave personalnim i finansijskim pitanjima, kontaktima sa drugim org, naucne saradnje, postavljaju generalnog direktora Izvrsnog sekretarijata CEI. Predstavljasnje Inicijative izmedju Konferencija obavlja predsedavajuca zemlja, koja se menja jednom godisnje po abecednom redu,retko ga cini trojka(bivsi, sadasnji, buduci predsedavajuci) Osnovno radno telo CEI je Komitet nacionalnih koordinatora, koji koordinira aktivnosti u okviru CEI , sastaje se jednom mesecno. Pri ovom komitetu postoji finansijski komitet, kao savetodavno telo koje je zaduzeno za finansijska pitanja 66

Pomocna tela su:radne grupe (stalne i ad hoc) koje vode predstavnici pojedinih zemalja koordinatora i koja se mogu sastajati i na ministarskom nivou. Stalna tehnicka tela su: Sekretarijat za CEI projekte pri Evropskoj banci za obnovu i razvoj, Izvrsni sekretarijat CEI, koji pomaze delovanju predsedavajuceg. Pri sekretarijatu postoji i Nadzorni komitet. Na privrednom nivou, postoji saradnja komora. Organizacija je utvrdjena u Smernicama. CEI je ima cilj da doprinese stabilnosti regiona putem politickog dijaloga i jacanjem medjusobnog poverenja, razumevanja i priblizavanja drzava ucesnica. Ona je u prvom redu bila orjentisana na otvorena politicka pitanja, posebno ona koja su proizasla sa raspadom SFRJ. Nisu imali veci uticaj na javno mnjenje jer su se tim pitanjima bavile i UN,EU Prednosti: njene aktivnosti su materijalno podrzane na odgovarajuci nacin od strane bogatijih clanica(donacije Italije, Austrije) i uspostavljena je veza foruma, drzava clanica, inicijativa i finansijske organizacije Mane: veliki broj clanica cesto predstavlja opterecenje za rad, imajuci u vidu razlicite interese 61. Ostale organizacije i inicijative koje deluju u JIE Proces iz Roajomona (Proces stabilnosti i dobrosusedstva u JIE) Inicijativa iz Roajomona, koju je pokrenula Francuska, a podrzala EU, imala je cudnu sudbinu. U izvesnom smislu, imao je bolji odjek u javnosti nego sto je uspeo da formulise konkretan sadrzaj saradnje. Pokrenuta krajem 1995.godina kao ambiciozan diplomatski proces koji je komplementaran Dejtonskom sporazumu, dugo vremena nije bila nista vise od imena. S vremena na vreme, odrzavani su sastanci visokih funkcionera zemalja EU i regiona JIE i najavljivani ozbiljni projekti, koji su delimicno poceli tek 1998. EU je uradila vrlo malo da inicijativa postane znacajna. Vec na samom pocetku se inicijativa samoogranicila tako sto su izricito iskljucena pitanja koja su kljucna za stabilizaciju, a to su pitanja manjina i granica. Proces se ogranicio na pitanja kulture i saradnje gradjanskog drustva. Nakon 4 godine nije bio odrzan niti jedan sastanak na visokom politickom nivou-iako je to najavljeno.U vreme pokretanja inicijative cak nisu nikakva sredstva u budzetu EU predvidjena za ovu inicijativu. Clanice:Slovenija, Hrvatska, BIH, Makedonija, Bugarska, Rumunija, Madjarska, Albanija, SRJ, Turska. Clanice EU, SAD, Rusija pruzaju podrsku. Prednosti:obuhvata nove oblike saradnje-saradnja nevladinih organizacija, direktna podrska EU Nedostaci: nedovoljna profilisanost inicijative, mali rezultati projekata, opsta neefikasnost Jadransko-Jonska inicijativa Pokrenula je Italija. Prvi nagovestaji su se pojavili jos 1998. i bila je prvenstveno orjentisana na Jadranski region. Nakon ukljucenja Grcke u projekat, prosirena je na Jonsko more. Definisana je kao inicijativa za dijalog i saradnju u regionu Jadrana i jonskog mora. Oblasti saradnje: privreda, transport, turizam, tehnicka saradnja, zastita okoline, saradnja u oblasti kulture, nauke i obrazovanja. Ucesnice JJI su sedam zemalja: Albanija, BIH, Hrvatska, SRJ, Grcka, Italija I Slovenija, uz puno ucesce Evropske komisije. SRJ je primljena 2000. Organi:Savet, Komitet visokih predstavnika, radne grupe Dunavska komisija Najstarija subregionalna medjunarodna organizacija. 