Upoznajte se sa Microsoft Word-om

SADRAJ
UPOZNAJTE SE SA WORD-OM ......................................................................................52 1.1. TA JE W ORD............................................................................................................. 52 1.2. OSNOVNI ELEMENTI RADNE POVRINE.......................................................................... 53 1.3. OSNOVNE OPERACIJE SA DOKUMENTIMA ...................................................................... 54 RAD SA TEKSTOM ............................................................................................................ 56 2. 1. RAD SA TEKSTOM....................................................................................................... 56 FORMATIRANJE ................................................................................................................ 64 3. 1. FORMATIRANJE TEKSTA .............................................................................................. 64 3. 2. FORMATIRANJE PASUSA ............................................................................................. 67 3. 3. FORMATIRANJE STRANA ............................................................................................. 69 3. 4. FORMATIRANJE DOKUMENTA ...................................................................................... 71 PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA U TABELAMA I STUPCIMA ................................. 76 4.1. KORIENJE TABELA U DOKUMNETU ........................................................................... 76 UMETANJE OBJEKATA U DOKUMENT .......................................................................... 80 5.1. UMETANJE OBJEKATA U DOKUMENT ............................................................................. 80 5.2. SLIKE U DOKUMENTU .................................................................................................. 82 5.3. CRTANJE U W ORD-U................................................................................................... 84 TAMPANJE DOKUMENATA ........................................................................................... 85 6.1. TAMPANJU DOKUMENTA ......................................................................................... 85

51

GLAVA 1
Upoznajte se sa Word-om

U ovom poglavlju nauiete:

1. ta je Word 2. Osnovni elemnti radne povrine 3. Osnovne opreracije sa dokumentima

1.1. ta je Word
Obrada teksta je korienje raunarskog programa za izradu, ureivanje i prikazivanje tekstualnih dokumenata. Programi za obradu teksta pomau vam da pravite dokumente profesionalnog kvaliteta zbog mogunosti upisivanja i formatiranja teksta, ispravljanja greaka i pregleda dokumenta pre tampanja ili distribuiranja. Microsoft Word je program za obradu teksta koji moete koristiti za izradu i auriranje raznovrsnih poslovnih i linih dokumenata. Bez obzira na to da li treba da napiete pismo, dopis, faks, godinji izvetaj, bilten ili knjigu, u dananjim uslovima to predstavlja veoma jednostavan posao jer Word je dovoljno efikasan i fleksibilan da brzo i lako proizvede profesionalne dokumente. U okviru ove teme upoznaemo se sa radom u Word-u i objasniemo kako ga moete koristiti pri pisanju teksta na raunaru.

52

Upoznajte se sa Word-om

1.2. Osnovni elementi radne povrine

Kada pokrenete MS Word 2000 na ekranu se pojavljuje radno okruenje koje moe izgledati kao na Slici 1.2.1. Kao to moete videti, pred Vama se nalazi prazan beli prostor u kom e, kucanjem, kopiranjem ili ubacivanjem objekata, biti formirana sadrina dokumenta. Pre nego to zaponemo sa pisanjem dokumenata, ne bi bilo loe da znamo ta je ta u radnom okruenju Word-a. Na Slici 1.2.1. oznaeni su neki osnovni elementi radne povrine za koje e u nastavku uslediti objanjenja.

1 2
Slika 1.2.1. Izgled radnog okruenja MS Word-a 2000

11 12 13

3 4 5 6 7 8 9 10 14

Osnovni elementi radne povrine su: 1. naslovna linija prozora sadri ime dokumenta i ime programa; 2. kontrolni meni dokumenta; 3. linija menija sadri punu listu raznih Word-ovih komandi; 4. paleta sa alatima Standard; 5. paleta sa alatima Formatting; 6. lenjir pomae pri definisanju margina i tabulatora; 7. prazan prostor za pisanje 8. kursor prikazuje trenutno aktivnu poziciju za pisanje; 9. dugmad za prikaze kontroliu nain prikazivanja dokumenta; 10. statusna linija sadri veliki broj podataka o dokumentu; 11. dugmad za promenu veliine i zatvaranje Word-a; 12. dugme za zatvaranje dokumenta; 13. trake za skrolovanje; 14. dugmad za pronalaenje.

53

Upoznajte se sa Word-om

1.3. Osnovne operacije sa dokumentima

Rad sa Word-om podrazumeva poznavanje osnovnih operacija za kreiranje dokumenata, njihovo memorisanje, otvaranje i zatvaranje, kao i poznavanje postupaka za unos teksta. Ovde e biti reeno neto o tome. Pravljenje novih dokumenata. Kada pokrenete Word, on Vam nudi prazan dokument, podesan za kucanje. Va prvi korak jeste da ponete da kucate. Ukoliko morate da zaponete novi dokument, a ve neto radite u Word-u, to moete uiniti iz glavnog menija izborom opcije File, New. Jo lake je da kliknete na ikonicu New iz palete alatki Standard ili da koristite kombinaciju tastera Ctrl+N.

Unos teksta. Pokrenuli ste Word i zapoeli potpuno novi dokument. Sada je potrebno samo da unesete eljeni tekst. Trepui kursor, Vam pokazuje gde e se pojaviti ono to kucate. Kada ovaj kursor dovedete na mesto gde elite da unesete tekst, jednostavnim kucanjem po tastaturi ispiite ono to elite (svako slovo na tastaturi je slovo na ekranu). Na primer, ispiite Danas je sunan dan ili neto drugo to Vam prvo padne na pamet. U prvo vreme nee Vam biti lako da pronaete eljene tastere na tastaturi, ali ete vremenom i to prevazii. Za umetanje razmaka izmeu rei ili reenica koristite razmaknicu, tj. taster Space sa tastature (najvei taster na donjem delu tastature). Snimanje dokumenata. Da bi ste sauvali ono to piete potrebno je da to snimite. Snimanje iz palete alatki dokumenata na kojima radite vri se najlake ako kliknete na ikonicu Save Standard. Druga mogunost je da to uinite izborom opcije File, Save iz glavnog menija. Konano, to moete uiniti i pritiskom na kombinaciju tastera Ctrl+S sa tastature. Ako dokument snimate po prvi put pojavie Vam se na ekranu standardni dijalog prozor za izbor lokacije i dodelu imena snimanom dokumentu, slian prozoru prikazanom na Slici 1.3.1 Vani elementi ovog prozora su: 1. polje za izbor foldera u koji elite da snimite Va dokument; 2. sadraj trenutno izabranog foldera; 3. polje za unos imena dokumenta koji snimate; 4. polje za izbor tipa dokumenta koji snimate; 5. paleta alatki prozora (alati za kretanje, za pretraivanje, za kreiranje novih foldera i za podeavanje izgleda podataka); 6. dugme Save pritiskom na njega izvriete snimanje; 7. dugme Cancel pritiskom na njega otkazaete snimanje. Ime fajla ne sme da sadri neki od sledeih znakova: / \ " * ? : < > |.

54

Upoznajte se sa Word-om

Zatvaranje dokumenata bez zatvaranja programa MS Word 2000. U radnom prozoru Word-a postoji posebno dugme za zatvaranje trenutno aktivnog dokumenta, to je mogue videti sa Slike 1.2.1. Nakon klika na ovo dugme zatvara se samo trenutno aktivan dokument, dok Word i dalje ostaje aktivan. Ovo se moe postii i iz glavnog menija izborom opcije File, Close. Otvaranje postojeih dokumenata. Vrlo esto ete biti u prilici da doraujete i preraujete ve postojee dokumente. Da biste to uinili potrebno je da umete da ih pokrenete. Pokretanje postojeih dokumenata se vri najjednostavnije ako kliknete na ikonicu Open iz palete alatki Standard.

1
Slika 1.3.1. Izgled dijaloga za snimanje dokumenata

2 3 4 6 7

Druga mogunost je da to uinite izborom opcije File, Open iz glavnog menija. Konano, to moete uiniti i pritiskom na kombinaciju tastera Ctrl+O sa tastature. Nakon izvrene akcije pojavie se standardni dijalog prozor za izbor fajla koji elite da otvorite, izgleda slinog kao na Slici 1.3.2. U ovom dijalokom prozoru treba da izvrite izbor dokumenta koji elite da otvorite, to se vri kombinacijom kretanja kroz foldere i selektovanjem eljenog dokumenta. Kada selektujete dokument, potrebno je da kliknete na dugme Open da biste ga i otvorili.

