Mada nemaju svoje knjige, studenti sasvim izrazito imaju muziku.

Za dananji narataj nita nije tako osobeno kao njegova predanost muzici. Ovo je doba muzike i stanja due koja idu s njom. Da bi se naao parnjak morali bismo se vratiti bar jedan vek unazad, u Nemaku i njenoj tadanjoj strasti za Vagnerovim operama. Tada su ljudi imali verski oseaj da je Vagner stvarao znaenje ivota, i da oni nisu samo sluali njegova dela ve i doivljavali to znaenje. Danas vrlo velik postotak mladih ljudi izmeu desete i dvadesete godine ivi za muziku. Ona je njihova strast; nita ih toliko ne uzbuuje; nisu kadri da ozbiljno uzmu ita njoj tue. Kad su u koli i u porodicama, ude da se ukopaju u svoju muziku. Nita od onog to ih okruuje kola, porodica, crkva nema niega zajednikog s njihovim muzikim svetom. Svakidanji ivot je u najboljem sluaju neutralan, ali je uglavnom nekakva smetnja, liena vitalne sadrine, ak neto protiv ega se valja buniti. Naravno, oduevljavanje Vagnerom bilo je ogranieno na usku klasu, njemu se moglo predavati tek retko, i na samo nekoliko mesta, i pri tom se moralo ekati na kompozitorovu sporu proizvodnju. Muzika novih posveenika, s druge strane, ne poznaje ni klasu ni naciju. Dostupna je dvadeset i etiri asa dnevno, i svugde. Stereo-sistem postoji u kui, u automobilu; tu su i koncerti; muzicki video-spotovi se emituju bez prestanka, na specijalnim kanalima posveenim iskljuivo njima; tu su i vokmeni, tako da nijedno mesto ni javno vozilo, ni biblioteka ne spreavaju studente da budu u prisnoj vezi sa svojom muzikom, ak ni dok ue. A vie od svega, muzika njiva je postala tropski bogata. Nema nikakve potrebe ekati na nekog nepredvidljivog genija. Postoje mnogi geniji, koji neprestano proizvode, a po dva nova niu za svakog palog heroja. Novog i zapanjujueg nikada ne manjka. Mo muzike u dui koju u Mletakom trgovcu Lorenco sjajno opisuje Desiki obnovljena je posle dugog razdoblja izobiajenosti. I samo je rok-muzika postigla tu obnovu. Klasina muzika je meu mladima mrtva. Znam da e ovu tvrdnju strasno osporavati mnogi koji, nevoljni da priznaju plimne promene, mogu da ukau na umnoavanje univerzitetskih teajeva u oblasti klasine muzike, te njenog estetskog razmatranja i upranjavanja, kao i na svakojake izvoake skupine. Njihovo je prisustvo neporecivo, ali oni ne obuhvataju vie od 5 do 10 posto studenata. Klasina muzika je sad stvar posebnog ukusa, poput starogrkog ili prekolumbovske arheologije, a nije opta kultura recipronog optenja i psiholoke stenografije. Pre trideset godina, veina srednjoklasnih porodica inila je da neto od stare evropske muzike bude sastavni deo doma, delimice to su je voleli, delimice sto su je smatrali dobrom za decu. Univerzitetski studenti su obino imali nekih ranih uvstvenih veza s Betovenom, openom i Bramsom, i te su veze inile trajan deo njihove grae, pa je bilo verovatno da e oni na njih doivotno reagovati. To je verovatno bila jedina redovno razabirana klasna razlika izmeu obrazovanih i neobrazovanih u Americi. Mnogi mladi ljudi, pa ak i vei deo toga narataja, takoe su igrali sving na muziku Benija Gudmana, ali s nekim elementom samosvesti da se bude u toku, da se dokae odsustvo snobizma, da se pokae solidarnost s demokratskim idealom popularne kulture, iz kojeg e izrasti jedna nova visoka kultura. Tako je ostala klasna razlika izmeu visokog i niskog, iako je privatni ukus bio poeo da razvija sumnje u vezi s tim da se visoko zaista mnogo voli. No, sve se to promenilo. Rokmuzika je neosporna i neproblematina kao vazduh koji studenti diu, i veoma malo ih uopte ita zna o klasinoj muzici. Za mene je to izvor stalnog uenja. A jedan od neobinih vidova mojih veza s dobrim studentima koje bolje upoznam jeste to to ih esto uvodim u Mocarta. Za mene je to uitak, utoliko to je uvek prijatno davati ljudima darove koji im se svide. Zanimljivo je videti da li se i na koje naine njihove studije takvom muzikom dopunjuju. To je za mene kao nastavnika neto krajnje novo; ranije su moji situdenti klasinu muziku obino poznavali mnogo bolje od mene.

