GALATIMA POSLANICA KOMENTARI

E.J. Waggoner & A.T. Jones

MMXI

E.J. Waggoner & A.T. Jones GALATIMA POSLANICA KOMENTARI Naslov originala: Glad Tidings By Ellet Joseph Waggoner Pesme prepevao: Zvonimir Kosti Palanski Beograd, 2011. Prvo izdanje Preveo sa engleskog: Branko R. uri

Za Hrvatsku: Andrea Veljaa; tel. +385-91-516-06-65; e-mail: andrea3710@yahoo.com Za Srbiju: Branko uri; tel. +381-63-727-17-28; e-mail: bdjrapsody@gmail.com Dejan Jovanovi; tel. +381-64-974-04-72; e-mail: dejanjkg@yahoo.com Sran Mraovi; tel. +381-62-26-09-67; e-mail: mraovicsrdjan@yahoo.com

Elektronska verzija knjige Galatima Poslanica Komentari besplatno je dostupna na Internetu, za linu upotrebu. Ukoliko elite da nabavite ovu knjigu u tampanom obliku, moete je naruiti kod naih distributera:

Ellet J. Waggoner & Alonzo T. Jones

GALATIMA POSLANICA KOMENTARI

Sadraj

Re izdavaa ................................................................................................ 7 Predgovor ..................................................................................................... 9 Uvod .............................................................................................................. 11 I DEO E.J. WAGGONER

1. Pravo Jevanelje: Otkrivenje Isusa Hrista ............................... 15 2. ivot Hristovom verom .................................................................... 33 3. Iskupljeni od prokletstva ................................................................ 56 4. Usvojeni kao sinovi ........................................................................ 96 5. Duh ini da spasenje bude lako ................................................. 114 6. Slava krsta .......................................................................................... 135 II DEO A.T. JONES

Pouke iz Galatima Poslanice .......................................................... 161

NAPOMENA: Ako nije drugaije naznaeno, navedeni tekstovi Novog zaveta preuzeti su iz prevoda Emilijana arnia, dok su starozavetni tekstovi preuzeti iz prevoda ure Daniia.

Re izdavaa
Ova kompilacija komentara Galatima poslanice sastoji se iz dva nesrazmerna dela jednog opirnijeg iji je autor E.J Waggoner, i drugog manjeg koji je potpisao A.T. Jones. U oba sluaja se radi o sakupljenim materijalima koji su ova dvojica plodnih pisaca i vesnika izuzetno dragocene vesti objavljivala u asopisima i publikacijama tokom niza godina. Dok u prvom delu imamo sistematsku studiju gde se razmatra stih po stih Poslanice Galatima, poslednjih dvadesetak stranica koje sadre Jones-ova nadahnuta razmiljanja, fokusirana su na one kljune stihove i arina mesta oko kojih su nastale mnoge kontroverze u hrianstvu. Oigledno je da se radi o dva autora i dva vesnika, ali jednom svetom delu i jednoj misiji, jednoj vesti koja je univerzalnog karaktera, namenjena ne samo vernicima jedne denominacije, pa ak ne u prvom redu vernicima, ve svakoj dui i svakom pripadniku ove generacije koja obamire u mraku neznanja u pogledu Bojeg karaktera karaktera u kojem su na boanski savren nain kombinovani Njegova pravednost i Njegova milost. Treba znati da su Jones i Waggoner potpuno nezavisno, svaki za sebe, dolazili do svojih zakljuaka i da sticajem okolnosti nisu imali mnogo prilika da neposredno i blisko sarauju, pa ipak njihova vest odie jedinstvom duha, usklaenou u obrazlaganju poruke i velikim arom ljubavi koja ne ostavlja itaoca ravnodunim. Sve to govori u prilog injenici da je ovaj oganj mogao biti zapaljen samo na onom nebeskom svetom ognju koji potie od Bojeg Duha.

Materijal je 1900. godine prvi put objavila izdavaka kua PACIFIC PRESS PUBLISHING CO. Oakland, Cal. New York. Kansas. Pred Vama je revidirana verzija koja se prvi put pojavila 1972. godine, takoe u izdanju izdavake kue PACIFIC PRESS.

Predgovor
Gotovo pukim sluajem, otkrio sam redak primerak knjige koja se teko vie moe nai. Re je o delu Radosne vesti, autora E.J. Waggoner-a koje je lealo u jednoj privatnoj biblioteci sve do 1938. godine. Ne znajui nita o autoru, niti o okolnostima pod kojima je knjiga nastala, osetio sam kako mi se srce udno zagreva dok sam itao ispisane redove. Znao sam da je nehotian susret sa ovom zaista sjajnom knjigom obeleio poetak nove epohe u mom ivotu. Plaei se da moda vie nikada neu biti u prilici da vidim jo jedan primerak, izmolio sam pristanak za prekucavanje celog tiva na mojoj pisaoj maini, koju sam za tu svrhu doneo u biblioteku. Prekucavao sam stranicu po stranicu sa najdirljivijim tekstovima, i bio sam srean to e to blago sada biti zauvek sauvano. Nikad nisam uspevao da shvatim ta zapravo znai Pavlovo pismo Galatima, sve dok nisam pronaao Radosne vesti. Ono to me je u Galatima muilo, bio je naizgled nepomirljiv sukob izmeu Zakona i vere. Znao sam da Pavle u svojim pismima istie Zakon kao svet, pravedan i dobar (vidi Rimljanima 7,12). Meutim, u Galatima on kao da protivrei samom sebi. Prividan raskorak i nesaglasje inili su da se oseam zbunjeno. Veina komentara na Poslanicu Galatima koje sam itao bili su ili lieni duha, ili otvoreno usmereni protiv Zakona. Galatima poslanica je bila izvan domaaja mog poimanja (razumevanja). To je znailo da sam lien onog oseanja ljubavi i odanosti Hristu koje je Pavle tako oigledno poznavao. Kako bih, poput njega, mogao da se hvalim krstom sa tako zbunjujuim pojmovima o onom to Poslanica Galatima govori. Radosna vest je progovorila mom srcu, na nain kako je to jo samo par knjiga uspelo u mom ivotu. Jasna, koncizna, potresna, ova knjiga zasluuje svoj naslov. Tek kasnije nauio sam poneto od pieve biografije i okolnosti koje su pratile ovu poruku. Otkrio sam da je poruka ove knjige praktino doslovno zapisana studija koju je u obliku propovedi Waggoner lino izgovorio pred okupljenim propovednicima u Mineapolisu (Minesota), krajem 1888.

Neko ko je imao priliku da neposredno uje ove neobino snane teme, odmah je prepoznao njihovu vrednost i zapisao sledee rei: Bog je u Svojoj velikoj milosti poslao najdragoceniju poruku preko E.J. Waggoner-a. Ova vest trebalo je da pred svetom jo vie istakne raspetog Spasitelja, kao rtvu za grehe celog sveta (Ellen. G. White, Svedoanstvo za propovednike, 91). Za vreme izlaganja ove vesti, ona je rekla: Dr. Waggoner nam je govorio bez okolianja. Dragocena svetlost se nalazi u njegovim reima... Ja elim da primim svaki zrak svetlosti koju mi Gospod alje, pa ak i kad ona stie preko Njegovih najponiznijih orua... Vidim lepotu istine u propovedanju pravde Hristove u njenom odnosu prema Zakonu tako kako nam je ovaj predmet izloio doktor (Waggoner) (Ellen G. White, Manuscript 15, 1888). Jo od prvog sluajnog susreta sa ovom knjigom, sanjam o tome da ovaj moj dananji svet dobije priliku da se upozna s njom, emu bih i ja dao svoj mali doprinos. Za to su postojale odreene prepreke. Dr Waggoner je esto koristio staru englesku verziju biblijskog teksta koja je bila u upotrebi od 1881. godine (English Revised Version). Veina dananjih italaca nije spremna da prihvati jezik onog vremena, pa sam zbog toga zamenio ovu verziju jednom modernijom (Revised Standard Version), koja se u znaenju uglavnom podudara sa onom starom verzijom. Na pojedinim mestima je Waggoner-ova reenica sloena. Iako je njegov stil pisanja neobino jasan i jezgrovit u poreenju s drugim autorima iz 19. veka, pokuao sam da ga obuem u dananje literarno ruho. Neki oigledni i ponovljeni detalji uklonjeni su na takav nain da to nije uticalo na osnovnu misao ili naglasak iz originala. Neki pasusi koji nisu bitni za uenje o pravednosti kroz veru, odstranjeni su kao nevani sa dananjeg stanovita. Svaki napor i velika brinost uloeni su da bi se ouvalo originalno znaenje i smisao Waggoner-ove poruke o pravednosti kroz veru. Na ovom mestu bi moda trebalo da se posluim reima C.S. Lewisa, koje je on posvetio neizgovorenim, a zapisanim propovedima George Macdonald-a; u ovom sluaju, ja ih od srca primenjujem na Waggonerove Radosne vesti: Oduevljen sam to savremenom itaocu mogu da ponudim blago za koje verujem da e obogatiti njegov ivot, kao to je obogatilo moj. Robert J. Wieland

10

Uvod
Veoma je uobiajeno, kada se pie o bilo kojoj biblijskoj knjizi, da se malo prostora posveti onome to se zove uvod. No, bolje je odmah uvesti itaoca u sadraj same knjige i dopustiti mu da sam doe do razumevanja, to e postii ukoliko je paljiv i predan prouavanju, jer knjiga sama o sebi otkriva sve to o njoj treba znati. O nekom oveku saznajemo vie u linom razgovoru s njim, nego sluajui tua zapaanja o njemu. Zato emo odmah prei na prouavanje Pavlove Poslanice Galatima. Kada bi svi prouavali Bibliju kao to treba, savesno i u molitvenom duhu, poklanjajui panju svakoj rei i primajui je kao da dolazi direktno od Boga, ne bi bilo potrebe za bilo kojom drugom verskom knjigom. Sve to bi pored Biblije bilo napisano, imalo bi svrhu samo kao podsticaj da se jo vea panja obrati direktno na rei iz Svetih spisa. Sve to tei da zameni Bibliju ljudskim miljenjem, i to navodi ljude da se oslone na sadraj napisanog ili izgovorenog bez proveravanja Biblijom i njenog daljeg prouavanja, vie je nego beskorisno. Neka Bog uini da ova studija, kao mali doprinos u prouavanju Njegove rei, svakog itaoca dovede do odluke da se bolje upozna sa celokupnim sadrajem Biblije, koja mu moe dati mudrost za spasenje. E.J. Waggoner

11

Ellet J. Waggoner

GALATIMA POSLANICA KOMENTARI

I DEO

1. Pravo Jevanelje: Otkrivenje Isusa Hrista

Prvih pet stihova su pozdravi u kojima se sadri celo Jevanelje. Da nita drugo od Spisa ne postoji sem ovoga, bilo bi to dovoljno da spase svet. Ako ovaj mali odlomak budemo prouavali sa takvim arom i uzdizali ga tako kao da nita drugo od Jevanelja ne postoji, u njemu emo nai vrst oslonac za svoju veru, nadu i ljubav. Dok budemo itali rei poslanice, neka Galati nestanu iz vida i neka svako primi Boji glas, posredstvom Njegovog apostola, kao da se njemu lino danas obraa. Apostol znai onaj koji je poslan. Njegov autoritet je srazmeran autoritetu Onoga koji ga alje, kao i njegovom poverenju u taj uzvieniji autoritet i silu. Jer onaj koga je Bog poslao govori Boije rei (Jovan 3,34). Tako je bilo sa Pavlom. On je govorio sa autoritetom, a rei koje je izgovarao, Bog mu je predao kao zapovest (vidi 1. Kor. 14,37). itajui ovu njegovu ili bilo koju drugu poslanicu u Bibliji, treba da iskljuimo svaku mogunost uticaja apostolove line nesavrenosti ili nekih njegovih predrasuda. Svaki pisac zadrava svoju individualnost, jer Bog upravo zbog toga i bira razliite ljude za razliite poslove. To je, meutim, Boja re, sve u svemu. Svi, a ne samo apostoli, imaju ovlaenje da govore kao rei (kao prorotvo eng. prev) Boje (1. Petr. 4,11). Svi koji su u Hristu, nova su stvorenja, pomirena s Bogom kroz Isusa Hrista; a svi koji su pomireni dobili su re i slubu pomirenja, i kao ambasadori Hristovi preklinju druge da se pomire s Njim (vidi 2. Kor. 5,17-20). Ova injenica bi trebalo da otkloni svako obeshrabrenje i svaki strah kod onih koji nose Boju poruku. Ambasadori zemaljskih vlasti imaju autoritet koji prati mo njihovih kraljeva ili vladara, iji su oni predstavnici. Hriani predstavljaju Cara nad carevima i Gospodara nad gospodarima. Celokupno uenje Jevanelja je zasnovano na Hristovom Boanstvu. Apostoli i proroci su do te mere bili obuzeti ovom istinom, da Galatima 1,1-5:

15

Galatima Poslanica Komentari

ona iskri svuda u njihovim spisima. Isus Hristos je slika nevidljivoga Boga (Kolo. 1,15). On je odsjaj njegove slave i odraz njegovoga bia1 (Jevr. 1,3). On je u poetku bio s Bogom i bio je Bog, pre nego to je svet sazdan Jovan 1,1; 17,5. On je pre svega i sve u njemu ima svoje postojanje (sve stvoreno u njemu se odrava eng. prev) (Kolo. 1,17) Isus Hristos i Bog Otac koji ga je vaskrsao iz mrtvih (vidi Gal. 1,1), povezani su na ravnopravnoj osnovi. Ja i Otac jedno smo (Jovan 10,30). Oni obojica sede na jednom prestolu Jevrejima 1,3; Otkrivenje 3,21. Savet mira je meu Njima obojicom Zaharija 6,12.13. Isus je bio Sin Boji celog Svog ivota (oduvek), iako je po telu bio od semena Davidovog. No, vaskrsenjem iz mrtvih, koje se dogodilo silom Duha svetosti, Njegov odnos prema Bogu, kao Sina prema Ocu, pred svima je potvren Rimljanima 1,3.4. Ova poslanica (Galatima) nosi isto obeleje autoriteta kao i samo Pavlovo apostolstvo. Blagodat vam i mir od Boga Oca naega. Ovo su rei Gospodnje i zato one znae mnogo vie od ljudskih rei. Bog ne daje isprazne komplimente. Njegova re stvara; tako ovde imamo jedan oblik stvaralake rei. Bog kae: Neka bude svetlost2, i nastaje svetlost. Tako je i u ovom sluaju: Neka bude blagodat (milost) i mir u vama, i tako biva. Bog je poslao milost i mir, donosei pravednost i spasenje svim ljudima da, ak i tebi, ko god da si; takoe i meni. Kada itate ovaj trei stih, ne inite to tako kao da je on deo neke fraze koju nalae bonton, ili kao uobiajeno izraavanje pozdrava, nego kao stvaralaku re koja vama lino donosi sve blagoslove obuhvaene mirom Bojim. Nama su namenjene iste rei koje je Isus izgovorio eni: Oproteni su ti gresi idi s mirom. (Luka 7,48.50) Ovaj mir i ova blagodat dolaze od Hrista, koji je dao samoga sebe za nae grehe (Gal. 1,4). A svakome od nas dana je blagodat po meri Hristovoga dara (Efes. 4,7). To je blagodat koja je u Hristu Isusu (2. Tim. 2,1). Dakle, znamo da je Hristos darovan svakome od nas. injenica da ljudi ive dokazuje da im je Hristos darovan, jer je On ivot, i ivot bee svetlost za ljude (Jovan 1,4). Ova ivotodav1 On odraava slavu Boju i nosi peat njegove prirode eng. prev. 2 Jer on ree, i postade, on zapovedi, i pokaza se Psalam 33,9 prim. prev.

16

na svetlost obasjava svakog oveka (Jovan 14,6; 1,4.9). U Hristu se sve stvoreno odrava (Kolo. 1,17), i to je tako jer Bog, koji nije potedeo svog sopstvenog Sina, nego ga je predao za sve nas (Rimlj. 8,32), ne moe a da nam s Njim ne daruje i sve drugo. ...Njegova boanska sila darovala (nam je) sve to slui ivotu i pobonosti (2. Petr. 1,3). Hristos je dat svakom oveku, to znai da svaki pojedinac dobija Njega celog. Boja ljubav grli ceo svet, ali se ona takoe obraa i svakom ponaosob. Majinska ljubav nije podeljena izmeu njene dece tako da svako dobija po treinu, etvrtinu, ili petinu od nje. Svako njeno dete je predmet njene potpune panje i celokupne ljubavi. Koliko to vie vai za Boga ija je ljubav savrenija od ljubavi svake majke! Isaija 49,15. Hristos je svetlost sveta, Sunce pravde. Ta svetlost, meutim, nije izdeljena na ljudske grupe i naseobine. Ako je neka soba puna ljudi savreno osvetljena, onda svaka prisutna osoba uiva u punini svetlosti koja obasjava celu prostoriju, kao i kada niko drugi sem te osobe ne bi bio prisutan. Dakle, Isusov ivot obasjava svakog oveka koji dolazi na svet. U svakom srcu koje veruje Hristos stanuje u Svojoj punini. Ako posejete seme u zemlju, nai ete kasnije mnogo semena od kojih svako ima podjednako mnogo ivota kao i ono prvo seme. Hristos nas je otkupio. Kako esto ujemo da neko kae: Ja sam toliko grean, da se bojim da me Gospod nee prihvatiti! ak i neki koji dugo ispovedaju hriansku veru, esto sa aljenjem eznu da dobiju kakav dokaz da ih Bog prihvata. Ali, Bog nikome nije dao povod za takvu sumnju. Naa prihvaenost je zauvek potvrena. Hristos nas je otkupio i platio cenu. Zato ljudi idu u prodavnicu da bi neto kupili? Zato to im je potrebno to to kupuju. Ako je neko platio cenu za robu, koju je prethodno pregledao tako da zna ta kupuje, hoe li se trgovac brinuti da li e kupac prihvatiti robu? Ako prodavac ne isporui robu, kupac e pitati: Zato mi nisi dao ono to mi pripada? Nije Isusu svejedno da li Mu se mi voljno predajemo ili ne. On sa beskrajnom enjom eka sve due koje je kupio Svojom sopstvenom krvlju. Jer je Sin oveiji doao da potrai i spase ono to je propalo (izgubljeno Karadi) (Luka 19,10). Bog nas je izabrao u Njemu (Hristu) pre postanja sveta i tako uinio da budemo prihvaeni u Ljubljenome. (Efes. 1,4.6 eng. prev)

Pravo Jevanelje: Otkrivenje Isusa Hrista

17

Galatima Poslanica Komentari

Zato je Hristos Sebe dao za nas? Da nas izbavi od sadanjeg zlog sveta. (Gal. 1,4) Jedan ovek je, kau, bio poznat po svom agresivnom temperamentu. esto bi upadao u stanje besa, a krivicu je bacao na ljude oko sebe koji su ga razdraivali. Niko meu njima, govorio je, ne moe biti pravedan. Zato je odluio da ostavi svet i postane pustinjak. Odabrao je peinu u umi koja je sada bila njegov novi dom, daleko od svakog ljudskog stanita. Ujutro je uzeo svoj krag i poao do izvora da zahvati vodu, kako bi skuvao neto za jelo. Stena preko koje je voda tekla bila je obrasla mahovinom i klizava, tako da je krag koji je ovek postavio nekoliko puta skliznuo, a zahvaena voda se prosula. Konano, pustinjakovo strpljenje bilo je iscrpljeno. Uzviknuvi: E videemo, dal nee da stoji na mestu!, on je krag podigao i tako ga snano spustio na povrinu stene, da se ovaj polomio u paramparad. Sada nije bilo nikoga koga bi okrivio osim sebe samoga. To ga je navelo da shvati da nije svet oko njega, nego svet u njemu onaj koji ga goni da grei. Gde god da poemo, mi nosimo taj svet (to zlo sadanjeg narataja Galatima 1,4 - eng. prev) sa sobom. Imamo ga u svom srcu kao teak teret koji satire. Shvatamo da kad elimo da inimo dobro, zlo se projavljuje u nama Rimlj. 7,21. Ono je uvek prisutno to sadanje zlo (ili zlo sadanjeg narataja), sve dok, dovedeni do oajanja, ne poviemo Ja nesrean ovek! Ko e me izbaviti od tela ove smrti? (Rim. 7,24 eng. prev) ak je i Hristos imao teka iskuenja u pustinji, daleko od ljudskih naseobina. Sve nas to ui da kaluerski i pustinjaki nain ivota nije deo Bojeg plana. Boji narod je so zemlji; a so mora da se izmea sa supstancom koju treba da sauva od kvarenja. Osloboenje nam je stiglo i ono je nae. Hristos je poslat da otvori() oi slijepcima, da izvede() sunje iz zatvora i iz tamnice koji sjede u tami (Isaija 42,7). Prema tome, On uzvikuje: Sloboda!, svima koji su zarobljeni u tamnici. Onima koji su zatoeni On objavljuje da su vrata tamnice otvorena Isaija 61,1. Svim robovima On poruuje: Iziite! (Is. 49,9). Svako ko to eli, moe radosno da uzvikne: O Gospode! ja sam sluga tvoj sin slukinje tvoje; raskovao si s mene okove moje. (Psalam 116,16)

18

To je tano, verovali mi ili ne. Mi smo Boje sluge, iako zadravamo pravo odbijanja, pa ak i tvrdoglavog, da Mu sluimo. Ako samo poverujemo, ve imamo pobedu koja je pobedila svet 1. Jovanova 5,4; Jovan 16,33. Poruka koja nam se upuuje jeste da je na rat zavren i da se nae bezakonje oprostilo. (Is. 40,2 eng. prev) Moj greh, o blaene li pomisli, moj greh, ne delom, nego u celini, na krst je Njegov pribijen i ja ga ne nosim vie. Hvali, o duo, moja, slavi Gospoda na visini!

Pravo Jevanelje: Otkrivenje Isusa Hrista

Boja volja. Ovo osloboenje je po volji Boga i Oca naega (Galatima 1,5). Volja Boja je naa svetost (posveenje) 1. Sol. 4,3. On hoe da se svi ljudi spasu i dou do spoznaje istine 1. Tim. 2,4. On sve ini shodno savetovanju svoje volje (Efes. 1,11). Da li vi to propovedate univerzalno spasenje?, pitae neko. Ono to mi propovedamo jeste tano ono to Biblija ui, a to je da se pokaza blagodat Boija koja spasava sve ljude (Titu 2,11 Karadi). Bog je ostvario spasenje za svakog oveka i to mu daje kao Svoj dar; ali, veina ovaj dar s prezrenjem odbija. Na sudu e se otkriti da je potpuno spasenje dato svakom oveku, a da su svi koji e na kraju biti izgubljeni, svojevoljno odbacili ono na ta su samim roenjem imali pravo. Boja volja je, dakle, neto emu se valja radovati, a ne neto to se mora samo podnositi. Iako podrazumeva i patnju, ona je za nae dobro i predviena je kao sredstvo kojim e se za nas ostvariti prekomerno i neizmerno, veno izobilje slave (Rimlj. 8,28; 2. Kor. 4,17). Moemo rei zajedno sa Hristom uivam da inim volju tvoju Boe moj. (Psalam 40,8 eng. prev) Ovde se nalazi uteha koja dolazi od poznavanja Boje volje. On eli nae osloboenje iz ropstva grehu; zato moemo da se molimo sa potpunim pouzdanjem i zahvalnou jer ovo je pouzdanje koje imamo u njega: da nas slua ako ta molimo po njegovoj volji. I kad znamo da nas slua kad to molimo, znamo da stvarno imamo ono to smo od njega iskali. (1. Jov. 5,14.15) Neka je slava Bogu za ovo osloboenje! Sva slava Njemu samom pripada, bez obzira da li ljudi to priznaju ili ne. Odati Bogu slavu, ne

19

Galatima Poslanica Komentari

znai dodati Mu, dodeliti Mu neto, nego prepoznati i priznati stvarnu injenicu. Mi Mu odajemo slavu tako to priznajemo da je sva sila Njegova. On nas je stvorio; nismo sami od sebe nastali (Psalam 100,3 eng. prev) Sila i slava su povezani, kao to uimo iz Gospodnje molitve. Kada je Isusu Svojom silom pretvorio vodu u vino, kazano nam je da je u tom udu On objavio Svoju slavu (vidi Jovan 2,11). Tako dakle, kada odajemo slavu Bogu, mi time priznajemo da sva sila od Njega potie. Mi ne spasavamo sami sebe, jer u nama nema snage. Kada priznajemo da sva slava pripada Bogu, neemo sebi doputati hvalisavo matanje ili bilo kakvo samouzdizanje. Poslednje objavljivanje venog Jevanelja, koje kae da je doao as Bojeg suda, sadri i zapovest koja nalae: Bojte se Boga i podajte mu slavu (Otkr. 14,7 Karadi). Tako i poslanica Galatima, koja Bogu daje slavu, predstavlja odgovor na zahtev venog Jevanelja i njegovo ispunjenje. Ona je bez sumnje poruka za poslednje dane. Ako je budemo prouavali i ako posluamo ono emu nas ui, moemo da ubrzamo dolazak vremena kada e se zemlja napuniti poznanja slave Gospodnje kao to je more puno vode. (Avakum 2,14)

Galatima 1,6-9: Apostol sada uranja u samo sredite problema. Njegov duh kao da je u plamenu; sa naotrenim perom u ruci on pie kako moe samo neko ko snano osea teret za due koje srljaju u propast. Pavlova braa bila su u smrtnoj opasnosti i on nije mogao da trai vreme na suvine komplimente. Morao je odmah da pree na problem, obraajui im se to je mogue jasnijim i direktnijim reima. Ko poziva ljude? Veran je Bog koji vas je pozvao u zajednicu svoga Sina, Isusa Hrista, Gospoda naega (1. Kor. 1,9). A Bog svake blagodati, koji vas je u Hristu pozvao u svoju venu slavu (1. Petr. 5,10). Jer je za vas to obeanje, i za vau decu, i za sve daljne koliko god ih pozove Gospod Bog na (Dela 2,39). Oni koji su blizu i oni koji su daleko to ukljuuje sve ljude na ovom svetu. Prema tome, Bog zove svakoga. (Meutim, nee svi da dou!) Da li je Pavle na sebe mislio kao na onog ko je Galatima uputio poziv, o koji su se oni kasnije ogluili? Samo jedna pomisao bie do-

