VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U APCU

- sp ecijalistike studije -

SEMINARSKI RAD

predmet: Upravljanje istraivanjem i razvojem

tema: Uticaj HF na ivotnu sredinu

Student: struk.ing.tehnol. Dejan Todorovi br. indeksa: C 5 / 2010

Mentor: Prof. dr Leposava Filipov i- Petrovi

______________________________________________________________________

abac, jun 20 11. godine Uticaj HF na ivotnu sredinu autor: Dejan Todorovi, struk.ing.teh nol. Visoka tehnoloka kola strukovnih studija u apcu, Srbija e-mail: tosa1st@gmail.com

Rezime: Kada se govori o ivotnoj sredini, obino se (pogreno) misli na objekat ili prostor u kome ljudi ive, rade i ureuju taj prostor prema svojim potrebama. Meutim, ivotna sredina je prostor irom planete gde egzistiraju ivi organizmi (pa, i ovek). Za oveka, kao i za ostala iva bia, ivotna sredina je prostor u kome on zadovoljava svoje ivotne potrebe i zahteve koristei raspoloive resurse. Uzdigavi se nad ivotinjskim svetom, ovek je pokrenuo proces naruavanja ivotne sredine. Poslednjih godina ekoloki problemi su postali neizbeni pratioci savremene civilizacije. Veina tih problema je uslovljena uvoenjem prirodnih resursa u sferu privrednih (ekonomskih) delatnosti oveka. Pri tome se resursi svakog oblika transformiu putem primene razliitih tehnologija u proizvod potreba. Ako se ima u vidu, da savremena civilizacija raspolae sa mnogim tehnologijama onda je razumljivo da je prisutna konstantna razmena izmeu oveka i prirode.U takvoj razmeni drutvo ima neprekidno i veoma esto negativno dejstvo na prirodnu sredinu. Kljune rei: ivotna sredina, fluorovodonik, proizvodnja, toksinost.

Summary: When it comes to the environment, usually (mistakenly) thought the object orarea in which people live, work and arrange the space according to their needs. However, the space environment around the world where living organisms exist (well,and man). For man, as well as for other living beings, the environment is an area whereit meets your living needs and requirements using the available resources. Uzdigavi over the animal world, man is in the process damage the environment. In recent yearsenvironmental issues have become indispensable companions of modern civilization.Most of these problems is caused by the introduction of natural resources in theeconomic sphere (economic) activity of man. In addition to all forms of transformingresources through the use of various technologies into a product need. If we bear inmind that modern civilization has many of the technology then it is understandable that there is a constant exchange between man and nature. In such a society is the exchangeconstant and often negative impact on the environment. Keywords: environment, hydrogen fluoride production, toxicity.

1. KARAKTERISTIKE HF
U obinim uslovima fluorovodonik je veoma toksian bezbojan gas sa relativno slabim mirisom. Gasoviti, teni i vrsti fluorovodonik je asosovan na raun vodoninih veza. Energija vodoninih veza u HF je via nego kod H2O i NH3 i iznosi cca.40kJ/mol. Zbog obrazovanja vodoninih veza HF ima visoku temperaturu kljuanja (+20C ) i topljenja (-83C). Kristalni HF sadri dugake cik-cak lance. Bezvodni teni fluorovodonik je jako jonizujui rastvara, u kojem su rastvorni mnogi drugi elektroliti. Takoe, kao i u vodi, oni disosuju u tenom HF na jone. Sinteze HF iz prostih supstanci su egzotermne reakcije sa velikim toplotnim efektom, koje poinju ve pri niskim temperaturama.[1] U vodi je neogranieno rastvoran. Njegov razblaeni rastvor, naziva se fluorovodonina kiselina, i ispoljava svojstva slabe kiseline. To veoma razlikuje fluorovodoninu kiselinu od jakih kiselina, koje se obrazuju u vodi drugih halogenovodonika: HCl, HBr, HI. Najvei znaaj za razvoj hemije fluora ima proizvodnja fluorovodonine kiseline. Skoro polovina fluorovodonine kiseline, koja se proizvodi u svetu, troi se za alkilovanje benzina, dekapiranje elika i u industriji aluminijuma i stakla, a druga polovina za proizvodnju jedinjenja fluora. Veliki je znaaj fluornih jedinjenja i u raketnoj tehnici, hirurgiji i drugo. Kada dospe u atmosferu fluorovodonik ostaje u izvornom obliku veoma dugo, dok u vodi i zemljitu se pretvara u niz drugih jedinjenja fluora. HF je veoma toksian i korozivan za ive organizme. On se snno vezuje s klcijumom i mgnezijumom i sprev ove osnovne hrnljive elemente u obvljnju svojih biohemijskih funkcij. Ovo je osnov z toksinosti neorgnskih fluorid. HF se koristi u industriji, kao to je ienje i nagrizanje stakla, uklanjanje re. Fluorovodonin kiselin rstvr stklo i npd mnoge metle (oslobnje zpljivg vodonik u procesu), minerle i orgnske mterije. Reenje je da se uvju u plstinim posudm. Industrijski procesi, sagorevanje uglja, visoka temperatura su glavni izvori emisije HF i drugih neorganskih fluorida u atmosferu. HF takoe moe biti formiran kada se organska jedinjenja fluora koriste kao aerosoli, za gaenje poara hemikalija, plastike ili gume.

