eerna repa (Beta vulgaris alltisima var.

Sacharifera)

LIE

GLAVA VRAT TELO REP

 Privredni znaaj Gaji se radi zadebljalog korena koji sadri 16-18 % eera Od ukupne proizvodnje eera u svetu, 40% se proizvodi iz eerne repe, a 60 % iz eerne trske. U Evropi se eer proizvodi 85% iz eerne repe, a izvan Evrope 15%. Sporedni proizvodi pri preradi eerne repe: repini rezanci, melasa (teni nekristalisani eer) i saturacioni mulj. Sporedni proizvodi: glava i list repe.

 Iz 50 t korena (prinos sa 1 ha) se proizvodi: 6.250 kg eera, 2.700 kg suvih rezanaca, 2.100 kg melase, 2.500 kg saturacionog mulja i oko 30 t glave i lista. Preradom 2.100 kg melase moe se proizvesti 650 l alkohola ili 1.250 kg pekarskog kvasca.

 eerna repa ima veliki agrotehniki znaaj i dobar je predusev za sve gajene biljne vrste. Za repu se kvalitetno obrauje i priprema zemljite, to ima produno dejstvo na naredne biljne vrste. Intenzivna tehnologija gajenja omoguava uspenu proizvodnju narednih biljnih vrsta. Nedostaci eerne repe kao preduseva: visok prinos (50-70 t) uzrokuje veliko gaenje zemljita.

 Poreklo eerne repe

Vodi poreklo od dve vrste Beta perenis i Beta maritima. Do kraja 18. veka gajena je za ishranu stoke i ljudi. Margaf (1747. god.) je dokazao da eer iz eerne repe i eerne trske imaju isti hemijski sastav. Ahard je 1790. god. razradio tehnoloki postupak prerade korena eerne repe. Prva fabrika za proizvodnju eera podignuta je u Konarima (Poljska), a zatim u Rusiji i u Francuskoj. U Srbiji, prva fabrika u Beogradu, a zatim u Crvenki.

 eerna repa je nastala oplemenjivanjem, jer je prvobitno eerna repa imala svega 1% eera. Najvei doprinos u oplemenjivanju eerne repe dao je Vil Moren sa tzv. Individualnom selekcijom i dobio je eernu repu sa 15-18% eera. eerna repa ima irok areal gajenja (od 30-600 s.g..

 Hemijski sastav
U proseku eerna repa sadri: 75% vode (72,1% je slobodna , a 2,9% vezana voda), 25% suve materije (17,5% eer i 7,5% neeerne materije). U neeerne materije spadaju: 5% materija nerastvorljivih u vodi (celuloza), 2,5% materije rastvorljive u vodi, od toga su 0,5% mineralne materije u koje spadaju tetni K, tetni Na, tetni Cl, slobodni N, NH3 i NH4 joni, purinske i pirimidinske baze i sva niskomolekularna jedinjenja azota- tetni alfa-amino azot. tetne materije spreavaju kristalizaciju eera.

 Rast i razvie eerne repe Dvogodinja biljna vrsta koja u prvoj godini formira zadebljali koren i lisnu rozetu, a u drugoj godini cvetonosno stablo, cvet, plod i seme. Ukoliko formira cvet i stablo u prvoj godini- kornovi se nazivaju proraslice. Ako u drugoj godini ne formira cvetno stablo- korenovi se nazivaju tvrdoglavci. Vegetacioni period eerne repe traje 180-200 dana.

 Zahtevi eerne repe prema toploti

Period od nicanja do sklapanja redovaoptimalna temp. iznosi 10,7 0C. Period od sklapanja redova do 01. avgustaoptimalna temp. iznosi 18,8 0C. Period od 01. avgusta do kraja septembraoptimalna temp. iznosi 16,5 0C. Minim. temp. za klijanje je 4-5 0C. Kritian period u pogledu odnosa prema niskim temp. je faza klijanja (izmrzava na -3,5 0C) i pojave kotiledona (izmrzava na -6,5 0C).

 Zahtevi prema svetlosti eerna repa sintetie veliku koliinu eera i zato joj je potrebna velika koliina suneve energije (veliki broj sunanih dana u godini). Izmeu broja sunanih dana u septembru i sadraja eera postoji visoka pozitivna korelacija.

 Zahtevi eerne repe prema vodi U periodu nicanje-sklapanje redova potroi se najmanje vode, a u periodu od sklapanja redova do 01. avgusta- potroi se mnogo vode i u periodu od 01. avgusta do kraja septembraneto manje nego u prethodnom. Odnos po periodima 1:9:3. Kritina faza u pogledu zahteva eerne repe prema vodi je srednjih 60 dana vegetacije. Umerena relativna vlanost vazduha najbolje odgovara produkciji organske materije. Poveana relativna vlanost- pojava bolesti. Smanjena relat. vl.- pada turgor, manje fotosinteza, smanjena produkcija.

 Zahtevi eerne repe prema zemljitu Ima velike zahteve prema zemljitu. eernoj repi odgovaraju zemljita sa dubokim humusno-akumulativnim slojem, zemljita bogata humusom, dobre strukture, srednjeg mehanikog sastava, rastresita, velikog kapaciteta za lakopristupanu vodu, zemljita visoke plodnosti i produktivnosti. Najbolja zemljita su: ernozem, livadske crnice, plodni aluvijumi i zemljita srednjeg mehanikog sastava. Manje plodna zemljita su: ritske crnice, gajnjae, lesivirano zemljite, ritske smonice i pseudoglej. Na ovim tipovima se uspeno proizvodi e. Repa uz odgovarajue mere popravke zemljita.