Muzika uopte nije bila toliko vana za generaciju studenata koja je prethodila sadanjoj. Romantizam, koji je dominirao ozbiljnom muzikom posle Betovena, obraao se istananostima, moda ak pretanjenosti oseanja, kakve teko da se dadu nai u savremenom svetu. ivoti koje ljudi vode ili ele da vode, i njihove preovlaujuce strasti, drukiji su od onih visoko obrazovane nemake i francuske buroazije, koja je radi svog duhovnog zadovoljenja pohlepno itala Rusoa i Bodlera, Getea i Hajnea. Muzika koja je bila zamiljena da stvara tako izuzetne osetljivosti, kao god i da im ugaa, imala je vrlo mrave veze sa ma kojim oblikom amerikog ivota. Tako je romantika muzika kultura u Americi zadugo imala karakter spoljnog premaza, jednako podlonog podsmehu koliko i ona epurenja Margarete Dimon koketnom neporonou, to ih je Gruo Marks tako zgodno rabio u Noi u operi. To sam primetio jo kad sam poeo da predajem, i iveo u domu za darovite studente. Ti "dobri" su studirali svoju fiziku i onda sluali klasinu muziku. Studenti koji nisu lako upadali u koloteinu, neki od njih ba vulgrni i jogunasti pod takvom kultumom tiranijom, ali neki od njih i sasvim ozbiljni, tragali su za stvarima koje su odista zadovoljavale njihove potrebe. Skoro uvek su reagovali na ritam rok-muzike koja se upravo raala. Pomalo su se stideli svoga ukusa, jer on nije bio dostojan potovanja. Ali sam ja uvek stajao uz ovu drugu skupinu, sa stvarnim, makar i sirovim oseanjima, nasuprot vetakim i mrtvim. Onda je njihov muziki sans-culotte-izam pobedio u revoluciji, da danas vlada niim osporen. Nije stvorena nikakva klasina muzika kadra da govori ovom narataju. Za ovu promenu simptomatino je kako ozbiljno studenti danas uzimaju poznate odlomke o muzikom obrazovanju u Platonovoj Dravi. U prolosti su se oni, dobri liberali kao sto su uvek bili, gnuali cenzurisanja poezije, kao pretnje slobodi traganja. Ali su odista mislili o nauci i politici. Teko da su i obraali panju razmatranju same muzike i, u meri u kojoj su o tome uopte mislili, zaista ih je zbunjivalo Platonovo bavljenje ritmom i melodijom u jednoj ozbiljnoj raspravi iz politike filozofije. Njihovo iskustvo muzike bila je kao neka razonoda, stvar koja nema nikakve veze s politikim i moralnim ivotom. Danas studenti, sasvim suprotno, tano znaju zato Platon uzima muziku tako ozbiljno. Oni znaju da ona utie na ivot vrlo duboko i srde se, jer Platon kao da eli da im uskrati njihovo najprisnije zadovoljstvo. Uvueni su u raspravu s Platonom o doivljavanju muzike, a taj se spor usredsreuje na pitanje njenog vrednovanja i izlaenja na kraj s njom. Ovaj susret ne samo sto pomae rasvetljavanju fenomena savremene muzike ve prua i model naina na koji se savremeni studenti mogu unosno pozabaviti jednim klasinim tivom. Sama njihova srdba pokazuje koliko Platon preti onome to im je drago i blisko. Oni ba nisu sposobni da mnogo brane svoje iskustvo, koje se inilo neosporljivim dok god nije bilo osporeno, i koje je izuzetno otporno na hladnokrvno ispitivanje. Pa ipak, ako jedan student moe da se povue to je krajnje teko i neuobiajeno ako moe da zauzme kritiko odstojanje prema onome za ta je vezan, ako doe do toga da posumnja u konanu vrednost onoga to voli, on je nainio prvi i najtei korak prema filozofskom preobraenju. Gnuanje je odbrana due od rana sumnje u vezi s njom samom; ono preureuje kosmos, da bi podralo pravinost svoje stvari. Ono opravdava osuivanje Sokrata na smrt. Raspoznavanje gnuanja kao takvog predstavlja spoznaju due, i stoga je to iskustvo vie filozofsko od prouavanja matematike. Upravo Platon poduava da muzika, samom svojom prirodom, proima sve to je danas najotpornije na filozofiju. Otud lako moe biti da kroz estar nase izuzetne iskvarenosti vodi staza prema svesti o najstarijim istinama. Prosto reeno, Platon u vezi s muzikom ui da ritam i melodija, praeni igrom, jesu varvarski izraz due. Varvarski, ne ivotinjski. Muzika je medijum ljudske due u njenom najekstatinijem stanju uenja i uasa. Nie, koji se u velikoj meri slae s Platonovom analizom, veli u Roenju tragedije (pri emu ne treba zaboraviti ostatak naslova Iz duha muzike) da je to stanje, koje je naravno bilo religijsko, u slubi bogovima, odlikovala meavina svireposti i grube senzualnosti. Muzika je primitivan i primaran govor due, i otud je alogon, bez artikulisanog govora ili rasudnosti. Ona ne samo da nije rasudna, vec se

