Doplerov efekat Doplerovim efektom se naziva pojava da frekvencija talasa koju meri posmatra zavisi od relativne brzine posmatraa,

sredine koja prenosi talas i talasnog izvora. Postoje dva sluaja: 1. posmatra miruje, a izvor se kree u odnosu na sredinu. Talasni izvor napravi N oscilacija za vreme t 0=N/t ako sa vs oznaimo frekvenciju talasa u sredini, brzinu talasa moemo napisati: vs= s*s za V>0 izvor se kree ka posmatrau. za V<0 izvor se kree od posmatraa. Rastojanje izmeu prvog i poslednjeg talasnog fronta je:(Vs-V)t. s=(Vs-V)t/N. Ako je v/vs<<<1 brzina izvora je daleko manja od brzine talasa. s=n(1+V/Vs) 2. izvor miruje a posmatra se kree u odnosu na sredinu. Posmatra se pribliava talasnom izvoru brzinom: V=-Vx0, ka posmatrau se kree N-t talasi za vreme t u prostoru zauzimaju duinu x=Vs*t Vp=Vs+V za vreme meri frekvenciju Vp=N/=(1+ V/Vs)*0 s=x/Vp=Vs/Vs+V doplerov efekat se javlja i pri merenju frekvencije(boje) svetlosti. Temperatura. Termometri za merenje temperature moramo nai neke merljive fizike osobine tela koje se menjaju sa temperaturom, slino kao pto smo za merenje sile upotrebili osobinu tela koje se menja silom. Ureaji u kojima se meri temperatura zovu se termometri. Oni se dele na termometre sa gasom, sa tenosti i sa vrstim telom. Gasni termometri su vrlo osetljivi i tani. Termometri sa tenou( iva, alkohol) su praktini i prilino tani. Termometri napravljeni od vrstih tela( metalni) vrlo su postojani ali imaju malu tanost i njaee se koriste u oblasti visokih temperatura. Najobiniji termometar je onaj sa tenoi u skalarnij cevi. Taj instrument se sastoji od staklene cevi koji je vezan sa uskom staklenom kapilarom konstantnog preseka. U upotrebi mogu da se nalaze i gasni termometri koji se zasnivaju na osobini irenja gasa pri zagrevanju. Radi odravanja stalne zapremine gasa, koji se pri zagrevanju ire, jedan manometar je pokretan , ime se moe nivo ine u drugom manometarskom kraku dovesti na poetni nivo. Metalni manometar bimetalni termometar- funkcionie na nain koji je jednostavan za upotrebu. Slui za merenje i regulisanje temperature u raznim aparatima koje zagreva elektrina struja. Trmoelemenat skala galvanometra napravljena je tako da odmah moemo oitati temperaturu.temp. elementi omoguavaju precizno merenje temperature. Pirometri- istrumenti koji mere temperatire na principu detektovanja zraenja, zagrevanjem tela pomou termoelementa. Mal i mlu termometri. Kod mal termometra na izlasku iz rezervoara cev je suena tako da iva pri irnju prolazi kroz ovo suenje. Pri hlaenju iva se u rezervoaru skupi a njen stub se na suenju prekine. Mlu termometri pokazuje najuu temperaturu u nekom proteklom vremenu. Isto je konstantan kao i max. Termometar samo je punjen alkoholom i u njemu se nalazi stakleni tapi. Kada temperatura raste alkohol prolazi uz tapi, a kada temperatura pada, alkohol povlai za sobom tapi zbog povrinskog napona.

Raspodela energija po stepenu slobode

Brojem stepeni slobode mehanikog sistema se naziva nroj nezavisnih kordinata koje odreuju poloaj sistema. 1. materijalna taka u prostoru. Poloaj matematike take u prostoru je odreen sa tri kordinate(x,y,z). Matematika taka ima tri stepena slobode. Stepeni slobode mat. take zovu se translacionim 2. dve matematike take sa stalnim meusobnim rastojanjem. Poloaj ovog sistema moe se odrediti sa kordinatama( x0,y0,z0) u koji se stavlja poetak kordinatnog poetka 0. Ovaj sistem ima 3 translaciona i 2 rotaciona stepena slobode. jednoatomni molekul ima 3 stepena slobode. Dvoatomni molekul ima 5 stepeni slobode. 3 ili vieatomni molekul 6 stepeni slobode. Ukupna energija se ravnomerno rasporeuje po stepenima slobode tj. Da na svaki stepen slobode dolazi proseno ista koliina energije. =1/2kT = i =ikT Unutranja energija i masena koliina toplote idealnog gasa Unutranja energija idealnog gasa naziva se zbir energija kretanja pojedinih milekula.unutranja energija jednig mola gasa jeUm=Na*=i/2*RT, a unutranja energija m grama gasa molekulske mase M je: U=m/M*i/2*RT. Unutranja energija idealnog gasa zavisi od broja stepena slobode molekula i apsolutne temperature T. Masena koliina toplote idealnog gasa. Ovde treba voditi rauna pod kojim uslovima gas prima toplotu. Za gasove posebno definiu molarna masa koliine toplote za zagrevanje pri stalnoj zapremini(Cv) i molarna masa koliine toplote za zagrevanje pri stalnom pritisku(Cp). 1. zagrevanje pri V=const. dQ=dV. Cv=1/m*dV/dt. dV/dt=m/M*i/2*R Cv=i/2*R 2. zagrevanje pri p=const. A=F*dx=p*S*dx=p*dV dQ=du+pdV Cp=M/m(du/dt+pdV/dt) M/m*du/dt=Cv za p=const. PdV/dt=m/M*R Cp=Cv+R Cp=i+2/2*R odnos masenih koliina toplota u obliku: Cv/Cv=cp/cv=i+2/i*R R=univerzalna gasna konstanta.