Univerzitet Educons Fakultet za usluzni biznis Sremska Kamenica

Pitanja za prvi kolokvijum iz predmeta REVIZIJA

Profesor:Dr.Slobodan V.Vidakovic

Student:Boris Avramov 424/09 Vrbas,oktobar 2010

1.Navedite reci Benka Kotrlica i Karla Fisterbenga kao i jedan od zakljucaka ekonomskog samita odrzanog u Tokiju(9 i 10 feb.2008) i komentarisite ih u kontekstu globalne finansiske krize Benko Kotrlic cuveni Dubrovacki diplomata,trgovca i politicara prvi je opisao sistem dvojnog knjigovodstva recima : Trgovac ni u kom slucaju ne sme da se osloni na svoje pamcenje,vec mora beleziti i o svemu voditi racuna i kako svako nije obdaren izvarednim pamcenjem,pribegavati se knigovodstvu,pomocu kojeg ne samo da se ocuvaju i odrze u secanju obavljeni poslovi,vec se blagodareci njemu izbegnu mnogi sporovi,sumnje i sramote Cuveni berlinski bankar Carl Fustenberg i njegova poruka je najbolji svedok globalne finansiske krize.Njegova poruka je glasila Akcionari su glupi idrski.Glupi jer svoj novac slepo poveravaju jednom preduzecu,a da ne maju pri tome dovoljnu kontrolu o upotrebi njihovih sredstava.Drski jer za ovu glupost ocekuju jos i nagradu u obliku dividende. Zakljucak samita odrzanog u Tokiju je glasioU samom jezgru osumnjicenihza finansisku krizu na berzama nalaze se najvece banke Wall Street-a,odnosno veliki investiorisa najuspesnijim profitnim preformansma cija se razbijacka praksarealizovala vodjenjem tajnog knjigovodstva cime su ohrabrivani ali i zavodjeni svi ostali investitori,ponajpre,medjutim i oni sami. Cinjenica je da se procesi internacionalizacije i globalizacije,ucinili da se kretanja na svetskim finansiskim trzistima odvijaju po zakou spojenih posudja odnosno negativni trend na finansiskim trzistima koji je u prvom redu zahvatio SAD a vrlo brzo se prosirio i na ostale zemlje sveta. 2.Objasnite pojam audit,latinski audire a zatim obrazlozite tretman bogatstva ili profita do perioda krajem srednjeg veka Za reviziju se na englesom govornom podrucju koristi izraz audit a i ova rec potice od latinske reci audiresto znaci cuti tj.slusatiOriginalno znacenje reci auditor(revizor)u engleskom jeziku je onaj ko slusa iz toga je izveden pojam audit(revizija). Tretman bogadstva do perioda srednjeg veka se veziova o iskljucio za neku vrstu nagrade za lojalnost drzavi ili zivljenja u skladu sa verskim i moralnim nacelima i pravilima npr. (Biblijom,Kuranom i sl).Drugim recima bogadstvo nije bilo u funkciji mudrig poslovnih transacija na osnovu kriterijuma iplativosti tj prihvatanje trgovine samo ako je korist veca od troska.

3.Industriska revolucija zaceta je u Vel.Britaniji 1780.god. bila je preduslov za pojavu revizije.Objasnite ovu konstataciju a zatim obrazlozite institucijalizaciju revizije u Ujedinjenom Kraljevstvu i objasnite poreklo revizorske profesije u saveznoj Americi. Druga vrsta revolucije tj industriska revolucija koja je dovela do pojave velikih industriskih preduzeca sa slozenim strukturama a i postepeno do trazenja izvora finansiranja dalje

