I

lsusa Hrista su mnogo puta upozoravali da je Juda iz Kariota - covek koji uziva vrlo 10s ugled i da ga se treba cuvati. Neki od ucenika koji su bivali u Judeji dobro su ga i sami znali, drugi su mnogo 0 njemu slusali od Ijudi, i nije bilo nikoga ko bi mogao 0 njemu da kaze dobru rec. lake su ga osudivali dobri, govoreci kako je Juda koristoljubiv, podmukao, sklon neiskrenosti i lazi, osudivali su ga i losi kad bi ih pitali za Judu, i to bi ga grdili najnepostednijim recirna. "On nas stalno zavada - govorili bi pljujuci s negodovanjem - stalno misli 0 necern svome, i u kucu ulazi tiho kao skorpion, a izlazi iz nje bucno, I lopovi imaju prijatelje, i pljackasi imaju drugove, i lazovi imaju zene kojirna govore istinu, a Juda se smeje lopovima kao i postenima, iako sam krade majstorski, a po spoljasnjosti je ruzniji od svih zitelja Judeje. Ne, taj ridi Juda iz Kariota nije nas" govorili bi zli, izazivajuci time cudenje dobrih, za koje nije bilo velike razlike izmedu njega i svih ostalih porocnih Ijudi Judeje. Dalje se pricalo kako je Juda odavno napustio svoju zenu i kako ona zivi nesrecna i gladna, trudeci se uzaludno da iz ona tri kamena sto cine Judin posed iscedi hleb da bi se prehranila. A on sam vec godinama besmisleno baza po svetu, i stizao je cak do jednog mora, i do drugog mora koje je jos dalje; i svuda laze, ceri se, bud no vreba nesto svojim lopovskim okom; i odjednom nenadno odlazi, ostavljajuci iza sebe neprijatnosti i zavadu - radoznao, lukav i zao kao jednooki zloduh. Dece nije imao, i to je samo potvrdivalo da je Juda los covek i da Bog ne zeli potomstva od Jude. . Niko od ucenika nije opazio kada se prvi put pojavio pored Hrista taj ridi i ruzni Judejac; ali on je vec odavno isao uporno za njima, upadao im u razgovore, ukazivao sitne usluge, klanjao se, smesio i ulagivao se. I cas je
h

Juda Iskariotski

81

izgledao sasvim obican, zavaravajuci umoran pogled, a cas je odjednom upadao u oci i u usi, razdrazujuci ih kao nesto krajnje ruzno, lazljivo i mrsko. Tada bi ga strogim ocima gonili od sebe, i on bi za izvesno vreme nestajao negde u putu a' zatim bi se po novo neprimetno pojavljivao, usluzan, ulizicki i prevejan kao jednooki davo, 1 nije bilo sumnje za neke od ucenika da se u njegovoj zelji da se priblizi Isusu krila neka tajna namera, neki podli i lukavi racun. Ali Isus ne poslusa njihove savete; do njegova sluha ne dopirase njihov prorocanski glas. S onim duhom svetle protivrecnosti koji ga je nezadrzivo gurao prema odbacenima i nevoljenima, on je odlucno prihvatio Judu i ukljucio ga u krug izabranih. Ucenici su se uzbudivali i uzdrzano roptali, a on je sedeo tiho, licem prema zalazecem suncu, i zamisljerio slusao mozda njih, a rnozda i nesto drugo. Vec deset dana nije bilo vetra, i stalno je ostajao isti, ne krecuci se i ne menjajuci se, prozracni vazduh, pazljiv i .osetljiv. 1 cinilo se kao da je u svojoj prozracnoj dubini cuvao sve ono sto su tih dana vikali i pevali ljudi, zivotinje i ptice - cuvao suze, plac i veselu pesmu, molitvu i kletve; i od tih staklenih, otvrdlih glasova postajao je tako tezak, uznernirijuci, gusto zasicen nevidIjivim zivotom. 1 jos jednom je zalazilo sunce. U obliku tesko uzarene lopte valjalo se nanize, zazarujuci nebo; i sve na zemlji sto bese okrenuto prema njemu: opaljeno Isusovo lice, zidovi kuca i lisce drveca - sve je pokorno odrazavalo na sebi tu daleku i strasnu zamisljenu svetlost. Beli zid sada vec vise ne bese beo, i ne osta beo crveni grad na crvenom brdu. 1 evo stize Juda. Dode klanjajuci se duboko, savijajuci leda, oprezno i plasljivo isturajuci napred svoju ruznu, kvrgavu glavu bas onakav kao sto su ga predstavljali oni sto su ga poznavali. Bio je suvonjav, visoka rasta, gotovo kao i Isus koji se lako povijao iz navike da misli u hodu i koji je zato izgledao nizi no sto jeste; i na izgled je bio dosta snazan, ali se zbog neceg pretvarao da je slabacak i bolesljiv, i glas mu bese promenljiv: cas muzevan i snazan, Cl, cas krestav kao u stare zene koja grdi rnuza, neugodno piskav i neprijatan za sluh; i cesto su dobijali volju da Judine reci 82

istisnu iz svojih usiju, kao gnjile, neprijatne bodlje. Kratka ~ rida kosa nije skrivala cudan i neobican oblik njegove lobanje: kao rasecena od potiljka dvostrukim udarom maca i po novo sastavljena upadljivo se delila na cetiri dela i ulivala nepoverenje, cak i nernir: s takvom lobanjom ne moze biti tisine i sloge, s takvom lobanjom uvek se cuju glasovi krvavih i bespostednih bitaka. Isto se tako dvojilo i Judino lice: jedna njegova strana, s crnim, ostro ispitujucirn okom, bila je ziva, pornicna, i rado se sazimala pretvarajuci se u mnogobrojne krive bore. Na drugoj pak nije bilo bora, i bila je umrtvljeno-glatka, spljostena i ~kocef.la; i mada je po velicini bila ista kao i prva, izgledala je ogromna zbog siroko otvorenog, slepog oka. Pokriveno belicastom mrenom ono se nije sklapalo ni danj.u ni nocu, i jednako je docekivalo i svetlost i tamu; no da li zato sto je uporedo s njim bio ziv i lukav drug, nije e verovalo u njegovo potpuno slepilo. Kad bi u nastupu snebivljivosti ili uzbudenja Juda zatvarao svoje zivo oko i klimao glavom, ono drugo bi se klimalo zajedno s pokretima glave i cutljivo bi gledalo. Cak i Ijudi sasvim liseni pronicljivosti jasno su uvidali gledajuci na Iskariota da takav covek, ne moze doneti dobra, a Isus ga je priblizio i cak je pored sebe r-r--: pored sebe je smestio Judu. Gadljivo se odrnace Jovan, voljeni ucenik, i svi ostali jer su voleli svoga ucitelja, s neodobravanjem oborise pogled. A Juda sede i vrteci glavom desno-Ievo, tanusnim glasom poce se zaliti na bolesti: te kako nocu oseca u grudima bolove, te kako se iduci uzbrdo tesko zaduva, a kad stoji na rubu provalije oseca vrtoglavicu i jedva se uzdrzava od glupe zelje da se baci dole. 1 sta sve nije bezbozno izmisljao, kao da ne shvatase da bolesti ne nailaze na coveka slucajno, nego se radaju iz nesaglasnosti njegovih postupaka sa zavetima Predvecnoga. Trljao je prsa sirokirrr dlanom i cak je pritvorno kasljao taj Juda iz Kariota, dok su svi ostali cutali, oborenih pogleda. Ne gledajuci na ucitelja, Jovan tiho upita Simona Petra, svog prijatelja: - Tebi nije dosadila ova laz? Ja ne mogu vise da je podnosim i idem odavde. Petar pogleda Isusa, srete njegov pogled i brzo ustade.
6"

83

Pricekaj - rece prijatelju. Pogleda jos jednom Isusa, pa brzo, poput kamena otrgnuta od planine, krete prema Judi Iskariotskom i rece mu glasno, sa otvorenom i jasnom ljubaznoscu: Eto, i ti si s nama, Juda! Ljubazno ga potapsa po ramenu, po pog~blj.enim ledima i, ne gledajuci ucitelja, ali osecajuci na sebi nJego~ pogled, odlucno dodade svojim snaznim glasom koji rasteruje sve prigovore kao sto voda potiskuje vazduh ... Ne smeta sto imas tako ruzno lice: u nase rnreze upadaju jos gore rugobe, a kad ih jedes one bas i jesu ono najukusnije. I nije dato nama, ribarima naseg Gospoda, da izbacujemo ulov samo zato sto riba ima bodlje i sto je jednooka. la sam jednom u Tiru video polipa koga su uhvatili tarnosnji ribari, i toliko sam se uplasio da htedoh pobeci. A oni ismejase mene, ribara iz Tiberijade, i dadose rni da jedem mesa od polipa, i ja zatrazih jos jer bese vrlo ukusno. Secas se, ucitelju, pricao sarnti 0 tome i ti si se takode smejao. A ti si, Juda, nalik na polipa samo jednom svojom polovinom. I grohotom se nasmeja, zadovoljan svojom salorn. Kad je Petar nesto govorio, njegove su reci zvucale tako tvrdo kao da ih je prikivao ekserima. Kad se Petar kretao ili nesto radio, stvarao je buku koja se daleko cula. i izazivao je odziv cak i najtisih stvari: kameni. pod je tutnjao pod njegovim nogama, vrata su se tresla I Iupala, pa i 'am vazduh je od nj~ga plaslji~o pod!htav~~ i h.ucao. U planinskim klancima njegov gI~s Je.~u~ho rditi odJe~, a u ranim jutrima, na jezeru, kad bi lovili nbu, okruglo bi e kotrljao preko sanjive i blestave vode i prisiljavao bi prve plasljive suncane zrake da se smese. I verovatno su zato oni voleli Petra: na svim ostalim licima jos bi pocivala senka noci, a njegova krupna glava i siroko obnaze.ne grudi i slobodno zabacene ruke vec su plamteli u rumenilu zore. Petrove reci, ocevidno odobrene od uciteljeve strane, rasterase tegobno raspolozenje okupljenih. Ali neke, koji su takode imali prilike da budu na moru i da vide polipa, zbunila je njegova zastrasujuca slika koju je Petar tako lakomisleno poistovetio sa izgledom novog ucenika, Izidose im pred oci: ogromne oci, desetak pozudnih pipaka,

lazni mir - i cap! ~ obuhvatio je, oblio, smrskao i isisao, nijednom ne trepnuvsi ogromnirn ocima. Sta je to? Ali Isus cuti, Isus se srnesi i ispod oka, s prijateljskim podsmehom posmatra Petra koji je nastavio da vatreno prica 0 polipu i jedan za drugim prilazahu Judi zbunjeni ucenici, Ijubazno ga oslovljavahu, ali odlazahu brzo i s nelagodnoscu, . I samo Jovan Zavedejev uporno cutase, a Toma ocevidno ne mogase da se odluci bilo sta da kaze, razrnisljajuci 0 ovom sto se desilo. On pazljivo posmatrase . Hrista i Judu koji sedahu zajedno, i ta cudna blizina bozanske lepote i nakazne ruznoce, coveka krotka pogleda i polipa ogrornnih, nepornicnih, posuknulo-pozudnih ociju priti kivase njegov urn kao nerazresiva zagonetka. On je s napregnutoscu mrstio voje otvoreno, glatko celo, zmirkao misleci da ce tako videti bolje,ali postizao je samo to cia se u Jude maltene zaista pojavljivahu osam nogu koje se nemirno mrdahu. Ali to ne bese tacno. Toma to shvatase i nastavljase uporno da gleda. A Juda se polako ohrabrivase: ispravljase ruke savijene u laktovima, opustase misice koji drzahu u napregnutosti njegove vilice, i oprezno poce da izlaze svctlosti svoju cvoravu glavu. Ona i ranije bese svima pred ocima, ali Judi izgledase da je ona duboko j' nepronicIjivo skrivena od tudih ociju nekom nevidljivorn, ali gustom i komplikovanom koprenom. I evo sada, kao da izlazi iz jame, 0 ecao je na svetlosti svoju cudnu lobanju, zatirn oci - malo zastade - i onda odlucno otkri celo svoje lice. Nista se ne desi. Petar je nekud otisao; Isus je zarnisljen sedeo, oslonivsi gIavu na ruku, i lagano rnahao pocrnelom nogorn; ucenici su razgovarali, i samo ga je Torna pazljivo i ozbiljno posmatrao poput savesnog krojaca koji uzirna meru. Juda se osmehnu - Toma ne odgovori na 0 .meh, ali, ocito, primi i taj osrneh u racun kao i sve ostalo, i na tavi da ga posmatra. Ali nesto neprijatno uznemiravase levu stranu Judina Iica - i on se okrenu: iz mracnog ugla posrnatrase ga hladnim i lepim ocirna Jovan, lep, cist, bez ijedne mrlje na snezno-beloj savesti. I iduci kao i svi sto idu, ali osecajuci se kao da se vuce po zernlji poput kaznjenog psa, Juda pride Jovanu i rece: Zasto ti cutis, Jovane? Tvoje reci su kao zIatne

84

jabuke u prozracnim srebrnim posudama, pokloni jednu Judi koji je tako sirornasan. Jovan uporno gledase u nepomicno , siroko otvor~no oko, i cutase. I vide kako Juda otpuza -natrag, neodlueno zastade i sakri se u mracnoj dubini otvorenih vrata. Kako se bese digao pun mesee, mnogi podose u setnju. Isus takode ode u s~t?ju, i s n~vi~oka kfO~a, gde bese sebi namestio lezaj, J~da ~ldase ,one st~ odlazahu. Na mesecini svaka beta hgura izgledase laka 1 usporena, i ne idase , ne go izgledase kao da, klizi iSI:red svoje erne senke; i odjednom covek nestajase u ne~e~ ernom i tada bi se zacuo njegov glas. A kad se ljudi ponov~ pojavise pod meseeom, izgledahu c;ttljivi - k~o beli zidovi kao erne senke, kao sva prozracno-rnaglovita noc. Vec g~tovo svi spavahu kad Jud~ zacu t~h glas Hr:ista koji se vratio. I sve utihnu u kuci 1 oko nje. Oglasi se petao; uvredeno i glasno, kao na danu, dva-tri p~ta zanjaka negde probudeni magar,ae. i nay ~aJ~ bezvoljno ucuta. A Juda jos uvek ne spavase I os~uskJVase, pntajen. Mesec osvetljavase polovinu njegova liea i, kao u zamrlom jezeru, cudno se od likavase u njegovu ogromnom otvorenom oku. Odjednom se on neceg seti i ~rzo se za~a~lja, trljajuci sakorn dlakave, zdrave grudi: mozda neko JOs ne spava 1 osluskuje sta Juda misli.

II Postepeno na Judu navikose i pr.esta~e d.a zapaz~.ju njegovu ruznocu. Isus mu poven blagaJn~, 1 zajedno s tl~ na njega se svalise sve ekon~msk~ br.lg.e: kupovao Je neophodnu hranu i odecu, delio mllos.t1l1J~~,a za vr.eme putovanja iznalazio je mesto za predah 1 nociste. Sve Je to on radio veoma vesto tako da je ubrzo stekao naklonost nekih ucenika koji su umeli da oeene njeg;ovu ,ma~ljivos!: Juda je lagao stalno, ali i na to su navikli, po~to .lza I~ZI nisu videli lose postupke, a Judinom razgovoru I njegovim pricama laz je davala posebnu zanimljivost i cinila je zivot nalik na smesnu, a ponekad i na strasnu bajku.

Po Judinim pricama ispadalo je kao da on poznaje sve ljude, i svaki covek koga on poznaje ucinio je ~ s~o~ zivotu neki ruzan postupak ili cak prestup. A dobn ljudi, po njegovom misljenju, jesu on! koji um~ju .~a ~ij.u sv<?l~ poslove i misli; no ako takvog eoveka pngrhs, pripitorms I potanko ispitas, i iz njega ce poteci, ka~ gn~j iz probodene rane, svakojake nepravde, gnusoba 1 laz. On .le rado priznavao da ponekad i sam laze, ali se kleo uveravajuci da drugi lazu jos vise, i ako u svetu postoji neko pre~a~en? onda je to on, Juda. Desavalo se da su ga nekl.IJudl mnogo puta obmanjivali ovako i onako. Tako mu Je jedan riznicar bogatog velikasa priznao jednom kako vec deset godina neprestano zeli da ukrade poverenu mu imovinu, ali ne moze jer se plasi velikasa i svoje savesti. I Juda mu poverova a on odjednom ukrad~ i prevari !ud~. ~o Juda mu i tada poverova - a on odjednorn vrati vehkasu ukradeno, i opet obmanu Judu. I svi ga obmanjuju, cak i zivotinje: kad miluje psa, pas ga ugrize za prste, a kad ga bije palieom pas mu lize noge i gleda mu u oci kao dete. Ubio je toga psa, duboko ga zakopao i cak pritisnuo velikim kamenom, ali ko zna? Mozda zato sto ga je ubio, pas je postao jos zivlji, i sad ne lez: u jami, nego veselo trci sa ostalim psima. Svi su se razdragano smejali Judinoj prici, i on se sam prijatno smesio, zmireCi svojirn zivim i podsmesljivim okom, i odmah tada, sa istim tim osmehom, priznade da Je malcice slagao: nije ubio psa. Ali on ce ga svakako naci i svakako ce ga ubiti, poste ne zeli da bude prevaren. I posle tih Judinih reci svi su se smejali jos vise. Ali ponekad bi u svojirn pricama prelazio graniee verovatnoce i verodostojnosti i pripisivao bi ljudima takve sklonosti kakvih nema cak ni zivotinja, i optuzivao bi ih zbog prestupa kakvih nikad nije bilo niti ce ih biti. I ma koliko on pri tom navodio imena najpostenijih ljudi, neki bi se bunili zbog klevete, a drugi bi ga saljivo pitali: _ Dobro, Juda, a tvoji otae i majka jesu li bili dobri ljudi? Juda bi zazmirio okom, smesio bi se i sirio ruke. I zajedno s glavom ljuljalo bi se i njegovo ukoceno, siroko otvoreno oko, i cutljivo bi gledalo. A ko je bio moj otae? Mozda onaj covek koji me

