1

VODA - VE^ITI @UBOR @IVOTA (Pet decenija rada JKP Vodovod Kru{evac)

Kru{evac, 2007

UVODNE NAPOMENE Povod za objavqivawe ove publikacije je `eqa kolektiva da na trajniji na~in obele`i zlatni jubilej - pet decenija plodonosnog rada Javnog komunalnog preduze}a Vodovod - Kru{evac. Ona omogu}uje da se na jednom mestu, makar i letimi~no, sagledaju svi va`niji doga|aji i etape na putu razvoja ovog Preduze}a. A razvojni put JKP Vodovod - Kru{evac, {to je mawe - vi{e poznato, nije bio bez problema i prepreka. Jer, uslovi rada i privre| ivawa u na{oj zemqi naj~e{}e su bili nepovoqni. Pre 50 godina, neposredno posle oslobo|ewa od okupatora, bili su te{ki zbog ratnih pusto{ewa i razarawa, a u novije vreme, pred kraj XX veka, zbog raspada dr`avne zajednice, spoqnih pritisaka i ekonomskih ograni~ewa. ^iwenica da, uprkos svim te{ko}ama i isku{ewima, ovo Preduze}e proslavqa zlatni jubilej, najboqi je znak da je istrajnim radom uspelo ne samo da opstane, ve} i da postigne zapa`ene rezultate u svim oblastima rada. A to {to je postignuto, zavre|uje i da bude promovisano kao ne{to {to je dragoceno za sve zaposlene u kolektivu, posebno wegove mla|e radnike, koji vlastitim snagama, znawem i ume}em treba da doprinesu daqem napretku i uspehu Preduze}a, ~ija je delatnost od javnog zna~aja i op{teg interesa za sredinu u kojoj deluje. Nadamo se, tako|e, da ova publikacija, zami{qena kao svojevrstan vodi~, mo`e biti interesantna i za sve druge qude, gra|ane i poslovne partnere, jer im poma`e da se podrobnije i pravilnije informi{u ne samo o dostignu}ima, nego i o sada{wim kadrovskim i materijalnim potencijalima JKP Vodovod -Kru{evac, koji stoje na raspolagawu svim zainteresovanim za kori{}ewe wegovih usluga kao i za obostrano korisnu poslovno - tehni~ku saradwu. PRETE^E JKP VODOVOD - KRU[EVAC Vodovod u starom Lazarevom gradu. Organizovano snabdevawe Kru{evca i okoline vodom datira tek od sredine XX veka. Stole}ima ranije, Kru{evqani su pili vodu sa bunara i ~esama koje su s a mi gradili u svojim dvori{tima ili su ih podizale lokalne vlasti na op{tinskom zemqi{tu. Predawe, me|utim, ka`e da najstarije ~esme na ovom prostoru poti~u jo{ iz rimskog perioda i da su ih tada nazivali lupus fontana (vu~jim izvorima). One su se nalazile pored glavnog druma koji je vodio kroz zapadno-moravsku dolinu od Ni{a, preko Stala}a ka Ibarskoj magistrali. Isti putni pravac kori{}en je i docnije za pravqewe novih izvori{ta. Kad je knez Lazar, pred najezdom Turaka, do{ao u Kru{evac, ovde je (oko 1371. godine) podigao vojno utvr|ewe: mali grad sa dvorom i pridvorskom crkvom i skupinom gra|evina opasanih

bedemima i kulama. Van zidina utvr|ewa, u dana{woj Staroj ~ar{iji, bilo je podgra|e sa zanatskim i trgova~kim radwama. Kako se Kru{evac, kao prestonica Srbije razvijao i {irio, rasle su i potrebe wegovog stanovni{tva. A najpre~a i od sudbinskog zna~aja je bila potreba za vodom. Taj problem re{ili su u~eni qudi, doma}i i strani, koji su se okupili na Lazarevom dvoru i davali inicijative za podizawe raznih objekata. Jedna od tih dobrih ideja koja je i realizovana, bila je izgradwa vodovoda. I to je bio pionirski poduhvat. Po principu pet ~esama na istoj `ici stvoren je funkcionalni sistem vodosnabdevawa. Taj prvi vodovod verovatno je mogao da zadovoqi potrebe `iteqa i branilaca Lazarevog grada. Mogao je tim pre, ako znamo da su dvorska svita i vojna posada u tvr|avi koristili i bogat izvor koji se nalazio ispod temeqa Don`on-kule, ~ija voda i sada isti~e u rezervoar na severnoj strani Starog grada, danas ure|enog Arheolo{kog parka. Vodosnabdevawe od XV do sredine XX veka. - U vreme otomanske vladavine (od 1427) Kru{evac je izgubio raniji zna~aj i delio je sudbinu svih porobqenih gradova u Srbiji. Dobiv{i novo ime Alaxa Hisar ([areni grad) prema raznobojnom kamenu od koga su gra|eni tvr|ava i Lazarev dvor, jedno vreme bio je strate{ki centar, u kome su se pravili topovi za turska osvajawa u Evropi. I tek po oslobo|ewu od Turaka (1833), blagodare}i povoqnom geografskom polo`aju, Kru{evac je po~eo br`e da se razvija, da bi ne{to kasnije stvorio ekonomsku bazu za sna`niji privredni i kulturni napredak. U to vreme, u drugoj polovini XIX i prvim decenijama XX veka, u wemu su podignute prve radionice za proizvodwu sapuna, baruta, plavog kamena i popravku `elezni~kih vagona (prete~e poznatih firmi: Merima, Obili}evo, @upa, 14. oktobar), a otvorene su i prve obrazovne i zdravstvene ustanove: gimnazija, ~itaonica, apoteka. U tom predugom razdobqu, iako se broj stanovnika u gradu pove}avao, na~in vodosnabdevawa nije se su{tinski mewao. Gra|ani su se vodom za pi}e i druge ku}ne i higijenske potrebe iskqu~ivo snabdevali iz bunara i sa tzv. turskih ~esama, koje su bile raspore|ene, na du`ini od oko jednog kilometra, pored ulica Cara Lazara i Jug Bogdana, tada glavne putne saobra}ajnice. Od pet sa~uvanih turskih ~esama, najinteresantnija je Velika ~esma, koja se nalazi u Staroj ~ar{iji, neposredno ispod Arheolo{kog parka. Materijal od koga je sagra|ena i wen izgled poti~u od vremena otomanske uprave, o ~emu svedo~i i natpis na turskom jeziku. Sa ove i drugih ~esama gra|enih u sredwem veku, sve do sredine pro{log stole}a, sakaxije su u drvenim buradima na dvokolicama (sakama) razvozile vodu po gradu i

prodavali je gra|anima. Danas te stare ~esme predstavqaju zanimqive spomeni~ke objekte od zna~aja za istorijsku pro{lost ovog grada. Osnivawe i rad preduze}a Higijena . - Preme{tawem gradskog jezgra iz Stare ~ar{ije na vi{i i zdraviji teren (na prostor koji sada zauzima), Kru{evac je dobio novi impuls za svoj razvitak. Kako, me|utim, nije imao urbanisti~ki plan niti projekat za izgradwu vodovodnog sistema, a potrebe za ve}om koli~inom vode su rasle, nekoliko godina po oslobo|ewu od nema~kih okupatora po~ela je izgradwa privremenog vodovoda, kojim se voda sa turskih ~esama dovodi do korisnika. S obzirom da je ukupan kapacitet postoje}ih ~esama iznosio samo oko 10 litara u sekundi, godine 1952. podignuto je 100 novih ~esama, raspore|enih po raskrsnicama u gradu. Izgradwa, eksploatacija i odr`avawe privremenog vodovoda povereni su preduze}u Higijena, koje je i izgradilo nove ~esme i povezalo ih cevima u privremeni vodovod. Izradi projekta za vodovod za trajnije snabdevawe grada vodom pristupilo se 1954. godine i on je zavr{en tri godine kasnije, posle usvajawa prve verzije Glavnog urbanisti~kog plana. Projekat vodovoda uradio je Ateqe za urbanizam, arhitekturu i hidrotehniku iz Beograda. Wime je bilo predvi|eno snabdevawe grada vodom iz tri bunara, iskopana pre Drugog svetskog rata, ~iju vodu je koristila Vojna hemijska industrija Ravwak. Bakteriolo{ko - hemijskom analizom, koju je izvr{io Higijenski zavod iz Kru{evca, ustanovqeno je da je ta voda prili~no tvrda, ali upotrebqiva. Ina~e, istra`ne hidrolo{ke radove, zarad utvr|ivawa kapaciteta vode u bunarima, obavilo je preduze}e Beogradski vodovod pod nadzorom Odeqewa za komunalne poslove SO-e Kru{evac. Na osnovu tih istra`ivawa, utvr|en je kapacitet od 26 litara u sekundi po jednom bunaru. Po{to je to b i l o nedovoqno, a da bi se obezbedilo ukupno 104 litra vode u sekundi, planirana je izgradwa jo{ jednog bunara. Za realizaciju tog projekta zadu`ena je re`ijska grupa bez svojstva pravnog lica pod imenom Ustanova za izgradwu vodovoda i kanalizacije, koju je formirao NOO Kru{evac, re{ewem broj 10547/57. FORMIRAWE I GLAVNE ETAPE RAZVOJA JKP VODOVOD KRU[EVAC Godina 1957, kada je osnovana Ustanova za izgradwu vodovoda i kanalizacije, u formalno-pravnom smislu ozna~ava godinu formirawa Javnog komunalnog preduze}a Vodovod - Kru{evac. Od tada pa nadaqe Preduze}e }e se razvijati u etapama, mewaju}i, zavisno od unutra{wih potreba i prilika u dru{tvu, organizaciju rada i oblike organizovawa.

Izgradwa vodovodne i kanalizacione mre`e. - S obzirom da su mnogi kapitalni objekti gra|eni uporedo, uslovno re~eno, prva etapa razvojnog puta Preduze}a po~iwe zapravo 1957. izgradwom armirano-betonskog rezervoara za vodu na Bagdali, zapremine 2.800 metara kubnih, kao i podizawem dva kolektora po projektu za kanalizaciju: glavnog za odvod fekalnih i otpadnih voda, od @elezni~ke stanice do uliva u Zapadnu Moravu i sekundarnog kolektora, postavqenog du` Ko{ijskog potoka i glavne ulice, odnosno od `elezni~ke pruge do fontane. Ukupna du`ina ovih kanala iznosila je oko 5, 5 kilometara. U toku 1957. i 1958. godine izgra|eni su crpna stanica na izvori{tu u ^itluku i potisni cevovod do rezervoara na Bagdali zapremine 2.800 metara kubnih, kao i 58 kilometara razvodne mre`e, od kojih je 4.200 metara glavni potisni cevovod, pre~nika 300 i stari potisni vod pre~nika 40 milimetara, a ostalo je distributivna mre`a razli~itih pre~nika. Ovim projektom su pokriveni centar grada i novoizgra|eni delovi i ulice (Prwavor I, koga gra|ani zovu Pejton, Bagdala I i II, Lazarica I, deo Dowe Paka{nice, ulica Radomira Jakovqevi}a), industrije 14. oktobar i Miloje Zaki}, kao i neki mawi privredni objekti. Pre pu{tawa u rad novoizgra|enog vodovoda (januara 1959), na mre`u su prikqu~ena dva od tri postoje}a bunara, a ve}i deo mre`e je povezan sa glavnim vodovodom. To je u~iweno da bi se {to pre iskqu~ile kapta`e iz upotrebe zbog dotrajalosti wihove opreme. Me|utim, ubrzo je uo~eno da izda{nost bunara stalno opada i da je ve} po~etkom jeseni, umesto 26 litara u sekundi po bunaru, isticalo samo 6 do 8 l/s. To je bio razlog da slede}e godine (1960) po~ne da se koristi jo{ jedan armirano-betonski bunar, ~ime je kapacitet vode pove}an na 26 litara u sekundi, ali je to jo{ uvek bilo veoma daleko od projektovana 104 litra u sekundi. O~igledno je bilo da projekat nije bio dovoqno stru~no ura| en niti su vaqano obavqeni istra`ni radovi jer se ~esto ose}ala nesta{ica vode. Da bi se makar i privremeno pove}ao kapacitet vode u sistemu, na terenu postoje}eg izvori{ta izbu{eno je i ukqu~eno u mre`u pet cevastih bunara 210/150 milimetara, ~ime je oskudica vode privremeno ubla`ena. Istovremeno, po predlogu Tehni~ke slu`be Gradskog vodovoda i kanalizacije preduzete su mere za rekonstrukciju izvori{ta, da bi se dobila projektovana 104 litra u sekundi. To je u~iweno putem ve{ta~kog oboga}ivawa podzemnih izdani, ubacivawem sirove vode u izvori{te. Na osnovu predlo`enog re{ewa Tehni~ke slu`be, NOO Kru{evac zakqu~io je (januara 1961) ugovor sa Higijenskim institutom SR Srbije za izradu projekta rekonstrukcije izvori{ta, koji je zavr{en sredinom 1962. godine. Tako|e, na inicijativu Tehni~ke

slu`be, projekat Higijenskog instituta revidiran je u delu koji je predvi|ao da se sirova voda u podzemqe upu{ta preko sistema drena`nih perforiranih cevi duboko ukopanih u vodonosni sloj, {to je stvaralo mogu}nost brzog kolmirawa, kako terena tako i drena`nih cevi, kao i prodor zaga|ewa u eksploatacioni sloj. Izmewenim projektom planirano ja da se urade otvoreni rovovi-infiltracioni bazeni, koji }e slu`iti i kao talo`nici muqa iz Zapadne Morave, ali i kao filteri za upu{tawe ~iste vode u podzemqe. Po{to je prihva}ena i dopuna projekta, kojom je trebalo poja~ati izvori{ta, pristupilo se izgradwi prvog eksperimentalnog infiltracionog bazena. Rezultati u kvalitativnom smislu bili su odli~ni po{to je oboga}ivawem podzemqa re~nom vodom koncentracija gvo`|a znatno smawena. Zahvaquju}i tome, prestala je potreba za ugra|ivawem sistema za deferizaciju (odgvo`| avawe). Slede}e godine (1963) formirana je i u`a za{tita izvori{ta na povr{ini od oko 25 hektara, a naredne godine izgra|ena su tri nova infitraciona bazena, posle ~ega nije bilo nikakvih ograni~ewa u potro{wi vode. Paralelno sa izgradwom objekta na izvori{tu vodovoda, pro{irivana je distributivna i kanalizaciona mre`a, ~ija je du`ina krajem 1964. iznosila 21, 5 kilometara vodovodne i 14, 8 kilometara kanalizacione mre`e. Budu}i da je snabdevawe sirovom vodom preko ogranka hidromelioracionog sistema imalo nedostatke (voda u otvorenim kanalima zimi se ledila, a u toplim danima bila je podlo`na infekcijama), pri{lo se izgradwi nove crpne stanice na Zapadnoj Moravi. Za ovo je kori{}ena postoje}a crpna stanica na Z. Moravi napu{tenog sistema za navodwavawe. Neposredno u blizini te crpne stanice izgra|eni su talo`nici vode gde je uz dodatak aluminijum sulfata voda izbistrena, a onda je dovedena do inflatoridnih bazena, koji su iskopani na izvori{tu u ^itluku. Pored bazena iskopani su novi bunari, a pored stare izgra|ena je nova crpna stanica, snage 110 KW, kao i novi potisni cevovod do rezervoara na Bagdali. Izgradwa ovih objekata trajala je od 1976. do 1979. i tada je zapravo dostignut kapacitet izvori{ta na 250 litara u sekundi (u ^itluku 220 i iz arterskih bunara 30 l/s), ~ime je posle 10 godina kona~no otklowena gre{ka napravqena prilikom izrade projekta. Iako je snabdevawe grada, koji je tada imao 40000 stanovnika, normalizovano, ovo re{ewe nije bilo trajno, jer se Kru{evac razvijao geometrijskom progresijom. U to vreme i nekoliko slede}ih godina, zakqu~no sa 1984. nikla su nova stambena naseqa: Rasadnik II, Bagdala III, Lazarica II, zatim Novo grobqe, pa sela Kapixija i ^itluk, te hemijske industrije @upa i Merima na novoj lokaciji, Gradska toplana i preduze}e Cepak. Osim toga, Zapadna Morava i sve