ekspanzije polovanja i razvoja menadmenta koja je zacela u Velikoj Britaniji oko 1780 godine je bila preduslov za pojavu revizije. Sve ovo je dovelo do velike potraznje za usluge strucnjaka za knjigovodtvo i reviziju internih finansiskih izvestaja kao i izvestaja o bonitetu preduzeca za eksterne korisnike. Institucionalizacija revizije nakon svega postala je samo pitanje vremena.U Edinburgu je 1853.godine osnovano Drustvo racunovodja. U Vel.Britanije se pojavilo jos nekoliko institucija koje su se 1880 godine spojile u Institut ovlascenjih racunovodja Engleske i Velsa. U Severnoj Americi poreklo revizorske funkcije je odlucujuce britansko.Britanci su ti koji su tokom druge polovine devetnajstog veka uveli racunovodstvo kao delatnost na ovom kontinentu. 4.Objasnite nacin regulisanja zvanja privredni savetnik u Nemackoj a zatim obrazlozite doprinos Eugena Sladulica razvoju revizije na nasim prostorima. U Nemackoj se privredni savetnik zove Wirtschaftsberater za koje je popisano akademsko obrazovanje a on je ovlascen u davanju saveta u vezi privredne politike preduzeca odnoso drzave.Siroko delovanja ovih strucnjaka se otvorilo kada je donet zakon o akcionarskim predsavnistvima koji popisuje prinudjenu reviziju 95% akciskog kapitala u Nemackoj.Reviziju so obavljali oclascenji privredni savetnici koje odredjivala glavna skupstina.Predmet kontole nije bio samo bilans vec i tacnos primenjivanja svih zakonskih propisa. Predlog nacrta resenja profesora Sladovica je iniciralo genezu revizije. Njegovo razmisljanje i nacrt je bio da se na osnuvu propisa imenuju revizore tgovackih knjiga,ali da to imenovanje ne vrsi privredna komora nego se se to prepusti samostalnoj strucnoj organizaciji privrednih savetnika koja jedino moze da garantuje da ce ti revizori samostalno bez ikakvih pritisaka i sa ogovornoscu obavljati svoj posao. 5.Revizija je imala od svojih pocetaka pa do svetskog rata manje vise knjogovdstvenotehnicki karakter,objasnite ovu konstataciju a zatim obrazlozite nacin regulisanja zvanja privredni savetnik u Sad,Vel.Britaniji i Irskoj a zatim navedite duznosti privrednog savetnika. Od svojih pocetaka zadatak revoizora je uglavnom bio u pronalazenju pogresno knjizenih knjigovodstvenih stavova,kao i u utvrdjivanju racunarskih gresaka pa se od revizora nije trazilo da ima velike kvalifikacije sem strucne spreme i prakse. U Americi naziv privredni savetnik je Certified Accountant a ubraja se medju slobodna akademska zvanja koja iz godine u godini dobijaju na ugledu i popularnosti abog razvijanja velikih holdin kompanija,trustova kartela i sindikata. U Vel.Britaniji i Irskoj su 1929 godine uvedeni kod akcionarskih drustava privrednu revizju i odredjeno je sta sve treba da se vidi iz bilansa.Predvidjene su i kazne ukolio se ne postoju propisi.udruzenje revizora predvidja tacno potrebe kvalifikacije za lica koja se nazviaju Chartered Accountants

Osnovni zadatak privrednog savetnistva je da daje savete i pruzanju strucne pomoci u privrednim pitanjima zatim u davanju strucnih privrednih misljenja i najzad u vrsenju revizije i ispitivanju poslovanja preduzeca. 6.Na prvom kongresu eknomista odrzanom u Zagrebu juna 1737 beograsko udruzenje ekonomista je predlozilo rezoluciju prema kojoj su :prema ministarstvu trgovine i industrije bil upucena 4 zahteva a prema ministarstvu pravse 2 .Navedite tih 6 zahteva. 1.Prema ministru trgovine i industrije: Da se u sto kracem roku donese Uredba o privrednim savetnicima Da se zakonski regulise prinudna revizija privrednih drustava Da se novi tgovinski zakon dopuni u toliko sto ce reviziju koja je u njemu predvidjena da vrse iskljucivo privredni savetnici Da se za komesara novcanih zavoda prvenstveno postavljaju privredni savetnici

2.Prema ministru pravde: Da se privredni savetnici unesu u spisak za upravljanje stecajnih masa,i da njih sudovi prvenstveno pozivaju Da se za sudske vestake po postupcima privrednog karaktera uzimaju samo privredni savetnici