86

87

je sibao prutom, a mozda i davo, i jarae, i petao. Zar moze Juda znati sve s kojima je delila postelju njegova mati? Juda ima mnogo otaea; 0 kojem od njih vi govorite? Ali tada bi se bunili svi, poste su veoma postovali roditelje, i Matej, koji je bio, sto se tice biblijskih spisa, veoma nacitan, strogo progovori recima Solomunovim: "Ko psuje oea svojega ili mater svoju, njegov ce se zizak ugasiti u ernom mraku." A Jovan Zavedejev nadmeno dobaei: Dobro, ami? Sta ces 0 nama ruzno kazati, ti, J uda iz Kariota? Ali ovaj s pritvornim strahom zamaha rukama, zgrbi se i zajeca poput prosjaka koji uzalud prosi milostinju od prolaznika: Ah, iskusavaju jadnog Judu! Smeju se Judi, hoce da obmanu jadnog, poverljivog Judu! I dok se u Iakrdijaskim grimasania grcila jedna strana njegova liea, druga se Ijuljala ozbiljno i strogo, i siroko je gledalo njegovo oko koje se nikad ne zatvarase, Vise od svih i glasnije od svih smejao se Judinim salama Simon Petar. Ali jednom se zbi tako da se on odjednom srnrce, postade cutljiv i ojaden, i zurno povede Judu u stranu, vukuci ga za rukav: A Isus? Sta ti mislis 0 Isusu? prignuvsi se, upita glasnim sapatom. - Samo bez sale, molim te. Juda ga zlobno pogleda: A ti sta mislis? Petar uplaseno i radosno prosapta: Ja mislim da je on - sin Boga zivoga. A zasto onda pitas? Sta moze tebi da kaze Juda, ciji je otae jarac? Ali ti ga volis? Ti, Juda, kao da nikog ne volis? Sa istom strasnorn zlobom Iskariotski dobaei odsecno i ostro: Volim. Posle tog razgovora Petar je dva daoa glasno nazivao Judu svojim prijateljem-polipom, a ovaj je nespretoo i stalno jednako zlobno nastojao da se izmigolji dalje od njega, u neki tamni ugao i tamo bi sedeo mracan, svetleci svojim belim okom koje se ne sklapa. Sasvim ozbiljno je Judu slusao jedini Toma: 00 nije

shvatao sale, oeiskrenosti i lazi, igre reci i misli, i u svemu je trazio cvrstinu i odredenost. Pa ipakoi Judine price 0 losim Ijudima i postupeima on cesto prekidao kratkirn ozbiljnim primedbama: To treba dokazati. Ti si licno to cuo? A ko je jos bio prisutan sem tebe? Kako se zove? Juda se srdio i piskavo vikao da je on sve to sam video i sarn cuo, ali uporni Toma bi nastavljao da ispituje, neugodno i mirno, dok Juda ne bi priznao da je slagao ili izmislio novu verovatnu laz, nad kojom bi ovaj dugo ostajao zamisljen. I nasavsi gresku, bez zurbe bi dolazio i ravnodusno hvatao lazova u lazi. Uopste, Juda je pobudivao u njemu jaku radoznalost, i to je stvorilo rnedu njima neku vrstu prijateljstva, puoog vike, smeha i grdnji - s jedne strane, i mirnih, upornih pitanja s druge. Ponekad bi Juda osecao neizdrzljivu odvratnost prema svom cudnom prijatelju i, probadajuci ga ostrim pogledom, govorio bi razdrazeno, gotovo s molbom: AIi sta hoces? Sve sam ti rekao, sve. Hocu da dokazes kako jarae moze da bude tvoj otae? - s ravnodusnorn upornoscu bi ispitivao Toma i ce kao odgovor. Desilo se da je posle jednog od takvih ispitivanja Juda odjednom ucutao i zacudeno, od glave do nogu odmerio Tomu pogledom: ugledao je izduzen, pray stas, lice sivo, otvorene svetloplave oci, dye debele bore koje su isle od nosa i oestajale u krutoj, ravno potkresanoj bradi, i ubedljivo rekao: ~ Kako si ti glup, Tomo! Sta li ti vidis u snu: drvo, zid, magarea? I Toma se nekako neobicno zbuni i nista ne rece. A nocu, kad je Juda sanjivo vec sklapao svoje zivo i nemirno oko, Toma mu odjednom rece sa svog lezaja - obojiea su sad spavali zajedno na krovu: Nisi u pravu, Juda. Ja vidim vrlo ruzne snove. Sta rnislis: treba li covek da odgovara i za svoje snove? . -'- Azar snove vidi neko drugi, oego on sam? Toma tiho .uzdahnu i zamisli se. A Juda se prezrivo osmehnu, cvrsto zatvori svoje lopovsko oko i mirno se prepusti svojim nemirnim snovima, nakaznim mastanjima, bezumoim vizijama koje su eepale u delove njegovu cvoravu lobanju.

89

Kada bi se za vreme Hristova putovanja po Judeji putniei priblizili nekom naselju, Juda bi pricao ruzne pric~ o stanovnicima tog naselja i predvidao bi nesrecu, Ah gotovo uvek bi ispadalo tako da Ijudi 0 kojima je on govorio lose s radoscu docekuju Hrista i njeg~ve prijate~ Ije, da ih obasipaju paznjom i ljubavlju, a Judina kas~ bi postajala tako puna da bi je tesko bilo nositi. ~ada bl s~ njegovoj omasci smejali, a on bi pokorno sine ruke I, govorio: .... . Da, da! Juda je mislio da su losi, a om su dobn: 1 brzo su poverovaii, i dali novae. Opet su, znaci, prevarili Judu, jadnog, poverljivog Judu iz Kariota. . Ali jednom, poste su odmakli vec daleko od naselja u kome su ih !epo bili docekali, Toma i Juda. se pocese vatreno prepirati i, da bi resili spor, vratise se natrag. Tek sutradan sustigose Isusa i ucenike, i Toma imadase tuzan i zalostan izgled, a Juda gledase oholo kao da je ocekivao da ce svi odmah poceti da mu cestitaju i zahvaljuju. Prisavsi ucitelju Toma odlucno izjavi; Juda je u pravu, Gospode. Bili su to zli i glupi Ijudi, i na kamen je pal? seme tvojih rec~. . I isprica sta se desilo u naselju. Vec posle odlaska IZ naselja Isusa i njegovih ucenika je?na s~arica. j.e pocela vikati kako joj je ukradeno belo jare, 1 okrivila .le za kradu one sto su otisli, U pocetku su se s njom prepiraJi, a kad je ona nastavila uporno da dokazuje d~ nije imao k~ drugi da je pokrade, nego samo Isus, mnogi SU poverov~l~ i cak su hteli da podu u poteru. I mada su uskoro nasli jare koje se bilo zaplelo u zbunju, ipak su zakljucili da je Isus varaliea i mozda cak lopov. Znaci tako! - vikase Petar, sireci nozdrve. --:Gospode, hoces li da se vratim tim glupacima i . . . . Ali Isus koji sve vreme cutase strogo ga pogleda I Petar ucuta i sakri se iza leda ostalih ucenika. I niko vise nije pokretao razgovor 0 ovom sl~~aj~, kao da se nista vazno nije dogodilo i kao da Juda nrje bio ~.pravu. Uza!~~ se on sa svih strana pokazivao, trudeci se da uciru skromnim svoje razdvojeno lice, grabljivo i kukasta nos a niko se na njega nije osvrtao, a ako bi ga ko i pogledao, bilo bi to nedruzeljubivo i cak nekako kao prezrivo.

I od toga dana nekako se cudno promenio Isusov odnos prema njemu. I ranije je odnekud bilo .tako da Jud~ nikad nije govorio neposredno sa Isusom I da se ovaj nikad nije obracao neposredno njemu, ali zato bi gacesto pogledao blagim ocima, smesio bi se na neke njegove sale, i ako ga dugo ne bi video, pitao bi: A gde je Juda? A sad ga je gledao ali kao da ga ne vidi, iako ga je po starom ---:i cak upornije ne go ranije - trazio ocima svaki p~t k~? b~ pocinjao da govori ucenicima ili narodu, medutim, III b~ sedao tako da mu bude okrenut ledima i preko glave bi baeao svoje reci na Judu, ili bi se pravio da ga sasvim ne primecuje. I ma sta govorio, makar danas jedno a sutra sasvim drugo, ma bilo cak i isto ono sto misli i sarn Juda cinilo se ipak da uvek govori protiv Jude. I prema svima je bio nezni i prekrasni evet, mirisna livanska ruza, a za Judu je ostavljao samo ostre bodlje - kao da Juda nema srca, kao da on nema ociju i nosa, i kao da on ne shvata bolje od svih ostalih lepotu neznih i neporocnih latiea. Tomo! Volis li ti zutu livansku ruzu koja ima tamno liee i oci kao u srne? - upita on jednom svoga prijatelja, a ovaj ravnodusno odgovori: Ruzu? Da, meni je prijatan njen miris. Ali nisam cuo da ruza ima tamno lice i oci kao srna. Kako? Ti onda ne znas ni to da mnogoruki kaktus koji je juce pocepao tvoju novu haljinu ima samo jedan evet i samo jedno oko? Ali ni to ne znadase Toma iako se juce kaktus zaista zakacio za njegovu haljinu i pocepao je u zalosne krpe. Nista nije znao taj Toma, iako se 0 svemu raspitivao i gledao tako otvoreno svojim prozracnim i svetli~ o~in~a kroz koje se, kao kroz Ienicansko staklo, mogao videti zid iza njega i mracni magarae vezan uza zid. Izvesno vreme posle toga desilo se jos nesto, i opet se pokazalo da je Juda u pravu. U jednom judejskom naselju koje je on do te mere kudio da je cak savetovao da ga zaobidu, Hrista docekase vrlo neprijateljski, a posle njegove propovedi i razoblicavanja Iicemera padose u bes 1 htedose da obaspu kamenjem njega i njegove ucenike. Neprijatelja je bilo mnogo, i bez sumnje bi uspeli da ostvare svoju opasnu nameru da ne bese Jude iz Kariota. 91

90

Zahvacen bezumnim strahom za Isusa, kao da vec vidi krv kako kaplje na njegovu belu kosulju, Juda se jarosno i slepo bacao na gomilu, pretio, vikao, molio i lagao, i tako je dao vremena Isusu i ucenicima da se udalje. Zacudujuce okretan, kao da je trcao na desetak nogu, smesan i strasan u svome besu i molbama, on je jarosno nasrtao na gomilu i opcinjavao je nekom neobicnorn snagom. Vikao je da Nazarecanin uopste nije opsednut necastivim, nego da je on naprosto varalica, lopov koji voli novae kao i svi . njegovi ucenici, bas kao i on sarn, Juda - i zveckao je svojom blagajnom, krivio lice i molio, bacajuci se na zemlju. I malo-pomalo svetina poce da se smeje, i svi opustise ruke u kojima su drzali kamenje. Nedostojni su to Ijudi da bi umrli od poste ne ruke - govorili su jedni, dok su drugi zarnisljeno pratili ocima Judu koji se brzoudaljavao. I po novo ocekivase Juda cestitanja, pohvale i zahvalnost, i isticase na videlo svoju iscepanu odecu i lagase kako su ga tukli - ali ovog puta bi neshvatljivo obmanut. Razgnevljeni Isus stupao je krupnim koracima i cutao, i cak Jovan i Petar ne usudivahu se da mu se priblize; i svi kojima bi izlazio pred oci Juda u iscepanoj odeci, sa svojim srecno-uzbudenim, ali jos uvek pomalo uplasenim licem, terali bi ga od sebe kratkim gnevnim povicima. Kao da ih nije on sve spasao, kao da nije on spasao njihovo~ ucitelja koga oni toliko vole. Hoces li da vidis glupake? - rece on Tomi 'koji idase zarnisljeno pozadi. - Pogledaj: eno ih, idu putem, u gomili, kao stado ovnova, i dizu nogama prasinu, A ti, pametni Toma, pletes se pozadi, a ja, plemeniti, lepi Juda, pletem se pozadi kao prljavi rob kome nije mesto pored gospodina. Zasto nazivas sebe lepim? - zacudi se Toma. Zato sto sam lep - ubedeno odgovori Juda, i isprica, mnogo dodajuci, kako je obmanuo Isusove neprijatelje i kako je ismejao njih i njihovo glupo kamenje. Ali ti si slagao! - rece Toma. Pa da, slagao sam - mirno se saglasi Iskariotski. - Dao sam im ono sto su trazili, a oni su meni vratili ono sto meni treba. I sta je laz, moj pametni Tomo? Zar ne bi veca laz bila Hristova smrt? 92

Lose si postupio. Sad verujem da ti je otac davo. To te je on naucio, Juda. Judino lice pobele i odjednom se nekako brzo nadnese nad Tomu kao da je naisao beli oblak i zaklonio put i Isusa. Mekim pokretom Juda ga isto tako brzo privuce k sebi, pritiste ga snazno, paralisuci mu pokrete, i prosapta mu u uho: Znaci, davo me je naucio? Da, da, Tomo. A ja sam spasao I~u~a? Znaci, davo voli Isusa, davolu je potreban Isus 1 istina? Da, da, Tomo. Ali moj otac nije davo, nego jarac. A mozda je i jarcu potreban Isus? A? A vama on nije potreban, zar ne? Ni istina yam nije potrebna? ' Rasrdeni i malo uplaseni Toma s mukom se otrze iz lepljivog Judinog zagrljaja i hitro zakoraca napred, ali ubrzo uspori korake, trudeci se da shvati ovo sto se dogodilo. A Juda se sporo vukao za njima i pomalo zaostajao. Eno u daljini su se smesali u sarenu gomilicu oni sto su isli, i vec se nije moglo razabrati koja je od tih malih prilika Isus. Eno i mali Toma se pretvorio u sivu tacku i odjednom svi se izgubise iza zavijutka. Osvrnuvsi se Juda sid~ sputa i u krupnim skokovima se spusti u dubim; kamene jaruge. Od brzog i ostrog trcanja njegovo se odelo razmahalo a ruke letele uvis kao da hoce da polete. A na obronku ?n se okliz.nu i brzo, kao sivi grumen skotrlja se dole, SkOCl na nogei gnevno pripreti planini pesnicom: Jos i ti, prokletnice! ... , I prornenivsi odjednom brzinu kretanja IJ sumornu i usreds~edenu sporost, on izabra mesto kraj velikog ,kamen.a I sede. Okrenu se kao da trazi udobniji polozaj, stavi ruke, sklopljene dlanom uz dlan, uz sivi kamen i tesko osloni na njih glavu. I tako je sat ili dva sed eo ne micuci se i zavaravajuci ptice, nepornican i siv, kao sarn si.vi kamen. I ispred njega, i iza njega, i sa svih strana dizale su se str~ne jaruge, obrezujuci ostrorn linijom kraj modrog. n~b.a; I posvuda, upijajuci se u zemlju, visili su ogromm SIVI kameni blokovi kao da je tuda prosla nek~?a k~mena kisa i da su se u beskrajnoj zamisljenosti ukocIi~ njene te~ke kapi. I licila je jos na prevrnutu, zarubljenu lobanju ta divlje-pustinjska jaruga, i svaki

93

kamen u njoj izgledao je kao okamenjena misao, i njih je bilo mnogo, i sve su mislile - tesko, neograniceno, uporno. Evo druzeljubivo se progega pored Jude na svojim kolebljivim nogama obmanuti skorpion. Juda ga pogleda ne odvajajuci glavu od kamena, i po novo se na necern nepornicno zaustavise njegove oci, oba nepornicna, oba pokrivena cudnom pomucenom belinom, oba kao sIepa i strasno vidovita. Evo, iz zemlje, iz kamenja, iz raselina poce da se dize spokojna nocna tama, omota nepornicnog Judu i brzo poce puzati navise prema svetlom pobledelom nebu. I nastupi noc sa svojim mislima i snima. Te noci Juda se ne vrati na nociste, i ucenici, otrgnuti od svojih misli brigama za hranu i pice, pocese da ropcu zbog njegove nemarnosti.

III

Jednom, oko podne, Isus i njegovi ucenici prolazili su kamenim i planinskim putem bez senki, i kako su vec vise od pet casova bili na putu, Isus poce da se zali na umor. Ucenici zastadose, i Petar i njegov prijatelj Jovan prostrese na zemlju svoje plastove i plastove ostalih ucenika, a odozgo rasirise jedan izmedu dva visoka kamena, i tako nacinise za Isusa kao nekakav sator. I on ude u sator odrnarajuci se od suncane zege, a oni ga zabavljahu veselim razgovorima i salama. Ali videci da ga i govor zamara, a kako sami ne behu mnogo osetljivi na umor i zegu, udaljise se na izvesno rastojanje i prepustise se raznim zanimanjima. Neko je na padini brda, medu kamenjem, trazio jestivo korenje, i, kad bi ga nasao, nosio bi ga Hristu; neko bi, penjuci se sve vise i vise, zamisljeno trazio graniee daljine koja se plavela i, ne nalazeci je, penjao bi se na nove siljate kamene vrhove. Jovan nade medu kamenjem Iepu plavicastu gustericu i u neznim dlanovima, smejuci se tiho, od nese je Isusu; i gusterica gledase svojim izbuljenim zagonetnim ocima u njegove oci, a zatim brzo skliznu hladnim tela seem niz njegovu toplu ruku i brzo odnese nekud svoj nezni, uzdrhtali repic. 94