55

GLAVA 2
Rad sa tekstom
U ovom poglavlju nauiete:
1. Kompletan rad sa tekstom: unos teksta, kretanje kroz tekst, brisanje, oznaavanje, kopiranje, pronalaenje, zamena teksta

2. 1. Rad sa tekstom
Videli smo kako se izvode osnovne operacije sa dokumentima. Sada emo se malo blie upoznati sa nainima obrade teksta u Microsoft Word-u, pri emu emo panju obratiti na neke osnovne stvari kao to su kretanje kroz tekst, ispravljanje greaka, rad sa blokovima, brisanje, kopiranje itd. Podeavanje parametara stranica u dokumentu. Pre no to uemo u detalje vezane za obradu teksta, pogledajmo kako moete podesiti prazan beli prostor na kome piete. Da bi to uradili potrebno je da pokrenemo opciju File, Page Setup iz glavnog menija. Nakon toga e se pojaviti dijalog kao na Slici 2.1.1. U ovom dijalogu se nalaze etiri kartice za podeavanje: margina (Margins), veliine i orijentacije papira (Paper Size), izvora papira (Paper Source) i izgleda (Layout). Svaka od ovih kartica omoguava podeavanje razliitih podataka vezanih za povrinu na kojoj piete, pri emu prve dve kartice (Margins i Paper Size) imaju znatno eu primenu u radu.

56

Upoznajte se sa Word-om

Unos teksta. O samom unosu teksta ve je bilo rei, pa ono osnovno (o kucanju na tastaturi) ovde neemo ponavljati. Meutim, ima jo dosta stvari o unosu teksta koje treba znati. U nastavku je izloeno nekoliko osnovnih. Velika slova dobijate kada tastere koristite u kombinaciji sa tasterom Shift. Ako pritisnete taster Caps Lock sve to kucate bie ispisano velikim slovima. MS Word ima osobinu da pri kucanju sam prenosi tekst u naredni red pri nailasku na kraj reda, tj. sam vri prelom teksta. Ovo znai da nije potrebno na kraju svakog reda pritiskati taster Enter sa tastature da bi se prelo u naredni red. Taster Enter se upotrebljava samo na kraju pasusa, kada se eli prei u novi red.

Slika 2.1.1. Izgled dijaloga za podeavanje parametara stranice

Uvlaenje novog pasusa se postie ako, posle tastera Enter, pritisnete taster Tab. Preporuuje se da se za poravnavanje teksta koristi ovaj taster, a ne taster Space, jer se tako dobijaju znatno uredniji i uniformniji dokumenti. Ukoliko pogreite pri pisanju, za brisanje moete koristiti tastere Backspace () i Delete. Razlika je u tome to taster Backspace brie simbole sa leve strane kursora, a taster Delete sa desne strane kursora. Za malo vee greke Word ima operaciju Undo, koja Vam omoguava da ponitite prethodno uraeno. Vie o ovoj operaciji neto kasnije.

57

Upoznajte se sa Word-om

Podaci koji se nalaze na statusnoj liniji mogu Vam prilino pomoi prilikom kucanja. Oni Vam daju informaciju o tome gde se trenutno nalazite u dokumentu (na kojoj strani i u kojoj sekciji), koliko dokument ima strana, gde se na toj strani nalazi kursor itd. Ove informacije Vam nekad mogu biti od koristi, pa ih nemojte u potpunosti zanemariti. Kretanje kroz tekst. Dokument koji kreiramo u Word-u moe biti ogroman, sa velikim brojem strana. Pri tome, samo mali deo takvog dokumenta staje na ekran raunara. Zato je veoma bitno da znate kako da koristite tastere za navigaciju i neke komande za kretanje po dokumentu. Najuobiajeniji nain za kretanje po dokumentu je korienjem tastera sa strelicama (tzv. kursorskih tastera). Tasteri i pomeraju kursor na prethodni, odnosno na naredni red, dok tasteri i pomeraju kursor za jednu poziciju u levo, odnosno u desno. U kombinaciji sa tasterom Ctrl ovi tasteri omoguavaju pomeranje kursora na poetak prethodnog/narednog pasusa ili na poetak prethodne/naredne rei, respektivno. Za kretanje se mogu koristiti i tasteri Page Up i Page Down, koji omoguavaju kretanje za po jedan ekran navie ili nanie. U kombinaciji sa tasterom Ctrl omoguavaju pomeranje kursora na poetak prethodne, odnosno naredne strane. Jo dva tastera su veoma interesantna. To su End i Home koji alju kursor na kraj i na poetak reda. Kombinacije tastera Ctrl+End i Ctrl+Home alju kursor na kraj i na poetak kompletnog dokumenta. U sledeoj tabeli su navedeni tasteri i kombinacije tastera koje moete da koristite da biste brzo premetali taku umetanja. Taka umetanja premeta se u Za jedan znak udesno Za jedan znak ulevo Za jedan red nanie Za jedan red navie Za jednu re ulevo Za jednu re udsno Na poetak tekueg reda Na kraj tekueg reda

Pritiskanjem ovog tastera

Tabela 2.1.1. Tasteri i kombinacije tastera za brzo premetanje take umetanja

! ! Ctrl + Ctrl + Ctrl + Home Ctrl + End

58

Upoznajte se sa Word-om

Po dokumentu moete da se kreete gore-dole i pomou vertikalne trake za skrolovanje. Meutim,. kad ovako pomerate ekran, kursor se ne kree. Da biste kursor pomerili na izabrano mesto, morate da na njega kliknete tasterom mia. Ako pritisnete kliza na vertikalnoj traci, pojavie se pomoni prozori koji Vas obavetava na kojoj ete se stranici dokumenta nai kada otpustite taster mia. Kretanje kroz dokument se moe vriti i pomou komande Go To, pomou koje prelazite direktno na bilo koje mesto u dokumentu. Pokretanje ove komande se vri izborom opcije Edit, Go To iz glavnog menija ili kombinacijom tastera Ctrl+G. Sve su ovo naini za kretanje kroz aktivni dokument koji se ve dugo koriste. Meutim, danas se u upotrebi esto mogu nai mievi koji imaju ugraen srednji taster sa tokiem za skrolovanje. On Vam umnogome moe olakati kretanje kroz dokument, jer je veoma jednostavan za upotrebu. Pomeranjem tokia od sebe ili ka sebi dokument se pomera navie ili nanie. I ovde, kao i kod trake za skrolovanje, morate miem kliknuti na eljeno mesto da biste na njega doveli kursor. Viejezika podrka. Program Microsoft Word nije razvijen za srpsko jeziko podruje, pa su komande ispisane uglavnom na engleskom jeziku. Meutim, to nas ne spreava da pri pisanju koristimo irilino pismo ili latinicu sa naim slovima. Ranije su postojali isto irilini fontovi ili fontovi sa oznakom YU koji su u sebi sadrali simbole kao to su , , , , lj, nj i . Sa ovim fontovima je postojao problem prenoenja dokumenata sa jednog raunara na drugi. Naime, odreeni simboli se nisu mogli videti bez instaliranja potrebnog fonta. Danas se taj problem jednostavno prevazilazi korienjem viejezike podrke (engl. multilanguague support). Instaliranjem ove opcije u WINDOWS -u i podeavanjem parametara za tastaturu, omoguava se korienje jednog istog fonta za pisanje na vie jezika. Veoma pogodno je to to se u ove svrhe mogu koristiti tzv. sistemski fontovi koji se instaliraju pri instaliranju WINDOWS operativnog sistema i koji postoje na svim raunarima. Promena jezika (tj. kodnog rasporeda na tastaturi) se vri klikom mia na indikator koji se nalazi u desnom uglu taskbar-a. Ono to je vano jeste raspored slova na tastaturi. Tako slova lj i nj se nalaze na mestu slova q i w, dok su slova , , , i rasporeena na tasterima [, ], ;, i \. Na nekim tastaturama postoje ispisana ova slova, a na nekima ne, to moe da dovede do komplikacija. Zato probajte da zapamtite ovaj raspored. Neto o brisanju. esto se deava da pri kucanju pogreite i da je potrebno da napravljenu greku obriete. Ve je objanjeno kako ete izvriti brisanje pojedinanih znakova korienjem tastera Backspace i Delete. Meutim, kako da obriete itavu re, red teksta ili pasus?