7.Uredba o privrednim savetnicima je objavljenja u sluzbenim novinama 7.avgusta 1939 usvojena.Protumacite clan 3.uredbe o privrednim savetnicima. 1.Zadatak privrednog savetnika je: Da svojim strucnim znanjem i radom pomogne oko privrednih pitanja kako pojedincu tako i pravnim licima Da po takvim pitanjim a daje svoje strucno misljenje Da na zahtev sudskih,upravnih i samoupravnih vlaasti ili ovlascenih privatnih lica vrsi reviziju i ispitivanje poslovnih knjiga privrednih preduzeca i ustanova u celokupnostili i li samo pojedinih njihovih grana poslovanja ili pojedinih poslova

2.Sudsku,upravne i samoupravne vlasti mogu izdati nalog za raviziju samo ako za to imaju ovlascenje po zakonskim propisima. 3.Privredni savetnik je duzan da poverene mu poslove vrsi svesno i tacno i da cuva tajne o stvarima koje su mu poverene.reviziju vrsi po dobijenom nalogu.Privredni savetnik je odgovoran za svu stetu koju on prouzrokuje u toku rada. 4.neposredni nadzor privrednih savetnika vrsi ban,a na podruzju grada Beograda vrsi Upravnik grada Beograda.

8.Siroku podrucje rada privrednog savetnika vidi se iz pojedinih clanova tadasnjeg tgovackog zakona,objasnite sustinu clana 191 i clana 309 i navedite u cemu to uredba o privrednim savetnicima nije bila zadovoljavajuca. Propisaom clana 191.prilikom osnivanja akcionarskog drustva predvidja se ispitivanje istinitosti i tacnosti izvestaja osnivaca od strane posebnih ravizora.A prema clanu 309.akcionarsko drustvo ima svoj nadzorni organ ili revizisko savetnistvo ili moze po pravilima dati nadzor nekom drugom udruzenju koje se bavi ispitivanjem zakljucnih racuna i i movinskog stanja. Uredba u savakom pogledu nije bila zadobvoljavajuca zato sto nije izasla u susret ekonomistima i komercojalistima da mogu da imaju pravo zastupanja po finansiskim pitanjima pred finansiskim vlastima.Za to zastupanje pravo je imao samo advokat.kome je to sekundarana funkcija.Ogranicenja nisu bila opravdana zato sto su ekonomisti i komercijalisti takodje bili sposobni da vrze zastupanje pred finansiskim vlastima isto toliko kao i advokati i cak su bili pozvaniji. 9.Navedite clan 4 i 5 uredbe o privrednim savetnicima Clan 4. 1.Privredni savetnik ima pravo da za svoj radi trazi nagradu koju je utvrdio sporazumom sa strankama.U nedostatku takve pogodbe merodavna je tarifa koju odredjuje ban,a u nedostatku tarife ili u slucaju spora nagradu dosudjuje na tuzbu privrednoga savetnika ili stranke nadlezni sud. 2.Odredbom stava 1 nije iskljuceno ugovoaranje nadleznosti odobrenih sudova. Clan5. 1.Privredni savetnik kaznice se za ucinjeno dela ako ga neki drugi zakon strozije ne kaznjava, sa 50.000 din Ako vrsceci reviziju ili ispitivanje u svome izvestaju javno ili na bilo koji drugi nacin iznese ili potvrdi sto je neistinito ili izopaci cinjenice koje su bitne za prosudjivanje ravizije. Ako povredi duznost cuvanja poslovnih tajni koje je dobio tokom ispitivanja i vrsenja revizije i ako te tajne neovlasceno koristi.

2.Privredni savetnik kaznice se sa kaznom od 10.000din Ako je primio duznost da izvrsi reviziju a to ne cini ,a nema dobar razlog za ne vrsenje. Ako prekoraci tarifu propisanu u smisli clana 4.

3.Kazne izrice prvostepena vlast opste uprave.