.. A Petar~ koji nije voleo tiha zadovoljstva, i s njim Filip, zabavljahu se tako sto odvaljivahu od planine krupno kamenje i sto ga baeahu dole, takmiceci se u snazi. I, privuceni njihovim glasnim smehom, malo-pomalo se okupise oko njih i ostali, i ukljucise se u igru. Naprezali su s~, odvaljivali od zemlje. stari, urasli u nju kamen, dizali ga visoko obema rukama 1 baeali niz padinu. Tezak, on bi udarao 0 padinu kratko i tupo i za trenutak bi se zamislio; potom bi neodlucno pravio prvi skok - i sa svakim dodir?m ~emlje, yoprimajuCi od nje brzinu i snagu, postajao bi lak, svirep, sverusilacki. Vec vise ne bi skakao, nego bi le.teo iseerenih zuba, i vazduh bi, fijucuci, propustao njegovu tupu, okruglu trupinu. Stigavsi na kraj - kamen bi skladnim, poslednjim pokretom poletao uvis i mirno bi, u teskoj zamisljenosti, u luku leteo dole, na dno nevidljivog ponora. - De, jos jedan! - vikao bi Petar. Beli zubi blestali su mu sred erne brade i brkova, snazne grudi i ruke bili su mu obnazeni, i stari, srditi kamenovi, cudeci se tupo snazi koja ih dize, jedan za drugim su pokorno odlazili u bezdan. Cak je i krhki Jovan bacao nevelike karnicke i smeseci se tiho, posmatrao je njihovu zabavu Isus. ' . - A sta ti, Juda? Sto ne ucestvujes u igri - to je, lz~~eda,.tako veselo? -:-:-upita Toma, nasavsi svoga cudnog prijatelja kako nepormcno sedi iza velikog sivog kamena. - Bole me grudi. I nisu me ni zvali. - Azar treba zvati? Dobro, evo, ja te zovem. Idi. Pogledaj kakvo kamenje baca Petar. Juda ga pogleda nekako postrance, i tada Toma prvi put nejasno oseti da Juda iz Kariota ima dva liea. Ali ne stize to da shvati, jer Juda rece svojim obicnim tonom Iaskavim i istovremeno podsmesljivim. ' -. Zar ima neko jaci od Petra? Kad on vice, svi magarci u Jerusalimu misle da je dosao njihov Mesija, i takode pocnu da njacu. Jesi li cuo kadgod njihovo njakanje, Tomo? I smeseci se predusretljivo i stidljivo zaklanjajuci haljinom grudi obrasle kovrdzavim, ridim dlakama, Juda stupi medu igrace. I kako svi behu veoma veseli, docekase ga radosno i sa glasnim salama, i cak se Jovan snishodljivo osmehnu kad Juda, kasljucajuci i pritvorno uzdisuci, poce 95

da dize ogromni kamen. Ali gle, on ga lako dize i baci, i njegovo slepo, siroko otvoreno oko, podskocivsi, nepomicno se ustremi na Petra, a drugo, lukavo i veselo, ispuni se tihim smehom. - Ne, baci jos jedan! - rece Petar uvredeno. I naizrnenicno dizahu oni i bacahu gigantsko kamenje i cudeci se, posmatrahu ih ucenici. Petar je bacao veliki kamen - Juda jos veci. Petar, mrk i usredsreden, gnevno je kotrljao odlomak stene, dizao je, ljuljajuci se na nogama i ispustao dole - Juda bi, nastavljajuci da se smeje, pronalazio okom jos veci blok, blago se upijao u njega dugim prstima, lepio ih za njega, Ijuljao se zajedno s njim i, bledeci, slao ga u provaliju. Petar bi se zabacivao unatrag i tako bi pratio njegov pad - a Juda bi se saginjao napred, povijao se i pruzao duge. razmahnute ruke, kao da je sarn hteo da poleti za kamenom. Najzad se obojica, najpre Petar, a zatim Juda, prihvatise starog, sedog kamena - i ne mogose da ga dignu ni jedan ni drugi. Say crven, Petar odlucno pride Isusu i glasno rece: - Gospode! Ja necu da .luda bude jaci od mene. Pomozi mi da dignem onaj kamen i da ga bacim. I tiho mu nesto odgovori Isus. Petar nezadovoljno sleze sirokim ramenima, ali ne usudi se da bilo sta uzvrati i vrati se govoreci: - Kaze: a ko ce pornoci Judi? Ali tada pogleda na Judu koji je, zaduvan i cvrsto stisnuvsi zube nastavljao da grli uporni kamen, i veselo se nasmeja: - Dabogme, bolesnik! Gledajte sta stvara nas bolni, jadni .luda! I sam Juda se nasmeja, tako neocekivano uhvacen u lazi, i nasmejase se svi ostali - cak i Toma razvuce u osmeh svoje ravne, na usnu nadnesene sive brkove. I tako, druzeljubivo brbljajuci i smejuci se, svi krenuse na put, i Petar, izmirivsi se sasvim s pobednikom, povremeno bi ga bubao u slabinu pesnicom uz glasan smeh: - Dabogme, bolesnik! Svi su hvalili Judu, svi su priznavali da je pobednik, svi su prijateljski brbljali s njim, ali Isus - ali Isus ni toga puta ne ushte da pohvali Judu. Cutke je isao napred, grickajuci otrgnutu travku; i polako, jedan po jedan, 96

prestase da se smeju ucenici i pocese da prilaze Isusu. I ubrzo je opet ispalo tako da su svi oni u zbijenoj grupici isli napred,. a Juda - Juda-pobednik, Juda silni - jedini idase za njima, gutajuci prasinu.>. No evo zastadose, i Isus stavi ruku na Petrovo rame, pokazujuci drugom rukom u daljinu, gde se u izmaglici vec pokaza Jerusalim. I siroka, snazna Petrova leda brizljivo prihvatise tu tanku, pocrnelu ruku. Zaustavise se da prenoce u Vitaniji, u Lazarevoj kuci, I kad se svi okupise na razgovor, Juda pomisli da ce se sad setiti njegove pobede nad Petrom, i sede poblize. Ali ucenici behu cutljivi i neobicno zamisljeni. Slike prevaljenog puta: i sunce, i kamen, i trava, i Hristos koji lezi u satoru - tiho su im se javljali u glavi, navodeci ih na blagu zamisljenost, radajuci nejasne, ali slatke snove 0 nekom vecitom kretanju pod suncem. Slatko se odmarase umorno telo, i celo ono misljase 0 necem zagonetno-lepom i velikom - i niko se ne seti Jude. Juda izide. Potom se vrati. Isus je govorio, i u tisini slusahu njegov govor ucenici. Nepomicno, kao kip, sedela je kraj njegovih nogu Marija i, zabacivsi glavu, gledala je u njegovo lice. Primakavsi se blizu, Jovan je nastojao da njegova ruka dotakne uciteljevu odezdu, ali da njega ne uznemiri. Dotace ga se - i zamre. I glasno, snazno disase Petar, prateci svojim disanjem Isusove reci. Juda zastade kraj praga i, presavsi pogledom preko okupljenih, svu njegovu vatru usredsredi na Isusa. Ionako kako je gledao, sve se oko njega gasilo, zaodevalo se tamom i cutanjern, i samo je Isus svetleo sa svojom uzdignutorn rukom. Ali evo i on kao da se digao u vazduh, kao da se rastopio i postao takav kao da je say od nadjezerske magle prozete svetloscu zalazeceg rumenila; i meki njegov govor zvucao je negde daleko, daleko i nezno. I, zagledajuci se u kolebljivu viziju, udubljujuci se u neznu melodiju dalekih i nekako nestvarnih reci, Juda scepa u zelezne prste svu svoju dusu i u neobuhvatnom njenom mraku, cutke, poce da gradi nesto ogromno. Polagano, u dubokom mraku, podizao je nekakve grornade nalik na planine, i skladno ih je redao jednu na drugu; i ponovo je dizao i po novo slagao; i nesto je raslo u mraku, bezvucno se sirilo, razmicalo granice. Kao kupolu on oseti
7 Juda lskariotski

97

svoju glavu; i u neprobojnom mraku nastavljase da raste to nesto ogromno, i neko je cutke radio: podizao gromade nalik na planine, redao jednu na drugu i podizao nove ... I nezno su negde zvucale daleke i kao nestvarne reci. Tako je stajao on, zagradujuci vrata, ogroman i ern, i govorio je Isus, i njegove reci glasno je pratilo isprekidano i snazno Petrovo disanje. Ali Isus odjednom ucuta ostrim i nedovrsenim zvukom, i Petar, kao probuden iza sna, svecano uskliknu: Gospode! Tebi su poznate reci zivota vecnog! Ali Isus cutase i netremice nekud .gledase. I kad usledise za njegovim pogledom, opazise kraj vrata skamenjenog Judu otvorenih usta i ukocenih ociju. I, ne shvativsi 0 cemu je rec, nasmejase se. A Matej, duboko upoznat sa Svetim pismom, dotace Judino rame i rece Solomunovim recima: Ko gleda krotko, pomilovan bice, a ko se u vratima srece, stesnice druge. Juda se strese i cak lako uzviknu od straha; i sve u njega - oci, ruke i noge - kao da se razbeza narazne strane, kao u zivotinje koja je nenadno ugledala nad sobom covecje oci. Pravo prema Judi idase Isus i rec neku nosase na ustima svojim - i pro de mimo Jude u otvorena i sad slobodna vrata.

Vec u sredini noci uznemireni Toma pride Judinom lezaju cucnu i upita: Ti places, J uda? Ne. Skloni se, Tomo. Pa zasto stenjes i skrguces zubima? Bolestan si? Juda pocuta, i iz njegovih usta, jedna za drugom, pocese da padaju teske reci, nalivene ceznjom i gnevom: Zasto on mene ne voli? Zasto voli one? Zar ja nisam lepsi, zar nisam bolji, zar nisam jaci od njih? Zar mu ja nisam spasao zivot dok su oni bezali, pognuvsi leda kao plasljivi psi? Jadni moj prijatelju, nisi sasvim u pravu. Ti uopste nisi lep, i tvoj jezik je isto tako neprijatan kao i tvoje lice. Ti lazes i kleveces stalno, i kako onda hoces da te Isus voli?

Ali Juda kao da ga ne cu, i nastavi, komesajuci se tesko u mraku: Zasto on nije s Judom, nego s onima koji ga ne vole? Jovan mu je doneo gustericu - a ja bih mu doneo zmiju otrovnicu. Petar je bacao kamenje - a ja bih brdo prevrnuo za njega! Ali sta znaci otrovna zmija? Evo, iscupaj joj zub, i ona leze oko tvog vrata kao ogrlica. Ali sta je brdo koje je moguce svrgnuti rukama i zgaziti nogama? A ja bih njemu dao Judu, hrabrog, divnog Judu! A ovako ce on poginuti, i zajedno s njim ce poginuti i Juda! Ti nesto cudno govoris, Juda! Suho smokvino drvo koje treba poseci sekirom - ta to sam ja, to je on 0 meni rekao. A zasto ne sece? Ne sme, Tomo. Ja ga znam: on se boji Jude! On se krije od hrabrog, snaznog, lepog Jude! On voli glupake, izdajice, lazove. Ti si lazov, Tomo, jesi li cuo? Toma se veoma zacudi i htede da se usprotivi, ali pomisli da Juda naprosto psuje, i samo zaklima u mraku glavom. I jos jace se rastuzi Juda; jecao je, skripao zubima, i culo se kako se nemirno prevrce pod pokrivacem celo njegovo veliko telo. . Sta tako boli Judu? Ko je prineo vatru njegovom telu? On sina svog daje psima! On kcer svoju daje razbojnicima na porugu a svoju nevestu - na razvrat. Ali zar Juda nema nezno srce? Idi od mene, Tomo, idi, budalo. Neka ostane sarn jaki, hrabri, le pi Juda!

IV Juda je utajio nekoliko dinara, i to se otkrilo zahvaljujuci Tomi koji je slucajno video koliko je novca dato. Moglo se pretpostaviti da to nije bilo prvi put kako Juda krade, i svi pocese da negoduju. Razljuceni Petar zgrabi Judu za okovratnik njegove haljine i gotovo ga odvuce pred Isusa, i uplaseni, prebledeli Juda se tome ne usprotivi. Ucitelju, gledaj! Evo lakrdijasa! Evo lopova! Ti si mu pciverovao, a on krade nas novae, Lopov! Hulja! Ako dozvolis, ja cu licno ...

98

99

Ali Isus cutase. I, pogledavsi ga pazljivo, Petar poervene i otvori saku koja je drzala okovratnik. Juda stidljivo popravi odecu na sebi, iskosa pogleda Petra i napravi se say nekako pokorno-potisten, kao prestupnik koji se kaje. . ZnaCi tako! srdito rece Petar i bucno zalupi vratima pri odlasku. I svi su bili nezadovoljni i govorili da sad niposto nece da ostanu s Judom - ali Jovan se brzo necern doseti i provuce se kroz vrata iza kojih se cuo tih i nekako cak blag Isusov glas. I kad se posle izvesnog vremena vrati otuda, be se bled, i njegove oborene oci behu ervene kao posle nedavnog placa, Ucitelj je rekao ... Ucitelj je rekao da Juda moze da uzima novea koliko hoce, Petar se srdito nasmeja. Jovan ga osinu prekornim pogledom i, odjednom say raspaljen, mesajuci suze sa gnevom, odusevljenje sa suzama, glasno povika: I niko ne treba da broji koliko je novea dobio Juda. On je nas brat, i say je novae njegov kao i nas, i ako mu treba mnogo, neka uzima mnogo, nikom ne govoreci i ni skim se ne savetujuci, Juda je nasbrat, i vi ste ga tesko uvredili - tako kaze ucitelj ... Stidimo se, brace! U vratima je stajao bled, neiskreno se osmehujuci, Juda, i lakim pokretom Jovan mu pride i triput ga poljubi. Za njim, zgledajuci se, zbunjeno pridose Jakov, Filip i ostali - a Juda je posle svakog poljupea brisao usta, ali je emokao glasno, kao da mu je taj zvuk cinio zadovoIjstvo. Poslednji pride Petar. Svi smo mi ovde glupi, svi slepi, Juda. Jedini On vidi, jedini je On pametan. Mogu li da te poljubim? Sto da ne? Ljubi! - pristade Juda. Petar ga snazno poljubi i glasno mu rece na uho: A ja te umalo nisam udavio! ani kako-tako, a ja za grlo! Nije te bolelo? Malo .. Poci cu k njemu i sve cu mu ispricati, Jer ja sam se i na njega rasrdio - mracno rece Petar, trudeci se da tiho, bez buke otvori vrata. A ti, Tomo? - strogo upita Jovan koji je pazio sta ucenici rade i sta govore. Ja jos ne znam. Moram da razmislim. 100

I dugo razmisljase Toma, gotovo eeo dan. Ucenici se razidose svaki svojim poslom.. i vec je negde iza zida glasno i veselo vikao Petar, a Toma je jos uvek mozgao. Ucinio bi to brze, ali mu je donekle smetao Juda koji ga je budno pratio podsmesljivim pogledom i s vremena na vreme ga pitao: No, kako je, Tomo? Kako napreduje stvar? Potom Juda dovuce svoju kasu i glasno, zveckajuci kovanim noveem i praveci se da ne gleda Tomu poce da prebrojava novae Dvadeset jedan, dvadeset dva, dvadeset tri ... Gledaj, Tomo, opet lazni novae. Ah, kakve su lopuze svi ljudi, oni cak i poklanjaju lazni novae... Dvadeset cetiri . .. A posIe ce se opet reci da je Juda ukrao ... Dvadeset pet, dvadeset sest ... Toma mu odlucno pride - a bila je vec.skoro noc i kaza: . On je u pravu, Juda. Daj da te poljubim. Znaci tako? Dvadeset devet, trideset. Ne vredi. Ja cu opet krasti. Trideset jedan ... Ali kako je moguce krasti kad nema ni svoga ni tudeg? Ti ees naprosto uzimati koliko ti treba, brate. I tebi je toliko vremena trebalo da samo ponovis njegove reci? Bogme ti ne cenis vreme, pametni Tomo. Izgleda da se ti meni podsmevas, brate? I razmisli da li dobro postupas, posteni Tomo, tako sto ponavljas njegove reci? Jer on je kazao "svoje" - a ne ti. On je taj koji me je poljubio - a vi ste mi samo okaljaIi usta. Jos uvek osecam kako po meni klize vase slinave usne. To je tako odvratno, dobri Tomo. Trideset osam, trideset devet, cetrdeset. Cetrdeset dinara, Tomo. Hoces li da proveris? Pa on je nas ucitelj. Kako da ne ponavljamo uciteljeve reci? Azar je Judi otpao okovratnik? Zar je on sad a go i nemate za sta da ga uhvatite? Jer sta ako ucitelj izide iz kuce, i opet Juda slucajno ukrade tri dinara, zar ga vi necete seepati za taj isti okovratnik? Mi sada znamo, Juda. Shvatili smo. Azar nemaju svi ucenici sIabo pamcenje? I zar nisu sve ucitelje obmanjivali njihovi ucenici? Ucitelj digne 101

prut - i ucenici svi uglas vicu: znamo, ucitelju! A ucitelj ode da spava, ucenici vec govore: zar nas nije tako ucio ucitelj? I to ti je. Jutros si me nazvao Iopovom. Veceras mi kazes: brate. A kako ces me nazvati sutra? Juda se nasmeja i, lako dizuci rukom tesku kasu u kojoj je zveckao novae, produzi: Kad duva jak vetar, dize prasinu. I glupi Ijudi gIedaju na rasmu 1 ra. 0 Je samo prasma, dobri moi Tomo, magareci izmet lzgazen noga . . a na eh na ZI ,ona se 1 0 S eze u njeg a . . Cl n omo. Juda predusretljivo pokaza rukom prema zidu i opet se nasmeja. Drago mi je sto si veseo - rece Toma. - Ali veoma mi je zao sto u tvojoj veselosti ima toliko mnogo zlobe. A kako da ne bude veseo covek koga su toliko ljubili i koji je toliko koristan? Da nisam ja ukrao tri dinara;: zar bi Jovan saznao sta je ushicenje? I zar nije prijatno biti kuka na kojoj Jovan vesa da se susi njegova ovlazena plemenitost, a Toma svoju pamet koju su izjeli moljci. Cini mi se da je bolje da ode m od tebe. Ali ja se salim. Salim se, dobri moj Tomo samo sam hteo znati da li zaista zelis da poljubis starog, odvratnog Judu, lopova koji je ukrao tri dinara i dao ih bludnici. Bludnici? - zacudi se Toma. - A jesi li kazao to ucitelju? Evo, opet ti sumnjas, Tomo. Jeste, bludnici. Ali kad bi ti znao, Tomo, koliko je to nesrecna zena. Vec dva dana nista nije bila jela ... Znas to sigurno? - zbuni se Toma. Da, razume se. Jer ja sam licno bio dva dana s njom i video sam da nista ne jede i pije samo crno vino. Teturala se od izrnozdenosti, i ja sam padao zajedno s njom ... Toma brzo ustade i, kad vec ode od njega nekoliko koraka, dobaci Judi: Kako izgleda, u tebe se uselio satana, Juda. I odlazeci, cujase kroz prvi sumrak kako zalosno 102

zvecka u Judinim rukama teska kasa. I kao da dopirase do njega Judin smeh. No vec sutradan Toma morade priznati da se prevario u Judi - tako je bio jednostavan, blag i istovremeno ozbiljan. Nije se prenemagao, nije se zlobno salio, nije se klanjao ni vredao, nego je tiho i neprimetno obavljao svoje poslove oko dornacinstva. Bio je okretan kao i uvek - kao da nije imao dye noge poput ostalih Ijudi, nego da ih je imao desetak, ali je trcao besumno, bez pi stave vike, zapomaganja i smeha nalik na smeh hijene, kakvim je ranije pratio sve sto je radio. A kad bi Isus pocinjao da govori, on bi tiho sea u ugao, mirno bi slozio ruke i noge, i tako bi lepo gledao svojim krupnim ocima, da mnogi na to obratise paznju. I 0 Ijudima prestade da govori lose, i vise cutase, tako da i sarn strogi Matej nade da moze da ga pohvali, rekavsi Solomonovim recima: Ko je slabe pameti iskazuje prezir prema bliznjemu svome; ali pametan covek cuti. I dize prst, podsecajuci time na ranije Judine klevete. Ubrzo i svi ostali primetise u Judi tu pro menu i obradovase joj se; i samo je Isus jednako tude gledao na njega, mad a otvoreno nicim nije izrazavao svoje neraspolozenje. I sam Jovan, kome je Juda sad ukazivao duboko postovanje kao Hristovom omiljenom uceniku i svom zastupniku u dogadaju zbog tri dinara, poce prema njemu da se odnosi mekse i cak da zapodeva razgovor s njim. Sta mislis, Juda, - rece jednom snishodljivo ko ce od nas, Petar ili ja, biti prvi pored Hirsta u njegovom carstvu nebeskom? Juda razmisli i odgovori: Mislim da ces ti. A Petar misli da ce on - osmehnu se Jovan. Nece. Petar bi sve andele rasterao svojom galamom - cujes ga kako vice? Dabogme, on ce se prepirati s tobom i potrudice se da prvi zauzme mesto, isto kao sto uverava da i on voli Isusa - ali on je vec postariji, a ti si mlad, on je tezak na nogama, a ti trCis brzo, i ti ces prvi uci tamo sa Hristom. Zar nije tako? Da, ja necu ostaviti Isusa - slozi se Jovan. A tog istog dana i sa istim pitanjem obrati se Judi Simon Petar. Ali bojeci se da njegov jaki glas ne cuju i drugi, on odvede Judu u najdalji ugao, iza kuce. 103