prema razumu odnosi neprijateljski. ak i kada se doda artikulisani govor, on je muzici do krajnosti potinjen, te odreen njome i strastima koje ona izraava. Civilizacija ili, da kaem isto, obrazovanje jeste kroenje ili odomaivanje sirovih strasti due ne njihovo potiskivanje ili odstranjivanje, to bi duu liilo energije, ve njihovo oblikovanje i preobraanje u umetnost. Cilj usaglaavanja tog entuzijastikog dela due s onim sto se kasnije razvija, s njenim racionalnlim delom, moda se i ne moe postii. Ali bez njega ovek nikada ne moe da bude celovit. Muzika ili poezija, to muzika postaje kako se pomalja razum uvek obuhvata tananu ravnoteu izmu strasti i razuma, a ak i u svojim najviim i najrazvijenijim formama religijskoj, ratnikoj i erotikoj ta ravnotea uvek naginje, makar i neznatno, strasnome. Muzika, kako je svak doivljava, prua neospomo opravdanje i ispunjavajue zadovoljstvo delatnostima koje prati; vojnik koji uje da se svira mar uzbuen je i potkrepljen, religioznog oveka u molitvi uzdie zvuk orgulja u crkvi; a romantina svirka gitare zanosi ljubavnika i smiruje mu savest. Oboruan muzikom ovek moe da doavola poalje racionalnu sumnju. Iz muzike izranjaju bogovi koji joj odgovaraju, a oni ljude poduavaju svojim primerom i svojim zapovestima. Platonov Sokrat obuzdava zanose i time prua malo utehe ili nade ljudima. Prema sokratskom obrascu, rei pesme govor, i otud razum moraju odreivati muziku harmoniju i ritam. ista muzika ne moe nikad da podnese tu stegu. Studenti nisu u stanju da znaju uitke rasuivanja; oni razum mogu da vide jedino kao nekog obuzdavajueg i represivnog roditelja. Ali oni uviaju, u slucaju Platona, da je taj roditelj dokuio sta ih mui. Platon ui da se, u svrhu merenja duhovne temperature neke jedinke ili drutva, mora "oceniti muzika". Za Platona i Niea, istorija muzike je niz pokuaja da se mranim, haotinim, presaznajnim silama due dadu forma i lepota niz pokuaja da se one nagnaju da slue nekoj vioj svrsi, nekom idealu, da se ovekovim dunostima dade punoa. Bahove religiozne i Betovenove revolucionarne i humane namere dovoljno su jasni primeri. Takvo negovanje due koristi se strastima i zadovoljava ih, mada ih sublimie i daje im umetniko jedinstvo. ovek cije su najplemenitije delatnosti praene muzikom koja ih izraava, dok prua zadovoljstvo to se protee od najnieg telesnog do najvieg duhovnog, celovit je ovek, i u njemu nema prenja izmeu ugodnog i dobrog. Nasuprot tome, ovek ciji je poslovni zivot prozaian i lien muzike, i ija je dokolica sazdana od grube, intenzivne razonode, podvojen je, i dve strane njegove egzistencije uzajamno se potkopavaju. Otud je, za one koje zanima psihiko zdravlje, muzika u sreditu obrazovanja, kako zato to strastima daje to im pripada tako i zato sto duu priprema za nesputano sluenje razumom. Sredinju vanost takvog obrazovanja uviali su svi antiki uitelji. Danas jedva da se i primeuje da se u Aristotelovoj Politici najvaniji odlomci o najboljem reimu bave muzikim obrazovanjem, ili da je Poetika prilog Politici. Klasina filozofija nije cenzurisala pevae, vec ih je ubeivala. I davala im je cilj, koji su oni razumevali, sve do jue. Ali oni koji ne primeuju ulogu muzike kod Aristotela i preziru je kod Platona ili su u kolu sa Hobsom, Lokom i Smitom, gde su takva razmatranja postala nepotrebna. Pobedniki racionalizam prosveenosti mislio je da je otkrio druge naine bavljenja iracionalnim delom due, i da razumu treba manje podrke odatle. Muzika se vraa tek kod onih velikih kritiara prosveenosti i racionalizma, Rusoa i Niea, koji su bili najmuzikalniji meu filozofima. Obojica su mislili da su se strasti i s njima umetnosti koje im slue istanjile pod vladavinom razuma, te da su se, tome saobrazno, istanjili i ovek i ono to on vidi u svetu. eleli su da neguju entuzijastika stanja due i da ponovo doive koribantsku mahnitost koju je Platon smatrao boleu. Naroito je Nie nastojao na tome da ponovo otvori iracionalna vrela ivotnosti, da na isueni tok ponovo popuni iz varvarskih izvora, i tako podstakne dionizijsko, i muziku iz njega izvedenu. Upravo je to smisao rok-muzike. Ne nagovetavam da ona ima ikoje visoko intelektualne izvore. Ali ona se do svojih sadanjih visina u obrazovanju mladih uzdigla na pepelu

