STUDIJSKI KOMITET A3 VISOKONAPONSKA OPREMA IZVETAJ STRUNOG IZVESTIOCA MILORAD OPAI * , dipl. in.

. ENERGOINVEST RAOP, ISTONO SARAJEVO BOSNA I HERCEGOVINA

Za 29. Savetovanje komiteta CIGRE Srbija utvrene su sledee preferencijalne teme: 1. 2. 3. 4. 5. razvoj opreme visokog napona, problemi korienja opreme visokog napona, odravanje opreme visokog napona, postupci ispitivanja opreme visokog napona, i primena novih tehnologija.

Pristiglo je ukupno deset radova. Na osnovu miljenja recenzenata, svi radovi svrstani su u referate. Za prvu preferencijalnu temu pristiglo je pet radova. Za drugu preferencijalnu temu pristigao je jedan, a za treu tri rada. Jedan rad spada u etvrtu preferencijalnu temu, koja se odnosi na ispitivanje opreme visokog napona. Nije bilo radova za petu preferencijalnu temu. Studijski komitet A3 imenovao je recenzente: Milorada Opaia, dipl. in., prof. dr Miloa Abadia, edomira Spaia, dipl. in., dr Sau Stojkovia, Zorana Kukobata, dipl. in i Nikolu Ruina, dipl. in. U pripremanju ovog izvetaja struni izvestilac je koristio zapaanja, komentare i pitanja za diskusiju recenzenata, na emu im posebno zahvaljuje. Kratak sadraj i pitanja za diskusiju prikazani su redosledom kojim e referati biti izlagani na savetovanju.

Milorad Opai, Energoinvest-RAOP, 71123 Istono Sarajevo, Vuka Karadia 17, Bosna i

Hercegovina

Preferencijalna tema br. 1: Razvoj opreme visokog napona Referat A3-01: Radovan Jovanovi, Ilija Todorovi, Zoran Kukobat i Ivica ivkovi ABS MINEL Elektrooprema i postrojenja Beograd-Ripanj A.D., Beograd, Srbija RAZVOJ GAME DVOSTUBNIH VISOKONAPONSKIH RASTAVLJAA TIPA RS(ZZ) I ELEKTRINI PRORAUNI ZA KRATKOTRAJNU PODNOSIVU STRUJU 50 kA U radu su prikazani rezultati razvoja, konstrukcije i eksperimentalne provere familije rastavljaa visokog napona naznaenog napona 123 kV, 245 kV i 420 kV. Osnovni zahtev bio je da kratkotrajno podnosiva struja bude 50 kA. U drugom delu rada prikazani su osnovni prorauni koji su bili neophodni da se prorauna presek provodnika s obzirom na zagrevanje za vreme trajanja kratkog spoja, kao i proraun elektrodinamikih sila koje deluju na delove aparata koji provode struju kratkog spoja. U treem delu rada prikazana su konstrukciona reenja, nova u odnosu na raniju konstrukciju, koja su bila neophodna da se zadovolje poveani zahtevi u pogledu struje kratkog spoja. Rastavlja je zadovoljio kriterijume internacionalnog standarda, a neki od rezultata prikazani su u etvrtom delu rada. Pitanja za diskusiju: 1. Da li postoje eksplotaciona iskustva u primeni nove konstrukcije rastavljaa? 2. Da li su, osim kratkospojnih ispitivanja, izvedena i sva ostala tipska ispitivanja i da li su bila uspena? 3. Da li je bilo konstrukcionih izmena i na drugim delovima rastavljaa, osim onih pomenutih u radu? Referat A3-02: Milorad Opai, Mladen Ignji, Aleksandar Kapikul i Sran Petrovi ENERGOINVEST RAOP, Istono Sarajevo, Bosna i Hercegovina MERNI TRANSFORMATORI PUNJENI GASOM ZA PODRUJA SA EKSTREMNO NISKIM TEMPERATURAMA I SPECIFINIM TEHNIKIM ZAHTEVIMA Merni transformatori punjeni gasom za podruja sa ekstremno niskim temperaturama moraju da zadovolje vie specifinih zahteva. U radu se potencira vanost izbora materijala za aktivne i konstrukcione delove transformatora, zaptivanja i odreivanja sastava i pritiska gasne smee. Zbog nedostatka podataka u literaturi za dozvoljeni parcijalni pritisak gasa SF6 u podruju ekstremno niskih temperatura, u radu su date tabele i termodinamiki dijagram za temperaturno podruje do -80oC. Objanjena je neophodnost ispitivanja transformatora u termo komori i na vibracionoj platformi, a dat je i kratak prikaz dielektrinog prorauna. Merni transformator naznaenog napona 126 kV zadovoljio je ekstremno teke zahteve GOST standarda u pogledu temperature okoline od -50 C (kategorija U-1) i parcijalnih pranjenja. Pitanja za diskusiju: 1. Da li ima eksploatacionog iskustva u pogledu primene opisanog mernog transformatora na niskim temperaturama u Rusiji? 2. Da li su u skladu vrednosti jaine elektrinog polja i mesta na kojima nastaju dobijene izrazom (5) i one koje su dobijene softverskim alatom Quick Field?

