Metode uenja (racionalizacija uenja)

-Uenje raspodeljeno na vreme koncentrisano uenje -Uenje celine uenje delova -Aktivno pasivno uenje

Uenje raspodeljeno na vreme koncentrisano uenje

Ako se zna da uenik moe odreeno gradivo da naui za 3 sata, postavlja se pitanje da li je bolje da on koncentrisano ui ta tri sata ili da to vreme podeli u krade vremenske intervale? Da li je efikasnije uiti neko gradivo raspodeljeno na vreme ili je bolje uiti ga vremenski koncentrisano?

Ebinghausaova eksperimentalna provera

(1885)

etri grupe studenata vebale su upotrebu ifre (zamena slova brojevima) I grupa 2 puta dnevno po 10 min. 6 dana II grupa 20 minuta 6 dana III grupa 40 min. svakog drugog dana IV grupa 2 sata bez prekida Bolji uspeh u uenju postie se kad se uenje raspodeli na vreme nego kada se ui usredsreeno

Dileme
Koliko dugaki periodi raspodeljenog uenja su najpogodniji za uspenouenje? Koliko dugi intervali neuenja treba da budu izmeu njih?

Uenje raspodeljeno na vreme koncentrisano uenje

Priroda gradiva koje se ui
- gradivo koje nema smisaonu i logiku povezanost - gradivo sa smisaonim sadrajem - motorne radnje

Line osobine onoga ko ui (uzrast, iskustvo itd.)

Duina vremenskih razmaka izmeu dva perioda uenja zavisi od:

Prirode i teine materijala koji se ui
Sposobnosti i uzrasta uenika Stepena do koga je materijal nauen itd.

Zato je raspodeljeno uenje uspenije?

Steene navike uvruju se za vreme pauza tj. perioda u kojima nema vebanja ( Vilijem Dems) Za vreme pauze uenik se sea onoga to je uio, dovodi ga u vezu sa neim novim to ui ili neim iz konkretnog ivota Postoji mogunost da se pogreno uspostavljene veze isprave prilikom ponovnog uenja

Uenik vie puta prilazi novom gradivu, stvara nove veze, gradivo dobija novo znaenje, novi smisao
Naueno se due pamti

Prednosti koncentrisanog uenja

Uenik ulae vei napor, njegova mentalna napregnutost je vea Obino je vezano za relativno kratak rok

Globalno i partitivno uenje (uenje celine i uenje delova)

Smisao koji proima gradivo Veliina i teina gradiva

Uzrast
Sposobnosti Radne navike onoga ko ui

Kombinovana metoda (Vudvort)

Direktna repetitivna metoda 1, 1+2, 1+2+3, 1+2+3+4

Progresivna partitivna metoda 1, 2, 1+2, 3, 1+2+3, 4, 1+2+3+4

Aktivno uenje
Prethodni pregled gradiva Postavljanje pitanja itanje gradiva Presliavanje Zavrni pregled gradiva

Prethodni pregled gradiva (uvid u

misaonu celinu)

Opti pregled
Pregled sadraja Prelistavanje teksta (naslovi, podnaslovi, grafikoni,
uoavanje redosleda poglavlja i njihove duine)

Zakljuci

Detaljniji pregled gradiva

Podnaslovi i njihov redosled itanje pojedinih reenica Zakljuci na kraju poglavlja Pregled slika i grafikona i teksta o njima Istaknuta mesta u tekstu ( rei napisane kurzivom, podele i sl) itanje nekoliko prvih reenica iz poglavlja itanje pitanja na kraju poglavlja

Postavljanje pitanja
Pitanja pomau uenju poto tada student ima odreeni cilj pred sobom: on trai odgovore na pitanja koja je postavio Bolje se pamti ono to se ui kao odgovor na neko pitanje, nego ono to se samo ita i pamti Preporuka zapisivati pitanja

itanje gradiva
Zahtevi Budna panja Nalaenje odgovora na postavljena pitanja Postavljanje novih pitanja Pamdenje i razumevanje Uoavanje nepoznatih pojmova Uenje reenica (redi)napisanih kurzivom Ne preskakati tekst, grafikone, ilustracije, tabele

Ciljevi u toku itanja

Izdvajanje vanih ideja i detalja (pasus) Uoavanje i pamdenje znaajnih detalja (injenice koje su povezane sa glavnom idejom i ine njenu osnovu) Nalaenje odgovora na postavljena pitanja Kritiki prilaz gradivu Nalaenje mogudnosti primene

Vrednost presliavanja u uenju (eksperiment Gejtsa)

________________________ ______________________ _ ___ % % - 4 - 4

20% 40% 60% 80%

35
54 57 57 74

15
28 37 37 48

35
41 42 42 42

16
25 28 26 26

Zakljuci proizili iz Gejtsovog eksperimenta

to je vei deo vremena posveen presliavanju, rezultati su bolji Prednost uenja presliavanjem utvrena je ne samo neposredno posle uenja, ve i nekoliko asova posle zavrenog uenja-presliavanje je uslov povoljan uslov ne samo uspenog uenja ve i dueg pamenja Prednost presliavanja vea je kod besmislenog nego kod smisaonog gradiva, ali i kod smisaonog presliavanje ima prednost nad samim itanjem gradiva

Naini presliavanja
Verbalno (glasno, u sebi) Pisanje izvoda (skice) Pisanje rezimea Presliavanje kroz postavljanje pitanja

Razlozi koji presliavanje ine efikasnim

Blizina cilja Aktivno vebanje u izvoenju radnje koja se ui Uloeni napor u toku presliavanja je vedi Prepoznaje se teina nekih delova gradiva Svest o uspehu pozitivno deluje Izbegava se samoobmana o nauenosti

Zavrni pregled gradiva

Pregled poglavlja Pregled celog gradiva

U ovoj fazi prisutnije je presliavanje od itanja