klasine muzike, i u atmosferi u kojoj nema nikakvog intelektualnog otpora pokuajima da se oslobode najsirovije strasti. Dananji racionalisti, poput ekonomista, ravnoduni su prema njoj i onome to ona predstavlja. Iracionalisti su svi za nju. Nema nikakve potrebe plaiti se da e "plavokose zveri" izii iz umiljatih dua naih maloletnika. Ali rok-muzika upuuje samo jedan zov, varvarski zov, seksualnoj elji ne ljubavi, erosu, ve nerazvijenoj i presnoj seksualnoj elji. Ona razabira prva, tek pupea ispoljenja senzualnosti dece i ozbiljno im se obraa, izazivajui ih i opravosnaujui, ne kao male izdanke koje valja briljivo negovati da bi se razvili u velianstvene cvetove, ve kao pravu stvar. Rok deci prua, na srebrnom pladnju, sa svim javnim autoritetom industrije zabave, sve ono za ta su im njihovi roditelji govorili da treba da saekaju dok porastu i da e kasnije razumeti. Mladi ljudi znaju da rok ima ritam snoaja. Upravo zato je Ravelov Bolero jedini komad klasine muzike koji svi poznaju i vole. U saveznitvu s neto prave i dosta tobonje umetnosti, jedna ogromna privredna grana neguje ukus za orgijastino stanje oseanja u vezi s polnou, obezbeujui silan priliv grae za prodrljive apetite. Nikad nije postojala neka umetnika forma tako iskljuivo usmerena ka deci. Pomaui toj pobudnoj i katarktikoj muzici, i saobrazno njoj, njeni tekstovi slave nezrelu ljubav, kao god i polimorfne privlanosti, i uvruju ih protiv tradicionalnog podsmeha i stida. Te rei preutno i izriito opisuju telesne radnje koje zadovoljavaju seksualnu elju, i govore o njima kao o njenom jedinom prirodnom vrhuncu za decu koja jo nemaju ni najmanje zamisli o ljubavi, braku ili porodici. To deluje mnogo snanije od pornografije na mlade ljude, koji nemaju potrebe da posmatraju druge kako grubo rade ono to sami mogu tako lako initi. Voajerizam je za stare perverznjake; za mlade su aktivni polni odnosi. Treba im samo podrka. Neizbena pratea okolnost takvog seksualnog interesa jeste pobuna protiv roditeljskog autoriteta koji ga potiskuje. Tako sebinost postaje gnuanje i preobraa se u moralnost. Seksualna revolucija mora da skri sve snage dominacije, neprijatelje prirode i sree. Iz ljubavi proizlazi mrnja, preruavajui se u drutvenu reformu. Jedan pogled na svet balansira na seksualnom potpornju. Ono sto su nekada bile nesvesne ili polusvesne detinjaste netrpeljivosti postalo je novo Sveto pismo. I onda dolazi udnja za besklasnim, beskonfliktnim, sveoptim drutvom lienim predrasuda, koje neminovno proizlaze iz osloboene svesti "Mi smo svet", to je pubertetska verzija onoga Alle Menschen werden Brder, ije ispunjenje je bilo inhibirano politikim ekvivalentima Mame i Tate. Tri velike lirske teme za tu muziku su seks, mrnja i jedna podrepaka, licemerna verzija bratske ljubavi. Iz takvih zagaenih izvora bije kaljav potok, u kojem samo udovita mogu da plivaju. To dovoljno potvruje jedan pogled na video-spotove koji projektuju slike na zid Platonove peine otkako ju je preuzela MTV. Hitlerova slika se dovoljno esto javlja u uzbudljivim kontekstima da se ovek zamisli. Nita plemenito, uzvieno, duboko, istanano, ukusno, pa ak ni pristojno ne moe nai mesto na takvim tableauxima. Mesta ima samo za estoko, promenljivo, grubo i neposredno to ce, kako nas je Tokvil upozorio, biti odlika demokratske umetnosti, zdruena s ubedljivou, vanou i sadrinom izvan i najneobuzdanijeg Tokvilovog zamiljanja. Zamislite trinaestogodinjaka koji sedi u dnevnoj sobi svoje porodine kue i radi zadatke iz matematike, dok na uima dri slualice vokmena ili posmatra MTV. On uiva slobode koje je tokom vekova teko osvajao savez filozofskog genija i politikog heroizma, osvetan krvlju muenika; udobnost i dokolicu obezbeuje mu najproduktivnija privreda ikad poznata oveanstvu; nauka je pronikla u tajne prirode da bi mu pruila udesnu, ivotoliku elektronsku reprodukciju zvuka i slike u kojima uiva. I u emu napredak dostie vrhunac? U pubertetliji ije telo podrhtava orgazmikim ritmovima; ija se oseanja artikuliu u himnama radosti samozadovoljavanja ili ubijanja roditelja; ija je ambicija da stekne slavu i bogatstvo podraavajui sakaludu koja tu muziku stvara.