3. Da li je reagovao indikator gustine gasa pri ekstremno niskim temperaturama u klima komori? Da li imate podatke o ponaanju indikatora (kompenzovanog manometra) pri ovako niskim temperaturama? Referat A3-03: Milorad Opai, Aleksandar Kapikul, Mladen Ignji, ENERGOINVEST RAOP, Istono Sarajevo, Bosna i Hercegovina Slobodan kundri Elektrotehniki institut Nikola Tesla, Beograd, Srbija Vjekoslav Sulaver IRCE, Istono Sarajevo, Bosna i Hercegovina STRUJNI TRANSFORMATORI PUNJENI GASOM ZA PODRUJA SA EKSTREMNO NISKIM TEMPERATURAMA I SPECIFINIM TEHNIKIM ZAHTEVIMA Rad obrauje aktuelnu problematiku strujnih transformatora punjenih gasom za podruja sa ekstremno niskim temperaturama i specifinim zahtevima. Opisana je problematika rada strujnih transformatora u podruju niskih indukcija i konstatovana neraspoloivost karakteristika mekih magnetnih materijala za to podruje. Posebna panja posveena je stabilnosti karakteristika magnetnih materijala na niskim temperaturama i uticaju promene njihovih karakteristika na greke. Dati su uslovi za proraun i postupak prorauna zasitljive prigunice za redukciju faktora sigurnosti. Prikazan je snimak dinamike struje vee vrednosti od uobiajene standardne vrednosti i navedena razlika u ispitivanju dinamike struje prema standardima GOST i IEC. Dva izraena prototipna strujna transformatora zadovoljila su ispitivanja predviena standardima GOST. Pitanja za diskusiju: 1. Koliko je realan zahtev kupca za tanost strujnog mernog transformatora pri struji 0,1% In, sa osvrtom na gubitke praznog hoda i struju praznog hoda energetskih transformatora? 2. Kakve su mogunosti merenja greaka strujnih mernih transformatora za klase tanosti 0,2S i 0,5S ispod donje granice 1% In, tj. ispod granice koju propisuju standardi GOST 7746 i IEC 60044-1 (metodologija merenja i osetljivost mernih instrumenata)? 3. Zato merenja greaka strujnih mernih transformatora nisu raena za -60 C prema zahtevu kupca (GOST 15150 za klimatsko podruje i raspored 1)? Referat A3-04: Nikola Ruin, Laslo Poljak, Jan Petrovi, Radovan Cveki ABS MINEL FEPO, Zrenjanin, Srbija EKRANIRANJE PROVODNIH TUNELSKIH IZOLATORA 35 kV I ANALIZA KVALITETA PREKO REZULTATA MERENJA PARCIJALNIH PRANJENJA Za izvlaiva elektropostrojenja 35 kV razvijeni su provodni tunelski izolatori kao pregrada izmeu fiksnog i izvlaivog dela 35 kV-nog postrojenja. Izolator je tunelskog tipa sa bonim ulazom visokonaponskog provodnika (ine), na koji se postavlja kontakt za prihvat segmentnog tulipan kontakta prekidaa. U izolatoru se, po iskljuenju prekidaa, njegovim izvlaenjem naponski razdvaja fiksni deo sa visokim naponom i izvlaiv deo bez napona. Po