reke i potoci su bivali sve zaga|eniji. Dakle, te dve ~iwenice, nova stambena naseqa i prikqu~ewe industrijskih preduze}a na mre`u, bili su glavni razlozi da se pristupi istra`ivawu novih izvora, ali i rekonstrukciji vodovodnog sistema, jer su u me|uvremenu delovi tog sistema (potisni i usisni cevovodi, crpke, elektri~ne instalacije i rezervoari) dotrajali ili postali pretesni za sve ve}u potro{wu vode, zbog ~ega je opet dolazilo do nesta{ice i restrikcija. Kako se bez ve}ih investicija i za kratko vreme nije mogao pove}ati kapacitet izgra|enog vodosistema, kao privremeno re{ewe, ponu|ena je izgradwa 10 arterskih bunara na u`em podru~ju grada, koji su ukqu~eni u razvodnu vodovodnu mre`u sa izda{no{}u od 30 novih litara vode u sekundi. Posle projektovawa, bunari su tokom 1975. izgra|eni i pu{teni u pogon, pa je na taj na~in donekle eliminisana nesta{ica vode, ali ne za du`i period. Po{to je iz objektivnih razloga bilo potrebno nekoliko godina da se izgradi sistem koji bi zadovoqavao ne samo trenutne potrebe Kru{evca i okoline za vodom, ve} i za narednih 30 godina, Preduze}e je opet bilo prinu|eno da potra`i prelazno re{ewe, koje je podrazumevalo rekonstrukciju vodovodnog sistema. Uz investiciju od oko 15 miliona dinara, prva faza radova na rekonstrukciji je zavr{ena 1977, a druga u toku 1978. godine, ~ime je obezbe|eno novih 50 litara vode u sekundi, {to je pove}alo sigurnost u snabdevawu grada vodom i omogu}ilo da se prigradska naseqa prikqu~e na gradski vodovod. Normalno, za realizaciju tako krupnih poslova i ovakvu dinamiku izgradwe vodoprivrednih objekata, pored novca, bili su neophodni i pregaoci i li~nosti od autoriteta. Toj plejadi qudi, u ovom dvadesetogodi{wem periodu intenzivnog razvoja i izgradwe pripadali su u prvom redu diplomirani gra|evinski in`ewer Zoran Nikoli}, direktor Vodovoda, potom gra|evinski tehni~ar Stojan \oki}, upravnik Pogona za eksploataciju i odr`avawe vodovoda i kanalizacije, pa gra|evinski tehni~ar Miodrag An|elkovi}, upravnik Izgradwe, VKV radnik Ran|el Uro{evi}, poslovo|a i tehni~ari Vladimir Ran|elovi}, Miodrag Bo`ilovi} i Petar Gorunovi}. Oni su svojim anga`ovawem obele`ili ovo vreme i omogu}ili da se blagovremeno i uspe{no ostvare svi planirani projekti. Stvarawe akumulacionog jezera u ]elijama . - S obzirom da pro{irewem izvori{ta i distributivne vodovodne mre`e i wihovom rekonstrukcijom nije moglo da se obezbedi dugoro~no snabdevawe grada, za koji je predvi|eno da }e u narednih 30 godina narasti na 100 hiqada stanovnika, JKP Vodovod - Kru{evac je (1976) u dogovoru sa Skup{tinom op{tine Kru{evac zakqu~ilo ugovor sa Energoprojektom iz Beograda za izradu Studije za dugoro~no snabdevawe vodom grada i prigradskih naseqa. Energoprojekt je dobio zadatak da prou~i i predlo`i

jedno od slede}ih mogu}nosti: izvori{te vode iz podzemqa podru~ja Ko{evi- Globoder; izvori{te iz akumulacije ]elije na reci Rasini i izvori{te iz mawih akumulacija na povr{inskim tokovima severnih padina Jastrepca (Lomni~ka, Petinska i Srndaqska reka). Po zavr{etku studije (u maju 1977), obra|iva~ se opredelio za tre}u varijantu, nagla{avaju}i da, iako je najskupqa, wome se dobija daleko najkvalitetnija voda za pi}e. Osim toga, ovo izvori{te po izda{nosti vode znatno je ve}e od tada{wih potreba (u 1977. godini) i moglo bi da zadovoqi sve korisnike vodovoda do 2025, a ima i veliku sigurnost za{tite. Na sastanku predstavnika Skup{tine op{tine Kru{evac, Preduze}a Vodovod i kanalizacija, Energoprojekta i Fonda voda SR Srbije (u junu 1977), predlo`ena varijanta nije prihva}ena, ve} je dogovoreno da se nastave hidrolo{ka istra`ivawa, pa da se naknadno donese kona~na odluka. Imaju}i u vidu da je nekoliko godina pre izrade nazna~ene studije za dugotrajno snabdevawe vodom po~elo nasipawe brane na Rasini (1. maja 1973), na 23. kilometru puta Kru{evac prema Brusu, ~ija je prvobitna namena bila da se za{titi nizvodno podru~je od poplava i nanosa, slu`i za navodwavawe wiva u dolini reke, kao i za proizvodwu struje (ostavqena je mogu}nost gradwe hidroelektrane snage oko 8 megavata), s jedne strane, i ~iwenica da je te godine (1975) raspisan samodoprinos kojim su se gra|ani Kru{evca i radne organizacije izjasnili da u naredne tri godine (od 1. juna 1978. do 30. juna 1981) obezbede finansijska sredstva za stvarawe vodosistema akumulacije ]elije i Fabrike vode u Majdevu - svi kompetentni faktori za re{avawe pitawa dugoro~nog snabdevawa vodom, na op{tem Saboru Skup{tine op{tine Kru{evac (12. decembra 1978) odobrili su drugu varijantu, odnosno da se koristi izvori{te vode iz akumulacionog jezera ]elije. Gradwa brane, u kojoj je u~estvovalo vi{e hiqada brigadista Omladinske radne akcije Morava, trajala je pet godina (1973-1978). Zarad brane i akumulacije, na prostoru koji je sada pod vodom, eksproprisano je 480 hektara zemqe, iseqeno 180 doma}instava, uklowene su ili poru{ene 292 ku}e sa 431 pomo}nom zgradom, a preseqena su i tri seoska grobqa. Ovom izuzetnom tvorevinom izmewena je geografska karta, jer je izme{teno i 7,5 kilometara puta izme|u sela Majdeva i Razbojne koji je ranije i{ao uz staro korito reke, dok sada vijuga obalom novog jezera. Akumulacija je duga~ka 11 kilometara, a kada je do vrha napuwena, ponegde je {iroka 800 metara, a u wu staje 60 miliona kubnih metara vode. I sama brana, kao malo remek-delo gra|evinarstva, lepo je oblikovana i predstavqa ne samo efikasno, nego i efektno zdawe, ~iji je preliv osoben, kao da

je tu od davnina i da ga je priroda izvajala. Mada je u blizini trusnog kopaoni~kog podru~ja, o ~emu se vodilo ra~una prilikom projektovawa i podizawa, brana se pona{a na zadovoqstvo svojih neimara. Kada su 1981. godine poslovi oko zavr{etka i konzervirawa radova na brani i akumulaciji pre{li sa Republi~ke samoupravne interesne zajednice na Republi~ki SIZ vodoprivrede, op{tina Kru{evac je oslobo|ena obaveze da u~estvuje u izgradwi brane i akumulacije, ali je preuzela obavezu i brigu oko sprovo| ewa sanitarne za{tite (odluka Skup{tine op{tine Kru{evac br. 01325-127/81, od 24. 6. 1981). U prvo vreme akumulacijom ]elije upravqao je SIZ za vodoprivredu regiona Kraqevo sa sedi{tem u ^a~ku, koja je na ~uvawe i odr`avawe poverila Vodoprivrednoj organizaciji Morava iz ^a~ka. Zadatak ove radne organizacije bio je ne samo da prati pona{awe brane, ve} i da obavqa distribuciju potrebnih koli~ina vode za kru{eva~ki vodovod. Neposredno posle po~etka kori{}ewa akumulacije za vodosnabdevawe, posadu koja je brinula o ~uvawu i odr`avawu brane i akumulacije, od Vodoprivredne organizacije Morava iz ^a~ka preuzelo je JKP Vodovod-Kru{evac. Ovo Preduze}e, kao {to je re~eno, preuzelo je obavezu da vodi ra~una o za{titi brane i akumulacije od o{te}ewa i zaga| ewa. Ono je donelo i Program mera za sanitarnu za{titu akumulacije ]elije (1984), koji su usvojila skup{tinska ve}a op{tina Kru{evac, Brus, Aleksandrovac i Blace, budu}i korisnici vode sa jezera. Tim programom, pored drugih mera, predvi|eno je da izvori{te bude ogra|eno, da se jezero ne koristi za kupawe i vo`wu ~amaca i da re`im poribqavawa i izlovqavawa ne ugrozi kvalitet vode akumulacije. Zabraweno je da se putem koji ide pored jezera prevoze opasne materije, kao {to su: pesticidi, herbicidi i sli~no, koje bi pri havariji mogle ugroziti ~isto}u jezerske vode. Radnici Vodovoda , tako|e, kontroli{u dotok vode u Rasini koja od svog izvora pod @eqinom do brane na jezeru, u du`ini od 83 kilometra, proti~e kroz vi{e naseqenih mesta i prihvata nekoliko pritoka u koje uviru otpadne vode iz fabrika u tim naseqima (Brusu, Blacu i dr). Na brani i oko we su ~uvari, a u komandnoj zgradi, sa jednog mesta, preko ure|aja i opreme za daqinski nadzor i upravqawe kontroli{e se dotok i protok vode, odnosno re`im puwewa i pra`wewa akumulacije. Odatle se reguli{e nivo vode i budno pazi da hidromehani~ka i elektroma{inska oprema kao i svi signalni ure|aji rade besprekorno. Kad je re~ o akumulaciji, va`no je ista}i da je investitor izgradwe brane Republi~ka vodoprivredna samoupravna

10

interesna zajednica SR Srbije, dok je investitorske usluge i nadzor vr{ila Vodoprivredna organizacija Velika Morava, Beograd, a podizvo|a~ke radove izvodili su: Vodoprivredna organizacija Palanka, Smederevska Palanka (brana), Tunelogradwa, Beograd (opti~ki tunel), Geoin`ewering, Sarajevo (inekciona zavesa), Radna organizacija Hidroenergetika, Beograd (preliv i brzotok i komandna zgrada), Mostogradwa, Beograd (mostovi), Institut Kirilo Savi}, Beograd (hidromehani~ka i elektrooprema), Gra|evinska radna organizacija Pobeda, Blace (relokacija naseqa), Go{a, Smederevska Palanka (ma{inska oprema), PZP Kragujevac - OOUR Gradwa, Kru{evac (izme{tawe puta). Kontrolu ugradwe materijala i laboratorijska ispitivawa obavio je Centar za mehaniku i fundirawe Instituta za ispitivawe materijala SR Srbije. Danas su brana i akumulacija ]elije vlasni{tvo dr`ave i povereni su na upravqawe Javnom vodoprivrednom preduze}u Srbija vode, a u nadle`nosti su Vodoprivrednog centra Morava iz Ni{a, koji ima nadzornu ulogu, dok JKP Vodovod Kru{evac, sa posadom od 10 qudi, brine o wihovom ~uvawu i redovnom odr`avawu, u~estvuju}i u tome sa tre}inom ukupnih tro{kova, jer je, pored privrede, za sada jednini wihov korisnik. Podizawe Fabrike vode u Majdevu . - Izgradwa Fabrike vode odnosno postrojewa za pre~i{}avawe vode u Majdevu po~ela je 1979. a zavr{ena je 1982. godine. Ona predstavqa posledwu re~ tehnike i bila je u to vreme jedna je od najmodernijih ove vrste u zemqi. Samo postrojewe za pre~i{}avawe vode predstavqa slo`en gra|evinsko-tehnolo{ki sistem, koji ~ine vi{e objekata i elemenata. Tu su upravna (komandna) zgrada i crpna stanica, zatim energetsko i filtersko postrojewe, pa talo`nice tipa pulzator, onda silos za sme{taj hemikalija i prostor za hlorisawe i dozirawe hemikalija za bistrewe vode, te raspodelna komora, ozonator za dezinfekciju odnosno stabilizaciju vode i otklawawe toksi~nih jediwewa ukoliko se eventualno pojave, kao i filtrirawe kroz brze gravitacione pe{~ane filtere. Tu se vr{i tretman tehnolo{kih otpadnih voda, a u rezervoaru pre~i{}ene vode, kao i u izlaznom cevovodu zavr{no hlorisawe. Ina~e, sirova voda od brane na jezeru do postrojewa za pre~i{}avawe u Majdevu, transportuje se prirodnim padom kroz ~eli~ni cevovod pre~nika 1000 milimetara i du`ine oko tri kilometra, dok se pre~i{}ena voda prebacuje do rezervoara na Bagdali, tako|e prirodnim padom i cevima istog profila, a u du`ini od oko 20 kilometara. Na cevovodu pre~i{}ene vode, na odre| enim mestima ugra|eni su elementi za prikqu~ivawe korisnika vodosistema.

11

Kao {to je u izgradwi brane na jezeru u~estvovalo vi{e izvo|a~a, tako je i u podizawu Fabrike vode u Majdevu bilo vi{e u~esnika. Objekat je uradio Biro za specijalna projektovawa Instituta za vodoprivredu Jaroslav ^erni u saradwi sa Gra| evinskim fakultetom u Beogradu, dok su radove izveli: GRO Jastrebac, Kru{evac (gra|evinske radove), SOUR Ma{inska industrija NI[ - RO Rad (monta`a doma}e i uvozne tehnolo{ke opreme) sa podizvo|a~ima: RO Monta`a, Beograd (monta`a cevovoda), Institut Mihajlo Pupin, Beograd (izrada i monta`a automatike i signalizacije), RO Elektron, Kraqevo (izrada elektroenergetskog postrojewa i napojnih vodova), RO Elektrouniverzal, Kru{evac (monta`a elektri~nih instalacija, gromobrana i telefona), RO Pobeda, Beograd (centralno grejawe i instalacija) i Rudnici nemetala, OOUR Kaolin, Vaqevo (isporuka i ugradwa filterskog peska). Uvozna oprema nabavqena je od tri renomirane firme: Degramont (Francuska), Walace Teirnen (Nema~ka) i Keyston (Holandija), a finansijska sredstva za nabavku doma}e i strane opreme i stru~no izvo|ewe radova obezbe|ena su na isti na~in kao i za akumulaciju ]elije: od samodoprinosa gra|ana, udru`enim sredstvima privrednih organizacija i samoupravnih interesnih zajednica i kredita Jugobanke, Kru{evac. Realizaciji ovog impozantnog objekta, ogroman doprinos su dale i tri istaknute li~nosti tog vremena: Radomir Mi}i}, predsednik Skup{tine op{tine Kru{evac, Zoran Nikoli}, glavni in`ewer i nadzorni organ i Dimitrije Markovi}, sekretar SIZ-a za komunalne delatnosti Skup{tine op{tine Kru{evac. Pro{irewe vodovodne i kanalizacione mre`e. - Izgradwom akumulacionog jezera i podizawem Fabrike vode stvoren je ne samo mo}an vodosistem za dugoro~no snabdevawe vodom Kru{evca i okoline, ve} i svi tehni~ko-tehnolo{ki preduslovi za pro{irewe vodovodne i kanalizacione mre`e. Za ostvarewe tog krupnog poduhvata JKP Vodovod - Kru{evac je anga`ovao sve svoje raspolo`ive potencijale, a sve je ra|eno u skladu sa finansijskim mogu}nostima Preduze}a, uz materijalnu podr{ku lokalne samouprave, privrede i sredstava prikupqenih putem samodoprinosa u seoskim mesnim zajednicama. Vodovodna mre`a je pro{irivana postepeno i u skladu sa investicionim programom. U tom smislu, kompletirana je neophodna ekonomsko-tehni~ka dokumentacija i pribavqene su dozvole za gradwu, usvojena su i odgovaraju}a tehni~ka re{ewa, koja su podrazumevala i re{avawe imovinsko-pravnih odnosa na lokacijama na kojima su gra|eni vodovodni objekti. To je, tako|e, obuhvatalo i sve radwe koje obavqaju geodeti, od snimawa terena i obele`avawa trasa (pravaca) do kartirawa.

12

Po{to je obezbe|ena dovoqna koli~ina vode sa akumulacije, trebalo je prilagoditi mre`ni sistem za nesmetanu distribuciju zbog promene provoda dovo|ewa vode u grad. Te izmene odnosile su se na pravac dovoda vode. (Iz ranijih izvori{ta voda je dovo|ena sa severne strane grada a sada je zamewen gravitacionim dovodom sa ju`ne strane). Zna~ajno je tako|e postavqawe cevovoda 500 milimetara od Slobodi{ta, ulicom Radovana Milo{evi}a, Vece Kor~agina, Du{anovom do ulice JNA, sa jedne, i Korporacije Trayal u Parunovcu , s druge strane. Dobar efekat je dalo i nekoliko ta~kastih spajawa dovodnog cevovoda sa postoje}om mre`om. Posmatrani sa ove vremenske distance, u tom dugom periodu od dvadeset i nekoliko godina (1984-2007), ekonomski uslovi za privre|ivawe nisu bili podjednako povoqni. Najpovoqniji uslovi su bili u prvih nekoliko godina posle pu{tawa u pogon Vodosistema ]elije. Tada se intenzivno pristupilo pro{irewu vodovodne mre`e, najpre u tridesetak a kasnije i u drugim seoskim naseqima u op{tini. Zahvaquju}i pregala{tvu i velikom elanu svih zaposlenih u Preduze}u, u prvoj dekadi pitku vodu sa akumulacije u ]elijama dobilo je 14 sela, a posle 1997. jo{ dvadesetak naseqa u kru{eva~koj op{tini. Pro{irewe vodovodne mre`e po~elo je izgradwom vodovoda u selima u dolini Rasine. Godine 1985, vodovod su dobili Nabr|e Vasi}i, 1987. [titare, Veliki Kupci, [ogoq, Gorwi i Dowi Stepo{, 1989. selo Dobromir, do 1990. Majdevo, Suvaja, Malo Grkqane, [avrane, od 1992. do 1993. selo Lipovac, lokacija Fabrike maziva u Lipovcu, Modrica I i II, Fabrika uqa u Ko{evima i naseqe Ko{evi, 1994. Institut za krmno biqe u Ma~kovcu, 1993. Golo brdo ([umice), 1997. Bukovica, 1998. Begovo brdo i Pepeqevac, 1999. Veliko Golovode, Gari i Lukavac, 2000. Gaglovo, Mali Kupci, Vu~ak (novo selo), 2002. Velika Kru{evica, Srwe, Sebe~evac, Trm~are, zaseok @arevci i Makre{ane, 2003. Tekije, Gavez, Vitanovac, Vu~ak (staro selo) i Sezem~e, 2004. Ma~kovac, Mali [iqegovac i Naupare, 2005. Slatina, 2006. Doqane i u prvim mesecima 2007. godine Kukqin, @abare, Trebotin, Mala Vrbnica, Me{evo i Cerova. Uporedo sa izgradwom vodovoda u selima, na centralnu mre`u su prikqu~ena i prigradska naseqa: Lazarica IV (1985), Prwavor II (1993), [umice I (1994), Lazarica V i Ravwak (1995) i Bagdala IV (1998). U toku je (2007) izgradwa vodovoda u Beloj Vodi, Pade`u, Vrataru, Globoderu, Kru{evici, [a{ilovcu, Stancima, Bovnu, delu naseqa Lovci, a projekti se rade za sela u zapadnom Pomoravqu: Brajkovac, Kowuh, Qubava, Lazarevac, Komorane i Kamenare, kao i sela u podno`ju Jastrepca: Dvorane, Petina, Poqaci i Zdraviwe sa tendencijom da se vodovod pro{iri i na sela Su{icu, Veliki [iqegovac, Pozlatu, Crkvinu, Kaonik, \unis i Jo{je.