- 1 kako ti rnislis? - pitasc lIZIl '11I11 '11. Ti si pametan,tebe sam ucitelj hvali zbog parncti, i ti cc kazati istinu. - Ti, razume se - bez koLebanja odgovori Juda; i Petar s negodovanjem viknu: - Pa ja mu isto govorim! - Ali, naravno, on ce se i tamo truditi da ti preotme prvo mesto. . - Razume se! - Ali sta on moze uciniti kad mesto vec zauzmes ti? Jer ti ces prvi poci tamo sa Isusom? Ti ga neces ostaviti samog? Zar nije on kazao da si ti - kamen? Petar stavi ruku Judi na rame i vatreno rece: - Kazern ti, Juda, ti si najpametniji od nas. Samo, zasto si tako podrugljiv .i zloban? Ucitelj to ne voli. A inace i ti bi mogao postati omiljen ucenik, nista gori od Jovana. Ali samo ni tebi - Petar preteci dize ruku necu ustupiti svoje mesto pored Isusa, ni na zemlji, ni tamo! Cujes li? Tako se Juda starao da svima ucini prijatnost, ali je i o necern svome pri tom mislio. I, ostajuci stalno onaj isti skromni, uzdrzani i neprimetni, svakome je umeo da kaze ono sto se ovome osobito svida, Tako je Tomi rekao: - Glupak veruje svakoj reci, a pametan covek pazi na puteve svoje. Mateju pak, koji je patio zbog izvesne naklonosti prema jelu i picu, i stideo se toga, navede reci mudroga Solomona, koga je Matej stovao: - "Pravednik jede i sita mu je dusa; a trbuh bezboznicima nema dosta". Ali i prijatnosti je govorio retko, dajuci im tim samim narocitu vrednost, nego je vise cutao, pazljivo osluskujuci sve sto se govori, i mislio je 0 necem. U razmisljanju je Juda, ipak, imao neprijatan i smesan izgled, i istovremeno je ulivao strah. Dok bi se kretalo njegovo zivo i lukavo oko, Juda bi izgledao jednostavan i dobar, ali kad bi mu se oba oka zaustavljala, i kad bi seu cud ne kvrge i bore skupila koza na njegovom izbocenom celu - javljala bi se tegobna pomisao da se pod tim celom komesaju neke sasvim posebne misli. Potpuno tude, potpuno licne, i potpuno neme te misli su gluhim cutanjem tajne okruza104

Id' ludu duk ruzmislju, i svi ~1I 'I 'Ii da on sto prc pocne Z d.1 I'0vori, da s nuda, pa cak i da laze. Jer i sama laz,
Il' .ena ljudskim jezikom, licila je na istinu i svetlost u odnosu prema ovom beznadno-gluhom i neodazovnom

.utanju.

- Opet si se zamislio, Juda? - vikao bi Petar, svojim jasnim gLasom i licem odjednom raskidajuci gluho utanje Judinih misli, odgoneci ih nekud u mracni ugao. - 0 cemu razmisljas? - 0 mnogocem - odgovarao bi Juda smeseci se mirno. I, verovatno primetivsi da na druge lose deluje njegovo cutanje, cesce bi se udaljavao od. ucenika i mnogo bi vremena provodio u usamljenim setnjama, ili bi se penjao na ravni krov i tamo bi tiho sedeo. I vec se nekoliko puta plasio Toma kad bi iznenada naisao u mraku na neku sivu gromadu, iz koje se odjednom pruzaju Judine ruke i noge i cuje se njegov saljivi glas. I samo je jednom Juda nekako narocito ostro i cudno podsetio na nekadasnjeg Judu, i dogodilo se to bas za vreme prepirke oko prvenstva u carstvu nebeskom. U prisustvu ucitelja Petar i Jovan su se nadmetali u dokazima, braneci vatreno svoje mesto pored Isusa: nabrajali su svoje zasluge, merili stepen svoje ljubavi prema Isusu, padali u vatru, vikali, cak se neuzdrzano grdili, Petar say crven od gneva, grmeci; Jovan - bled i tih, drhtavim rukama i zajedljivim dobacivanjem. Njihov spor je postajao vec nepristojan i ucitelj je pocinjao da se mrsti, kad Petar slucajno pogleda Judu i samozadovoljno se nasmeja; pogleda na Judu i Jovan, pa se i on nasmesi - jer se jedan i drugi setise sta im je govorio mudri Juda. I vec unapred osecajuci radost bliske pobede, oni cutke i saglasno pozvase Judu za sudiju, i Petar povika: - De, mudri Juda! Kazi nam, ko ce biti prvi pored Isusa - on ili ja? Ali Juda cutase, tesko disase i ocima zeljno 0 necern pitase spokojno-duboke Isusove oci. - Da, - slozi se snishodljivo Jovan - reci mu ti ko ce biti prvi pored Isusa. Ne odvajajuci oci od Hrista, Juda polako ustade i tiho i vazno odgovori: - la!
105

Isus polako obori pogled. I lupkajuci se u grudi kostunjavim palcem, Iskariotski ponovi svecano i strogo: - Ja! Ja cu biti pored Isusa! I izide. Zapanjeni drskim ispadom, ucenici cutahu, ~ samo Petar, setivsi se odjednom neceg, sapnu Torni neocekivano tihim glasom: ' - ZnaCi 0 tome on misli! ... Cuo si ga?

v
Bas u to vreme Juda Iskariotski je nacimo prvi odlucni korak prema izdaji: tajno je posetio prvosvestenika Anu. Bio je docekan vrlo odbojno, ali se nije zbog toga zbunio i zatrazio je dug razgovor u cetiri oka. I kad ostade nasamo sa suhim i strogim stareem koji ga je prezrivo gledao ispod nasupljenih, teskih kapaka, isprica kako. je on Juda covek pobozan i kako je posao medu ucenike Is~sa N~zarecanina:, s jednim eiljem: da bi razoblicio varalicu i da bi ga predao u ruke zakona. . - A ko je on, taj Nazarecanin? - prezrivo uptta Ana, praveci se da prvi put cuje za Isusa. _ Juda se takode napravi da veruje cud nom prvosvestenikovom neznanju i podrobno isprica 0 Isusovim propovedima i cudima, 0 njegovoj rnrznji prema farisejima i hramu 0 stalnom njegovom krsenju, zakona i, najzad, 0 njegov~j zelji da preotme vlast iz ru.ku e~kveni~ lju,di.i d~ stvori svoje posebno earstvo. I tako je vesto mesao istmu 1 laz da ga Ana poce pazljivije gledati i leno mu rece: - Zar je malo u Judeji varalica i ludaka? - Ne, on je opasan covek, - odvrati Juda vatreno - on krsi zakon. I bolje neka pogine jedan covek, ne go eeo narod. Ana s odobravanjem klimnu glavom. Ali on ima, izgleda, mnogo ucenika? Da, mnogo. I oni ga, verovatno, mnogo vole? ' Da, kazu da ga vole. Veoma vole, vise ne go sebe. Ali ako mi ushtemo da ga uhapsimo, zar se oni nece zauzeti za njega? Da ne dignu ustanak?
106

I I

~~

Juda se poduze i zlobno nasmeja: - Oni? Ti plasljivi psi, koji beze cim se covek sagne da dohvati kamen? Oni!? - Zar su tako losi? - hladno upita Ana. - Azar losi beze od dobrih, a ne dobri od losih? A? Oni su dobri i zato ce pobeCi. Oni su dobn 1 zato IS ' m su 0 . .. a bud trebalo pola ati u mrtvacki sanduk. n oloziti saml, a tI ja samo pogubjl - Al oni ga ipa1<vole? Sam si rekao. - Svog ucitelja oni uvek vole, ali vise mrtva nego ziva. Kad je ucitelj ziv, moze da im ocita bukvieu, a kad ucitelj umre, oni ce sami postati ucitelji i izvlacice svoje vec drugi. Ha! , ..... Ana pronic1jivo pogleda izdajnika 1 nJego,":e suhe usne se naborase - sto je znacilo da se Ana smesi. - Tebe su oni uvredili? Vidim to. - Zar se moze ista sakriti odtvoje pronicljivosti, mudri Ana? Ti si proniknuo u samo sree Judino. Da: Uvredili su sirotog Judu. Rekli su da im je on ukrao tn dinara - kao da Juda nije najposteniji covek u Izrailju! I dugo su jos govorili 0 Isusu, 0 njegovim ucenieima: o njegovom pogubnom utieaju na izrailjski narod - .al~ odlucujuci odgovor mu ne dade o~oga put~ opre~n~ 1 lukavi Ana. On .je vec odavno pratio Isusa 1 na tajmm vecanjima sa svojim rodacima i prijateljima, staresinama. i sadukejima vec je davno odluc~o 0 sudbini prorok~l~ Galileje. Ali nije imao poverenja u Judu 0 kome Je 1 ranije slusao kao 0 losem i lazljivom coveku, nij~ ,~mao poverenja u njegove lakomislene nade u pla.sIJlV?st ucenika i naroda. U svoju moc je Ana verovao, ali bojao se krvoprolica, bojao se grozne bune u koju je tak? lako srljao nepokorni i naprasiti jerusalimski svet,. bojao se najzad surovog rnesanja vlasti iz Rima. R~spa~~e~a otporom, oplodena ervenom krvlju naro?a ko~a oZ.l.vIJa,":a s.ve na sta padne - jos se jace razrasta jeres, 1 svojim ~lpklm bodljama bi mogla da ugusi Anu, i vlast, i sve n~egove prijatelje. I kad je drugi put .Juda po~ue~o na. ~Jeg~~~ vrata, Ana se zbunio u dusi i nije ga pnrruo. Ali 1 treci 1 cetvrti put dode k njemu Iskariotski, uporan kao .~etar koji i danju i nocu udara u zatvorena vrata, probija se kroz njihove pukotine.
107

--'- Vidim da se necega plasi mudri Ana - rece Juda . kad najzad bi pusten pred prvosvestenika, - Ja sam dovoljno mocan da bih se icega morao plasiti - nadmeno odgovori Ana, i Iskariotski se ulizicki nakloni, sireci ruku. - Sta hoces? - Hocu da yam izdam Nazarecanina. - Nije nam potreban. - Juda se pokloni i ostade da ceka, pokorno ustremivsi svoje oko u prvosvestenika. - Idi. Ali ja mora m ponovo da dodern. Zar ne, cestiti Ana? Nece te pustiti. Idi. No evo jos jednom, i jos jednom pokuca na vrata Juda iz Kariota, i bi pusten pred ostarelog Anu. Suh i zloban, izmucen mislima, cutke je gledao izdajnika i kao da je prebrojavao dlake na njegovoj cvoravoj glavi. Ali cutao je i Juda - kao da je i sam prebrojavao dlacice na retkoj, sedoj prvosvestenikovoj bradici. - Sta je? Opet si dosao? nadmeno dobaci razdrazeni Ana, kao da mu pljunu na glavu. - Hocu da yam predam Nazarecanina, Obojica zacutase, nastavljajuci pazljivo da motre jedan drugoga. No Iskariotski gledase mirno, a Anu vec pocinjase da raspinje tihi bes, suh i hladan, kao rano inje u zimu. - I koliko trazis za svog Isusa? - A koliko cete vi dati? Ana sa uzivanjern uvredljivo dobaci:' - Svi ste vi razbojnicka druzina. Trideset srebrnika - eto koliko cerno dati. I tiho se obradova kad vide kako zatrepta, kako se uskomesa, kako se ustrca Juda - okretan i zustar. kao da irnadase ne dye, nego desetak nogu. - Za Isusa? Trideset srebrnika? povika on glasom izbezumljenog cudenja, kojim obradova Anu. Za Isusa Nezarecanina! I vi hocete da kupite Isusa za trideset srebrnika? I vi mislite da yam mogu prodati Isusa za trideset srebrnika? - Juda se brzo okrete zidu i grohotom se nasmeja u njegovo belo, glatko lice, dizuci duge ruke. - Cujes li? Trideset srebrnika! Za Isusa! Sa istom tihom radoscu Ana ravnodusno primeti: 108

- Ako neces, idi odavde. Mi cemo naci coveka koji ce ga prodati jeftinije. I, kao trgovci stare odece koji na prljavom trgu bacaju iz ruke u ruku bezvrednu starudiju, vicu, kunu se i psuju se, oni se pocese besno i vatreno cenkati. Opijajuci se cudnim odusevljenjern, trceci, vicuci, Juda je na prste nabrajao vrline onoga koga prodaje. - A to sto je on dobar i sto isceljuje bolesnike, to takode nista ne vredi po vama? A? Ne, kazite kao posten covek! - Ako ti ... - pokusa da dobaci pocrveneli Ana, cija se hladna zloba brzo zagrevala na usijanim Judinim recima; ali ovaj ga bez ustrucavanja prekide: - A to sto je on mlad i lep, kao ruza saronska, kao ljiljan u dolu? A? To nista ne vredi? Da necete reci kako je star i da nije ni za sta, kako yam Juda prodaje starog petla? A? - Ako ti ... "- pokusa da vice Ana, ali njegov staracki glas je, kao perce na vetru, odnosio ocajnicki-buran Judin govor. - Trideset srebrnika! Pa to nije ni jedan obol po kaplji krvi! Polovina obola ne izlazi po suzi. Cetvrt obola po jauku! A krici! A drhtaoja! A zato da prestane kucati njegovo srce? ,A da bi se zatvorile njegove oci? To za dzabe? vapio je Juda nasrcuci na prvosvestenika, prosto ga zaodevajuci bezumnim pokretima svojih ruku, prstiju, uskovitlanih reci. - Za sve! Za sve! - vikao je Ana gubeci dah. -A koliko cete vi sami zaraditi na tom? A? Hocete da opljackate Judu, da otmete komad hleba od njegove dece? Ne mogul Izici cu na trg i vikacu: Ana je opljackao sirotog Judu! U pornoc! Umoran, sasvim osamucen Ana besno poce da lupa u pod mekim cipelama i da mlatara rukama: - Napolje!. .. Napolje!. .. Ali Juda se odjednom smireno saze i pokorno rasiri ruke: - Ali ako je tako ... Zasto se srdis na sirotog Judu koji zeli dobro svojoj deci? I ti takode imas decu, divne mlade ljude ... - Mi smo drugo ... Mi smo drugo ... Napolje! 109