Ukratko, ivot je pretvoren u neprekidnu, komercijalno prigotovljenu masturbacionu maineriju. Ovaj se opis moe initi preteranim, ali samo zato to bi neki vie voleli da ga smatraju takvim. Trajna izloenost rok-muzici jeste realnost, i ona nije ograniena na neku posebnu klasu ili tip deteta. Treba samo pitati brucoe kakvu muziku sluaju, koliko je sluaju i ta im ona znai, da bi se otkrila sva optost te pojave u Americi, da ona poinje u mladenatvu ili neto malo ranije, i nastavlja se tokom godina na koledu. To je kultura mladih i, kako sam esto isticao, danas nema nikakve protivtene ishrane za duh. Neto od moi te kulture potie iz injenice da je ona tako glasna. Ona onemoguuje razgovor, tako da velik deo prijateljevanja mora biti lien onog razmenjenog govora za koji Aristotel tvrdi da je sutina prijateljstva i jedino uistinu zajedniko tle. S rokom, osnovu druenja ine iluzije o podeljenim oseanjima, telesni dodir i promumlane formule, za koje se pretpostavlja da sadre tako mnogo znaenja izvan govora. Nita od toga ne protivrei obavljanju ivotnih poslova, pohaanju predavanja i reavanju zadataka. Ali smisao unutarnjeg ivota je u muzici. Ova pojava je istovremeno porazna i nesvarljiva, a jedva da se i zapaa, rutinska je i navina. No, upravo istorijske razmere ima to to ponajbolji mladi jednog drutva i njihove najbolje snage treba da neim takvim budu obuzete. Ljudi buduih civilizacija udie se tom fenomenu i smatrae ga neshvatljivim, kao to su to za nas bili sistem kasta, spaljivanje vetica, haremi, ljudoderstvo i gladijatorske borbe. Lako moe biti da se najvea ludost jednog drutva njemu samome ini normalnom. Dete koje sam opisao ima roditelje koji se rtvuju da mu prue dobar ivot i koji mnogo ulau u njegovu buduu sreu. Oni ne mogu verovati da e ta muzika vokacija mnogo doprineti toj srei. Ali u vezi s njom ne mogu da uine bas nita. Duhovna pusto porodice ostavila je prazan prostor za rok-muziku, a oni ne mogu da deci zabrane da je sluaju. Ta je muzika svugde; sva je deca sluaju; zabranjivati je znailo bi samo izgubiti detinju naklonost i poslunost. Kad ukljue televizor, videe kako predsednik Regan toplo prihvata ljupko pruenu urukavienu aku Majkla Deksona, i kako ga oduevljeno hvali. Bolje je pokrenuti vetinu poricanja ne zapaati ta kazuju rei, pretpostavljati da e dete to prevazii. Ako rano upozna seks, to mu nee smetati da kasnije ima neki stabilan odnos. Njegovo kuanje droge e se verovatno zaustaviti na travi. kola prua prave vrednosti. A popularni istoricizam daje konano spasenje: za nove situacije postoje novi stilovi ivota, i stariji narataj nije tu da namee svoje vrednosti ve da mlaemu pomogne da nae vlastite. Televizija, koja u poreenju s muzikom igra srazmerno malu ulogu u oblikovanju prirode i ukusa mladih ljudi, jeste udoviste konsenzusa - desnica nadgleda njenu sadrinu s obzirom na seks, levica s obzirom na nasilje, a mnoge druge zainteresovane sekte s ozbirom na ostale stvari. Muziku teko da ita dotie, a ono truda to je uloeno bilo je i nedelotvorno i pogreno usmereno s ozbirom na prirodu i razmere problema. Ishod je nita manji od gubitka roditeljskog nadzora nad moralnim obrazovanjem njihove dece, u vreme kada se njime niko drugi ozbiljno ne bavi. To se postie saveznitvom neobinih mladia koji poseduju dar nasluivanja emergentnih elja svetine naih verzija Trasimaha, Sokratovog retorikog protivnika sa izvrnicima kompanija za proizvodnju ploa, novih plemia-pljakaa, koji su u roku nali zlatnu koku. Oni su pre izvesnog broja godina otkrili da su deca u naoj zemlji jedna od malobrojnih skupina sa znatnim raspoloivim prihodom, u vidu deparca. Njihovi roditelji troe