13

Jednovremeno, u tim godinama zapo~ele su investicione aktivnosti i u susednim op{tinama: Aleksandrovac, ]i}evac i Varvarin, ~ime je kru{eva~ki vodovod lagano po~eo da dobija fizionomiju regionalnog vodovoda. A prva sela koja su dobila prikqu~ak na regionalni vodovod bila su naseqa u Dowoj @upi: Novaci, Vitkovo, Bobote i Ven~ac i ne{to kasnije Velika Vrbnica, kao i preduze}e Vino-@upa. U ovoj godini (2007), u aleksandrova~koj op{tini vodu }e dobiti Mrmo{ a u trsteni~koj sela Bresno Poqe, Stopawa i Stari Trstenik. Va`no je, tako|e, naglasiti da su u celom tom periodu, kada se intenzivno pro{irivala vodovodna i kanalizaciona mre`a, normalno funkcionisale sve slu`be u JKP Vodovod - Kru{evac. A to zna~i da nije izostalo investiciono odr`avawe postoje}e mre`e, redovno je obavqano ~i{}ewe i dezinfekcija cevovoda i prate}ih objekata, ba`darnica je blagovremeno otklawala kvarove na {ahtama zamewuju}i neispravne vodomere, itd. Proizvodwa i distribucija vode bili su stabilni, i po laboratorijskim analizama mikrobiolo{ki i hemijski ispravni. Me|utim, u posledwoj deceniji pro{loga stole}a (1991. 2000. godina) do{lo je do dramati~nih promena u na{oj zemqi: desio se raspad dr`ave (SFRJ) a novoj dr`avnoj zajednici (SRJ), koju su ~inile samo dve republike, Srbija i Crna Gora, nametnute su stroge ekonomske sankcije, koje su, pored drugih nevoqa, proizvele i nezapam}enu inflaciju, koja je obezvre|ivala kapital Preduze}a i zarade zaposlenih. Sve to {to je razaralo ekonomiju i obesmi{qavalo svaki rad, kulminiralo je 1999. godine, kada je na{a zemqa napadnuta od NATO snaga koje su izvr{ile agresiju i u vazdu{noj kampawi nazvanoj milosrdni an|eo, nemilosrdno bombardovana 78 dana. Istina, u vreme bombardovawa Kru{evac nije pretrpeo razarawa poput nekih drugih gradova u Srbiji (Kraqevo, ^a~ak, Vaqevo, Ni{ i Beograd), ali i u wemu su uni{teni Gradska toplana, fabrike za namensku proizvodwu u industrijama 14. oktobar i Trayal, a poru{eni su i mostovi na Zapadnoj Moravi kod Jasike i na Rasini, u prigradskom nasequ Bivoqe. Tom prilikom, u zonama poru{enih privrednih objekata, o{te}eni su delovi vodovodne i kanalizacione mre`e, tako da je i JKP Vodovod - Kru{evac pretrpeo znatnu materijalnu {tetu. Pa ipak, u tom te{kom vremenu, uprkos nesta{icama elektri~ne energije i prekidima u napajawu, koji su kontinuirano trajali od dva pa ~ak do 16 sati dnevno, snabdevawe vodom stanovni{ta i privrede uglavnom je bilo uredno, i samo u re|im situacijama dolazilo je do mawih restrikcija. A kada se to doga|alo, kada vodovod nije mogao da obezbedi dovoqne koli~ine vode ili pak kada su bili zaga|eni bunari u nekim selima, voda je preno{ena pokretnim cisternama i snabdevawe je bilo

14

zadovoqavaju}e. I godine posle ekonomskih sankcija i agresije (od 10. juna 1999. pa nadaqe) nisu bile bez te{ko}a za normalno privre|ivawe i poslovawe. Kao {to je poznato, oktobra 2000. godine do{lo je do demokratskih promena u dru{tvu i privredne reforme u ekonomiji. Zapo~eo je proces svojinske transformacije, u kome su privredni subjekti u vlasni{tvu dr`ave po~eli da dobijaju nove titulare. Iako je do sada privatizovano vi{e od 1.500 mawih i ve}ih dru{tvenih firmi i ustanova (banke, osiguravaju}i zavodi i sl), ali ne i javnih preduze}a, kao {to su komunalna preduze}a i sistemi NIS, EPS, PTT, JAT i dr, ovaj proces tranzicije i danas je aktuelan. Ono {to objektivno predstavqa te{ko}u za punu realizaciju ranije usvojenih projekata je nedostatak obrtnih sredstava i akumulacije. Konkretno, kad se govori o JKP Vodovod - Kru{evac, te{ko}e u ostvarivawu planova uzrokovane su i umawewem prihoda od prodaje vode i izvr{enih usluga i ~iwenicom da je vrednost investicija bila daleko ni`a od realnih potreba za odr`avawe mre`e i postrojewa i gradwu novih cevovoda i prikqu~aka. Izvesne te{ko}e u poslovawu ogledale su se i u gubicima vode, kao osnovnog proizvoda, koji su iz mre`e, rezervoara i na prikqu~cima vodomera u prethodnih nekoliko godina iznosili 18 odsto od proizvedene i distribuirane vode. Premda su gubici realno ni`i u pore|ewu sa drugim komunalnim preduze}ima koja se bave istom delatno{}u, tendencija je da se oni stalno smawuju. U tom ciqu Preduze}e preduzima sve nu`ne mere, od redovnog ba`darewa mernih instrumenata, zamene dotrajalih pocinkovanih prikqu~aka, skra}ewa vremena od prijave kvara o{te}enih instalacija i sl. Me|utim, ako ka`emo da je na vodovodnu mre`u prikqu~eno 21.917 vodomera kod individualnih doma}instava, 633 u stambenim zgradama, 914 u maloj i 883 u velikoj privredi, {to ukupno ~ini 24.347 vodomera razli~itih pre~nika, onda je jasno koliko je te{ko odr`avati sve u ispravnom stawu. Ako sada napravimo rekapitulaciju onoga {to je sagra|eno i ura|eno na planu pro{irewa vodovodne i kanalizacione mre`e u drugoj polovini razvojnog puta JKP Vodovod - Kru{evac, mo`emo re}i da su rezultati impresivni. Oni su respektabilni utoliko pre, ako imamo na umu i sve objektivne te{ko}e koje su iskrsavale ba{ na tim deonicama pre|enog puta, kada je dolazilo do zastoja i usporenog kretawa u razvoju i napretku Preduze}a. Podaci kazuju da su u periodu od 1984. do prvih meseci u 2007. godini vodovodna i kanalizaciona mre`a znatno pro{ireni, tako da je danas du`ina vodovodne mre`e dostigla 635 a kanalizacione 250 kilometara. U ovom vremenskom razdobqu, od 100 sela u op{tini Kru{evac, na centralni vodovodni sistem

15

prikqu~eno je 48 kao i pet sela u op{tini Aleksandrovac, a u toku je izgradwa vodovoda jo{ u 12 seoskih naseqa u kru{eva~koj op{tini, dok se u zavr{noj fazi nalazi izgradwa 15 kilometara cevovoda u op{tinama ]i}evac i Varvarin. Oni }e dobiti prikqu~ak na regionalni vodovod ~im bude zavr{ena II faza Postrojewa za pre~i{}avawe vode u Majdevu. Kao garant da }e i u pro{irenoj vodovodnoj mre`i biti dovoqno vode, ra~unaju}i i ve} izgra|eni deo regionalnog vodovoda na pravcu Kru{evac - Aleksandrovac, kao i delove koji tek treba da se izgrade prema ]i}evcu i Varvarinu, mogu da poslu`e dva egzaktna podatka: kapacitet Fabrike vode u Majdevu iznosi 650 litara u sekundi, a posle rekonstrukcije i izgradwe II faze fabrike bi}e pove}an na 1000 litara u sekundi i drugi, sada{we potrebe svih ukqu~enih korisnika se kre}u od 350 do 400 litara u sekundi, a samo u letwim mesecima, potro{wa se uve}ava za 50 odsto. Ove dve ~iwenice jasno potvr|uju da }e potrebe svih budu}ih korisnika biti u potpunosti zadovoqene.

JKP VODOVOD - KRU[EVAC DANAS

Ako su u prikazu razvojnog puta, dugog pet decenija, uspe{no predstavqena najva`nija dostignu}a, onda se slobodno mo`e re}i da je JKP Vodovod - Kru{evac izraslo u moderno komunalno preduze}e, u kome je danas zaposleno 307 radnika razli~itog obrazovawa, od kojih ima po jedan doktor nauka i magistar, 26 sa visokom {kolom, 20 - sa vi{om, 8 - VKV, 87 sa sredwom, 84 - KV, 49 sa ni`om spremom i 31 - NKV. [to se ti~e profila stru~nosti, zastupqeno je ~ak 101 razli~ito zanimawe, od diplomiranih in`ewera arhitekture, elektrotehnike, organizacije rada, ma{instva, gra|evinarstva, tehnologije, za{tite na radu, hemije, industrijskog menaxmenta, informatike, geologije, geodezije, prava i ekonomije, pa preko ma{inskih, medicinskih, prehrambenih, gra|evinskih, ekonomskih, trgova~kih i hidroenergetskih tehni~ara do mehani~ara, rukovaoca gra|evinskih ma{ina, zidara, vodoinstalatera, o{tra~a alata, voza~a autobusa, putni~kih automobila, teretnih vozila, itd. Svi ovi kadrovi, u skladu sa svojim znawem, sposobnostima i radnom iskustvu, raspore|eni su po sektorima ili slu`bama, u raznim podru~jima delatnosti, u kojima se svakodnevno profesionalno iskazuju i potvr|uju. A zajedno sa generacijama koje su ranije bile zaposlene u Preduze}u zaslu`ne su za sve ono {to je do danas u wemu stvoreno i postignuto. Oni su dali pe~at i odredili bitne karakteristike pre|enog puta i svedoci su svih organizacionih promena. A te promene, zavisno od vremena i prilika u kojima se delovalo, bile su ~este i specifi~ne. S obzirom da su, kao faktografska gra|a, va`ne za boqe razumevawe razvojnih etapa, o

16

wima }emo re}i neku re~ vi{e, uvereni da umnogome kompletiraju i ~ine plasti~nijom op{tu sliku razvojnog puta.

Oblici organizovawa. - Ove promene su bile relativno ~este

i vr{ene su kada su to unutra{we potrebe nalagale radi racionalnijeg i efikasnijeg poslovawa ili kada se vlastitim snagama i mogu}nostima nisu mogle da savladaju odre|ene materijalne te{ko}e, pa se izlaz nalazio u udru`ivawu sa srodnim organizacijama. Neretko se to ~inilo i kada je, u izmewenim dru{tveno - ekonomskim uslovima u zemqi, oblik organizovawa trebalo uskladiti sa novim zakonskim propisima. Bilo je to naro~ito izra`eno u vreme radni~kog i dru{tvenog samoupravqawa. Ve} je ranije re~eno da je neposredno posle Drugog svetskog rata, kada su napravqeni prvi koraci u organizovanom snabdevawu Kru{evca vodom, osnovano preduze}e Higijena, ~iji je zadatak bio da gradi javne ~esme i odr`ava privremeni vodovod. Ovo preduze}e bilo je prete~a JKP Vodovod - Kru{evac i jedno vreme (od 1957. do 1959) uporedo je radilo sa re`ijskom grupom, koju je formirao NOO Kru{evac, pod nazivom Ustanova za izgradwu vodovoda i kanalizacije, i ona nije imala svojstvo pravnog lica. Dve godine kasnije (1959) preduze}e Higijena i Ustanova za izgradwu vodovoda i kanalizacije, koja je u me|uvremenu postala organizacija sa samostalnim finansirawem, formalno su prestali sa radom, a wihovu delatnost nastavilo je preduze}e Gradski vodovod i kanalizacija. To Preduze}e kao Osnovna organizacija udru`enog rada Vodovod - kanalizacija, od 1974. deluje u sklopu Komunalne radne organizacije Rasina, u ~ijem sastavu su se nalazili i Gradsko komunalno preduze}e (zadu`eno za izno{ewe sme}a i odr`avawe grobqa i zelenih povr{ina u gradu) i Gradska pija~na uprava, {to je bilo u skladu sa novim Ustavom i Zakonom o udru`enom radu. I mada je mewawe organizacionih oblika ponekad bilo samo formalne prirode, jer nisu uvek donosile su{tinske promene koje bi zna~ile kvalitetan pomak u tehnologiji rada i upravqawa, taj proces je nastavqen a prestrojavawe vr{eno je u hodu. Godine 1976. iz Komunalne radne organizacije Rasina izdvojile su se organizacije koje su bile u wenom sastavu, a OOUR produ`ava da posluje samostalno kao Radna organizacija za vodovod i kanalizaciju Vodovod - Kru{evac. Pod tim nazivom, koje je zadr`alo i danas, upisano je u registar Privrednog suda u Kraqevu. Osniva~ka prava pripala su Skup{tini op{tine Kru{evac, a ona je svojim aktom odredila Preduze}u va`no mesto, ulogu i zna~aj u sistemu javnih komunalnih preduze}a u gradu i op{tini, ~ija je delatnost od op{teg interesa. Organizacija rada. - U minulim decenijama, JKP Vodovod -

17

Kru{evac, kao {to smo ve} pomenuli, nije mewao samo organizacione oblike, nego i svoju unutra{wu organizaciju rada. To je prevashodno bilo uslovqeno pove}awem obima posla i broja izvr{ilaca, ali i zbog efikasnijeg poslovawa u celini. Da bi se uo~ila razlika izme|u organizacije rada u Preduze}u danas i one kakva je bila, recimo, pre 20 i ne{to vi{e godina, markantan je primer Radne organizacije za vodovod i kanalizaciju koja je, posle izlaska iz Komunalne radne organizacije Rasina, poslovala kao samostalni privredni subjekt. Tada{wu wenu strukturu, u skladu sa prirodom posla i delokrugom rada, ~inilo je nekoliko organizacionih delova. Na nivou Radne organizacije postojao je Tehni~ki sektor, u ~ijem sastavu su bile dve organizacione jedinice: Pogon za eksploataciju vodovodne i kanalizacione mre`e i objekata i Pogon za izgradwu i investiciono odr`avawe mre`e i objekata, zatim Komercijalno-planska slu`ba, u ~ijem sastavu je Slu`ba za prodaju i naplatu vode i usluga, za nabavku opreme i materijala i wihovo skladi{tewe i, na kraju, Kwigovodstvena slu`ba sa posebnom jedinicom za kadrove i samoupravno-pravne poslove. Aktuelna organizacija rada u JKP Vodovod - Kru{evac je znatno slo`enija i razu|enija nego {to je bila u ranijim periodima. Ona sada, pored organa rukovo|ewa i upravqawa, ima ~etiri sektora kojima rukovode direktori i 16 slu`bi, razli~itih po delatnosti, koje imaju svoje rukovodioce. U okviru Sektora za odr`avawe postoje: Slu`ba za odr`avawe vodovodne mre`e, Slu`ba za odr`avawe kanalizacione mre`e i pre~i{}avawe otpadnih voda i Slu`ba odr`avawa vozno-ma{inskog parka. Sektor investicija, izgradwe i razvoja ima: Slu`bu investicija i razvoja, Slu`bu za izgradwu i Slu`bu za tehni~ku pripremu i projektovawe, dok Sektor za proizvodwu vode ima svoje posebne slu`be: Slu`bu za proizvodwu vode, Slu`bu za hemijsku kontrolu kvaliteta vode, Slu`bu za mikrobiolo{ku kontrolu kvaliteta vode, Slu`bu za odr`avawe postrojewa i Slu`bu odr`avawa brane ]elije. Sektor za op{te, pravne i ekonomske poslove objediwuje rad:Slu`be ra~unovodstva i finansijske operative, Slu`be nabavke, prodaje i naplate vode, Slu`be op{tih i pravnih poslova i Slu`be za{tite na radu, protivpo`arne za{tite i obezbe|ewa objekata, a kao samostalni organizacioni deo je Slu`ba za unos i obradu podataka, informisawe i unapre|ewe poslovawa. JKP Vodovod - Kru{evac na ~elnoj funkciji rukovo|ewa ima direktora sa dva pomo}nika. U ovom mandatu na funkciji direktora Preduze}a nalazi se diplomirani ma{inski in`ewer Radoje Luki}, a wegovi pomo}nici su: diplomirani gra|evinski in`ewer @ivorad Predolac (za tehni~ka pitawa) i dr Slavica Mrfat Vukeli} (za op{te i ekonomske poslove), dok sektorima rukovode direktori: diplomirani elektroin`ewer Miroslav Stojanovi} (Sektor za