20

voljna da nas ubedi koliko je takva mogunost bez osnova. Sam Pavle kae da je duhovni pad rezultat ovekovog uspenog pokuaja da uenike povede za sobom (vidi Dela 20,30); on je, kao sluga Hristov, bio poslednji ovek koji bi ljude vukao za sobom. Moe da bude mnotvo usta, ali je glas samo jedan. Odvojeni od Boga. S obzirom na to da su braa Galati bili odvojeni od Boga koji ih je pozvao, i kako je Bog Onaj koji milostivo poziva ljude, jasno je da su vernici u Galatiji napustili Gospoda. Manje je vano kada se pridruite oveku ili ga napustite, ali od ivotne je vanosti da budete s Bogom. Mnogi misle da su sigurni samim tim to su lanovi dobrog (uglednog) drutva koje ini ovu ili onu crkvu. No, jedino to je vredno u celoj stvari, jeste: Da li sam u zajednici s Gospodom? I da li hodam u Njegovoj istini? Ako je neko sjedinjen s Bogom, On e ubrzo nai svoje mesto meu Bojim narodom; jer oni koji nisu Njegov narod nee dugo tolerisati revne Boje sledbenike u svojim redovima. Dok je boravio u Antiohiji, Varnava je podsticao brau da odlunim srcem ostanu u Gospodu (Dela 11,22.23). To je sve to je bilo neophodno. Ako tako inimo, sigurno emo vrlo brzo nai Boji narod. Oni koji su naputali Gospoda bili su bez Boga u svetu, u meri u kojoj su se odvojili od Njega. No, oni na koje su se ove rei pre svega odnosile, bili su neznaboci, ili pagani Efescima 2,11.12. Dakle, braa Galati vraala su se nazad na paganstvo. Ne bi ni moglo biti drugaije, jer hrianin se neminovno vraa natrag, na onaj svoj ivot od kojeg je bio izbavljen, kad god izgubi svoj oslonac u Gospodu. Nema beznadenije pozicije nego kada je ovek bez Boga. Drugo jevanelje. Kako je mogue da postoji drugo jevanelje? Pravo Jevanelje je sila Boja na spasenje svakome ko veruje (Rimlj. 1,16). Sam Bog je sila, i odvojiti se od Njega znai odvojiti se od Hristovog Jevanelja. Nita ne zasluuje da se nazove Jevaneljem ukoliko ne nudi spasenje. Ono to ne nudi nita sem smrti, ne moe se zvati Jevanelje dobra vest, ili radosna vest. Obeanje smrti ne odgovara definiciji Jevanelja. Da bi bilo koje lano uenje prolo, ono mora makar da se pretvara da je put ivota; drugaije ne bi moglo da prevari ljude pred kojima se predstavlja. Galati su bili zavedeni da napuste Boga,

Pravo Jevanelje: Otkrivenje Isusa Hrista

21

Galatima Poslanica Komentari

posredstvom neega to im je obeavalo ivot i spasenje, ali silom koja nije bila Boja. To drugo jevanelje bilo je samo ljudsko. Varka je nita. Maska nije ovek; tako ni ovo drugo jevanelje, na koje su braa Galati bili namamljeni, nije bilo nita drugo nego jedno izopaeno jevanelje, falsifikat, varka, nikako ne ono pravo Jevanelje. Pitanje koje sledi je: ta je onda pravo Jevanelje? Da li je to ono koje je Pavle propovedao? Ili ono koje su drugi propovedali? Kao to je Isus Hristos za nas Boja sila i nema drugog imena posredstvom kojeg bi se spasenje moglo ostvariti, tako isto moe postojati samo jedno istinsko Jevanelje. Ono koje je Pavle govorio Galatima, kao i Korinanima: Isus Hristos i to raspeti ono isto Jevanelje koje su propovedali Enoh, Noje, Avram, Mojsije i Isaija. Za njega svedoe svi proroci, da e njegovim imenom dobiti oprotaj grehova svako ko veruje u njega. (Dela 10,43) Ako bi ma koji ovek, pa ak i aneo sa neba, propovedao neto suprotno od onoga to su govorili Pavle i proroci, naao bi se pod prokletstvom. Ne postoje dva standarda za ispravno i pogreno. Ono to bi danas donelo prokletstvo, imalo bi iste rezultate kakvi su se mogli videti i pre pet hiljada godina. Nain spasenja bio je isti u svim epohama. Jevanelje propovedano Avramu (Galatima 3,8) bilo je istinsko i aneli su bili poslati da mu ga saopte; takoe, proroci starog doba propovedali su ovo isto Jevanelje 1. Petr. 1,11.12. Ako bi Jevanelje koje su propovedali ljudi od starina bilo neko drugo jevanelje u odnosu na ono koje je Pavle objavljivao, onda bi i ti starozavetni ljudi bili pod prokletstvom. Ali, zato da neko bude proklet zbog toga to iznosi drugaije jevanelje? Zato to je takav sredstvo pomou kojeg drugi dospevaju u prokletstvo, zavedeni da veruju u varku i grade svoje spasenje na onome to je nitavno. Poto su Galati naputali Boga, njihova vera se sve vie uzdala u ono to je bila navodno ljudska sila, to jest njihova sopstvena mo za spasenje. Meutim, nijedan ovek ne moe drugoga da spase (vidi Psalam 49,7.8). Da je proklet ovjek koji se uzda u ovjeka i koji stavlja tijelo sebi za miicu, a od Gospoda odstupa srce njegovo (Jer. 17,5). Onaj ko drugoga zavodi u stanje prokletstva, naravno, i sam e biti proklet. Proklet da je koji bi zaveo slijepca s puta (5. Mojs. 27,18). Ako je tako u sluaju kada neko fiziki slepog

22

oveka navede da se ovaj spotakne, koliko se onda to jo vie odnosi na onoga koji prouzrokuje da se jedna dua spotakne na svoju venu propast! Obmanuti ljude lanom nadom na spasenje ta bi moglo da bude pogubnije od ovoga? To je isto kao kada bi prevarili nekoga da zida kuu nad bezdanom jamom. Aneo s Neba. Meutim, da li postoji takva mogunost da aneo s neba doe i propoveda neto to nije pravo Jevanelje? Svakako, iako to ne bi bio aneo koji je skoro siao s neba. Jer i sam satana uzima vid svetlog anela. Nije onda nita veliko kad se i njegove sluge pretvaraju u sluge pravednosti (2. Kor. 11,14.15). To su oni koji se predstavljaju kao duhovi mrtvih i koji kau da donose nove vesti iz carstva koje je s one strane groba. Svi oni bez izuzetka propovedaju neko drugo jevanelje koje nije Hristovo. uvajte ih se. Dragi moji, ne verujte svakom duhu, nego proveravajte duhove jesu li od Boga (1. Jov. 4,1). Ako li ko ne govori u skladu sa zakonom i svedoanstvima, to je zato to u njemu nema svetlosti (Is. 8,20 eng. prev). Niko ne mora da bude prevaren sve dotle dok ima Boju re. U stvari, nemogue je da neko bude prevaren sve dok se dri rei Boje. U prva tri stolea crkva je bila proeta paganstvom, i uprkos reformacijama, mnogo je jo paganskog ostalo. To je bio plod ugaanja ljudima (vidi Galatima 1,10). Biskupi su mislili da e ostvariti uticaj na neznaboce, poputajui u nekim odreenim jevaneoskim principima. Rezultat je bio kvarenje crkve. Samoljublje je uvek u osnovi svakog napora da se postigne usklaenost s ljudima, kako bi se oni odobrovoljili. Biskupi su eleli (verovatno esto i sami nesvesni) da povedu uenike za sobom Dela 20,30. Da bi dobili ugled i ast u narodu, morali su da naprave kompromise i izopae istinu. Ovo isto uinjeno je i u Galatiji. Ljudi su izopaili Jevanelje. Ali, Pavle je nastojao da ugodi Bogu, a ne oveku. On je bio Boji sluga i Bog je bio jedini do ijeg zadovoljstva je Pavlu bilo stalo. Ovaj princip pokazuje se kao taan u bilo kojoj vrsti posla. Uposleni radnici koji pokuavaju da dobiju odobravanje i pohvalu samo od strane ljudi, nee biti lojalni radnici, jer e raditi dobro samo kad ih drugi gledaju, dok e zabuavati kada ih niko ne nadzire. Zato Pavle apeluje: Robo-

Pravo Jevanelje: Otkrivenje Isusa Hrista

23

Galatima Poslanica Komentari vi, sluajte u svemu svoje telesne gospodare, ne u pritvornosti (ne kao pod prismotrom eng. prev) kao oni koji ljudima ugaaju to god inite, inite iz due kao da inite Gospodu. (Kolo. 3,22-24) Postoji sklonost da se otra ivica istine ublai, kako se ne bi izgubila naklonost bogatih i uticajnih osoba. Koliko njih je uguilo sopstveno ubeenje u strahu od gubitka para ili poloaja! Neka svako od nas zapamti rei: Kad bih jo ljudima ugaao, Hristov sluitelj ne bih bio (Gal. 1,10). Ovo, meutim, ne znai da treba da budemo kruti i neuljudni. To, takoe, ne znai da emo namerno uvrediti bilo koga. Bog je ljubazan i prema nezahvalnima i onima koji su daleko od svetosti. Moramo da budemo lovci na ljude (sposobni da zadobijamo ljude) i to onim manirima koji su nebom odobreni. Sve to treba da pokaemo jeste privlanost Raspetoga u svoj Njegovoj ljupkosti. Jevanelje je boansko, ne ljudsko. U prvom stihu apostol kae da ga nije ovek poslao, pa zato i nije njegova briga da oveka uini zadovoljnim, ve samo Hrista. Sada postaje sasvim jasno da je poruka koju nosi sveta i da potie s neba. Po roenju i vaspitanju, Pavle je bio protivnik Jevanelja. Obraen je tako to je zauo glas s neba. Sam Gospod mu se obratio jo dok je bio proet ubilakom mrnjom protiv Bojih svetih. Nema dve osobe koje su imale isto iskustvo obraenja. Ipak, u svim iskustvima ove vrste zapaaju se isti opti principi. Imajui u vidu rezultat, svako ko se obrati mora da proe kroz ono kroz ta je Pavle proao. Moda neije iskustvo nee biti tako upeatljivo za druge, ali ako je istinsko, ono mora da bude otkrivenje koje dolazi s neba, kao to je to bilo u Pavlovom sluaju. A sinovi e tvoji svi biti naueni od Gospoda (Is. 54,13). Svaki ko je uo od Oca i nauio dolazi k meni (Jovan 6,45). A vi u vama ostaje pomazanje koje ste od njega primili i nije vam potrebno da vas ko pouava. (1. Jov. 2,27) Ne inite greku, zakljuivi da to ini izlinom potrebu za ovekom kao sredstvom u prenoenju Jevanelja. Gospod je postavio apostole i proroke, uitelje i druge sluitelje u crkvi (1. Kor. 12,28). Boji Duh je taj koji u svima njima deluje. Bez obzira preko koga ovek prvi put uje istinu, on treba da je primi kao poruku koja dolazi direktno s neba. Sveti Duh osposobljava one koji ele da tvore Boju volju, da raspoznaju ta je istina im je uju; i oni je i prihvataju, ne na osnovu au-

24

toriteta oveka preko kojeg im je istina dola, nego na osnovu Bojeg autoriteta, jer je On Bog svake istine. I mi moemo da budemo isto tako sigurni u istinu koju drimo i propovedamo, kao to je to Pavle bio. Kada god neko naglaava ime nekog uvenog i uvaenog skolara (teologa), da bi time opravdao svoje verovanje, ili dao znaaj onome u ta eli da ubedi svog sluaoca, moete biti sigurni da on sam ne poznaje istinu koju ispoveda. To to govori moe biti istina, ali on sam za sebe nije ubeen u to. Svako ima privilegiju da spozna istinu Jovan 8,31.32. Kad neko prihvati istinu kao neto to mu dolazi direktno od Boga, ni deset hiljada puta deset hiljada velikih imena onih ljudi koji bi stali na stranu istine, ne bi doprinela njenoj vrednosti ni koliko jedno zrnce, kao to, s druge strane, poverenje u tu istinu ni najmanje ne bi bilo naeto ako bi se protiv nje udruili svi veliki umovi ovog sveta. Zapazite da Pavlova poruka nije samo otkrivenje dobijeno od Hrista, nego otkrivenje (samog) Hrista. Ne radi se samo o tome da je Hristos neto rekao Pavlu, ve se Hristos otkrio Pavlu. Tajna Jevanelja je Hristos u verniku, nada slave Koloanima 1,25-27. Samo tako istina moe da bude obznanjena. Hristos nije neko ko stoji podalje i stavlja pred nas pravedne principe koje mi moramo da sledimo; On Sebe utiskuje u nas, uzima nas pod Svoje i ini da se Njegov ivot otkriva u naim smrtnim telima, kada Mu se mi predamo. Kada se ovaj ivot ne ispoljava, onda nema nita od propovedanja Jevanelja. Isusov ivot se otkrivao u Pavlu da bi ovaj mogao da Ga propoveda meu neznabocima. Njegov posao nije bio da pria o Hristu, nego da propoveda Hrista samog. Jer mi ne objavljujemo sebe same nego Hrista Isusa Gospoda. (2. Kor. 4,5) Bog eka i ezne da Hrista otkrije u svakom oveku. itamo o ljudima koji nepravednou zadravaju (gue, zatakavaju eng. prev) istinu; i da ono to se moe saznati o Bogu njima je poznato; Bog im je objavio; u svemu to je Bog stvorio Njegova vena sila i boanstvo mogu se jasno sagledati (Rimlj. 1,18-20). Isus je istina Jovan 14,6. On je, takoe, sila Boja (1. Kor. 1,24) i sam Bog (Jovan 1,1). Prema tome, Hristos je istina koju ljudi gue. On je Boja Re data svim ljudima, a ujedno i sila pomou koje oni ovu re mogu da sprovedu u delo (vidi 5. Mojs. 30. 14; Rimlj. 10, 6-8).

Pravo Jevanelje: Otkrivenje Isusa Hrista

25

Galatima Poslanica Komentari

Meutim, u mnogim ljudima Hristos je do te mere uguen (zatakan) da Ga je teko prepoznati. Sama injenica da oni ive dokazuje da ih Hristos voli i da bi ih spasao. Ali, On mora strpljivo da eka vreme kada e oni primiti re i kada e, na taj nain, Njegov savreni ivot biti otkriven u njima. To se moe ve sada dogoditi u ivotu svakog oveka ko eli ovo iskustvo, bez obzira na to koliko je on grean i unien. Bogu ini zadovoljstvo da ostvari ovo delo u svakom oveku.

Galatima 1,13-17: Zato je Pavle proganjao crkvu tako neumoljivo i revnosno, pokuavajui da je uniti? On nam objanjava da je to bilo prosto zato to je revnovao za tradiciju svojih otaca. Pred Agripom on kae: I ja sam sa svoje strane mislio da treba sasvim neprijateljski da postupim protiv imena Isusa Nazareanina. To sam i uinio u Jerusalimu; dobivi ovlaenje od prvosvetenika zatvorio sam u tamnicu mnoge od svetih, a kad su ih ubijali, ja sam bio za to. Mnogo puta sam ih po svim sinagogama kanjavanjem prisiljavao da hule; razjaren preko svake mere na njih gonio sam ih ak do tuih gradova. (Dela 26,9-11) Svu tu mahnitu revnost za otaku tradiciju Pavle je smatrao revnovanjem za Boga. (Dela 22,3) Izgleda gotovo neverovatno da neko ko kae da slui pravom Bogu moe da gaji tako pogrene ideje o Njemu i da pretpostavlja kako On uiva u takvoj vrsti slube. Ipak je ovaj ogoreni i nemilosrdni progonilac hriana mogao da kae nakon mnogih godina svog potonjeg iskustva: Brao, ja sam sa potpuno istom saveu iveo sluei Bogu do ovoga dana (Dela 23,1). Iako je pokuavao da uutka rastue osvedoenje koje je ga je sve vie obuzimalo, dok je kao svedok prisustvovao strpljivom podnoenju muka i snanom svedoanstvu koje su ostavljali umirui hriani, Savle nije svesno ubijao svoju savest. Naprotiv, pokuavao je da odri dobru savest. Farisejska nauka bila je tako duboko ukorenjena u njegovom umu, da je bio uveren u to da su ova nova i udna osvedoenja delo nekog zlog duha, i da je njegova dunost da se tome suprotstavi. Dakle, ubeenje koje je dolazilo od Duha Bojeg, za neko vreme inilo je samo da se njegovo

26

revnovanje protiv hriana udvostrui. Od svih ljudi na svetu, Savle, samopravedni farisej, bio je ovek sa najmanje simpatija prema hrianstvu. On je bio mlad ovek u usponu, na koga su jevrejski vladari mnogo polagali, verujui da je upravo on neko ko e dati bitan doprinos u obnovi jevrejske nacije i religije, do one veliine koja je postojala u prolim vremenima. Pred Savlom se pruala blistava budunost, posmatrano iz ovozemaljske perspektive. Meutim, ono to je mislio da mu je dobitak, to je poeo da smatra gubitkom Hrista radi, zbog kojeg je sve izgubio Filibljanima 3,7.8. Judaizam, meutim, nije bio Boja i Hristova religija. Bila je to ljudska tradicija. Mnogi ine veliku greku smatrajui judaizam religijom Starog zaveta. Stari zavet ne nauava judaizam nita vie nego to Novi zavet nauava romanizam. Religija Starog zaveta je religija Isusa Hrista. Kada je Pavle bio u judaizmu, on zapravo nije verovao Stari zavet koji je svakodnevno itao i sluao, jer ga nije razumeo; da jeste, spremno bi prihvatio Hrista. Jer jerusalimski stanovnici i njihove stareine ne prepoznae ovoga Isusa, nego ga osudie i tako ispunie proroke rei koje se itaju svake subote. (Dela 13,27) Tradicija predaka vodila ih je u krenje Bojih zapovesti Matej 15,3. Bog je rekao o jevrejskom narodu: Ovaj narod me potuje usnama, a srce je njihovo daleko od mene. Uzalud me potuju uei nauke koje su ljudske zapovesti (stihovi 8 i 9). Isus nije imao ni jednu re osude za Mojsija i njegove spise. On kae Jevrejima: Jer da ste verovali Mojsiju, verovali biste i meni; jer je on o meni pisao (Jovan 5,46). Sve to su knjievnici itali i zapovedali iz njegovih spisa trebalo je uvaavati; njihov primer, pak, trebalo je izbegavati, jer oni nisu potovali Spise. Hristos je o njima rekao da vezuju teka i nesnoljiva bremena i meu na ljudska plea, a sami svojim prstom nee da ih pomaknu. (Mat 23,4) To nisu bile zapovesti Boje, jer zapovesti njegove nisu teke (1. Jov. 5,3); one, takoe, nisu bile od Hrista, jer je breme njegovo lako (Mat. 11,30). Ovi uitelji judaizma nisu pred novoobraenima iznosili rei Biblije niti bilo koji od njenih delova, niti su pokuavali da od njih naprave sledbenike Mojsijevih Spisa. Daleko od toga! Oni su ih zavodili daleko od Biblije, a njena uenja zamenjivali su ljudskim zapovestima. To je bilo ono to je izgradilo Savlov duh.

Pravo Jevanelje: Otkrivenje Isusa Hrista

27

Galatima Poslanica Komentari

Na svom putu za Damask, diui pretnjom i ubistvom, Savle je sprovodio odluku Sinedriona koji mu je dao pun autoritet da vee i sprovede sve hriane, kako mukarce, tako i ene. Meutim, iznenada se i sam naao zarobljen, ne od ljudske ruke, ve od svemone sile Boje. Tri dana posle toga Bog kae Ananiji, poslavi ga da Savlu vrati vid: Jer mi je on izabrano orue da iznese moje ime pred mnogoboce. (Dela 9,15) Koliko dugo pre ovog dogaaja je Savle bio izabran Boji vesnik? On sam odgovara: izabrao od utrobe moje matere (Gal. 1,15). On nije prvi o kojem itamo da je od roenja izabran za svoje ivotno delo. Setite se Samsona Sudije 13. Jovan Krstitelj bio je imenovan. A njegov karakter i ivotni poziv bili su opisani u mesecima pre njegovog roenja. Gospod je rekao Jeremiji: Prije nego te sazdah u utrobi, znah te; i prije nego izide iz utrobe, posvetih te; za proroka narodima postavih te (Jer. 1,5). Neznaboaki car Kir, bio je po imenu prozvan sto godina pre nego to se rodio, a njegov deo posla u Bojem velikom planu bio je ve ispisan, ekajui na Kirovo pojavljivanje Isaija 44,28; 45,1-4. Ovo nisu izolovani sluajevi. Vai za sve ljude, koliko i za Solunjane, da ih je Bog od poetka izabrao za spasenje, posveenjem Duha i verom u istinu (2. Sol. 2,13 eng. prev). Na svakome je da ovaj poziv i izbor potvrdi. Onaj koji hoe da se svi ljudi spasu i da dou u poznanje istine (1. Tim. 2,4), isto tako odredio je svakome njegov posao (Marko 13,34). Dakle, Onaj koji Sebe nije ostavio neposvedoenog, ak ni kada je re o neivoj prirodi, imae ljude, kao najuzvienija zemaljska stvorenja izala iz Njegove ruke, koja e voljno svedoiti za Boga kako to samo mogu ljudi obdareni razumom. Svi su ljudi izabrani da svedoe za Boga i svakome je pokazan njegov posao. Kroz ceo ivot Duh se bori sa svakim ovekom, ne bi li ga naveo da da svoj pristanak i bude upotrebljen u onom poslu za koji ga je Bog pozvao. Samo e veni sud pokazati koliko divnih prilika su ljudi nemarno proerdali. Savle, surovi progonitelj, postao je silan apostol. Ko moe da pretpostavi koliko bi dobra nastalo da su se ljudi, iji ogroman uticaj navodi druge samo na zlo, pokorili uticaju Svetog Duha? Ne mogu svi biti apostol Pavle; ali istina je da je svako, prema mogunostima koje mu je Bog dao, izabran i pozvan da svedoi za Boga, i ta istina e dati ivotu jedno sasvim novo znaenje.

28

Kako je to divna, radosna, a uz to i uzviena misao koja nam pada na pamet dok posmatramo ljude koji hodaju pored nas: svakome od njih Bog je lino poverio jedan naroit posao koji oni treba da obave u toku svog ivota! Svi su oni sluge najuzvienijeg Boga, svakome je dodeljena naroita sluba. Morali bismo strogo da se uvamo da ni u najmanjoj sitnici ne spreimo nekoga u vrenju njegove nebom odreene dunosti. Poto je Bog taj koji svakome odreuje posao, svako mora od Njega da primi uputstva, a ne od oveka. Zato treba da se uvamo od toga da diktiramo drugima ta je njihova dunost. Bog to moe i njima da objasni kao to je objasnio nama, a ako njega ne posluaju, nee biti nita spremniji da posluaju ni nas, ak i onda kada ih savetujemo u dobrom pravcu. Nije na oveku koji hoda da upravlja svoje korake (Jer. 10,23 eng. prev), a jo manje da upravlja korake drugog oveka. Oslanjanje na savet oveka od krvi i mesa. Apostol Pavle nije odlazio u Jerusalim prve tri godine nakon svog obraenja. Zatim je proveo u ovom gradu ne vie od petnaest dana i video samo dvojicu apostola. Braa su ga se plaila i nisu mu isprva verovala da je on sada uenik. Oigledno je da Pavle nije primio Jevanelje od bilo kog oveka. injenica da Pavle nije pitao krv i telo, sadri znaajne pouke za nas. Njemu to mu nije bilo neophodno da bi stekao sigurnost, jer je imao re Gospodnju. No, takav sluaj kakav je njegov nikako nije neto uobiajeno, neto na ta se mnogi ugledaju. Na primer, neko proita neto u Bibliji i onda mora da pita drugoga za miljenje pre nego to se usudi da to verom prihvati. Ako niko od njegovih prijatelja ne veruje, on e se plaiti da poveruje u to to je proitao. Ukoliko njegov pastor, ili neki biblijski komentator objasni ovaj tekst na jedan nain, onda on to tako prihvata. Telo i krv odnose pobedu nad Duhom i Reju. Zapovest (Boja) mora biti tako jasna, da svaki izgovor zbog traenja miljenja drugih ljudi u pogledu njenog znaenja uini potpuno besmislenim. Sada se namee pitanje: Mogu li ja to sebi da priutim? Nee li me to kotati prevelike rtve? Najopasnije telo i krv koje neko moe da pita je njegovo sopstveno. Nije dovoljno biti nezavisan od drugih; u pitanjima istine, svako mora da bude nezavisan od sebe sa-

Pravo Jevanelje: Otkrivenje Isusa Hrista

29

Galatima Poslanica Komentari

mog. Uzdaj se u Gospoda svijem srcem svojim, a na svoj razum ne oslanjaj se. (Prie 3,5) Papa je neko ko sebi pripisuje pravo na mesto savetodavca koje zakonito pripada samo Bogu. Ljudi koji od sebe ine papu tako to slede svoj sopstveni savet, zapravo jednako gree kao i oni koji drugima odreuju ta e da ine ili veruju. Ovi prvi su jo podloniji prevarama nego drugi, koji slede papu radije nego sebe same. Ako treba slediti papu, onda je daleko doslednije da to bude rimski papa, jer on ima mnogo vie papskog iskustva nego bilo ko drugi. Meutim, nijedan od njih nije potreban, jer imamo Boju re. Kada Bog govori, mudro je smesta posluati, bez ikakvog prethodnog traenja saveta, ak ni od sopstvenog srca. Boje ime je Savetnik (Isaija 9,6) i On je divan u savetu. Posluajte Ga bez oklevanja! Pavle nije gubio vreme. Mislio je da slui Bogu kada je progonio crkvu, i im je saznao za svoju greku promenio je svoj stav i pravac svog delovanja. Ugledavi Isusa iz Nazareta, prepoznao Ga je kao svog Gospoda i odmah povikao: Gospode, ta hoe da inim? Bio je spreman za svoje pravo mesto u slubi i to istog trena. Da li to isto mogu svi iskreno da kau: Hitim, i ne zateem se uvati zapovijesti tvoje (Psalam 119,60). Putem zapovijesti tvojih trim, jer si rairio srce moje. (Psalam 119,32) Pavle kae da je Hristos otkriven u njemu, kako bi mogao da Ga propoveda meu neznabocima, to jest, paganima. U 1. Korinanima 12,2 itamo: Znate da ste, kada ste bili mnogoboci, dozvoljavali da vas vuku nemim idolima, kako su vas i odvlaili. Zapazite da su Korinani bili neznaboci i da su to prestali da budu kada su postali hriani! Simeon kaza kako se Bog najpre pobrinuo da izmeu mnogoboaca uzme narod za svoje ime (Dela 15,14). Jakov se obratio vernicima u Antiohiji i u drugim mestima kao onima koji se od mnogoboaca obraaju Bogu (stih 19). Boji narod je odvojen od mnogoboaca, ali je, odvojivi se, prestao da bude neznaboaki narod. Avram, otac Izrailja, uzet je izmeu neznaboaca. Tako e sav Izrailj biti spasen, poto ue punina od mnogoboaca Rimlj. 11,25.26. Bog se podjednako starao za obraenje neznaboaca pre tri hiljade godina, kao to se i sada stara. Njima je Jevanelje propovedano

30

pre prvog Hristovog dolaska, kao i nakon ovog dogaaja. Preko mnogih orua i posrednika, Bog je Sebe obznanio u svakoj naciji. Jeremija je na poseban nain izabran kao prorok neznaboaca ili pagana. Prije nego te sazdah u utrobi, znah te; i prije nego izide iz utrobe, posvetih te; za proroka narodima postavih te (Jer. 1,5). Jevrejska re na mestu gde je prevedeno kao narodima, vrlo je slina onoj koja oznaava pagane. Neka niko ne misli da je Bog svoju istinu ograniio samo na jednu naciju, bilo da je re o Jevrejima ili neznabocima. Jer nema razlike izmeu Judejina i Grka; jedan isti Gospod je nad svima, bogat za sve koji ga prizivaju. (Rimlj. 10,12) Novoobraeni propoveda. im se obratio, Pavle je odmah propovedao Isusa (Dela 9,20). Zar to nije udesno da je on istog asa bio u stanju da propoveda i to sa silom? Zaista, udo je kad bilo ko od ljudi propoveda Hrista; ali ne mislite da je Pavle sve to znanje dobio trenutno, bez prethodnog prouavanja. Zapamtite da je on celog svog ivota bio predani istraiva Spisa. Pavle koji je bio napredniji od svih svojih savremenika, istovremeno je bio tako dobro upoznat sa Biblijom, kao to jedan kolarac zna tablicu mnoenja. No, njegov um bio je zaslepljen tradicijom otaca, koja je takoe inila veliki deo njegovog vaspitanja. Slepilo koje ga je snalo u trenutku kada ga je nebeska svetlost obasjala na putu za Damask, dobro je ilustrovala slepou njegovog uma. Isto tako, krljut koja je spala s njegovih oiju kada je Ananija doao da s njim govori, ukazivala je na svetlost Rei koja je u njemu zasjala novom snagom, rasprujui tamu tradicionalizma. Moemo biti sigurni da, dok je boravio u Arabiji, on nije sve vreme proveo iskljuivo u prouavanju i razmiljanju, s obzirom na to da je propovedanje bilo njegov ivot. On je bio veoma surov progonitelj, ali sada kada je toliko bogatstvo milosti dobio od Boga, smatrao je sve proteklo vreme izgubljenim, jer ga nije koristio da bi tu milost drugima objavljivao. Zato je i govorio: Teko meni ako ne propovedam evanelje (1. Kor. 9,16). Propovedao je u sinagogama u Damasku odmah nakon svog obraenja i pre nego to je otiao u Arabiju. Zato je sasvim prirodno zakljuiti kako je on propovedao Jevanelje i Arapima. Tamo je mogao da govori slobodno, bez protivljenja na koje je uvek nailazio meu Jevrejima, pa zbog toga njegov rad nije mnogo ometao njegovo razmiljanje o jednom novom svetu koji se upravo otvarao pred njim.