sve to imaju brinui se za decu. Obraanje toj deci preko roditeljskih glava, stvaranje jednog sveta uitka za njih, predstavlja jedno od najbogatijih trita u posleratnom svetu. Rok-biznis je savreni vid kapitalizma, koji zadovoljava tranju i pomae da se ona stvori. On se odlikuje svim moralnim dostojanstvom rasturanja droge, ali je bio toliko nov i neoekivan posao da niko nije ni pomiljao da ga stavlja pod nadzor, a sada je za to prekasno. Napredak se moze postii u borbi protiv puenja cigareta, jer se nae odsustvo merila ili na relativizam ne proiruju na stvari telesnog zdravlja. U svilm drugim stvarima trite odreuje vrednosti.

(Joko Ono ide u mali broj amerikih milijardera, zajedno s naftnim i kompjuterskim magnatima, jer je njen pokojni suprug proizveo i prodao robu ija je vrednost uporedljiva s vrednou njihove.) Rok je vrlo krupan biznis, vei od filma, vei od profesionalnog sporta, od televizije, i to umnogome objanjava potovanje koje se ukazuje muzikom biznisu. Teko je podesiti nae vienje tim promenama u privredi, te sagledati ta je odista vano. "McDonald" sada ima vie zaposlenih od elicnog koncerna "U. S. Steel", a slino tome su snabdevai bukuri-hrane za duu istisnuli ono to se jo ini osnovnijim prizivima. Ova promena traje ve neko vreme. Krajem pedesetih, de Gol je Briit Bardo ovenao najveim poastima Francuske. Ja to nisam mogao da razumem, ali se pokazalo da je ona, uz peugeot, bila najvea stavka francuskog izvoza. Kako raste prosperitet zapadnih drava, dokolica, koja je tokom nekoliko vekova odlagana zarad sticanja imovine, sredstava za dokolicu, konano poinje da biva prvorazredan obzir. No, u meuvremenu je iezla svaka pomisao o ozbiljnom ivotu u dokolici, kao god i ukusu i sposobnosti ljudi da njime ive. Dokolica je postala razonoda. Ispostavilo se da je zabava cilj za koji su nai preci tako dugo dirindili, to je opravdan zakljuak, ako sredstva opravdavaju ciljeve. Muziki biznis je osoben samo po tome to je okrenut skoro iskljuivo deci, odnosei se prema tim pravno i prirodno nesavrenim ljudskim biima kao da su ona spremna da doive konano ili potpuno zadovoljenje. Moda taj biznis tako otkriva prirodu sve nae razonode, te nae gubljenje jasne slike o tome ta je odraslost ili zrelost, i nau nesposobnost da zamislimo ciljeve. Praznina vrednosti dovodi do prihvatanja prirodnih injenica kao ciljeva. U tom sluaju infantilna seksualnost jeste cilj, i ja sumnjam da su, u odsustvu drugih ciljeva, mnogi odrasli poeli da se s tim mire. Zanimljivo je zapaziti da levica, koja se dii svojim kritikim pristupom "poznom kapitalizmu", te je nemilosrdna i bespotedna u svojoj analizi drugih naih kulturnih pojava, rok-muzici uglavnom dozvoljava puni razmah. Apstrahujuci kapitalistiki element u kojem ta muzika buja, leviari je smatraju narodskom umetnou, koja izbija ispod slojeva buroaske kulturne represije. Njena antinominost i udnja za svetom bez prisile mogli bi se initi trubom koja najavljuje proletersku revoluciju, a marksisti jamano uvidaju da rok-muzika rastae verovanja i moralne norme liberalnog drutva, te bi je makar samo radi toga odobrili. Ali je saglasnost mlade intelektualne levice i roka verovatno jo dublja. Herbert Markuze se univerzitetskim studentima ezdesetih godina obraao spojem Marksa i Frojda. U svojim radovima Eros i civilizacija i Jednodimenzionalni ovek obeavao je da e prevladavanje kapitalizma i njegove lane svesti dovesti do drutva u kojem su najvea zadovoljstva seksualna, i to onih vrsta koje je buroaski moralist Frojd nazivao polimorfnim i infantilnim. Rok-muzika udara kod mladih u istu icu. Zajedniki su za sve njih slobodno seksualno