18

proizvodwu vode), diplomirani gra|evinski in`ewer Qubomir Banovi} (Sektor za investicije i izgradwu), diplomirani ekonomista Svetlana Pavlovi} (Sektor za op{te, pravne i ekonomske poslove), a diplomirani ekonomista Jelica Bla`i} je rukovodilac Slu`be za unos i obradu podataka, informisawe i unapre|ewe poslovawa. Organi upravqawa i nadzora u JKP Vodovod - Kru{evac su: Upravni odbor, koji pored predsednika ima i ~etiri ~lana, od kojih je jedan iz kolektiva Preduze}a a ~etiri su predstavnici lokalnih organa vlasti i Nadzorni odbor koji, tako|e, ima svog predsednika i jo{ dva ~lana. Wihov delokrug rada i kompetencija regulisani su internim aktima Preduze}a, koji su harmonizovani sa va`e}im Zakonom o radu i propisima koji se odnose na javno preduze}e. Podru~ja delatnosti. - Najva`nija podru~ja delatnosti Preduze}a definisana su u nazivima sektora i slu`bi. Zbog ograni~enog vremena za izradu monografije, u kojoj se, re~ju i slikom, nudi kratak istorijat i sada{wi trenutak JKP Vodovod Kru{evac, a da bi se izbeglo ponavqawe onoga {to je ve} re~eno, u ovom odeqku dat je pregled rada sektora i nekih wihovih slu`bi, uz napomenu da redosled u navo|ewu ne ozna~ava rangirawe po va`nosti, jer su svi neophodni za normalno poslovawe Preduze}a. Sektor za proizvodwu vode. - Ovaj Sektor, kojim rukovodi diplomirani elektroin`ewer Miroslav Stojanovi}, bavi se preradom sirove jezerske vode u vodu za pi}e, koja po svim kriterijumima odgovara strogim odredbama Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode. Ina~e, u ovom obliku Sektor postoji od jula 1984. godine, kada je i po~ela sa radom Fabrika vode u Majdevu, a wemu pripada i brana ]elije. Celinu Sektora ~ine: Slu`ba za proizvodwu vode, ~iji je rukovodilac diplomirani tehnolog Branislav Radulovi}, Slu`ba za hemijsku kontrolu kvaliteta vode, kojom rukovodi diplomirani hemi~ar Sne`ana Tadi}, Slu`ba za mikrobiolo{ku kontrolu kvaliteta vode, na ~ijem ~elu je diplomirani biolog Slobodan Gra{i}, Slu`ba odr`avawa postrojewa, kojom rukovodi ma{inski in`ewer Jugoslav Puri} i Slu`ba odr`avawa brane ]elije, ~iji je rukovodilac ma{inski in`ewer Vladeta Luki}. U ovom Sektoru radi oko 50 radnika sa odgovaraju}im kvalifikacijama. Fabrika vode je u{la u 23. godinu uspe{nog rada i u tom periodu je preradila vi{e od 250 miliona metara kubnih sirove vode. U radu je bilo povremeno i problema, pre svega zbog promene kvaliteta vode iz akumulacije kao i zbog nedostatka rezervoarskog prostora, {to se posebno manifestovalo u letwem periodu kada je potro{wa finalne vode bila pove}ana. Zbog tako dugog, mada uspe{nog neprekidnog rada name}e se potreba da se izvr{i rekonstrukcija Fabrike vode, kako bi se sada{wi kapacitet od 640 pove}ao na 1000 litara u sekundi. U narednom periodu to }e biti i osnovni zadatak ovog Sektora. Tako|e, jedan od zadataka bi}e i

19

modernizacija postoje}eg informacionog sistema i wegova implementacija u centralni sistem nadzora i upravqawa na nivou celog Preduze}a. Brana ]elije, koja je sastavni deo Sektora za proizvodwu vode, ide u red najopremqenijih i najboqe odr`avanih brana u zemqi, {to je svakako zasluga zaposlenih u Slu`bi odr`avawa brane. Ina~e, brana poseduje veoma dobar sistem nadzora i upravqawa, tako da se svakog trenutka prate parametri karakteristi~ni za akumulaciju ]elije. Rad Sektora je tako organizovan da su neprekidno aktivne sve wegove slu`be. U hemijskoj i mikrobiolo{koj laboratoriji kontroli{e se proces prerade vode. Ovde se analiziraju uzorci, kako sirove jezerske vode tako i svih faza u procesu wene prerade kao i kontrola kvaliteta vode u distributivnom sistemu. Delatnost laboratorije je pro{irena i na ekolo{ka ispitivawa hidroakumulacije ]elije i vodotokova koji se ulivaju u jezero. Vredno je, tako|e, naglasiti da se metodologija rada u Fabrici vode zasniva na ameri~kim standardnim metodama i tehnikama i u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije. U distributivnom sistemu voda za uzorkovawe uzima se na 46 stalnih ta~aka. Ina~e, u hemijskoj laboratoriji se obavi 2.762 a u mikrobiolo{koj 2.216 analiza godi{we, mada se stalne analize uzorkovane vode iz gradskog vodovoda obavqaju i u Zavodu za javno zdravqe u Kru{evcu. [irewem mre`e, broj ispitivanih uzoraka }e se pove}ati. Fabri~ke laboratorije uspe{no sara|uju sa mnogim srodnim ustanovama u zemqi, fakultetima i zavodima za za{titu zdravqa. Zahvaquju}i automatizovanoj proizvodwi i visokoj tehnologiji za pre~i{}avawe, korisnici ovog vodosistema danas piju najkvalitetniju vodu i, {to je posebno va`no, te vode ima u dovoqnim koli~inama. Istovremeno, ove slu`be vode ra~una i o kvalitetu vode iz akumulacije, na taj na~in {to se godi{we analizira izme|u 350 i 550 uzoraka te vode. Slu`ba odr`avawa postrojewa je bitan faktor u procesu proizvodwe vode. Ona vodi ra~una da u proizvodwi nijednog trenutka ne do|e do zastoja, a brine se i o stawu postoje}e i ugra| uje novu opremu i istovremeno vodi ra~una o prostornom ure|ewu Fabrike vode. Uspe{nost u radu Sektora za proizvodwu vode najboqe potvr| uju rezultati analiza vode koje radi Zavod za javno zdravqe u Kru{evcu, a koji su uvek povoqni. Sektor za odr`avawe vodovoda i kanalizacije. - Za prezentaciju delatnosti ovog Sektora uzete su tri wegove slu`be: Slu`ba odr`avawa vodovodne mre`e, Slu`ba za odvo|ewe i pre~i{}avawe otpadnih voda i Slu`ba odr`avawa vozno-ma{inskog

20

parka. U Slu`bi odr`avawa vodovodne mre`e zaposlena su 43 radnika (po jedan sa VSS i VS, 5 VKV, 4 SSS, 27 KV i 4 NK) kojima sada rukovodi diplomirani gra|evinski in`ewer Vi{eslav Luki}, i ona je najvitalniji deo Sektora za odr`avawe. Woj je povereno odr`avawe celokupne distributivne mre`e, u du`ini od 635 kilometara i upravqawe ukupnim rezervoarskim prostorom od 15.000 metara kubnih, od ~ega se na centralni rezervoar na Bagdali odnosi 8000. Vodovodna mre`a je izgra|ena od razli~itih materijala a kontrolisana je i povezana armaturama koje ~ine najva`niji deo sistema. Sastavni deo mre`e su i vi{e od 300 hidranata. Svi ventili se nalaze u {ahtama, {to je pokazateq kvaliteta izgra|enosti i pouzdanosti sistema. S obzirom da mre`a u u`em gradskom jezgru datira iz pedesetih godina pro{log veka, Slu`ba za odr`avawe najvi{e problema ima sa prikqu~cima koji su dotrajali a i nedovoqnog su pre~nika (1/2) i samo zahvaquju}i zalagawu radnika, gubici distributivnog sistema su ve} godinama ustaqeni i kre}u se oko 18 procenata. Ekipe za otklawawe kvarova i rekonstrukciju vodovodnih linija predvode poslovo|e Rade \or|evi} i Sveta Popovi}, koji sa 10 vodoinstalatera, 11 pomo}nih radnika i kompresistom, organizovanih u dve smene, rade na otklawawu kvarova sa iskopom. Wih obavezno prati odgovaraju}a mehanizacija:rovokopa~ sa pikamerom, kamion za prijem zemqe iz iskopa i dovoz {qunka i ma{ina za se~ewe asfalta. Ove ekipe godi{we poprave oko 450 te`ih i lak{ih kvarova sa iskopom, a obavqaju i rekonstrukcije uli~nih linija, kao i dotrajalih linija van grada. Na otklawawu kvarova u prikqu~nim {ahtama, kojih godi{we ima oko 1.400, anga`ovan je vodoinstalater sa pomo}nim radnikom i vozilom za hitne intervencije. Sve vrste kvarova ovog tipa, a koji nisu hitni, otklawaju se u roku od 24 sata. Ekipu za odr`avawe 38 crpnih stanica predvodi Radoje Miti}, a wu ~ine dva elektrotehni~ara, vodoinstalater i dva pomo}na radnika. Radnici ove ekipe rukuju savremenim sredstvima za detekciju procurivawa, a prema potrebi prate ekipu za otklawawe kvarova sa iskopom. Na ovaj na~in ostvaruju se znatne u{tede u vremenu provedenom na intervencijama i sanaciji iskopa. Ova ekipa trenutno prati i izradu Centralnog sistema, nadzora i upravqawa vodovodnom mre`om, koja }e obezbediti potpunu kontrolu rada crpnih stanica i rezervoara, kao i podsistema distributivne mre`e. Ukupna vrednost ovog poduhvata prelazi 500 hiqada evra, i ta sredstva, u narednih 3 - 5 godina, obezbedi}e Preduze}e iz svojih prihoda. Na ta~nom merewu isporu~ene vode svakodnevno je anga`ovano deset radnika i oni godi{we ba`dare oko 4.500

21

vodomera, od 23.000 koliko ih ukupno ima. Ekipu za ba`darewe predvodi Zoran Mini} i wihov poseban problem je zamena neodgovaraju}ih, postoje}ih vodomera, jer se sa promenom svojinskih odnosa izmenio i odnos prema utro{enoj vodi, a ponovno uvo|ewe kombinovanih vodomera iziskivalo bi znatna nov~ana sredstva. Slu`ba odvo|ewa i pre~i{}avawa otpadnih voda. - Ova Slu`ba predstavqa va`an ~inilac u funkcionisawu sistema kanalizacione mre`e, kako u gradskom tako i u prigradskom podru~ju. Zbog du`ine kanalizacione mre`e koja se kre}e oko 200 kilometara, weno odr`avawe zahteva veliko anga`ovawe svih zaposlenih u ovoj Slu`bi. Na ~elu Slu`be je diplomirani gra|evinski in`ewer Dragoqub Milosavqevi}, a poslovo|a je KV radnik Milutin Kitanovi}. Ono {to predstavqa problem u wenom radu, to je ~iwenica da nije uvek bila uskla|ena rekonstrukcija ulica sa izgradwom kanalizacione mre`e, pa se do{lo u situaciju da je propusna mo} postoje}e mre`e u pojedinim delovima grada nedovoqna. Osim toga, budu}i da je sistem odvo|ewa atmosferskih i otpadnih voda separatni (odvojen) i da mre`a atmosferskih i otpadnih voda adekvatno ne pokriva celo gradsko podru~je, de{ava se da prilikom obimnijih padavina, atmosferske vode ulaze u kanalizacionu mre`u. Tada dolazi do talo`ewa {qunka i ostalog otpadnog materijala, jer kapacitet mre`e ne mo`e istovremeno da primi vodu i otpad, i to onemogu}ava normalno funkcionisawe kanalizacionog sistema. Da bi se nazna~ene te{ko}e prebrodile, Slu`ba odvo|ewa i pre~i{}avawa otpadnih voda u saradwi sa Direkcijom za urbanizam i izgradwu Kru{evac ~ine napor da se u narednom periodu pri izgradwi i rekonstrukciji ulica u gradu i prigradskim naseqima istovremeno rekonstrui{e i gradi mre`a fekalne kanalizacije i mre`a atmosferskih otpadnih voda. U ovom poslu, poseban se akcenat daje na dovr{etak izgradwe nove kolektorske mre`e fekalne kanalizacije koja prolazi kroz gradsko jezgro a ~ine je Ko{ijski i Ko`etinski kolektor. Wihovom izgradwom znatno su se poboq{ali uslovi rada i funkcionisawa kanalizacionog sistema. S obzirom na specifi~nost i obimnost posla na odr`avawu mre`a, neophodno je da slu`ba poseduje odgovaraju}u opremu i sredstva, kojom ona i raspola`e. Okosnicu opreme ~ine dva specijalna kombinovana vozila za otpu{ivawe otpadnih voda i usisavawe muqa, od kojih je jedno marke cappellotto, nabavqeno 2006. godine, prakti~no jedno od najsavremenijih vozila za ovu vrstu posla. Slu`ba, tako|e, poseduje i dva specijalna vozila za otpu{ivawe i ~i{}ewe kanalizacione mre`e sa pumpom visokog pritiska, marke woma. Li~ni doprinos unapre|ewu rada u ovom Sektoru dao je ma{inski in`ewer Vladeta Luki} koji je konstruisao ure|aj za uklawawe i se~ewe `ila drve}a uraslim u kanalizacione

22

cevi. Zbog {irewa kanalizacione mre`e, kako u gradskim tako i u prigradskim seoskim sistemima za odvo|ewe otpadnih voda, u bliskoj budu}nosti potrebno je obezbediti i pro{irewe voznog parka specijalnim vozilima sa prate}om opremom. A da bi rad bio jo{ efikasniji, planirana je nabavka hidroagregata sa odgovaraju}im prikqu~nim ure|ajima, kao i specijalne komore za snimawe kanalizacionih cevovoda, uo~avawe kvarova i wihovo otklawawe na adekvatan na~in. Iako su suo~eni sa raznovrsnim te{ko}ama, zaposleni u ovom Sektoru zahvaquju}i velikom trudu, blagovremeno ispuwavaju sve radne zadatke, kako u intervencijama tako i u redovnom ~i{}ewu cevovoda i kolektora. Za obavqawe ovih poslova nije predvi|en rad u jednoj smeni, ve} se radi preko celog dana i no}i. Kad se govori o sistemu za pre~i{}avawe otpadnih voda grada sa prigradskim naseqima, mo`e se re}i da je wegova izgradwa po~ela devedesetih godina pro{log veka, da bi do danas prakti~no bila zavr{ena prva etapa I faze izgradwe, koja je sada u funkciji. Tu se radi o objektu TS sa dizel agregatom, ~iji kapacitet obezbe|uje ceo sistem, zatim o objektu crpne stanice sa pu`nim pumpama (du`ine 16,4 i visine dizawa od 9 metara, za sada najve}im u zemqi) kao i objekta sa mehani~kom re{etkom. Me| utim, zbog nedostatka novca, sa daqom izgradwom ovih objekata se stalo i sada se tra`e novi izvori finansirawa kako bi se radovi nastavili. Do sada izgra|eni objekti omogu}avaju mehani~ko pre~i{}avawe fekalnih otpadnih voda i odvajawe otpadnih materijala ve}eg od 30 milimetara, kao i wihovo daqe odlagawe. Slu`ba odr`avawa vozno-ma{inskog parka. - Razvoj Slu`be odr`avawa vozno ma{inskog parka, kojom rukovodi ma{inski in`ewer Dragan @ivkovi} sa saradnicima ma{inskim in`ewerom Mali{om Jugovi}em, {efom automehani~arske radionice i saobra}ajnim tehni~arom Milivojem Simi}em, {efom vozno ma{inskog parka, u proteklih 50 godina mo`e se posmatrati sa dva aspekta: stru~no-kvantitativnog i vremenskog, s tim {to se stru~no-kvantitativni aspekt mo`e podeliti na razvoj voznog i razvoj ma{inskog parka. Razvoj voznog parka prilago|en je obimu i zadacima Preduze}a, a postepeno je osavremewivan i uve}avan, kako sredstvima tako i brojem zaposlenih. Posmatrano vremenski, u periodu 1957-1966, Preduze}e je raspolagalo kowskom zapregom i parom bicikala, i u prvoj dekadi tog perioda izvr{avao je samo osnovne usluge u transportu i odr`avawu vodovodne i kanalizacione mre`e. Vreme od 1966. do 1972. karakteri{u savremena prevozna