odreivanju gabaritnih dimenzija - take uvrenja, unutranjeg i spoljanjeg prenika, otvora za prolaz ine, puzne staze i preskonog razmaka, na izolatorima su merena parcijalna pranjenja bez ekrana, sa unutranjim ekranom i unutranjim zalivenim ekranom. Referat obuhvata opis konstrukcije i postupnost poboljanja kvaliteta izolacije postavljanjem ekrana u izolator. Rezultati merenja dobijeni na izraenim uzorcima su praktini i ponovljivi u serijskoj proizvodnji. Pitanja za diskusiju: 1. u radu je kao metod za razvoj proizvoda korieno iskljuivo eksperimentalno istraivanje napravljeno je i ispitano nekoliko prototipova. Da li autori predviaju upotrebu nekog od softverskih alata za analizu problema, gde se moe analizirati vie varijanti i nai optimalno reenje bez velikih trokova, kao to to naprimer rade inenjeri u ENERGOINVEST RAOP-u? 2. Da li je poela proizvodnja ovog izolatora, i, ako jeste, koja su eksploataciona iskustva? 3. Na koji nain su merena parcijalna pranjenja? Referat A3-05: Nikola Ruin, Neboja Grbui, Sran Petrovi, Slobodan Raki ABS MINEL FEPO, Zrenjanin, Srbija SMANJENJE GREAKA STRUJNOG MERNOG TRANSFORMATORA PREDMAGNETISANJEM JEZGRA Za smanjenje greaka strujnih mernih transformatora koristi se vie poznatih metoda. Svaki metod ima svoje specifinosti, teoretske i praktine, primerene vremenu u kojem je metod razvijen. Savremen i efikasan metod smanjenja greaka strujnih mernih transformatora je kombinacija magnetnih materijala za izradu jezgra strujnog transformatora trafo lima (primena legura nikla i gvoa). Legure nikla i gvoa poveavaju proizvodnu cenu strujnog mernog transformatora pa se najese koriste: korekcija navoja, promena omskog otpora sekundara ili predmagnetisanje jezgra. Predmagnetisanje jezgra strujnog transformatora podrazumeva stvaranje u jezgru dodatnog magnetnog fluksa, koji predmagnetie jezgro i poveava magnetnu permeabilnost. Predmagnetisanje se vri sekundarnom strujom, dodatim obmotavanjem jedne od sekcija jezgra sekundarnim namotajem, s tim da je jezgro strujnog transformatora podeljeno u dve sekcije. Referat obuhvata opis izraenog strujnog transformatora i prikazuje rezultate dobijene merenjem jezgra bez i sa predmagnetisanjem. Rezultati dobijeni merenjem su praktini i ponovljivi u serijskoj proizvodnji. Pitanja za diskusiju: 1. Zato su u izrazima 1) i 2) izostavljene veliine cos(0- s) od kojih takoe zavise strujne i fazne greke? 2. Zato autori u izrazima 1) i 2) koriste relativnu magnetnu permeabilnost r, umesto permeabilnosti , kao to je uobiajeno u literaturi i praksi? Raunanje greaka sa r dalo bi pogrene rezultate. 3. Kako autori objanjavaju da se kod visokonaponskih strujnih transformatora ne koristi predmagnetisanje?