1948. na diplomatskoj konferenciji u Beogradu potpisana je Konvencija o rezimu plovidbe na Dunavu. Ovom Konvencijom podunavske zemlje po prvi put dobijaju upravu nad celim plovnim tokom Dunava. Tada je formirana Dunavska komisija, kao stalno telo, koje ima zadatak da prati realizaciju odredaba Konvencije(sediste Budimpesta) Stalni clanovi komisije danas su: Rusija,Bugarska, Rumunija, Ukrajina, SRJ, Madjarska, Slovacka i Austrija, Nemacka, Moldavija i Hrvatska su postale clanice 1998. EU je posmatrac. Organi: sekretarijat, predsednik, potpredsednik Dunav je znacajan koridor i zbog toga bi mnogi zeleli da mu se prikljuce. Radna zajednica podunavskih regiona 67

Okuplja drzave (Ceska, Slovacka, Hrvatska, Moldavija), 24 oblasti i regiona iz 11 zemalja. Ciljevi su podsticaj privrednog razvoja, saobracaja, turizam, kultura, nauka. Odluke se donose u formi preporuka. Predsedavajuci se menja svake godine. Do 2001. se odrzalo 11 konferencija predsednika vlada. Glavno izvrsno telo je Radna grupa visokih funkcionerau okviru koje su odredjeni stalni predstavnici svake od clanica. Funkciju sekretarijata stalno obavlja Donja Austrija. Crnomorska ekonomska saradnja Osnovana je 1992. na inicijativu Turske. Ucesnice:pet balkanskih zemalja(Turska, Bugarska, Rumunija, Grcka, Albanija), kao i crnomorske priobalne zemlje, clanice bivseg SSSR(Rusija, Ukrajina, Moldavija) i 3 kavkaske zemlje(Azerbejdzan, Jermenija i Gruzija). Svaka je zemlja u svom ucescu videla i posebne nacionalne interese. Rusija je time nastojala da izrazi novi pristup regionalnoj politici, odricuci se prakse hegemonizma. Turska je zelela da uskladi odnose sa Rusijom i da realizuje svoju naraslu ekonomsku moc. Grcka je nastojala da kontrolise inicijative Turske. Ukrajina da se afirmise kao novi suvereni cinilac u medj odnosima. Oblasti saradnje: telekomunikacije, saobracaj(odredjeni su prioritetni saobracajni koridori), energija, zivotna sredina (plan za rehabilitaciju Crnog mora), zdravstvo, trgovina (zona slobodne trgovine), strane investicije, medjunarodni odnosi. Zahvaljujuci ovoj inicijativi region Crnog mora se donekle priblizio evropskim kriterijumima regionalne saradnje. Zbog velikih razlika izmedju zemalja clanica nisu se mogli ocekivati brzi rezultati . cilj joj je bio izgradjivanje medjusobnog poverenja i multilateralne saradnje. Organi: Komitet visokih zvanicnika, Stalni medjunarodni sekretarijat, finansijska podrska od Crnomorske banke za trgovinu i razvoj Prednosti: razgranata struktura, svojstvo medjunarodnog pravnog lica, poznat medjunarodni profil, okuplja nove zemlje(kavkaske) Mane: ne razmatra cisto politicke teme, pokazao ogranicenu efikasnost, sporost, ne obuhvata zemlje ex SFRJ. CEFTA-centralnoevropska zona slobodne trgovine Formirale su je 1992. Madjarska, Cehoslovacka i Poljska. Danas ima 7 clanova. (+Slovenija, Rumunija i Bugarska ). Jedini organ je zajednicki komitet. Cilj joj je stvaranje zone slobodne trgovine, a prednost jeste relativno pozitivan efekat po ekonomske odnose i stanje drzava clanica, kao i po perspektive clanstva u EU. Mane