23

sredstva (dva teretna, dva putni~ka vozila i tri gra|evinske ma{ine). U intervalu 1972-1974. vozni park je ve} raspolagao sa 18 sredstava: po dva putni~ka i terenska vozila, {est teretnih, ~etiri specijalna i sa ~etiri gra|evinske ma{ine, a imao je zaposlenih {est voza~a i ~etiri rukovaoca. Do intenzivnijeg razvoja slu`be do{lo je tek nakon pu{tawa u rad Fabrike vode (1984), kada je po~ela da prati razvoj i odr`avawe pro{irene vodovodne i kanalizacione mre`e, kao i investicionih zahvata. Tada su stvoreni uslovi za weno ja~awe i osavremewivawe, tako da je u pro{loj (2006) godini u svom radu koristila: 18 putni~kih, 13 lakih, 6 sredwih, 8 terenskih i 5 specijalizovanih vozila i 8 gra|evinskih ma{ina, kojima je upravqalo 13 voza~a i 6 rukovaoca. Sada{wa prose~na starost vozila i ma{ina kre}e se od 6 godina za putni~ka i laka teretna, 11 za sredwe i 17 za teretna vozila i gra|evinske ma{ine, {to u proseku iznosi - 12 godina. Kad je re~ o odr`avawu voznog parka, mo`e se konstatovati da su vozila i ma{ine do 1970. godine odr`avana na terenu, a potom, do 2001. - u maloj putni~koj gara`i bez adekvatnih uslova. Sada ma{inski park poseduje svoju halu i gara`ni prostor od oko 1000 kvadratnih metara, na lokaciji u prigradskom nasequ Lipovac. Va`no je, tako|e, napomenuti da su u periodu od 1978. pa sve do 2001. godine u voznom parku na odr`avawu vozila i ma{ina radila samo tri stru~na radnika - automehani~ara, dok je posle prelaska u novu halu, broj zaposlenih pratio razvoj i sada na ovom poslu su anga`ovana: 4 automehani~ara, autoelektri~ar, dva bravara, limar - farbar i dva pomo}na radnika. Adekvatnom organizacijom rada, planirawem poslova i profesionalnom osposobqeno{}u radnika zaposlenih u izvr{avawu zadataka iz svog delokruga, Slu`ba vozno ma{inskog parka dala je veliki doprinos smawewu ukupnih tro{kova i boqem ekonomskom poslovawu Preduze}a. Sektor investicija, izgradwe i razvoja. - Funkcionisawe slo`enog preduze}a, kao {to je JKP Vodovod - Kru{evac, zahteva permanentan rad na razvoju, {irewu i uvo|ewu savremenih metoda u svim wegovim aktivnostima. Na ovom planu, u Preduze}u deluje Sektor investicija, izgradwe, razvoja i projektovawa, koji svojim kadrovima potencijalno mo`e da odgovori tim zahtevima. Na ~elu Sektora je direktor Qubomir Banovi}, diplomirani gra|evinski in`ewer. Organizacijski, ovaj Sektor obuhvata slede}e celine: Slu`bu za izgradwu, Slu`bu za tehni~ku pripremu i projektovawe i Slu`bu investicija i razvoja. Poslovi koje obavqa Slu`ba za izgradwu, a kojom rukovodi diplomirani gra|evinski in`ewer Zoran Ga{i}, uglavnom su vezani za pro{irewe vodovodne i kanalizacione mre`e. Po{to je osnovna vodovodna mre`a u Kru{evcu gra|ena pre 50 godina, a

24

rekonstrukcija nije adekvatno pratila razvoj grada, ura|en je Generalni projekat distributivnog sistema, kojim je sagledana postoje}a mre`a i ugovorene su potrebne rekonstrukcije. Posledwih godina, pri izgradwi i rekonstrukciji saobra}ajnica krenulo se obaveznom zamenom vodovodnih cevi, kori{}ewem najkvalitetnijeg materijala. Najve}i poslovi izgradwe odvijaju se na seoskom podru~ju gde se, od pu{tawa u rad Fabrike vode u Majdevu, gradi vodovodna mre`a u naseqima i prikqu~uje na centralni sistem ]elije. Trenutno su u toj sferi velike aktivnosti i o~ekuje se da do kraja 2010. godine budu izgra|ene vodovodne mre`e i prikqu~ene na centralni sistem u skoro svim naseqima op{tine Kru{evac. Slu`bi za izgradwu pripadaju i poslovi na izgradwi prikqu~aka, koji su tako|e veoma obimni, jer se u proseku godi{we izradi oko 800 vodovodnih i 50 kanalizacionih prikqu~aka. U bliskoj budu}nosti otvori}e se i mnogobrojna gradili{ta za izgradwu fekalnih kanalizacija u seoskim naseqima, u kojima }e ova Slu`ba biti maksimalno anga`ovana. Najve}i deo posla u Slu`bi projektovawa i tehni~ke pripreme, na ~ijem ~elu je diplomirani gra|evinski in`ewer Jasmina Bawanin, odnosi se na izradu glavnih projekata vodosnabdevawa seoskih naseqa, {to je posebno izra`eno posledwih godina. U programu Preduze}a je da se do kraja 2008. godine urade projekti vodosnabdevawa za sva naseqa u kru{eva~koj op{tini koja nemaju zdravu vodu za pi}e. Neposredno po zavr{etku i pu{tawu u rad Fabrike vode u Majdevu, krenulo se sa izgradwom vodovodne mre`e u seoskim naseqima, uz maksimalnu pomo} op{tine Kru{evac. Krupnu ulogu u ovoj akciji imalo je Preduze}e, preuzimaju}i kompletno sve aktivnosti, po~ev od izrade tehni~ke dokumentacije, pribavqawa dozvole za gradwu, pa do organizacije i u~e{}a u samoj izgradwi. U ovom trenutku, sa sistema ]elije zdravom vodom za pi}e snabdeva se vi{e od 80 odsto stanovni{tva u kru{eva~koj op{tini, a o~ekuje se, s obzirom na akcije koje se vode, u naseqima koja nisu prikqu~ena na vodovod da do kraja 2010. godine budu izgra| ene vodovodne mre`e i prikqu~ene na centralni sistem. Zna~ajan deo u ovoj Slu`bi zauzima rad na tehni~koj pripremi za izradu uslova za izgradwu prikqu~aka na vodovodnoj i kanalizacionoj mre`i, kao i obradi raznih urbanisti~kih planova razvoja grada. U narednom periodu ovu Slu`bu o~ekuje veliki posao na izradi projekata fekalne kanalizacije u seoskim naseqima. U Slu`bi investicija i razvoja su velike aktivnosti na izradi zna~ajnih projekata. Nedavno je ura|en Generalni projekat vodovodne mre`e sa matemati~kim modelom, iz koga su proistekle potrebe u dogradwi i rekonstrukciji mre`a u ciqu pravilnog i mirnog

25

rada slo`enog distributivnog sistema. Tako je i napravqen plan dugoro~nog razvoja gradskog sistema, koji predvi|a podizawe novih objekata: izgradwu rezervoara na ulazu u gradski sistem u Lipovcu, zapremine 5000 metara kubnih vode, zavr{etak mernoregulacionog bloka sa opremom za daqinski nadzor i upravqawe, zatim vodovodnog prstena 500 sa severoisto~ne strane grada i povezivawe sa distributivnom mre`om, a u kona~noj fazi sa rezervoarom na Bagdali, kao i rekonstrukciju i izgradwu magistralnih pravaca u gradskom jezgru, sa ugradwom potrebne opreme za razna merewa i pra}ewe rada vodovodnog sistema. Svi navedeni objekti treba da budu izgra|eni u skoroj budu}nosti, a vo| ewe investicija i nadzora na izgradwi obavqa}e stru~na lica iz ove Slu`be. U narednom periodu o~ekuju se i aktivnosti na izgradwi izuzetno zna~ajnih objekata, kao {to su: pro{irewe i rekonstrukcija Fabrike vode u Majdevu i izgradwa centralnog ure|aja za pre~i{}avawe otpadnih voda. Va`no je naglasiti i da je u okviru razvoja zavr{ena jo{ jedna vrlo bitna tehni~ka dokumentacija, a to je Generalni projekat odvo|ewa svih otpadnih voda, kako grada Kru{evca tako i svih naseqenih mesta u kru{eva~koj op{tini. Tako| e su se stekli i svi uslovi da se krene sa izradom glavnih projekata kanalizacionih mre`a u svim delovima op{tine, ~ime }e se re{iti jo{ jedan veliki komunalni problem. Sektor za op{te, pravne i ekonomske poslove. - Ovaj Sektor, kojim rukovodi diplomirani ekonomista Svetlana Pavlovi}, objediwuje rad ~etiri slu`be: Slu`bu ra~unovodstva i fininsijske operative (rukovodilac diplomirani ekonomista Tatjana Krki}), Slu`bu nabavke, prodaje i naplate vode (rukovodilac Milorad Drenovac), Slu`bu pravnih i op{tih poslova (rukovodilac diplomirani pravnik Milena Nikoli}) i Slu`bu za{tite na radu, protivpo`arne za{tite i obezbe|ewa objekata, kojom rukovodi mr Zorana Milosavqevi}. Sli~no kao i u velikim privrednim organizacijama, sve ove slu`be su solidno opremqene odgovaraju}im sredstvima rada, a zaposleni u wima trude se da stru~no, na vreme i pedantno obave poslove iz svog podru~ja delatnosti. Tako Slu`ba ra~unovodstva redovno vr{i obradu svih poslovnih promena u robnom i finansijskom kwigovodstvu i analitici kupaca i dobavqa~a, kao i obra~un zarada, a u~estvuje i u pripremi izrade mese~nih, kvartalnih i godi{wih izve{taja o finansijskom poslovawu Preduze}a. U sklopu ove slu`be su i dve blagajne: glavna, koja je sme{tena u Upravnoj zgradi Preduze}a u Du{anovoj ulici, i blagajna broj 2, koja se nalazi u ulici Cara Lazara. Obe rade u dve smene a subotom do 13 ~asova. Potpomognut softverom koji omogu}ava brzu obradu podataka, rad blagajni je veoma efikasan.

26

Slu`ba nabavke se stara o nabavci materijala, vode}i ra~una o obavezama koje proisti~u iz Zakona o javnim nabavkama, {to podrazumeva ne samo transparentnost, ve} i obezbe|ivawe vi{e ponuda i birawe najpovoqnijeg dobavqa~a. Primarni zadatak Slu`be naplate je da o~itava vodomere. Taj posao se obavqa na terenu, tako {to se privrednim preduze}ima i stambenim zgradama vodomeri o~itavaju mese~no, velikim potro{a~ima u privredi svakih deset dana, a doma}instvima - svaka dva meseca. Utro{ena voda se napla}uje preko blagajni Preduze}a i na {alterima po{ta i banaka, sa kojima je sklopqen dogovor da tu uslugu vr{e bez provizije. Neurednim plati{ama uru~uju se opomene i opomene pred utu`ewe, dok se tu`be nadle`nom sudu podnose samo za nemarne i nesavesne potro{a~e, koji imaju vi{emese~ne neizmirene ra~une. Iskqu~ewa se, kao krajwa mera, vr{e veoma retko, jer interes Preduze}a nije da gra|ani i firme ne koriste vodu, nego da utro{ene koli~ine plate i na taj na~in omogu}e Preduze}u da izmiruje svoje obaveze prema dobavqa~ima i zaposlenim radnicima. Za Slu`bu nabavke, prodaje i naplate vode mo`e se konstatovati da celovito sagledava sve parametre koji odre|uju obim ostvarewa poslova u ovoj delatnosti. Tu je, najpre, podatak da u strukturi potro{we vode gra|ani sada u~estvuju sa 70, a privreda sa 30 odsto, dok je pre desetak godina taj odnos bio obrnut. Preneta potra`ivawa se napla}uju oko 70 odsto, teku}a potro{wa oko 90, a od privrede 80 procenata. Najboqe plati{e su penzioneri a najte`e je naplatiti potra`ivawa od velikih potro{a~a. Kao jedan od vidova naplate od privrede su kompenzacioni poslovi. Imaju}i razumevawa za te`ak ekonomski polo`aj na{e zemqe u vremenu tranzicije, za odre|ene kategorije potro{a~a Preduze}e daje subvencije. Tako, na primer, socijalno ugro`enim doma}instvima i porodicama sa troje dece, kao i hendikepiranim osobama (distrofi~arima i dr) subvencije iznose 15 m3 vode mese~no , a {kolama i de~jim vrti}ima cena je umawena za 12 dinara po kubnom metru utro{ene vode, itd. U Slu`bi za{tite na radu, protivpo`arne za{tite i obezbe|ewa objekata radi 36 radnika, od kojih je jedan magistar za{tite na radu, dva sa visokom, tri sa vi{om, osam sa sredwom stru~nom spremom, dok su 22 sa ni`im kvalifikacijama. Budu}i da je fizi~kotehni~ko obezbe|ewe od vitalne va`nosti za celokupan rad Preduze}a i da su objekti od posebnog dru{tvenog interesa, na~in rada se mewa u skladu sa promenama mehani~ke i elektronske za{tite. U ranijem periodu, uglavnom se poboq{avala mehani~ka za{tita ograda, kapija, rampi i zabravnih mehanizama, a u novije vreme, u `eqi da se dostignu evropski standardi, uspostavqa se elektronski sistem tehni~ke za{tite. U tom ciqu je uveden video -

27

nadzor, kako bi se olak{ala detekcija provale u unutra{wost objekta i upada u spoqni prostor oko objekata. U nadle`nosti ove Slu`be su i poslovi bezbednosti i zdravqa na radu, kao i za{tite od po`ara, koje obavqaju referent za{tite i odre| en broj radnika. I ovi poslovi vremenom su se mewali, od HTZ, preko stvarawa bezbednih uslova rada do predvi|awa opasnih pojava koje ugro`avaju `ivot i zdravqe zaposlenih, ali i verovatno}e nastanka povreda, kao i procene rizika, odnosno sistemskog evidentirawa svih faktora u procesu rada, koji mogu uzrokovati oboqewa ili nastanak povrede na radu. Upravo taj posao - utvr| ivawe na~ina spre~avawa ili smawewa rizika je imperativ budu}nosti. Preciznije re~eno, ve} u ovoj godini (2007), Slu`ba }e pripremiti Akt o proceni rizika za sva radna mesta u Preduze}u, ~ime }e ispuniti obavezu koja proisti~e iz Zakona o bezbednosti i zdravqu i podzakonskih propisa koje je donelo Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne politike, odnosno Uprava za bezbednost zdravqa na radu. A u narednom periodu krenu}e sa implementacijom odgovaraju}ih standarda, kako bi uvek imali zdrave radnike koji kvalitetno i produktivno rade svoj posao. Redovnom i kontrolom po ukazanoj potrebi, proverava se u kom se obimu radnici pridr`avaju propisanih normi i pravila o za{titi i bezbednosti na radu i tada im se skre}e pa`wa da snose i li~nu odgovornost u slu~aju povrede na radu, ukoliko nisu otpo{tovali predvi|ene mere za{tite, a sve u ciqu da se povrede na radu svedu na najmawu mogu}u meru. Slu`ba za unos i obradu podataka, informisawe i unapre|ewe poslovawa. - Naglo pove}awe broja potro{a~a, posle snabdevawa Kru{evca vodom iz akumulacije ]elije, uslovilo je pove}awe obima posla komercijalne slu`be u domenu evidencije, o~itavawa obra~una i naplate potro{we vode. Radi re{ewa problema u vo|ewu evidencije i obra~una potro{we vode individualnih potro{a~a pomo}u ra~unara, ovaj posao poveren je Elektronskom centru iz Kru{evca i taj trenutak se mo`e smatrati po~etkom razvoja automatske obrade podataka, odnosno stvarawa uslova za izgradwu automatizovanog informacionog sistema u JKP Vodovod Kru{evac. Dramati~na zbivawa u ekonomiji osamdesetih i po~etkom devedesetih godina, koja karakteri{u monetarna nestabilnost i izuzetna inflatorna kretawa, nametnula su potrebu brzog reagovawa u svim sferama vezanim za nov~ane i materijalne tokove. To je bilo mogu}e samo uz posedovawe sopstvene opreme i kadrova za automatizaciju. Naime, 1991. godine nabavqeni su: personalni ra~unar PC - 286/12, pod operativni sistem MS DOS 3.11, za razvoj programa u MF COBOL/2 i obradu teksta i PC 386/33, pod operativnim sistemom SCO UNIX V/386, sa osam Wyse

28

60 terminala i dva m {tampa~a A3 formata Fujicu DL 3400/24 i MT 131/9. Oprema i licencni softver su nabavqeni i podr`avani od Fabrike elektronskih ra~unara Novokabel iz Novog Sada. U okviru komercijalne slu`be tada je formirano odeqewe za automatsku obradu podataka, na ~ijem ~elu je bio diplomirani in`ewer Miodrag \ur|evi} kao projektant informacionog sistema. Prvi ura|eni programi su pokrivali problematiku vezanu za obra~un i fakturisawe potro{we vode pravnih i fizi~kih lica, obra~un li~nih dohodaka i materijalnog poslovawa. Motiv je bio skra}ewe vremena nov~anih tokova i spre~avawe obezvre|ivawa prikupqenih sredstava. U isto vreme stvarani su uslovi za sre|ivawe mati~nih podataka i organizacioni preduslovi za izgradwu informacionog sistema podr`anog ra~unarima. Poboq{ani uslovi privre|ivawa, stabilizacija monetarnih prilika i brz razvoj ra~unara i softvera omogu}ili su br`i razvoj i promenu koncepta informacionog sistema. Centralizovana obrada podataka na jednom ra~unaru zamewena je sa vi{e ra~unara u raznim domenima poslovnog sistema - proizvodnom, ekonomskom, tehni~kom i op{tem. U periodu 1995. - 2000. godina, odeqewe je preraslo u samostalnu slu`bu, organizaciono vezanu za direktora Preduze}a, a postoje}a oprema za automatizaciju poslovawa je zamewena sa personalnim ra~unarima nivoa PC - 486/66 kao servera i PC-486/40 kao radnih stanica, koji su od strane dobavqa~a LS-DATA-e iz Beograda, posredstvom operativnog sistema NOVELL NETVARE 3.12, povezani u jedinstvenu mre`u. Prema planu automatizacije poslova Tehni~kog sektora nabavqena je konfiguracija ra~unara zavidnih performansi za to vreme, sa primerenom snagom procesora, veli~inom memorije, brzim diskovima, 17 monitorom i perifernim ure|ajima, kao i odgovaraju}im softverom za crtawe, grafi~ku obradu podataka, stati~ke prora~une i projektovawe, koji je radio pod MS WINDOWS 98. Pored standardnih aplikacija u oblasti ra~unovodstvenofinansijske funkcije, razvijenih u FOXPRO 2.6, od zna~ajnijih projekata na planu izgradwe informacionog sistema u ovom periodu pomiwemo: softverski paket MAPNET za pra}ewe relevantnih parametara na izvori{tu, postrojewu i rezervoarskom prostoru, realizovan od strane firme Elektro iz Dubqa; softverski paket WESNET i ANVES projekat za matemati~ko modelirawe distributivne mre`e, realizovan od strane Vodoprojekta iz Beograda i paralelno od strane Enegroprojekt-a iz Beograda; softverski paket NEPTUN za o~itavawe, obra~un i naplatu potro{we vode pomo}u mobilnih ra~unara PSION, realizovan od strane LSDATA-e iz Beograda; softverski paket za pra}ewe radnih i putnih naloga mehanizacije, realizovan od strane Ra~unarske radionice iz