4.Kazne se mogu naplatiti i i z kaucije.Naplacenje kazne idu u korist banovinskih fondova za pomaganje strucnih skola u smisli clana 406.zakona o radnjama. 10.Pojam revizije se polazeci od svesireg i raznolikijeg dezokruga rada revizora,navedite definicije Hansola i Ciglera Prema Hansolu reviziju predstavlja:Ispitivanje belezaka da se ustanovi njihova pouzdanost kao i pouzdanost bilansa koji su od njih sastavljen. Prema Ziegler-u revizija ne treba samo da se bavi kritickim ispitivanjem ekonomskih i pravnih postupaka vec i da ujedno ispituje ispravnost i vrednost i iz toga izvede zakljucak o prosudjivanju poslovnog procesa u svim ili pojedinom radnim porducjima kao i racunovodstvo u celosti i ili delimicno i napokon i same ekonomicnosti. Zadatak revizije prema Zigler-u je da ispita i proceni Ispravnosti vrednost privrednih delatnosti i poslovnog proces u celini i li u pojedinostima Primerenost postojece organizacije I vaznost poslovnog rezultata 11.Definisite reviziju prema Schmalenbach-u i Schlosser-u U principu revizija treba da se proteze sa na ono sto je bitno u sto je za nalogodavca zanimljivo.Schmalenbach tvrdi Upravu preduzeca ne treba srditi tricama Prema Schlosser-u revizija predstavlja sistemacko isitivanje finansiskih izvestaja,knjizenja i poslovnih transakcija kako bi se utvrdilo podudarnost sa racunovodstvenim prinipima i kako bi vlasnici imali uvid o utvrdjenom stanju radi daljeg donosenja racionalnih odluka. 12.Definisite reviziju prema medjunarodnom standardu revizije 200. Prema medjunarodnom standardu ISO 200 revija finansiskog izvrstaja treba da omoguci revizoru da iznese svoje misljenja dali su finansiski izvestaja priprljemeni uskladu sa propisima i pravilima finansiskog izvestavanja. 13.Definisite reviziju prema americkom savezu racunovodja i komentarisite definiciju Americki savez racunovodja dao je opsirniju definiciju revizije tj.ona predstavlja sistematicni i objektivni proces dobijanja i procene dokaza vezanih za datim izjavama uprave preduzeca o ekonomskim aktivnostima i dogadjajima radi utvrdjivanja stepena saglasnosti tih tvrdji i utvrdjenih kriterijuma. U definiciji deo koji se odnosi na sistematican pristup znaci da revizor postupa u skladu sa unapred pripremljenim dokumentovanim planom.Revizija mora da bude pripremljena i planirana. Deo de se kaze da se revizija provodi objektivno znaci da je revizija nezavisna ,objektivna ,lica koja vrse reviziju su postena i ne smeju da podlezu raznim pritiscima.