59

Upoznajte se sa Word-om

Word ima dve komande za brisanje itavih rei: Ctrl+Backspace i Ctrl+Delete, koje briu re sa leve, odnosno sa desne strane kursora. Jedan red teksta se moe obrisati tako to ga prvo selektujete (dovedete mia u prostor leve margine, pomerite pokaziva do reda koji hoete da obriete i kliknete levim tasterom mia), a zatim pritisnete taster Delete. Pasus briete tako to ga selektujete (kliknete tri puta miem na neko mesto u pasusu) i pritisnete taster Delete. Oznaavanje teksta. Word ima jednu veoma interesantnu osobinu, a to je rad sa blokovima. Blokovi, zapravo, predstavljaju deo teksta rei, reenice, pasuse ili itav dokument koji je oznaen, odnosno selektovan. Kao i obino, postupak selektovanja teksta moe da se izvri na vie naina. Ako se pri selektovanju teksta koristite miem moete selektovati re (dva puta kliknite na eljenu re), red (opisano je u prethodnom pasusu), reenicu (pritisnite taster Ctrl i kliknite miem na eljenu reenicu) ili pasus (kliknite tri puta miem na eljeni pasus). Miem moete izabrati i deo teksta proizvoljne veliine. Da bi to uradili potrebno je da postavite pokaziva mia na mesto gde elite da blok pone, drite pritisnut levi taster mia i povlaite pokaziva preko teksta. Otputanjem levog tastera mia oznaavate kraj selektovanog bloka. Obeleavanje blokova u tekstu moete izvriti i pomou kombinacije tastera Shift i nekog od kursorskih tastera sa tastature. Na taj nain moete obeleavati znak po znak levo (Shift+) i desno od kursora (Shift+) ili red po red iznad (Shift+) i ispod (Shift+) kursora ili blok teksta od kursora do poetka (Shift+Home) ili kraja reda (Shift+End). Za obeleavanje blokova se moe koristiti i funkcijski taster F8 ijim viestrukim uzastopnim pritiskanjem moe biti selektovana re, reenica, pasus ili ceo dokument. Konano, za obeleavanje itavog dokumenta moete koristiti kombinaciju tastera Ctrl+A ili opciju Edit, Select All iz glavnog menija programa. Treba imati u vidu da se svako selektovanje teksta moe i ponititi. To se postie pritiskom na neki od kursorskih tastera ili klikom mia na proizvoljnu poziciju u dokumentu. Kopiranje i premetanje blokova. Word koristi standardne Windows-ove komande Copy, Cut i Paste da bi Vam olakao kopiranje i premetanje blokova. Kopiranje blokova se vri tako to prvo obeleite blok, a zatim upotrebite komandu Copy (klik miem na ikonicu u paleti alata Standard ili izbor opcije Edit, Copy iz glavnog menija ili kombinacija tastera Ctrl+C). Nakon toga, pomerite kursor do mesta na koje elite da prekopirate blok i upotrebite u paleti alata Standard ili izbor opcije Edit, Paste iz komandu Paste (klik miem na ikonicu glavnog menija ili kombinacija tastera Ctrl+V).

60

Upoznajte se sa Word-om

Premetanje blokova se moe izvriti isecanjem bloka sa originalne lokacije i njegovim umetanjem na novu lokaciju. Postupak je slian kao pri kopiranju, samo se umesto komande Copy koristi komanda Cut (klik miem na ikonicu u paleti alata Standard ili izbor opcije Edit, Cut iz glavnog menija ili kombinacija tastera Ctrl+X). Kopiranje i premetanje blokova moete obavljati i pomou mia. Obeleeni blok se premeta na novu poziciju jednostavnim pritiskom na levi taster mia i povlaenjem bloka do nove pozicije, a zatim otputanjem tastera mia. Kopiranje bloka miem funkcionie kao i pomeranje bloka, sa razlikom to morate da drite taster Ctrl dok povlaite. Komande Undo i Redo. Ve je reeno da Word poseduje komandu Undo, koja omoguava opozivanje komandi koje ste prethodno zadali. Ovo je veoma znaajno, jer Vam prua mogunost da sluajne greke ne proizvedu velike posledice. Metode pokretanja ove komande su sledee: kliknite miem na ikonu Undo ( ) u paleti alata Standard ili izaberite opciju Edit, Undo iz glavnog menija ili pritisnite kombinaciju tastera Ctrl+Z. Sa druge strane, morate imati u vidu da ova komanda nije ba svemogua i da e postojati situacije kada neete moi da je koristite. Zbog toga se trudite da ne dolazite previe esto u situacije kada morate da koristite ovu komandu. Ako neto opozovete komandom Undo, a niste to hteli, upotrebite komandu Redo da biste sve vratili u prethodno stanje. Komandu Redo moete pokrenuti ako kliknite miem na ikonu Redo ( ) u paleti alata Standard ili ako izaberite opciju Edit, Redo iz glavnog menija ili ako pritisnite kombinaciju tastera Ctrl+Y. Pronalaenje i zamena teksta. Word moe veoma brzo da pronae bilo koje parence teksta na bilo kojem mestu u dokumentu. Komanda za pronalaenje teksta nazvana je Find (u prevodu pronai). Najlaki nain za njeno pokretanje je kombinacija tastera Ctrl+F sa tastature ili izbor opcije Edit, Find iz glavnog menija. Nakon ovoga pojavljuje okvir za dijalog kao na Slici 2.1.2. Obratite panju da se isti okvir za dijalog koristi i za zamenu teksta komandom Replace i za komandu Go To, to moete zakljuiti na osnovu kartica. Poto elimo samo da pronaemo tekst, izabrana je kartica Find.

61

Upoznajte se sa Word-om

Slika 2.1.2. Prozor za dijalog Find and Replace (aktivna je komanda Find)

Postupak pronalaenja teksta je jednostavan. U polje Find what se ukuca tekst koji se trai i pritisne se dugme Find Next (ili samo taster Enter). Dugme More prua mogunost korienja veeg broja naprednih opcija pri pronalaenju eljenog teksta. Prava mo dijaloga prikazanog na Slici 2.1.2. nije samo da pronae eljeni tekst, ve i da ga zameni nekim drugim. Zamena teksta je mogua korienjem komande Replace. Ovu komandu moete startovati izborom opcije Edit, Replace iz glavnog menija ili pritiskom na kombinaciju tastera Ctrl+H. Ukoliko ve koristite komandu Find i ako Vam je prozor sa Slike 2.1.2. aktivan, komandu Replace moete aktivirati i klikom na njenu karticu u ovom prozoru. Tada prozor za dijalog sa Slike 2.1.2. poprima izgled koji je prikazan na Slici 2.1.3.

Slika 2.1.3. Prozor za dijalog Find and Replace (aktivna je komanda Replace)

Postupak zamene teksta je sledei: u polje Find what unesite tekst koji elite da zamenite, a u polje Replace with upiite tekst kojim elite da zamenite postojei. Ako hoete da uneti tekst zamenite u celom dokumentu pritisnite dugme Replace All.

62

Upoznajte se sa Word-om

Ukoliko elite da pre zamene proverite ta e biti zamenjeno, pritisnite dugme Find Next. Tada e Word zastajati kod svakog pojavljivanja traenog teksta i Vi ete biti u mogunosti da u svakom konkretnom sluaju odluite da li e tekst biti zamenjen ili ne. Za zamenu teksta pritisnite dugme Replace, a za pronalaenje sledeeg odgovarajueg teksta pritisnite ponovo dugme Find Next. Preporuuje se korienje dugmia Find Next i Replace, dok se za upotrebu dugmeta Replace All savetuje da budete potpuno sigurni u ono to elite da uradite.

63

GLAVA 3
Formatiranje
U ovom poglavlju nauiete:
1. 2. 3. 4. Formatiranje teksta Formatiranje pasusa Formatiranje strana Formatiranje dokumenta

3. 1. Formatiranje teksta
Formatiranje je umetnost izrade dokumenata tako da oni ne budu runi. To je drugi deo obrade teksta, koji dolazi odmah posle pisanja, nekad i u toku samog pisanja, i koji oduzima prilino vremena. Word Vam omoguava da formatirate tekst, znakove, pasuse, reenice i cele dokumente, da kreirate stilove i ablone koji e Vam olakati rad i niz drugih stvari o kojima e u nastavku biti vie rei. Najosnovnija stvar koju u dokumentu moete formatirati jeste znak. U znake spadaju slova, rei i sav tekst u pasusima. Znake moete formatirati tako da budu polucrni, podvueni, kurzivni, mali, veliki, u razliitim fontovima ili bojama, pa ak i animirani. Naini formatiranja teksta. Postoje dva osnovna naina da promenite format teksta: 1. izaberite komandu za formatiranje teksta i otkucajte tekst (sav tekst koji budete kucali imae format koji ste izabrali); 2. otkucajte tekst, pa ga onda obeleite kao blok i primenite formatiranje. Oba ova naina podrazumevaju formatiranje, ali jo nismo rekli kako se ono sprovodi. Sledi opis radnji koje predstavljaju postupke formatiranja teksta.