29

Vrwa~ke Bawe; softverski paket PLAN PLUS sa elektronskom kartnom podlogom gradskog podru~ja i naseqa obuhva}enih GUPom, za geografsko locirawe objekata vodovoda i kanalizacije u ciqu operativne evidencije objekata i intervencija na wima, razvijenog od strane Contrast-a iz Beograda; softverski paket za podr{ku Geografskom informacionom sistemu, baziranom na MAPINFO-u, radi izrade automatizovanog sistema katastra podzemnih instalacija i objekata distributivne vodovodne i kanalizacione mre`e u saradwi sa Vodoprojektom iz Beograda. Istovremeno je pokrenuta inicijativa za rad na projektu interne standardizacije i jedinstvenog sistema ozna~avawa ~inioca poslovawa kao preduslova za integraciju pojedinih delimi~no automatizovanih podsistema u jedinstveni integrisani informacioni sistem sa sistemom kvaliteta. Period 2000. - 2007. karakteri{u krupne promene u svetu ra~unara. Nagli napredak u razvoju hardvera personalnih ra~unara u domenu snage i brzine procesora, veli~ine operativne memorije, sme{tajnog prostora i multimedijalnost perifernih ure|aja, kao i Internet i Intranet koncept umre`avawa, nametnuo je operativni sistem MS WINDOWS kao imperativ upravqawa radom personalnih ra~unara. U duhu savremenih trendova, mewa se pristup i koncept razvoja informacionog sistema. Nabavqa se odgovaraju}a oprema i licencni softver, i sopstvenim snagama se realizuje lokalna mre`a personalnih ra~unara sa serverom, koji radi pod operativnim sistemom WINDOWS 2003. Razvojni alati za poslovnu obradu podataka bazirani su na paketu MS OFFICE 2003 sa MS ACCESS 2003 relacionim sistemom baze podataka. Razvoj i odr`avawe softvera za poslovnu obradu podataka poveren je Genekom-u iz Aleksandrovca. Na po~etku ovog perioda Slu`ba je radila u sastavu Ekonomsko- finansijskog sektora. Me|utim, sredinom tog perioda, menaxment Preduze}a, novom organizacijom i sistematizacijom poslova, ukida Slu`bu i uvodi dva referata, ~ija se aktivnost u obradi podataka odvija pod nadzorom direktora Preduze}a. Ali, ubrzo se uvi|aju nedostaci, pa se formira nova samostalna Slu`ba za unos, obradu podataka, informisawe i unapre|ewe poslovawa. U toj Slu`bi, ~iji je rukovodilac diplomirani ekonomista Jelica Bla`i}, danas rade: diplomirani in`ewer Miodrag \ur|evi} kao projektant informacionog sistema, ekonomista Gradimir Milosavqevi} kao administrator sistema i mre`e, maturant gimnazije Zoran Lazarevi} kao sistem analiti~ar, ekonomista Dejan Vre}i} kao referent za informisawe i hemijski tehni~ar Ivana Cvetkovi}, ma{inski tehni~ar Miqojka Radovi} i ekonomski tehni~ar Du{an Vu~i}evi} kao referenti za unos i obradu podataka.

30

Danas Preduze}e raspola`e slede}om opremom za obradu podataka: 45 fiksnih ra~unara (raznih modela i radnih stanica), 2 servera, 19 mobilnih ra~unara Psioni, 18 laserskih {tampa~a i 22 mobilna {tampa~a. U kom }e se pravcu kretati rad i razvoj ove Slu`be, vrlo je te{ko re}i, jer to zavisi od razvoja opreme, organizacionih, materijalnih, kadrovskih i drugih okolnosti. Ipak, imaju}i u vidu zna~aj automatizacije, kao komparativne prednosti na planu unapre|ewa poslovawa, najverovatnije }e u narednom periodu biti izvr{ena reorganizacija postoje}eg poslovnog i rein`ewering informacionog sistema i nastavqene aktivnosti na stvarawu uslova za realizaciju koncepta integrisanog informacionog sistema, kroz reaktuelizaciju rada na obustavqenom projektu povezivawa svih lokacija Preduze}a u jedinstvenu mre`u, fiksnom ili be`i~nom vezom, baziranom na Intranet tehnologiji, kao i rada na projektima koji su u prethodnom periodu bili zapostavqeni. Imaju}i u vidu tehni~ku opremqenost i kadrovske potencijale Preduze}a, bez obzira na organizaciono ustrojstvo, prevashodni zadaci Slu`be u budu}nosti bi}e rad na osavremewivawu i unapre| ewu poslovawa Preduze}a, obezbe|ewa upravqa~kih informacija kroz realizaciju Menaxment informacionog sistema, a sa ciqem uspostavqawa i odr`avawa sistema kvaliteta poslovawa prema ISO 9000: 2000 standardima. Dru{tvene aktivnosti. - Objektivnosti radi, treba re}i da je u dugom vremenskom periodu, koji se podudara sa razvojnim putem JKP Vodovod - Kru{evac, u svim preduze}ima i ustanovama u na{oj zemqi, delovao Savez komunista kao jedina dru{tvenopoliti~ka organizacija. Ova organizacija imala je svoje ogranke ili odeqewa u Preduze}u, ~iji su ~lanovi bili odgovorni Osnovnoj organizaciji ili direktno Op{tinskom komitetu. Primarna aktivnost se ogledala u razmatrawu prilika u Preduze}u, tra`e}i od ~lanova odgovornost za poslove koji su im povereni u organima samoupravqawa i komisijama za op{tenarodnu odbranu i dru{tvenu samoza{titu, a neretko se uplitala u kadrovska re{ewa. Sa uvo| ewem vi{epartijskog sistema, u Preduze}u je prestao rad Saveza komunista kao dru{tveno-politi~ke organizacije. Paralelno sa delovawem Saveza komunista, u JKP Vodovod -Kru{evac, od wegovog osnivawa pa do danas, postojala je podru`nica Saveza sindikata, ~iji su ~lanovi bili svi zaposleni. U prvim godinama, ona je, u skladu sa sindikalnim pravilima, bila strukovna organizacija, koja se prvenstveno brinula o socijalnom statusu svojih ~lanova, ali, vremenom, i ona je poprimila karakteristike dru{tveno-politi~ke organizacije. Naravno, i kada je wena delatnost bila politizovana, ona nije

31

zanemarivala svoje osnovne zadatke: brigu o materijalnom polo`aju radnika, a insistirala je kod organa rukovo|ewa i upravqawa na pravilnijem vrednovawu radnih mesta, raspodeli dohotka i li~nog dohotka. U ovim zahtevima se ~esto preterivalo, jer su svi tra`ili da budu jednako nagra|eni za svoj rad, bez obzira na stru~nost, slo`enost poslova koje su obavqali i odgovornost koju su imali, a {to se u politi~kom `argonu nazivalo uravnilovkom ili politikom jednakih stomaka. Pored u~e{}a u utvr|ivawu cene rada, Sindikat u JKP Vodovod - Kru{evac starao se i o dodeqivawu stanova i stambenih kredita za individualnu izgradwu ku}a, o pru`awu materijalne pomo}i nekom svom ~lanu kada se on ili wegova porodica na|u u nevoqi (te{ka bolest, smrtni slu~ajevi i sl). Vaqa, me|utim, priznati da prave odluke o najva`nijim socijalnim pitawima nisu dono{ene na sastancima Sindikata Preduze}a, ve} na drugim mestima, naj~e{}e u organima Saveza komunista i lokalne vlasti. Posle 70-tih godina, Sindikat se anga`ovao u organizovawu ekskurzija i izleta, proslavi dr`avnih praznika, sprovo|ewu akcija dobrovoqnog davawa krvi, a pomagao je i u~e{}e mladih radnika u kulturno-umetni~kim aktivnostima i sportskim igrama i takmi~ewima, posebno u majskim susretima omladine. Uz punu podr{ku rukovode}ih organa JKP Vodovod Kru{evac, Sindikat je ostvario plodnu saradwu sa Radnom organizacijom Vodovodiz Bitoqa u Makedoniji. Sa wima su se pobratimili 1985. a pri me|usobnim posetama i susretima razmewivali su iskustva, dru`ili se i takmi~ili u raznim sportskim disciplinama. Prilikom dolaska pobratima u Kru{evac, kori{}ena je mogu}nost da se gosti upoznaju sa kulturno-istorijskim znamenitostima ovog grada i wegove okoline. Sli~nog sadr`aja bili su i susreti sa kolegama iz Subotice, Sombora, Kragujevca i Vaqeva sa kojima su razmewivali posete u okviru me|uvodovodne saradwe. Za svoje ~lanstvo Sindikat je organizovao i posete specijalizovanim sajmovima gra|evinarstva i vodoprivrede, kao i sajmovima kwiga, automobila, poqoprivrede i sl. Zajedno sa rukovode}im i upravqa~kim organima u Preduze}u, Sindikat je bio organizator mnogih proslava i sve~anosti, koje su prire|ivane ne samo povodom dr`avnih praznika, nego i kada su zavr{avani veliki investicioni radovi (akumulacija ]elije, Fabrika vode i dr), odnosno kada su proslavqane jubilarne godi{wice osnivawa Preduze}a. Tada su ~lanovima kolektiva uru~ivana priznawa i nov~ane nagrade za vi{edecenijsku vernost i ostvarene rezultate u svakodnevnom radu. Posle devedesetih godina pro{loga veka, zaposleni u JKP Vodovod - Kru{evac uspe{no su se nadmetali u igrama komunalaca Srbije i Crne Gore. Te igre imale su radni i sportski

32

karakter, jer se takmi~ilo u ugradwi vodomera, u malom fudbalu, odbojci i {ahu. Izuzetni rezultati postignuti su u periodu od 2004. do 2006. godine, kada su na takmi~ewima komunalnih preduze}a i na vodovodijadi bili najboqi, u basketu su zauzimali jedno od prva tri mesta, u ko{arci su bili prvi, u monta`i vodomera i ranije su bili uspe{ni, a posledwe dve godine su {ampioni. I na humanitarnom poqu ispoqena je zapa`ena aktivnost Sindikata. U prigodnim prilikama uru~ivani su paketi}i deci iz Doma za decu bez roditeqskog starawa Jefimija u Kru{evcu; svake godine boravak 15 do 20 radnika u bawama i rehabilitacionim centrima Preduze}e je participiralo sa 50, Sindikat sa 20 odsto; svim radnicima pla}en je prevoz do radnog mesta, a u slu~aju bolesti, nov~ano su pomagani za nabavku lekova i prevoz do zdravstvenih ustanova ~ije je sedi{te van Kru{evca. Zna~ajno je napomenuti da se Sindikat mnogo anga`ovao i u stvarawu uslova za organizovano kori{}ewe godi{wih odmora u vlastitom objektu na Jastrepcu. Nakon uvo|ewa vi{estrana~kog sistema, naro~ito od kad je JKP Vodovod - Kru{evac transformisan u javno preduze}e, do{lo je do vra}awa izvornim principima, pa je Sindikat svoje delovawe usmerio ka ostvarivawu radnih obaveza i za{titi prava i interesa zaposlenih, a ima i va`nu ulogu u zakqu~ivawu kolektivnih i posebnih ugovora sa poslodavcem. Sindikat, tako|e, predla`e ~lanove Upravnog i Nadzornog odbora koje, potom, kao osniva~ imenuje Skup{tina op{tine Kru{evac, a u slu~aju obustave rada ({trajka), on predvodi radnike. Iako su ranije svi pripadali jednom sindikatu, sada 87 zaposlenih u JKP Vodovod Kru{evac su ~lanovi Saveza samostalnih sindikata, 171 Sindikata nezavisnost a 49 su sindikalno neorganizovani. VIZIJA RAZVOJA JKP VODOVOD - KRU[EVAC Posmatran u celini, dosada{wi razvojni put JKP Vodovod Kru{evac bio je plodotvoran i koristan i za Preduze}e i za dru{tvenu zajednicu. Polaze}i od te ~iwenice, vizija wegovog razvoja utemeqena je na vitalnoj potrebi lokalne vlasti i gra|ana da se i u budu}nosti obezbedi redovno snabdevawe zdravom vodom i odvo|ewe otpadnih i atmosferskih voda. Da bi se to i realizovalo, JKP Vodovod - Kru{evac smatra da je, bez obzira na eventualnu privatizaciju i promenu vlasni{tva, neophodno rekonstruisati postoje}e i nastaviti sa izgradwom novih vodovodnih i kanalizacionih mre`a sa prate}im objektima, nabaviti savremene ure|aje i opremu i modernizovati poslovawe, u~iniv{i ga racionalnijim i efikasnijim. Perspektiva razvoja zasniva se i na sagledanim mogu}nostima da }e se, u pozitivno izmewenim dru{tveno-ekonomskim prilikama,

33

obezbediti br`i razvoj Kru{evca i naseqa u susednim op{tinama, da }e potrebe stanovni{tva i privrede za vodom i uslugama rasti i da }e u takvim uslovima Preduze}e mo}i da se daqe uspe{no razvija i da kvalitetom svog proizvoda (vode) i usluga (izgradwi novih vodovodno-kanalizacionih objekata) bude na najvi{oj lestvici standarda ustanovqenih za ovu vrstu delatnosti. Da bi se konkretnije prikazao koncept budu}eg razvoja, u ovom poglavqu publikacije posebno }e se govoriti o najva`nijim poslovnim potezima koji slede, a odnose se na zavr{etak zapo~etih radova i izgradwu novih kapitalnih objekata, nau~no-tehnolo{ki razvoj i kulturu komunikacije shva}enu kao sistem vrednosti i normi pona{awa koje treba da doprinesu jo{ uspe{nijem radu ovog komunalnog preduze}a. Kapitalni objekti. -U narednim godinama JKP Vodovod Kru{evac o~ekuje rast ukupnih prihoda, posebno od prodaje vode i usluga, ako se dozvoli formirawe ekonomske cene, i na toj osnovi predvi|a ve}u investicionu aktivnost. U prvom redu, ona }e se ogledati u rekonstrukciji vodovodne i kanalizacione mre`e u Kru{evcu, izgradwi vodovodne mre`e u preostalim selima op{tine, koja do sada nisu bila prikqu~ena na centralni vodovod, kao i daqoj izgradwi regionalnih pravaca prema ] i}evcu, Varvarinu i Trsteniku, zatim u izgradwi magistralnih kolektora fekalne kanalizacije u mesnim zajednicama: Kukqin, Bela Voda, Pade`, Naupare, Mali [iqegovac, @abare, Me{evo, Modrica, Stanci i dr. Dinamika izgradwe ovih kapitalnih objekata zavisi}e ne samo od raspolo`ivih sredstava u Preduze}u, ve} i od u~e{}a Skup{tine op{tine Kru{evac, mesnih zajednica, donacija i kredita. Planirani radovi odnose se i na odr`avawe postrojewa za preradu vode, ali i na izgradwu druge faze tih postrojewa u Fabrici vode u Majdevu, kako bi se kapacitet prerade sa sada{wih 650 pove}ao na 1000 litara u sekundi . Na taj na~in omogu}ilo bi se vodosnabdevawe grada i naseqa u op{tini Kru{evac sa 130000 stanovnika, ]i}evca 12.500, Varvarina - 15000, Aleksandrovca 13000 i Trstenika 30000 stanovnika. Projektovane aktivnosti, tako| e, odnose se i na obnavqawe voznog parka i mehanizacije, odnosno u nabavci teretnih vozila i specijalnog vozila za ~i{}ewe kanalizacije, ali i na izgradwu saobra}ajnice na Bagdali, itd. Vizijom razvoja predvi|eno je i pove}awe prerade sirove vode u vodu za pi}e. Polaze}i od ~iwenice da promene u tehnologiji prerade vode u Fabrici vode u Majdevu nisu uvek bile pra}ene adekvatnim modifikacijama opreme pa su pojedini delovi fabri~kog postrojewa dotrajali i zastareli, u skoroj budu}nosti neophodno je obaviti odre|enu rekonstrukciju i modernizaciju opreme. U tom smislu potrebno je osavremeniti opremu za dozirawe hemikalija, koja podrazumeva nabavku nove opreme za precizno dozirawe