Definicija kaze da ravizor dobija i procenjuje dokaze,sto znaci da on procenjuje pouzdanost i dovoljnost podataka sadrzanim u poslovnim knjigama. Dokazi dobijeni i procenjeni od strane revizora ticu se izjava o ekonomskim aktivnostima i dogadjajima indicira na su izjave uprave osnovni ciljevi postupaka prikupljanja podataka dokaza onog sto dokaz mora dokazati. U definiciji se kaze da revizor utvrdjuje nivo uskladjenosti izmedju izjava uprave i ustanovljenih kriterijuma sto znaci da program revizije predvidja proveru vecine izjava. U poslednjem delu def istice da je cilj revizije da prenosenje rezultata korisnicima.Sto znaci da se revizija obavlja u cilju izrazavanja misljenja strucnog i verodostojnog misljenja u vidu pisanog izvestaja. 14.Primarana aktivnost nezavisnih javinih racunovodja odnosi se na reviziju finansiskih izvestaja.navedite ovlascenju definiciju cilja revizije finansiskih izvestaja. Ovalscenja definicija je : Svrha redovnog ispitivanja finansiskih izvestaja od strane nezavisnog revizora je da iskaze svoje misljenje o konkretnosti uz koju ti izvestaji predsavljanju finansiski polozaj,rezultate poslovanja i novcane tokove u skladu sa opste prihvacenim raunovodstvenim principima.Revizorski izvestaje je medij kroz koje revizor iskazuje svoje misljenje ili ako to okolnosti zahtevaju iskazuje svoje uzdrzanost od iskazivanja misljenja. 15.Upotrebite generalnu definiciju revizije sa ovlascenom definicijom cilja revizije finansiskih izvestaja. U prvom redu sistemski proces objektivnog pribavljanja i vrednjovanja dokaza,zatim tvrdnje o ekonomskim postupcima i dogadjajima,potom stepen uskladjenosti sa uspostavljenim kriterijumima i na kraju rezultati ove vreste dostavljaju se u revizorskom izvestaju. 16.Objasnite nacelo zakonitosti uobicajne dobre prakse i dokumentarnog poverenja U koliko za ocenu rada i poslovanja preduzeca ne postoje nikakvi specilani propisi,upute,smernice primenjuje se princip uobicajne dobre prakse.Drugim recima neophodno je ispitati samo osnovne principe poslovanja a to su princip ekonomicnosti i racionalnosti. Posto se revizja obavlja nakon vecproteklog poslovnog dogadjaja neophodno je proveriti dokumentaciju o pojedinom poslovnom dogadjaju tj uvazavati princip dokumentarnog poverenja. 17.Objasnite sustinu generalnih i eksperimentalnih metoda revizije. Metode revizije se mogu podelitina generalne i specijalne.Generalne metode su inukativne i dedulativne na osnovu kojih revizor dolazi do potrebnog razkljucka o objektu revizije odnosno izrice dalije nesto uredjeno ispravno ili neispravno,pravilno ili nepravilno Svoje mesto je i nasla ekspreimentalna metoda koja takodje moze da da jako dobre rezultate u revizorskoj nauci.Ova metoda je neizbezna u nekim podrucjima na prm u prikladnosti pojedinca za neko zvanje ili neki rad,kao i postignuti ucinak.

18.Objasnite oblike revizije prema Vilijemu Mesijeru Prema Vilijemu Mesijeru postoje 3 oblika revizije i to revizija finansiskih izvestaja,revizija uskladjenosti i revizija poslovanja. Revizijia finasiskih izvestaja u kojoj se svrha utvrdite dali su finansiski izvestaji objavljeni u skladu sa odredjenim kriterijumima,a kriterijumi se generalno uzimaju opsteprihvaceni racunovodstveni primeri. Reviziji podudarnosti ispituje dali su oni uskladjeni sa odredjenim pravilima,propisima,zakonima,ugovorima. Revizija poslovanja podrazumeva sistemacki uvid u celokupno poslovavnje preduzeca ili samo deo aktivnosti preduzeca sa gledista koriscenja resursa.Svrha revizije je da proceni poslovanje i dali neka podrucja trebaju se poboljsati a nekima dati odredjene preporuke. 19.Standardi ureda za drzavno recunovodstvo (GAO) definisu 2 vrste drzavne revizije navedite i objasnite Standardi GAO definisu dve vrste drzavne revizije:finasisku revizju i revizija rezulatata. Finansisku reviziju cine revizija finasiskih rezultata i finasiskog poslovanja,a revizju poslovanja cine revizija ekonomicnosti i efikasnosti i reviziju programa. Revizija finasiskih izvestaja odredjuje u prvom redu dali su finasiski izvestaji nekog teka prezentirani u skladu sa opsteprihvacenim racunovodstvenim principima i dali se to telo pridrzavalo zakona predvidjenim za te transakcije i za dogadjaje koji mogu imati znacajne efekte na date finansiske izvestaje. Revizija finasiskog poslovanja koja ukljucuje u prvom delu dali su fin.izvestaji i sa njima povezane pozicije korektno prezentirani,zatim dali su finansiske informacije prezentirani u skladu sa prihvacenim kriterijumima i na kraju dali se konkretno telo pridrzavlao odgovarajucih zahteva u odnosu na finansisku regulativu. Revizija ekonomiscnosti i efikasnosti ova vrsta revizije ukljucuje u prvom redu odredjivanje dali neko telo pribavlja,stiti i koristi svoje ekonomicno i efikasno,zatim definisanje uzoraka neefikasnosti i neekonomicnosti postupaka i na kraju pridrzavali se zakona i regulativa sto se tice pitanja ekonomicnosti i efikasnosti. Revizija programa u prvom redu odredjuje obima u kome su ostvareni pozeljni rezultati ili koristi koje je uspostavila legislativa drugih tela zatim efikasnost organizacije programa aktivnosti i funkcija. 20.Za ne finasisku reviziju svih vrsta organizacija znacajni su GAO standardi,objasnite internu i operativnu reviziju odnosno reviziju poslovanja. Operativna revizija bavi se vise sveukupnim ostvarivanjem ciljeva,efikasnoscu poslovanja postupaka,interne kontrole,rezultatima pojedinih menadzera i drugim ne finasiskim gledistima,dok interna revizija se bavi ispitivanjem finasiskih i racunovodstvenih pitanja.