su:gajenje ekskluziviteta u odnosu na zainteresovane zemlje kandidate, tezak put do clanstva jos ne obuhvata celu JIE, funkcionalno ogranicen na slobodnu trgovinu, bez sirenja aktivnosti, sporovi izmedju clanica oko izuzeca od trgovinskih povlastica 62.Regionalne inicijative EU na Balkanu Osnovna karakteristika regionalnog pristupa je unapredjivanje medjusobne saradnje EU i Balkana. Cilj ove saradnje jeste ucvrscivanje demokratije i vladavine prava, sto obicno podrazumeva razlicite oblike politickog uslovljavanja. Regionalni pristup EU prema drzavama JIE ima znatno uzi geografski opseg od Pakta o stabilnosti ili americke inicijative SECI. On obuhvata samo drzave koje su nastale na prostoru bivse SFRJ, pri cemu je izuzeta Slovenija, a pridodata Albanija. Drzave JIE su podeljene u 2 grupe. U prvoj grupi su Albanija i Makedonija, jer nisu bile ukljucene u rat, i njihovi odnosi sa EU u visoj fazi razvoja. U drugoj grupi su zemlje potpisnice Dejtonskog sporazumaSRJ,BiH,Hrvatska. Njima se prvo namecu razradjeni politicki preduslovi koje bi trebalo ispuniti. Prioritetni ciljevi EU na ovom podrucju su: 1) potpuna realizacija mirovnog procesa (saradnja sa Haskim tribunalom), medjusobno priznanje i otklanjanje prepreka za povratak izbeglica i raseljenih lica 2) razvoj vladavine prava i demokratije, civilnog drustva,javne uprave 3) pokretanje ekonomskih aktivnosti 68

Regionalna politika EU prema 5 zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Hrvatska, BiH, Makedonija i SRJ) je od sredine 1999. dobila naziv proces stabilizacije i pridruzivanja. Taj proces predstavlja osnovnu komponentu regionalne politike Unije prema Zapadnom Balkanu, koju cine i neke druge aktivnosti (humanitarna pomoc). Osnovni elementi ovog procesa 1) razvoj sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, kao nove vrste ugovornih odnosa EU sa pojedinim zemljama 2) razvoj i unapredjenje postojecih ekonomskih i trgovinskih odnosa 3) razvoj finansijske pomoci 4) podrska demokratizacije, gradjanskom drustvu 5) saradnja u oblasti unutrasnjih poslova, bezbednosti, politickog dijaloga EU, blizu saradnju, uslovljava odgovarajucim merama. Partneri moraju uskladiti svoje politicke, ekonomske i drustvene sisteme sa sistemima zemalja EU. Postoje opsti i specificni uslovi uslovi koje bi trebalo da ispune zemlje. Medju opste uslove ukljucena su pitanja demokratizacije i razvoja pravne drzave, razvoj trzisne privrede, postovanje ljudskih i manjinskih prava, povratak izbeglica. U specificne uslove ukljucena su pitanja postovanja Dejtonskog i Erdutskog sporazuma, kao i rezulucije 1244. Nakon demokratskih promena u Hrvatskoj i Srbiji 2000, EU je inicirala samit zemalja EU na kojem je usvojena zajednicka deklaracija. Pet zemalja iz regiona su se obavezale da izmedju sebe zakljuce regionalne sporazume o saradnji, koji ce biti osnova za politicki dijalog, regionalnu zonu slobodne trgovine i blisku saradnju u oblasti pravosudja i unutrasnjih poslova. Na tom samitu su se sefovi drzava i vlada potvrdili status potencijalnih kandidata za clanstvo. Sto se tice trgovinske saradnje, od potpuno bescarinskog tretmana na uvoz u EU izuzeti su samo neki poljoprivredni proizvodi, kolicinska ogranicenja se odnose na tekstil, riblje proizvode. Posebni uslovi koje bi trebalo zemlje da postuju su: postovanje pravila o poreklu robe, uzdrzavanje od povecanja carina i kolicinskih ogranicenja, spremnost da nastave sa ekonomskim reformama. Ciljevi finansijske pomoci EU zemljama Zapadnog Balkana:obnova, povratak izbeglica, stabilizacija regiona, stvaranje odrzivih institucija radi razvoja demokratije, pravne drzave pomoc se odobrava u obliku bespovratnih sredstava, u okviru raznih programa. Za Srbiju je predvidjena pomoc u 2001. u iznosu od 240 miliona evra. Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji -predstavlja najvisu etapu u dugorocnijem procesu stabilazijacije -ima deset delova (opsta nacela, politicki dijalog, regionalna saradnja, slobodno kretanje roba, kretanje radnika, osnivanje firmi, pruzanje usluga, kapital, primena zakona, pravosudje i unutrasnji poslovi, politika saradnjebankarstvo, mala privreda, carine, porezi, obrazovanje, energetika, nauka) -sustinski uslov jeste postovanje ljudskih prava, postovanje medjunarodnog javnog prava i pravne drzave i principa trzisne privrede. Pozitivna strana regionalne politike je u cinjenici sto doprinosi fokusiranju paznje politickih i drugih cinilaca na specificne probleme i teskoce zemalja JIE. 63. Regionalna saradnja na Balkanu na pocetku XXI veka osnovne karakteristike stanja i perspektive Prilikom sabiranja rezultata regionalnih inicijativa u JIE mostavljaju se pitanja: da li regionalne inicijative doprinose realizaciji ciljeva proklamovanih u njihovim osnivackim dokumentima da li doprinose unapredjenju ekonomskih tokova i ukupne stabilnosti (politicke, vojne) reformama da li doprinose jacanju saradnje i integraciji u EU 1) moze se reci da je postojanje inicijativa pozitivno.Podsticu saradnju, smanjuje prepreke u komunikaciji u regionu, stvaraju mrezu kontakata, uticu na javno mnjenje i na stvaranje svesti o zajednickim ciljevima

69

2) subregionalne org su dale samo ogranicene rezultate usled nedovoljne politicke podrske, finansijske i drugih okolnosti. Zbog toga se ne moze govoriti o nekoj bitnoj promeni stanja ekonomskih i socijalnih veza 3) nijedna inicijativa, osim procesa saradnje u JIE, ne predstavlja proizvod samih balkanskih zemalja. Balkan ni do danas nije postao organizovan regionalni entitet. 4) Jedna od bitnih karakteristika je i skromnost njihovih ciljeva, koja odudara od tezine problema sa kojima se suocavaju zemlje JIE. Svi veliki projekti (carinska unija, zona slobodne trgovine) su ostali samo predlozi ili deklaracije o namerama. 5) Ucesce u multilateralnoj saradnji predstavlja dodatni element kada se radi o uticaju na i medjunarodnu poziciju pojedinih balkanskih zemalja. 6) Dominirajuci uticaj administrativnih struktura 7) Cesto dolazi do preplitanja aktivnosti vise inicijativa. Nije problem u njihovom broju, vec u nacinu njihove koordinacije i podele posla. 8) Dobre rezultate su dali pojedini projekti CEI, a lose Roajomonski proces, sto je posledica nepostojanja dovoljnog politickog podsticaja od strane EU i nedovoljne definisanosti sadrzaja inicijative i izvora finansiranja. 9) Pitanje regulisanja bezbednosti postaje jedno od kljucnih pitanja i problema Balkana. 10) U okviru Pakta o stabilnosti bi trebalo razmotriti sledeca pitanja: uskladjivanje rada pojedinih inicijativa, institucionalizacija kontakata kroz redovne sastanke, uspostavljanje zajednickih tela u oblastima od zajednickog interesa, programi podrske nacionalnim administracijama, prilagodjavanje ciljeva i rada pojedinih inicijativa stanju i potrebama zemalja JIE 11) Oblasti saradnje:trgovina, zastita zivotne sredine, prekogranicna i subregionalna saradnja, turizam, bezbednost, kultura, sport, transport

70