64

Upoznajte se sa Word-om

Promena fonta. Jedna od interesantnih osobina Word-a jeste njegova sposobost da koristi mnotvo razliitih fontova. Promena fonta predstavlja jedan od najee korienih postupaka formatiranja teksta. Vri se izborom fonta iz padajue lista sa imenima raspoloivih fontova, koja se nalazi u paleti sa alatima Formatting (Slika 3.1.1. levo). Kada promenite font, sve to kucate nakon toga bie ispisano tim fontom. Promenu fonta moete vriti i nad postojeim tekstom, tako to ga selektujete, a zatim iz pomenute padajue liste izaberete novi font. Promena veliine teksta. Korienjem komandi za promenu veliine teksta, moete postii da Va tekst bude siuan ili dinovski. Veliina teksta se bira iz padajue liste prikazane na Slici 3.1.1. desno, koja se nalazi u paleti sa alatima Formatting. Novoizabrana veliina teksta se primenjuje na obeleeni blok teksta na ekranu ili na nov tekst koji budete kucali. Jedinica veliine teksta je taka koja iznosi 1/72 ina. Uobiajeno je da tekst bude veliine 10 ili 12 taaka, naslovi veliine 14 do 24 take, ali to zavisi od samog korisnika i njegovih potreba.

Slika 3.1.1. Padajue liste za izbor fonta i veliine teksta

Za uveavanje i smanjivanje veliine teksta moete koristiti i neke kombinacije tastera sa tastature. Korienjem kombinacije tastera Ctrl+] veliina teksta se uveava za po jednu taku, dok se korienjem kombinacije tastera Ctrl+[ veliina teksta umanjuje za po jednu taku. Osnovno formatiranje znakova. Poto ste izabrali font i veliinu znakova, najosnovniji nain formatiranja teksta je da ga uinite polucrnim, kurzivnim ili podvuenim. Zbog jednostavnog korienja, preice sa tastature i dugmad na paleti alata za formatiranje spadaju u najlake alatke za formatiranje teksta.

65

Upoznajte se sa Word-om

Da biste dobili polucrni tekst, pritisnite Ctrl+B ili dugme Bold ( dobili kurzivni tekst, pritisnite Ctrl+I ili dugme Italic ( podvueni tekst, pritisnite Ctrl+U ili dugme Underline (

) na paleti alata Formatting. Da biste

) na paleti alata Formatting. Da biste dobili ) na paleti alata Formatting.

Osnovno formatiranje znakova utie samo na obeleeni tekst ili na nov tekst koji kucate. Za iskljuenje nekog od navedenih atributa teksta dovoljno je ponoviti komandu. Navedene atribute moete kombinovati i zajedno primenjivati, npr. kao u ovom sluaju. Pisanje natpisanog ili potpisanog teksta. Natpisani tekst, tj. eksponent, nalazi se iznad osnovne linije teksta (npr. 210), a potpisani tekst, tj. indeks, nalazi se ispod osnovne linije teksta (npr. H2O). Da biste tokom kucanja dobili ovakav tekst, moete koristiti kombinacije tastera Ctrl+Shift+= za natpisani, odnosno Ctrl+= za potpisani tekst. U istu svrhu moete koristiti dugmie nalaziti na paleti alata Formatting. i , koji se mogu

Rad sa okvirom za dijalog Font. U Word-u postoji mesto na kome se istovremeno mogu nai gotovo sve mogunosti za formatiranje znakova. To je okvir za dijalog Font, koji se dobija kada se izabere opcija Format, Font iz glavnog menija ili pritisne kombinacija tastera Ctrl+D. Izgled ovog prozora je prikazan na Slici 3.1.2.

Slika 3.1.2. Prozor za dijalog Font

66

Upoznajte se sa Word-om

Ovaj dijalog Vam prua mogunost da na jednom mestu izvrite sva podeavanja koja su prethodno opisana, ali i neka dodatna. Izmene koje uradite u okviru za dijalog Font utiu na svaki obeleeni blok na ekranu ili na nov tekst koji ete upisati poto pritisnete dugme OK. Pritisnite OK poto ste zavrili sa zadavanjem parametara fonta, ili pritisnite Cancel ako ste samo razgledali mogunosti. Mala i velika slova. Efekti sa mali i velikim slovima ne smatraju se delom fonta, atributa znaka ili formata. Ipak, korienjem kombinacije tastera Shift+F3, moete promeniti postojeu kombinaciju malih i velikih slova u neku drugu. Probajte i vidite ta e se dogoditi.

3.2. Formatiranje pasusa

Poto ste formatirali rei, sledei korak je formatiranje pasusa. To je jednostavno, jer s pasusom moete uiniti tek nekoliko stvari: moete mu poravnati tekst, podesiti tabulatore ili mu promeniti razmake izmeu redova ili pasusa. Naini formatiranja pasusa. Formatiranje pasusa je slino formatiranju teksta ili znakova. Dva su naina rada: 1. upotrebite naredbu za formatiranje u samo jednom pasusu, da biste njega formatirali; 2. upotrebite naredbu za formatiranje u bloku obeleenih pasusa, da biste ih zajedno formatirali. Word-ove naredbe za formatiranje pasusa deluju samo na pasuse, na rei ili reenice ne deluju. Naravno, ako se pasus sastoji od jedne rei ili reenice, naredbe deluju. Poravnanje pasusa. U Word-u moete poravnati pasus na etiri naina: po levoj ivici, centrirano, po desnoj ivici i obostrano. Da biste pasus poravnali sa leve strane, pritisnite kombinaciju tastera Ctrl+L ili dugme Align Left ( ) na paleti alata Formatting. Za centriranje pasusa, pritisnite kombinaciju tastera Ctrl+E ili dugme Center ( ) na paleti alata Formatting. Da biste pasus poravnali sa desne ) na paleti alata Formatting. Da ) na strane, pritisnite kombinaciju tastera Ctrl+R ili dugme Align Right (

biste pasus poravnali sa obe strane, pritisnite kombinaciju tastera Ctrl+J ili dugme Justify ( paleti alata Formatting.

67

Upoznajte se sa Word-om

Dodavanje praznog prostora po vertikali pasusa. Postoje dva naina za razdvajanje teksta u smeru gore-dole. Prvi se sastoji u promeni proreda razmaka izmeu redova, a drugi u poveanju razmaka izmeu pasusa. Za automatsko ureenje proreda i razmaka izmeu pasusa koristite opciju Format, Paragraph iz glavnog menija prozora. Okvir za dijalog koji se potom pojavljuje ima izgled kao na Slici 3.2.1. Prored u pasusu se podeava pomou padajue liste Line Spacing, a razmak izmeu pasusa se menja korienjem opcija Before i After. Sve unete promene se mogu videti u delu prozora Preview. Promena uvlaenja pasusa. Najjednostavniji nain da uvuete prvi red novog pasusa je korienjem tastera Tab. Prednost Word-a je to moe automatski da uvue prvi red svakog pasusa koji napiete. To se moe podesiti, ako u polju Special okvira za dijalog Paragraph (Slika 3.2.1.) sa spiska odaberete First Line, a zatim u polje By upiete veliinu uvlake prvog reda svakog pasusa. Ukoliko sa spiska u polju Special izaberete opciju Hanging, dobiete pasus iji prvi red tri ulevo, dok su svi ostali redovi uvueni. Moete izabrati i da uvuete itav pasus, to znai da levu ivicu celog pasusa poravnate sa tabulatorom. To se postie pritiskom na dugme Increase Indent ( ) na paleti alata Formatting. Za vraanje leve ivice pasusa u levu stranu koristite dugme Decrease Indent ( sa palete alata Formatting. )

Konano, moete podesiti da Va pasus bude uvuen u odnosu na ostali tekst i sa leve i sa desne strane, to se postie u okviru za dijalog Paragraph izborom vrednosti za polja Left i Right (Slika 3.2.1.).

Slika 3.2.1. Izgled okvira za dijalog Paragraph

68

Upoznajte se sa Word-om

3.3. Formatiranje strana

Kada pravite dokument koji zahteva vie stranica, Word sam stranii dokument. Straniiti dokument znai umetati prelome stranica- prelomi stranica koje Word umee nazivaju se meki prelomi stranica. Meki prelom stranica pojavljuje se kao isprekidana linija preko stranice. Ako vam se ne dopada mesto na kojem Word umee prelom stranice, moete i sami da ga umetnete. Prelom stranice koji vi umeete zove se runi prelom stranice. Runi prelom stranice pojavljuje se kao isprekidana linija, sa reima Page break u sredini. Runi prelom stranice umeete kada elite da zaponete novu stranicu. Bez obzira da li zadravate Wordove meke prelome stranica ili umeete sopstvene, treba da se postarate da ovi prelomi ne ostavljaju udovice i siroie. Udovica je poslednji red pasusa koji se odtampa sam na vrhu stranice. Siroe je prvi red pasusa koji se odtampa sam na dnu stranice. Osvajanje rei ili kratkog izraza na vrhu ili dnu stranice moe da prekine tok dugakog dokumenta. Da biste odstranili udovice i siroie i dodatno kontrolisali gde Word prelama stranice, moete da koristite opcije u okviru za dijalog Paragraph. U sledeoj tabeli objanjene su opcije okvira za dijalog Paragraph. koji moete koristiti da biste odredili kako Word treba da postupa u sluajevima u kojima moe doi do preloma pasusa na nepoeljnom mestu.