Pravo Jevanelje: Otkrivenje Isusa Hrista

31

Galatima Poslanica Komentari Galatima 1,18-24: Zatim, posle tri godine, odoh gore u Jerusalim da upoznam Petra, te ostah kod njega petnaest dana. A nekog drugog od apostola nisam video, sem Jakova brata Gospodnjeg. to vam pak piem, evo pred Bogom govorim da ne laem. Zatim dooh u krajeve Sirije i Kilikije. A Hristovim crkvama u Judeji bio sam lino nepoznat. One su samo sluale: na nekadanji gonilac sada propoveda veru koju je nekada ruio, te slavljahu Boga na meni.

Neka niko ne gleda na onoga ko se protivi Jevanelju kao na nepopravljivu osobu. Oni koji se suprotstavljaju treba da s krotou budu naueni, jer ko zna nee li im Bog dati pokajanje za poznanje istine? Neko bi mogao da kae o Pavlu: On je imao jasnu svetlost kao i svako drugi; imao je svaku moguu priliku; ne samo da je uo nadahnuto Stefanovo svedoanstvo, nego je sluao i ispovesti mnogih umiruih muenika. On je tvrdovrati bednik od koga je beskorisno oekivati bilo kakvo dobro. Ipak, taj isti Pavle postao je najvei propovednik Jevanelja, kao to je ranije bio najvei i najogoreniji progonilac iste te nauke. Da li postoje oko vas estoki protivnici istine? Ne borite se protiv njih i ne prekorevajte ih. Neka sva gorina i borbenost ostanu na njihovoj strani, a vi se drite za Boju re i molite se. Moda nee mnogo proi i Gospod kojeg sada rue, bie proslavljen u njima. Proslavljanje Boga. Kako je razliito bilo Pavlovo iskustvo u odnosu na iskustvo onih kojima je pisao: Ta zbog vas se huli na ime Boije meu mnogobocima (Rimlj. 2,24). Svako ko tvrdi da ide za Bogom, treba da bude sredstvo koje e doprineti da se slava odaje Njegovom imenu. Ipak, mnogi ine da se na njega huli. Kako emo postii da se Njegovo ime proslavi? Tako neka zasvetli vaa svetlost pred ljudima, da vide vaa dobra dela i proslave Oca vaega koji je na nebesima (Mat. 5,16). To je ivot verom u Hrista.

32

2. ivot Hristovom verom

Mnogi ovu knjiicu itaju ne iz radoznalosti, da bi videli ta neka druga osoba misli o Poslanici Galatima, nego da bi nali pomo u razumevanju onog dela Biblije o kojem je bilo tako mnogo rasprava u prolosti. Sa svakom takvom osobom voleo bih lino da porazgovaram pre nego to nastavim dalje. Svaki deo Spisa povezan je sa drugim delovima; im dobro nauimo jedan predmet, usvajajui ga kao deo sebe, on nam otvara nova polja saznavanja i pomae nam u daljem prouavanju, kao to nam svaki zalogaj hrane koji pojedemo i koji postaje sastavni deo nas samih, pomae da nastavimo sa radom, kako bismo zaradili nasuni hleb za naredni dan. Ako, dakle, nastavimo da na ispravan nain prouavamo Poslanicu Galatima, otvaraju nam se vrata za razumevanje cele Biblije. Put k znanju je toliko jednostavan da ga zbog toga mnogi preziru. To je kraljevski put koji je svima otvoren. Sine moj ako primi rei moje i zapovesti moje pohrani u sebi, da pazi uho tvoje na mudrost, i da srce svoje usredsredi na razumevanje; da, ako ezne za znanjem, i ako glas svoj, koliko god moe, snano podigne, traei da razume; kao srebro, i kao sakriveno blago ako dobro ustrai; tada e razumeti ta znai potovati i poznavati Gospoda (tada e razumeti strah Gospodnji i nai e znanje o Bogu). Jer Gospod daje mudrost, iz njegovijeh usta dolazi znanje i razumevanje. (Prie 2,1-6 kombinovani englesko-srpski prevod)

Bog se u snu pokazao Solomonu i obeao mu da e mu dati mudrost; ali, dokono snevanje nije bilo ono to mu je donelo mudrost. Solomon nije nastavio da spava, da bi se nakon toga probudio kao najmudriji ovek koji je ikad iveo na svetu. On je toliko udeo za znanjem da je, iako mu je ono u snu objavljeno, svakodnevno radio da bi ga dostigao.

33

Galatima Poslanica Komentari

Ako elite da razumete Boju re, prouavajte je. Nijedan ovek na svetu ne moe da vam da svoju mudrost. Neko e vas moda uputiti da bi vam olakao i skratio put, savetujui vas kako i gde da radite. Ali, sve to neko zna, on to mora sam za sebe da postigne. Ako ste nekim putem proli vie od hiljadu puta, znate svaku krivinu i u svom umu moete da sagledate celu njegovu duinu. Isto tako, ako ste kroz neki deo Spisa prolazili iznova i iznova, na kraju ete biti kadri da ga jednim pogledom sagledate u celini, istovremeno ne gubei iz vida nijedan njegov detalj. Kad doete dotle, onda ete videti u tom tekstu ono to vam niko na svetu ne bi moga rei. Galatima 2,1-3: Posle, nakon etrnaest godina odoh opet, gore u Jerusalim sa Varnavom, uzevi sa sobom i Tita. Odoh pak po otkrivenju i izloih im evanelje koje propovedam meu mnogobocima, i posebno onima uglednima, da ne trim ili da nisam trao uzalud. Ali ni Tit, koji je bio sa mnom, kao Grk nije bio prisiljen da se obree.

Nakon etrnaest godina, ako sledimo prirodan narativni tok, znai etrnaest godina nakon posete koja se pominje u Galatima 1,18, koja se dogodila tri godine posle Pavlovog obraenja. Ova nova poseta se, dakle, desila sedamnaest godina posle njegovog obraenja, ili oko 51. godine to se poklapa sa vremenom kada je odran prvi sabor u Jerusalimu, zabeleen u Delima 15. Drugo poglavlje Galatima poslanice govori o onome to je bio predmet tog sabora, kao i o svemu drugom to je poteklo sa ovog skupa. U prvom poglavlju nam je reeno da su neki ometali brau, iznosei im izopaeno Jevanelje Hristovo, podmeui im lano jevanelje umesto pravog. U knjizi Dela apostolska 15,1 itamo da neki ljudi dooe iz Judeje, pa uahu brau: ako se ne obreete po mojsijevskom obiaju, ne moete se spasiti. To je bilo drugo Jevanelje koje zapravo nije drugo - jer postoji samo jedno - nego je ono brai podmetnuto kao istinsko Jevanelje. Pavle i Varnava ne bi dopustili novo propovedanje, ali su ga trpeli da bi istina evanelja ostala za vas (Gal. 2,5). Apostoli su imali

34

ne malu raspru i prepiranje s njima (Dela 15,2). Rasprava se vodila oko pravog i lanog jevanelja. Poricanje Hrista. Jedan kratak pogled na iskustvo crkve u Antiohiji kojoj je ovo novo jevanelje doneto, pokazae da je ono na najdirektniji nain poreklo Hristovu silu u delu spasenja. Jevanelje je najpre njima propovedano od strane brae koja su se rasprila za vreme progonstva, nakon Stefanovog pogubljenja. Ova braa su, stigavi u Antiohiju, propovedala radosnu vest Gospoda Isusa. I ruka Gospodnja bee s njima, i veliki broj poverova, te se obrati Gospodu (Dela 11,20.21). U crkvi su kao lanovi bili proroci i uitelji; i dok su se svi oni molili i postili, Sveti Duh je odvojio Varnavu i Savla za posao za koji ih je On odredio Dela 13,1-3. Tamonja crkva imala je mnogo iskustva u delu Bojem. Bili su upoznati sa glasom Svetog Duha. A sada, nakon svega, ovi ljudi kau: Ako se ne obreete po mojsijevskom obiaju, ne moete se spasiti. To je bilo isto kao da su rekli: Sva vaa vera u Hrista i sva svedoanstva Duha, nita ne vrede bez znaka obrezanja. Znak obrezanja bez vere, uzdignut je iznad vere u Hrista bez ikakvog spoljanjeg znaka. Novo jevanelje bilo je najdirektnija uvreda za istinsko Jevanelje i jasno poricanje Hrista. Nije udo to Pavle naziva lanom braom one koji su se uunjali (prikrali danski prevod) sa ovim uenjem. Galatima 2,4.5: To zbog tajno uvedene lane brae koja su se uvukla da uhode nau slobodu koju imamo u Hristu Isusu, da nas zarobe. Ovima nismo popustili ni za asak niti smo im se potinili, da bi istina evanelja ostala za vas.

ivot Hristovom verom

Ova lana braa su govorila da ako se ne obreete po mojsijevskom obiaju, ne moete se spasiti, ili bukvalno prevedeno: Ako se ne obreete nemate silu (pravo) da budete spaseni. Oni su spasenje nainili isto ljudskim predmetom, koje zavisi iskljuivo od ljudske sile. Oni nisu znali ta obrezanje u stvari predstavlja. Jer nije Judejin onaj koji je to samo spolja, i nije pravo obrezanje ono koje je spolja na telu, nego, Judejin je onaj koji je to iznutra, i pravo obrezanje

35

Galatima Poslanica Komentari je u srcu, u duhu, a ne u slovu. Takvoga ne hvale ljudi nego Bog. (Rimlj. 2, 28.29) U Avramovom ivotu postojalo je razdoblje kada je on vie sluao glas svoje supruge, Sare, nego glas Boji, pokuavajui da ispuni Boja obeanja snagom sopstvenog tela (vidi 1. Mojs. 16). Rezultat je bio greka rob umesto naslednika. Onda mu se Bog ponovo javio bodrei ga da hodi pred Njim celim srcem i da ponovo prihvati Njegov zavet. Kao podsetnik na njegovu greku i na injenicu da telo nita ne pomae, Avram je primio znak obrezanja, odseeno pare tela. To je trebalo da pokae da u telu... dobro ne obitava (Rimlj. 7,18) i da se Boja obeanja mogu ispuniti samo odstranjivanjem greha koji su u telu. Mi smo, naime, obrezanje, mi koji Duhom Boijim sluimo, Hristom Isusom se hvalimo i ne uzdamo se u telo. (Filib. 3,3) Avram je bio istinski obrezan kada je primio Duha kroz veru u Boga. Pa i znak obrezanja dobio je kao peat pravednosti koju je stekao verom kao neobrezan, da bude otac svih koji kao neobrezani veruju, da se i njima to urauna u pravednost (Rimlj. 4,11). Spoljanje obrezanje nikada nije bilo neto vie od spoljanjeg znaka za pravo obrezanje srca. Ako je ovo drugo nedostajalo, onda je znak bio obina prevara; ali, ako je postojalo pravo obrezanje srca, onda je znak mogao i da se izostavi. Avram je otac svih koji kao neobrezani veruju (Rimlj. 4,11). Lana braa su zamenila stvarnost ispraznim znakom. Za njih je ljuska bez jezgra znaila daleko vie nego jezgro bez ljuske. Isus je rekao: Duh je ono to oivljava a telo nita ne pomae. Rei koje sam vam ja rekao, duh su i ivot su (Jovan 6,63). Narod u Antiohiji i Galatiji verovao je u Hrista za svoje spasenje; a sada je doao neko ko je eleo da ih navede da veruju u telo i oslanjaju se na njega. Oni im nisu rekli da mogu slobodno da gree... O, ne, to nikako! Naprotiv, rekli su im da moraju da dre Zakon! Ipak, po njihovom, oni to moraju postii sami, svojom snagom; moraju sami da stvore pravednost, bez Hrista. Obrezanje stoji kao jednakost dranju Zakona. Meutim, pravo obrezanje je Zakon upisan u srce, delovanjem Svetog Duha. Ova lana braa su htela da vernici prihvate i veruju u spoljanju formu obrezanja kao zamenu za delovanje Svetog Duha. Ono to je dato samo kao znak opravdanja kroz veru, postalo je znak samopravednosti. Lana braa

36

elela su da ih obreu radi opravdanja i spasenja. Meutim, srcem se veruje za pravednost, a ustima se ispoveda na spasenje (Rimlj. 10,10). I sve to nije po veri (to ne proizilazi iz vere koja iz srca dolazi eng. prev), greh je (Rimlj. 14,23). Prema tome, svi ljudski napori da se sopstvenom snagom dri Boji Zakon, ma kako ti napori iskreni bili, nikada nee dati rezultate osim u jo veoj nesavrenosti i grehu. Kada je ovo pitanje stiglo u Jerusalim, Petar je rekao onima koji bi da se opravdaju svojim sopstvenim delima umesto verom u Hrista: to, dakle, sad kuate Boga time to hoete da nametnete uenicima na vrat jaram, koji ni nai oevi ni mi nismo mogli da ponesemo? (Dela 15,10) To je bio jaram ropstva, kako ga je Pavle svojim reima opisao, govorei o lanoj brai koja su se uunjala da uhode nau slobodu koju imamo u Hristu Isusu, da nas zarobe (Gal. 2,4). Hristos daje slobodu od greha. Njegov ivot je savreni zakon slobode. Posredstvom Zakona dolazi poznanje greha (Rimlj. 3,20), ali ne i sloboda od greha. Zakon je sam po sebi svet, i zapovest je sveta, i pravedna, i dobra (Rimlj. 7,12) zato to daje znaju o grehu, time to ga osuuje. To je putokaz koji pokazuje put, ali nam ne daje silu da idemo tim putem1. On moe da nam kae da smo zali s puta, a jedino Isus Hristos moe da nas osposobi da tim putem koraamo. Greh je ropstvo. Slobodni su samo oni koji dre zapovesti Boje (vidi Psalam 119,45), a zapovesti se mogu drati samo verom u Hrista Rimljanima 8,3.4. Dakle, ko god navodi ljude na uzdanje u Zakon radi dobijanja pravednosti, bez Hrista, taj zapravo stavlja jaram na njih i baca ih u ropstvo. Kada je ovek zakonom osuen i baen u tamnicu, on se ne moe osloboditi iz lanaca pomou istog zakona koji ga dri u tamnici. To nije krivica zakona. S obzirom na to da se radi o dobrom Zakonu, on ne moe da kae za krivca da je nevin. Apostol je naglasio da je on trpeo lano uenje koje je zavodilo brau Galate, da bi istina evanelja ostala za vas (Gal. 2,5). Samo po sebi je jasno da ovo pismo ne sadri nita sem Jevanelja i to u njegovom najubedljivijem obliku. Mnogi su ga, pak, pogreno razumeli i
1 Ne nosi nas tim putem bukv. prev.

ivot Hristovom verom

37

Galatima Poslanica Komentari

zato nemaju od njega nikakve koristi, jer su mislili da ono predstavlja smo povod za prepiranja o zakonu (Titu 3,9), protiv ega je sam Pavle upozoravao brau. Galatima 2,6.7: to se tie onih koji su vaili kao ugledni, ma kakvi da su nekad bili, meni je sve jedno; Bog ne gleda ko je ko, meni, naime, ti ugledni nisu nita dodali, nego, naprotiv, kad su videli da je meni povereno evanelje za neobrezane kao Petru za obrezane

Dela apostolska kau da je u Antiohiji odreeno da Pavle i Varnava, i jo neki s njima, idu gore do Jerusalima i rasprave ovaj problem. Meutim, Pavle kae u Galatima 2,2, da je on po otkrivenju tamo iao. On nije poao na ovaj put prosto samo zato to su to drugi preporuili, ve je isti Duh pokrenuo obe strane, i njega i brau u Antiohiji. Nije on otiao da naui istinu Jevanelja, nego da je odri; ne da sazna ta je zapravo Jevanelje, nego da prenese prisutnima ta je propovedao meu neznabocima. Oni koji su vaili za vane linosti na tom saboru, nisu nita doprineli onome to je ve imao. On nije primio Jevanelje od bilo kog oveka, pa zato nije imao potrebu za bilo kakvim ljudskim svedoanstvom koje bi potvrdilo istinitost Jevanelja koje je propovedao. Kada Bog progovori, svaki ljudski in davanja dozvole za ono to je Bog rekao, predstavlja krajnju drskost. Bog je znao da brai u Jerusalimu treba ovakvo svedoanstvo. Takoe, i novoobraenima je trebala sigurnost da oni koje je Bog poslao govore rei Boje, i da svi govore jedno. Njima je bila neophodna potvrda da je istina jedna, i da je Jevanelje samo jedno, isto za sve ljude, kao to je jedan Bog kome su se obratili, za razliku od mnogih bogova kojima su ranije sluili. Jevanelje nije magija. Ne postoji nita na ovom svetu to bi oveku moglo da dodeli milost i pravednost, i ne postoji nita to bi ovek mogao da uradi da bi sebi ili drugima doneo spasenje. Jevanelje je sila Boja za spasenje, a ne sila ljudska. Svako uenje koje ljude navodi da se verom oslanjaju na bilo ta neku sliku, izvajani lik, ili

38

ma ta drugo, ili da veru polau na bilo koje sopstveno delo ili napor, ak i kada bi taj napor bio usmeren na najpohvalnije ciljeve bilo bi to izopaavanje Jevanelja, odnosno lano jevanelje. U Hristovoj crkvi danas nema sakramenta koji bi nekom svojom maginom silom primaocu dodelio naroitu meru milosti; meutim, postoje dela koja ini ovek, koji veruje u Gospoda Isusa Hrista i koji je na osnovu toga opravdan i spasen, kao izraz takve vere. Jer ste posredstvom vere blagodau spaseni, i to nije od vas, Boiji je dar; ne od dela, da se niko ne pohvali. Mi smo, naime, njegovo delo, u Hristu Isusu stvoreni za dobra dela, koja je Bog unapred pripravio da u njima ivimo (Efes. 2,8-10). To je istina Jevanelja i ono za ta se Pavle zauzimao Jevanelje za sva vremena. Nema monopola na istinu. Nema oveka na svetu koji ima monopol na istinu, tako da bi najpre njemu morao da doe svako ko tu istinu eli. Istina je nezavisna u odnosu na ljude. Ona je od Boga; to je tako jer je istina sam Hristos (Jovan 14,6), koji je svetlost slave Boje i oblije bia Njegovog (Jevrejima 1,3). Ko god je dobio istinu morao je dobiti od Boga, a ne od oveka, ba tako kako je bilo i u Pavlovom sluaju. Bog moe, i to ini, da upotrebi oveka kao orue ili kanal, ali On sam je Izvor i Darodavac. Ni broj ljudi, ni njihova slavna imena nita od svega toga ne moe da odredi istinu. Ona nije nita monija niti je privlanija kada je zastupaju deset hiljada prineva, nego to bi bila kada je dri jedan jedini skromni radnik ili ratar. Takoe, nema nikakvog sigurnog dokaza da deset hiljada ljudi ima istinu, a da onaj jedan nema samo zato to su oni u veini. Svaki ovek na ovom svetu moe posedovati istinu u onoj meri u kojoj je spreman da je prihvati i koristi se njome; ne vie od toga Jovan 7,17; 12,35.36. Onaj ko eli da imitira papu, tako to e pomiljati da ima monopol na istinu i terati ljude koji ele istinu da dolaze k njemu, onaj ko misli da proizvoljno moe da manipulie s istinom, otkrivajui je na jednom mestu i jednoj grupi ljudi, a spreavajui njeno obznanjivanje na drugom mestu i drugoj grupi ljudi takav gubi svu istinu koju je nekad imao (ako ju je ikad zaista imao). Istina i papstvo ne mogu zajedno da postoje na jednom mestu; istinu nema ni papa, niti bilo koji ovek sa papskim nazorima. im ovek primi istinu, on prestaje da bude papa. Ako bi se rimski papa obratio i postao Hristov uenik, istog asa bi napustio papsku stolicu.

ivot Hristovom verom

39

Galatima Poslanica Komentari

Kao to nema oveka koji bi imao monopol nad istinom, isto tako ne postoje odreena mesta gde bi ljudi morali da odu, ukoliko ele da nau istinu. Braa u Antiohiji nisu morala da idu u Jerusalim da bi nauila istinu ili da bi saznala da li je to to su imala bila prava istina. injenica da je istina najpre bila objavljena u nekim mestima, ne dokazuje da se ona samo tu moe nai, pa ak ni to da se uopte moe nai na tom mestu. U stvari, poslednja mesta na svetu gde bi trebalo ii radi saznavanja istine, jesu mesta gde je nekad davno istina bila najpre propovedana Jerusalim, Antiohija, Rim, ili Aleksandrija. Papstvo se delimino podiglo i na ovoj ideji. Pretpostavilo se da se istina u svojoj istoti morala nalaziti u mestima na kojima su je apostoli, ili bar neki od njih, propovedali, i da svi ljudi moraju tu da je trae. Postojala je takoe pretpostavka da ljudi u ovim gradovima sigurno znaju vie od onih koji su u unutranjosti ili na selu. Dakle, od svih biskupa koji su u poetku bili meusobno jednaki, ubrzo je dolo do toga da se oni koji su bili u unutranjosti, seoski biskupi (chorepiscopoi), tretiraju kao drugorazredni, za razliku od onih koji su imali slubu u gradovima. Kada se taj duh uvreio, sledei korak bio je neminovan borba izmeu gradskih biskupa za primat. Sukobi su trajali sve dok se Rim nije izborio za mesto najvie sile. Isus je, meutim, bio roen u Vitlejemu, najmanjem mestu meu tisuama Judinijem (Mihej 5,2), a gotovo ceo Svoj ivot proveo je u malom gradu sa tako loom reputacijom da je ovek u kojem nije bilo lukavstva, za njega rekao: Moe li iz Nazareta da bude neto dobro? (Jovan 1,45-47). Zatim je Isus boravio u bogatom gradu, Kapernaumu, ali uvek je bio poznat kao Isus iz Nazareta. Nebo nije nita dalje od nekog seoceta, pa ak ni od usamljene kolibe na ledini, nego od najraskonijeg grada, ili vladianskih dvorova. Bog koji je visoki i uzvieni, koji ivi u vjenosti, kojemu je ime sveti stanuje s onim ko je skruena srca i smjerna duha. (Is. 57,15) Pojava nita ne znai. Bog gleda na to kakav je ko ovek, a ne na ugled koji ga prati. Ugled esto zavisi od oiju onih ljudi koji gledaju na tog oveka, od onoga to im on prikazuje od sile i mudrosti koju mu je Bog podario. Bog ne pridaje vanost ni jednom zvaninom poloaju. Nije poloaj to to daje autoritet, ve autoritet daje pravi

40

poloaj. Mnogi siromani i ponizni ljudi koji pored svog imena nikad nisu imali neku uglednu titulu, u Bojem poretku su zauzeli uzvieniju poziciju, sa autoritetom veim od bilo kojeg kraljevskog. Autoritet je nesputano prisustvo Boga u ljudskoj dui. Galatima 2,8: Jer onaj koji je osposobio Petra za apostolstvo meu obrezanima osposobio je i mene za mnogoboce.

ivot Hristovom verom

Boja re je iva i aktivna Jevrejima 4,12. Kakva god da je aktivnost u jevaneoskom delu, ako je ona uspena, onda od Boga potie. Isus proe inei dobro... jer je Bog bio s njim (Dela 10,38). On je za Sebe rekao: Ja ne mogu da inim nita sam od sebe (Jovan 5,30). Otac, koji ostaje u meni, on ini dela (Jovan 14,10). Petar je govorio o Njemu kao o oveku od Boga potvrenog... silama, udima i znacima to je Bog preko njega uinio (Dela 2,22 kombinovani prevod engleski-arni). Uenik nije vei od svog gospodara. Zato su Pavle i Varnava prepriavali na sastanku u Jerusalimu: kolike je znake i uda Bog preko njih uinio meu mnogobocima (Dela 15,12). Pavle je izjavio da se trudio da svakog oveka predstavi kao zrelog2 u Hristu. Za to se i trudim borei se shodno njegovoj delotvornoj sili koja u meni silno deluje (Kolo. 1,28.29 kombinovani prevod engleski-arni). Istu tu silu i najponizniji vernik moe da ima jer Bog je taj to ini u vama da elite i da delate kako je Njemu ugodno (Filib. 2,13). Isusovo ime je Emanuilo, Bog s nama. Bog koji je bio s Isusom uinio je da On proe inei dobro. On se ne menja; prema tome, ako zaista imamo Isusa, Bog je s nama, i mi emo prolaziti inei dobro. Galatima 2,9.10: I kad su poznali blagodat koja mi je dana, Jakov, i Kifa, i Jovan, koji su vaili kao stubovi, dadoe meni i Varnavi desnice u znak zajednice, da mi idemo k mnogobocima, a oni k obrezanju; samo da se seamo siromanih, to sam se ba i trudio da inim.

2 U arnievom i Vukovom prevodu stoji: savrenog u Hristu prim. prev.

41

Galatima Poslanica Komentari

Braa koja su bila u Jerusalimu pokazala su svoju povezanost s Bogom tako to su prepoznala blagodat koja... je dana Pavlu. Oni koji su pokrenuti Duhom Bojim, uvek e biti brzi da prepoznaju delovanje Duha u drugima. Najpouzdaniji dokaz da neko ne zna nita iz linog iskustva o Svetom Duhu, jeste taj to nije u stanju da prepozna Njegovo delovanje. Drugi apostoli su imali Svetog Duha i prepoznali su da je Bog odabrao Pavla za naroiti posao meu neznabocima. Iako je njegov nain rada bio drugaiji od njihovog, jer mu je Bog dao drugaije darove za njegov drugaiji, naroiti zadatak, oni su mu dragovoljno pruili desnu ruku Zajednice, napominjui mu samo to da se sea siromanih u sopstvenom narodu, to sam se ba i trudio da inim. Savreno jedinstvo. Zapamtite da nije bilo razlike u miljenju meu apostolima, niti u crkvi, kada je re o tome ta je Jevanelje. Bilo je lane brae, to je tano; ali, s obzirom na to da su bili lana braa, oni i nisu bili deo crkve, Hristovog tela, koje su inili istinska braa. Mnogi hriani po imenu, iskrene osobe, pretpostavljaju da je gotovo nuno da u crkvi postoje razlike. Ne mogu svi da vide na isti nain, glasi uobiajeno pravdanje ovakvog stava. Oni pogreno itaju i shvataju Efescima 4,13, na taj nain kao da nam je Bog dao darove koji treba da nam poslue do vremena dok svi ne doemo do jedinstva u veri. Ono to zapravo Re ui, jeste da u jedinstvu u veri i poznanju Sina Bojeg, svi mi dolazimo do savrenog oveka, do pune mere Hristovoga rasta.3 Samo je jedna vera (stih 5), vera Isusova, kao to je samo jedan Gospod; i svi koji nemaju tu veru, neminovno moraju biti izvan Hrista. Istina je re Boja, koja je ujedno i svetlost; samo slep ovek ima problem da vidi svetlost koja sija. To to neko nikad u svom ivotu
3 U engleskoj verziji koju Waggoner koristi, u Efescima 4,13 stoji: Dok svi mi ne dospemo, u jedinstvu vere (ili u jedinstvu u veri) i u poznanju sina Bojeg, do mere stasa koji predstavlja puninu Hristovu. Dakle, cilj radnje (dospevanja) je mera stasa koji predstavlja Hristovu puninu, a sredstva pomou kojih se to ostvaruje su jedinstvo vere i jedinstvo poznavanja Sina Bojeg. U pogrenoj ideji koju Waggoner pominje, a koju i danas mnogi gaje, ispada kao da smo osueni na nejedinstvo u veri i razlike u poznanju Sina Bojeg, a da su nam Boji darovi dati da vremenom (koje se oduilo i ne obeava uspeh ako se ovako nastavi, nego naprotiv, sve vee raslojavanje i razilaenje), malo po malo, prevladavamo razliitosti, koje e jednog dana nestati prim. prev.