izraavanje, anarhizam, iskopavanje iracionalnog nesvesnog i putanje mu na volju. Visok intelektualni ivot koji u opisati u drugom delu knjige i niski svet roka ortaci su u istom zabavnom preduzeu. Oboje se moraju tumaiti kao delovi kulturnog pleta poznog kapitalizma. Njihov uspeh proizlazi iz graaninove potrebe da osea da nije graanin, da preduzima bezopasne eksperimente s neogranienim. On je voljan da za njih skupo plati. Levicu bolje tumai Nie negoli Marks. Kritika teorija o poznom kapitalizmu je istovremeno njegov najtananiji i najsiroviji izraz. Antiburoaska ljutnja je opijum za Poslednjeg oveka. Taj snani stimulans, koji je Nie nazivao nihilinom, vrlo dugo je, skoro petnaest godina, epitomizovala jedna jedina linost Mik Deger. Iako otrouman srednjoklasni momak, on je igrao mahnitog nieklasnog demona i maloletnog satira sve do svoje skoro etrdesete godine, jednim okom motrei gomile dece oba pola koje je podbrckivao do senzualne frenezije, a drugim okom namigujui neerotinim, komercijalno motivisanim odraslima u ijim je rukama bio novac. U svom nastupu je bio i muko i ensko, heteroseksualan i homoseksualan; neoptereen skromnou, mogao je da ue u svaije snove, obeavajui da sa svakim uradi ta bilo; i, vie svega, legitimizovao je narkotike, koji su bili stvarno

uzbuenje koje su roditelji i policija dogovorno uskraivali njegovoj mladoj publici. Bio je izvan zakona, moralnog i politikog, i plezio mu se. Naporedo sa svim tim, bilo je gadnih sitnih obraanja potisnutim sklonostima ka seksizmu, rasizmu i nasilju, poputanje kojim sklonostima danas ne uiva javan ugled. Pa ipak je uspevao da to ne izgleda protivreno rok-idealu univerzalnog besklasnog drutva utemeljenog na ljubavi, sa zamuenom razlikom izmedu bratske i telesne. Deger je bio heroj i model za bezbrojne mlade ljude po univerzitetima, kao god i drugde. Otkrio sam da su studenti koji su se hvalisali nemanjem heroja kriom strasno nastojali da lie na Mika Degera, da ive njegovim ivotom, steknu njegovu slavu. Stideli su se da to priznaju na univerzitetu, mada nisam siguran da razlog za to ima ikakve veze s nekim viim merilom ukusa. Razlog je verovatno to to se nije pretpostavljalo da oni imaju heroje. Sama rok-muzika i neizmerno ozbiljan govor o njoj savreno su dostojni potovanja. Pokazalo se da je ona konani ponitavalac intelektualnog snobizma. Ali nije prilino misliti da rok-muzika snabdeva slabe i proste osobe obrascem pomodnog ponaanja, podraavanje kojim e unaprediti njihovo vlastito samopotovanje, a druge navesti da ih cene. Meutim, nesvestan toga i nevoljno, Mik Deger je u ivotima takvih osoba igrao ulogu koju je Napoleon igrao u ivotima prostih mladih Francuza XIX veka. Svako drugi je bio suvie dosadan i nesposoban da pokrene mladalake strasti. Deger je palio. U par poslednjih godina Deger je poeo da bledi. Neizvesno je da li e njegovo mesto da preuzmu Majkl Dekson, Prins ili Boj Dord. Oni su jo udniji od njega, pa se ovek pita kakve su nove slojeve ukusa oni otkrili. Mada je svak od njih osoben, bitni karakter muzike zabave se ne menja. Postoji samo stalno nastojanje na varijacijama iste teme. I ovaj slivniki fenomen oito ispunjava obeanje to ga daje tako velik deo psihologije i knjievnosti da e naa slaba i iscrpljena zapadna civilizacija nai osveenje u istinskom izvoru, nesvesnom, koji se udbrazilji poznog romantizma inio istovetnim s Afrikom, mranim i neistraenim kontinentom. Sada je sve istraeno; svetlost je rasuta na sve strane; nesvesno je uinjeno svesnim, potisnuto se izraava. I ta smo nali? Ne stvaralake demone ve ljokice ou-biznisa. Mik Deger koji se baca po pozornici jedino je to smo doneli s tog putovanja u