Odnosi sa drugim emocijama

Uro Miljkovi

Kao to postoji hijerarhija izmeu vrednosti, tako postoji hijerarhija i izmeu antivrednosti (izmeu loeg i goreg). U tom sistemu antivrednosti, razlika izmeu onoga to je loe i onoga to je zlo, nije samo kvantitativna, ve i kvalitativna. 2 kvaliteta,odnosno momenta koji dovode do manifestacije mrnje a) Kvalitet pravednosti mrnja je uvek opravdana za osobu koja mrzi, jer je ona, za njega, samo odbrambena reakcija na prethodni zao postupak ili nameru omrznute osobe. b) Pripisivanje vrhovnih antivrednosti objektu mrnje do ovoga dolazi kada neka osoba ugrozi subjektovu vrhunsku vrednost, i to svesno i namerno. Tada ta osoba postaje reinkarnacija zla, odnosno dehumanizovani objekat (avo, monstrum...)

Subjekt koji je uinio delo iz mrnje ne osea krivicu zbog svog postupka, ve moe oseati ponos i zadovoljstvo. Osoba moe poeti da osea krivicu posle dela uinjenog iz mrnje jedino ukoliko pone da drukije tumai objekat i njegovo ponaanje, ili ukoliko doe do promene u njegovom linom sistemu vrednosti. Transakcija izmeu subjekta i objekta mrnje Objekat koji je subjektu naneo neko zlo, priznavanjem i pokazivanjem krivice pokazuje da se saosea sa subjektovim gubitkom, odnosno da nije zao. Tako moe doi do meusobne simpatije, ime se spreava irenje mrnje.

 Slinost

oba oseanja su usmerena prema biu druge osobe. Prezir vodi u odbacivanje objekta i njegovu socijalnu izolaciju, dok mrnja vodi u destruktivnu akciju protiv objekta i njegovom unitenju.

Razlika

Ljutnja Usmerenost Na promenu ponaanja druge osobe

Mrnja Na bie druge osobe, koja se ne doivljava kao ljudsko bie

Objekt Proizilazi iz... Cilj

Moe biti objekt ljubavi Negira svaku dobrotu objekta Agresivno ponaanje Da se ponaanje objekta promeni na eljeni nain Destruktivno ponaanje Unitenje objekta

Kada neko ne pravi razliku izmeu ljutnje i mrnje, on svaki znak tue ljutnje tumai kao znak mrnje elju da ga uniti. Upravo zato, emotivne veze ljudi koji ne razlikuju mrnju i ljutnju su esto haotine, s mnogo ekstremnih oseanja.

Nemogunost razlikovanja ovih emocija nastaje jo u detinjstvu, i to onda kada dete ne uspe da shvati da su majka koja se smei (dobra majka) i majka koja se mrti,ljuti (zla majka), jedna ista osoba. Kada je integracija obavljena, dete je sposobno da shvati kompleksne meuljudske odnose (npr. da ga majka voli i onda kada se ljuti na njega). Osoba koja ne razlikuje ove emocije je zbunjena svojim oseanjima ovakva osoba potiskuje svoju ljutnju i pokuava da bude dobra prema ljudima. Ukoliko neko povredi takvu osobu, kod nje se javlja razmiljanje da je ona tako dobra, a da su ti koji su je povredili zli. Osobe koje tuu ljutnju doivljavaju kao mrnju uglavnom imaju patoloku organizaciju linosti. ane (1923 ) je ukazao da je osnovni kvalitet straha psihotinih osoba strah od tue mrnje.

Mrnja i ljutnja, odnosno destrukcija i agresivnost, se esto izjednaavaju i u strunoj literaturi. Frojd je mrnju odredio kao reakciju subjekta na pretnju njegovom egu. Ovo vie odgovara ljutnji i besu nego mrnji. Kasnije je mrnju doveo u vezu sa Tanatosom, odnosno nagonom smrti, i tako je naveo mnoge psihoanalitiare da svaki oblik agresivnosti shvate kao manifestaciju principa smrti, tj mrnju i destruktivnost. Neke kole humanistike psihologije su svaku agresivnost proglasile za neto to je loe, a ljutnju negativnim i neprijateljskim oseanjem.