- Ali zar sam ja kazao da ne mogu da popustim? I zar yam ja ne verujem da moze doci drugi i dati yam Isusa za petnaest obola? Za dva obola? Za jedan? I, klanjajuci se sve nize, previjajuci se i ulagujuci se, Juda pokorno pristade na ponudeni iznos. Drhtavom, suhom rukom Ana mu, say rumen, dade novae, i cutke, okrenuvsi se i vavoljeci usnama, cekase dok je Juda zubima proveravao sve srebrne komade novca. Povremeno bi se Ana okrenuo i, kao opecen, ponovo bi dizao glavu prema tavanici i ubrzano bi zvakoljio usnama. .- Sad ima tako mnogo laznog novca - mirno objasni Juda. - To je novae koji su pobozni ljudi prilozili za hram - .rece Ana, brzo se osvrnuvisi i jos brze poturivsi Judinim ocirna svoj rumeni celavi potiljak. -. li zar obozni rudi ume'u razr i lazno od pravog? To umeju samo lnpuze. DoblJelll novae Juda nije odneo kuci, ne go ga je izisavsi iz grada sakrio pod kamen. I vracao se tiho, teskim i sporim koracima, kao ranjena zivotinja koja se polako vuce u svoju mracnu jazbinu posle zestoke borbe na zivot i smrt. Ali Juda nije imao svoju jazbinu, nego kucu, i u toj kuci je ugledao Isusa. Urnoran, ornrsaveo, izmucen neprekidnom borbom s farisejima koji su ga iz dana u dan zidom belih, blestavih, ucenih glava okruzivali u hramu, sada je sedeo priljubljen obrazom uz hrapavi zid i, kako izgleda, cvrsto spavao. Kroz otvoren prozor dopirali su nemirni zvuci grada, a iza zidaje Petar lupao, praveci novi sto za rucavanje, i pevusio tiho galilejsku pesmicu - ali Isus nista nije cuo i cvrsto je spavao. I to bese onaj koga su oni kupili za trideset srebrnika! Besumno koracajuci, s neznoscu majke koja se plasi da ne probudi svoje boles no dete, s cudenjern zvera koji je ispuzao iz brloga i zastao opcinjen belim cvetom, Juda lako dodirnu Hristovu meku kosu i brzo odmace ruku. Jos jednom je dodirnu - i besumno izide na prstima. - Gospode! - rece. - Gospode! I usavsi tamo gde su odlazili da vrse nuzdu, dugo plakase, kidajuci se, grebuci noktima grudi i ujedajuci .se za rarnena. Milujuci zamisljanu Isusovu kosu, tiho je saptao nesto nezno i smesno, i skripao zubima. Potom 110

iznenada presta da place, da jeci i da skrguce zubima, pa se zamisli, naklonivsi u stranu uplakano lice, nalik na coveka koji osluskuje. I dugo tako stajase, tezak, odlucan i svemu tud, kao sama sudbina. ... Krotkom Ijubavlju, neznorn paznjom, milostom okruzio je Juda nesrecnog Isusa tih poslednjih dana njegova kratkog zivota. Stidljiv i plasljiv kao devojka u svojoj prvoj Ijubavi, neobicno osetijiv i pronicljiv kao ona - p.ogaoao je cak i najmanje, neizrecene Isusove zelje, prorucao u skrovitu dubinu njegovih osecanja, trenutnih naleta tuge, teskih magnovenja umora. I kud god bi stupila Hri~tova noga, nailazila bi na, mekocu, i ma gde Se okrenuo njegov pogled, nailazio bi na prijatnost. Ranije J':lda nije voleo Mariju Magdalinu i druge zene koje su bile pored Isusa, grubo se salio na njihov racun i pravio im si.~ne neprijatnosti - a .sad je postao njihov prijatelj, njihov smesru I nespretru saveznik. S najvecim zanimanjem je razgovarao s njima 0 sitnim, dragim Hristovim navikama, dugo je i uporno raspitivao stalno 0 istom tajanstveno im tutkao novae u ruku, u samu saku - i one su donosile ambru, skupo, mirisno miro koje je Isus toliko voleo, i trljale mu njime noge. Sam je kupovao, grozno se cenkajuci, skupo vino za Isusa, i posle se veoma srdio kad bi gotovo sve ispijao Petar, s ravnodusnoscu coveka koji pridaje znacaj samo kolicini; i u kamenom Jerusalimu, ~otovo sasvim lisenom drveca, cveca i zelenila, nabavljao je odnekud mlado prolecno cvece, zelenu travicu i preko istih zena slao Isusu. Sam je donosio na rukama - prvi put .". ziv~t~ - .~a~u. dec~~~, na.l~zeCi ih negde po ~vonstlma ~h na UhCI I ljubeci ih usiljeno da ne placu; i cesto. se desavalo da zacudenom Isusu odjednom uspuze na kolena nesto malecko, kovrdzave kose i prljava nosica i da strogo zahteva milostu. I dok bi se njih dvoje radovali Juda bi strogo setkao po strani, kao strog tamnicar koji je sarn u prolece pustio zatvoreniku leptira pa sad pritvorno gunda, prigovarajuci zbog remecenja reda. D vecernjim casovima kada bi uporedo s mrakom izlazio na strazu i nemir, Iskariotski bi vesto navodio razgovor na Galileju, njemu tudu ali Isusu dragu Galileju, 111

s njenom tihom vodom i zelenim obalama. I dotle bi razdrmavao teskoga Petra dok se u ovom ne bi razbudivale usahle uspomene, i dok se u jarkim slikama, u kojima je sve bilo glasno, sareno i zgusnuto, ne bi javljao pred njegovim ocima i sluhom prijatni galilejski zivot. S pozudnom paznjom, detinje poluotvorivsi usta, unapred se . smejuci ocima, slusao bi Isus njegovo poletno, glasno, veselo pricanje, i ponekad bi se toliko smejao njegovim salama da je na nekoliko minuta prica moral a da se prekida. Ali jos lepse nego Petar pricao bi Jova~; kod njega nije bilo smesnog i neocekivanog, nego je sve postajalo tako zacudujuce, neobicno i prekrasno da su se Isusu pojavljivale suze u ocima i da je tiho uzdisao, a Juda bi gurkao u slabinu Mariju Magdalinu i ushiceno joj saptao: Kako on prica! Cujes ga? Cujem, naravno. Ne, slusaj bolje. Vi, zene, nikad ne umete dobro da slusate. Potom bi se svi tiho razilazili na spavanje, i Isus bi nezno i zahvalno Ijubio Jovana i nezno milovao po ramenu visokoga Petra. I bez zavisti, sa snishodljivim prezirom gledao je Juda na te neznosti. Sta znace sve te price, ti poljupci i uzdasi u poredenju s onim sto zna on, Juda iz Kariota, ridi, ruzni Judejac, roden usred kamenja!

q~liJej.e. Iz. dana u dan, iz cas a u cas govorio je 0 tome, i mje bilo nijednog od verujucih pred koje ne bi izlazio Ju~a s preteci dignutim prstom, upozoravajuCi ih strogim reClma: . Treba cuvati Isusa! Treba cuvati Isusa! Treba Isusa uzeti u odbranu kad za to naide vreme. '. No da li zbog bezgranicne vere ucenika u cudotvornu ~oc njihovog ucitelja, da li zbog svesti 0 svojoj ispravnosti ili pro~to zbog zaslepJjenosti - Judine zastrasujuce reci su docekivane sa osmehom, a njegovi stalni saveti cak naidose na protivljenje. Kad Juda negde pronade i donese dv~ mac.a, samo se Petn~ to dopa de i samo Petar pohvali maceve 1 Judu, dok ostah nezadovoljno izjavise: --' Zar S~? mi vojnici koji treba da opasuju maceye? I zar Isus ruje prorok, nego vojni staresina? Ali ako oni budu hteli da ga usmrte? Nece se usuditi kad vide da ceo narod ide za njim. A ako se usude? Sta onda? Jovan prezrivo rece: Moglo bi se pomisliti da ti Juda,' jedini volis ucitelja. . , I, uhvativsi se pozudno za te reci, nimalo se ne vredajuci, Juda poce da ispituje uzurbano vatreno krajnje uporno: " Ali vi ga volite, je li tako? . I ne bese ni jednog od vernika koji dolazahu Isusu da ih on ne bi vise puta ispitivao: A ti ga volis? Mnogo ga volis? . Cesto)e: razgovarao s Tomom i, digavsi opominjuce suhi,. grabljivi prst sa dugim i prljavim noktom, tajanstveno bi ga upozoravao: Pazi, Tomo, priblizava se strasno vreme. Jeste li vi spremni? Zasto nisi uzeo mac koji sam ti doneo? Toma razlozno odgovori: .Mi smo ljudi nevicni sluzenju oruzjem, I ako stU~ll!l0 u borbu s rimskim vojnicima, oni ce nas sve pobiti. Sem toga, ti si donee samo dva maca - a sta se rnoze uraditi sa dva maca? Mogu da nabavim jos. Mogu da se otrnu od vojnika - nestrpljivo odvrati Juda, i cak se ozbiljni Toma osmehnu kroz ravne, guste brkove.
K Juda Iskariotski

VI Jednom rukom izdajuci Isusa, Juda je drugom rukom brizljivo trazio nacin da razrusi svoje sopstvene pJanove. Nije Isusa odgovarao od posJednjeg, opasnog putovanja u Jerusalim, kao sto su cinile zene, on je cak pre bio naklonjen Isusovim srodnicima i onim njegovim ucenicima koji su pobedu nad Jerusalimom smatrali neophodnom radi potpunog trijumfa stvari. Ali on je energicno i uporno upozoravao na opasnosti i u zivim bojama je slikao groznu mrznju fariseja prema Isusu, na njihovu spremnost da se upuste u zlocin i da tajno ili javno usmrte proroka iz 112

113

_ Ah Juda, Juda! A gde si ih ti nabavio? LIce na maceve rimskih vojnika. . . _ Ove sam ukrao. Moglo je jos da se ukrade, ah dize se vika, i ja pobegoh. Toma se zamisli i tuzno rece: V? _ Opet si ruzno postupio, Juda. Zasto kra des. Ali ne postoji tude! . _ Da ali sutra ce vojnike upitati: a gde su vasi .macevi? I kad ih ne nadu, kaznice ih nevin~. . . I kasnije, vec posle Isusove ~mrti, uce~lc~ se setl~e ovih razgovora s Judom i dodose do zakljuck~ .da..Je istovremeno kada iuCitelja on hteo ?a ~propastl 1 njih, -nagovarajuci ih da stupe u nejednak~ 1 ubl~tven~ bo.r~u. I jos jednom proklese mrsko ime Jude lZ Kanota, izdajnika. A rasrdeni Juda je, posle svakog takvog razgovora, odlazio zenama i jadao se pred njima. I z~ne su ~a rad~ slusale. Ono zenstveno i nezno sto je postoja~~ ':l nJeg~voJ ljubavi prema Isusu, zblizilo. ga je s nji~~, u~m!lo ga J~ u njihovim ocima jednostavmm, razumljivim 1 .cak lep'lm, mad a se kao i ranije u njegovom ophodenju s njima probijao izvestan prezir. _ Zar su to ljudi? - gorko se zaho n~ ucem~~, poverijivo ustremljujuci na Mariju s~oje :.lepo 1 neI?or~llcno oko. - Ta to nisu ljudi! Nemaju u zilama krvi m za
v
'V

v'

obol!

Pa ti uvek ruzno govoris

. ljudima

dvrac I vraca a

je Marija. , . . V? _ Zar sam ja ikad 0 ljudima go:,ono ~uzno. ---: cudio se Juda. - Jeste, govorio sam r~~no, ah zar ne..bi mogli da budu malcice bo!ji7 Ah, ~~nJa~ glupa Marija, zasto ti nisi musko i ne mozes da nosls. mac? _ Mac je tako tezak, ne bih ga m podigla - smesila
V'

se Marija. I J . _ Podici ees ga ako muskarci budu ovako OSlo esi li dala Isusu ljiljan koji sam nasao u b~dima? Us~ao sam rano u zoru da bih ga na.sao, ~ danas .le sunc~. b~lo tako crveno, Marija. Je li mu bilo milo? Je. h se smes!o. . _ Da, bilo mu je milo. Rekao Je da cvet una u sebi miris Galileje. _ I ti mu, naravno, nisi rekla da je to Juda nabavio? Juda iz Kariota?
v'
V'

Pa ti si molio da ne kazem. Ne, ne treba, razume se, ne treba - uzdahnu Juda. - Ali mogla si da se izbrbljas, jer zene su tako brbljive. Ali ti se nisi izbrbljala? Bila si cvrsta? Da, da, Marija, ti si dobra zena. Znas, ja negde imam zenu. Sad bih voleo da je pogledam: mozda ni ona nije losa zena. Ne znam. Stalno je govorila: Juda je lazov, Juda Simonov je zloban, i otisao sam od nje. Ali mozda je ona i dobra zena, ti ne znas? Kako mogu da znam kad nisam nijednom videla tvoju zenu? Da, da, Marija. A sta mislis, trideset srebrnikaje li to veliki novae? Ili nije veliki? Mislim da nije veliki. Razume se, razume se. A koliko si ti dobijala kad . si bila bludnica? Pet srebrnika, ili deset? Jesi li bila skupa? Marija Magdalina pocrvene i obori glavu, tako da bujna, zlatna kosa potpuno prekri njeno lice: virila je samo okrugla i bel a brada. Bas si zao, Juda! Ja hocu na to da zaboravim, a ti me podsecas. Ne, Marija, to ne treba zaboravljati? Zasto? Neka drugi zaboravljaju da si ti bila bludnica, a ti pamti. Drugi treba to sto pre da zaborave, a ti ne treba. Zasto? Jer je to greh. Strasno je za onoga ko nije gresio. A ko je vec zgresio - cega da se boji? Zar se smrti boji mrtvac, a ne ziv covek? A mrtvac se smeje zivome i njegovom strahu. Tako su oni druzeljubivo sedeli i brbljali satima - on vec star, suh, ruzan, sa svojom cvoravom glavom i grozno razdvojenim licem; ona - mlada, stidljiva, nezna, ocarana zivotom kao bajkom, kao snom. A vreme je ravnodusno proticalo, i trideset srebrnika je lezalo pod kamenom, i neumitno se blizio strasni dan izdaje. Isus je vec usao u Jerusalim na magaretu, i prostiruci odecu po njegovu putu narod ga pozdravljase odusevljenirn klicanjem: Osana! Osana! Ti koji dolazis u ime gospodnje! Tako veliko bese slavlje, tako se neuzdrzivo u poklicima ot1mala prema njemu Ijubav, da plakase Isus, a ucenici njegovi zborahu gordo:
X'

114

115

Zar nije ovo sin bozji s nama? I sami klicahu ushiceno: Osana! Osana! Ti koji dolazis u ime gospodnje! Te veceri dugo ne odlazahu na spavanje, misleci 0 svecanorn i radosnom doceku, a Petar bese kao sumanut, kao opcinjen zloduhom veseija i oholosti. Vikao je, zaglusujuci sve razgovore svojom lavovskom rikom, grohotom se smejao, bacajuci svoj grohotni smeh na njihove glave kao da baca okruglo kamenje, ijubio je Jovana, Ijubio Jakova i cak je poijubio Judu. I glasno priznade da se veoma plasio za Isusa, a da se sad niceg ne plasi poste je video ijubav naroda prema Isusu. Zacudeno, streljajuci svojim zivim i prodornim okom, Juda gledase u stranu; svaki cas bi se zamislio, a onda bi opet slusao i gledao; potom je poveo u stranu Tomu i, kao da ga prikiva uza zid svojim ostrim pogledom, upita u nedoumici, strahu i nekoj nejasnoj nadi: - Tomo! A sta ako je on u pravu? Ako je ispod njegovih nogu kamenje, a ispod mojih nogu samo pesak? Sta onda? 0 kome ti govoris? - ne shvatase Toma. Sta je onda s Judom iz Kariota? Onda ga ja sarn mora m ugusiti da bih ostvario istinu. Ko obmanjuje Judu: vi ili sam Juda? Ko obmanjuje Judu? Ko? Ne razumem te, Juda? Govoris vrlo nejasno. Ko obmanjuje Judu? Ko je u pravu? I, vrteci giavom, Juda ponovi kao odjek: Ko obmanjuje Judu? Ko je u pravu? I sutradan jos, u tome kako je Juda dizao ruku sa odvojenim palcem, kako je gledao na Tomu, zvucalo je jos uvek to cudno pitanje: Ko obmanjuje Judu? Ko je u pravu? I jos vise se zacudio i cak uznemirio Toma kad usred noci odjednom cu glasan i nekako ko radostan Judin glas: Onda nece biti Jude iz Kariota. Onda nece biti Isusa. Onda ce biti. .. Tomo, glupi Tomo! Jesli ii ti kadgod pozeleo da zgrabis zemlju i da je podignes? I, mozda, da je potom bacis? . To je nemoguce. Sta ti govoris, Juda? Moguce je ubedeno rece Iskariotski. - Mi cerno je podici jednom, kad ti budes spavao, glupi Tomo! 116

S~avaj! !a. sam veseo, Tomo! Kad spavas, u tvome nosu svira galilejska svirala. Spavaj! .Ali po Jerusalimu se vec razidose oni koji veruju i s.aIa:lse .se po kucama, iza zidova, i zagonetna postase lica ljudi pn susretu. Ugasilo se likovanje. I nejasne glasine 0 opasn?sti vec prodrese kroz nekakve pukotine; potisteni Petar isprobavase mac koji je dobio od Jude. I sve tuznije i stroze postajase uciteljevo lice. Tako brzo proticase vreme i neumoijivo priblizavase strasni dan izdaje. I evo dode vposl~dnja vecera, puna tuge i nejasnog straha, i vec padose nejasne Isusove reci 0 nekome ko ce ga izdati. T!. znas ko ce ga izdati? - upita Toma, gledajuci Jl!?U svojim otvorenim i jasnim, gotovo prozracnim ocima. Da, znam - odgovori Juda, strog i odlucan. _ Ti ces ga, Tomo, izdati. Ali on sarn ne veruje u ono sto govori! Vreme je! Vreme! Zasto on ne zove k sebi silnoga, lepoga Judu? '.: . Vec se ne danima, nego kratkirn, brzo prolazecim Ca~OVlI!\a .~eril? neumoijivo vreme. I bilo je vece, i vecernja tisma, 1 duge senke su padale na zemlju - prve o~tre ~t~ele n~ilazece noci velikog boja, kad prozvuca ojadeni 1 strogi glas. On govorase: Ti znas kuda ja idem, Gospode? Idem da te predam u ruke neprijateija tvojih. I vladase dugo cutanje, i tisina vecernja i ostre, erne senke. Ti cutis, Gospode? Naredujes mi da idem? I opet cutanje. Dopusti mi da ostanem. Ali ti ne mozes? IIi ne smes? Ili neces? I opet cutanje, ogromno kao oci vecnosti. Ali ti znas da te ja voiim? Ti sve znas, Zasto tako gledas na Judu? yelika je tajna tvojih divnih ociju, ali zar je mOJ~ -: manja? Naredi mi da ostanem!. .. Ali ti cutis, stalno CUtls?v~ospode, Gospode, zar sam te zato u ceznj: i mukama trazio celoga svog zivota, trazio i nasao? Oslobodi me! Skini teret, teii je od planina i olova. Zar ne cujes kako pucaju pod njom grudi Jude iz Kariota? I poslednje cutanje, bezdano duboko, kao posiednji pogled vecnosti. 117

Idem. . . Cak se nije prenula vecernja tisi.na, nije povikala m zaplakala i nije zazvonila tihom zvonJ~vom svoga t~nko~ stakla - tako je slab bio sum koraka sto su 3'e u.daIJ~;:ah. Odjeknuli su i ucutali. I zamislila se vece!nJa. nsma, protegnula se dugim senkama, potamnela :-:-:-1 odJednom uzdahnula sustanjem ceznjivo pokrenutog lisca, uzdahnula i zamrla, susrecuCi noc. .' .. . Pocese da odjekuju, da pljeskaju, da biju dr~gl glasovi ..; kao da je neko od~eSio vrecu sa ZV?nklm glasovima i oni poceli da padaju otu~a ~~ zemIJu,. po jedan, po dva, u gomili. To govor~h~ ucernci. .1 p're~nvajuci ih sve, udarajuci 0 drvece, 0 Z.l?~Ve, padajuci sam na sebe, zagrme odlucni i zap?vedmc~~ glas P~tro.v to se on zaklinjase da nikad nece ostavl!l 3'V?g ucitelja. _ Gospode! - govorase on s ceznJ0r.n 1 gnev~m. ~ Gospode! Spreman sam da idem s tobom 1 u tammcu 1 u smrt! . ih k k' I tiho, kao meki odjek necijih udaljeni ~ra a, prozvuca bespostedni odgovor:, . _ Kazern ti, Petrel Danas nece zapevati petao dok se triput ne odreces da me poznajes.