42

nije video nijedno nono svetlo osim onog od svee, ni najmanje ga nee spreiti da sijanje elektrine sijalice prepozna kao svetlost, istog trena kad je opazi. Postoje, svakako, razliiti nivoi znanja, ali nikada i nikakve protivrenosti u tim razliitim nivoima. Sva istina je jedinstvena (predstavlja jedinstvenu celinu). Galatima 2,11-13: A kad Kifa doe u Antiohiju, usprotivio sam mu se u lice, jer je zasluio osudu. Jer pre no to su doli neki od Jakova on je jeo s bivim mnogobocima, a kad oni dooe, ustuknu i odvajae se bojei se onih iz obrezanja. I dvoliahu s njim i ostali Judeji, tako da je njihovo dvolienje povuklo i Varnavu.

ivot Hristovom verom

Petar je, meutim, nainio greku, i to u vitalnoj taki uenja. On nije bio nepogreiv. Smerno je prihvatio ukor koji mu je dao Pavle, kao ponizan i iskren hrianin, kakav je inae bio. Ako bi postojalo neto poput glave crkve, onda bi to pre bio Pavle umesto Petra, bar prema ovom odlomku koji prouavamo. Pavle je poslan neznabocima, a Petar Jevrejima; Jevreji su, pak, inili samo mali deo crkve; obraenici iz neznabotva su ih brojem ubrzo nadmaili, tako da se njihovo prisustvo jedva primeivalo. Svi ti hriani bili su uglavnom plodovi Pavlovog rada i prirodno su se ugledali na njega vie nego na druge, tako da je Pavle mogao da kae kako ga pritiska svakodnevna briga za sve crkve (2. Kor. 11,28). No, nepogreivost nije ovekova osobina, i Pavle nikad nije tvrdio da je poseduje. Najvei ovek u Hristovoj crkvi nema pravo da gospodari nad onim ko je najslabiji. Isus je rekao: jer je jedan va uitelj, Hristos, a vi ste svi braa (Mat. 23,8 eng. prev). Petar nas, takoe, upozorava: Pokoravajte se jedni drugima. (1. Petr. 5,5) Petar je na saboru u Jerusalimu rekao kako su neznaboci primili Jevanelje posredstvom njegovog propovedanja: Bog, koji poznaje srca, posvedoio je za njih, kad im je dao Duha Svetoga kao i nama, i nije postavio nikakve razlike izmeu nas i njih, ve je oistio njihova srca verom (Dela 15,8.9). Zato? Zato to je poznavao srca i znao da su svi zgreili i tako su lieni slave Boije i za njih

43

Galatima Poslanica Komentari

nema druge nade osim da se opravdavaju za badava njegovom blagodau na osnovu iskupljenja u Hristu Isusu (Rimlj. 3,23.24). Ipak, poto mu je Bog sve ovo pokazao, nakon to je bio svedok darivanja Svetog Duha istim tim neznabocima u istoj meri kao i Jevrejima koji su poverovali, posle obroka koji je jeo s novoobraenima iz paganstva i poto je verno branio svoj stav, posle jasnog svedoenja na saboru da Bog ne pravi razliku izmeu neznaboaca i Jevreja, i na kraju, neposredno nakon to je i on sam pokazao da ne pravi razliku (delei obrok s njima) Petar je najednom, po dolasku nekih ljudi za koje je verovao da nee odobriti takvu slobodu, poeo da pravi razliku! Ustuknu i odvajae se bojei se onih iz obrezanja. Bila je to, kako je Pavle nazvao, neiskrenost (dvolinost); tu se nije radilo samo o greci kao takvoj, ve je pretila opasnost da uenici budu zbunjeni i zavedeni. Strah je umesto vere za trenutak preuzeo kontrolu nad Petrom. Suprotno istini Jevanelja. Talas straha kao da je preao preko vernika jevrejskog porekla jer dvoliahu s njim i ostali Judeji, tako da je njihovo dvolienje povuklo i Varnavu. Naravno, oni nisu ili pravo po evaneoskoj istini (stih 14). Meutim, nije in dvolienja bio najvea uvreda za istinu Jevanelja. Bilo je to, u odreenom smislu, javno odricanje od Hrista, ba poput onoga kada je Petar zgreio, savladan iznenadnim strahom. Svi smo mi mnogo puta u ivotu zgreili na isti nain i poinili ovaj isti greh, da bismo sebi dopustili da sednemo na sudijsku stolicu; jedino to smemo, to je da zapazimo injenicu i razumemo prirodne posledice kao upozorenje za nas same. Galatima 2,14: Ali kad sam video da ne idu pravo po evaneoskoj istini, rekoh Kifi pred svima: kad ti kao Judejin ivi mnogoboaki a ne judejski, kako moe da prisiljava mnogoboce da ive judejski?

Moemo videti kako su Petar i ostali svojim postupkom praktino porekli Hrista, iako ne s namerom. Bilo je to pitanje opravdanja i spasenja spasavaju li se ljudi jedino verom u Hrista, ili spoljanjim formama. Bilo je dato jasno svedoanstvo da je spasenje mogue is-

44

kljuivo verom; a sada, kada se otvorilo ovo pitanje, u isto vreme dok su lana braa i dalje propagirala svoje zablude, ak su i ona odana braa najednom potpala pod lo uticaj i poela da diskriminiu vernike obraene iz neznabotva, zato to nisu bili obrezani. Oni su im na taj nain zapravo govorili: Ako se ne obreete ne moete se spasti. Njihov postupak je slao poruku: Mi takoe sumnjamo da vera u Hrista jedino ima silu da spase; zaista verujemo da spasenje zavisi od obrezanja i dela zakona; vera u Hrista je dobra, ali ima jo neto to se mora uiniti; ona nije sama po sebi dovoljna. Takvo poricanje jevaneoske istine Pavle nije mogao da podnese. Odmah je udario u sam koren problema. Galatima 2,15.16: Mi smo po roenju Judeji a ne grenici iz mnogoboaca, ali znajui da se ovek ne opravdava delima zakona, nego samo verom u Isusa Hrista, poverovasmo i mi u Hrista Isusa, da budemo opravdani verom u Hrista a ne delima zakona, jer na osnovu dela zakona niko nee biti opravdan.

ivot Hristovom verom

Da li je Pavle mislio da oni, kao Jevreji, nisu bili grenici? Nipoto, jer odmah zatim on dodaje da su oni poverovali u Hrista za opravdanje. Oni su samo bili grenici jevrejskog, a ne neznaboakog porekla. Sve ono ime bi se mogli hvaliti kao Jevreji, trebalo je uraunati kao gubitak, Hrista radi. Nita im nije pomagalo sem vere u Hrista; i ako je to tako, onda je oigledno da i grenici neznaboci mogu isto tako neposredno da budu spaseni, verom u Hrista, bez prolaenja kroz mrtve forme koje nikako nisu pomogle Jevrejima, i koje su im u velikoj meri date zbog njihovog neverovanja. Istinita je re i dostojna da je svi prime: Hristos Isus doe na svet da spase grenike od kojih sam prvi ja (1. Tim. 1,15). Svi su zgreili i postali krivci pred Bogom; ali isto tako svi, bez obzira na rasu i klasu, mogu da prihvate spasenje, govorei: Ovaj prima grenike i jede s njima (Luka 15,2). Obrezani grenik nije nita bolji od neobrezanog; grenik koji je lan crkve, nije nita bolji od od onog napolju. Grenik koji je proao kroz obred krtenja, ni najmanje nije

45

Galatima Poslanica Komentari

bolji od grenika koji nikad nije ispovedao veru. Greh je greh, i grenik je grenik, svejedno da li je u crkvi ili izvan nje. Ali, Bogu hvala, Hristos je rtva za nae grehe, kao i za grehe celog sveta. Ima nade za neobraene lanove crkve, kao i za grenike koji nikad nisu prizvali Hristovo ime. Isto Jevanelje koje je propovedano svetu, treba da se propoveda crkvi, jer postoji samo jedno Javanelje. Ono slui tome da obrati grenike iz sveta, kao i one koji su lanovi crkve. Istovremeno, ono obnavlja one koji su istinski u Hristu. Znaenje rei opravdan jeste uinjen (stvoren) pravednim. Latinska re za pravednost je justitia. Biti opravdan znai biti pravedan. Onda dodajemo nastavak fy4, kao prevod latinske rei koja znai nainiti, uiniti, i tako dobijamo izraz koji se podudara sa onim jednostavnijim uiniti pravednim5. Zakon Boji je pravedan (vidi Rimljanima 7,12; 9.30; Psalam 119,172). Pavle je tako visoko cenio Zakon, da se za dobijanje pravednosti koju Zakon trai, ali je ne daje, oslanjao samo na Hrista: Jer, to zakonu bee nemogue, jer mu je telo oduzimalo snagu , Bog je osudio greh u telu, poslavi, zbog greha, Sina svoga u telu jednakom telu greha, da bi se pravda zakona ispunila u nama, koji hodimo ne po telu nego po duhu. (Rimljanima 8,3.4 Bakoti)

Zakon koji objavljuje svim ljudima da su grenici ne moe da ih opravda, osim ako bi proglasio da greh vie nije greh, a to ne bi bilo opravdanje nego protivrenost. Da li da na to poviemo: Uklonimo onda taj Zakon! Uporni prestupnici Zakona bi rado uklonili Zakon koji ih proglaava krivima. Meutim, Boji Zakon ne moe da bude ukinut, jer je on ivot Boji i Njegov karakter. Zakon je sam po sebi svet, i zapovest je sveta, i pravedna, i dobra (Rimlj. 7,12). Kada itamo zapisani Zakon, u njemu nalazimo svoju jasno izloenu dunost . Ali, mi tu dunost nismo ispunili. Zato smo krivi.
4 U engleskom: justify [dastifaj] opravdati; Slino kao pure purify (ist oistiti), ili clear clarify (jasan uiniti jasnim, pojasniti) prim. prev. 5 Kod nas je to mogue uporediti sa predmetkom, tj. prefiksom o u rei oistiti uiniti istim, ili osvetiti uiniti svetim, dakle, opravdati znai uiniti pravednim

46

tavie, nema ni jednog ko ima dovoljno snage da odri Zakon, jer su njegovi zahtevi uzvieni. To to niko ne moe da bude opravdan zakonskim delima nije krivica Zakona, nego je problem u ljudima. Verom primite Hrista u srce, i tu e takoe biti i pravednost Zakona, kao to psalmista kae: Hou initi volju tvoju, Boe moj, i zakon je tvoj meni u srcu (Psalam 40,8). Neko ko odbacuje Zakon zato to on ne naziva zlo dobrim, isto tako odbacuje i Boga jer On ni u kom sluaju ne pravda krivoga (2. Mojs. 34,7 eng. prev). Ali Bog e ukloniti krivicu i na taj nain e od grenika uiniti (napraviti, stvoriti) pravednika, to je u skladu sa Zakonom. Mnogo se gubi zbog pogrenog zapaanja preciznog Biblijskog izraza. U originalu, u stihu 16, pominje se vera Hristova (Galatima 2,16), ba kao to se u Otkrivenju 14,12 pominje vera Isusova. On je zaetnik i usavritelj nae vere (Jevr. 12,2 eng. prev). Vera, dakle, potie od propovedi, a propoved biva Hristovom reju (Rimlj. 10,17). Hristos je Re. Meru vere koju je Bog svakom dodelio (Rimlj. 12,3), On daruje tako to je svakom oveku podario Hrista. Nema dakle nikakvog razloga da se bilo ko ali kako je njegova vera slaba. Takva osoba najverovatnije nije prihvatila i upotrebila ono to joj je dato kao dar, jer ne postoji neto kao slaba vera. ovek moe da bude slab u veri, u smislu da pokazuje strah da se osloni na veru; ali vera je sama po sebi jaka kao i Boja Re. Sam Hristos je pravednost. On je pobedio svet. On jedini ima snagu da to uini. U Njemu je sva punina Boja, jer je Zakon, to jest Sam Bog, u Njegovom srcu. Samo je On odrao Zakon i samo On moe savreno da dri Zakon. Stoga, samo Njegovom verom ivom verom, to jest, Njegovim ivotom u nama i mi bivamo uinjeni pravednima. To je sasvim dovoljno. On je Stena isprobana (Is. 28, 16 eng. prev). Vera koju nam On daje, isprobana je i potvrena vera, i nee nas izneveriti u borbi. Nama nije reeno da pokuamo da inimo ono to je On inio, niti da razvijamo veru do onog nivoa na kom je On bio, nego jednostavno da uzmemo Njegovu veru i dopustimo joj da u ljubavi deluje, istei nae srce. Ona e to uiniti! A svima, koji ga primie, dade mo da postanu deca Boija, onima to veruju u njegovo ime (Jovan 1,12). To jest, svi koji su poverovali u Njegovo ime, primili su Ga. Verovati u Njegovo ime znai

ivot Hristovom verom

47

Galatima Poslanica Komentari

verovati da je On Boji Sin; a verovati u tu istinu dalje znai da je On doao u telu, ljudskom telu, naem telu; jer Njegovo ime je Gospod s nama. Verujui tako u Hrista, mi smo opravdani verom Hristovom, jer On tada lino stanuje u naem srcu, sprovodei Svoju veru. Svaka zemaljska i nebeska vlast u Njegovim je rukama. Kad to priznamo, mi Mu time jednostavno dajemo pristanak da primeni Svoju silu na nain kako On to inae ini, preko svake mere... silom koja deluje u nama. (Efes. 3,20 eng. prev) Galatima 2,17: Ako se pak mi traei da budemo opravdani u Hristu i sami naemo kao grenici, da li u tom sluaju Hristos slui grehu? Daleko od toga.

Isus Hristos je Svetac i Pravednik (vidi Dela 3,14). On se pojavio da uzme nae grehe i u Njemu greha nema (1. Jov. 3,5 eng. prev). Ne samo da greha ne uini (1. Petr. 2,22), nego nije znao greha (2. Kor. 5,21). Zato nije mogue da bilo koji greh doe od Njega. On ne dodeljuje greh. U mlazu koji tee od Hristovog srca preko Njegovog ranjenog bedra, nema ni traga bilo kakve neistote. On nije sluga grehu, odnosno, On ne slui niijem grehu.6 Ako se u nekome ko je traio (i ne samo traio, nego i naao) pravednost kroz Hrista, posle svega naao greh, to je zato to je ta osoba pregradila tok, uinivi da se tekua voda pretvori u stajau. Ona nije omoguila da Re slobodno tee i da se proslavi. Gde nema aktivnosti, tu je smrt. Niko za to nije kriv osim oveka. Neka niko ko ispoveda hrianstvo ne govori da je iveti bez greha nemogue jednom hrianinu, zakljuujui to na osnovu svojih sopstvenih nesavrenosti. Sasvim suprotno, nemogue je za pravog hrianina, onog ko sasvim veruje, da ivi bilo kakav drugi ivot, osim onaj bez greha. Kako emo mi, koji smo umrli grehu, i dalje u njemu iveti? (Rimlj. 6,2). Niko, ko je od Boga roen, ne ini greha, jer njegovo seme ostaje u njemu; i ne moe da grei, jer je od Boga roen (1. Jov. 3,9). Zato ostajte u njemu. (1. Jov. 2,28)
6 Ne podrava niiji greh prim. prev.

48

ivot Hristovom verom Galatima 2,18: Jer ako ja ponovo zidam ono to sam jednom sruio, sebe prikazujem kao prestupnika.

Ako hrianin satre i uniti svoje grehe posredstvom Hrista, a potom pone ponovo da izgrauje te iste grehe, ponovo postaje prestupnik kojem je potreban Hristos. Ne zaboravite da apostol ovde govori o onima koji su poverovali u Hrista i bili opravdani Njegovom verom. U Rimljanima 6,6 Pavle kae: To znamo, da je na stari ovek raspet s njim, da bi greno telo bilo obesnaeno (uniteno eng. prev), da mi vie ne robujemo grehu. Ono to je uniteno jeste telo greha, a uniteno je iskljuivo posredstvom prisustva samog Hristovog ivota. To greno telo uniteno je da bismo mi bili slobodni od njegove sile, tako da ne moramo vie da mu sluimo. Ono je uniteno u ime svakoga od nas, jer je Hristos u Svom sopstvenom telu ukinuo neprijateljstvo (Efes. 2,14) grenikov telesni um. Nai gresi, nae slabosti, bili su na Njemu. Za svaku duu, pojedinano, pobeda je ostvarena, a neprijatelj je razoruan. Nama ostaje samo da prihvatimo pobedu koju je Hristos zadobio. Pobeda nad svakim grehom je ve stvarnost. Naa vera u to ini da ona postane stvarna i u naem linom ivotu. Gubitak vere ostavlja nas izvan stvarnosti, a staro telo greha se ponovo pojavljuje. Ono to je verom bilo uniteno, ponovo je obnovljeno neverstvom. Zapamtite da ovo unitenje tela greha (grenog tela), iako ga je Hristos ostvario za svakog oveka, ipak ostaje lina stvar u sadanjem ivotu svakog pojedinca. Mnogima se dopada ideja: Ja sam umro Zakonu, ali tako to je oni razumeju kao da je Zakon umro. To ni u kom sluaju ne vai. Kako ovek umire Zakonu? Primajui njegovu punu kaznu smrt. On je mrtav, ali Zakon koji je njega usmrtio i dalje postoji, spreman, kao i uvek, da na smrt osudi svakog drugog kriminalca. Zamislite sada da kriminalac, koji je pogubljen zbog stranih zloina, nekom udesnom silom ponovo bude vraen u ivot; nee li on za Zakon i dalje biti mrtav? Naravno da hoe. Nita od onoga to je uinio, zakon vie nee pominjati. Ali istog trena kada ponovo uini neki zloin, zakon e ga

49

Galatima Poslanica Komentari

ponovo pogubiti, ali sada kao drugog oveka. Ustao sam iz smrti na koju me je Zakon osudio zbog mog greha, ali sada hodam ivei novim ivotom (Rimlj. 6,4) ivotom Bojim. Kao Saul, i ja sam duhom Bojim postao drugi ovek. (1. Sam. 10,6) Galatima 2,20: S Hristom se razapeh. Tako ne ivim vie ja, nego Hristos ivi u meni. A to sad ivim u telu, ivim verom u Sina Boijeg, koji me je zavoleo i sebe predao za mene.

Meutim, ako nismo razapeti s Njim, Njegova smrt i Njegovo vaskrsenje nisu nam ni od kakve koristi. Ako je Hristov krst odvojen od nas i izvan nas, ak i kad bi nas odvajao jedan trenutak u vremenskom ili jedna dlaka u prostornom smislu, za nas bi to bilo isto kao da Hristos uopte nije bio razapet. Ako ljudi hoe da gledaju razapetog Hrista, oni moraju da svoj pogled uprave nagore; tu, na podignutom Golgotskom krstu, rairene ruke obuhvataju sve, od izgubljenog do obnovljenog raja, i grle itav greni svet. Hristovo raspee nipoto nije samo jedan dan u istoriji. On je Jagnje zaklano od postanja sveta (Otkr. 13,8). Stradanje sa Golgote nee se svriti sve dok u svemiru postoji i najmanji greh ili grenik. ak i sada Isus nosi grehe celog sveta, jer su u Njemu sve stvari sadrane (Kolo. 1,17 eng. prev). Kada na kraju bude prinuen da odsee one koji su nepovratno utonuli u zlo i iji je kraj u ognjenom jezeru, muenje koje e oni podneti nije nita vee od onoga to je na krstu podneo Hristos kojeg su odbacili. Hristos je nae grehe u Svom sopstvenom telu izneo na krst7 (1. Petr. 2,24). On je bio uinjen kletvom nas radi (Gal. 3,13 eng. prev), time to je obeen na drvo. On nije na krstu nosio samo slabosti i grehe celog oveanstva, nego i prokletstvo zemlje. Trnje je simbol prokletstva (vidi 1. Mojs. 3,17.18). Hristos je nosio krunu od trnja. Svaki, pa i najmanji trag prokletstva, naao se na Hristu koji je pristao da sve to nosi. Kad pogledamo na palo, grehom ranjeno, jadno ljudsko bie, treba da vidimo i Hrista, Bojeg Pomazanika, koji je za njega razapet.
7 Drvo kako stoji u nekim prevodima prim. prev.

50

Hristos na krstu sve nosi, pa i greh tog jadnog oveka. Ako ostane u svom neverovanju, on bi na kraju mogao da oseti svu teinu tog satirueg bremena. Ako pak poveruje, bie osloboen tereta. Hristos nosi grehe celog sveta na krstu. Zato, gde god da se greh nae, moemo biti sigurni da je tamo i Hristov krst. Greh je lina stvar. On se nalazi u ovekovom srcu. Jer iznutra iz ljudskog srca izlaze zle misli, blud, krae, ubistva, preljube, lakomstva, zloe, prevare, raspojasanost, zavist, hula, oholost, bezumlje. Sva ova zla izlaze iznutra i ine oveka neistim (Marko 7, 21-23). Srce je prijevarno vie svega i opako; ko e ga poznati? (Jer. 17,9). Greh prirodno postoji u svakom vlaknu naeg bia. Roeni smo u njemu i na ivot je greh, tako da on ne moe da bude uzet od nas a da to istovremeno ne predstavlja i oduzimanje naeg ivota. Ono to mi je potrebno jeste osloboenje od mog linog greha, ne samo onog koji sam poinio, nego i onog koji stanuje u mom srcu, od greha koji predstavlja moj celokupan ivot. Moj greh sam ja lino uinio; on je nastao u meni i ne mogu da ga odvojim od sebe samog. Treba li da ga bacim na Gospoda? Da, tako je, ali kako? Mogu li da skupim sve svoje grehe u aku i bacim ih daleko od sebe, tako da se oni nau na Njemu? Ako bih makar za dlaku mogao da odvojim sopstveni greh od sebe, bio bih siguran, bez obzira na to ta bi s njim posle bilo, jer se on vie ne bi u meni nalazio. U tom sluaju mogao bih i bez Hrista. Jer ako ne bi bilo greha na meni, onda ne bi imalo znaaja gde e se on nai. Bio bi daleko od mene, a ja bih bio ist. Meutim, nita to je u mojoj moi da inim, ne moe da me spase. Zato su svi moji napori da se odvojim od svojih greha potpuno beskorisni. Prema tome, svako ko hoe da nosi moje grehe, najpre mora da doe tu gde sam ja, mora da ue u mene. To je upravo ono to Hristos ini. Hristos je re, i svakom greniku koji opravdava svoje grehe tako to govori da ne zna ta Bog od njega trai, On odgovara: Nego ti je vrlo blizu ova rije, u ustima tvojima i u srcu tvojem, da bi je tvorio (vidi 2. Mojs. 30,11-14). Zato, kae On, Ako svojim ustima ispovedi da je Isus Gospod i poveruje u svom srcu da ga je Bog vaskrsao iz mrtvih, bie spasen (Rimlj. 10, 9). ta je to to mi moemo da priznamo, kada je re o Gospodu Isusu? Priznaj istinu

ivot Hristovom verom

51

Galatima Poslanica Komentari

da je On blizu tebe, ak u tvojim ustima i u tvom srcu, i veruj da je on tu vaskrsnut iz mrtvih. Vaskrsli Spasitelj je raspeti Spasitelj. Kao to je vaskrsli Spasitelj u srcu grenika, tako je i raspeti Spasitelj tu, u njegovom srcu. Da nije tako, ne bi bilo nade ni za koga. ovek moe da veruje da je Isus bio razapet pre dva milenijuma, a da opet umre u svojim gresima. Meutim, onaj ko veruje da je Hristos razapet i da je vaskrsao u njemu, taj ima spasenje. Sve to ovek treba da ini da bi bio spasen jeste da veruje istinu; to jest, da prepozna i prizna injenice; da vidi stvari onakvim kakve one zaista jesu i da ih potvrdi svojim otvorenim priznanjem. Ko god veruje da je Hristos razapet u njemu, vaskrsnut u njemu, i da sada ivi u njemu, spasen je od greha; i ostaje spasen dokle god se dri te vere. Ovo je jedino pravo ispovedanje vere. U desetom poglavlju Rimljanima, kao to je ve reeno, uimo da Hristos preko Svetog Duha dolazi svakoj dui, kao uvek prisutni pomonik koji se u nevoljama brzo nalazi (Psalam 46,1 eng. prev). On dolazi greniku da bi mu dao svaki podsticaj i neophodnu pomo za obraenje od greha ka pravednosti. On je put, istina i ivot (Jovan 14,6). Nema drugog ivota sem Njegovog. Ali, iako On dolazi svakom oveku, Njegovu pravednost ne otkrivaju svi u svom ivotu; neki nepravednou zadravaju istinu. (Rimlj. 1,18) Pavlova nadahnuta molitva kae da moemo da budemo ojaani monom silom Duha Bojeg, u unutranjem oveku, da se Hristos vaom verom useli u vaa srca... da budete ispunjeni do sve punoe Boije. (vidi Efescima 3,16-19) Hristos je razapet u greniku, jer gde god su greh i prokletstvo, tu je i Hristos da ih ponese. Sve to je sada greniku potrebno jeste da bude razapet sa Hristom; da dopusti da Hristova smrt bude njegova sopstvena smrt, kako bi se ivot Hristov otkrio u njegovom smrtnom telu. Vera u svojoj beskrajnoj sili i Boja uzvienost koja se moe videti u svim delima koje je stvorio, svakoga e osposobiti da prisvoji ovu istinu. Seme ne nie, ako ne umre (1. Kor. 15,36). Ako penino zrno ne padne u zemlju i ne umre, ostaje samo; a ako umre, donosi mnogo roda (Jovan 12,24). Dakle, onaj ko je s Hristom razapet, istog asa poinje svoj ivot kao druga osoba. Tako ne ivim vie ja, nego Hristos ivi u meni.