1.1 Negativni efekti halona na ivotnu sredinu

Haloni su do otkria njihovog visokog potencijala za oteenje ozonskog omotaa, iroko korieni u protivpoarnoj zatiti pre svega u ne civilnom sektoru (avioni, podmornice, kompjuterski sistemi). Po hemijskom sastavu, haloni su potpuno halogenizirani ugljovodonici atomima halogenih elemenata: hlorom, fluorom ili bromom. Efikasnost gaenja halonima ogledala se u relativno niskoj zapreminskoj koncentraciji, uz veoma kratko vreme gaenja. Laboratorijskim eksperimentima utvrena je toksinost halona, kako u prirodnom stanju tako i produkata njegovog raspadanja na temperaturi poara. Ako se pri gaenju brzo stvore dovoljne koncentracije halona, poar bi bio vrlo brzo ugaen, pa bi ljudi, izloeni njegovom dejstvu bili ugroeni toksinim dejstvom u prirodnom neraspadnutom stanju. Poetni efekti toksinosti kod manjih koncentracija, su pospanost i glavobolja, dok se pri veim koncentracijama i duem izlaganju javljaju efekti anestezije i nesvestica. Toksini produkti sagorevanja nastaju pirolizom halona na temperaturi iznad 428 C, kao posledica njegovog kontakta sa plamenom ili zagrejanom povrinom. To su halogene kiseline (HF, HCl, HBr) i slobodni halogeni elementi (Cl 2 i Br2). Smrtonosne zapreminske koncentracije su 0,765 do 1,4%. [2] Iako su haloni daleko najefikasnija gasovita sredstva za gaenje, koja su dugo primenjivana u stacionarnim i mobilnim protivpoarnim sistemima, pored freona smatraju se najeim uzronicima oteenja ozonskog omotaa.

Problem naruavanja ozonskog omotaa javlja se od 1970.godine. Veoma intenzivno smanjenje ozonskog omotaa (40%) registrovano je iznad Junog pola 1989.godine, a neto slabije iznad Severnog pola. Do 1990.godine naunici su registrovali 18 rupa na ozonskom omotau razliite veliine i oblika. [2]