 Tehnologija gajenja
Plodored Obavezno je gajiti u plodoredu, jer su prinosi znatno manji u monokulturi. Na isto mesto se vraa posle 4-6 godina, na parcelama koje nisu zaraene rizomanijom (virus nekrotinog uenja nerva lista). Monokulturu ne podnosi zbog intenzivnijeg napada bolesti (cerkospora, pepelnica) i tetoina (repina pipa). Ako su parcele zaraene sa rizomanijom, eernu repu treba gajiti u 6-poljnom ili 8poljnom plodoredu i obavezno gajiti otporne sorte.

 Osnovna obrada
Nakon preduseva (strna ita) obaviti ljutenje strnita (dubina obrade 10-12 cm). Odmah zatim zatvoriti brazde tanjiraom, drljaom ili setvospremaem. Krajem avgusta i u prvoj polovini septembra izvodi se obrada na dubinu 20-25 cm. Ako se primenjuje stajnjak,pre ovog oranja upotrebiti 1,25 t stajnjaka po hektaru po cm dubine obrade, na punu dubinu (35-40 cm). U toku oktobra izvodi se obrada na punu dubinu (30-35-40 cm) uz prethodno unoenje mineralnih ubriva. Zatim se zatvaraju brazde setvospremaem. Slojevitom obradom se stvara dubok humusni sloj povoljnih vodno-vazdunih osobina.

 Predsetvena priprema se obavlja neposredno pred setvu setvospremaima ili derminatorima. ubrenje Zbog visokog prinosa, velike produkcije organske materije, eerna repa zahteva velike koliine svih hranljivih elemenata. Stajnjak se koristi u koliini od 25-30 tha-1 u kombinaciji sa mineralnim ubrivima. Mineralna ubriva se primenjuju u koliini: 100-130 kg N, 60-100 kg P2O5 i 120-150 kg K2O.

 Setva poinje kada se zemljite na dubini setve zagreje na 4-5 0C (kraj prve dekade marta, a optimalni rokovi su II i III dekada marta meseca). eernu repu treba zasejati najkasnije do polovine aprila meseca. Seje se irokoredo sa razmakom izmeu redova 45 ili 50 cm, a razmak u redu iznosi 18-22 cm. Dubina setve iznosi 3 cm u poetku, a ako se kasni sa setvom dubina se poveava maksimalno do 5 cm, a na lakim zemljitima u kasnim rokovima i do 6 cm. Optimalna gustina useva iznosi 80.000-100.000 biljaka ha-1.

 Izbor semena
Za proizvodnju eerne repe u naoj zemlji proizvoaima eerne repe su na raspolaganju dva osnovna oblika dorade semena eerne repe: pilirano seme i tehniki doraeno seme. Pilirano seme je obloeno seme sa inertnim materijama (razne vrste piljevine, treseti, talk). U pileti se mogu kvalitetno nanositi fungicidi, insekticidi, mineralne materije, stimulatori rasta. Ovo seme je obojeno, najee okruglog oblika to omoguava preciznu setvu. Tehniki doraeno seme je naturalni (prirodni) oblik semena koji je samo kalibrisan (bez ikakve dalje dorade). Na ovaj oblik dorade semena mogu se nanositi i fungicidi i insekticidi. Ovo seme je nepravilnog oblika i tee ga je kontrolisati u setvi.

 Postavlja se pitanje izbora piliranog ili tehniki doraenog semena, koje su prednosti a koji su
nedostaci njihove upotrebe. Prednost korienja piliranog semena ogleda se u preciznoj setvi. Sa ovim semenom mogue je sejati na konano odstojanje u redu, to kasnije u proizvodnji ne iziskuje radnu snagu za proreivanje useva. Opti princip pri izboru naina dorade semena je da agrotehnika bira seme koje e se koristiti. U uslovima intenzivne agrotehnike preporu;uje se pilirano seme. U uslovima neto nie agrotehnike preporuuje se tehniki doraeno seme. U zemljama Evropske Unije na 90% povrina se koristi pilirano seme.

Mere nege Meuredno kultiviranje Korekcija broja biljaka Zalivanje Zatita od repine pipe Zatita od korova

 Herbicidi: 1. Roint+Piramin (5-5 litara) pre predsetvene pripreme (inkorporacija) + Betanal AM posle nicanja (3 litra). 2. Dual + Nortron + Venzar (3+6+0,6 litara) posle setve, a pre nicanja. 3. Dual (3 l) posle setve pre nicanja + Betanal AM (3+3 l) u dva puta posle nicanja ili Betanal tandem (3+3 l) posle nicanja ili Goltix + Betanal AM (3+3 l) posle nicanja

Usev eerne repe

 Vaenje eerne repe se vri kada je koren dostigao tehnoloku zrelost (sadraj eera 15% i vie) tj. kada je najmanji sadraj tetnih materija u korenu (alfa-amino azot, tetni P i K). Vaenje se obavlja kombajnima ili linijom za vaenje eerne repe. Kod linije imamo tri vuene maine: seka glave i lista, vadilica i utovariva. U okviru kombajna postoje sve tri maine. Na kraju parcele se nalazi mi (mouse) za ienje eerne repe, koja se zatim transportuje do prikolice.

Vaenje eerne repe

Rhizoctonia

Rhizomania- Bradatost korena

Cercospora beticola

Repine nematode

Trule eerne repe