52

Ali, Hristos je bio razapet pre vie od osamnaest vekova8, zar ne? Svakako. Kako onda moe biti da su moji lini gresi bili na Njemu? Ili, kako je mogue da sam ja sada razapet s Njim? Pa, mogue je da ne shvatamo sve detalje u vezi s ovom injenicom, ali to ne menja samu injenicu. Ako se setimo da je Hristos ivot, tavie veni ivot koji bee u Oca a nama se javi (1. Jov. 1,2), moda emo i shvatiti poneto od toga. U njoj bee ivot, i ivot bee svetlost za ljude. On je istinita svetlost, koja osvetljava svakog oveka, koji dolazi na svet. (Jovan 1,4.9) Telo i krv (to jest, ono to oi mogu da opaze) ne mogu da objave Hrista, Sina Boga ivoga (vidi Matej 16,16.17). to oko ne vide, i uho ne u, i u ljudsko srce ne doe, ugotovi Bog onima koji ga ljube. A nama je Bog otkrio posredstvom Duha (1. Kor. 2,9.10.). Niko bez posredstva Svetog Duha ne moe Gospodom da nazove Drvodelju iz Nazareta, ma kako da je s Njim prethodno bio upoznat 1. Kor. 12,3. Preko Svog Duha, On je lino prisutan i moe da doe svakom oveku na svetu, a istovremeno da ispuni i ceo svemir, to Isus u telu ne bi mogao. Zato je bilo bolje da On ode i da poalje Uteitelja. I on je pre svega i sve u njemu ima svoje postojanje (i u Njemu sve se odrava eng. prev) (Kolo. 1,17). Isus iz Nazareta bio je Hristos u telu. Re koja je bila u poetku i ija sila sve odrava, ona je Pomazanik Boji Hristos. Hristova rtva, onoliko koliko se ovog sveta tie, datira od postanja tog istog sveta. Prizor na Golgoti bio je prikaz onoga to se odvijalo od kada greh postoji, i to e se odvijati sve dok ne bude spaseno i poslednje ljudsko bie koje eli da se spase Hristos koji nosi grehe celog sveta. On ih i sada nosi. Jedna smrt i jedno vaskrsenje bili su dovoljni za sva vremena, jer govorimo o venom ivotu. Stoga nije neophodno da se rtva ponavlja. ivot koji je predat, namenjen je za svakog oveka gde god se on nalazio. Svako ko verom prihvati Hristovu rtvu, ima sve privilegije koje iz nje proizilaze. Hristos je iveo kroz Oca (Jovan 6,57 eng. prev). Njegova vera u re koju Mu je Otac dao bila je takva da je nekoliko puta sa vrstim uverenjem ponovio kako e, poto umre, trei dan ustati. U toj veri On je i umro, govorei: Oe, u ruke tvoje predajem duh svoj (Luka
8 Danas, pre vie od devetnaest vekova prim. prev.

ivot Hristovom verom

53

Galatima Poslanica Komentari

23,46). Vera koja Mu je donela pobedu nad smru, takoe Mu je obezbedila i potpunu pobedu nad grehom. Istu tu veru On ispoljava i u nama dok, opet verom, boravi u naem srcu; jer Isus Hristos je isti jue i danas i doveka. (Jevr. 13,8) Ne ivimo mi, nego je Hristos taj koji u nama ivi i koristi Svoju veru da nas oslobodi od sotonske sile. A ta (mi) da radimo? Dopustimo Mu da ivi Svoj sopstveni ivot u nama. Imajte u sebi istu misao koju Hristos Isus ima (Filib. 2,5). Kako da Mu dopustimo? Jednostavno tako to emo Ga priznati kroz ispovedanje. Koji me je zavoleo i sebe predao za mene Kako je to lian i prisan odnos! Svaka dua na ovom svetu moe da kae: (On) me je zavoleo i sebe predao za mene. Pavle nije vie iv, ali rei koje je napisao jesu. One su vaile za Pavla, ali nita manje ne vae za bilo koju drugu osobu. To su rei koje Duh stavlja u naa usta, ako smo voljni da ih primimo. Celokupan dar koji je u Hristu, svakome je pojedinano, dakle i meni, darovan. Hristos nije razdeljen, nego Ga svaka dua dobija kao celinu, kao da nema nijedne druge osobe na svetu. Svako dobija puninu svetlosti koja sija. To to milioni ljudi ive pod suncem koje ih obasjava, ne uskrauje mi puninu njegove svetlosti; ja je dobijam u svom njenom sjaju. Nita vie ne bih dobio ni da sam jedina osoba na svetu. Tako je i Hristos Sebe dao za mene, kao da sam jedini grenik koji hoda ovom zemljom. Isto vai i za svakog drugog grenika. Kada posejete zrno ita, od njega dobijate mnogo istih zrna, od kojih svako u sebi ima isti ivot i u istoj meri kao i ono prvo zrno. Tako je i sa Isusom Hristom, pravim Semenom (Klicom). Da bismo i mi postali pravo seme, On je umro za nas, dajui svakome ponaosob puninu Svog ivota. Hvala Bogu za njegov neiskazani dar. (2. Kor. 9,15) Galatima 2,21: Blagodat Boiju ne odbacujem; jer ako pravednost dolazi posredstvom zakona, onda je Hristos uzalud umro.

Kad bismo mogli da sami sebe spasemo, onda bi Isusova smrt bila uzaludna, jer bi spasenje bilo neto to se mora zaraditi. Ali, mi

54

ne moemo sami sebe da spasemo. Hristos nije uzalud umro. Spasenje se nalazi samo u Njemu. On je kadar da spase sve koji kroz Njega dolaze Bogu. Neko se mora spasti, jer bi inae Njegova rtva bila besmislena. Meutim, ona nije uzaludna. Obeanje je sigurno: Kad poloi duu svoju u prinos za grijeh, vidjee natraje (videe svoje seme eng. prev), produljie dane, i to je Gospodu ugodno napredovae njegovom rukom. Vidjee trud due svoje i nasitie se. (Isaija 53,10.11) Ko hoe (Otkrivenje 22,17) moe da se spase. Poto Hristos nije umro uzalud, uvajte se i vi da ne primite naprazno blagodat Boiju. (2. Kor. 6,1)

ivot Hristovom verom

55

3. Iskupljeni od prokletstva
Iskupljeni od kletve. Poto su primili Jevanelje, Galati su bili zavedeni od strane lanih uitelja koji su im izneli drugo jevanelje, koje je zapravo bilo falsifikovano, jer postoji samo jedno Jevanelje za sva vremena i za sve ljude. Falsifikovano Jevanelje saeto je u ovim reima: Ako se ne obreete po mojsijevskom obiaju, ne moete se spasiti. Iako danas nema dileme oko toga da li je obrezanje uslov spasenja, spor oko naina spasenja dobio je drugu formu, koja je i te kako aktuelna ljudska dela ili iskljuivo Hristos. Umesto da napada njihovu greku i pobija ih argumentima, apostol poinje jednim iskustvom koje dobro ilustruje predmet u ii spora. U svom kazivanju on pokazuje da je spasenje u potpunosti plod vere, to jest, ni najmanje se ne moe pripisati delima, i to je istina koja vai za sve ljude. S obzirom na to da je Hristos okusio smrt za svakog oveka, svako ko je spasen mora da ima Hristovo lino iskustvo smrti, vaskrsenja i novog ivota. Hristos u telu ini ono to Zakon ne moe Galatima 2,21; Rimljanima 8,3.4. Meutim, sama ta injenica svedoi u prilog pravednosti Zakona. Ako Zakon ne bi bio ispravan, Isus ne bi ispunio njegove zahteve. On pokazuje pravednost Zakona tako to ispunjava, odnosno ini ono to Zakon trai, i to ne samo za nas, nego i u nama. Blagodat Boju ne odbacujem (Gal. 2,21). Ako pravednost dolazi preko Zakona, onda je Hristos uzalud umro. Ako tvrdimo da je Zakon ukinut, ili da je mogue napraviti kompromis kada je re o njegovim zahtevima i na taj nain ih obezvrediti, onda je to isto kao da kaemo da je Hristos uzalud umro. Dopustite da ponovimo, pravednost nikako ne moe da doe posredstvom Zakona, ve samo posredstvom Hristove vere. No, injenica da pravednost Zakona ni pod kojim uslovima ne moe da se dobije naim trudom i naporima, ve samo raspeem, vaskrsenjem i ivotom Hristovim u nama, pokazuje beskrajnu veliinu i svetost Zakona.

56

Iskupljeni od prokletstva Galatima 3,1: O nerazumni Galati, ko je opinio vas kojima je Isus Hristos pred oima naslikan kao raspeti Gle, poslunost je bolja od rtve i pokornost od pretiline ovnujske. Jer je neposlunost kao grijeh od aranja, i nepokornost kao sujevjerstvo i idolopoklonstvo (1. Sam. 15,22.23). Tvrdoglavost i pobuna predstavljaju odbacivanje Boga. Onaj ko odbacuje Boga, stavlja se pod kontrolu zlih duhova. Svaki oblik idolatrije je sluba avolu. to mnogoboci rtvuju, demonima prinose na rtvu (1. Kor. 10,20). Tu nema neutralnog terena. Hristos kae: Ko nije sa mnom, protiv mene je, i ko ne sabira sa mnom, rasipa (Mat. 12,30). To jest, neposlunost, odbacivanje Gospoda, delo je antihrista. Braa Galati bili su, kao to smo ve videli, odvojeni od Boga; kao posledica, neizostavno je dolo idolopoklonstvo na koje su se ponovo vratili, iako toga moda nisu bili svesni. Zatita od spiritizma. Spiritizam je samo drugo ime za vetiarenje i vraanje iz davno prolih vremena. Re je o prevari, ali ne o prevari u onom smislu kako to mnogi ljudi zamiljaju. U njoj ima stvarnosti. Prevara je u tome to spiritisti kau da komuniciraju s duhovima mrtvih osoba, dok zapravo razgovaraju sa duhovima avolskim, jer mrtvi ne znaju nita (Prop. 9,5). Biti spiritistiki medijum znai dobrovoljno sebe dati pod kontrolu demona. Ima samo jedna zatita od ovoga vrsto oslanjanje na Boju Re. Onaj ko olako uzima Boju Re, liava sebe zajednitva s Bogom i stavlja se pod sotonin uticaj. Ako se vrsto ne dri Boje Rei, ak i da najstroe osuuje spiritizam, ovek e pre ili kasnije da bude zaveden jednom snanom prevarom laim Hristom. Ljudi e moi da odole iskuenju koje e doi na sav svet, samo ako su u bliskom odnosu sa Bojom reju Otkrivenje 3,10. Po duhu koji sada dejstvuje u sinovima nepokornosti (Efes. 2,2). Ovaj duh je duh sotonin, duh antihristov; a Hristovo Jevanelje, koje otkriva pravednost Boju, jedina je zatita od njega. Hristos razapet pred nama. Isus je bio tako ivo predstavljen Galatima dok im je Pavle propovedao o Njemu, da je to bilo kao da

57

Galatima Poslanica Komentari

je razapet pred njihovim oima. Doarana slika bila je tako stvarna da su oni praktino mogli da vide raspetog Hrista. Nije to bila samo Pavlova govornika vetina i njihova sposobnost imaginacije. Sveti Duh im je, preko Pavla, omoguio da Ga vide kao raspetog Spasitelja. Ovo iskustvo Galata nije neto to je samo njima svojstveno. Hristov krst je i danas prisutan. Izraz: Doite u podnoje krsta, nije prazna fraza, nego poziv koji moe bukvalno da se shvati i na koji isto tako moe da se odgovori. Ne poznaje stvarnost Jevanelja niko ko svojim oima nije video raspetog Hrista, i ko nije u stanju da u svemu, gde god se okrene, vidi Hristov krst. Neka oni koji se rugaju ovome, ne zastrae druge koji vide ovu stvarnost; kao to slepac koji ne vidi suneve zrake i porie njihovo postojanje, ne bi trebalo da sprei one koji sve to vide, da priaju o njihovoj slavi i lepoti. Mnogo je onih koji mogu da svedoe o tome da ima neto mnogo vie od stilske figure u reima apostola Pavla, kada kae da je Hristos bio razapet pred oima Galata; i oni su imali isto to iskustvo. Neka Bog uini da ovo prouavanje Galatima poslanice, pre nego to doemo do kraja, poslui kao sredstvo da se jo mnoge oi otvore! Galatima 3,2: elim samo ovo da doznam od vas: jeste li primili Duha na osnovu dela zakona ili time to ste uli propoved o veri?

Pitanje: Jeste li primili Duha na osnovu dela zakona ili time to ste uli propoved o veri?, doputa samo jedan odgovor. Oni su Duha primili sluajui u veri (eng. prev). Duh se daje onima koji veruju Jovan 7,38.39; Efescima 1,13. Pitanje takoe pokazuje da su Galati primili Svetog Duha. Nema drugog naina da se pone hrianski ivot. Niko ne moe rei: Isus je Gospod, sem u Duhu Svetome (1. Kor. 12,3). U poetku, Duh se podizao nad vodom, dajui ivot i aktivnost svemu stvorenom, jer bez Duha nema kretanja, nema ivota. Ne silom ni krjepou nego duhom mojim, veli Gospod nad vojskama (Zaharija 4,6). Jedino Boji Duh moe savreno da ispuni Boju volju. Njega ne dovodi u duu nita to ovek moe da uini,

58

kao to ni mrtav ovek ne moe da proizvede ivotni dah koji bi ga vratio u ivot i osposobio ga da se mie. Oni kojima je Pavle uputio ovo pismo, videli su svojim oima razapetog Hrista i prihvatili su Ga posredstvom Duha. Da li ste Ga i vi tako videli i prihvatili? Galatima 3,3: Zar ste tako nerazumni? Poeli ste Duhom, a sad svravate telom?

Iskupljeni od prokletstva

Izraz nerazumni je slab u ovom sluaju! Neko ko nema silu ni da zapone posao, misli da moe da ga zavri! Onaj ko nema snage da zakorai, pa ak ni da stoji sam na svojim nogama, smatra da u sebi ima dovoljno snage da zavri trku! Ko ima tu mo da sam sebe oivi? Niko. Nismo doli na ovaj svet tako to smo sami sebi dali ivot. Raamo se bez snage. Dakle, sva snaga koja se u nama ispoljava, dolazi s nekog drugog mesta. Ona nam je darovana. Tek roena beba predstavnik je oveka1. Sva snaga koju ma koji ovek na svetu ima sam po sebi, jeste ona koju je imao na svom roenju kada je prvi put zaplakao, sa svojim prvim dahom. Pa ak ni to nije njegova snaga. Isto je tako i u duhovnom svetu. Po svojoj volji on nas je rodio istinitom reju (Jakov 1,18). Mi ne moemo da ivimo pravednim ivotom jednako kao to nismo u stanju da sami sebe stvorimo. Delo koje je zapoeo Sveti Duh, silom istog Duha mora i da se nastavi, sve do konanog svretka. Postali smo, naime, Hristovi sauesnici, samo ako poetak pouzdanja do kraja vrst odrimo (Jevr. 3,14). Uzdajui se ba u to, da e Onaj koji je zapoeo dobro delo u vama dovriti to do dana Hrista Isusa (Filib. 1,6). Samo On je u stanju da to uini. Galatima 3,4.5: Zar ste tako mnogo uzalud prepatili? Ako je stvarno uzalud bilo. Koji vam, dakle, daje Duha i ini udesa meu vama, ini li to zbog dela zakona ili to ste uli propoved o veri?
1 Rodio (se) ovek na svet Jovan 16,21 prim. prev.

59

Galatima Poslanica Komentari

Ova pitanja otkrivaju da je iskustvo Galata bilo duboko i istinsko, kao to se moe oekivati od onih pred ijim oima je Hristos razapet. Duh im je bio dat, uda su bila uinjena meu njima, ak i preko njih, jer su darovi Duha pratili dar Duha. Kao rezultat ivog Jevanelja koje je delovalo meu njima, oni su podnosili i progonstvo; Svi koji ele da ive pobono u Hristu Isusu bie gonjeni (2. Tim. 3,12). Ovo ini sluaj jo ozbiljnijim. Delili su Hristove muke, a ipak su se odvojili od Njega. To odvajanje od Hrista, od Kog pravednost jedino moe da doe, bilo je praeno neposlunou Zakonu istine. Oni su neosetno ali neizbeno krili Zakon u koji su gledali oekujui od njega spasenje. Galatima 3.6: Pitanja postavljena u stihovima 3, 4 i 5 sadre u sebi i odgovor. Duh je bio podaren i uda su bila uinjena, ne zahvaljujui delima Zakona, nego sluanjem u veri, to jest, poslunou verom, jer vera dolazi od sluanja Boje Rei Rimljanima 10,17. Tako su Pavlovi napori i poetna iskustva Galata, bili u potpuno istoj ravni sa iskustvom koje je imao Avram, ija je vera uraunata u pravednost. Zapamtimo da su lana braa, koja su propovedala drugo jevanelje, odnosno lano jevanelje o pravednosti kroz dela, bili Jevreji koji su Avrama nazivali svojim ocem. To to su bili deca Avramova bio je razlog za njihovo hvalisanje, a kao dokaz svog porekla isticali su svoje obrezanje. Meutim, upravo je ono na ta su se oslanjali kao na dokaz da su Avramovo potomstvo, bio dokaz da to nisu; jer verova Avram Bogu i to mu je bilo uraunato kao pravednost. Avram je imao pravednost koju je stekao verom, pre obrezanja (Rimlj. 4,11). Poznajte, dakle, da su Avraamovi sinovi oni koji su od vere (Gal. 3,7). Avram nije bio opravdan delima (vidi Rimljanima 4,2.3), nego je vera u njemu stvorila pravednost. Isti problem jo uvek postoji. Ljudi znakom zamenjuju sutinu, meaju sredstvo i cilj. Oni vide kako se pravednost ispoljava u dobrim delima, pa stoga zakljuuju da dobra dela donose pravednost. Pravednost do koje se dolo verom, dobra dela uinjena bez delanja, njiKao to je i Avraam poverovao Bogu i urauna mu se u pravednost.

60

ma izgledaju kao neto sasvim nepraktino i nestvarno (izmiljeno). Oni sebe smatraju praktinim osobama i veruju da jedini nain da stvar bude obavljena, jeste da je obave sami. Prava istina je, meutim, da su sve takve osobe krajnje nepraktine. ovek koji je bez ikakve snage, nita ne moe da uini, ak ni toliko da se podigne da bi popio lek koji mu se nudi. Svaki savet da pokua da se podigne, krajnje je nepraktian. Samo u Gospodu je snaga i pravednost Isaija 45,24. Predaj Gospodu put svoj, i uzdaj se u njega, on e uiniti. I izvee kao vidjelo pravdu tvoju, i pravicu tvoju kao podne (Psalam 37,5.6). Avram je otac svih, I samo onih, koji veruju za pravednost. Jedino praktino reenje jeste da verujemo, kao to je i Avram inio. Galatima 3,7.8: Poznajte, dakle, da su Avraamovi sinovi oni koji su od vere. A Pismo je predvidelo da Bog opravdava mnogoboce na osnovu njihove2 vere, pa je unapred objavio Avraamu: U tebi e biti blagosloveni svi narodi.

Iskupljeni od prokletstva

Ovi stihovi trae mnogo itanja. Njihovo ispravno razumevanje bie zatita od mnogih greaka. Nije ih teko razumeti; samo se drite onoga to oni kau, i imaete njihovo znaenje. a) Kao prvo, ovaj stih pokazuje da je Jevanelje bilo propovedano barem od Avramovih dana. b) Sam Bog ga je propovedao. Zato je ono bilo pravo i jedino Jevanelje. c) Bilo je to isto ono Jevanelje koje je Pavle propovedao. Dakle, mi nemamo nikakvo drugo Jevanelje osim onog koje je Avram imao. d) Jevanelje se danas ni u emu ne razlikuje od onoga u Avramovo vreme. Bog zahteva isto to je i onda zahtevao, i nita vie od toga. tavie, Jevanelje je i onda propovedano neznabocima, jer Avram je bio neznaboac, ili drugim reima, paganin. Odgojen je kao paganin, jer Tara otac Avramov... sluae drugim bogovima (Isus
2 Re njihove ne stoji u originalu; kada se tekst ita bez nje onda se smisao reenog podudara sa stihom u Galatima 3,16, gde pie da se opravdamo verom Hristovom a ne naom verom prim. prev.

61

Galatima Poslanica Komentari

Navin 24,2), i bio je paganin sve dok mu nije propovedano Jevanelje. Prema tome, propovedanje Jevanelja nije neto to je obeleavalo samo Petrovo i Pavlovo doba. Jevrejska nacija je odvojena izmeu pagana, i jedino je propovedanje Jevanelja neznabocima dovelo do toga da Izrailj bude podignut i spasen (vidi Rimlj. 11,25.26). Samo postojanje Izrailja kao naroda, oduvek je bilo, a i danas je dokaz da Gospod eli da spase ljude meu neznabocima. Kao ispunjenje ove Boje namere, Izrailj i danas postoji. U svemu reenom moemo uoiti da apostol vraa Galate (a i nas) na ono prvobitno vrelo, na mesto gde je Sam Gospod propovedao Jevanelje nama, neznabocima. Nijedan neznaboac nije se mogao nadati spasenju ni na jedan drugi nain, niti posredstvom bilo kog drugog jevanelja, osim Jevanelja kojim je Avram spasen. Galatima 3,9.10: Na taj nain oni koji veruju primaju blagoslov zajedno sa vernim Avraamom. Jer koji ine dela zakona pod kletvom su; napisano je, naime: Neka je proklet svako ko ne ostane u svemu to je napisano u knjizi zakona da to ini.

Zapazite blisku vezu izmeu ovog i prethodnog stiha. Avramu je Jevanelje propovedano reima: U tebi e biti blagosloveni svi narodi. Re paganin ili neznaboac, kako stoji u Revidiranoj standardnoj verziji Pisma, ima isti koren kao i re narodi, u osmom stihu, i dolazi od iste grke rei. Ovi blagoslovi su plod pravednosti kroz Hrista, kao to uimo u Delima 3,25.26: Vi ste sinovi proroka i saveza koji je Bog sklopio sa vaim ocima govorei Avraamu: U tvom potomstvu bie blagosloveni svi narodi na zemlji. Bog je prvo vama podigao svoga slugu i poslao ga da vam donese blagoslov time to e svakog od vas odvratiti od zlih dela vaih. S obzirom na to da je Bog propovedao Jevanelje Avramu, reima: U tvom potomstvu bie blagosloveni svi narodi na zemlji, svi koji poveruju u Jevanelje bie blagosloveni zajedno s vernim Avramom. Ni za jednog oveka nema drugog blagoslova osim onog koji je Avram primio, a Jevanelje koje je njemu propovedano, jedino je Jevanelje

62

za sve ljude pod nebom. Isusovo ime , u koje je Avram verovao, spasava. Jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojim bi se mi mogli spasti (Dela 4,12). U Njemu imamo izbavljenje, kroz krv Njegovu, i oprotaj grehova (Kolo. 1,14 eng. prev). Oprotaj grehova sa sobom donosi sve druge blagoslove. Kontrast: Pod kletvom. Zapazite otar kontrast izmeu devetog i desetog stiha. Oni koji veruju primaju blagoslov, dok su oni koji ine (oslanjaju se na eng. prev) dela zakona pod kletvom. Vera donosi blagoslov. Dela donose prokletstvo, ili bolje rei, ostavljaju oveka pod prokletstvom. Kletva je izreena nad svakim, jer ko ne veruje ve je osuen, to nije verovao u ime jedinorodnoga Sina Boijeg (Jovan 3,18). Vera otklanja kletvu. Ko je pod kletvom? Svi koji ine (oslanjaju se na eng. prev) dela zakona. Obratite panju na to da se ne kae svi koji ispunjavaju Zakon, pod kletvom su, jer bi to bila protivrenost u odnosu na Otkrivenje 22,14: Blaeni su oni koji tvore zapovesti njegove; oni imaju pravo na drvo ivota, i da uu na vrata u grad (eng. prev). Blago onima kojima je put ist (bez krivice eng. prev), koji hode u zakonu Gospodnjem. (Psalam 119,1) Dakle, zakon dre oni koji su od vere; jer koji su od vere, oni su blagosloveni, a blagosloveni mogu da budu samo oni koji ispunjavaju Zakon. Oni verom dre Zakon. Jevanelje je suprotno ljudskoj prirodi, pa mi, stoga, postajemo izvritelji Zakona, ne izvravanjem, nego verovanjem. Ako smo radili da zadobijemo pravednost, na delu bi bila samo naa grena ljudska priroda, pa zato ne bismo bili nita blii pravednosti, ve naprotiv, jo dalji od nje. Verujui u skupocena i najvea obeanja mi postajemo, uesnici u Boijoj prirodi (2. Petr. 1,4), i tada su sva naa dela uinjena u Bogu. ta emo, dakle, rei? Mnogoboci, koji nisu teili za pravednou, postigli su pravednost, i to pravednost od vere, a Izrailj, teei zakonu pravednosti, nije dostigao taj zakon. Zato? Zato to nije nastojao da ga dostigne verom, nego delima; spotakoe se na kamen spoticanja, kao to je napisano: Evo postavljam na Sion kamen spoticanja i stenu sablazni, i ko u njega veruje nee se postideti. (Rimlj. 9,30-33) Ono to kletva predstavlja. Niko ne moe paljivo i promiljeno da ita Galatima 3,10, a da ne uoi kako prokletsvo proizilazi

Iskupljeni od prokletstva

63

Galatima Poslanica Komentari

iz krenja Zakona. Neposlunost Bojem Zakonu sama je po sebi prokletstvo, jer Stoga, kao to je posredstvom jednoga oveka greh uao u svet, a grehom smrt, tako je smrt prela na sve ljude, jer su svi zgreili (Rimlj. 5,12). Greh ima u sebi smrt kao svoj sastavni deo. Bez greha smrt ne bi bila mogua, jer alac smrti je greh (1. Kor. 15,56). Jer svi koji se na dela Zakona oslanjaju, pod kletvom su (Gal. 3,10 eng. prev). Zato? Zato to je Zakon kletva? Nipoto. Zakon je sam po sebi svet, i zapovest je sveta, i pravedna, i dobra (Rimlj. 7,12). Zato su onda svi koji se oslanjaju na dela Zakona pod kletvom? Zato to je pisano: Neka je proklet svako ko ne ostane u svemu to je napisano u knjizi zakona da to ini. Dobro zapamtite oni nisu prokleti zato to tvore Zakon, nego naprotiv, zato to ga ne ispunjavaju. Dakle, vidimo da oslanjanje na dela Zakona, ne znai ispunjavanje Zakona. Ne, ne! Zato je stremljenje tela neprijateljstvo prema Bogu; jer se ne pokorava Boijem zakonu, niti moe (Rimlj. 8,7). Svi su pod kletvom, i oni koji misle da mogu da umaknu svojim sopstvenim naporima i delima, ostaju u tom stanju. Kako je kletva neistrajavanje u svemu onome to pie u Zakonu, blagoslov mora biti savrena poslunost Zakonu. Blagosiljanje i proklinjanje. Gle, iznosim danas pred vas blagoslov i prokletstvo. Blagoslov, ako uzasluate zapovijesti Gospoda Boga svojega, koje vam ja danas zapovijedam; A prokletstvo, ako ne uzasluate zapovijesti Gospoda Boga svojega nego siete s puta, koji vam ja danas zapovijedam, te poete za drugim bogovima, kojih ne poznajete (5. Mojs. 11,26-28). Ovo je iva re Boja koja se obraa svakome od nas lino. Jer zakon izaziva gnev (Rimlj. 4,15), ali gnev Boji dolazi samo na decu neposlunosti Efescima 5,6. Ako istinski verujemo onda nismo osueni, jer nas vera dovodi u saglasnost sa Zakonom, koji je ivot Boji. A ko zagleda u savren zakon istine i u njemu ostane, ne bude zaboravni slua nego izvrilac dela, taj e biti blaen u svom delu. (Jakov 1,25) Dobra dela. Biblija ne omalovaava dobra dela. Naprotiv, uzdie ih. Istinita je re i elim da to vrsto zastupa, da se oni to veruju u Boga staraju da prednjae u dobrim delima. Ovo je dobro i korisno ljudima (Titu 3,8). Osuda protiv onih koji neveruju glasi: Ni za kakvo dobro djelo valjani (Titu 1,16). Timotije je bio ohra-

64

bren da zapoveda bogatima na ovom svetu da ine dobro, da se bogate u dobrim delima, da budu dareljivi na optu korist (1. Tim. 6,17.18). Apostol Pavle se molio za sve nas da ivite dostojno pred Gospodom i da mu u svemu budete ugodni, plodonosni u svakom dobrom delu (Kolo. 1,10). Dalje, dato nam je uverenje da nas je Bog stvorio (sazdao) u Hristu. za dobra dela da u njima ivimo. (Efes. 2,10) On je sam pripremio ova dobra dela za nas, uinio ih je i sauvao za sve koji veruju u Njega Psalam 31,19. Odgovori Isus i ree im: ovo je delo Boije, da verujete u onoga koga je on poslao (Jovan 6,29). Dobra dela su zapoveena, ali mi ne moemo da ih inimo. Njih moe da ostvari samo Onaj ko je dobar, a to je Bog. Ako se nae iole dobra u nama, onda je to Boje delo koje On u nama ini. Ne moe se omalovaiti nita to je Njegovo delo. A Bog mira, koji je krvlju venoga saveza izveo iz mrtvih velikog pastira ovaca, Gospoda naega Isusa, da vas usavri u svakom dobru, da inite njegovu volju, tako da on ini u nama ono to je ugodno pred njim posredstvom Isusa Hrista, kome slava u sve vekove. Amin. (Jevr. 13,20.21) Galatima 3,11.12: A da se kod Boga niko ne opravdava zakonom, jasno je, jer Pravednik e iveti od vere. A zakon nije od vere, nego Ko ih izvri ivee u njima .