Tabela 3.3.1 Opcije okvira za dijalog Paragraph

Opcije preloma redova i stranica Spreava se tampanje posjednjeg Widow/ Orpahon reda pasusa usamljenog na control poetkustranice ili prvi red pasusa kao izdvojen na dnu steanice Spreava se prelom stranice unutar Keep lines together pasusa Keep with next Page break before Spreava se prelom stranice izmeu istaknutog i sledeeg reda Umee se prelom stranice pre istaknutog pasusa

Nain na koji je stranica postavljena u tampanom dokumentu naziva se orijentacija stranice. Podrazumevana orijentaciju stranicu u Wordu je vertikalna (engl. Potrait). Kada je orijentacija stranice vertikalna, visina stranice je vea od njene irine. S druge strane, kada je orijentacija horizontalna (engl. Landscape) irina stranice je vea od njene visine. Dokument ima samo jednu orijentaciju, osim kada ga podelite na odeljke. U tom sluaju, svaki odeljak moe da ima sopstvenu orijentaciju stranice.

69

Upoznajte se sa Word-om

Numerisanje strana. Program za obradu teksta Word vri automatsko numerisanje strana, pri emu Vi treba samo da kaete gde elite da brojevi strana budu ubaeni. Da biste izvrili numerisanje strana, izaberite opciju Insert, Page Numbers iz glavnog menija i pred Vama e se pojaviti dijalog Page Numbers koji izgleda kao na Slici 3.3.1. Biranjem opcija iz padajuih listi Position i Aligment moete podesiti da broj strane bude postavljen na vrhu ili na dnu, levo, u sredini ili desno. Opcije Inside i Outside slue za numerisanje parnih i neparnih strana. Pri biranju ovih opcija, paljivo posmatrajte prikaz Preview i videete da mala izmena moe mnogo da utie na izgled Vaeg dokumenta.

Slika 3.3.1. Izgled dijaloga za numerisanje stranica

Ako elite da ulepate brojeve strana, pritisnite dugme Format u okviru za dijalog Page Numbers. Time otvarate okvir za dijalog Page Number Format, iji je izgled prikazan na Slici 3.3.2. Korienjem ovog dijaloga moete da izaberete razliite naine za prikazivanje brojeva strana.

Slika 3.3.2 Formatiranje broja stranice

70

Upoznajte se sa Word-om

Okvir za dijalog prikazan na Slici 3.3.2 moe da Vam bude od koristi u situacijama kada numerisanje strana treba da zaponete od nekog konkretnog broja, npr. 77 i sl. Tada na dijalogu Page Number Format pritisnite opciju Start at i unesite broj strane od koje elite da numeracija pone. Zapoinjanje nove strane. Program za obradu teksta Word vri automatsko zapoinjanje nove strane ako pritisnete kombinaciju Ctrl+Enter. Ovo je tzv. bezuslovni prelom strane. Do njega moete doi i uzastopnim pritiskanjem tastera Enter sve dok ne preete na novu stranu, ali Vam to nekada moe stvoriti probleme. Bezuslovan prelom strane moete ostvariti i biranjem opcije Insert, Break iz glavnog menija i izborom Page Break iz ponuenog spiska opcija.

3. 4 Formatiranje dokumenta
to se tie formatiranja, dokument nije isto to i strana. Formatiranje dokumenta se tie slike u celini. Mnoge informacije iz teksta koji sledi nemaju znaaja za veinu dokumenata koje ete praviti, ali se moe desiti da Vam nekada budu preko potrebne za ono to elite da uradite. Rad sa odeljcima (sekcijama). Mnoge naredbe za formatiranje koje smo do sada objasnili utiu na ceo dokument. Takve su na primer naredbe za formatiranje margina, veliinu papira i njegovu orijentaciju, naredbe za definisanje zaglavlja i podnoja u dokumentu (o tome u nastavku) i mnoge druge. Nekada Vam se moe dogoditi da morate da u samo jednom delu dokumenta promenite neki od formata koji se obino odnose na ceo dokument. Da biste to uradili moraete da podelite dokument u odeljke ili sekcije (engl. sections). Odeljak (sekcija) je, u osnovi, deo dokumenta ije formatiranje ne zavisi od ostatka dokumenta, to znai da je formatiranje strane u jednom odeljku nezavisno od formatiranja strane u drugom odeljku. Dakle, re je odeljcima koji su iskljuivo vezani za formatiranje. Samim tim, onaj koji bude itao tampanu verziju Vaeg dokumenta nee ni znati da ste ga delili u odeljke za formatiranje. Rastavljanje dokumenta na odeljke (prelamanje) nije teko. Word je sve naredbe vezane za prelamanje smestio u okvir za dijalog Break, koji je prikazan na Slici 3.4.1. i do kojeg se dolazi izborom opcije Insert, Break iz glavnog menija programa. Gornja grupa preloma (Break types) se odnosi na tekst, a donja (Section break types) na odeljke. Za umetanje preloma je samo potrebno izabrati eljenu vrstu preloma iz ponuenog spiska i kliknuti na dugme OK.

71

Upoznajte se sa Word-om

Slika 3.4.1. Okvir za dijalog Break

Prelome odeljaka umeete u dokument tamo gde se menja formatiranje strane. Postoje etiri tipa preloma odeljka koje moete koristiti. To su: 1. Next page, najee se koristi, istovremeno umee i prelom strane i prelom odeljka u dokument; 2. Continuous, upotrebljava se za meanje stilova formatiranja na istoj strani; 3. Even page, za zapoinjanje novog odeljka na sledeoj parnoj strani; i 4. Odd page, za zapoinjanje novog odeljka na sledeoj neparnoj strani. Kada preete u novi odeljak, formatirajte stranu prema sopstvenim potrebama. Prelom odeljka moete ukloniti tasterima Delete i Backspace. Pri tome imajte u vidu da e Vam se svi posebni formati koje ste primenili na taj odeljak izgubiti. Rad sa zaglavljima i podnojima. Zaglavlje (engl. header) je tekst koji se pojavljuje u vrhu svake strane u dokumentu, a podnoje (engl. footer) predstavlja tekst koji se pojavljuje u dnu svake strane u dokumentu. Dodavanje zaglavlja ili podnoja se postie izborom opcije View, Header and Footer iz glavnog menija. Nakon toga, u Vaem dokumentu se pojavljuje plutajua paleta sa alatima Header and Footer, a izgled dokumenta se menja i postaje slian onom na Slici 3.4.2. Pritisnite na ikonu Switch Between Header/Footer ( ) na plutajuoj paleti sa alatima da biste izabrali da li ete unositi izmene u zaglavlje ili podnoje.

72

Upoznajte se sa Word-om

Sada Vam ostaje da unesete tekst za zaglavlje ili podnoje i da ga formatirate korienjem prethodno opisanih metoda. Za posebne stavke moete da koristite dugmad sa palete alata Header and Footer. Po zavretku rada sa zaglavljem ili podnojem, pritisnite dugme Close na paleti sa alatima Header and Footer i vratiete se u dokument. Sve to moete da ubacite u tekst, moete da ubacite i u zaglavlje ili podnoje, ukljuujui i grafiku. Ovo moe biti naroito korisno kada elite da se logotip pojavljuje na svakoj strani. Dok radite sa dokumentom, zaglavlja i podnoja nisu aktivna, ve imaju bledu sivu boju. U prikazu Print Layout ih moete brzo aktivirati dvostrukim klikom mia. Moete postii da imate razliita zaglavlja i podnoja na parnim i neparnim stranama Vaeg dokumenta. Za to je potrebno da iz plutajue palete sa alatima Header and Footer pritisnete dugme Page Setup i u otvorenom dijalogu potvrdite opciju Different odd and even u podruju Headers and Footers. Ako elite da Vam prva strana u dokumentu nema zaglavlje ili podnoje, u istom dijalogu potvrdite i opciju Different first page, a zatim preite u zaglavlje prve strane i ostavite ga praznog. Jo neto, zaglavlje ili podnoje se definie u svakom odeljku teksta. To znai da moete imati onoliko razliitih zaglavlja ili podnoja koliko imate razliitih odeljaka u Vaem dokumentu.