Preferencijalna tema br. 2: Problemi korienja opreme visokog napona Referat A3-06: edomir Ponoko, Marko Markovi i Branko Perunii Elektromrea Srbije, Beograd, Srbija ANALIZA NAPONSKIH PRILIKA U MREI 35 kV U OKVIRU NOVOG STANDARDA ZA KOORDINACIJU IZOLACIJE U postojeem prenosnom sistemu Srbije na naponskom nivou 35 kV ugraivana je oprema sa naznaenim naponom opreme 38 kV, jednakom najviem dozvoljenom naponu u mrei. Napon od 38 kV bio je u skladu sa dosadanjim vaeim domaim i meunarodnim propisima. Ovako dimenzionisana oprema u potpunosti je zadovoljavala u pogledu postojeih naponskih prilika u mrei. Novim IEC standardom za koordinaciju izolacije (IEC 60071-1 Ed.8 iz 2006. godine) nije obuhvaen najvii napon mree od 38 kV, ve postoje naponi od 36 kV i 40,5 kV (prema aneksu B). Proizvoai opreme proizvode i ispituju opremu prema trenutno vaeem naponu 36 kV, to moe, po miljenju autora rada, dovesti do negativnih posledica. U radu se analizira uticaj najvieg napona u mrei od 36 kV na rad opreme na prekidae i odvodnike prenapona. Pitanja za diskusiju: 1. Da li je u preduzeu Elektromrea Srbije bilo praktinih problema sa izborom naznaenog napona opreme pri projektovanju novih transformatorskih stanica ili odravanju starih? Na koji nain su reavani ti problemi? 2. Da li je u preduzeu inicirano reavanje ovog problema, budui da je u radu ukazano na problem za koji se tek oekuje reenje? 3. Da li autori imaju iskustvo u vezi sa standardima za visokonaponsku opremu prekidaa, rastavljaa, mernih transformatora i odvodnika prenapona? Da li su ti standardi promenjeni kao i IEC 60071-1? Preferencijalna tema br. 3: Odravanje opreme visokog napona Referat A3-07: Goran Skelo i Fikret Velagi Elektroprijenos BiH, Sarajevo, Bosna i Hercegovina OCJENA STANJA IZOLACIJE MJERNIH TRANSFORMATORA NA TERENU U radu se prikazuju dijagnostiki metodi koji se koriste za ocenu stanja izolacije mernih transformatora na terenu. Daje se osvrt na postojeu preporuku, koja je data za tipove transformatora koji su due vreme u eksploataciji. Posebno se razmatra mogunost kontrole transformatora u pogonu merenjem parcijalnih pranjenja akustinim metodom. Navode se kratak opis, kao i prednosti i nedostaci ovog metoda. Prikazani su rezultati merenja dobijeni raznim dijagnostikim metodima na nekoliko transformatora koji imaju izolaciju u loem stanju. Dat je i kratak opis instrumenta korienog za merenje parcijalnih pranjenja. Pitanja za diskusiju:

1. Da li autori znaju da se merenje parcijalnih pranjenja metodom ultrazvuka ne moe izvesti na kapacitivnom naponskom transformatoru sa otvorenim jezgrom? 2. Da li su autori za ilustraciju za primenu termovizije dali snimak zagrevanja na primarnom prikljuku strujnog transformatora, to nema direktne veze sa izolacijom? Da li su autori upoznati da se termovizijom mogu kontrolisati kapacitivni delitelji i elektromagnetne jedinice naponskih transformatora? 3. Koji su metod i ema korieni pri merenju kapaciteta i tangensa ugla gubitaka na transformatoru tipa UH 11-15? Referat A3-08: Radomir Miri Kovin, Srbija ODRAVANJE VISOKONAPONSKE OPREME TRANSFORMATORSKE STANICE TS 110/20 kV/kV RUDNIK KOVIN U KOVINU U ovom radu je, nakon kratkog uvoda o optim teorijskim postavkama o potrebi, nainu i efektima preventivne kontrole, odravanja, remonta i ispitivanja VN opreme, dat primer jednog takvog postupka u Privrednom drutvu za podvodnu eksploataciju uglja ''Kovin'' u Kovinu. S obzirom na teke uslove rada (prisustvo ogromne vlage), jer se rudnik nalazi u nebranjenoj zoni Dunava juno od Kovina, postojeoj opremi se poklanja izuzetna panja. To znai da se radi pravovremenog utvrivanja svih slabih taaka u transformatorskoj stanici primenjuju redovna kontrola, odravanje, godinji detaljan remont i ispitivanje. Deo rezultata za glavne elemente postrojenja dat je u tabelama. Pitanja za diskusiju: 1. Da li je u prolosti bilo velikih kvarova na visokonaponskoj opremi u TS rudnika Kovin? 2. Da li se podaci o kvarovima (broj, vrsta) sistematski prate na posebnom mestu? 3. Da li je primenjen neki poseban, neuobiajen postupak odravanja koji je doveo do smanjenja broja kvarova na nekoj visokonaponskoj opremi? Referat A3-09: Saa Stojkovi i Marko Rosi Tehniki fakultet, aak, Srbija INFORMACIONI SISTEM ZA STATISTIKU KVAROVA I ANALIZU POUZDANOSTI VISOKONAPONSKIH RASTAVLJAA Analiza pouzdanosti opreme u elektroprivrednim preduzeima nemogua je bez prikupljanja podataka o kvarovima i populaciji opreme. Na osnovu rezultata rada prvog koautora na etvorogodinjoj svetskoj anketi, sprovedenoj pod okriljem Meunarodne organizacije za velike elektrine mree CIGRE, predlae se informacioni sistem koji se odnosi na sakupljanje podataka o kvarovima i populaciji rastavljaa, specijalno prilagoen uslovima u elektroprivrednim preduzeima u naoj zamlji. Predloena je organizaciona ema aktivnosti, kao i izgled upitnika o kvarovima i populaciji visokonaponskih rastavljaa. Upitnici su prilagoeni potrebama u domaim preduzeima. Upitnik o kvarovima rastavljaa, koliko je autoru poznato, predstavlja novinu u svetskim okvirima. Informacioni sistem,