Iskupljeni od prokletstva

Ko je pravedan. Kada itamo stih koji se esto citira: Onaj ko je pravedan kroz veru, ivee (Gal. 3,11 eng. prev), neophodno je da imamo jasnu predstavu o tome ta re pravedan znai. King Dejms vern3 ima odgovor: Pravednici e verom iveti. Biti opravdan verom znai dakle, biti uinjen, stvoren pravednim, posredstvom vere. Svaka nepravda je greh (1. Jov. 5,17), a greh je bezakonje (prekraj Zakona eng. prev) (1. Jov. 3,4). Prema tome, svaka nepravda je prekraj Zakona i isto tako, svaka pravda je poslunost Zakonu. Iz ovoga vidimo da je pravedan, odnosno opravdan ovek, neko
3 King James Version autorizovani engleski prevod Biblije iz 1611. Godine. Prevod je delo etrdeset sedam prevodilaca, koje je kralj Dejms i angaovao da prevedu Sveto pismo sa originalnih jezika na kojima je ono pisano prim. prev.

65

Galatima Poslanica Komentari

ko u poslunosti izvrava Zakon; biti opravdan znai biti uinjen izvriteljem Zakona. Kako postati pravedan. Ponaanje ispoljeno u ispravnim delima je cilj koji se mora postii, a merilo za to je Boji Zakon. Zakon izaziva gnev (Rimlj. 4,15), zato to su svi zgreili (Rimlj. 3,23) i gnev Boiji (dolazi) na nepokorne sinove (Kolo. 3,6). Kako emo postati oni koji ispunjavaju Zakon i tako umai gnevu, ili kletvi? Odgovor je: Onaj ko je pravedan kroz veru, ivee. Kroz veru, a ne kroz dela, postajemo izvritelji Zakona! Jer srcem se veruje za pravednost (Rimlj. 10,10). U Bojim oima niko nije opravdan Zakonom. Zato? Zato to e pravednik iveti verom. Ako pravednost od dela dolazi, onda nije od vere; Ako je pak po blagodati, onda nije po delima, jer inae blagodat ne bi vie bila blagodat (Rimlj. 11,6). A onome koji radi plata se ne rauna po milosti nego po dugu. Onome pak koji ne radi, a veruje u onoga koji opravdava bezbonika, njegova vera se uraunava u pravednost. (Rimlj. 4,4.5) Ovde nema izuzetka, niti polovinosti. Nije reeno da e neki od pravednika iveti verom, ili da e iveti verom i delima; jednostavno pravednik e verom iveti. To dokazuje da pravednost ne dolazi od ljudskih dela. Svi pravednici su iskljuivo verom uinjeni (stvoreni) pravednima i isto tako, verom, oni se odravaju u pravednosti. To je zato to je Zakon svet. Njegovi zahtevi su neto daleko vie od onoga to ovek moe da ostvari. Dakle, mi verom primamo Gospoda Isusa, a onda On ivi Svoj savreni Zakon u nama. Zakon nije od vere. Zakon se ne oslanja na veru (Gal. 3,12 eng. prev). Naravno, ovde se radi o Zakonu koji je zapisan u knjizi, ili na kamenim ploama, svejedno gde. Zakon jednostavno kae: ini to, ili: Ne ini ovo. Ko ih izvri ivee u njima (12. stih arni). To je jedini uslov pod kojim Zakon nudi ivot. Dela, i samo dela to je jedino to moe da se preporui Zakonu. Kako su ta dela postignuta njega ne zanima pod uslovom da su ona prisutna. Meutim, niko nije udovoljio zahtevima Zakona, pa zato niko ne moe da se proglasi njegovim izvriteljem; to jest, niko svojim ivotom ne moe da posvedoi savrenu poslunost. Ko ih izvri ivee u njima. Ali, ovek mora da bude iv da bi ih izvrio! Mrtav ovek ne moe nita da uini, a oni koji su mrtvi u svojim

66

prestupima i gresima (vidi Efes. 2,1) ne mogu da ine pravdu. Hristos je jedini u kojem se nalazi ivot, jer On Sam je ivot, i samo On moe da ostvari, i ostvario je, pravdu Zakona. Kada Ga priznamo i primimo, umesto to Ga se odriemo i potiskujemo u stranu, On tada u punini ivi Svoj ivot u nama, tako da to vie nismo mi, nego Hristos koji u nama ivi. Njegova poslunost u nama, ini nas pravednicima. Naa vera se uraunava u pravednost samo zato to ona prisvaja ivog Hrista. Verom mi predajemo svoje telo da bude hram Boji. Hristos, iva Stena, zatvoren je u naem srcu koje je sada postalo Boji presto. Tako ivi Zakon koji je u Hristu, postaje na ivot, jer iz (srca) izlazi ivot. (Prie 4,23) Galatima 3,13.14: Hristos nas je iskupio od kletve zakona time to je on postao kletva za nas, jer je napisano: Neka je proklet svako ko visi na drvetu, da Avraamov blagoslov doe na mnogoboce u Hristu Isusu, da mi posredstvom vere primimo obeanog Duha.

Iskupljeni od prokletstva

Sutinsko pitanje. U ovoj poslanici nema spora oko toga da li treba ili ne treba potovati i posluati Zakon. Nigde se ne tvrdi da je Zakon ukinut, ili da je promenjen, niti da je izgubio neto od svoje sile. U Poslanici nema nagovetaja za bilo ta slino. Pitanje nije da li treba da drimo Zakon, nego kako da ga drimo. Opravdanje, kao in stvaranja pravednika, istie se kao neophodnost. Pitanje glasi: Verom ili delima? Lana braa ubeivala su Galate da moraju da postanu pravedni svojim sopstvenim naporima. Pavlu je Duh pokazao da su svi takvi pokuaji beskorisni i da je njihov rezultat samo jo vre stezanje lanaca kletve oko grenika. Pravednost kroz veru u Isusa Hrista ponuena je svim ljudima, u svim vremenima, kao jedina istinska pravednost. Lani uitelji hvalili su se Zakonom; meutim, krei ga, oni su inili da se huli na ime Boje i da se ono sramoti. Pavle se hvalio Hristom. On je pravednou Zakona, koja je ostvarena preko Hrista, omoguio da se Boje ime proslavlja u njemu. alac greha. Iz poslednjeg dela trinaestog stiha jasno se vidi da je smrt o kojoj se ovde govori, zapravo prokletstvo Neka je pro-

67

klet svako ko visi na drvetu. Hristos je bio uinjen kletvom nas radi i zato je morao da visi na drvetu, to jest, da bude razapet. Meutim, greh je uzrok smrti. Stoga, kao to je posredstvom jednoga oveka greh uao u svet, a grehom smrt, tako je smrt prela na sve ljude, jer su svi zgreili (Rimlj. 5,12). alac smrti je greh (1. Kor. 15,56). Ako ovo poveemo sa 10. stihom (Gal. 3,10), dolazimo do njegove sutine, a to je da je svako ko ne ostane u svemu to je napisano u knjizi zakona mrtav ovek. Znai, neposlunost je smrt. Tada pouda zane i raa greh, a uinjeni greh raa smrt (Jakov 1,15). Greh sadri u sebi smrt, a ljudi izvan Hrista su mrtvi zbog svojih prestupa i grehova (Efes. 2,1). Nita ne znai to to oni izgledaju kao da su puni ivota. Hristove rei glase: Ako ne jedete tela Sina oveijeg i ne pijete krvi njegove, nemate ivota u sebi (Jovan 6,53). A koja sladostrasno ivi iva je mrtva (1. Tim. 5,6). To je iva smrt telo smrti, koje egzistira (vidi Rimljanima 7,24). Greh je prestup Zakona. Plata za greh je smrt. Kletva je, stoga, smrt koja se krije ak i u najprivlanijem grehu. Neka je proklet svako ko ne ostane u svemu to je napisano u knjizi zakona da to ini. (Gal. 3,10) Otkup od kletve. Hristos nas je iskupio od kletve zakona. (Gal. 3,13). Neki su povrno razumeli ove rei i frenetino pourili da uzviknu: Ne moramo da drimo Zakon, jer nas je Hristos iskupio od njegove kletve. Po njima ispada kao da nas je Hristos iskupio od kletve poslunosti Zakonu. Ovim osobama itanje Pisma ne donosi nikakvu korist. Kletva je, kao to smo ve videli, rezultat neposlunosti: Neka je proklet svako ko ne ostane u svemu to je napisano u knjizi zakona da to ini. Prema tome, Hristos nas je iskupio iz neposlunosti Zakonu. Bog je poslao Svog Sina u telu jednakom telu greha, greha radi. da bi pravedni zahtevi Zakona u nama bili ispunjeni. (Rimlj. 8,3.4 eng. prev) Neko bi lakomisleno mogao da kae: U tom sluaju, svi smo ispravni; ta god da uinimo pravedno je pred Zakonom, jer smo iskupljeni. Tano je da smo svi iskupljeni, ali ne prihvataju svi ovo iskupljenje. Mnogi za Hrista kau: Neemo da ovaj vlada nad nama, odbijajui Boji blagoslov od sebe. Iskupljenje je za sve. Svi su otkupljeni. Svi smo otkupljeni dragocenom krvlju Hristovim ivotom, tako da svi mogu da budu, ako ele, slobodni od greha i smrti. Ova krv otku-

Galatima Poslanica Komentari

68

pila nas je od... sujetnog naina ivota, koji vam je od vaih otaca predan. (1. Petr. 1,18) Zastanite i razmislite ta to znai. Neka se ova objava svom svojom snagom uree u vau svest: Hristos nas je iskupio od kletve zakona, odnosno, od naeg neuspeha da ostanemo na svim njegovim pravednim zahtevima. Greh nam vie nije potreban! Hristos je isekao uad greha koja su nas vezivala, tako da sada ne ostaje nita nego da prihvatimo Njegovo spasenje, kako bismo bili konano slobodni od svakog greha koji nas salee. Ne treba vie da troimo vreme svog ivota na enjiva oekivanja boljeg ivota i na uzaludnu potragu za neostvarenim eljama. Hristos ne ohrabruje lane nade, ali prilazi zarobljenicima koji ame u grehu i klie im: Sloboda! Vrata vae tamnice su otvorena, izaite! ta bi jo trebalo da se kae? Hristos je ostvario kompletnu pobedu nad sadanjim zlim svetom: grenom ulnom poudom, poudom oiju i ponosom ivota (vidi 1. Jov. 2,16) sve je On to pobedio i naa vera u Njega ini da Njegova pobeda bude naa pobeda. Treba samo da je prihvatimo. Hristos uinjen kletvom za nas. To da je Hristos umro za bezbonike (Rimlj. 5,6), jasno je svakom ko ita Bibliju. On je predan za nae grehe (Rimlj. 4,25). Nevini je stradao za krivce, Pravednik za nepravedne. Ali on bi ranjen za nae prijestupe, izbijen za naa bezakonja; kar bjee na njemu naega mira radi, i ranom njegovom mi se iscijelismo. Svi mi kao ovce zaosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na nj bezakonje svijeh nas (Isaija 53,5.6). Smrt je dola kroz greh. Smrt je prokletstvo koje je dolo na sve ljude, jer svi su zgreili. Ako je Hristos uinjen kletvom nas radi (Gal. 3,13 eng. prev), sledi da je On, takoe, uinjen grehom nas radi (vidi 2. Kor. 5,21). On je nosio nae grehe u Svom telu (1. Petrova 2,24 eng. prev) na drvo. Zapazite da su nai gresi bili u Njegovom telu. Nije to bilo neto to je On spolja preuzeo i stavio na Sebe. Nai gresi nisu samo figurativno poloeni na Njega, nego su bili u Njegovom telu. On je uinjen kletvom radi nas, uinjen grehom radi nas i, kao posledica toga, podneo je smrt za nas. Nekima ova istina izgleda odvratno. Grcima je ona bila ludost, Jevrejima kamen spoticanja. Nama, meutim, koji se spasavamo, ona je sila Boja (vidi 1. Korinanima 1,23.24). Ne zaboravite da je On no-

Iskupljeni od prokletstva

69

Galatima Poslanica Komentari

sio nae, a ne Svoje grehe u Svom telu, jer On nikada nije zgreio. Isto Pismo, koje nam kae da je uinjen grehom radi nas, uverava nas u to da On nije znao greha (2. Kor. 5,21). Isti tekst koji nam govori da je Hristos nosio nae grehe u Svom telu, ne proputa da nam saopti da On greha ne uini (1. Petr. 2,22). injenica da je mogao da ponese nae grehe sa Sobom i u Sebi, tako to je sutinski uinjen grehom nas radi, mada nikad nije uinio nikakav greh, slui na Njegovu venu slavu, kao i na nae veno spasenje od greha. Svi gresi svih ljudi bili su na Njemu, pa ipak, niko nije otkrio ni trag greha koji bi bio Njegov. Nikakav greh se nikada nije ispoljio u Njegovom ivotu, iako je sve grehe oveanstva preuzeo na Sebe. Poto ih je primi na Sebe oni su nestali kao da su progutani silom Njegovog beskonanog ivota, koji je tako ujedno progutao i smrt. On moe da nosi greh, a da ga on istovremeno ne dotie. Mi smo iskupljeni Njegovim velianstvenim ivotom. On nam taj Svoj ivot daje, da nas oslobodi od svake mrlje greha koji se nalazi u naem telu. Hristos je za vreme svoga ivota u telu krepkim jaukom i suzama prineo molitve i usrdna moljenja onome koji ga je mogao spasti smrti, i bi uslian za svoju bogobojaznost (Jevr. 5,7). Ali On je umro! Niko nije oduzeo ivot od Njega. On ga je sam predao, da bi mogao da ga ponovo uzme Jovan 10,17.18. Uad smrti bila su razvezana, jer im nije bilo mogue da Ga zadre (vidi Dela 2,24). Zato smrt nije mogla da zadri Hrista, iako se On dobrovoljno predao njenoj vlasti? Isus je bio u svim stvarima nainjen poput brae (eng. prev), koji je u svaemu iskuan, kao i mi (Jevr. 2,17; 4,15). Poto sam od sebe nije mogao nita da ini (vidi Jovan 5,30), molio se Ocu da Ga sauva i da ne dozvoli da bude savladan, ime bi pao pod vlast smrti. Njegova molitva je bila usliena. U ovom sluaju ispunile su se rei: Jer mi Gospod Gospod pomae, zato se ne osramotih, zato stavih elo svoje kao kremen, i znam da se neu postidjeti. Blizu je onaj koji me pravda; ko e se preti sa mnom? (Is. 50,7.8). iji je Ga je to greh muio, za koji se molio da od njega bude osloboen? Svakako ne Njegov, jer On greha nije imao. Bio je to moj i tvoj greh. Na greh je ve pobeen, savladan. Ostaje nam da se borimo sa ve pobeenim neprijateljem. Kada pristupate Bogu u ime Isusovo poto ste sebe predali Njegovoj smrti i Njegovom i-

70

votu4, tako da ne izgovarate uzalud Hristovo ime, jer On ivi u vama treba jo samo da zapamtite da je svaki greh bio na Njemu i jo uvek je na Njemu, kao i to da je On pobednik. Istog trena e vam se iz grla oteti rei: Hvala Bogu koji nam daje pobedu kroz Gospoda naega Isusa Hrista (1. Kor. 15,57). Ali hvala Bogu koji nam svagda daje pobedu u Hristu i na svakom mestu preko nas iri miris svoga poznanja. (2. Kor. 2,14) Otkrivenje krsta. Drvo nas dovodi do neiscrpnog predmeta, predstavljenog u Galatima 2,19.20 i 3,1 veno prisutnog krsta. 1) Otkup od greha i smrti ostvaren je preko krsta (vidi Galatima 3,13). 2) Jevanelje se sastoji od krsta. Ono je sila na spasenje svakome ko veruje (Rimlj. 1,16), a nama koji se spasavamo Hristov krst je sila Boja. (1. Kor. 1,18 eng. prev) 3) Hristos je otkriven palim ljudima samo kao Onaj koji je razapet i koji je vaskrsao. Nema drugog imena pod nebom danog ljudima, preko kojeg se moe dobiti spasenje Dela 4,12. To je dakle jedino to Bog stavlja pred ljude, jer ne eli da ih zbuni. Hristos, i to raspeti (vidi 1. Kor. 2,2), je sve to je Pavle eleo da zna. To je, takoe, sve to svaki ovek treba da zna. Jedina stvar koja oveku treba je spasenje. Ako to dobije, onda dobija i sve drugo. Spasenje sa nalazi samo na Hristovom krstu. Zato Bog nita drugo ne stavlja pred ljudske oi; daje im tano ono to im je potrebno. Bog je pred oima svakog oveka sasvim jasno prikazao Isusa Hrista kao razapetog, tako da nema izgovora ni za koga ko e na kraju biti izgubljen i ko nastavlja da ivi u grehu. 4) Hristos je prikazan pred ljudima kao raspeti Iskupitelj; i kako je ljudima trebalo spasenje od kletve, Isus je postavljen kao Onaj koji nosi kletvu. Gde god da postoji prokletsvo, tu je i Hristos da ga nosi. Ve smo videli da je Hristos nosio i da jo uvek nosi nae prokletstvo koje je palo i na zemlju, jer je On nosio krunu od trnja, a kletva izreena nad zemljom glasila je: Trnje i korov e ti raati (1. Mojs. 3,18). Dakle, sve to je stvoreno, to danas uzdie pod kletvom, otkupljeno je Hristovim krstom Rimljanima 8,19-23. 5) Hristos je na krstu nosio kletvu. On je bio uinjen kletvom radi nas, i to je prikazano time to je visio na drvetu. Krst je simbol
4 Poistoveujui se s Njegovom smru i Njegovim ivotom prim. prev.

Iskupljeni od prokletstva

71

Galatima Poslanica Komentari

ne samo prokletstva, ve i osloboenja od kletve, jer je to krst Isusa Hrista, Pobednika i Oslobodioca. 6) Gde je prokletstvo? Ah, a gde nije? I slep ovek moe ga videti ako samo prihvati svedoanstvo svojih vlastitih ula. Nesavrenost je prokletstvo. O, da! To je prokletstvo. Nesavrenstvo je na svemu to se nalazi na ovoj zemlji. ovek je nesavren, pa ak i najfinija biljka koja iz zemlje raste, nesavrena je u odreenom smislu. Nae neizvebane oi ne vide tu nesavrenost i to samo po sebi pokazuje da ima mesta za unapreenje i da je ono apsolutno neophodno. Kada je Bog stvorio zemlju, sve je bilo veoma dobro, ili, kako bukvalni prevod jevrejskog izraza kae: krajnje (u najveoj moguoj meri) dobro. Ni sam Bog nije mogao da vidi nikakvu mogunost za unapreenje. Meutim, sada je drugaije. Batovan razmilja i naporno radi, pokuavajui da usavri voe i rastinje koje gaji. Kad najbolje to zemlja iz sebe daje nosi na sebi tragove prokletstva, ta onda rei za vornovato, zakrljalo rastinje, iskvareno voe, sasuene listove i otrovne korovske biljke? Svuda prokletstvo prodire zemlju (vidi Isaija 24,6). 7) Treba li zbog toga da budemo obeshrabreni? Ne. Jer nas Bog nije odredio za gnjev, nego da dobijemo spasenje kroz Gospoda naega Isusa Hrista (1. Sol. 5,9 kombinacija Karadi-arni). Iako je kletva svuda uoljiva, ipak postoji ivot; ovek je takoe iv. Kletva je, pak, smrt. Nijedan ovek i nijedno od Bojih stvorenja ne moe da podnese smrt i opet da bude ivo. Smrt ubija. Ali, Hrist je Onaj to ivi; umro je, pa ipak je iv i to za venost Otkrivenje 1,18. On jedini moe da podnese kletvu smrt i da se, na osnovu Svojih sopstvenih zasluga, ponovo vrati u ivot. To je taj ivot koji danas postoji na zemlji i u oveku, uprkos kletvi, jer je Hristos umro na krstu. Svaka vlat trave, svaki list u umi, svaki bun i drvo, cvet i plod, ak i hleb koji jedemo sve to nosi peat Hristovog krsta. Peat raspetog Hrista nalazi se i na naem sopstvenom telu. Znaci krsta su na svakom koraku. Propovedanje krsta Jevanelja, sila je Boja otkrivena u svemu to je On stvorio. To je sila koja dejstvuje u nama (vidi Efescima 3,20). Poreenje Rimljanima 1,16-20 sa 1. Korinanima 1,17.18 jasno pokazuje da se dokazi Hristovog krsta nalaze u svim delima koje je Bog nainio, ak i u naim telima. Ohrabrenje protiv oajanja. Jer me opkolie zla nebrojena; stigoe me nepravde moje, da ne mogu gledati; ima ih vie nego

72

kose na glavi mojoj, srce me moje ostavi (Psalam 40,12). Ne samo da s punim pouzdanjem moemo da vapimo k Bogu iz dubine, ve je Bog u Svojoj beskrajnoj milosti tako postavio stvari da je i sama ta dubina izvor pouzdanja. injenica da smo ivi uprkos tome to se nalazimo u dubini greha, dokaz je da je Sam Bog, u licu Isusa Hrista koji je na krstu, pored nas da nas izbavi i spase. Dakle, posredstvom Svetog Duha sve, pa ak i ono to je pod kletvom, propoveda Jevanelje. Naa lina slabost, umesto da bude uzrok nae obeshrabrenosti, postaje garancija naeg iskupljenja, ukoliko verujemo Gospodu. Od nas slabih nainjeno je neto jako. Ali u svemu tome mi nadmono pobeujemo pomou onoga koji nas je zavoleo (Rimlj. 8,37). Zaista Bog nije ostavio sebe bez svedoanstva meu ljudima. Ko veruje u Sina Boijeg ima svedoanstvo u sebi. (1. Jov 5,10) Blagoslov u prokletstvu. Hristos je nosio prokletstvo kako bi blagoslov doao na nas. Njegova smrt je za nas ivot. Ako dragovoljno nosimo Hristovu smrt5 u svom telu, i Hristov ivot e se, takoe, pokazati u tom istom naem smrtnom telu 2. Kor. 4,10. On je tako nainjen da bude greh nas radi, da bismo mi mogli da budemo uinjeni pravednou Bojom u Njemu 2. Kor. 5,21. Blagoslov koji mi primamo kroz to to On nosi kletvu, jeste blagoslov osloboenja od greha. Kako je prokletstvo dolo zbog prestupa Zakona (vidi Galatima 3,10), blagoslov mora da se sastoji u naem odvraanju od greha (Dela 3,26). Hristos je podneo prokletstvo, upravo greh i smrt, da Avraamov blagoslov doe na mnogoboce u Hristu Isusu. (Gal. 3,14) Avramov blagoslov je, kako je to Pavle objasnio u drugoj poslanici, pravednost kroz veru: Kao to i David naziva blaenim oveka kome Bog uraunava pravednost bez dela: Blaeni su kojima su bezakonja oprotena i gresi pokriveni. Blaen je ovek kome Gospod greh ne uraunava. (Rimlj. 4, 6-8) On, dalje, pokazuje da ovaj blagoslov poiva na neznabocima koji veruju, u istoj meri kao i na Jevrejima koji veruju, jer je Avram primio blagoslov pravednosti jo dok je bio neobrezan da bi bio otac svih koji veruju. (stih 11) Blagoslov je sloboda od greha, kao to je prokletstvo injenje greha. Kao to ukazuje na krst, kletvi je isto tako Bogom dano da
5 Hristovo umiranje bukv. prev.

