Visoka Medicinska kola strukovnih studija uprija

Seminarski rad iz kineziologije

Naslov rada:

Analiza pokreta u vratnom delu kime

Analiza pokreta u vratnom delu kime

UVOD....

Analiza pokreta pretstavlja sagledavanje i ocenu pokretljiivosti pojedinih delova ovokovog tela.Kroz analizu se ocenjuje i nain dranja ovekovog tela,stavovi koje zauzima,njegov hod i ostale karaktristike njegove motorike. Analizu pokreta pojedinih segmenata tela vrimo najpre inspekcijom ili posmatranjem ispitivane osobe.Zatim se identifikuju pojedini delovi skeleta i miia.U sledeoj fazi ispitivanja vri se palpacija (opipavanje) ispitivanog predela kako bi se utvrdio poloaj svih delova skeleta koji se mogu opipati.Posle izvrene palpacije na skeletu ispitujemo miinu masu na taj nain to zahtevamo od ispitivane osobe da vri odreene pokrete sa i bez otpora u raznim najpogodnijim pravcima tak oda se miii ocrtavaju ispod povrine koe.Na kraju se ispituju aktivni i pasivni pokreti svakog zgloba posebno,kao i miina snaga i refleksna aktivnost.Cilj ovakvog ispitivanja je da se prethodno utvrdi da nema povrede kostiju i zglobova,kao i da se identifikuju pripojne take najvanijih miia.Potom se utvruje pokretljivost zglobova i stanje miinog aparata. Na kraju ispitujui reflekse posmatramo ponaanje duboke inervacije.Svako ispitivanje treba obaviti sistematski,poevi od glave i vrata.

Anatomske strukture u funkciji pokreta

U izvodjenu jednog pokreta bilo da je aktivan ili pasivan,uestvuje vie antomskih struktura od ije grae,strukture,pravilnosti oblika i funkcije zavisi kvalitet proizvedenog pokreta. Tu spadaju: kotani sistem zglobovi miii PMS CNS

Uz ove direktno vezane strukture sa pokretom stoje i ostali organski sistemi koji obezbeuju njihov kvalitet i izdrljivost. To su: - RES-koji vri oksigenaciju krvi i dovodi tkivu kiseonik kao neophodni element u metabolizmu. - Cirkulatorni sistem-koji obavlja transport hranljivih materija preko krvi i eliminaciju raspodnutih produkata metabolizma. - Endokrini sistem-koji regulie metabolike procese. Naruavanje ravnotee ili iskljuivanje samo od nekog pomenutih sistema odraava se u manjoj ili veoj meri na pravilnost izvoenja pokreta.

*ta su miii?

Mii(musculus) je organ koji posjeduje tri osnovna fizioloka svojstava:kontraktilnost,elastinost, i nadraljivost. Kontraktilnost je sposobnost miia da se gri pod dejstvom drai, a po njenom prestanku da se opusti. Elastinost miia dozvoljava njegovo istezanje, posle ega se mii vraa u njegovu prvobitnu duinu. Posledica konktrakcije i relaksacije miinih vlakana je izvoenje pokreta, to omoguuje oveku menjanje mesta ili poloaja, zatim menjanje meusobnog poloaja organa delova tela, a time se obavlja rad.Svi miii se prema svom izgledu, grai i funkcionalnim osobinama mogu podeliti na: glatke, popreno-prugaste miie i srani mii.

*ta su zglobovi?

Zglob(articulatio)jeste spoj dve ili vie kostiju. Zglobovi i kosti ine pasivni deo aparata za kretanje. Oni omoguuju stabilnost,a istovremeno elastinost i pokretljivost pojedinih delova itavog skeleta. U odnosu na pokretljivost, zglobovi se dele na nepokretne, koji povezuju kosti tako da prostor izmeu njih ispunjava potporno tkivo,i pokretne zglobove. -Vrste pokreta u zglobovima..... U zlobovima se vre razliiti i esto sloeni pokret, koji se mogu svesti na nekoliko osnovnih pokreta. KLIZANJE to je najjednostavniji oblik kretanja u zlobu. Ravna zglobna povrina skoro klizi po drugoj zglobnoj povrini. Primer: klizanje ili pokret izmeu zglobnih nastavaka vratnih prljenova UGAONI POKRETI- ako se dve kosti koje meusobno zatvaraju ugao pomiu tako da se suprotni krajevi kostiju meusobno pribliavaju, ugao se smanjuje,tada se govori o savijanju (flexio). Obrnuti pokret, pri kojem se suprotni krajevi kostiju meusobno udaljavaju, a ugao se meu kostima poveava, naziva se opruanje(extensio). Ako se ekstremitet ili deo
4

ekstremiteta ( jedan segment) odmie od trupa, govori se o odmicanju (abductio). Obrnuti pokret koji obezbeuje pribliavanje ekstremiteta, ili samo nekih segmenata trupa, naziva se primicanje (adductio). Na aci postoje posebni pokreti primicanja prstiju. Ako se palac primie malom prstu i ostalim trolanim prstima ake, govori se o opoziciji (opositio). Ako se palac odmie od malog prsta, govori se o pokretu repozicije (repositio). Ako se celi isprueni ekstremitet podie napred, govori se o savijanju (fleksiji) a ako se zabacuje unazad, to je opruanje(ekstenzija). Postoji takoe KRUNI pokreti u zglobovima tzv.rotacija (rotatio)okretanje,obrtanje,takoe imamo cirkulacija(circumductio)-kruenje.

*ta je lokomotorni aparat?