Slika 3.4.2. Kreiranje zaglavlja i podnoja strane

73

Upoznajte se sa Word-om

Rad sa stilovima. Pamenje svih naredbi za formatiranje moe biti veoma zamorno, naroito ako radite sa velikim brojem razliitih stvari u okviru dokumenata. Da bi olakao formatiranje, Word koristi stilove. Stil je niz uputstava za formatiranje kojima je dodeljeno ime i koji su snimljeni za kasniju upotrebu. U Word-u, stilovi se nalaze na dva mesta: na paleti alata za formatiranje Formatting i u okviru za dijalog Style, koji pozivate izborom opcije Format, Style iz glavnog menija programa. Uobiajeno je da se stilovi biraju na paleti sa alatima, a da se okvir za dijalog Style koristi za njihovo definisanje i modifikovanje. Najlaki nain da vidite i promenite stilove dostupne u dokumentu jeste korienje padajue liste stilova na paleti sa alatkama za formatiranje. Na Slici 3.4.3. je prikazana lista sa standardnim stilovima koje Word primenju-je na sve nove dokumente. Ime stila u listi je ispisano tim istim stilom, a sa desne strane liste su grafiki prikazani osnovni podaci o stilu (veli-ina znakova, poravnanje pasusa, da li se odnosi na znakove ili na pasuse). Da biste primenili neki stil, dovoljno je da izaberete njegovo ime iz liste. Celokupan tekst tekueg pasusa i svaki novi tekst koji budete kucali, primie sve atribute izabranog stila. Izborom opcije Format, Style iz glavnog menija programa pojavljuje se okvir za dijalog Style, koji Vam omoguava da definiete nove i modifikujete postojee stilove u dokumentu sa kojim radite. O ovim operacijama sa stilovima moete nai vie informacija u specijalizovanim knjigama koje obrauju Word i MS Office.

Slika 3.4.3. Padajua lista sa stilovima

74

Upoznajte se sa Word-om

Nabrajanja u tekstu. Upotreba nabrajanja u tekstu moe biti veoma korisna ako elite da neto istaknete u tekstu. Nita ne moe tako dobro da istakne teze u tekstu kao nabrajanje. U Word-u postoje dve vrste nabrajanja: Bullets (koristi znake za nabrajanje) i Numbering (koristi brojeve za nabrajanje). Da biste ubacili znake za nabrajanje u postojei tekst, oznaite pasuse koje elite da ukljuite u nabrajanje i pritisnite dugme Bullets ( ) na paleti sa alatkama za formatiranje. Isto moete uiniti i izborom opcije Format, Bullets and Numbering iz glavnog menija, nakon ega Vam se na ekranu pojavljuje dijalog za izbor znakova koje ete koristiti za nabrajanje. Pasusima moete da dodelite i brojeve. To postiete kada pritisnete dugme Numbering ( ) na paleti sa alatkama za formatiranje. Druga mogunost da to uinite je izborom opcije Format, Bullets and Numbering iz glavnog menija, nakon ega iz dijaloga koji se pojavi treba da izaberete karticu Numbering i izaberete format brojeva koje ete koristiti za nabrajanje. Umetanje razliitih simbola u tekst. Upotrebite komandu Insert, Symbol da biste u Va dokument ubacili udne i specifine znakove. Vie fontova iz Windows-a sadri takve znakove. Font Symbol sadri grka slova i jo neke druge znakove, font Windings sadri razne smene stvarice, a ak i obian font, kao to je Times New Roman, ima nekoliko zanimljivih znakova. Fusnote u tekstu. Moe Vam se desiti da u radu sa tekstom osetite potrebu da neki pojam dodatno objasnite ili da navedete citiranu literaturu u samom tekstu. To moete da postignete korienjem fusnota. Umetanje fusnota u tekst je jednostavno, jer je samo potrebno da izaberete opciju Insert, Footnote iz glavnog menija i iz dijaloga koji se pojavi izvrite formatiranje. Fusnote mogu biti smetene na dnu strane na kojoj se pojavljuju ili, pak, na kraju celog dokumenta (Endnote).

75

GLAVA 4
Predstavljanje informacija u tabelama i stupcima
U ovom poglavlju nauiete:
1. Korienje tabela u dokumentu: crtanje tabele, ubacivanje podataka u tabelu, rad sa podacima u tabeli, formatiranje teksta u tabeli,promena izgledatabele, predstavljanje teksta u stupcima

4.1. Korienje tabela u dokumnetu

Tabelu moete da koristite za grupisanje i organizovanje informacija u dokumentu u saet i dosledan format koji je jednistavan za itanje. Ukoliko imate podatke u dokumentu koji moraju da budu organizovani u redove i kolone, preporuujemo Vam da za to koristite tabele. Naravno, podatke moete organizovati u redove i kolone i pomou tabulatora, ali Vas to moe dovesti u poprilino nezgodnu situaciju. Za razliku od rada sa tabulatorima, Word-ovim tabelama moete menjati veliinu i raspored da biste ih prilagodili svojim podacima. Drugim reima, ako nameravate da naknadno menjate podatke, mnogo lake je da to uinite iz tabele, nego da ih ponovo formatirate tabulatorima. Crtanje tabele. Za rad sa tabelama u Word-u postoji itava grupa komandi koja je locirana u glavnom meniju, ali koja se moe pojaviti i u obliku palete sa alatkama Tables and Borders (Slika 4.1.1.).

76

Upoznajte se sa Word-om

Tabele moete crtati na dva naina: automatski i postepeno. Automatsko iscrtavanje tabele proizvoljnih dimenzija se postie korie-njem dugmeta Insert Table ), bilo sa paleta sa alatima Tables and Borders ili Standard, bilo iz glavnog menija programa ( opcija Table. Kada kliknete na ovo dugme potrebno je da izaberete broj kolona i redova u tabeli koju elite da napravite i to je to. Na mestu gde Vam je u dokumentu bio kursor pojavljuje se tabela eljenih dimenzija.

Slika 4.1.1. Izgled palete sa alatkama Tables and Borders

Tabelu moete nacrtati i postepeno korienjem alatke Draw Table ( ) sa palete alata Tables and Borders ili iz glavnog menija programa opcija Table. Poto pritisnete dugme za crtanje tabela, pokaziva mia e se promeniti u olovku, i potrebno je samo da ga prevuete po dijagonali zamiljene tabele da biste dobili njen okvir. Nakon toga, pomou pokazivaa olovke iscrtajte vertikalne i horizontalne linije i dobiete kolone i redove u Vaoj tabeli. Kada zavrite iscrtavanje pritisnite dugme Draw Table i vratili ste se u reim obinog ureivanja teksta. Ubacivanje podataka u tabelu. Tekst u tabelu moete da unesete na isti nain kao to ga unosite bilo gde u dokumentu. Jednostavno postavite kursor u eliju (etvrtasta rupa u tabeli) i unesite tekst koji elite. Pored teksta u tabelu moete unositi i druge vrste podataka, npr. grafiku, formule i sl. Za kretanje kroz elije tabele koristite kursorske tastere (strelice) sa tastature, a moete prelaziti iz elije u eliju i pomou mia. Za pozicioniranje podataka unutar elija moete koristiti devet kombinacija poravnanja koje su smetene u padajuoj listi Cell Aligment ( ) na paleti sa alatima Tables and Borders. Word Vam nudi i mogunost da promenite orijentaciju teksta unetog u eliju korienjem alatke Change Text Direction sa iste palete alata. Rad sa podacima u tabeli U Wordovoj tabeli moeteda obavite izvesne proraune sa brojevima koristi jednu od Wordovih ugraenih formula. Da biste umetnuli formulu biranjem komande Formula iz menija Table prikaite okvir za dijalog Formula. Formula zapoinje znakom jednokosti. Iza znaka jednakosti unosite funkciju, ( npr. SUM), koja sabira. Za sloenija izraunavanja ili analize,moete u Wordov radni dokument da ukljuite radni list iz Microsoft Exela.

77

Upoznajte se sa Word-om

Formatiranje teksta u tabeli Izgled teksta u tabeli moete promeniti formatirajui je pomou dugmadi na paleti alatki Formatting, isto kao to biste to uradili prilikom formatiranja teksta u Wordovom dokumentu.Takoe, moete da formatirate strukturu tabele dodavanjem izvuenih linija i senenja. Dugmad na paleti alatki Formating slue za menjanje izgleda i poravnjanje teksta u eliji. Da biste modifikovali ivine linije tabele ili elije, koristite komandu Borders and Shading iz menija Format kojm se otvara okvir za dijalog Borders and Shading. Za brzo formatiranje tabele i njenog teksta primenite Table Autoformat pomou komande Table AutoFormat iz menija Table Promena izgleda tabele. Izgled tabele moete menjati na nebrojeno mnogo naina. Opisaemo neke od njih. Ako elite da izmenite tabelu, moda ete morati da istknete celu tabelu ili odreene redove, odnosno kolone.U sledeoj tabeli je objanjeno kako se istie deo tabele ili cela tabela.