Iskupljeni od prokletstva

73

objavljuje blagoslov. To to fiziki ivimo, iako smo grenici, daje nam sigurnost da je za nas ostvareno osloboenje od greha. Dok je ivota ima i nade, kae poslovica, jer je sam ivot nada. Hvala Bogu za tu blagoslovenu nadu! Blagoslov je doao na sve ljude; jer kao to je za prestup jednoga dola osuda na sve ljude, tako je i pravdom Jednoga, kao besplatan dar dolo na sve ljude opravdanje ivota (Rimlj. 5,18 kombinacija KJV-arni). Bog koji ne gleda ko je ko, blagoslovio nas je u Hristu... svakim duhovnim blagoslovom na nebesima (Efes. 1,3). Nae je da taj blagoslov uvamo. Ako neko nema ovaj blagoslov, to je zato to nije prepoznao dar, ili ga je svojevoljno odbacio. Zavren posao. Hristos nas je iskupio od kletve zakona, od greha i od smrti. On je to uinio time to je on postao kletva za nas. Tako smo postali slobodni od svake nunosti da greimo. Greh ne moe vie da vlada nad nama ako istinski i bezrezervno prihvatamo Hrista. To je bila sadanja istina u danima Avramovim, Mojsijevim, Davidovim i Isaijinim, kao to je i danas. Vie od sedam stotina godina pre nego to je na Golgoti podignut krst, Isaija, koji je svedoio o onome to je razumeo, jer je njegov lini greh bio oien ivim ugljenom sa Bojeg oltara, kae: A on bolesti nae nosi i nemoi nae (tuge nae eng. prev) uze na se... Ali on bi ranjen za nae prijestupe, izbijen za naa bezakonja; kar (kazna eng. prev) bjee na njemu naega mira radi, i ranom njegovom mi se iscijelismo.... Gospod pusti (poloi eng. prev) na nj bezakonje svijeh nas (Is. 53, 4-6). Rasuu kao oblak prijestupe tvoje, i grijehe tvoje kao maglu; vrati se k meni, jer sam te izbavio (Is. 44,22). Mnogo pre Isaijinog vremena, David je napisao: Ne postupa s nama po grijesima naim, niti nam vraa po nepravdama naim.... Koliko je istok daleko od zapada, toliko udaljuje od nas bezakonja naa. (Psalam 103,10.12) U mir, naime, ulazimo mi koji smo poverovali, jer su bila svrena dela otkako je udaren temelj sveta (Jevr. 4,3). Blagoslov koji primamo je Avramov blagoslov. Mi nemamo drugi temelj osim onaj na kojem su zidali apostoli i proroci, gde je Sam Hristos ugaoni kamen Efescima 2,20. Bog nam je obezbedio potpuno spasenje. Ono nas eka od trenutka kad smo doli na svet. Mi ne oslobaamo Boga

Galatima Poslanica Komentari

74

od nekog tereta, odbacujui Ga, niti Mu dodajemo posao time to Ga prihvatamo6. Obeanje Duha. Hristos nas je otkupio da bismo mogli da ...posredstvom vere primimo obeanog Duha (Gal. 3,14). Ne inite greku u itanju ovog stiha, kao da se kae: da posredstvom vere primimo obeanje Duha. Nije to ono to je ovde reeno, i nije to pravo znaenje zapisanih rei, to e dokazati i jedna kratko izloena misao. Hristos nas je otkupio i tu injenicu dokazuje dar Duha, jer On je jedino venim Duhom sebe prineo bez krivice Bogu (Jevr. 9,14 kombinacija KJV-Karadi). to se Duha tie, mi ne bismo znali da smo grenici, a jo manje bismo znali za otkupljenje, da nas On ne osvedoava za greh i za pravdu Jovan 16,8. Duh je taj to svedoi, jer Duh je istina; Ko veruje ima svedoanstvo u sebi (1. Jov. 5,6.10). Hristos je razapet za svakog oveka. To je, kako smo ve videli, pokazano injenicom da smo svi pod kletvom, a jedino Hristos na krstu sam nosi prokletstvo. On posredstvom Duha boravi na zemlji, meu ljudima. Vera nas osposobljava da prihvatimo svedoanstvo ovog Svedoka i da se radujemo u onome to posedovanje Duha sa sobom donosi. Zapamtite sledee: Avramov blagoslov dolazi na nas da bismo mogli da primimo obeanje Duha. Ali taj isti blagoslov dolazi samo preko Duha. Prema tome, blagoslov nam ne donosi samo obeanje da emo primiti Duha. Mi ve imamo Duha zajedno sa blagoslovom. Posedujui blagoslov Duha (to jest, pravednost), sigurni smo u primanje onoga to je Duh obeao pravednima, a to je veno nasledstvo. U blagoslovu koji je dat Avramu, Bog njemu obeava naslee. Duh je zaloga (garancija) svih dobara. Duh kao garancija nasledstva. Svi Boji darovi sadre u sebi obeanje za neto jo vie. Uvek ima neto jo vie to sledi. Boja namera, kako je to otkriveno u Jevanelju, jeste da sve darove skupi u obuhvati u jednom u Isusu Hristu, u kom smo i mi postali naslednici... u njemu ste i vi, poto ste (ili kada ste prim. autora) uli istinitu re, evanelje svoga spasenja, i poverovali, zapeaeni obeanim Svetim Duhom, koji je kapara naeg nasledstva do
6 eli se rei da je Bog preko Hrista ve ostvario spasenje za nas, bez ikakvog naeg udela. Ono to treba da usledi, i u emu je neophodna naa saradnja, jeste dragovoljno prihvatanje ostvarenog spasenja, i to verom koja nas isti od greha, u jednom procesu koji se obavlja paralelno, u Svetinji nad svetinjama i u naem srcu prim. prev.

Iskupljeni od prokletstva

75

Galatima Poslanica Komentari izbavljenja njegove otkupljene tekovine (vlasnitva), na hvalu njegove slave. (Efes. 1,11-14 kombinacija KJV-arni) O ovom nasledstvu emo kasnije jo govoriti. Za sada je dovoljno rei da se radi o nasleu koje je obeano Avramu, ija deca mi postajemo verom. Nasledstvo pripada svima koji su deca Boja verom u Isusa Hrista. Duh koji obeleava i potvruje na status sinova i keri, ujedno je obeanje, kapara i prvi plod tog nasledstva. Oni koji prihvate Hristovo slavno osloboenje od kletve Zakona ne osloboenje od poslunosti Zakonu, jer poslunost nije prokletstvo, nego je, naprotiv, neposlunost Zakonu prokletstvo iz kojeg nas Hristos izbavlja takvi ve sada, u daru Duha, oseaju ukus sile i blagoslova onog sveta koji e doi. Galatima 3,15-18: Brao, ljudski govorim: niko ne ponitava ni ljudski punopravni testament, niti mu to dodaje. A obeanja su reena Avraamu i njegovom potomstvu. Ne kae: i potomcima, kao mnogima, nego kao jednom: i tvom potomku, koji je Hristos. Nego ovo velim: zakon, koji je postao posle etiri stotine i trideset godina, ne ponitava zavet koji je Bog pre potvrdio, niti unitava obeanja. Jer ako nasledstvo dolazi od zakona, ne dolazi vie od obeanja; Bog ga je, meutim, obeanjem darovao Avraamu.

Jevanelje o sveoptem spasenju propovedano je Avramu. On je poverovao i primio blagoslov Pravednosti. Svi koji veruju, blagosloveni su zajedno s Avramom koji je poverovao. Oni koji su od vere, deca su Avramova. Obeanja su data Avramu i njegovom potomstvu. Ako nasledstvo dolazi od zakona, ne dolazi vie od obeanja; Bog ga je, meutim, obeanjem darovao Avraamu. Obeanje koje je nama dato, isto je ono koje je primio Avram obeanje nasledstva u kojem mi uestvujemo kao njegova deca. I Njegovom potomstvu (semenu, izdanku u drugim prevodima). Ovo nije igra rei. Radi se o stvarima od ivotnog znaaja. Postoji borba oko naina spasavanja: samo preko Hrista, nekim drugim putem, ili kroz Hrista i jo nekim dodatnim sredstvom. Mnogi ljudi zamiljaju da se mogu spasti tako to e sami sebe nainiti dobrima.

76

Opet, mnogi drugi smatraju da je Hristos dragoceni dodatak, dobar Pomonik koji asistira u njihovim naporima. Trei su voljni da Hristu prepuste prvo, ali ne i jedino mesto. Takvi sebe smatraju dovoljno dobrim da zauzmu drugo mesto. Posao, po njima, obavlja Gospod ali i oni. Meutim, na tekst iskljuuje mogunost svakog slinog pokuaja samouzdizanja i prisvajanja nezasluene asti. Ne semenju (izdancima), nego Semenu (Izdanku); ne mnogima nego Jednom. I tvom potomku, koji je Hristos. Hristos je jedan. Ne dve linije. Duhovno seme moemo da uporedimo sa telesnim (fizikim) semenom koje je pripadalo Avramu. Kao suprotnost duhovnog stoji telesno i telesna deca, osim ako ona u isto vreme nisu i duhovna deca, to je naravno mogue. Ova prva, telesna, nemaju nikakvog uea u duhovnom nasledstvu. Mogue je da ovek, dok hoda ovim svetom u svom telu, bude potpuno duhovan. tavie, on takav mora da bude, inae nije dete Avramovo. Koji su u telu, ne mogu da ugode Bogu (Rimlj. 8,8). Meso i krv ne mogu da naslede carstvo Boije (1. Kor. 15,50). Postoji samo jedna linija Avramovih duhovnih naslednika, samo jedan skup prave duhovne dece, i to su oni koji su od vere, oni koji su primili vlast da budu sinovi Boji, time to su verom primili Hrista. Mnogo obeanja u jednom. Dok je re Seme jednina, re obeanja data je u mnoini. Bog nema ni za jednog oveka nita vie od onoga to je ve obeao Avramu. Sva Boja obeanja se nalaze u Hristu, u kojeg je Avram verovao. Jer koliko god ima Boijih obeanja, u njemu su da. Zato i govorimo: Amin, preko njega, Bogu na slavu. (2. Kor. 1,20) Obeano naslee. To jedno to je obeano, u emu se nalaze i sva druga obeanja, predstavlja celokupno naslee, to se jasno vidi iz stihova u Galatima 3,15-18. esnaesti stih nam kae da je Zakon, koji je doao etiristo trideset godina nakon to je dato i potvreno obeanje, ne moe da poniti obeanje. Jer ako nasledstvo dolazi od zakona, ne dolazi vie od obeanja; Bog ga je, meutim, obeanjem darovao Avraamu (Gal. 3,18). ta predstavlja ovo obeano nasledstvo, postaje jasno ako uporedimo citirani stih sa Rimljanima 4,13: Jer obeanje Avraamu ili njegovom potomstvu da e on biti naslednik sveta, nije dolo posredstvom zakona, ve posred-

Iskupljeni od prokletstva

77

Galatima Poslanica Komentari

stvom pravednosti u veri. Iako se sadanje nebo i zemlja uvaju za oganj za dan suda i propasti bezbonih ljudi... kada e se vatrom zapaljena nebesa raspasti i zaarene stihije rastopiti, mi na osnovu njegovog obeanja oekujemo nova nebesa i novu zemlju, u kojima pravednost obitava (2. Petr. 3,7.12.13). To je nebeska domovina koju su traili Avram, Isak i Jakov. Nasledstvo bez prokletstva. Hristos nas je iskupio od kletve Zakona da mi posredstvom vere primimo obeanog Duha (Gal. 3,13). Ovo obeanje Duha, kako smo videli, obuhvata i posedovanje cele obnovljene zemlje iskupljene od prokletstva; jer e i sama tvorevina biti osloboena ropstva propadljivosti za slobodu slave dece Boije (Rimlj. 8,21). Zemlja e ponovo izai iz Bojih ruku, nova i obnovljena, u svakom pogledu savrena, i kao takva bie predata u naslee oveku 1. Mojsijeva 1,27.28.31. ovek je zgreio i navukao na sebe prokletstvo. Hristos je preuzeo svu teinu kletve, kako onu koja je pala na oveka, tako i onu koja je pritisla sve drugo to je Bog stvorio. On je otkupio zemlju iz prokletstva, da bi ona mogla da bude veno u posedu onih koji je nasleuju, kako je i bilo predvieno na poetku. Takoe, On je otkupio oveka, kako bi i on mogao biti u stanju da uiva svoje veno naslee. Ovo je sutina Jevanelja. A blagodatni dar Boiji je veni ivot u Hristu Isusu, Gospodu naem (Rimlj. 6,23). Ovaj dar venog ivota ukljuen je u obeanju nasledstva, jer je Bog obeao Avramu i njegovom semenu, da e im dati zemlju u dravu vjenu (1. Mojs. 17,8). To je nasledstvo pravednosti, jer obeanje po kojem Avram treba da nasledi svet, dato je i primljeno je na osnovu pravednosti kroz veru. Pravednost, veni ivot, kao i mesto na kojem e veno iveti sve je to obuhvaeno obeanjem; to je sve to se moe poeleti i dati. Otkupiti oveka a ne dati mu mesto gde e da ivi, bio bi nepotpun posao. Ovo dvoje delovi su jedne celine. Sila kojom smo otkupljeni ista je ona sila kojom je sve stvoreno, kojom e zemlja i nebo biti obnovljeni. Kada sve bude svreno, nita vie nee biti prokleto. (Otkr. 22,3) Zaveti obeanja. Zavet i obeanje su isto. To se jasno vidi u Galatima 3,17, gde Pavle tvrdi da ponititi zavet znai obezvrediti obeanje. U 1. Mojsijevoj 17 itamo da je Bog nainio zavet s Avramom, da e mu dati hanansku zemlju kao veni posed. Galatima 3,18

78

kae da mu je Bog tu zemlju dao posredstvom obeanja. Boji zaveti s ljudima ne mogu biti nita drugo do obeanja koja im On daje, jer ko mu je neto prvo dao, da bi mu bilo vraeno? Sve je, naime, od njega, kroz njega, i za njega. (Rimlj. 11,35.36). Posle potopa Bog je uinio zavet sa svakom zveri na zemlji, i sa svakom pticom; ali ptice i zveri nisu nita obeale zauzvrat 1. Mojsijeva 9,9-16. One su, jednostavno, primile milost iz Boje ruke. To je sve to i mi moemo da uinimo da primimo. Bog nam kao dar obeava sve ono to nam treba, i mnogo vie od onoga to traimo, ili pomiljamo. Mi njemu dajemo sebe, to jest, nita; i On nam daje Sebe, to jest, sve. Sve tekoe dolaze od toga to, ak i kada je ovek voljan da prizna Gospoda, on poinje da se pogaa s Njim. Pokuava da bude na ravnoj nozi s Njim, da napravi posao jednake razmene dobara u kojoj e on i Bog biti u istoj ravni. Meutim, ko god ima posla s Bogom, mora to da ini u Njegovim okvirima, odnosno, na osnovu injenica: 1. mi smo nita i nemamo nita, 2. On je sve, poseduje sve i daje sve. Zavet potvren (ratifikovan). Zavet (to jest, Boje obeanje da e ljudima dati celu zemlju, obnovljenu i osloboenu od prokletstva), Bog je pre potvrdio (Gal. 3,17). Hristos je Garant Novog zaveta koji ima veno vaenje. Jer koliko god ima Boijih obeanja, u njemu su da. Zato i govorimo Amin preko njega, Bogu na slavu (2. Kor. 1,20). U Njemu smo zadobili naslee (vidi 1. Petrova 1,3.4), a Sveti Duh prvi je rod tog naslea; posedovanje Svetog Duha to je zapravo Sam Hristos koji boravi u naem srcu posredstvom vere. Bog je blagoslovio Avrama, govorei: U tvom semenu bie blagosloveni svi narodi na zemlji, a to je ispunjeno u Hristu, koga je Bog poslao da nas blagoslovi i odvrati od naih greha Dela 3,25.26. Boja zakletva je potvrdila zavet uinjen s Avramom. Obeanje i zakletva Avramu postali su vrst temelj nae nade i naa velika uteha. Oni su sigurno i pouzdano sidro (Jevr. 6,19), jer zakletvom se Hristos, koji svagda ivi (Jevr. 7,25), postavlja kao Garant i zaloga. On sve odrava Svojom reju sile Jevrejima 1,3. U njemu sve sve stvari sadre (Kolo. 1.17 jedan od engleskih prevoda). Stoga se i Bog, elei da u veoj meri pokae naslednicima obeanja nepromenljivost svoje odluke, posluio zakletvom (Jevr. 6,17). U ovome je naa uteha i nada, kada nas ispunjava oseanje sigurnosti i misao da imamo

Iskupljeni od prokletstva

79

Galatima Poslanica Komentari

pouzdano sklonite od greha. Bog je zaloio Svoje sopstveno postojanje, a to znai i ceo univerzum, naega spasenja radi. Kakav je samo siguran i vrst temelj za nau nadu poloen u Njegovoj plemenitoj Rei! Zakon ne moe da obezvredi obeanje. U daljem prouavanju ne zaboravite da su zavet i obeanje ista stvar, i da oni podrazumevaju darivanje obnovljene zemlje Avramu i njegovoj deci. Takoe imajte na umu da obeanje podrazumeva stvaranje pravednika od svih ljudi koji su poverovali, jer samo e pravednost ispunjavati novu zemlju i novo nebo. Sve je to ve postignuto u Hristu, u kojem je obeanje potvreno. Dalje, niko ne ponitava ni ljudski punopravni testament, niti mu to dodaje poto je jednom potvren (Gal. 3,15 kombinacija arni-KJV). Koliko li to vie vai kada je re o Bojem testamentu! Zato, s obzirom da je savrena i vena pravednost osigurana testamentom nainjenim s Avramom, potvrenim u Hristu i Bojom zakletvom, nije mogue da Zakon, koji je izgovoren etiri stotine i trideset godina kasnije, unese bilo kakvu promenu. Nasledstvo je Avramu dato kroz obeanje. Meutim, ako bi se stvari tako odvijale da nakon etiri stotine i trideset godina nasledstvo mora da se dobije na neki drugi nain, onda bi obeanje bilo bezvredno, a testament ili zavet bio bi nevaei. To bi, dalje, znailo obaranje Boje vladavine i okonanje Njegovog postojanja, jer je On zaloio Svoje sopstveno postojanje kao garanciju da e Avramu i njegovom semenu dati naslee i pravednost koja je neophodna da bi se obeano naslee dralo u posedu. Jer obeanje Avraamu ili njegovom potomstvu da e on biti naslednik sveta, nije dolo posredstvom zakona, ve posredstvom pravednosti u veri (Rimlj. 4,13). Jevanelje je bilo tako potpuno i celovito u danima Avramovim, kao to je uvek bilo i kao to e uvek biti. Nisu bili mogui nikakvi dodaci niti promene u njegovim odredbama ili uslovima, posle Boje zakletve Avramu. Nita se ne moe izuzeti iz njega takvog kakvo je, niti se od ma kog oveka moe zahtevati neto vie od onoga to je zahtevano od Avrama. Galatima 3,19.20:

80

ta e onda zakon? On je odreen posredstvom anela, rukom jednog posrednika, pa je poradi prestupa

Iskupljeni od prokletstva dodat dok ne doe potomak kome je obeanje dano. Posrednika7 pak nema tamo gde je samo jedan, a Bog je jedan.

emu onda Zakon? (Gal. 3,19 eng. prev). Apostol Pavle postavlja ovo pitanje da bi jo vie istakao mesto Zakona u Jevanelju. Pitanje je vrlo prirodno. Ako je nasledstvo u celini zasnovano na obeanju, a potvreni testament ili zavet ne moe da bude promenjen (nita mu se ne moe dodati niti se ta od njega moe oduzeti), zato je bilo potrebno da Zakon doe etiri stotine i trideset godina nakon toga? emu onda Zakon? ta on tu trai? Kakva je njegova uloga? Od kakve je koristi? Dodat je zbog prestupa (Gal. 3,19 eng. prev). Zakon je uz to uao da prestup bude jo vei (Rimlj. 5,20); drugim reima, da bi greh posredstvom zapovesti postao preko svake mere grean (Rimlj. 7,13). Dat je u uslovima ispoljavanja najveeg velianstva koje uliva strahopotovanje, to je bila opomena deci Izrailjevoj da svojim neverovanjem sebe stavljaju u opasnost da izgube obeano nasledstvo. Oni nisu, za razliku od Avrama, verovali Gospodu; a sve to ne proizilazi od vere, greh je (Rimlj. 4,23 eng. prev). Meutim, naslee je obeano posredstvom pravednosti koja je od vere (Rimlj. 4,13 eng. prev). Stoga, neverovanje Jevreja nije moglo da primi ovo obeanje. Dakle, Zakon je izgovoren da bi ih ubedio da nemaju onu pravednost koja je potrebna za posedovanje nasledstva. Jer, iako pravednost ne dolazi od Zakona, ona mora biti posvedoena od Zakona (Rimlj. 3,21). Ukratko, Zakon je dat da bi im pokazao da nemaju veru i da zbog toga nisu prava deca Avramova, te da su zbog toga na dobrom putu da izgube obeano naslee. Bog bi stavio Svoj Zakon u njihova srca, kao to ga je stavio u Avramovo srce, da su samo verovali. No, kada su pokazali neverovanje, iako su i dalje tvrdili da su naslednici obeanja, postalo je neophodno da im se na najupeatljiviji nain stavi do znanja da je njihovo neverovanje greh. Zakon je izgovoren radi greha, ili, to doe na isto, zbog neverovanja naroda.
7 Posrednik, pak, znai da ima vie od jedne strane; a Bog je jedan glasio bi prevod sutine ovog dela stiha, kako stoji u KJV prim. prev.

81

Galatima Poslanica Komentari

Samopouzdanje je greh. Izraelski narod bio je pun samopouzdanja, ali i neverovanja u odnosu na Boga, to se najbolje videlo u njihovom gunanju protiv Bojeg vostva i u pretpostavci da su u stanju da ine sve to Bog od njih zahteva, kako bi doveli do ispunjenja Njegovih obeanja. To je isti onaj duh koji su ispoljili i njihovi potomci, kada su pitali: ta da radimo da bismo inili dela Boija? (Jovan 6,28). Bili su takve neznalice u pogledu Boje pravednosti da su mislili kako mogu da uspostave svoju pravednost kao onu koja je ravna Njegovoj Rimljanima 10,3. Dok ne uvide svoj greh, obeanje im nee biti ni od kakve koristi. Eto zato je bilo neophodno da se objavi Zakon. Sluba anela. Nisu li to sve slubeni duhovi poslani da slue onima koji e naslediti spasenje? (Jevr. 1,14). Koja je to sluba koju su hiljade anela morale da obave na Sinaju, ne moemo da znamo. Ono to znamo jeste da aneli gaje duboko interesovanje za sve to se tie oveka. Kada su postavljeni temelji zemlje, svi sinovi Boji klikovahu (Jov 38,7). Mnotvo nebeskih vojski pesmom je izraavalo pohvalu, kada je objavljeno roenje Spasitelja oveanstva. Ova bia izobilna snagom stoje pred prestolom Cara nad carevima i ekaju da ispune Njegovu elju, sluajui glas rijei njegove (Psalam 103,20 ). injenica da su oni bili prisutni kada se davao Zakon, pokazuje da je to bio dogaaj od od najvee vanosti i znaaja. Rukom jednog posrednika (kroz jednog Posrednika eng. prev). Zakon je sa Sinaja dat narodu, kroz (preko) jednog Posrednika. Ko je bio taj posrednik? Postoji samo jedan odgovor: Jer Bog je jedan i jedan je posrednik izmeu Boga i ljudi, ovek Isus Hristos (1. Tim. 2,5). Posrednik, pak, znai da ima vie od jedne strane; a Bog je jedan (Gal. 3,20 eng. prev). Bog i Isus Hristos su jedno. Hristos je istovremeno i Bog i ovek. U posredovanju izmeu Boga i oveka, Isus Hristos predstavlja Boga oveku, ali i oveka Bogu. Jer Bog je u Hristu pomirio svet sa Sobom (2. Kor. 5,19). Nema i ne moe biti ni jednog drugog posrednika izmeu Boga i oveka. Nema spasenja ni u jednom drugom, niti ima drugog imena pod nebom, danog ljudima, pomou kojeg moramo biti spaseni (sigurno jesmo spaseni). (Dela 4,12 KJV) Hristovo delo Posrednika. ovek je odlutao od Boga i pobunio se protiv Njega. Svi mi kao ovce zaosmo (Is. 53,6). Nai gresi postavili su se kao prepreka koja stoji izmeu nas i Njega Isaija

82

59,1.2. Stremljenje tela (telesan um eng. prev) neprijateljstvo (je) prema Bogu; jer se ne pokorava Boijem zakonu, niti moe (Rimlj. 8,7). Hristos je doao da uniti to neprijateljstvo i da nas pomiri s Bogom; jer On je mir na (vidi Efescima 2,14-16). Jer je Hristos jednom (zauvek eng. prev) umro za grehe, pravednik za nepravednike, da nas privede Bogu (1. Petr. 3,18). Kroz Njega mi imamo pristup Bogu Rimljanima 5,1.2; Efescima 2,18. U njemu telesan um, onaj buntovni um, biva odstranjen, a na njegovo mesto postavlja se um Duha, da bi se pravednost, koju zakon zahteva, ispunila na nama (u nama grka verzija teksta, Karadi, KJV) koji ne ivimo po telu nego po duhu (Rimlj, 8,4). Hristov posao je da spase ono to je izgubljeno, da obnovi sve to je srueno, i da ujedini to to je bilo razdvojeno. Njegovo ime je Gospod s nama. Ako je On u nama, onda smo mi uinjeni uesnici(ma) u Bojoj prirodi. (2. Petr. 1,4) Hristova uloga Posrednika nije ograniena ne neko odreeno razdoblje. Biti Posrednik znai mnogo vie od onog to se obino podrazumeva. Hristos je bio Posrednik i pre nego to se greh pojavio na svetu, i bie Posrednik kad u svemiru vie ne bude nikakvog greha, pa ni potrebe za oprotajem. U Njemu se sve stvari odravaju. On je oblije (otisak bukv. prev) Oevog bia. On je ivot. Samo u Njemu i kroz Njega, Boji ivot tee ka svemu stvorenom. On je, stoga, Sredstvo, Medijum, Posrednik, Put, kojim svetlost ivota dolazi i proima ceo svemir. On nije postao Posrednik padom oveka u greh, nego je to bio od venih vremena. Niko, ne samo ovek, ve nijedno stvoreno bie, ne moe da doe Ocu osim kroz Hrista. Nijedan aneo ne moe da stoji u boanskoj prisutnosti, za razliku od Hrista. Nikakva nova sila nije bila razvijena, nikakva nova mainerija, da se tako izrazim, nije morala da se stavi u pogon, kada je greh uao u svet. Ona sila koja je stvorila sve, samo je nastavila svoje delovanje, sada kroz Boje milosre, kako bi se ponovo zadobilo ono to je bilo izgubljeno. U Hristu je sve sazdano; zato u Njemu imamo otkup, kroz Njegovu krv (vidi Koloanima 1,14-17). Sila koja proima i odrava univerzum, ista je ona sila koja nas spasava. A onome koji svojom silom, to dejstvuje u nama, moe da uini preko svega i iznad svega to mi itemo ili mislimo, njemu slava u Crkvi i u Hristu Isusu u sva pokolenja od venosti do venosti; amin. (Efes. 3,20.21)

Iskupljeni od prokletstva

83

Galatima Poslanica Komentari Galatima 3,21.22: Da li je prema tome zakon protivan Boijim obeanjima? Daleko od toga. Da je, naime, dan zakon koji je u stanju da oivi, onda bi pravednost stvarno bila od zakona. Ali Pismo je sve zatvorilo pod greh, da se na osnovu vere u Isusa Hrista da obeanje onima koji veruju. Da li je prema tome zakon protivan Boijim obeanjima? Daleko od toga. Da je tako ne bi bio postavljen rukom Posrednika, Hrista, jer sva su Boja obeanja u Njemu 2. Korinanima 1,20. Zakon i obeanje sjedinjeni su u Hristu. Moemo znati da Zakon nije bio, niti e biti protiv Bojeg obeanja, iz injenice da je Bog dao i jedno i drugo. Takoe, znamo da davanje Zakona nije unelo nikakav novi element u zavet, jer je ovaj ve bio prethodno potvren, tako da mu se vie nita nije moglo ni dodati ni oduzeti. Ipak, Zakon nije beskoristan, jer ga Bog inae ne bi dao. Nije svejedno da li ga drimo ili ne, jer sve to je u njemu Bog zapoveda. I pored toga, on nije protiv obeanja i ne unosi nikakav nov element u njega. Zato? Prosto zato to je Zakon obuhvaen obeanjem (nalazi se u njemu). Obeanje Duha ukljuuje i sledee: Dau svoje zakone u njihov um i napisau ih na njihovim srcima (Jevr. 8,10). To je upravo ono to je Bog uinio za Avrama, kada mu je dao zavet obrezanja. Proitajte Rimljanima 4,11; 2,25-29; Filibljanima 3,3; Zakon uveliava obeanje. Zakon je pravednost, kae Bog: Posluajte me koji znate pravdu, narode, kojemu je u srcu zakon moj (Is. 51,7). Dakle, pravednost koju Zakon zahteva jedina je pravednost koja moe da nasledi obeanu zemlju. Ona se dobija ne preko dela Zakona, nego kroz veru. Pravednost Zakona nije neto to moe da ostvari ljudski napor u nastojanju da se vri Zakon, ve je ostvaruje vera (vidi Rimljanima 9,30-32). Zato, to je vea pravednost koju Zakon trai, utoliko je vee obeanje Boje. On je obeao da e dati ovu uzvienu pravednost svakom ko veruje. Da, ak se i zakleo! Kada je, dakle, Zakon izgovoren na Sinaju, na gori isred ognja, oblaka i mraka, glasom velikim, uz zvuke trube Boje, praene stranim zemljotresom koji je izazvalo prisustvo Boga i Njegovih anela, sve je

84

to imalo da doara nepojmljivu veliinu i uzvienost Bojeg Zakona. Ovaj dogaaj bio je udesno otkrivenje neizmerno velikog obeanja Bojeg, svima koji su se seali Boje zakletve date Avramu; jer svu pravednost koju Zakon zahteva, On je zakletvom obeao da e dati svakom Mu veruje. Jaki glas kojim je Zakon izgovoren, bio je snaan glas koji s vrhova planina objavljuje dobre vesti o Bojoj milosti koja spasava (vidi Isaija 40.9). Boje zapovesti su obeanja; neophodno je da to budu, jer On zna da mi u sebi nemamo sile! Bog trai samo ono to daje. Kad kae: Ne ini!8, to moemo primiti kao Njegovo uveravanje da e nas On, ako Mu samo budemo verovali, sauvati od greha protiv kojeg nas upozorava. Pravednost i ivot. Da je, naime, dan zakon koji je u stanju da oivi, onda bi pravednost stvarno bila od zakona (stih 21). Ovo pokazuje da je pravednost ivot; ne samo formula, ili mrtva teorija, dogma, nego ivotvorno dejstvo. Hristos je ivot, prema tome, On je naa pravednost. Zakon ispisan na kamenim ploama ne moe da podari ivot, kao to to ne moe ni kamen u kojem je isklesan. Sve njegove norme su savrene, ali uklesana mrtva slova ne mogu da se preobraze u delo, u akciju. Onaj ko prima Zakon samo kao slovo, on ima slubu koja donosi osudu i smrt (vidi 2. Kor. 3,9). Ali, Re postade telo. U Hristu, ivoj Steni, Zakon postaje ivot i mir. Primajui Njega kroz slubu Duha, imamo ivot i pravednost koju Zakon odobrava. Ovaj dvadeset prvi stih pokazuje da je davanje Zakona imalo za cilj da istakne znaaj obeanja. Sve okolnosti koje su pratile objavu Zakona glas, truba, zemljotres, vatra, oluja, gromovi i munje, granica ivota i smrti oko planine sve nam to govori da zakon gradi gnev (Rimlj. 4,15) za decu neposlunosti (Efes. 2,2 eng. prev). Sama injenica da gnev koji Zakon stvara, pada iskljuivo na decu neposlunosti, potvruje da je Zakon dobar, i da onaj ko ih izvri ivee u njima (Gal. 3,12). Da li je Bog eleo da obeshrabri ljude? Nipoto. Zakon se mora drati, a strahote Sinaja demonstrirane su da vrate one koji su ih gledali, nazad na Boju zakletvu, koju je On dao etiri stotine i trideset godina ranije i koja vai za sve ljude u svim vekovima, kao sigurnost da se pravednost dobija preko raspetog i veno ivog Spasitelja.
8 U engleskom stoji: Nee initi! prim. prev.