21.Obajsnite siroko shvatanje kontrole prema Laitneru a zatim navedite njegovu klasifikaciju kontorole. Prema Laitneru pod kontrolom privrednog preduzeca podrazumeva se planski i strucno nadrziranja internog i eksternog ekonomskog rada. Prema njemu kontrola moze biti prema organima(interna i eksterna),prema vremenu (permanentna,periodicna i sporadicna),prema intezitetu(fomralna i materjalna). 22.Objasnite stav Kleebba prema montroli i reviziji a zatim stavove Isaaka po istim pitanjima Klebb pojam revizije izvodi iz pojma kontrole tako sto kontrolu indetifikuje sa nadzorom a reviziju naziva ispitivanjem. Issak se nije slozio sa tim misljenjem prema kome je kontrola nadredjena reviziji,nego kaze da je pojam nadzor nadredjen kontoli i reviziji ali su medjusobno koordinirani. 23.Objasnite stavove Hesenaka prema kontroli i reviziji Hesanak zakljucuje ako kontrola predtavlja trajni nadzor poslovnog toka,a revizija nadzor u jednakim vremenskim intervalima,ili neredovan,svrsishodan i vremenskim rezmacima nenajavljen nadzor,tada se dolazi do nadredjenog pojma nadzorakoji opet omogucava razlikovanje,tekuceg,periodicnog i neredovnog nadzora. 24.Objasnite stavoe Cimermana prema reviziji i kontroli Cimerman polazi od toga ko vrsi ispitivanje i pod revizijom podrazumeva ispitivanje koje vrse osobe koje nisu u preduzecu ne pripadaju preduzecu a kontrolu vrse clanovi preduzeca. 25.Darent u izlaganjima o kontroli postavlja 3 pitanja .Navedite i objasnite. Darent u svom izlaganju postavljatri pitanje:pitanje sta je kontrolu;sta se moze kontrolisati i ko treba da kontrolise. Darent tvrdi da kontrola predtavnja tekuci nadzor nad sadasnjim dogadjajima i istice sledece osobenosti:kontrola je utvrdjivanje cinjenica i kontrola je uporedjivanje U odgovoru na drugo pitanje Darent odgovoara da se kontolisati moze sve sto je merljivo. I na trece pitnje Darent kaze da kontrolu treba da vrsi svaki pojedinac nad svojim radom a zatim uprava preduzeca. 26.Definisite internu kontrolu i internu reviziju prema Allen-u i Tomasiju Interna kontola se definise kao organizacija,politike i procedure koriscene da pomogne vladinim programima u postizanju njihovih zadataka,da se resursi koriste u skladu sa definisanim ciljevima i da su programi zasticeni od gubitaka,pronevera i loseg upravljanja,i da se prikupljaju,obradjuju,izvestavaju pouzdane i blagovremene informacije i iste koriste u donosenju odluka.