34

polielektrolita i rekonstrukciju sistema za dozirawe hlora, zatim rekonstrukciju sistema za odmuqivawe, koja obuhvata zamenu dotrajalih cevi u pulzatorima, potom modernizaciju sistema za nadzor i upravqawe radom postrojewa, koja se odnosi na sistem za kontrolu filtera i pove}awe broja ta~aka za merewe osnovnih parametara kvaliteta procesa prerade vode (mutno}a, PH vrednost, koncentracija hlora i ozona). Istovremeno }e se poja~ati merewa za smawewe gubitaka vode koji sada iznosi 18, a treba ih svesti najmawe do 15 odsto. U okviru modernizacije Fabrike vode, treba na eksperimentalnoj osnovi, izvr{iti primenu hydroxy-antracita (Hydracit Trayal) u procesu pre~i{}avawa vode i nabavku opreme (instrumenata za merewe temperature, PH vrednosti i elektroprovodqivosti jezerske vode, aparata za destilaciju i bidestilaciju vode, epilourescentni mikroskop sa tamnim poqem, faznim kontrastom i polarizacijom i CCD kamerom, centrifuga, vodeno skaning kupatilo, komora za zamrzavawe, termostatna magnetna me{alica, turbidimetor, kalorimetar, itd) za novu mikrobiolo{ku laboratoriju. U najskorije vreme treba izgraditi i novi rezervoar vode za pi}e, zapremine oko 5000 kubnih metara, u prigradskom nasequ Lipovac. Kako je u nadle`nosti Sektora za proizvodwu vode i odr`avawe brane ]elije i ure|ewe prostora, kao i gra|evinskih objekata i fabri~kog kruga, to je planirano da se preuredi fabri~ki hol (formirawe unutra{we ba{te, izrada fontane, popravka i bojewe plafonske i zidne lamperije), kao i da se izvr{i pejza`no ure|ewe fabri~kog kruga, koje predvi|a izradu jezera sa autohtonom akvati~nom vegetacijom ispred Fabrike vode i upotpuwavawe vegetacije radi formirawa botani~kog vrta. [to se ti~e kontrole procesa prerade i kvaliteta vode, predvi|a se obrada na ve}em broju uzoraka nego {to je to ~iweno do sada, kako u hemijskoj tako i u mikrobiolo{koj laboratoriji. Tako|e je planirano i ekolo{ko ispitivawe na pove}anom broju uzoraka jezerske vode, a u ekolo{koj za{titi jezera planirana je daqa propagacija makrofitsne vegetacije, odnosno sadwa belog i `utog lokvawa i uzgajawe sadnica barskog ~empresa zarad za{tite obalske i priobalne zone vodozahvatnog bazena. Pored redovnih, teku}ih poslova na odr`avawu brane ]elije, koji obuhvataju: preventivne preglede hidromehani~ke i elektroopreme, merewe nivoa vode piezometrima i inklinometrima na brani, uni{tavawe vegetacije na kosinama brane, antikorozivnu za{titu ograde i kapija i dr, Sektor za proizvodwu vode i odr`avawe brane ]elije, u okviru investicionih radova, smatra prioritetnim projektovawe i izgradwu ulaznog mernog profila na Rasini, 11 kilometara uzvodno od brane, nabavku potapaju}e muqne pumpe za drena`u {ahti u izlaznoj zatvara~nici i popravku ograde oko

35

vodozahvatnog bazena. [to se ti~e investicionih aktivnosti na brani i akumulaciji, one } e se sprovoditi u saradwi sa JVP Srbija vode, ~iji je zajedni~ki zadatak da se za{titi jezero od degradacije kvaliteta vode i okoline, kako bi se podigli na vi{i nivo i dali vidqive rezultate. Istovremeno je neophodno da se hitno uradi prostorni plan slivnog podru~ja akumulacije ]elije, kao podru~ja posebne namene, kao i da se na osnovu tog plana propi{u pravila pona{awa na slivu. Na po{tovawu ovih pravila mora se istrajavati da bi se efikasnije suzbijalo destruktivno delovawe onih koji ne shvataju dovoqno zna~aj i za budu}e generacije, i koji li~ne potrebe stavqaju iznad zajedni~kih interesa. Kad je re~ o razvojnim mogu}nostima vezanim za branu i akumulaciju ]elije, tako|e je neophodno iskoristiti napredak tehnike u pogledu hidrolo{kih osmatrawa i prognoze, ali i br`i prenos podataka, a mo`da i podi}i kotu normalnog uspora na akumulaciji za koji metar, {to bi doprinelo pove}awu korisne zapremine i poboq{awu kvaliteta vode. Programom razvoja vodovodnog i kanalizacionog sistema planirana je i izgradwa magistralnog cevovoda 1000 za vodosnabdevawe ]i}evca i Varvarina - deonice kroz Kru{evac, za op{tinu Trstenik - od rezervoara na Bagdali, za op{tinu Aleksandrovac - rekonstrukcija dela vodovoda, zatim izgradwa glavnog gradskog prstena u Kru{evcu 500 do severne industrijske zone, u du`ini 3.600 metara, kao i cevovoda 300 - 400 u ulicama Cara Lazara, u du`ini 1.250 metara, Jasi~kog puta (1.730 m), Du{ana Radi}a do rezervoara na Bagdali (900 metara), Mi}una Pavlovi}a (960 metara), kao i izgradwa glavnog cevovoda i objekata za vodosnabdevawe seoskih naseqa. Taj glavni cevovod za vodosnabdevawe na pravcu za Zdraviwe obuhvatio bi naseqa: Dvorane, Kobiqe, Petina, Poqaci i naseqe Zdraviwe sa oko 3.500 stanovnika; pravac Kukqin - Bela Voda - Kowuh sa naseqima: Kowuh, Brajkovac, Qubava, Kamenare i Lazarevac (6.500 stanovnika); pravac Krvavica - [a{ilovac sa naseqima Krvavica [a{ilovac i Globare (1.900); pravac Globoder; pravac \unis - Veliki [iqegovac sa naseqima: \unis, Kaonik, Jo{je, Crkvina, Su{ica, Veliki [iqegovac, Grevci, Ribare (oko 8000 stanovnika). Od ure|aja za odvo|ewe i pre~i{}avawe otpadnih voda, predvi|a se izgradwa Ko{ijskog kolektora 400 - 500 u du`ini od 3.077 m, Ko`etinskog kolektora 400 u du`ini od 1337 m, kolektora B 600 - 800 u du`ini 2.800, kolektora C 800 u du`ini 1.920 m i Lazari~kog kolektora 500 u du`ini 1.400 metara. Radi sanitarne za{tite akumulacije ]elije predvi|ena je izgradwa kanalizacionih kolektora sa ure|ajima za pre~i{}avawe otpadnih voda iz naseqa u op{tinama Brus i Blace i izgradwa fekalne

36

kanalizacije sa pre~i{}avawem vode za naseqa uz akumulaciju. Kad je u pitawu vizija razvoja, po zna~aju, obimu radova i vrednosti investicija, primarno mesto u planiranim ulagawima predstavqa centralno postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda Kru{evca i prigradskih naseqa. Ova investicija je procewena na oko 25 miliona evra i morala bi da bude realizovana do 2015. godine. Ina~e, podse}amo da je kompletan projekat za ovo postrojewe ura| en pre dvadeset godina (u periodu 1987. 1989), da bi slede}e (1990) godine zapo~ela izgradwa. Tada su ura|eni samo crpna stanica i energetski blok, a onda su u toj, posledwoj deceniji dvadesetog veka, nastupile poznate te{ko}e, koje su onemogu}ile nastavak izgradwe. Tako je ostalo do dana{wih dana ali u vremenu koje je pred nama ovaj va`an posao treba okon~ati. Pored izgradwe novih objekata, predvi|ene su programske aktivnosti neophodne za obavqawe redovne delatnosti koje, pored ostalog, podrazumevaju: rekonstrukciju i pro{irewe postrojewa za preradu vode u Majdevu, realizaciju I faze projekta centralnog upravqawa vodovodnog sistema, ure|ewe rezervoarskog prostora na Bagdali i objekta u Lipovcu za operativu Preduze}a, nabavku autobusa za prevoz radnika, tri teretna i tri putni~ka vozila, opreme za pra}ewe rada vodovodne mre`e, ma{ina za se~ewe asfalta, nastre{nica za magacin i benzinsku pumpu u Lipovcu, ra~unarska oprema, specijalno vozilo za ~i{}ewe kanalizacije, razne vrste alata, hidrauli~ni agregat - BIVER sa opremom, ure|aj za izradu prikqu~aka fuzionim zavarivawem na polietilenskim cevima. Procena je da bi za realizaciju izgradwe objekata i nabavku potrebnih ure|aja, vozila i alata trebalo obezbediti oko 2.745.254.000 dinara (pribli`no oko 35 miliona evra), od ~ega za vodosnabdevawe 922.204.000, otpadne vode 990 miliona, sanitarnu za{titu akumulacije ]elije 752 miliona i programske aktivnosti za obavqawe redovne delatnosti 81.050.000 dinara. Istina je da danas kada nemamo ekonomsku cenu vode i usluga, obezbe|ewe nazna~enih sredstava za izgradwu objekata i nabavku potrebnih ure|aja, vozila i alata, izgleda nerealno i neizvesno. Pa ipak, razvoj JKP Vodovod Kru{evac je imperativ i interes ne samo grada Kru{evca ve} i ~itavog regiona sa oko 250.000 stanovnika, pa se realno o~ekuje da ne samo op{tina Kru{evac kao osniva~, ve} i druge zainteresovane op{tine i Republika Srbija podr`e i pomognu wihovu realizaciju. Prezentirani podaci pokazuju da je posledwih dvadeset godina Preduze}e mnogo ulagalo u razvoj vodovodnog sistema, ali vaqa re}i da je kanalizacioni sistem (mre`a, kolektori, postrojewa za pre~i{}avawe) bio zapostavqen. To je razlog {to period koji je pred nama mora biti obele`en intenzivnijim razvojem kanalizacione mre`e, kako u gradu tako i seoskim naseqima kru{eva~ke op{tine.

37

U tom smislu, nedavno je ura|en prvi projekat. To je, ustvari, generalni projekat sakupqawa, odvo|ewa i pre~i{}avawa otpadnih voda u op{tini Kru{evac, koji je uradio Institut za vodoprivredu Jaroslav ^erni iz Beograda a za potrebe ovog Preduze}a finansirala Direkcija za vode Republike Srbije. Da bi kompletan projekat bio realizovan, neophodno je obezbediti oko 88 miliona evra. Nau~no - tehnolo{ki razvoj. Prijemom radnika sa novim specijalnostima, u prethodnom periodu znatno je izmewena kadrovska slika Preduze}a. Danas me|u zaposlenima ima 50 radnika sa vi{om i visokom stru~nom spremom, od kojih je jedan magistar i jedan doktor nauka, a dve tre}ine su sa sredwim obrazovawem. Zahvaquju}i ste~enom znawu i radnom iskustvu, oni se mogu uspe{no nositi sa svim problemima u izgradwi, eksploataciji i odr`avawu vodoprivrednih objekata. Iako je ta ~iwenica nesporna, Vodovod - Kru{evac je za sve vreme svog trajawa i razvoja bio otvoren za nau~na dostignu}a u tehnologiji, informatici i modernom poslovawu. Intenzivna i plodna saradwa sa nau~nim institucijama zapravo datira iz vremena stvarawa akumulacionog jezera u ]elijama i podizawa Postrojewa za preradu vode u Majdevu, kada je kontrolu ugradwe materijala i laboratorijska ispitivawa na brani obavio Centar za mehaniku i fundirawe Instituta za ispitivawe materijala SR Srbije, odnosno kada je projekat za Fabriku vode radio Biro za specijalna projektovawa Instituta za vodoprivredu Jaroslav ^erni u saradwi sa Gra|evinskim fakultetom u Beogradu. Od tada pa nadaqe, za najzna~ajnije projekte su, po pravilu, anga`ovani eksperti, projektanti i konsultanti sa ve} pomenutih instituta, kao i revidentni qudi sa Beogradskog i Ni{kog univerziteta, Instituta za hidrotehniku Gra|evinskog fakulteta u Subotici, Instituta za biologiju Sini{a Stankovi}, Zavoda za za{titu prirode i Republi~kog zavoda za za{titu zdravqa iz Beograda i dr. Na planu nau~no tehnolo{kog razvoja, poseban doprins istra`iva~kom radu su dali zaposleni u tehni~ki dobro opremqenoj hemijskoj i mikrobiolo{koj laboratoriji Postrojewa u Majdevu. Veoma stru~ni i predani poslu, oni su izvr{avali radne zadatke na najvi{em profesionalnom nivou, a ~inili su i mentorske usluge diplomcima i postdiplomcima, koji su pod wihovim vo|stvom u tim laboratorijama obavqali eksperimente za svoje stru~ne radove. Osim toga, zajedno sa drugim stru~wacima iz Preduze}a, bili su u~esnici mnogih seminara, simpozijuma i savetovawa iz oblasti tehnologije voda, na kojima su istupali sa svojim nau~no fundiranim saop{tewima. Oslawaju}i se na uspostavqenu, obostrano korisnu i ravnopravnu saradwu sa stru~wacima iz renomiranih nau~nih ustanova, Vodovod Kru{evac }e i u perspektivi ostvarewe

38

svojih strate{kih ciqeva poveravati prevashodno sopstvenim kadrovima, uvereni da }e unaprediti primarnu delatnost, da }e u radu primewivati najsavremenija tehnolo{ka dostignu}a, da }e sprovoditi standarde u sistemu kvaliteta i pomo}i u edukaciji i motivaciji zaposlenih za maksimalnu efikasnost u poslovima koji su im povereni. A sve skupa, to bi trebalo da budu reference za poslovawe Preduze}a u budu}nosti. Poslovne komunikacije. - Ako ka`emo da poslovna kultura obuhvata sistem vrednosti i normi pona{awa i da doprinosi uspe{nijem poslovawu, onda je razumqivo za{to je JKP Vodovod Kru{evac i ovom segmentu svoje delatnosti poklawao zna~ajnu pa`wu. Ve}ina zaposlenih prihvatila je nazna~ene atribute poslovne kulture i razvijala ih kroz zajedni~ko radno iskustvo i interakciju. Bez preterivawa mo`emo re}i da su u proteklim decenijama zaposleni u Preduze}u imali korektan odnos prema gra|anima kao potro{a~ima vode i korisnicima wenih usluga. Posmatrano u {irem kontekstu, poslovna komunikacija u Preduze}u se manifestovala i kroz predan rad i blagovremeno izvr{avawe radnih obaveza, kroz stru~no usavr{avawe i napredovawe u profesiji, nagra|ivawe i stimulaciju za ve}e anga`ovawe i kvalitetniji rad, kao i za zadovoqavawe stambenih potreba zaposlenih. Ovo se, tako|e, ispoqavalo i kroz organizovanu rekreaciju i odmor, grupne izlete i kolektivna dru`ewa, sponzorstvo zna~ajnih kulturno-umetni~kih aktivnosti, podr{ku sportskim dru{tvima i u~e{}u zaposlenih u takmi~ewima u okviru Preduze}a i vodoprivrednih radnih organizacija, i to na svim nivoima: u op{tini, regionu i {ire. Vremenom tome su se pridru`ili i dobar tretman penzionera, ure| ewe poslovnih prostorija i oplemewivawe radnog ambijenta. Kroz komunikaciju (sa okru`ewem, Op{tinom, mesnim zajednicama, dobavqa~ima, poslovnim partnerima, stru~nim i nau~nim institucijama i organizacijama), JKP Vodovod - Kru{evac uvek je bio otvoren i spreman na saradwu. Otvorenost prema medijima, posebno se ogledala u saradwi sa lokalnim listom Pobeda i Radio-televizijom Kru{evac, a u posledwe vreme i sa privatnim medijskim ku}ama i novinama Grad, koji su redovno pratili sve aktivnosti u Preduze}u i uglavnom objektivno obave{tavali naj{iru javnost o wegovim naporima, te{ko}ama i uspesima. Da bi obezbedio interakciju zaposlenih i komunikaciju sa okru`ewem, Preduze}e je pre 24 godine (1983) pokrenulo i sopstveno glasilo Vodovod, koje je imalo svog novinara urednika, redakcijski odbor i vi{e spoqnih saradnika. Iako nije uvek izlazio po utvr|enoj periodici, list Vodovod je sveobuhvatno informisao javnost o svim zbivawima u kolektivu, a besplatno je deqen zaposlenim radnicima i uredno dostavqan ustanovama,

39

slu`bama i organima koji su bili zainteresovani za wegov rad. S obzirom da savremeni tokovi u dru{tvu i otvoreno tr`i{te name}u potrebu da se osna`e interni i eksterni odnosi sa javno{}u, kao i da se sve druge marketin{ke aktivnosti koriste za realno prikazivawe stawa u Preduze}u i pona{awa zaposlenih, kako prema potro{a~ima tako i drugim korisnicima usluga, JKP Vodovod Kru{evac }e i ubudu}e ove odnose gajiti i razvijati u skladu sa savremenim normama i standardima. Na taj na~in ono `eli ne samo da ostvari projektovane efekte u svom poslovawu, ve} i da doprinese ve}em razumevawu okru`ewa i obezbedi podr{ku svojim poslovnim ciqevima, kao i da podigne ugled Preduze}a i oja~a poverewe gra|ana i poslovnih partnera prema wemu. Realni preduslovi da JKP Vodovod - Kru{evac mo`e uspe{no realizovati kapitalne investicije i projekte u sferi nau~no tehnolo{kog razvoja nalaze se prevashodno u kadrovskom potencijalu sa kojim danas raspola`e Preduze}e. Pored ~iwenice da u wemu rade dva radnika sa nau~nim zvawima (biolog i in`ewer za{tite na radu), 48 sa visokom i vi{om stru~nom spremom (in`eweri raznih profila, ekonomisti, pravnici i dr) i 179 sa sredwim obrazovawem (tehni~ari, VKV i KV radnici), {to ~ini blizu 80 odsto ukupno zaposlenih, - jo{ dva argumenta su veoma va`na: prvo, tre}inu zaposlenih ~ine radnici mla|i od 40 godina starosti (115), neznatno ih je mawe sa staro{}u od 40 do 50 (103) a jo{ mawe sa 50-60 godina starosti (80), dok su samo troje stariji od 60 godina, i drugo, u Preduze}u nije zabele`ena pojava fluktuacije, ve} se, naprotiv, ose}a sna`an pritisak za prijem novih mladih radnika {to sve skupa potvr|uje da JKP Vodovod Kru{evac ima dovoqno kvalifikovanog kadra da u potpunosti ostvari viziju svog strate{kog razvoja. Ukoliko pak potrebe budu nalagale da se zaposle novi radnici, Preduze}e ih mo`e lako izabrati i iz redova svojih stipendista. Jer, samo u ovoj (2007) godini ono bespovratno pru`a finansijsku podr{ku u {kolovawu 49 studenata i tri u~enika osnovne {kole, od kojih su 45 deca wihovih sada{wih i biv{ih radnika, ~etvoro su iz drugih siroma{nih porodica. Svi oni imaju ne samo moralne obaveze, ve} i iskrenu `equ da se zaposle u kolektivu koji im je pomogao da stupe u svet rada, a wihove su ambicije plemenite po{to su spremni da prihvate izazov i da se jedino kroz rad doka`u kao li~nosti i afirmi{u kao stru~waci kakve tra`i 21. vek. PRIZNAWA JKP VODOVOD - KRU[EVAC Za uspehe postignute u radu i izuzetna ostvarewa u dugoro~nom snabdevawu Kru{evca i okoline zdravom vodom za pi}e, u~e{}e u korisnim dru{tvenim i humanitarnim akcijama i pomo} kulturno-umetni~kim dru{tvima i sportskim klubovima, JKP Vodovod - Kru{evac je u minulih pet decenija dobio mnoga