Da biste istakli sledee

Tabela 4.1.1. Izgled dijaloga za podeavanje parametara stranice Selektovanje tabele i njenih elija

Radnja Pritisnite dugme Select table u gornjem levom uglu prve elije u tabeli Za isticanje kolone postavite pokaziva na gornju levu liniju prvog reda u koloni a zatim kada pokaziva postane strelica pritisnite taster mia da biste istakli kolonu ili red Postavite pokaziva nu eliju i 2 puta kliknite taster mia Postavite pokaziva u prvu eliju, a zatim, drei pritisnut taster Shift, pritisnite taster ! ili da biste izabrali elije u koloni ili redu

Tabela

Kolonu ili red

elija

Vie elija

Za pomeranje tabele sa jednog mesta na drugo preporuuje se da koristite kombinaciju komandi Cut i Paste, pri emu ete prethodno oznaiti kompletnu tabelu. Dodavanje redova i kolona u tabelu mogue je izvriti korienjem komandi Insert Rows i Insert Columns sa razliitim opcijama, koje moete nai ili u glavnom meniju (opcija Table, Insert) ili na paleti sa alatima Tables and Borders (padajua lista pored dugmeta Insert Table).

78

Upoznajte se sa Word-om

Veliina postojeih redova i kolona se moe menjati jednostavno pomou mia. Naime, kada se mi nae iznad neke od horizontalnih ili vertikalnih linija u tabeli, pokaziva menja oblik u neto to lii na inu sa strelicama koje pokazuju gore-dole ili levo-desno. irinu kolone ili visinu reda moete da menjate povlaenjem takvog pokazivaa u odgovarajuem smeru. Ukoliko elite da Vam sve elije imaju istu visinu ili irinu, moete iskoristiti dugmad Distribute Columns Evenly i Distribute Rows Evenly sa palete alata. Vie elija jedne tabele moete spojiti u jednu tako to ih najpre selektujete, a zatim upotrebite komandu Merge Cells sa pomenute palete alata ili izborom iz glavnog menija. Dve elije moete spojiti u jednu i jednostavnim brisanjem njihove meusobne granice pomou alata Eraser koji se nalazi na paleti sa alatima za tabele i ima oblik gumice za brisanje. Neku eliju moete podeliti na vie elija korienjem alata Split Cells, koji se nalazi odmah pored opisanog alata za spajanje elija. Alate Line Style, Line Weight i Border Color sa palete alata Tables and Borders moete upotrebiti ako elite da promenite izgled, debljinu i boju linija unutar tabele. Prilikom formatiranja tabela moete koristiti alatku Table AutoFormat, koja se nalazi na paleti alata Tables and Borders, i koja Vam omoguava da za tabelu izaberete neki od ponuenih uzoraka. Tabela ne mora da ima vidljive granine linije, to Vam moe biti od koristi ako elite da poravnate neki tekst, a da se ne vidi da je on smeten u tabelu. Sakrivanje graninih linija se postie izborom opcije Table, Hide Gridlines iz glavnog menija. Pojedinane linije u elijama moete uiniti nevidljivim korienjem alatki iz padajue liste Borders ( ) sa palete alata Tables and Borders. Predstavljanje teksta u stupcima Kada elite da napravite dokument, kao to je bilten, stupci su koristan nain predstavljanja informacija.U Wordu, stubac je blok teksta koji ima sopstvene margine. Dokument moete da podelite na nekoliko stubaca teksta. Kada dokument podelite na stubce, tekst tee, odnosno nastavlja se, od vrha jednog bloka do vrha sledeeg . Ako elite da stupci budu iste duine, moete da umetnete prelom stupca i tako prinudite tekst da pree na vrh sledeeg stupca. Iz menija Format izaberite Columns. Pojavljuje se okvir za dijalog Columns.

79

GLAVA 5
Umetanje objekata u dokument
U ovom poglavlju nauiete:
5. Umetanje objekata u dokument 6. Slika u dokumentu 7. Crtanje u Wordu

5.1. Umetanje objekata u dokument

Umetanje slika u dokument predstavlja samo jedan mali deo mogunosti koje Word ima kada su u pitanju kombinovanja teksta i drugih neobinih objekata. Veina neobinih objekata koje moete da umetnete u dokument (osim drugog dokumenta) lii na grafiku. Komande koje se koriste za umetanje razliitih objekata u dokument se nalaze u meniju Insert (umetni). Sledi opis nekih od njih. Umetanje jednog dokumenta u drugi. Umetanje jednog dokumenta u drugi moe da Vam bude od velike koristi ako ve imate fajlove sa podacima koje elite da dodate u dokument na kome trenutno radite. Da biste umetnuli drugi dokument na neko mesto u dokumentu na kome trenutno radite, potrebno je da najpre kursor dovedete na mesto gde elite da pone tekst drugog dokumenta. Zatim izaberite opciju Insert, File iz glavnog menija. Pojavie se dijalog slian dijalogu Open za otvaranje dokumenata. Izaberite fajl koji elite da umetnete i pritisnite dugme Insert. Dokument je ubaen tano tamo gde je bio kursor.

80

Upoznajte se sa Word-om

Korienje tekst boksa. Moe se dogoditi da Vam zatreba da na samo jednom mestu u dokumentu imate drugaije orijentisan tekst (npr. vertikalno). Najjednostavniji nain da to izvedete je da na tom mestu ubacite tekst boks. To je pravougaoni okvir u kome moete ispisivati tekst i ije ivice moete formatirati na eljeni nain, slino ivicama tabele. Orijentacija teksta u tekst boksu moe biti vertikalna i horizontalna, a njegovo formatiranje je uobiajeno. Komanda za umetanje tekst boksa Insert, Text Box se nalazi u glavnom meniju, a moete je pokrenuti i sa palete alata za crtanje Drawing. Umetanje objekata AutoShape i WordArt. Objekti AutoShape i WordArt predstavljaju veoma popularne stvarice koje mogu ulepati Va dokument. Istovremeno, oni predstavljaju i zabavno mesto za gubljenje vremena. Moete ih aktivirati iz podmenija koji se pojavljuje kada u glavnom meniju izaberete opciju Insert, Picture. Takoe ih moete nai i na paleti sa alatkama za crtanje Drawing. Sa objektima ovog tipa moete raditi sve to moete raditi sa grafikom i crteima. Oblici AutoShape su jednostavne sliice koje se iscrtavaju automatski. Sve to treba da uradite je da u paleti alata Drawing kliknete na dugme AutoShapes i da zatim iz ponuenih kategorija izaberete eljeni oblik. Nakon toga, nacrtajte taj oblik prevlaenjem mia po dijagonali zamiljenog pravougaonika i oblik e se, kada pustite taster mia, pojaviti. Kada ubacujete objekte WordArt u dokument pojavljuje se okvir za dijalog WordArt Gallery, koji Vam prikazuje boje i mogunosti koje WordArt prua. Izaberite stil iz ponuenog asortimana i pritisnite OK. U okviru za dijalog Edit WordArt Text unesite tekst koji elite da ulepate i formatirajte ga po elji. Pritisnite OK i izabrani WordArt se pojavljuje kao slika u dokumentu. Umetanje dijagrama.. Word Vam prua mogunost da u tekst unesete razliite dijagrame (engl. chart). Umetanje dijagrama se vri izborom opcije Insert, Picture, Chart iz glavnog menija programa, nakon ega se pojavljuje deo tabele sa podacima potrebnim za crtanje dijagrama. O ovim tabelama i postupku crtanja dijagrama emo vie govoriti u delu koji se odnosi na program Microsoft Excel. Ostali objekti u Word-u. Ako poelite da u Va dokument unesete neke druge objekte, npr. matematike formule, ne brinite Word i to moe. Svi tipovi objekata koje Word moe da ubaci u tekst mogu se videti ako izaberete opciju Insert, Object iz glavnog menija. Za matematike formule se najee koristi Microsoft Equation Editor ili MathType Editor.

81

Upoznajte se sa Word-om

5.2. Slike u dokumentu

Mnogi kau da jedna slika vredi koliko i hiljadu rei. Ako poelite da tekst ukrasite slikom, Word Vam moe pomoi. Slike se slau sa tekstom, a Word Vam omoguava da ih premetate, preoblikujete i njima rukujete na razliite naine, od kojih emo neke u ovom delu i objasniti. Sa druge strane, Word raspolae i alatkama za crtanje jednosta-vnih oblika Naravno, poto je re o programu ija je osnovna funkcija obrada teksta, ove alatke imaju ograniene mogunosti u pogledu stvaranja likovnih uda, ali Vam mogu pomoi pri izradi jednostavnih crtea. Umetanje slika u tekst. U Word-ov dokument moete ubaciti slike na veliki broj razliitih naina. Najee korien i najuobiajeniji postupak je da postavite kursor na mesto u tekstu gde elite da bude slika, a zatim izaberete opciju Insert, Picture iz glavnog menija. Biranje komande Picture otvara podmeni pun komandi za umetanje slika u dokument, kao to je prikazano na Slici 5.2.1.