Mrnja nije suprotnost ljubavi suprotnost ljubavi ini neljubav. Neljubav prosto znai da neko nekog ne voli, i to nikako ne znai da mora postojati mrnja. U neljubav spadaju ravnodunost, antipatija (oseanje nenaklonosti prema nekome), averzija(odvratnost) i prezir. esto se u psihoterapiji od pacijenta trai da odreuje suprotnost nekim pojmovima, i ukoliko mu je na pojam ljubav odgovor mrnja, onda se uzima da pacijent razmilja o sebi i drugima u dihotomiji ili me vole, ili ne.

U brojnim ivotnim situacijama mi oseamo da smo iznutra podeljeni, da bi jedan deo nas hteo jedno, a drugi deo neto drugo. Kada tenzija izmeu suprostavljenih delova linosti postane prevelika, postoji opasnost da se linost dezorganizuje, ili da ak doe do razvoja patolokih simptoma. Zato, ukoliko se nae u ovakvoj situaciji, osoba mora da se opredeli za jedno oseanje, kako bi prevazila neprijatnu konfuziju.

Dve situacije iz kojih moe slediti oseanje mrnje a) Neuzvraena zaljubljenost b) Raskid ostvarenog odnosa ljubavi A) Da bi se pojavila mrnja, subjekt mora iz stanja zaljubljenosti prei u stanje opsednutosti veoma negativnim predstavama o objektu. Ovakva promena u stvari predstavlja specifian mehanizam odbrane : subjekt ne samo da je tuan zbog gubitka voljene osobe nego se i osea inferiorno jer veruje da nije dovoljno dobar da bi neko bio sa njim. Ovo oseanje bezvrednosti koje je za osobu veoma teko podnoljivo, lei u osnovi mrnje.

Da bi se odbranila od oseanja inferiornosti, osoba pokuava da mu nae manu, da dokae njegovu zlobnu prirodu. Obino je glavni argument On me je povredio i naterao da patim, a ja njega mogu naterati da pati jo vie. Sa ovakvog gledita proizlazi strategija mrnje i obezvreivanja drugog, to se na kraju moe zavriti ak i kao zloin iz strasti.

Da bi se pojavila mrnja, subjekt koji pati zbog raskida mora verovati da je izdan, iskorien, odbaen i slino. Poto subjekt veruje da mu je drugi upropastio ivot, dobija elju da se osveti na sve mogue naine. Koliko oseanje inferiornosti moe biti izvor patnje najbolje se vidi kod duevnih bolesnika kod kojih se primenjuje malo izmenjeni mehanizam odbrane. Mladi koji pati od oseanja nevrednosti i koji se zbog toga ne usuuje da pride nijednoj devojci, razvija sumanuti sistem erotomanskog tipa, kako se u njega zaljubljuje neka poznata linost, koja mu naklonost alje preko TV-a.

Mrnja je jedan od tipinih naina na koji subjekt iraava svoju ljubomoru. U pitanju je sklop mrnja destrukcija, koji je dominantni nain izraavanja ljubomore. Mrnja i destrukcija mogu biti usmereni ka voljenoj osobi, ka rivalu ili prema oboma. Najvei procenat ubistava je motivisan upravo ljubomorom.

Zavist - blia oseanju prezira jer onaj koji zavidi, u osnovi prezire drugoga ili veruje da je prezren od onoga kome zavidi. Iz takvog odnosa moe nastati oseanje mrnje. Sumnja subjekt osea sumnju kada veruje da je drugi potencijalno zao, ali da jo nije ugrozio niti njega niti njegove vrednosti. Ukoliko se na neki nain uveri da je objekat zao, pored sumnje, subjekt poinje da osea mrnju. Sumnja je tipina za odnose obostrane mrnje, omrazu i kada obe strane sumnjaju da ona druga strana ima nameru i razraen plan da im nakodi. Preterana sumnjiavost se javlja kao fenomen projektivne mrnje, odnosno kada osoba ekstrenalizuje samomrnju i veruje da ga drugi mrze ( paranoidnost)