VII Vec se be se digao mesec kad Isus ~dluci,?a PC?de n~ Goru maslinsku, gde provodase posled~Je noci svoje. A.il neshvatijivo oklevase, i ucenici, sprernrn da krenu, pozunvahu ga; tada on iznenada re~e: .. .. _- Koji ima kesu neka Je uzme; ta~o 1 torbu, a ~OJl nema neka proda haljinu svoju i kupi noz. Jer.~am .kaze~ da joi i ovo treba na meni da se izvrsi sto StOJl u pisrnu: 1 medu zlocince metnuse ga. .' I ucenici se zacudise i gledahu zbunjeno jedan - drugog. A Petar odgovori: _ Gospode! Evo ovde dva .r.naca. . . On ispitivacki pogleda na njihova dobra lica, opusti glavu i rece tiho: Dosta je.
v

Glasno odzvanjahu u uskim ulicama njihovi koraci i ucenici osecahu strah od odjeka koraka svojih; na belom zidu obasjanom mesecinorn izrastahu njihove erne senke - i bojahu se i svojih senki. Tako prolazahu cutke kroz usnuli Jerusalim, i evo izidose vec van gradskih vrata, i u dubokoj dolini, punoj zagonetno-nepomicnih senki, stvori se pred njima Kedronski potok. Sad ih je plasilo sve. Tiho zuborenje i pljuskanje vode na kamenju licilo im je na glasove Ijudi koji se prikradaju; nakazne senke stena i drveca koje im stajase na putu obespokojavahu ih sarenilom svojim, i na pokret im licase nepokretnost nocna, Ali sto se vise penjahu navise i stizahu ka Getsimanskom vrtu gde su u bezbednosti i tisini vec proveli nekoliko noci, postajahu smeliji. Osvrcuci se povremeno na ostavljeni Jerusalim, say beo na mesecini, govorahu medu sobom 0 minulom strahu; i oni sto idahu pozadi, cujahu isprekidane tihe reci Hristove. 0 tome da ce ga svi napustiti, govorase. U vrtu, odmah iza ulaza, zastadose. Vecina ostade na mestu i tiho razgovarajuci sprernase se za spavanje, prostiruci plastove u prozracnoj cipki od senki i mesecne svetlosti. A Isus, mucen nemirom, i cetvorica njegovih najblizih ucenika, podose dalje, u dubinu vrta. Tamo edose na zemlju, jos neohladenu od dnevne zege i, dok lsus cutase.. Petar i Jovan leno izmenjivahu reci gotovo lisene smisla. Zevajuci od umora govorahu 0 tome kako je hladna noc, i 0 tome kako je skupo meso u Jerusalimu a kako riba uopste ne rnoze da se dobije. Nastojahu da odrede tacan broj hodocasnika koji su dosli da provedu praznik u gradu, i Petar, glasnim zevanjem otezuci reci, govorase da ih ima dvadeset hiljada, a Jovan i brat njegov Jakov uveravahu isto tako leno da ih nema vise od deset hiljada. Odjednorn Isus brzo ustade. Zalosna je dusa moja do smrti. Pocekajte ovde i strazite rece i brzim koracima udalji se u cestar i ubrzo se izgubi u nepomicnosti senki i svetlosti. Kud ode on? upita Jovan, pridigavsi se i oslonivsi na lakat. A Petar okrenu glavu za onim sto ode i 1I1TI0rnoodvrati: . Ne znam. I jos jednom glasno zevnuvsi, opruzi se utihnu. 119

118

Utihnuse i ostali, i cvrst san zdrava umora zahvati njihova nepomicna tela. Kroz tezak dremez Petar nerazgovetno vidase nesto belo sto se naginjase nad njim, i neciji glas prozvuca i ugasnu, ne ostavivsi traga u njegovoj pomucenoj svesti. Simone, ti spavas? I opet on spavase, i opet neki tihi ,glas dopre do njegova sluha i ugasnu, ne ostavivsi traga: _ Zar nijednog casa ne mogoste da strazite sa mnom? "Ah, Gospode, kad bi ti znao kako mi se spava" pomisli on u polusnu, ali mu se ucini da to rece .giasno. I opet usnu, i kao da prode mnogo vremena kad iznenada izraste kraj njega Hristova pojava, i glas koji ih budase u trenu otrezni njega i ostale: ' _ Jednako spavate i pocivate? Dosta je, dode cas; evo se predaje sin covecji u ruke gresnicima. Ucenici brzo skocise na noge, izgubljeno dizuci svoje pIa stove i drhteci od hladnoce iznenadne probudenosti. Kroz cestar drveca, osvetljavajuci ih plamenom buktinja, uz topot nogu i sum, uz zveket oruzja i puckanje [ornljenih grancica priblizavase se gomila vojnika i sluzitelja hrama. A s druge strane dotreavahu ucenici koji drhtahu od hladnoce, svi uplaseni i pospanih lica i, ne shvatajuci jos 0 cernu je rec, uzrujano raspitivahu: _ Sta je to? Kakvi su to Ijudi sa huktinjama? Bledi Torna, s ravnim brkom koji se pomerio u stranu, zimogrozljivo cvokocuci zubima rece Petru: _ To, izgleda, dodose po nas. Gomila vojnika ih sve opkoli, i dimljiv, uznernirujuci blesak buktinja razagna nekud u stranu i uvis tihi sjaj meseeine. Ispred vojnika zurno idase Juda iz Kariota i, buseci ostro svojim zivim okom, trazase Isusa. Nade ga,za trenutak se zaustavi pogledom na njegovoj visokoj, tankoj pojavi, i brzo sapnu sluziteljima hrama: _ Koga ja celivam onaj je: drzite ga i vodite ga cuvajuci. AIi samo oprezno, cujete li? Zatim brzo pride Isusu koji ga cekase cutke, i zari, kao noz, svoj desni i ostri pogled u njegove spokojne, potamnele oci.

Raduj se, ravi! - rece glasno, unoseci cudan i grozan smisao u reci obicnog pozdrava. v ~li Isus cut~se}. i sa uzasom gledahu na izdajnika uceruci, ne shvatajuci kako moze toliko zla da ima u sebi covekova dusa. Brzim pogledom osinu Juda njihove smetene redove, primeti trepet koji moze svaki cas da pred.e u glas~o, cvokotavo drhtanje od straha, primeti bledilo, besmislene osmehe, rnlitave pokrete ruku, kao da s~ gvozdem stegnute u podlakticama i probudi se u n)ev!?ovom .srcu sm~t~,a tuga, slicna onoj koju malocas doz!v~. Hr1St. Probivsi se kroz stotinu glasno zvonecih, placucih struna,. on brzo pohrli prema Isusu i nezno poljubi njegov hladni obraz, Tako blago, tako nezno s takvom bolnom Ijubavlju i ceznjorn da, i da je Isus bio cvet n.a, ta?usnoj sta?ljieici, ne bi ga pomerio tim poljupcem m11 bi stresao bisernu rosu s njegovih cistih latica. v~~da - rece Isus i munjom svoga pogleda obasja tu CUdo.visnu vgromad~ nakostresenih senki u koju se bese pretvonla dusa Iskar.lOtskog, ali u bezdanu dubinu njenu ne mogade da promkne. - Juda! Zar celovorn izdajes sina covecjega? . I vide kako uzdrhta i pokrenu se ceo taj cudovisni haos ..Nem i, strog kao smrt u svojoj gordoj velicini stajase Jud.~ 1: K~~lOta, a unutra u njemu sve jaukase, grrnljase i zavijase hiljadu bujnih i vatrenih glasova: "Da! Celovom Ijubavi mi te izdajemo. Celovom Ijubavi predajerno te na porugu, na muke, na smrt! Glasom Ijubavi dozivamo dzelate iz tamnih jazbina i stavlja~o kr~t - i visoko nad temenom zemlje ciizemo na krstu ljubavlju razapetu ljubav!" Tako stajase Juda, nem i hladan kao smrt a kriku u njegovoj dusi odgovarahu povici i galama koji se digose oko Isusa. Sa grubom neodlucnoscu naoruzane sile s ncspretnoscu nejasno shvatanog cilja vec ga hvatahu za r uke vojnici ~u~uc~ ga nekud, poimajuci svoju neodluc1I0st k.~o protivl)en)e,. ~ svoj strah kao podsmeh i porugu nad .nJ.lm~. Kao gornilica uplasenih jaganjaca tiskahuse lICe~lC1,mst,a ~e sprecavajuci, ali svemu smetajuci - i cak 'ial~lma. sebi; 1 ~amo malobrojni odlucise se da hodaju i da dcjstvuju odvojeno od ostalih. Guran sa svih strana Simon Pctar s naporom, kao da je izgubio svu svoju snagu, 121

120

potrze iz korica mac i slabo, kosim udarom spusti ga na glavu jednog od sluzitelja hrama ali ne nanese mu nikakve povrede. I opazivsi to, Isus mu naredi da bad nepotrebni mac, i, slabo zveknuvsi. pade pod noge zelezo, ocito do te mere liseno svoje ubilacke i ubistvene moci da nikom ni na um ne padase da ga digne. Tako i ostade da leZi pod nogama, i mnogo pana potom nadose ga na tome istome mestu de ea koja dodose da se igraju, i nacinise od njega svoju igracku. Vojnici su gurali ispred sebe ucenike, a oni su se po novo skupljali u gomilu i tupo im se pleli pod noge, i to se nastavljase sve dok vojnike ne obuze prezriva jarost. I jedan cd njih, narnrstivsi obrve, krenu prema razvikanom Jovanu; drugi grubo zbaci sa svog ramena Tominu ruku dok ovaj pokusavase nesto da mu objasni, i prema samim Tominim ocima, iskrenim i prozracnim, podize se ogromna vojnikova pesnica i pobeZe Jovan, i pobegose Toma i Jakov, i svi ucenici koliko ih bese pobegose ostavivsi Isusa. GubeCi plastove, udarajuci se 0 drvece , spoticuCi se 0 kamenje i padajuCi, bezali su u brda, gonjeni strahom, i u tisini noci obasjane meseCinom glasno je tutnjala zemlja pod udarima mnogobrojnih nogu. Neko nepoznat, verovatno tek razbuden iz postelje jer bese umotan samo pokrivacem, uzbudeno se muvase u gomili vojnika i sluzitelja hrama. Ali kad htedose da ga zadrze i kad ubvatise za pokrivac, on uplaseno viknu i pobeze kao i ostali, ostavljajuCi svoju haljinu u rukarna vojnika. Tako je,. potpuno go, bezao taj covek krupnim skokovima, i njegovo nago telo strasno se belasalo na mesecini. . Kad Hirsta odvedose, izide iza drveta Petar koji se bese sakrio, i na rastojanju po de za uCiteljem. I, ugledavsr pred sobom drugog coveka koji idase cutke , pomisli da je - to Jovan i tiho ga oslovi: . _ Jovane, ti si? _ A, to si ti, Petre? odgovori ovaj zastavsi, i Petar po glasu prepoznade izdajnika. - A zasto, Petre, nisi pobegao zajedno sa ostalima? Petar zastade i sa gnusaniem procedi: _ Otidi od mene, satano! Juda se nasmeja i,ne obraca.juCi vise paznju na Petra, pode dalje, tamo gde su dimljivo svetlele buktinje i gde se . 122

zveket oruzj~.me.sao s razgovetnim zvukom koraka, Krete oprezno .za njim 1 Pe!ar, ~tako g.otovo istovremeno stupise u ~vo~:ste p'rvosvest~mkovo 1 umesase se u gomilu sluzitelja koji se grejahu kraj vatri. Juda je sumorno greJao nad .vatrom ruke, i CUO je kako negde iza njega Petar govon: Ne, ja ga ne poznajem. ~li ta~o ~ce~idn~ ostajahu. pri svome, da je on jedan od Hristovih ucem~a, jerPetar JOS glasnije ponovi: Ne znam, 1 ne razumem sta govorite! . Ne osvrcu~i se i smeseci se nehotice, Juda potvrdno klirnnu glavom 1 promrmlja: ' Tako, tako, Petrel Nikom ne ustupaj svoje mesto pored Isusal I ne vid~ on k~ko )e .izisao iz dvorista preplaseni Petar da se ~Ise ne bi pOJaVlO. I od te veceri pa do same rsusov~ s~rtl n~ .VI~~ Juda u blizini nijednoga od ucenika; u celoj tOJ .gor~lll~bili su s.amo nji~v dvojica nerazdvojni do same smr~!, divlje vezan! zajednickom patnjom onaj ~oga stavise na por':lge I muke, i onaj sto ga izdade. Iz Jed~o~ p~hara. patnje, kao braca, pili su oba, izdati i izdajnik, I ognJena moc jednako je pekla cista i necista usta. Pa~ljivo ~a.gledan u. plamen ognjista koje je ispunjavalo. OCI osecajem vrehne,. pruzajuCi prema vatri duge nemlfl:~e ruk~,. say bez.obhcan u smesi ruku i nogu, drhtavih senki I svetlosti, Iskariotski mrrnljase zalosno i promuklo: Kako je hladno! Boze moj, kako je hladno! .T~k?,. v~rovatno, kad nocu odlaze ribari ostavivsi na obali t~nJaJucu vatru, iz tamn.e dubine mora izbija nesto st? puze. p,rem.a vatn, glevda J~ pazljivo i divlje, vuce se pi em~ nJoJ svim svojim clancima, i zalosno i promuklo mrrnlja: - .Kako je.hladno.!. Boze moj, kako je hladno! .i., Odjednorn IZ~ ~voJlh leda Juda zacu glasne povike, VI1Sku.I s.meh vojnika, pune poznate, sanjivo pozudne /.Io~e, 1 plJe.sk~v.e, kratke udarce po zivom telu. Okrete se, prozet m~nJeVltlm bolom u celom telu, u svim kostima to su tukli Isusa. Znaci tako! 123

Vide kako vojnici odvedose Isusa u svoju strazarnicu. Noc je prolazila, gasile su se vatre i p~kriyale se p~pelo.~, a iz vojnicke zgrade jos uvek su dopirali potmuh P?VICI: smeh, psovke. To su tukli Isusa. Kao zal.utao, Iskariotski je hitro trcao kroz prazno dvoriste, zastajao u trku, dizao glavu i nastavljao d.a trci, z~cude~~.nalecuCi n~ v~~re;. na zidove. Zatim se pribi uza zid vojnicke zgrade .1, dizuci s~ na prste, priljubljivase se uz prozor, uz pukotme vr~t.~, I zeljno gledase sta se tamo desava. Vide tesnu, zagusljivu sobu, prljavu kao. sve .vojnicke., zg~ade na. s~etu,. sa upljuvanim podom I tankim, umascemm, ~mr~Jamm zidovima, kao da se po njima islo ili ldalo: I vide ~ov~ka koga su tukli. Tukli su ga po lieu, po glavi, dobaclvah g~ k~o meki zavezljaj s jednog kraja na dr~gi; ~.k~ko ?vaJ mJ~ vikao niti se protivio, povremeno bi pocinjalo lz~~ed~~l, posle . napregnutog promatranja, da on zaista mJ~ ZIV covek, nego neka meka lutka, bez kostiju i krvi. I ugibala se ona cudno, kao lutka, i kad je u padu udarala glavom 0 kameni pod, nije se stvarao utisak udara tvrdim 0 tvrdo, nego da udara stalno nesto meko, lako. I ka? se dugo gledalo, to je postajalo nalik na nekakvu beskraJnu,.cudnu igru _ ponekad gotovo do potpune obma~e. Posle jednog snaznog udarca covek, ili lutka, klonu mekim pokretom n~ kolena prema vojniku koji je sedeo; sada. ga. ovaj odgurnu, iona, prevrnuvSi se, klece ispred sledeceg, I .t.os~ nastavljalo, nastavljalo. Dize se silna gr~Ja, s~.eJunJ~, I Juda se rakode osmehnu - kao da mu Je necija snazna ruka zeleznim prstima raskinula usta. Behu to obmanuta Judina usta. Noc se otezala, i vatre su jos gorele. Juda se ~trZe .od zida i polako se dotetura do j~d~1e vatr~.' razgrnu zeravicu i mada hladnocu sad ne osecase, pruzi iznad vatre ruke koje lako podrhtavahu. I ceznjiv~ poce ~a I?r}~}ja:. _ Ah, boli, kako boli, sincicu mOJ, smCICU, sincicu!
y y

drugu, poce njegovim licem da trlja upljuvani pod. Pod samim prozororn. spavao je vojnik, otvorivsi usta sa belini sjajnim zubima; ali necija siroka leda i debeo, go vrat zaklonise prozor, i vi se se nista ne mogase videti. I odjednom zavlada tisina. Sta je to? Zasto cute? Da nisu shvatili? U jednorn trenutku cela Judina glava se, u svim svojim delovima, ispunjava bukom, krikom, urlikom hiljad~ ra~~:snelih misli. ~ogodili su? Shvatili su da je to - najbolji covek? - to Je tako prosto, tako jasno. Sta li [c sad a tamo? Klece pred njim na kolenima i tiho placu, ljubeci mu noge? Evo ga, izlazi on ovamo, a za njim pokorno puze oni dolazi ovamo, k Judi, dolazi kao pobednik, kao covek, kao gospodar istine, Bog ... Ko obmanjuje Judu? Ko je u pravu? . Ali ne. Opet krik i galama. Biju opet. Nisu shvatili, uisu pogodili i biju jos jace, jos bolnije biju. A vatre dogorevaju pokrivajuci se pepelom, i dim iznad njih je prozracno siv kao i vazduh, i nebo je svetlo kao i mesecina. To nastaje dan. Sta je dan? - pita Juda. Sve se odjednom zapali, zasvetle, postade mlado, dim pri vrhu nije vise siv, ne go rumen. To izlazi sunce. Sta je sunce? - pita Juda.