Slika 5.2.1. Podmeni komande Picture sa opcijama za umetanje slika

82

Upoznajte se sa Word-om

Ako elite da upotrebite neku od Word-ovih gotovih sliica odaberite opciju ClipArt. Pojavie se okvir za dijalog Insert ClipArt u kome treba da pro-naete odgovarajuu sliicu i da je umetnete na eljeno mesto u tekst. Umeta-nje se vri tako to kliknete na sliicu koju ste izabrali i izaberete Insert Clip iz liste koja se pojavi. Nakon toga zatvorite okvir za dijalog ClipArt. Kada elite da izaberete neku sliku koja se nalazi na disku, izaberite opciju From File iz podmenija prikazanog na Slici 5.2.1. Tada e Vam se otvoriti okvir za dijalog Insert Picture koji je slian okviru za dijalog Open, samo je podeen za pronalaenje grafikih fajlova. Kretanjem kroz direktorijume pronaite eljenu sliku i pritiskom na dugme Insert umetnite je u dokument. Pored navedenih opcija, iz menija prikazanog na 5.2.1.. moete izabrati opciju From Scanner or Camera za umetanje slika direktno sa skenera ili video kamere. Slike u Word moete prebacivati i kopiranjem iz drugih programa specijalizovanih za grafiku. Konano, sliku moete i napraviti korienjem Word-ovih alata za crtanje koji su smeteni na paleti sa alatima Drawing. Doterivanje slika. esto e Vam se dogoditi da morate da na neki nain doterate sliku koju ste umetnuli u dokument. U tome Vam mogu pomoi alati sa palete alata Picture, prikazani na Slici 5.2.2.

Slika 5.2.2. Paleta sa alatima Picture

Na prikazanoj paleti sa alatima razlikuje se nekoliko grupa alata: alat Insert Picture za umetanje slika, grupa alata za podeavanje kombinacije boja (Image Control), kontrasta (More Contrast i Less Contrast) i osvetljenosti slike (More Brightness i Less Brightness), grupa alata za doterivanje slike Crop za obrezivanje ivica slike, Line Style za definisanje okvirnih linija za sliku, Text Wrapping za zadavanje opcija prelamanja teksta oko slike, Format Object za dodatna formatiranja slike i Set Transparent Color za izbor transparentne boje na slici, alat Reset Picture za vraanje slike na poetni izgled. Selektovanje slike se vri levim klikom mia, a njeno pomeranje u tekstu jednostavnim prevlaenjem sa jednog mesta na drugo. Promena veliine slike se vri miem, prevlaenjem u momentu kada se pokaziva mia na ekranu nae iznad ivice slike. Alat Crop se koristi za obrezivanje slike, tj. za promenu veliine slike bez poveanja ili umanjenja njenog sadraja. Obrezivanje ivica slike se vri na isti nain kao i promena veliine, osim to je ukljuena alatka Crop.

83

Upoznajte se sa Word-om

Dugme Text Wrapping kontrolie stapanje slike i teksta u dokumentu. Imate vie mogunosti od lepljenja slike u tekst kao da je slovo, do slike koja pluta iza teksta. Najbolji nain da se upoznate sa ovim opcijama je da kliknete na sliku i zatim isprobate svaku od njih. Sve navedene opcije moete nai na jednom mestu ako kliknete na dugme Format Object na paleti alata ili na opciju Format Picture u dodatnom meniju koji se pojavljuje kada na sliku kliknete desnim tasterom mia. Okvir za dijalog Format Picture koji se nakon toga otvori Vam nudi mogunosti podeavanja veine parametara znaajnih za oznaenu sliku.

5.3. Crtanje u Word-u.

Ukoliko u toka rada u Word-u osetite potrebu da neto nacrtate moete to i uraditi. Naime, iako Word predstavlja program za obradu teksta, on poseduje i alate za izradu jednostavnih ilustracija. Korienjem alata za crtanje u Word-u moete da crtate krugove, linije, strelice, pravougaonike i druge sliice po elji. Za aktiviranje Word-ovog reima za crtanje pritisnite miem dugme Drawing ( ) na paleti alata Standard ili izaberite opciju View, Toolbars, Drawing iz glavnog menija. Nakon toga, pojavie se dodatna paleta sa alatkama Drawing koja sadri razliite zanimljive stvarice vezane za crtanje, kao to se vidi na Slici 5.3.1.

Slika 5.3.1 Paleta sa alatima Drawing

Paleta sa alatkama Drawing je podeljena u nekoliko oblasti. Sredinja oblast sadri alatke koje moete koristiti za crtanje linija, strelica, kvadrata i krugova. Oblast sa desne strane sadri kontrole za boju objekta, debljinu linija i trodimenzionalne efekte. Ostaje Vam samo da probate kako ovi alati rade i da se sa njima lepo zabavite.

84

GLAVA 6
tampanje dokumenata
U ovom poglavlju nauiete:
8. O tampanju dokumenta pred ampanje i tampanje dokumenata

6.1. tampanju dokumenta

Poslednji korak pri izradi dokumenata predstavlja tampanje. Pokazaemo koje su Vam opcije na raspolaganju pri tampanju dokumenata iz Word-a. Ono to ovde nee biti objanjeno je postupak povezivanja tampaa i raunara. Informacije o tome potraite u literaturi koja blie tretira ovu tematiku. Pre nego to ponete bilo ta da tampate proverite da li je Va tampa ukljuen, povezan sa raunarom, da li ima papira i tonera. Tek nakon toga pristupite tampanju. Pregled dokumenta pred tampanje. Word-ova komanda Print Preview Vam omoguava da pre tampanja vidite kako Va dokument izgleda kada se odtampa. Za njeno aktiviranje je dovoljno da pritisnete dugme Print Preview ( ) na paleti alatki Standard ili da izaberete opciju File, Print Preview iz glavnog menija. Nakon toga Word e prikazati Va dokument u obliku u kome e biti odtampan. Jedan takav prikaz dokumenta dat je na Slici 6.1.1. Iskoristite priliku da pregledate Va dokument i proverite sve pojedino-sti pre tampanja. Cilj je da uoite pre svega krupnije propuste u izradi dokumenta. Za kretanje kroz dokument u prikazu Print Preview moete koristiti trake za skrolovanje, kursorske tastere, komande Page Down i Page Up ili, moda, toki za skrolovanje na miu.

85

Upoznajte se sa Word-om

) na paleti Ako poelite da uveate dokument u reimu za pregledanje pritisnite dugme Magnifier ( alata Print Preview. Nakon toga samo kliknite miem na deo dokumenta koji elite da uveate i dobiete uvean prikaz tog dela. Ponovnim pritiskom levog tastera mia, uveanje nestaje. U reimu pregledanja dokumenta je mogue vriti izmene, ali se to ne preporuuje. Zatvaranje reima pregledanja dokumenta se vri pritiskom na dugme Close ( ) na paleti sa alatima.

Slika 6.1.1. Izgled dokumenta u prikazu Print Preview

tampanje dokumenta. Kada ste dokument ispregledali i ispravili uoene nedostatke, ostaje Vam ) sa palete alatki samo jo da ga odtampate. To ete lako postii ako pritisnete dugme Print ( Standard ili ako izaberete opciju File, Print iz glavnog menija. Ukoliko se odluite za prvi nain, tampanje dokumenta e zapoeti odmah. Ako ipak izaberete navedenu opciju iz glavnog menija ili kombinaciju tastera Ctrl+P, pojavie se okvir za dijalog Print kao na Slici 6.1.2. U ovom okviru postoji mogunost izbora vie razliitih opcija. Slede objanjenja za neke od njih. Oblast okvira za dijalog Print koja se odnosi na izbor tampaa nosi naziv Printer. U ovoj oblasti se nalazi padajua lista iz koje moete izabrati tampa na koji ete uputiti dokument za tampanje. Ona sadri i neke osnovne podatke o tampau, kao to su tip i lokacija. Pritiskom na dugme Properties moete vriti neka dodatna podeavanja tampaa.

86

Upoznajte se sa Word-om

U oblasti Page range imate tri opcije: All, Current page i Pages. U zavisnosti od toga koju od njih izaberete, moete tampati ceo dokument (opcija All), samo stranu na kojoj se nalazi kursor (opcija Current page) ili samo odabrane strane (izaberite opciju Pages i unesite redne brojeve strana koje elite da odtampate). Ukupan broj kopija dokumenta koji tampate moete odrediti u polju Number of copies. Dovoljno je samo da unesete broj eljenih kopija.

Slika 6.1.2. Okvir za dijalog Print

Moete tampati sve strane odjedanput, a moete izabrati da tampate samo parne ili samo neparne strane dokumenta. To se postie izborom neke od opcija iz padajue liste Print. Oblast Zoom Vam nudi mogunost da tampate vie strana Vaeg dokumenta na jednoj strani papira. Dovoljno je da izaberete broj strana po stranici papira iz polja Pages per sheet. Sve ostalo to Vas interesuje oko tampanja dokumenata moete nai u specijalizovanoj literaturi,a moete potraiti i pomo Vaeg Office Asistenta.

87