had. Mene ovde ne brinu moralne posledice te muzike da li ona navodi na seks, nasilje ili droge. Ovde je sporno njeno dejstvo na obrazovanje, a ja verujem da ona unitava uobrazilju mladih ljudi, i veoma im oteava da uspostave neki strastan odnos s umetnou i miljenjem, koji su sutina liberalnog obrazovanja. Prva ulna iskustva presudna su za odreivanje ukusa za itav ivot, i spona su izmedu ivotinjskog i duhovnog u nama. Razdoblje buenja senzualnosti uvek je korieno za sublimaciju, u smislu stvaranja uzvienog, za vezivanje mladalakih sklonosti i udnju za muziku, slike i prie, to obezbeuje prelaz na obavljanje ljudskih dunosti i uivanje u ljudskim zadovoljstvima. Lesing je, govoreci o helenskoj skulpturi, rekao "lepi ljudi su pravili lepe statue, a grad je lepe statue imao delimice u znak zahvalnosti lepim graanima". Ova formula jezgrovito izrazava fundamentalno naelo estetskog obrazovanja oveka. Mlade ljude i ene privlaila je lepota heroja, ija su i sama tela izraavala njihovu plemenitost. Dublje razumevanje znaenja plemenitosti dolazi kasnije, ali ga je ulno iskustvo pripremilo i odista ga sadri u sebi. Tako ono za im ula ude i ono to razum kasnije vidi kao dobro nisu u uzajamnom trvenju. Obrazovanje ne pridikuje deci protiv njihovih nagona i zadovoljstva, ve im prua prirodan kontinuitet izmedu onoga to oseaju i onoga to mogu i treba da budu. Ali je to sad izgubljena vetina. Doli smo do sasvim suprotne take. Rok-muzika podstie strasti i prua modele koji nemaju ama ba nikakve veze s ma kojim ivotom koji mladi ljudi to odlaze na univerzitet ikada mogu voditi, ili sa vrstama naklonosti to ih podstiu liberalne studije. Bez povezanosti oseanja, sve sem tehnikog obrazovanja mrtvo je slovo na papiru. Rok-muzika pribavlja nedozrelu ekstazu, i u tom je pogledu slina drogama s kojima je u savezu. Ona vetaki izaziva ushienost koja se prirodno vezuje za dovrenje najveih

poduhvata za pobedu u pravednom ratu, ispunjenu ljubav, umetniko stvaranje, religijsko oboavanje i otkrivanje istine. Bez napora, bez dara, bez vrline, bez upranjavanja vetina, ma ko i svako je darovan jednakim pravom na uivanje u njihovim plodovima. Po mom iskustvu, studenti koji su imali ozbiljnih problema s drogama i prevladali ih nalaze da im je teko oduevljavati se i gajiti velika oekivanja. Kao da je iz njihovih ivota isceena boja, pa sve vide crno-belo. Zadovoljstvo koje su na poetku doiveli bilo je tako snano da oni vie i ne tragaju za njim, na kraju, ili kao krajem. Oni mogu da funkcioniu savreno dobro, ali suvo, rutinski. Njihova je energija iscrpljena, i oni ne oekuju da njihova delatnost proizvede ita sem sredstava za ivot, dok se za liberalno obrazovanje pretpostavlja da podstie verovanje da je dobar ivot ugodan ivot, a najbolji ivot onaj najugodniji. Sve mi se ini da odavanje roku, naroito u odsustvu snanih protivprivlanosti, ima dejstvo slino drogama. Studenti e prevazii tu muziku, ili bar iskljuivu strast za nju. Ali e to uiniti na isti nain na koji, kako kae Frojd, ljudi prihvataju princip realnosti kao neto neprijatno, sumorno i sutinski neprivlano, kao puku nunost. Ti e studenti priljeno studirati ekonomiju ili razne struke, i kostim Majkla Deksona spae da bi otkrio odela firme "Brooks Brothers". elee da napreduju i ive udobno. Ali je taj ivot prazan i laan koliko i onaj to su ga ostavili za sobom. Nije posredi izbor izmeu brzih fikseva i tupe raunice. Liberalno obrazovanje je naumljeno da im upravo to pokae. Ali dok god dre na uima slualice vokmena, oni ne mogu da uju ta ta velika tradicija ima da im kae. A posle dugog sluenja vokmenom, kada konano skinu slualice, oni otkrivaju da su gluvi.