predloen u referatu, zamiljen je u skladu sa najnovijim dostignuima u svetu u oblasti pouzdanosti i odravanja opreme. Na kraju su prikazani rezultati meunarodne CIGRE ankete za 2007. godinu, koji se odnose na rastavljae, sprovedeni u Elektromrei Srbije i Elektrodistribuciji Beograd. Pitanja za diskusiju: 1. Kakva su dosadanja iskustva o saradnji proizvoaa i korisnika, pre i posle tzv. komercijalne faze, radi obezbeivanja odravanja visokonaponske opreme i pouzdanosti u sledeim oblastima: razvoj novih proizvoda, ispitivanja u fazi razvoja, izrada dokumentacije za odravanje i oblasti planiranja rezervnih delova? 2. Da li je vae iskustvo pokazalo da su se korisnici, osim u oblasti odravanja, retko ukljuivali u druge vidove saradnje? 3. Koja je razlika izmeu postojeih informacionih sistema o kvarovima i onog predloenog od strane meunarodnih eksperata, korienih u anketi? Preferencijalna tema br. 4: Postupci ispitivanja opreme visokog napona Referat A3-10 edomir Ponoko, Saa Boani Elektromrea Srbije Mitar Dragumilo Energoprojekt ENTEL TIPSKO I RUTINSKO ISPITIVANJE POSTROJENJA 12 KV I IZMENE KONSTRUKCIJE POSTROJENJA ZBOG NEZADOVOLJAVANJA KRITERIJUMIMA ISPITIVANJA U toku tipskog i rutinskog ispitivanja postrojenja najvieg pogonskog napona 12 kV, sa ulaznom i izlaznom elijom, zbog nezadovoljavajuih rezultata, vrene su konstrukcione izmene koje su omoguile zadovoljavanje kriterijuma zadatih u IEC 60694, IEC 62271-100 i IEC 62271-200 propisima. Pri ispitivanju atmosferskim udarnim naponom dolazilo je do preskoka izmeu faza i izmeu faza i zemlje. Sa ugradnjom izolacionih barijera od staklenih vlakana, izmeu faza i prema masi, postrojenje je zadovoljilo uslove ovih ispitivanja. Pri ogledu grejanja postrojenje nije zadovoljilo kriterijume iz propisa. Poveanjem poprenog preseka i duine sabirnica, kao i ugradnjom ventilatora vee snage sa forsiranim hlaenjem i ugradnjom ugaonog kuita za usmeravanje protoka vazduha, pri forsiranom hlaenju, ovaj uslov je zadovoljen. Navedeno postrojenje je zadovoljilo i na test kratkog spoja 31,5 kA, 1 sec. Pitanja za diskusiju: 1. Da li su nakon ugradnje i tree bakarne ine ponovo raena dielektrina ispitivanja, kako bi se pokazalo da elija sa takvim rasporedom provodnika zadovoljava dielektrina ispitivanja? 2. Zato autori misle da se najbolja tanost merenja otpora glavnog strujnog kruga postie jednosmernom strujom od 200 A, a ne veom ili pak naznaenom strujom postrojenja? 3 Na osnovu kojih podataka su izabrane kapacitivnosti za kompenzaciju reaktivne snage pri ispitivanju zagrevanja?