1.2 Uticaj HF na ivotnu sredinu pri proizvodnji vetakih ubriva

Osnovne zagaujue materije pri proizvodnji fosfatnih ubriva su praina, HF, i SiF4. Fluorovodonik, u koji prelazi prisutni fluor iz sirovih fosfata, zbog prisustva SiO2 u sirovinama, vezuje se prema reakciji: SiO2+ 4HF SiF4+ 2H2O SiF4+ 2HF H2SiF6 Nastala silikofluorovodnina kiselina sirovina je za dobijanje mnogih jedinjenja fluora. Ako se ovaj hemizam dosledno i efikasno sprovodi, ostvaruju se uslovi iste tehnologije. Ista kiselina moe se dobiti i preiavanjem apsorpcijom izdvojenih para i gasova iz procesa, prema reakciji: 3SiF4+ 2H2O 2H2SiF6+ SiO2 Gasovi emitovani u procesu proizvodnje fosfornih ubriva mogu da sadre i do 4,7g/m fluora, ali se obino provode kroz talonike, ciklone i vlane skrubere, pa tek onda se putaju u atmosferu, kada u njima ostaje oko 1% od prvobitnog sadraja fluora. [3] Fosfatni minerali koji se koriste u proizvodnji mogu da sadre i teke metale, kao Hg, Pb, a pored toga su i blago radiokativni zbog veoma velikog afiniteta urana prema fosfatima. Iz tih razloga i superfosfat moe pokazivati izvestan nivo radioaktivnosti jer u sebi zadrava sav uran iz fosfata. [3]

1.3 Mogua oteenja zdravlja

Fluor i neki od njegovih jedinjenj izzivju iritcije koe, sluzokoe ok i respirtornog sistema. Pri ekspoziciji gosovitom fluorovodoniku, osetljive osobe mogu d imju izrene smetnje s disnjem zbog spzm u bronhiolm posredovnih refleksnim mehnizmom iz nosne sluznice ili gornjih delov respirtornog sistema, gde se fluorovodonik, s obzirom n dobru rastvorljivost u vodi, preteno psorbuje. U okviru irittivnog dejstva fluor odnosno njegovih jedinjenj mogu je i pojv hroninih respirtornih oteenj nkon prolongirne izloenosti. Fluoridi uneti u orgnizm odlu se preteno u kostim to moe izzvti osteosklerozu koj se prepoznje n rendgenu. Prvi znci promen gustine kosti uovju se n lumblnoj kimi i krlici. Nlze se i okotvnj ligment. Ngomilvnje fluorid u kotnom sistemu ne mor biti popreno posebnim smetnjm. Prenje izluivnj fluorid urinom vrlo je koristn pokazatelj profesionlne izloenosti, ukljuujui i unoenje fluorid iz drugih izvor (hrn, npr). Ako se rdi o kutnoj intoksikcije lke klinike forme, obolel osob je nesposobn z rd n reltivno krtk vremenski period, posle tog moe d nstvi s rdom n istom rdnom mestu. Logino uz preduzimnje odreenih mer ztite, u prvom redu tehnikih, rdi sprevnj eventulnih ponovnih kcident. U slujevim hroninih trovnj, pri oteenju gornjih disjnih putev, posebno u slujevim hroninog bronhitis, li bez teeg nruvnj funkcije plu, ko i bez zntnijeg oteenj kotno-zglobnog sistema, obolelog treb ukloniti s rdnog mest gde postoji mogunost dlje ekspozicije fluoru i njegovim jedinjenjim. Merm medicinske rehbilitcije u odgovrjuim ustnovm mogue je osposobiti obolelog z korienje preostlih funkcionih
4

mogunosti respirtornog sistem. Mle osobe profesionlnom rehbilitcijom su osposobljena z nov znimnj , pri tome i n novom rdnom mestu ne smeju biti prisutni iritnsi disjnih putev. [4]

2. KONTROLA KVALITETA VAZDUHA U APCU

N teritoriji pc postoji mre mernih mest z prenje kvlitet vzduh. Prenje stnj zgenosti vzduh omoguv i sgledvnje uticj preduzetih mer ztite n kvlitet vzduh. Zvod z ztitu zdrvlj Ver Blgojevi bc, Sektor higijene s ztitom ivotne sredine, Odeljenje Ekotoksikolok lbortorij, vri sistemtsku kontrolu sadraja u ambijentalnom vazduhu zgujuih mterij u pcu (fluorovodonik, zot dioksid i ) n tri mern mest i kontrolu sadraja u ambijentalnom vazduhu ukupnih tlonih mterij iz vzduh n osm mernih mest. [5]

Na slici 1. Prikazana su rezultati merenja sadraja zgujuih mterij u vazduhu za bac Ovo su podci s mernog mest Vtrogsni dom. Srednje mesene vrednosti sadraja u ambijentalnom vazduhu zgujuih mterij (trosovni uzorak - fluorovodonika).