40

stru~na i dru{tvena priznawa, ~iji su darodavci: privredna komora, fakulteti, Op{tinsko ve}e sindikata, lokalna samouprava i mesne zajednice, privredna preduze}a, humanitarne i sportske organizacije i dr. Ova priznawa naj~e{}e su dodeqivana povodom obele`avawa jubilarnih godi{wica Preduze}a i nakon zavr{etka krupnih investicionih radova, ali i u drugim prilikama. Priznawe najvi{eg ranga je svakako Spomen - plaketa koju je RO Vodovod Kru{evac dodelila (1987) Skup{tina op{tine Kru{evac za naro~ite zasluge na poqu razvoja radne organizacije, {to je podrazumevalo uredno snabdevawe gra|ana vodom za pi}e izuzetnog kvaliteta, racionalizaciju potro{we i smawewe gubitaka vode u mre`i, pomo} mesnim zajednicama u izgradwi vodovoda i unapre|ewe poslovawa u svim oblastima rada. Tradicionalnu Majsku nagradu JKP Vodovod - Kru{evac dobio je od Regionalne privredne komore u Kraqevu za postignute rezultate na unapre|ewu i razvoju privrede. Gra|evinski fakultet Univerziteta u Ni{u povodom 30 godina rada dodelio je (1990) Povequ Radnoj organizaciji Vodovod Kru{evac za poseban doprinos razvoju ove visoko{kolske ustanove. Klub samoupravqa~a Op{tinskog ve}a saveza sindikata uru~io je JKP Vodovod - Kru{evac Prvomajsku plaketu za rezultate postignute u akciji Produktivno{}u i {tedwom ka ciqevima stabilizacije. Razvojno savetovali{te za hraniteqske porodice Centra za socijalni rad u Kru{evcu dodelilo je Zahvalnicu Vodovodu (2004) za doprinos u unapre|ewu kvaliteta `ivota dece bez roditeqskog starawa i hraniteqskih porodica sa teritorije op{tine Kru{evac. Za saradwu i materijalnu podr{ku u stipendirawu posebno nadarenih u~enika i studenata, Fond za podsticawe razvoja mladih talenata dodelio je (2001) Zahvalnicu JKP Vodovod - Kru{evac. Za kvalitet vode i sveukupni doprinos i brigu o qudskom zdravqu i o~uvawu `ivotne sredine JKP Vodovod - Kru{evac je dobitnik Zelenog lista za 1988. godinu od Dru{tva za ~isto}u vazduha i `ivotne sredine Srbije. Pored ovih presti`nih priznawa, Preduze}e je dobilo i druge brojne nagrade, poveqe, diplome i zahvalnice. Ilustracije radi, pomiwemo i dva priznawa, novijeg datuma, za pru`enu pomo} i postignute uspehe u sportu: [ah klub Veteran dodelio je (2005) Zahvalnicu JKP Vodovod - Kru{evac za doprinos u organizovawu VIII Vidovdanskog turnira u {ahu, a Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj privredi Srbije i Crne Gore uru~io je (2006) Diplomu za osvojeno prvo mesto u ribolovu. Nemali broj priznawa dobili su ~lanovi kolektiva, najvi{e direktori Preduze}a, ali i istaknuti pojedinci za kreativan i samopregoran rad.

41

Iako izuzetno cene sva priznawa, zaposlenim u kolektivu veoma su drage i pohvale koje su dobijali neposredno od qudi za koje su radili i kojima su u~inili ne{to dobro. Jer, takve pohvale se ne daju konvencionalno, po du`nosti i ustaqenom obi~aju, ve} po plemenitom ose}awu onih koji nepogre{ivo znaju da procene i vrednuju ne~iji rad i koji su sami osetili blagodeti tog rada. Takve pohvale stizale su od gra|ana Kru{evca i prigradskih naseqa kada su mobilne ekipe JKP Vodovod - Kru{evac brzo otklawale kvar na vodovodnoj i kanalizacionoj mre`i, koji je pretio da im poplavi dvori{ta i podrume, kao i od me{tana u selima koja su dobila prikqu~ak za magistralni vodovod. Gra|ani Kru{evca su posebno ponosni {to im je JKP Vodovod - Kru{evac, u saradwi sa Direkcijom za izgradwu i ure|ewe grada, sagradio i fontanu sa dekorativnim elementima pejza`ne arhitekture u kojoj u`ivaju danas svi - majke sa malom decom, zaqubqeni parovi i vreme{ni penzioneri. Izra`avaju}i zahvalnost na ovaj na~in, gra|ani su samo potvrdili da znaju da je voda najlep{i dar prirode i da wen veseli `ubor personifikuje `ivot na planeti Zemqi. LOKALNA [AMPA O JKP VODOVOD KRU[EVAC (Fragmenti) JKP Vodovod - Kru{evac uvek je bio otvoren za saradwu sa novinarima. Mada su o wegovom radu pisali i Politika, Borba, Ve~erwe novosti, Politika ekspres, Rad, RTS i RTK i drugi {tampani i elektronski mediji, najplodnija saradwa ostvarena je sa lokalnim listom Pobeda. Taj kontakt datira od nastanka ovog Preduze}a i kontinuirano traje do vremena sada{weg. Novinari Pobede, kao i radnici za odr`avawe vodosistema, po prirodi posla stalno su bili na de`urstvu i neprekidno pratili sve {to se zna~ajnije doga|alo u ovoj privrednoj oblasti. Ako se dogodi kvar na vodovodnoj ili kanalizacionoj mre`i, radnici su tu da ga brzo otklone, a novinari blagovremeno obaveste gra|ane za{to je, recimo, voda `uta, za{to je nema u nekom trenutku i kada }e se stawe normalizovati. I tako su i jedni i drugi bili u slu`bi gra|ana, kao savremeni javni servis. Svojom objektivno{}u, zapisi objavqeni u Pobedi imaju vrednost dokumenata, i zato ne}e biti na odmet ako neke od wih (iz sada ve} daleke pro{losti koju mla|i nara{taji ne pamte) citiramo jer na zanimqiv na~in odslikavaju razvojni put JKP Vodovod -Kru{evac. *** Do sada, za prve dve godine, na izgradwi vodovoda i kanalizacije u Kru{evcu podignuta je crpna stanica na obali Zapadne Morave, dovr{en je rezervoar na Bagdali, izgra|en je potisni vod od crpne stanice do rezervoara, dug preko 5,5 km, kao i

42

razvodna mre`a u gradu, du`ine 2,5 km, a zavr{en je i glavni kolektor, od centra grada do Z. Morave i kanali za sakupqawe atmosferske vode u du`ini od 1,5 kilometara. Do sada su radovi na izgradwi vodovoda i kanalizacije u Kru{evcu tekli uglavnom zadovoqavaju}e i finansirani su iz Fonda za stambenu izgradwu. Me|utim, ukoliko Op{tinski odbor ne dobije potrebnu pomo} ili kredit od Saveta za socijalno starawe i komunalne poslove NRS, izgleda da ubudu}e ne}e biti tako. Daqa izgradwa bi se produ`ila na preko 19 godina, {to bi bilo neodr`ivo s obzirom da Kru{evac ima, najverovatnije, najmawi stambeni fond u zemqi i jo{ uvek dr`i neslavan rekord grada sa najvi{e tuberkulozno obolelih u Srbiji. Zato se mo`emo nadati da }e nadle`ni republi~ki organi pokazati nu`no razumevawe za potrebe grada koji je posle rata udvostru~io svoje stanovni{tvo i u kome se sve sna`nija industrija ne mo`e nesmetano razvijati, ako ne bude vi{e stanova i osnovnih sanitarnih uslova u wima. (Pobeda, 1958) Jedan od najva`nijih komunalnih problema Kru{evca izgradwa vodovoda i kanalizacije, koji je po~eo da se re{ava pro{le godine, u ovoj godini }e izgleda biti re{en, privremeno. Za gra|ane Kru{evca je to veoma va`no jer postoje}i vodovod jedva podmiruje 30 odsto potreba grada. Najva`niji zadatak u ovoj godini je dovr{ewe rezervoara na Bagdali, kapaciteta tri miliona kubnih litara vode. Pored ovih radova, u`urbano }e se raditi i na sanaciji postoje}ih bunara i izgradwi crpne stanice kraj Zapadne Morave, koja }e izbacivati 100 l/s. Voda }e se u rezervoar dopremati iz priobalskih bunara. To je veoma ~ista i prirodno filtrirana voda sa odgovaraju}im ukusom za pi}e. . . I radovi na kanalizaciji u ovoj godini privode se kraju. Posle izgradwe glavnog kolektora sa cevnim kanalima u nekoliko ulica, pristupilo se izgradwi razvodne mre`e za povezivawe nekoliko ustanova i ve}eg broja stambenih zgrada. Predvi|eno je i da se izgrade, pored kanala za fekalne vode, i kanali za sakupqawe atmosferske vode, rekao je Radomir Ogwanovi}, upravnik Ustanove za izgradwu vodovoda i kanalizacije u Kru{evcu. (Pobeda, 1958) Kada je vodovod projektovan, predvi|eno je da }e tri bunara biti dovoqna da obezbede grad vodom. Ali, umesto da kapacitet ovih bunara bude 50 l/s, on je samo 15 litara. Vrlo kratka istra`ivawa koja su izvr{ena (jer nam se `urilo i hteli smo da smawimo tro{kove) bila su nedovoqna da bi se iz wih izvukla ta~na procena kapaciteta bunara. Zbog toga su svakodnevno bili iskqu~ivani iz mre`e vodovoda ~itavi rejoni grada, a vode za

43

polivawe ulica nije bilo, tako da smo morali i jo{ moramo da gazimo po blatu i u samom centru grada. Sada se zavr{avaju jo{ ~etiri bunara, kapaciteta 10 litara u sekundi, {to }e znatno popraviti situaciju snabdevawa grada vodom za pi}e. Do juna }e se podi}i jo{ 10 bunara koji }e u najskorijem periodu davati 35 l/s, a to }e najzad biti dovoqno da ne ograni~avamo upotrebu vode u doma}instvima niti pak Komunalnom preduze}u za prawe ulica, izjavio je Radomir Mi}i}, potpredsednik op{tine Kru{evac. (Pobeda, 1960) Ve} u toku ove godine bi}e iskopano jo{ 15 novih bunara, koji }e biti povezani u vodovodni sistem i pu{teni u rad, tako da }e na kraju godine kapacitet vode biti 15-20 litara u sekundi. Verovatno je da }e ova koli~ina biti dovoqna za potrebe stanovni{tva grada do zavr{etka druge faze izgradwe pro{irewa sistema, koja se predvi|a krajem juna idu}e godine. Ta druga faza predvi|a kopawe jo{ pet novih bunara i, {to je jo{ va`nije, izgradi}e se sistem za ve{ta~ko podizawe nivoa podzemne vode putem infiltracije re~ne vode u vodonosni sloj. Na taj na~in pove}a}e se kapacitet sistema na 100 do 120 l/s, {to }e biti dovoqno za grad od 40000 stanovnika. (Pobeda, 1961) U posledwih nekoliko dana, gra|ani Kru{evca se pitaju za{to je `uta voda iz gradskog vodovoda. Zoran Nikoli}, direktor Gradskog vodovoda i kanalizacije, objasnio nam je ovu pojavu. Sve podzemne vode imaju u sebi mawe ili ve}e koli~ine gvo`|a. Taj rastvor gvo`|a stru~no se naziva fero-bikarbonat. Kao rastvor on vodi ne daje nikakvu boju, ali kad do|e u dodir sa vazduhom ili hlorom, pretvara se u fero-hidroksid koji se talo`i u cevi. Da do ove nemile pojave ne bi dolazilo, potrebno je povremeno vr{iti ispirawe cevi i tako odstrawivati talog. Gde ima ispusta, to se ~ini, ali u ve}ini slu~ajeva to je nemogu}e, jer nema svugde kanalizacije gde ima vodovoda. Vidno je mewawe odnosa prema vodi. Ne smem tvrditi da smo shvatawa promenili toliko kao {to su neki narodi o kojima je helenski istori~ar Herodot, 450 godina pre na{e ere, zapisao: U reke niti mokre, niti pquju, ne peru u wima ~ak ni ruke, niti ikom drugom to dozvoqavaju, nego ukazuju najve}e po{tovawe rekama. Vreme je u~inilo svoje. . . Zato je sistem ]elije od trenutka kada je po~et, za mene zna~io prekretnicu u odnosu prema vodi. Ta savremena re{ewa jesu skupa, ali takvi objekti se prave jednom u stole}u i za nekoliko generacija. Zbog toga se prema wemu moramo pona{ati doma}inski. (Pobeda, 1962)

44

(Ovde ide tekst sa slikom iz Pobede br. 688 iz 1962. godine) Iz akumulacije ]elije za sada je samo Kru{evac dobio zdravu vodu, ali je wen kapacitet toliki da se mogu snabdevati mnogi koji su daleko od brane na Rasini. Jer, ova reka - koja polazi sa @eqina i Kopaonika, prolazi kroz vinorodnu @upu i silazi u podjastreba~ku dolinu - obezbe|uje dovoqno vode. Ne treba sumwati da }e, u dogledno vreme, ]elije biti ukqu~ene u budu}i jedinstveni sistem snabdevawa vodom zapadnog Pomoravqa i [umadije, - rekao je Dragoslav Aleksi}, sekretar Republi~ke vodoprivredne samoupravne interesne zajednice. (Pobeda, 1984) Za{tita izvori{ta mora biti prioritet. Investicija nije zavr{ena dok nema za{tite od zaga|ewa. Do sada se to nije ra~unalo u projekat, ali ubudu}e to ne sme da se desi... Kru{evac je krenuo u krupne poduhvate na o~uvawu i za{titi ~ovekove okoline. Ovde se to na vreme shvatilo, vaqda pod pritiskom hemijske industrije, ali se krenulo. Primer Kru{evca o~igledno govori da moramo svi da mewamo shvatawa o ekologiji. Koristim priliku da radnim qudima Vodovoda iz Kru{evca ~estitam veliki jubilej - tri decenije postojawa i uspe{nog rada, izjavio je dr Desimir Jevti}, predsednik Izvr{nog ve}a SR Srbije. (Glasilo Vodovod, 1987)

45

Radoslav Gavrilovi} Riki Voda ve~iti `ubor `ivota -Pet decenija rada JKP Vodovod Kru{evacIzdava~ JKP Vodovod Kru{evac Za izdava~a Radoje Luku}, direktor JKP Vodovod Kru{evac Grafi~ki dizajn Miodrag Simi} Simke Lektor i korektor Tatjana Petrovi} Elektronska obrada Gradimir Milosavqevi} Predrag Cvetkovi} Fotografije Dejan Gruji}, fotograf Fotodokumentacija Preduze}a [tampa M-Graf-Trstenik Tira` 1000 primeraka

46

SADR@AJ strana UVODNE NAPOMENE............................................................... PRETE^E JKP VODOVOD - KRU[EVAC...................................

Vodovod u starom Lazarevom gradu................................................... Vodosnabdevawe od XV do sredine XX veka....................................... Osnivawe i rad Preduze}a Higijena..................................................

FORMIRAWE I GLAVNE ETAPE RAZVOJA JKP VODOVOD KRU[EVAC....................................................................................

Izgradwa vodovodne i kanalizacione mre`e......................................... Stvarawe akumulacionog jezera u ]elijama.......................................... Podizawe Fabrike vode u Majdevu...................................................... Pro{irewe vodovodne i kanalizacione mre`e........................................ Oblici organizovawa............................................................................ Organizacija rada................................................................................ Podru~ja delatnosti.............................................................................
Sektor za proizvodwu vode................................................................................ Sektor za odr`avawe vodovodne i kanalizacione mre`e..................................... Sektor investicija, izgradwe i razvoja................................................................. Sektor za op{te, pravne i ekonomske poslove................................................... Slu`ba za UOP, informisawe i unapre|ewe poslovawa.........................................

JKP VODOVOD - KRU[EVAC DANAS......................................

Dru{tvene aktivnosti...........................................................................

VIZIJA RAZVOJA JKP VODOVOD - KRU[EVAC.........................

Kapitalne investicije............................................................................. Nau~no-tehnolo{ki razvoj................................................................... Poslovne komunikacije........................................................................

NA[I DIREKTORI....................................................................... PRIZNAWA JKP VODOVOD - KRU[EVAC................................ LOKALNA [TAMPA O JKP VODOVOD - KRU[EVAC..................