Internu reviziju definisua kao nezavisnu,nepristrasnu,zastitnu i savetodavnu aktivnost dazajniranu da dodatno poboljsa aktivnosti organizacije,kojoj pomaze u postizanju ciljeva noseci sistematican,disciplinovani pristup vrednovanju i poboljsanju efektivnosti u upravljanju rizikom,kontrole i upravljackih procesa. 27.Definisite intenu reviziju prema prosvetnom odboru instituta internih revizora u SAD a zatim elaborirajte znacenje pojedinih delova definicije. Da bi smo dokucili sustinu interne revizije navescemo dve kljucne definicije: Jedna potice od Prosvetnog odbora instituta privrednih internih revizora u SAD koji je internu reviziju definisao kao kontrolu koja ispituje i ocenjuje delovanje ostalih kontrola. Drugu definiciju je doneo Americki institut internih revizora prema kojime rrevizija prestavlja samostalnu pocenjivacku funkciju ustanovljenu u organizaciji da ispituje i ocenjuje njene aktivnosti u sluzbi organizacije. Elaborilanjem znacenja pojedinih delova definicije dosli smo do zakljucaka: Termin interna znaci da se revizija obavlja unutar organizacije. Samostalna procenjivacka funkcija znaci da ne ostoje ogranicenja ili restrikcije u prosudjivanju revizora Ustanovljena znaci da organizacija ima pravo da kreira funkciju revizije Ispitivanje i ocenjivanje opisuje osobenost interne revizije kao traganje za cinjenicama a zatim subjektivni proces ocenjivanja rezultata Aktivnosti ukazuje da sve aktivnosti organizacije ubrajaju u domen interne revizije. U sluzbi organizacije podrazumeva da revizija postoji zato da pomogne i da doprinese celor organizaciji. 28.Zakoni saveznih drzava u SAD na osnovu kojih se generalno formiraju korporacije ne zahtevaju reviziju odakle medjutim u SAD poticu zahtevi za revizijom. Zahtevi za revizijom u SAD poticu od zahteva berzi i regulativne komisije za trgovu hartijama od vrednosti kao i generalnog prihvatanja koristi miljenja revizora u pogledu finansiskog predstavljanja. 29.Navedite okolnosti koje su uticale na inicijativu samih firmi za vrhunski i strucnom i potpuno nezavisnom revizijom njihovih godisnjih finansiskih izvestaja. Na tu inicijativu uticalo je nekoliko okolnosti.Prvo u Ujedinjenom Kraljevstvu u XIX i pocetkom XX veka u vlasnistvu pojedinaca kao i privatno-pravnih lica nalazilo se obilje kapitala sto je iniciralo razvitak oblika akcionarski drustava kao i drugih oblika drustava sa ogranicenom odgovornoscu. Zatim porast velicine preduzeca kao i potiskivanje preduzeca sa neogranicenom odgovornoscu,preduzecima sa ogranicenom odgovornoscu vodilo je sve cescem odvajanju vlasnistva od operativne kontrole nad poslovanjem.Pomenutu inicijativu snazno su podrzale berze efekata.