Poznata je injenica da se oveije telo,sastoji od nekoliko velikih organskih sistema. Pojedinani organi unutar sistema nisu samostalni, nego je vie njih svrstano u celinu u kojoj svaki oragan obavlja svoju posebnu funkciju, ali da rad jednog dopunjuje rad drugog. Svi oni deluju u istom smeru s osnovnim zajednikim zadatkom da omogue organizmu obavljanje neke od njegovih glavnih ivotnih funkcija. Jedan od takvih sistema je lokomotorni sistem ili aparat za kretanje, koji se sastoji iz kotanog sistema, slojeva kostiju i miinog sistema.

Posebne odlike vratnih prljenova (vertebrae cervikalis)

Vratni prljenovi odlikuju se od ostalih prljenova uglavnom poprenim nastavkom,koji u svom korenu ima okrugli otvor (foramen trasverzarium),za prolaz a.vertebrali (kimene arterije),a na vrhu dve kvrice (tuberkulum anterius et posterius) prednju i zadnju. Prednja kvrica estog vratnog prljena je dobro razvijena i pipa se ispod koe.Ispod ove kvrice (tuberkulum karotikum) ukrtaju se dve arterije (a.thyroidea inferior i a. carotis comunis) nia tiroidna arterija i zajednika karotidna arterija.Pritiskom na kvricu zaustavlja se krvarenje iz ovih arterija u sluaju njihovih povreda. Rtni nastavk vratnih prljenova je kratak,sem kod sedmog vratnog prljena,gde je znatno dui i pipa se lako ispod koe.Zato je sedmi vratni prljen pogodan orijenatacioni raljef za odprojavanje kimenih prljenova. Od vratnih prljenova svojim oblikom odvajaju se prvi i drugi vratni prljen. Prvi vratni prljen ili atalas ( nosa) odlikuje se time to nema telo ve je sastavljen od dva luka ( arkus anterior et posterior ) prednji i zadnji, koji su meusobno spojeni pobonim masama ( massaer laterales ).Pobone mase nose dve zglobne povrine (fovea artikularis) gornju za zgloljevanje sa drugim vratnim prljenovima.Na prljenskom otvoru atlasa se razlikuju dva dela: prednji ui , u koji se uvlai zub drugog vratnog prljena; - i zadnji iri gde je smestena produena modina.Ova dva dela razdvaja lig. transversarium atlantis (poprena veza atlasa) koja spaja unutranje strane bonih masa. Drugi vratni prljen axis (obrta), na gornjoj strani svoga tela nosi nastavak dens (zub) koji se uvlai u prednji deo prljenskog otvora atlasa.

Sl.1 Popreni presek vratnog dela kime

MIINA ANALIZA POKRETA GLAVE I VRATA

Pregibanje (flexio) 1. prednji pravi mii glave m.rectus capitis anterior 2. dugi mii glave m.longus capitis 3. prvi deo dugog miia m.longus colli, pars recta 4. pravi mii vrata m.rectus colli

Opruanje (extensio) 1. trapezasti mii gornji snopovi m.trapetius pars descendens 2. vratni deo miia opruaa kimenog stuba najdui mii glave m.longissimus capitis 3. mii boni pregiba glave m.sternocleidomastoideus 4. zavojni mii m.splenius 5. polurtenini mii glave m.semisipinalis capitis 6. mali zadnji pravi mii glave m.rectus capitis posterior minor 7. veliki zadnji pravi mii glave m.rectus capitis posterior major

Bono pregibanje (lateroflexio) 1. mii boni pregiba glave m.stercleidomastideus 2. prednji srednji i zadnji skalenski mii mm.scalenus anterior medius et posterior 3. zavojni mii m.splenius 4. polurtenini mii glave m.semisipinalis capitis 5. vratni deo miia opruaa kimenog stuba najdui mii glave m.longissumus capitis 6. trapezasti mii gornji snopovi m.trapezus-pars descedens 7. boni pravi mii glave m.rectus capitis lateralis

Rotori glave (na istu stranu) 1. dugi mii vrata, obliga gornji spoljnji kosi deo m.longus colli pars obiliqa superior 2. donji kosi mii glave m.obliquus capitis inferior 3. zavojni mii m.spelenius Rotatori glave (na suprotnu stranu) 1. dugi mii vrata donji spoljni kosi deo m.longus colli - pars obiliqa inferior 2. gornji kosi mii glave m.obliquus capitis superior 3. mii boni pregiba glave m.sternocleidomastoideus

Sl.2 miii vrata

Amplitude pokreta u zglobovima glave (prema Ivanjickom)

RAVAN

KARAKTER POKRETA

GORNJI ZGLOB GLAVE

DONJI ZGLOB GLAVE

UKUPNO

Pregibanje

200

100

300

Sagitalna ravan

Opruanje

300

140

440

eona ravan

Bono pregibanje

150

00

150

Horizontalna ravan

Sukanje

00

350

350

10

ZAKLJUAK...

Svaki rad ili bilo koja ljudska delatnost,uvek je izraena pokretom,odnosno kretanjem.Elementarni oblik sveke lokomotorne aktivnosti oveka je POKRET. On predstavlja osnovno sredstvo i prevashodni cilj svih oblika kretnog ispoljavanja oveka.

11

LITERATURA: 1. Biomehanika sportske lokomocije - Branimir Miki,Grujo Bjekovi 2. Uvod u kliniku kineziologiju - Marija Majki 3. Kineziologija - Danica Obradovi,Branko Milutinovi,Danica Uli,Verica Boi-Krsti

12