VIII Judu su pokazivali prstima i neki prezrivo, a neki s

mrznjom- i strahom govorahu:'

Gledajte: to je Juda Izdajnik! To je vec pocinjala njegova sramna slava na koju je l be zanavek osudio. Hiljade godina ce proci, narodi ce III mjivati narode, a u vazduhu ce jos uvek zvucati reci Igovorene s prezirom i strahom, reci koje dobacuju i dllhri i zli: Juda Izdajnik ... Juda Izdajnik! Ali on ostajase ravnodusan prema onom sto 0 njemu I'tlvore, utonuo u svepobedujuce, usijano osecanje radoz11 .losti. Od samog jutra, kad iz strazarske zgrade izvedose 125

Boli, jao, boli! ... Potom opet pode ka prozoru kroz cije se ~rne reset.~e probijala mutna svetlos.t, i o~e~ po~~ gledati k~ko. biju Isusa. Jednom pred sarmm Iudinirn ocrma promace nJegovo crnpurasto, sad iznakazeno lice pr~kriveno gustom: zamrsenom kosom. I necija se ruka zan u tu kosu, obon coveka i, ravnomerno trzajuci glavu s jedne strane na 124

pretuceriog lsusa, Juda je isao za njim i nekako cudno nije osecao ni ojadenost, ni bol, ni radost vec samo neodoljivu zelju da sve vidi i sve cuje, lake cele noci nije spavao, telo mu je bilo lako; kad ga ne bi propustali napred, potiskivali ga, on bi razmicao narod guranjem i vesto bi se probijao u prvi red; i ni za trenutak nije ostajalo mirno njegovo zivo i bistro oko. Za vreme Hristova saslusavanja kod Kajafe, da ne bi propustio ni rec, Juda je stavio ruku iza uha i potvrdno klimao glavom, mrrnljajuci: . / Da, da! Cujes li, lsuse! Ali slobodan nije bio - kao muha vezana koncem: ona zujeci leti tamo-arno, ali ni za trenutak je ne oslobada . poslusni i uporni konac. Neke kamene misli behu u Judinom potiljku, i bio je za njih cvrsto vezan; on kao da ne znadase kakve su to misli, zaobilazase ih, ali ih osecase neprestano. A povremeno one bi se odjednom nadnosile nad njim, pritiskivale ga, pocinjale da ga dave svom svojom nezarnislivom tezinom - kao da se svod kamene pecine polako i strasno svaljuje na njegovu glavu. On bi se tada hvatao rukom za srce, nastojao bi da se say pokrece, kao ozebao, i zurio bi da prenese pogled na drugo mesio, na neko novo mesto. Kad su lsusa izvodili od Kajafe Juda je sasvim izbliza susreo njegov umorni pogled i, nekako ne shvatajuci, nekoliko puta je prijateljski klimnuo glavom: _ Ja sam tu, sine, tu sam! -:- promrmlja zurno i zlobno munu u leda nekakvog zevzeka koji mu stajase na putu. Sada, u ogromnoj, .buenoj gomili SVL krenuse k Pilatu, na poslednje saslusanje i presudu, i stalno sa istim nepodnosljivim ljubopitstvom Juda brzo i pozudno posmatrase lica Ijudi koji stizahu u sve vecem broju. Mnogi mu behu potpuno nepoznati i Juda ih nikad ne bese video, ali zapazao je i takve koji su lsusu klicali: "Osana!" - i sa svakim korakorn njihov broj kao da se uvecavao. "Tako, tako! - brzo pomisli Juda, i u glavi mu se zavrte, kao da je pijan. - Sve je svrseno. Sad ce oni , povikati: on je nas, to je lsus, sta vi radite? I svi ce shvatiti . 1. .. " Ali oni sto veruju islisu cutke. Jedni su se pritvorno smesili, praveci se da ih se sve to ne tice; drugi su uzdrzano nesto govorili,ali u sveopstoj guzvi, u glasnoji 126

jl.be.z.u~~jen~j ~a.lami HI:istovih neprijatelja potpuno su se gub]h njrh?v] tihi glasovi. I op~.t postade lako. Odjednom Ju~a .opaz] r;edaleko ,!~mu koji se oprezno priblizavase i, ~mls.h,:,sl nesto u brzini, htede da mu pride. Kad vide Izd~JllI~a ~?~a. se uplasi i .htede se sakriti, ali u uskoj, prljavoj UhCICI,izrnedu dva zida, Juda ga sustize: Tomo! Ta cekaj! Ton:a z.astade i, pruzajuci .pred se be oberuke, svecano izustr: Otidi od mene, satano! lskariotski nestrpljivo odmahnu rukom. -:- Bas si glup, Tomo, mislio sam da si pametniji od drugih. Satana! Satana! To bi tek trebalo dokazati! Opustivsi ruke, Toma zacudeno upita: . Ali ~ar nisi ti izdao ucitelja? Svojim ocima sam v~?e? ka~o vS] ~oveo vojnike i pokazao im lsusa. Ako to IlIJe izdaja, sta Je onda izdaja? .A. J?rugo nesto, drugo - zur~o rece Juda. -Cuj, VdS ovde lm~. mnog? ,!reba da se SVIokupite zajedno i da glasno zatrazite: pustajte lsusa, on je nas. Nece vas odbiti ncce se usuditi. Sami ce shvatiti. . . ' - Sta je tebi, sta je tebi, - odlucno odmahnu I'll~a~a .To~~ --:-. zar ne vidis koliko je tu naoruzanih vojnika ] sluzitelja hrama. A zatim, sud jos nije odrzan, i 1111 ne tr~ba. da ometamo sud. Zar sud nece shvatiti da je Isus nevm, ] zar nece narediti da ga smesta oslo bode? " - I ti tako mislis? zamisljeno upita Juda. lomo, Tomo, ali ako je to istina? Sta onda? Ko je u pravu? Ko je obmanuo Judu? Mi smo nocas govorili svu noc i odlucili: sud ne moze osuditi nevinog. A ako osudi ... No! -pozurivaSe' g~ Juda. ... ond~ to nije sud. I oni ce se zlo provesti kad hude trebalo dati odgovor pred pravim Sudijom. Pred pravim! Zar jos postoji pravi! - nasmeja se
v

luda ,

.-: I syi .nasi su .te.be prokleli, ali kad govoris da nisi rzdajnik, mislim da bi ti trebalo suditi ... . Ne ~aslu~~ysi do kraja, Juda se naglo okrete i brzo pohita mz ,UhClCUza gomilom koja se udaljavase. Ali uhrzo uspon korake i pode bez zurbe, pomislivsi da veliko 127

mnostvo uvek ide sporo, i covek koji ide sarn mora da ga stigne. Kad Pilat izvede Isusa iz svoga dvorca pred svetinu, Juda, pritisnut uz stub teskim ledima vojnika, besno vrteci glavom da bi bar nesto video izmedu dva blistava slema, odjednom jasno oseti da je sve svrseno. Pod suncem, visoko iznad glava gomile, on ugleda Isusa, okrvavljenog, bledog, s trnovim vencem koji mu se bodljama zario u celo; stajao je na rubu uzvisenja, vidljiv od glave do malih, pocrnelih nogu, i tako je mirno cekao, tako je bio jasan u svojoj neporocnosti i cistoti, da samo slepac koji ne vidi sunca ne bi to video, da samo bezumnik ne bi shvatio. A narod cutase be se tako tiho da Juda cu kako dise vojnik sto stoji pred njim i kako pri svakom njegovom dahu lako skripi remen na njegovu telu. "Da. Sve je svrseno. Sada ce oni shvatiti" - pomisli Juda, i odjednom nesto cudno, nalik na zaslepljujucu radost pada sa beskrajno visoke planine u dubok, blestav ponor zaustavi njegovo srce. Prezrivo opustivsi usne prema okrugloj, izbrijanoj bradi, Pilat dobacuje gomili suhe, kratke reci - kao sto se kosti bacaju coporu gladnih pasa, s narnerom da se zavara njihova pozuda za svezom krvlju i zivirn, uzdrhtalim mesom. Dovedoste mi ovoga coveka koji, kao, narod otpaduje, i eto ja ga pred vama ispitah, i ne nalazirn na ovom coveku nijedne krivice sto vi na njega govorite ... Juda zatvara oci. Ceka. I .ceo narod zavapi, zaurla hiijada zverskih ijudskih glasova: Na smrt! Raspni gal Raspni gal I evo, kao da se ruga samonie sebi, kao da u jednom trenu zeli da dozivi svu neizmernost pada, bezumija i ponora, taj isti narod vice, vapi, zahteva hiljada zverskih i ijudskih giasova: Pusti nam Varavu! Njega raspni! Raspni gal Ali Rimljanin jos nije izgovorio svoju odlucujucu rec: preko njegova izbrijana nadmenog lica preiaze drhtaji odvratnosti i gneva. On razume, on je razumeo! Evo on govori tiho slugama svojim, ali se njegovglas na cuje u

urliku gomiie. Sta on govori? Nareduje im da uzmu maceve i da nasrnu na ove bezumnike? Donesite vode! Vode? Kakve vode? Zasto? Evo ga on mije ruke zasto Ii on mije svoje bele, ciste ruke ukrasene prstenjem i zlobno vice, dizuCi ih, vice narodu koji zacudeno cuti: Neduzan sam u krvi ovoga pravednika. Vi cete videti! Jos kapije voda s njegovih prstiju na mramorne ploce, a nesto se meko prostire ispred Piiatovih nogu i vreie, ostre usne ijube njegovu ruku koja se bespornocno protivi -:- priljubJjuju se uz nju poput klesta, sisu krv, gotovo ujedaju. Sa odvratnoscu i strahom on gleda dole - vidi veliko telo koje se uvija, vidi divlje razdvojeno lice i dva ogrornna oka, tako cud no razlicita jedno od drugog, kao da se za njegove noge i ruke ne hvata jedno stvorenje, nego mnogo njih. I cuje otrovan sapat, isprekidan, vreo: mudar! .~i. si mudar! ... Ti si plemenit! ... Ti si mudar, . I takvom istinski satanskom radoscu gori to divlje li~e koje, uz povike, nogom odguruje Pilat, i Juda pada nicice. I, l~z~Ci na karr:enim plocarna, nalik na oborenog davola, on jOS uvek pruza ruku prema Pilatu koji odlazi i vice, kao strasno zaljubljen ccvek: Ti si mudar! Ti si mudar! Ti si plemenit! Zatim se okretno dize i bezi, pracen grohotnim srnehom vojnika. Jer jos nije sve svrseno. Kad ugledaju krst, kad ugledaju eksere, mogli bi da shvate, i tada ... Sta tada? Uzgred ugleda zapanjenog, bledog Tomu, i zboz ncceg mu umirujuce klima glavom, a zatim trci za Isusorn koga vode na gubiliste. Tesko je ici, sitno kamenje se kotrlja ispod nogu, i odjednom Juda oseca kako je umoran. Say se unosi u brigu za onoga da sto bolje stupi nogom, smuceno gleda oko sebe i vidi uplakanu Mariju Magdalinu, vidi mnostvo uplakanih zena kosa im raspustena, oci crvene, usta iskrivljena - vidi svu neizmernu tugu nezne zenske duse izlozene poruzi. Juda odjednorn zivahne i, ulucivsi trenutak, pritrcava Isusu: -Ja cu s tobom - sapce zurno.
,) Iuda Iskariotski

128

129

Vojnici ga teraju udarcima biceva, i,uvijajuCi se da bi izbegao njihovo sibanje, pokazujuci vojnicima iscerene zube, on zumo dodaje: la cu s tobom! Tamo! Razumes, tamo! Brise krv s lica i preti pesnicom vojniku koji se osvrce nasmejan i pokazuje ga drugima. Trazi zbog neceg Tomu - ali ni njega niti ikoga od ucenika ne, vidi u gomili koja ide za osudenikom. Ponovo oseca premorenost i tesko pokrece .noge, pazljivo pogledoin ispitujuci ostro, beta kamenje koje se kotrlja.

. .. Kad bi dignut cekic da prikuje uz drvo levu Isusovu ruku, luda zatvori oci i citavu vecnost ne dise, ne vidi, ne zivi, ne go je say pretvoren u sluh. AIi evo sa skripom udari zelezo 0 zelezo, i jedan za drugim tupi, kratki udari - cuje se kako ulazi ostri ekser u meko drvo, razrnicuci njegovo tkivo ... ledna ruka. 10s nije kasno. Druga ruka. 10s nije kasno. Noga, druga noga - zar je sve svrseno? Neodlucno otvara oci i vidi kako se, ljuljajuci se, dize krst i upada u jamu. Vidi kako se s naprezanjem, stresajuci se, mucno istezu Isusove r~ke, kako mu se sire rane - j' kako mu odjednom odlazi pod rebra opusteni trbuh. Istezu se, istezu se ruke, postaju tanke, postaju bele, iscasuju se u ramenima, i rane pod ekserima se crvene, klize - evo sad ce se raskinuti ... Ne, zaustavilo se. Sve se zaustavilo. Samo se rebra pokrecu, dizana kratkim, dubokim disanjem. Na samom temenu zemlje dize se krst - i na njemu raspeti Isus. Ostvarili su se uzas i snovi lude Iskariotskog - ob se dize s kolena na kojima je zbog neceg klecao, i hladno se osvrce oko sebe. Tako gleda surovi pobednik koji je vet resin u srcu svome da sve preda razaranju i smrti i koji poslednji put obuhvata pogledom tud i bogat grad, jos ziv i bucan, ali vec avetinjski pod hladnorn rukom smrti. I odjednom isto tako jasno, kao svoju uzasnu pobedu, vidi Iskariotski njenu zloslutnu kolebljivost. A sta ako oni odjednom shvate? 10s nije kasno. Isus je jos ziv. Eno, gleda vapijucim, ceznutljivim ocima ... 130

Sta moze da zadrzi od kidanja tanusnu opnu koja prekriva Jjudske oci, tako tanku kao da je sasvim i nerna? [ odjednom oni shvate? Odjednom u svoj svojoj stravicnoj masi Ijudi, zena i dece krenu napred, cutke, bcz krika, satru vojnike, preplave ih do usiju svojom krvlju, izvuku iz zemlje prokleti krst i rukama onih sto ostanu zivi, visoko nad temenom zemlje dignu slobodnog Isusa l Osana! Osana! Osana? Ne, bolje da luda legne na zemlju. Ne, bolj . da on, lezeci na zemlji i cereci zube kao pas, posmatra i ceka dok se ne dignu svi oni. Ali sta se to desilo s vremcnom? Cas kao da se sasvim zaustavlja, tako da do de coveku da ga gura rukama, da ga bije nogama, da ga siba bicern kao lenog magarca - a cas bezumno prolece s nekakvc planine i zaustavlja dah, i ruke uzalud traze oslonae. Eno, place Marija Magdalina. Eno, place' mati Isusova. Nek placu, Zar znace sad bilo sta te suze, suze svih majki, svih zena na svetu! Sta su suze? - pita luda i besno gura nepokretno vreme, bije ga pesnieama, psuje ga kao roba. Tude jc i zato je tako nepokorno. Oh, kad bi ono bilo ludino - ali ono pripada svima ovima sto placu, smeju se, brbljaju, kao na trzistu; ono pripada suneu; pripada krstu i sreu Isusa koji umire tako polako. Bas je podlo ludino sree! On ga drzi rukom, a 0110 vice: "Osana!" tako glasno da ce evo svi cuti. On ga pritiskuje k zemlji, a ono vice: "Osana, osana!" kao brbljivae koji po uliei razbaeuje svete tajne : .. Cuti! Cuti! Odjednom glasni, isprekidani plac, gluhi poviei, uzurbano kretanje prema krstu. Sta je to? Shvatili su? . Ne, Isus umire. Moze li i to biti? Da. Isus umirc. Blede ruke su nepomicne, ali po lieu, po grudirna i nogama proticu kratki trzaji. Moze li i to biti? Da, umirc. Disanje je sve rede. Zaustavilo se ... Ne, jos jedan uzdah, jos je na zemlji Isus. I jos? Ne .. : Ne ... Ne ... Isus jc umro. Svrseno je. Osana! Osana!

Ostvarili su se uzas i snovi. Ko ce sadoteti pobedu iz ruku lude iz Kariota? Svrseno je. Neka 'se svi narodi koji
9*

131

postoje na zemlji okupe oko Golgote i neka zavape milionima svojih grla: "Osana! Osana!" - i neka mora krvi i suza proliju u njenom podnozju - naici ce samo na sramni krst i na mrtvog Isusa. Mirno i hladno Juda posmatra umrloga, za trenutak zaustavlja pogled na obrazu koji je jos juce poljubio oprostajnim poljupcem, i polako odlazi. Sada ~ve ~reme pripada njemu, i on ide bez zurbe; sad cel~ zemlja pnpada njemu, i on koraca cvrsto, kao zapovednik, kao car, ~ao onaj koji je beskrajno u radosno na ovom svetu sam. Primecuje Isusovu majku i strogo joj govori: Places, majko? Placi, placi, i dugo ce jos plakati s tobom sve matere zemlje. Dotle, dok ne dodemo zajedno Isus i ja i dok ne razorimo smrt. .. .. Sta je njemu - je li bezuman ili se ruga~ taj IzdaJmk~ Ali on je ozbiljan, i njegovo je lice strogo, I u b~zum~oJ zurbi njegove oci ne lete kao pre. Evo, zaus.tavlO se I. s hladnom paznjom razgleda novu, malu zernlju. Mala je postala, i on je svu oseca pod sv0)in: nogama;. gleda na mala brda koja se polako pokrivaju rumenilorn P?d poslednjim suncanim zracima, i brda oseca PO? SVOJI~ nogama; gleda na nebo koje je siroko otvonlo sV?Ja modra usta, gleda na okruglo sunce koje se bezu~pesno trudi da sazeze i da oslepi - i nebo i sunce oseca pod svojim nogama. Beskrajno i radosno sam, on je o~lOlo osetio bespomocnost svih sila koje dejstvuju u svetu, I sve ih je bacio u provaliju. .. . I stupa dalje mirnim i samouvererum koracima. I ne ide vreme ni ispred njega, ni iza.njega; pokorno, zajedno s njim krece se ono svom svojom nevidljivom gromadom. Svrseno je.