30.U kontinetalnoj Evropi(u Nemackoj) bio je drugaciji pristup reviziji u odnosu na SAD i Veliku Britaniju objasnite? U kontinetalnoj evropi odnosno Nemackoj bio je drugaciji pristup reviziji koji je poticao uglavnom iz razlicitog nacina finansiranja dugorocnih imobilizacija preduzeca,a s tim u vezi i u ulozi banaka.Naime mobilisanje neophodnih novcanih sredstava namenjenih finansiranju ogromnih imobilizacija odvijao se u pomenutim zemljama uglavnom posredstvom banaka i uz podrsku drzave.To je imalo za posledicu,prevashodno neophodnost zastite deponenata banaka a potom i samih banaka u odnosu na one koje su finansirali 31.Objasnite ulogu revizije u zadovoljavanju potreba nasire javnosti. Glavna ciljna grupa cije potrebe revizori mraju da zadovolje na pocetku XXI veka jeste najsira javnost.Uciniti pouzdanijeim finansiske informacije za potrebe svetskih trzista kapitala sustinsa je uloga reviziji.Isto tako uloga revizora u izvestavanju tele i organa iz javnog sektora sirom sveta(sa ciljem sve veceg poverenja najsire javnosti i u rad tih organa i tela)podjednako je znacajna.Korisnci koji citaju finansiske izvestaje ocekuju da te informacije budu tacne,iako ti finansiski izvestaji ne mogu da budu skroz tacni jel su zasnovani na proceni.Ono sto najsira javnost ocekuje od finansiskih i drugih informacija jeste da ne budu obmanjivani odnosno da prioritetna duznost revizora bude u obavestavanju korisnika finansiskih izvestaja da li je to zaista tako ili nije. 32.Specifican zahtev u reviziji javnog sektora u vecini zapadnih zemalja jeste razmatranje zakonitosti i ispravnostibudzeckih transakcija objasnite. Od revizora najsira javnost ocekuje da bude uveren da su transakcije sastavljaca finansiskih izvestaja obavljene u zakonskim okivira. Da bi udovoljio navedenom zahtevu revizor ce morati da ispituje ne samo visinu vec i prirodu izdataka,i da ispita dali su ti izdaci ucinjeni u zakonskim okvirima. 33.Objasnite ulogu revizije ispirisanu zahtevom zastite poverilaca. Utvrdjivanje i postavljanje pravila finansiranja biolo je inspirisano prvenstveno zahtevom principa zastite poverioca cija se osnovna intencija sastoji u utvrdjivanju imovinskog bilansa koji otkriva realnu garantu supstancu,koja ce poveriocima da omoguci nadzor sigurnosti i odrzavanje kapitala.Pravila finansiranja su usresredjena na fiksiranje odredjenih relacija izmedju pojedinih elemenata bilansa stanja,kako unutar strukture pasive,tako i unutar povezanosti aktive i pasive. 34.Navedite kada i zasto se javlja pojam korporativnog upravljanja a zatim navedite definiciju korporativnog upravljanja prema OECD iz 1992 god. Pojam korporativnog upravljanja javlja se pocetkom osamdesetih godina proslog veka u SAD-u kao reakcija na akvizicije od strane kompanija. OECD 1992 godine usvaja definicju prema kojoj komorativno upravljanje predtavlja sistem upravljanja i kontrole akcionarskih drustava kojim se u prvom redu utvrdjuju i

rasporedjuju prava i odgovornosti izmedju razlicitih clanova akcionarskog drustva kao sto su uprava,akcionari i ostali poverioci,;sastavljaju pravila i postupci za donosenje odluka o dogadjajima u drustvima i napokon utvrdjuje struktura kroz koju se postizu siljevi akcionarskog drustva,sredstva z ispunjenje i kontrola izvrsenja. 35.Navedite definiciju korporativnog upravljanja prema svetskoj banci i Financial Times-u a zatim navedite ciljeve korporativnog upravljanja. Svetska banka daje definicu da je korporativno upravljanje unapredjene korporativnog postenja ,transparetnosti i odgovornosti. A casopis Times 1999 god kaze da je korporativno upravljanje u uzem smislu kao odnos kompanije prema sopstvenim akcionarima a u sirem smislu odnos kompanije prema drustvu u celini. Ciljevi su:zastita investitora,stabilizacija i razvoj finansiskih trzista i trzista kapitala,stabilan razvoj ekonomoje i drustva u celini. 36.Navedite kakva moze biti strategija preduzeca a zatim objasnite korporativne i funkcionalne strategije Strategija preduzeca moze biti:strategija rasta,stabilnosti,defanzivan strategija,kombinovana strategija. Korporativna strategija koja se odnosi na preduzece u celini i koja pruza odgovor na pitanje staje nas posao i kako ga razvijati. Poslovne strategije odnose se na pojedine strategiske poslovne jedinice ili grupe prozivoda i zapravo odgovaraju na pitanje kako kkonkurisati. Funkcionalna strategija utvrdjuje ste se mora preduzimati unutar sveke kljucne poslovne funkcije uz efektivno koriscenje resursa.