*GVI - HF- 20 g/m3 Na slici 2. Prikazane su srednje mesene vrednosti sadraja u ambijentalnom vazduhu fluor i njegovih jedinjenj izrenih ko HF

3. ZAKLJUNA RAZMATRANJA
5

1. Zgenje vazduha je posledic zstrelih tehnologij, nedosttk postrojenj z

preivnje dimnih gsov i niske energetske efiksnosti postrojenj u sektoru energetike i industrije i loeg kvlitet goriv z grejnje.
2. Kvlitet mbijentlnog vzduh u pojedinim oblstim i grdovim Srbije je uslovljen

emisijm osnovnih zgujuih mterij ko to su: SO2, NOx, SO, koje potiu iz termoenergetskih objekt i industrijskih postrojenj, specifinih zgujuih mterija koje se emituju iz odreenih industrijskih proces proizvodnje ko to su: ugljovodonici, isprljiv orgnsk jedinjenj, policiklini romtini ugljovodonici, hlogeni derivti, ldehidi, hlogen jedinjenj HF, teki metli iz proces proizvodnje, nisu u tko velikoj meri rsprostrnjene u vzduhu okoline, izuzimjui industrijsk podruj.
3. Iz podataka koji su navedeni u merenjima z prenje kvlitet vzduh u apcu, vidi se da

su vrednosti HF u dozvoljenim granicama, tj. ispod GVI vrednosti i ne dolzi do znjnih zgivnj tmosfere.
4. Mora se uloiti dodatni napor na kompleksnijem pristupu reavanja problema uticaja HF na

ivotnu sredinu. Jasno je da sa porastom proizvodnje dolazi i do potencijalnog poveanja zagaujuih materija u ivotnoj sredini, zato je neophodno osavremeniti postojee proizvodne pogone da bi se izbegla takva situacija. Kompleksnost zagaenja od HF pored ivotne sredine, predstavlja rizik za radnike u proizvodnji, koji su u kontaktu sa njima pri svakodnevnom radu. Ta opasnost se ogleda inhalativno kada izaziva kaalj, guenje, zapaljenje sluzokoe disajnih puteva, i pri kontaktu sa tkivom gde izaziva iritacije i opekotine. Fluoridi uneti u orgnizm odlu se preteno u kostim to moe izzvti osteosklerozu, okotvnj ligment
5. Obrzovnje iz oblsti ztite ivotne sredine u Republici Srbiji su ispod meunrodno

utvrenih stndrd, iko su u prethodnoj deceniji, posebno u nekoliko prethodnih godin, n svim nivoim vspitnj i obrzovnj intenzivno uvoeni nstvni sdrji koji se odnose n ztitu ivotne sredine. Uvoenje multidisciplinrnog pristup u sprovoenju ovog vid obrzovnj zpoeto je tek od 2001. godine kroz reformu obrzovnj uz ukljuivnje princip odrivog rzvoj. Samo uz dovoljno razvijenu svest o vanosti ouvanja ivotne sredine, moemo popraviti stanje u kojem se nalazi na grad, zemlja, planeta.

4. LITERATURA

[1] Dr Milo B. Rajkovi I Dr Ivan iri, Hemija elemenata, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 1999 [2] Dragan Dividovi, dipl.ma.in ZA, ad Sluba PPZ, Uticaj poara na ivotnu sredinu, novi izazovi za budunost, Nacionalna konferencija o kvalitetu, Kragujevac 2005 [3] Dr Duan Stanojevi, Tehnoloki procesi i ivotna sredina, material sa predavanja na Visokoj tehnolokoj koli strukovnih studija abac, specijalistike studije 2010. [4] Prof. dr Mirjana Aranelovi i Prof. dr Jovica Jovanovi, MEDICINA RADA, Medicinski fakultet Univerzitet u Niu, Ni 2009 [5] Strateka procena uticaja za abac, www.plansabac.co.rs, pristupljeno Juna 2011