IX
Kao stari prevarant, kasljucajuci, ulizi~ki se smeSe~i, uz bezbroj naklona, javio se pred sinednonom J~da IZ Kariota - Izdajnik. Bilo je to drugog dana posle Hnst.'?v~ ubistva, oko podne. Bili su okupljeni svi, njegove sud.lJe ~ ubice: i prestareli Ana sa svojim sinovima, bucrnastim I

odvratnim slikama i prilikama oca, i slavohlepljem ~zjedani Kajafa, njegov zet,' i svi ostali clanovi. sinednon~ koji su svoja imena ukrali od Ijudsk,?g pam,~e?Ja - boga.tl i ugledni sadukeji, oholi .zbog ?v.oJe ~O.~I I poznavanja zakona. Cutke su docekali Izdajnika, I njihova nadmena lica ostase nepomicna: kao da nista nije uslo. ~ak najmanji i najbeznacajniji od ?jih, !la ~?~a .ost~h msu obracali paznju, sada je dizao UVISsvoje PtJc~e hce I g~edao kao da nista nije uslo. Juda se klanjao, klanjao, klanjao, a oni su gledali i cutali: kao da ni)e usao c?~ek, ~eg? da ~e uvukao necisti insekat koga niko ne vidi. Ah ruje bio takav covek Juda iz Kariota da bi se zbunio: oni su cutali, a on se klanjao i mislio da ako i do veceri ustreba, on ce se i dotle klanjati. Najzad nestrpljivi Kajafa upita: Sta hoces? Juda se jos jednom poklonii glasno re~e: .. To sam ja, Juda iz Kariota, onaj koji yam je predao Isusa Nazarecanina. .. . . I sta onda? Dobio si svoje. ClStI se! naredi Ana, ali Juda kao da na cujase naredenje nastavi da se klanja. Kajafa upita Anu: Koliko mu je dato? Trideset srebrnika. Kajafa se osmehnu, osmehnu se i sam ~edi Ana, ~ preko svih nadmenih lica prelete veseo s~esak; .a onaj koji je imao pticje lice, cak se glasno nasrneja. I; pnmetno bledeci Juda brzo prihvati: -.:. Da da. Naravno, veoma malo, ali zar je Juda nezadovolja'n, zar Juda vice da su ~a oplj.ackali? ~n je zadovoljan. Zar nije posluzio svetoJ. stvar~? Svetoj! Z~r najmudriji Ijudi ne slusaju sad, Ju~u 1 I~e mlsle:. on je .nas, ./uda iz Kariota, nas brat, nas prijatelj, ./uda lZ Kan?ta: Lzdajnik? Zar Ana nece da k}ekne. na kolena i d.a poljubi Judi ruku? Samo sto Juda nece dati, on je kukavica, on se boji da ga ne ugrizu. Kajafa rece: Isteraj psa. Sta on laje? , Izlazi odavde. Nemamo vremena da slusamo tvoje brbljanje - ravnodusno rece Ana. . . . ./uda se uspravi i sklopi 06. Ona pntvornost koju je

132

133

!a.~o lako nos~o. cel~g zivota odjednom postade nepodnosljivo breme; I jednim pokretom trepavica on ga zbaci sa sebe. I kad ponovo pogleda na Anu, njegov pogled bese ne~osr.ed~n, i otvoren, i strasan u svojoj goloj istinitosti. Ail om m na to ne obratise paznju. Hoc~~ d,~ te palicama isteraJu? - viknu Kajafa. Tesko disuci pod teretorn strasnih reci, on se dizao sve vise i vise da bi ih otuda bacio na glave sudija. I promuklo upita: A znate li vi ... znate 11' . . . ko je b'10 on, onaJ . koga ste juce osudili i raspeli? Znamo.lzlazi! Jednom recju on ce sad pocepati tu tanku opnu sto za~lanja njih~ve oe~ -:- i sva ce zemlja uzdrhtati pod tezmorn nepostedne istine! Imali su dusu - sad a ce ostati bez nje imali su zivot - sad ce izgubiti zivot; imali su pred ocima svetlost - sada ce ih prekriti vecna tama i uzas. Osana, Osana! I evo njih, tih strasnih reci koje razdiru grlo: .' On .nije bio prevarant. Bio je nevin i cist. Cujete 11?Juda vas je obmanuo. On yam jeizdao nevinog coveka. Ceka. I cuje ravnodusni, staracki Anin glas: I to je sve sto si imao da kazes? ~ Cini se da me niste razumeli govori Juda d?stoJa?stven?~ bledeci. - Juda vas je prevario. Isus je bio nevin. Ubili ste nevinog coveka. On~j koji ima pticje. lice smesi se, ali Ana je ravn?dusan, Ana se dosaduje, Ana zeva. I, ugledajuci se na njega, zeva Kajafa i govori umorno: . Sta su mi pricali 0 pameti Jude iz Kariota? To je prosto budala, veoma dosadna budala! . Sta?! - vice Juda, say obliven mracnim besom. ---:..A ko .ste vi, I?udraci? Juda vas je prevario - cujete li? ~IJe on izdao njega nego vas, pametne, vas, silne, predao je sramnoj smrti koja se nece zavrsiti nikada. Trideset srebrnika! Da, da. Ali to je cena vase krvi, prljave kao one pornije koje zene prosipaju izvan svojih kuca. Ah, Ana stari,. sedi, glupi Ana, koji si se nagutao zakona, zasto nisi dao jedan srebrnik, jedan obol vise? Jer s tom cenom ces otici zanavek!
v ;. v

-. Napolje! - povi~a pomodreli Kajafa. Ali Ana ga zaustavi pokretom ruke I, kao pre, ravnodusnim glasom upita Judu: Je li sad sve? Jer ako podem u pustinju i viknem zverima: zveri jeste li cule kojom su cenom ocenili Ijudi svoga Isusa, sta ce zveri uciniti? Izici ce iz svojih brloga, zaurlace od gneva, zaboravice svoj strah od coveka, i sve ce doci ovamo da vas pozdru! Ako kazern moru: more, znas li kolikom su sumom Ijudi procenili svoga Isusa? Ako kazern gorama: gore, znate li kolikim su iznosom Ijudi ocenili Isusa? I more i gore napustice svoja mesta, odredena od iskoni, i doci ce ovamo, i srucice se na vase glave! Da nece Juda da postane prorok? On govori tako glasno! podsmesljivo primeti onaj s pticjim licem i ulizicki pogleda Kajafu. ' Danas sam video bledo sunce. Sa uzasorn je gledalo na zemlju i govorilo: a gde je covek? Danas sam video skorpiona. Lezao je na kamenu, smejao se i g~~orio: a gde je c<?vek? Prisao sam blizu i pogledao mu u OCI. Ion je gledao I govorio: a gde je covek, recite mi ne vidim! Ili je oslepeo Juda, siroti Juda iz Kariota! ' I Juda glasno zaplaka. Bio je u tom trenutku nalik na ludaka, i Kajafa, okrenuvsi se, prezrivo mahnu rukorn. A Ana malo razmisli i rece: . Vidim, Juda, da si zaista malo dobio i da te to uzbuduje. Evo jos novca, uzmi i daj svojoj deci. On baci nesto sto ostro zveknu. I jos ne utihnu taj zvuk, kada se drugi, slican, nadoveza na nj: to je J uda sakama bacao srebrnike i obole u lica prvosvestenika i sudija, vracajuci pia tu za Isusa. Kao kosa kisa letele su monete, pogadajuci ih u lica, padajuci na sto, kotrljajuci se po podu. Neki od sudija zaklanjahu se rukama dlano~i~a, drugi p<?skakase s mesta vicuci i psujuCi: Nastojeci da pogodi Anu, Juda baci poslednji komad novca, ~oji je dugo trazila po dnu. kese njegova drhtava ruka, pljunu i gnevno izide. . Da, da! - mrmljao je, prolazeci brzo ulicicarna i p~aseCi decu. -. Ti si, cini se, plakao, Juda? Zar je zaista bio u pravu Kajata govoreci da je glup Juda iz Kariota? Ko place na dan velike osvete, taj je nije dostojan, znas li 135

134

ti to, Juda? Ne daj svojim ocirna da te obmanjuju, ne daj svome srcu da laze, ne zalivaj vatru suzama, Juda iz Kariota! Isusovi ucenici sedeli su u zalosnom cutanju i osluskivali sta se desava izvan kuce. J05 je postojala opasnost da se osveta lsusovih neprijatelja nece ograniciti na njega samog, i stalno su ocekivali upad strazara i, mozda, nove smrtne kazne. Pored Jovana kome je, kao voljenom Isusovom uceniku, narocito tesko pala uciteljeva smrt, sedeli su Marija Magdalina i Matej i poluglasno ga tesili, Marija, cije je lice bilo nateceno od suza, nezno je milovala rukom njegovu bujnu kosu, a Matej je poucno govorio recima Solomonovim: , - Koji je strpljiv bolji je od hrabra, a koji sobom vlada bolji je od osvajaca grada. U tom trenu gromko zalupivsi vratima upade Juda Iskariotski. Svi uplaseno poskakase i cak ne shvatise ko je to, a kad ugledase mrsko lice i ridu kvrgavu glavu, digose galamu. A Petar dize obe ruke i povika: - 1zlazi odavde, Izdajnice! Izlazi, jer cu te ubiti! Ali kad se bolje zagledase u 1zdajnikove oci i lice, ucutase sapcuci uplaseno: - Pustite gal Pustite l.U njega se uselio satana. Sacekavsi da ucute, Juda glasno povika: - Radujte se, oci Jude iz Kariota! Malocas videste hladne ubice, a evo su pred vama vec kukavicke izdajice! Gde je Isus? Pitam ja vas: gde je lsus? Bilo je neceg zapovednickog u promuklom glasu Jude iz Kariota, i Toma pokorno odgovori: Znas i sam, Juda, da su naseg ucitelja since raspeli. A kako ste vi to dozvolili? Gde je bila vasa Ijubav? Ti, voljeni ucenice, i ti, kamene, gde ste vi-bili kad su na drvetu raspinjali vaseg prijatelja? - A sta smo mogli mi da ucinirno, sam prosudi rasiri ruke Toma. -- Ti to pitas, Tomo? Da, da! - nagnu glavu u stranu Juda iz Kariota, i odjednom se gnevno sruci na njih: - Ko voli, taj ne pita sta da radi! On ide i cini sve! On place, on ujeda, on gusi neprijatelja i kosti mu lomi! Ko voli! Kada se tvoj sin davi, zar ides u grad i pitas
136

prolaznike: "Sta da radim? Sin mi se davi u vodi?" ~ nego se sam bacas u vodu i tones zajedno s njim! Ko voli! Petar namrsteno odgovori na Judin besni prigovor: Ja sam potrgao mac, ali je on sam rekao da ne treba. Ne treba? I ti si poslusao? - nasmeja se Juda.Petre, Petre, zar je moguce njega slusati? Zar se on ista razume u Ijude, u borbu? - Ko se njemu ne pokorava, ide u ad pakleni! - Pa zasto nisi posao? Zasto nisi posao, Petre? Ad ognjeni, sta je ad? Pa makar i posao, nasto ti dusa ako ne smes da je bacis u oganj kad hoces! - Cuti! - viknu Jovan ustajuci. - On je sarn hteo tu zrtvu, I njegova je zrtva prekrasna! - Zar postoji prekrasna llrtva, sta ti govoris, voljeni ucenice? Gde je zrtva, tamo je i dzelat, i izdajnici su tamo! Zrtva je patnja za jednoga, i sramota za sve ostale! 1zdajice, izdajice, sta ste ucinili sa zemljom? Sad gledaju na nju odozgo i odozdo i smeju se i vicu: pogledajte na tu zemlju, na njoj su raspeli Isusa! I pljuju na nju, kao ja! Juda gnevno pljunu na zemlju. - On je say Ijudski greh uzeo na sebe. Njegova je zrtva prekrasna! - ostajao je pri svome Jovan. - Ne, nego ste vi na sebe uzeli say greh. Voljeni ucenik! Zar nece od tebe poceti rod izdajica, pleme malodusnika i lazova? Slepci, sta ste ucinili sa zemljom? Pozeleli ste da je unistite, vi cete ubrzo Ijubiti krst na kome ste vi raspeli Isusa! Da, da, Juda yam obecava da cete Ijubiti krst! - Juda, ne vredajl - riknu Petar oblivajuci se crvenilom. - Kako bismo mi mogli pobiti sve neprijatelje njegove? Irna ih toliko mnogo! -- I ti, Petrel - gnevno uskliknu Jovan. - Zar ne vidis da se u njega uselio satana? Odlazi od nas, napasnice: Ti si pun lazi! Ucitelj je zabranio da se ubija. ~ Ali zar yam je zabranio i da umirete? I zasto ste vi zivi kad je on mrtav? Zasto vase noge hode, vas jezik brblja gluposti, vase oci trepcu - kad je on mrtav, nepomican, nem? Kako smeju da budu crveni tvoji obrazi, Jovane, kad ,su njegovi bledi? Kako smes ti da vices, Petre, kad on cuti? Sta da radite, pitate vi Judu? I odgovara yam
137

Juda, lepi Juda, hrabri Juda iz Kariota: umrite! bili ste duzni da legnete na put, da hvatate vojnike za maceve, za ruke. Da ih utopite u moru svoje krvi - da umrete da umrete! Pa rnakar sarn Otae njegov povikao od uzasa kad biste svi usli tamo! . Juda ucuta digavsi .ruku, i odjednom opazi na stolu ostatke jela. I s cudnim iznenadenjern, radoznaIo, kao da je prvi put u zivotu ugledao hranu, zagIeda se u nju i poIako upita: . . - Sta je to? Vi ste jeIi? A mozda ste i spavali? - Ja sam spavao - oborivsi krotko glavu odgovori Petar, vec osecajuci u Judi nekoga ko moze da nareduje. - Spavao sam i jeo. Toma odlucno i cvrsto rece: - Sve to nije tacno, Juda. Razmisli: kad bi svi umrli,' ko bi ispricao 0 Isusu? Ko bi Ijudima preneo njegovo ucenje kad bi svi umrli: i Petar, i Jovan, i ja? - A sta je sama istina u ustima izdajica? Zar ona ne postaje laz? Tomo, Tomo, zar ne shvatas da si ti samo cuvar kraj kovcega mrtve istine? Cuvar zaspi, i dolazi Iopov, i odnosi istinu sa sobom - i reci, gde je istina? ProkIet bio, Tomo! JaIov i siromah bices doveka, i vi s njim, prokletniei! - Sarn prokIet bio, satano! kriknu Jovan, i njegov uzvik prihvatise Jakov, i Matej, i svi ostaIi ucenici. Samo Petar cutase. . . - Ja idem k njemu! - rece Juda pruzajuci navise svoju ruku. - Ko ce za Iskariotskim Isusu? - Ja! Ja cu s tobom! - viknu Petar ustajuci. Ali Jovan i ostali ga prenerazeno zaustavise, govoreci: - Bezumnice! Zar si zaboravio da je on predao ucitelja u ruke neprijatelja? Petar se udari pesnieom u grudi i gorko zaplaka: - Pa kuda .da podem? Gospode? Kuda da podern? Juda je odavno, jos u vreme svojih usarnljenickih setnji, namenio mesto gde ce se ubiti posle Isusove srnrti; BiIo je to na brdu, visoko iznad Jerusalima, i stajalo je tamo samo jedno drvo, krivo, isibano od vetra koji ga je kidao sa svih strana, poluosuseno. Jednu od svoji.h
138

zalomljenih grana proteglo je prema Jerusalimu, kao da ga blagosilja ili da mu nesto preti, a Juda ju je izabrao zato da bi na njoj vezao uze. Ali put do drveta bio je veoma dug i naporan i mnogo se umorio Juda iz Kariota dok je do njega stigao. Stalno su se oni ostri, sitni karnencici rasipali pod njegovim nogama i kao da su ga vukli natrag, a brdo je bilo visoko, sibano vetrom, mracno i zlokobno. I vec je nekoliko puta sedao Juda da predahne, i tesko je disao, a iza njega, kroz raseline karnenja, hladnocom ga je sibalo u leda brdo. - Ti opet, prokleta! - govorase Juda prezrivo, i disase tesko, klimajuci teskom glavom u kojoj sve misli sad behu skamenjene; Potom je odjednom dize, siroko otvarajuci ukocene oci, i gnevno progunda: - Ne, previse su oni losi za Judu. Cujes li, Isuse? Hoces li mi sad poverovati? Idem k tebi. Docekaj me Ijubazno, sustao sam. Veoma sarn sustao. Potom cerno zajedno, zagrljeni kao braca, doci natrag na zemlju. Hoees? Opet zaklima gIavom koja se skamenjivala, i opet siroko otvori oci, mrmljajuci: - A mozda cd se ti i tamo srditi na Judu iz Kariota? I neces mi' poverovati? I poslaces me u ad? Pa sta! Poci cu u ad! I na vatri tvoga ada ja cu kaliti ~elezo i razrusicu tvoje nebo! Hoed? Tada ees mi poverovati? Tada ces poci sa mnom natrag na zemlju, Isuse? Najzad Juda stize do vrha i do krivog drveta, i tu ga pace muciti vetar. Ali kad ga Juda ispsova, vetar poce da peva blago i tiho - odlete nekud i oprosti se od njega. - Dobro, dobro! A oni psi! - odgovori mu Juda, praveci omcu. I, kako je uze moglo da ga ob mane i da se prekine, on ga obesi nad ponorom - te ako se prekine, on ce ipak naci smrt na kamenju. I pre no sto se odgurnu nogom i ne obesi se, Juda iz Kariota jos jednom brizljivo upozori Isusa: - Docekaj me lepo, mnogo sam umoran, Isuse! I skoci. Uze se zateze, ali izdrza: Judin vrat postade tanusan, a ruke i noge mu se slozise i opustise, kao mokri. I umre. Tako su u dva dana, jedan za drugim, napustili zemlju Isus Nazarecanin i Juda iz Kariota, Izdajnik. Svu nee, kao neki cudovisni plod, ljuljao se Juda nad
139

Jerusalimom; i vetar ga je okretao cas licem prema gradu cas prema pustinji - kao da je i gradu i pustinji hteo da pokaze Judu. Ali ma na koju stranu se okrenulo lice iznakazeno smrcu, crvene oci nalivene krvJju i sad jednake, kao braca, stalno su gledale u nebo. A sutradan neko dalekovid opazi Judu kako visi nad gradom, i uplaseno poce da vice. Dodose ljudi, i skidose ga, i, prepoznavsi ko je, bacise ga u gluhu jarugu u koju su bacali crknute konje, macke i druge strvine. I iste veceri svi vernici saznase za strasnu Izdajnikovu smrt, a sutradan saznade za nju ceo Jerusalim. Saznade za nju kamenita Judeja, i zelena Galileja za nju saznade; i do jednog mora i do drugoga koje je jos dalje, pronese se vest 0 Izdajnikovoj smrti. Ni brze, ni tise, nego zajedno s vremenom vest se sirila, i kako vremenu nema kraja, tako nece biti kraja ni pricama 0 Judinoj izdaji i strasnoj njegovoj smrti. I svi dobri i zli jednako ce proklinjati sramnu uspomenu na njega; i u svih naroda koji su postojali na svetu i koji postoje, ostace usamljen u okrutnoj sudbini svojoj - on, Juda iz Kariota, Izdajnik.
24. Iebruara Kapri 1907. g.

140