Iskupljeni od prokletstva

85

Galatima Poslanica Komentari

Kako uimo da oseamo svoju potrebu. Isus je rekao o Uteitelju: I kada on doe, dokazae svetu da ima greha, i pravednosti, i suda (Jovan 16,8). O Sebi samom On kae: Nisam doao da pozovem pravednike nego grenike na pokajanje (Luka 5,32). Lekar nije potreban zdravima nego bolesnima (Marko 2,17). ovek mora da oseti svoju potrebu pre nego to prihvati pomo; mora da spozna svoju bolest pre no to primeni lek. Isto tako, obeanje pravednosti bie potpuno zanemareno od strane onog ko ne shvata da je grenik. Stoga, prvo to Uteitelj Sveti Duh ima da uradi, jeste da osvedoi ljude u njihovu grenost. Zato smo je sve zatvorilo pod greh, da se obeanje9 kroz veru Isusa Hrista moe dati onima koji veruju (Gal. 3,22 eng. prev). Posredstvom zakona dolazi poznanje greha (Rimlj. 3,20). Onaj ko zna da je grenik, na dobrom je putu da to i prizna; a Ako priznamo svoje grehe, on je veran i pravedan da nam oprosti grehe i oisti nas od svake nepravednosti (1. Jov. 1,9). Tako Zakon u rukama Duha postaje aktivno sredstvo koje pomae da se ljudi dovedu do poloaja gde e prihvatiti obeanje u njegovoj punini. Niko ne mrzi oveka koji mu je spasao ivot, tako to mu je ukazao na smrtnu opasnost. Naprotiv, spaseni e biti zahvalan i odnosie se prema svom dobroinitelju kao prema prijatelju koji zasluuje doivotnu zahvalnost i stalno seanje na njegovo delo. Isto tako e Zakon doivljavati osoba koja je ula i prihvatila njegov glas upozorenja i zahvaljujui tome utekla od gneva koji se pribliavao. Ona e zajedno sa Psalmistom klicati: Mrzim isprazne misli, ali Zakon Tvoj ljubim. (Psalam 119,113 eng. prev) Galatima 3,23: A pre no to je dola vera mi smo bili uvani pod zakonom i zatvoreni za veru koja je imala da se otkrije.

9 Korieni prevod KJV doslovno je preveden na srpski u drugom delu stiha. Jedino su ubaene crtice umesto zareza jer se tako bolje naglaava sutina reenog u samom stihu kao i ovoj knjizi, a to je: Bog je obeao da e ljudi dobiti neophodnu pravednost kroz Isusovu veru. Dakle stih se moe parafrazirati: Pismo je sve zatvorilo pod greh, da se obeanje pravednosti kroz veru Isusa Hrista, moe dati onima koji veruju. prim. prev.

86

Zapazite slinost izmeu stihova 8 i 22. Pismo je sve zatvorilo pod greh, da se obeanje8 kroz veru Isusa Hrista moe dati onima koji veruju (stih 22). A Pismo je predvidelo da Bog opravdava mnogoboce na osnovu njihove vere, pa je unapred objavio Avraamu: U tebi e biti blagosloveni svi narodi. (stih 8). Vidimo da je Jevanelje propovedano pomou istog sredstva (Pisma), koje je zatvorilo ljude pod greh. Isti glagol zatvoriti koji se tu (u dvadeset drugom stihu) koristi, upotrebljen je i u dvadeset treem stihu (u pasivu). Naravno, osoba koja je zatvorena pod Zakonom, zapravo je u zatvoru. U ljudskom poretku, kriminalac je pritvoren im ga zakon sustigne. Boji Zakon je sveprisutan i uvek delotvoran; zato je ovek zatvoren istog trena kad pogrei. U tom poloaju se nalaze svi ljudi na svetu jer su svi zgreili. Nema pravednoga ba ni jednoga. Oni koji su neposluni, a kojima je Hristos propovedao u danima Nojevim, bili su zatvoreni 1. Petr. 3,19.20. Ali oni su, kao i svi drugi grenici, bili zatoenici nade (Zah. 9,12 eng. prev). Bog je prinikao sa svete visine svoje, Gospod pogledao s neba na zemlju. Da uje uzdisanje sunjevo, i odrijei sinove smrtne (one koji su odreeni za smrt eng. prev) (Psalam 102,19.20). Hristos je dat da bude zavet narodu, videlo narodima, da otvori oi slepcima, da izvede sunje iz zatvora i iz tamnice koji sede u tami. (vidi Is. 42,6.7) Dozvolite mi da iz linog iskustva progovorim i obratim se onome ko jo uvek ne zna za radost i slobodu Gospodnju. Jednog dana, ako ve niste, bolno ete biti osvedoeni u sopstveni greh. To e biti delo Bojeg Duha. Moda ste pre toga bili puni sumnje i sitniavog duha, spremni na odgovor i samoodbranu, ali tada neete imati ta da kaete. Neete imati nikakvu sumnju u Boje postojanje i stvarnost prisustva Svetog Duha, i nee biti potrebni nikakvi dodatni argumenti da vas u to uvere; znaete da je Boji glas progovorio vaoj dui i osetiete se kao starozavetni Izrailjci kada su preklinjali: Neka ne govori Bog, da ne pomremo (2. Mojs. 20,19). Tada ete znati ta znai biti zatvoren u tamnici iji zidovi ne samo da vas spreavaju da pobegnete, nego kao da su sve blii jedan drugom, ostavljajui vam sve manje mesta; kao da e vas uguiti. Prie o ljudima koji su ivi sahranjeni sa tekim kamenom koji je odozgo poloen na njih, dobro ilustruju ovo stanje u kojem se nalazite, dok teke kamene ploe Za-

Iskupljeni od prokletstva

87

Galatima Poslanica Komentari

kona mrve va ivot; kao da neka mramorna ruka istiskuje ivotne sokove iz vaeg srca. Tada e vam veliku radost doneti saznanje da ste zatvoreni samo iz jednog razloga da prihvatite obeanje kroz veru Isusa Hrista. im se vrsto uhvatite za to obeanje, shvatiete da je ono klju koji otvara sva vrata vaeg Dvorca Sumnje10. Vrata tamnice irom e se otvoriti, a vi ete uzviknuti: Dua se naa izbavi kao ptica iz zamke lovake; zamka se raskide, i mi se izbavismo. (Psalam 124,7) Pod Zakonom, odnosno pod grehom. Pre nego to je dola vera bili smo zatvoreni pod Zakonom, za veru koja je trebalo da se kasnije otkrije. Znamo da sve to nije po veri, greh je (vidi Rimljanima 14,23); Zato, biti pod Zakonom isto je to i biti pod grehom. Boja milost donosi spasenje od greha, tako da kad verujemo Boju milost, vie nismo pod Zakonom, jer smo osloboeni od greha. Oni koji su pod Zakonom, dakle, prestupnici su Zakona. Pravednici nisu pod njim, nego hode u njemu. Revidirana standardna verzija pominje nastojnika (uvara11) na mestu gde King Dejms prevod kae uitelj. Nemaki i skandinavski prevodi koriste re koja oznaava upravnika popravnog doma. Grka re pedagogos nama je poznata i glasi pedagog. Pedagogos je bio oev rob koji je pratio gospodareve sinove do kole i starao se da deca ne izostaju. Ako bi ona pokuala da pobegnu, on bi ih vraao nazad. Imao je vlast ak i da ih prutom kanjava kako bi ih vratio na pravi put. U nekim sluajevima ova re je protumaena kao uitelj, mada grki original nema takav smisao, ve bi na tom mestu bolje odgovarale rei nastojnik, nadzornik ili uvar. Onaj ko je pod ovim uvarem, iako naizgled slobodan, sutinski je lien slobode, kao da je u tamnici. Stvar je u tome da su svi koji ne veruju pod grehom, zatvoreni, pod Zakonom i zato se Zakon ponaa kao njihov nastojnik ili uvar. Zakon je taj koji im ne dozvoljava da odu. Krivci ne mogu da uteknu svojoj krivici. Iako je Bog milostiv i alostiv, On ne pravda krivog 2. Mojs. 34,6.7. To jest, On nee lagati tako to e zlo nazvati dobrim. Meutim, On se postarao za nain na koji krivac

88

10 Autor ima na umu jednu od mnogobrojnih metafora upotrebljenu u poznatom delu Poklonikovo putovanje prim. prev. 11 Slino prevodi i Vuk Karadi prim. prev.

moe da se oslobodi svoje krivice. Tada Zakon vie nee da ograniava njegovu slobodu i on e moi da hoda slobodan u Hristu. Sloboda u Hristu. Ja sam vrata (Jovan 10.9). On je takoe i tor za ovce, kao i Pastir. Ljudi zamiljaju da su slobodni kada su izvan tora, i obrnuto, da je njihova sloboda ograniena kada uu u tor; meutim, istina je sasvim suprotna. Hristov tor je prostrano mesto, dok neverovanje vodi u teskobnu tamnicu. Grenik moe da ima samo uzan opseg miljenja. Slobodan mislilac je, pak, onaj ko razume sa svima svetima... ta je irina, i duina, i visina, i dubina, i poznati Hristovu ljubav koja prevazilazi nae saznanje (Efes. 3,18.19). Izvan Hrista nalazi se ropstvo. Samo je u Njemu sloboda. Ljudi su izvan Hrista u zatvoru, uhvaeni u ua grijeha svojih. (Prie 5,22) Sila greha je Zakon (1. Korinanima 15,56). Zakon objavljuje da je ovek grenik i ini da on postane svestan svog stanja. Jer kroz zakon dolazi poznanje grijeha, a greh (se) ne uraunava kad nema zakona (Rimlj. 3,20; 5,13). Zakon zaista formira zatvorske zidove oko grenika. Oni ga pritiskaju i ine da se osea nelagodno, podstiui u njemu oseanje grenosti, do te mere da mu izgleda kao da ovaj teret istiskuje i sam ivot iz njegove due. Dok preduzima grevite napore da utekne, zapovesti pred njim stoje kao nepremostivi zidovi. Na koju god stranu da krene, nailazi na zabrane koje mu govore: U meni ne moe nai slobodu, jer si zgreio. Ako nesrenik pokua da sklopi prijateljstvo sa Zakonom i obea da e ga drati, nita mu nije bolje zbog toga, jer njegov greh i dalje ostaje. On ga podstie i navodi da krene jedinim putem na kom moe da nae spasenje obeanje (pravednosti) verom Isusa Hrista. U Hristu je on uinjen pravednou Bojom. U Hristu je savreni Zakon slobode. Zakon propoveda Jevanelje. Sve stvoreno govori o Hristu, objavljujui Njegovu spasonosnu silu. Svaki deli ovekovog bia vapi za Hristom. Ljudi to ne shvataju, ali Hristos je enja svih naroda12 (Agej 2,7 eng. prev). Samo On moe da zadovolji enju svih to ive (Psalam 145,16 eng. prev). Samo u Njemu se moe nai olakanje za nemir i udnju sveta.
12 Danii je ovde pogreno preveo sa doi e izabrani iz svih naroda, i napuniu ovaj dom slave, verovatno mislei na druge ljude; meutim, ove rei se odnose na Hrista koji je ispunio hram Svojom slavom, dok je bio na zemlji u telu. On je dugo ekana enja ili elja svih naroda prim. prev.

Iskupljeni od prokletstva

89

Galatima Poslanica Komentari

Hristos, u kojem se nalazi mir (Jer je On mir na), trai one koji su zabrinuti i optereeni, i poziva ih da dou k Njemu. Svako od nas ima enje koje niko na svetu ne moe da zadovolji. Dakle, jasno je da Zakon budi i izotrava ovekovu savest. Na taj nain, grenik je doveden do spoznaje svog stanja. Zakon nastavlja da ga podbada, ne dajui mu mira, i zatvara pred njim svaki drugi izlaz, tako da na kraju ovek mora da pronae jedina vrata koja pred njim stoje otvorena vrata sigurnosti. Hristos je grad utoite u koji mogu da uteknu svi koje goni osvetnik prolivene krvi. Oni e tu sigurno naii na dobrodolicu. Samo u Hristu grenik moe da nae olakanje od Zakona i njegovog bia, jer je u Hristu pravda Zakona ispunjena, a preko Njega, ispunjena je i u nama Rimljanima 8,4. Zakon nikom nee dozvoliti da se spase ako nema pravednost od Boga na osnovu vere (Filib. 3,9) vere Isusa Hrista. Galatima 3,25.26: A poto je vera dola, nismo vie pod pedagogom. Verom u Isusa Hrista sad ste svi sinovi Boiji. Vera, dakle, potie od propovedi, a propoved biva Hristovom reju (Rimlj. 10,17). Kad god ovek primi Boju re, re obeanja koja sa sobom donosi puninu Zakona, i vie se ne bori protiv nje nego joj se pokorava, dolazi mu vera. Jedanaesto poglavlje Jevrejima kae da je vera dola jo na poetku. Jo od Aveljevih dana ljudi su nalazili osloboenje verom. Vera moe da doe sada, danas. U zgodno vreme usliah te i u dan spasenja pomogoh ti. Evo sad je najpoeljnije vreme, evo sad je dan spasenja (2. Kor. 6,2). Zato, kao to govori Duh Sveti: Danas ako ujete njegov glas, neka vam ne otvrdnu vaa srca. (Jevr. 3,7.8) Galatima 3,27: Jer svi vi koji ste u Hrista krteni u Hrista ste se obukli.

Ili ne znate da smo svi mi, koji smo krteni u Hrista Isusa, u njegovu smrt krteni? (Rimlj. 6,3). Svojom smru nas je Hristos oslobodio od kletve Zakona; ali mi moramo da umremo s Njim. Kr-

90

tenje je sjedinjenje (poistoveivanje) sa Njegovom smru (Rimlj. 6,5). Ustajemo s Njim da hodimo u novom ivotu (vidi Rimlj. 6,4), Hristovom ivotu Galatima 2,20. Obukavi se u Hrista, mi smo jedno s Njim. Potpuno smo poistoveeni Njim. Na identitet izgubljen je u Njegovom. esto se kae za onoga ko je obraen: Toliko se promenio, da ga ne prepozna! Vie nije isti ovek. Pa i nije. Bog ga je obratio u drugog oveka. Zato, biti jedno s Hristom znai imati pravo na sve na ta On ima pravo pravo na nebeska prostranstva gde je Hristov presto. Iz tamnice greha on je uzdignut do Bojeg prestola. Ovo, naravno, podrazumeva da je krtenje za tu osobu neto to ona doivljava kao stvarnost, a ne samo kao spoljnu formu. Nije to samo krtenje uranjanjem u vodu koje je vidljivo, ve krtenje u Hrista, uranjanje u Njegov ivot. Kako nas krtenje spasava? Grka re za krtenje znai uroniti u neto, utonuti. Tako se kae da grki kova krtava (uranja) svoje usijano gvoe da bi ga ohladio; domaica krtava svoje posue u vodu, kako bi ga oprala. Iz istog razloga ljudi krtavaju svoje ruke u vodu. Da, svaki ovek onog vremena esto se krtavao, sa svakim odlaskom u baptisterijum, to jest bazen u kojem su ljudi mogli celi da zarone u vodu. Biti krten u Hrista to pokazuje u kakvom odnosu mi treba da stojimo prema Hristu. Moramo biti progutani i izgubljeni iz vida, sakriveni u Njegovom ivotu. Od sada, samo Hristos je taj koji e se videti, tako da nisam vie ja, nego Hristos; jer tako smo mi krtenjem u smrt zajedno s njim sahranjeni (Rimlj. 6,4). Krtenje nas spasava kroz vaskrsenje Isusa Hrista iz mrtvih (1. Petr. 3,21), jer smo u Njegovu smrt krteni, da bismo, kao to je Hristos vaskrsnut iz mrtvih oevom slavom, i mi na isti nain iveli novim ivotom (Rimlj. 6,4). Pomireni s Bogom Hristovom smru, mi smo spaseni Njegovim ivotom (Rimlj. 5,10). Dakle, krtenje u Hrista nije samo forma, nego injenica koja nas spasava. Ovo krtenje je odgovor dobre savesti Bogu (1. Petr. 3,21). Ako nema dobre savesti prema Bogu, onda nema hrianskog krtenja. Dakle, da bi neko bio krten, on mora biti dovoljno odrastao da bi imao zrelu savest po odreenom pitanju. Mora da ima svest o grehu, a takoe i o oprotaju kroz Hrista. On mora da poznaje ivot koji se

Iskupljeni od prokletstva

91

Galatima Poslanica Komentari

otkriva, i mora voljno da preda svoj stari ivot greha, u zamenu za novi ivot pravednosti. Krtenje se ne sastoji u uklanjanju telesne neistoe (1. Petr. 3,21), ne u spoljanjem ienju, ve u ienju savesti i due. Otvoren je izvor za greh i za neistotu (Zahar. 13,1). Ovaj izvor je krv Hristova. Njegov ivot tee kao reka od Bojeg prestola i usred njega je Jagnje zaklano (vidi Otkrivenje 5,6). Isti mlaz potekao je iz probodenih Hristovih rebra, dok je bio na krstu. Kada je kroz venog Duha Sebe prineo Bogu (Jevrejima 9,14), iz Njegovog tela potekla je krv i voda Jovan 19,34. Hristos je zavoleo Crkvu i samoga sebe predao za nju, da je posveti, oistivi je vodenim kupanjem i reju (Efes. 5,25.26). Bukvalan prevod glasi: Oistivi je vodenim kupanjem u rei. Time to je sahranjen u vodi, u ime Oca, Sina i Svetog Duha, savesni vernik ukazuje na svoje prihvatanje vode ivota, Hristove krvi, koja isti od svakog greha, kao i na to da se on predaje Bogu da bi od tog trenutka iveo od svake rei koja izlazi iz Bojih usta. On tada nestaje, a jedino to se vidi jeste Hristov ivot koji se ispoljava u njegovom smrtnom telu. Galatima 3,28.29: Nema vie ni Judejina ni Grka, nema ni roba ni slobodnjaka, nema vie ni muko ni ensko; jer ste svi vi jedno u Hristu Isusu. Ako ste pak vi Hristovi, onda ste Avraamovo potomstvo, naslednici po obeanju.

Nema razlike. Ovo je kljuna ideja Jevanelja. Svi su jednaki grenici, i svi su spaseni na isti nain. Oni koji bi da prave razliku zasnovanu na nacionalnosti, tvrdei da je ipak neto drugaije kada je re o Jevrejima u odnosu na neznaboce, mogu da nastave sa pravljenjem razlika po polnoj osnovi, tako to e tvrditi da ene ne mogu da budu spasene na isti nain i u isto vreme kao mukarci. Postoji samo jedan nain. Sva ljudska bia, bez obzira na rasu ili uslove u kojima ive, jednaka su pred Bogom. Jer ste svi vi jedno u Hristu Isusu, a Hristos je Jedan. Ne kae: i potomcima, kao mnogima, nego kao jednom: i tvom potomku, koji je Hristos (Gal. 3,16). Samo je jedan Izdanak (potomak), ali On obuhvata sve koji su Hristovi.

92

Kada smo se obukli u Hrista, mi smo zapravo obukli novoga oveka (novu prirodu eng. prev) koji je prema Bogu stvoren u istinitoj pravednosti i svetosti (Efes. 4,24). On je u Svom telu ukinuo neprijateljstvo, telesni um, da od te dvojice naini u sebi jednog novog oveka (Efes. 2,15). Jedino je On pravi ovek, ovek Isus Hristos. Izvan Njega nema pravog ljudskog roda. Mi dolazimo u savrenog oveka samo kada stignemo do pune mere Hristovog rasta (Efes. 4,13 eng. prev). Kada se navri vreme, Bog e sve sakupiti u Jednom Hristu. Postojae samo jedan ovek i Njegova pravednost, kao to je i Izdanak jedan. Ako ste pak vi Hristovi, onda ste Avraamovo potomstvo, naslednici po obeanju. (stih 29) Hristos je Izdanak. To je jasno. Ali Hristos ne ivi za Sebe. On je zadobio nasledstvo, ne za Sebe, ve za Svoju Brau. Njegov cilj je da ponovo sastavi (objedini eng. prev) sve to je na nebesima i na zemlji, u njemu (u Hristu) (Efes. 1,10). On e konano staviti taku na podele svake vrste, kao to to ve ini u onima koji Ga prihvataju. U Hristu nema podela na osnovu nacionalnosti, klase i poloaja. Hrianin misli o svakom drugom oveku Englezu, Nemcu, Francuzu, Rusu, Turinu, Kinezu ili Afrikancu jednostavno kao o oveku, prema tome i moguem nasledniku Bojem, kroz Hrista. Ako je taj drugi ovek, bez obzira na to koje je rase ili nacije, jo i hrianin, onda je veza izmeu njih uzajamna, pa zbog toga jo i vra. Nema vie ni Judejina ni Grka, nema ni roba ni slobodnjaka, nema vie ni muko ni ensko; jer ste svi vi jedno u Hristu Isusu. Ovo je razlog zato je nemogue da hrianin uestvuje u ratu. On ne zna za razliku u pogledu nacionalnosti i smatra sve ljude svojom braom. Hristov ivot je njegov ivot, jer je on jedno s Hristom. Bilo bi isto tako nemogue za njega da se bori u ratu, kao to bi i za Hrista bilo nezamislivo da izvue ma i bori se u samoodbrani, kada su ga napali rimski vojnici. Dvojica hriana ne mogu da se bore jedan protiv drugog, kao to ni Hristos ne moe da se bori protiv Sebe samog. Meutim, mi sada ne raspravljamo o ratu, ve samo objanjavamo apsolutno jedinstvo izmeu vernika koji su u Hristu. Oni su jedno. Samo je jedan Izdanak, i to je Hristos. Mogu da budu milioni pravih vernika, ali u Hristu i samo u Njemu oni su jedno. Svaki ovek ima svoju individualnost, ali u svakom pojedinanom sluaju radi se samo

Iskupljeni od prokletstva

93

Galatima Poslanica Komentari

o ispoljavanju jedne od faza Hristove individualnosti. Ljudsko telo ima mnoge udove i svi se oni razlikuju po sebi. Ipak, postoji savreno jedinstvo i sklad u svakom zdravom telu. Meu onima koji su se obukli u novog oveka, koji su obnovljeni kroz spoznaju, po slici Onoga koji stvara tog novog oveka, nema Grka ni Judejina, obrezanja i neobrezanja, varvarina, Skita, roba, slobodnjaka, nego je sve i u svima Hristos. (Kolo. 3,11) etva. U Hristovom objanjenju prie o kukolju i itu, reeno nam je da dobro seme (ili izdanci, klice) to su sinovi carstva (Mat. 13,38). Ratar ne bi dozvolio da se upa kukolj koji raste pored ita, jer bi u ranoj fazi vegetacije bilo teko uvek razlikovati tetnu od korisne biljke, i neke vlati ita bi sigurno bile unitene. Zato on kae: Ostavite neka oboje rastu zajedno do etve; i u vreme etve rei u eteocima: skupite prvo kukolj i sveite ga u snopove da se spali, a penicu snesite u moju itnicu (Mat. 13,30). ito se prikuplja tek prilikom etve. To svako zna. Meutim, ono to ova pria naroito istie jeste da se u vreme etve zrno potpuno prepoznaje. Ukratko, seme se naliva u vreme etve. etva eka da se seme u potpunosti pokae i da sazri. etva je kraj sveta (Mat. 13,39). Dakle, vreme kada e doi potomak (izdanak eng. prev) kome je obeanje dano (Gal. 3,19), jeste kraj sveta vreme da se ispuni obeanje o novoj zemlji. Zaista nije mogue da Izdanak, ili Seme doe ranije. Proitajte sada Galatima 3,19 i obratite panju na to da je Zakon izgovoren zbog greha, dok ne doe potomak kome je obeanje dano. ta moemo da nauimo iz ovoga? Zakon koji je izgovoren na Sinaju, bez ikakve, ak i one najmanje promene, sastavni je deo Jevanelja i mora se izlagati u okviru Jevanelja, sve do drugog Hristovog dolaska, to jest, do kraja sveta. Dok ne proe nebo i zemlja, nee ni jedno iota ili jedna crtica od zakona nestati (Mat. 5,18). A ta nakon toga, kad nebo i zemlja prou, a novo nebo i nova zemlja nastanu? Tada nee biti neophodan pisani oblik Zakona koji je zabeleen u knjizi, da bi iz njega ljudi propovedali grenicima, ukazujui im na njihove grehe. Zakon e biti u srcu svakog oveka Jevrejima 8,10.11. Da li to znai da e biti uklonjen? Nipoto. On e biti neizbrisivo urezan u srce svakog pojedinca, napisan ne mastilom, nego Duhom ivoga Boga.

94

Izraz Izdanak odnosi se na svakog ko pripada Hristu. Znamo da Hristovo obeano naslee jo nije dolo u svojoj punini. Isus Hristos, boravei na zemlji, nije primio Svoje obeano nasledstvo, kao to nije ni Avram. Hristos ne moe doi u posed nasledstva, dok to ne bude sluaj s Avramom, jer je obeanje Avramu i njegovom semenu. Gospod preko Jezekilja govori o nasledstvu i to u vreme kada David nije vie imao svog naslednika na zemaljskom prestolu; prorok govori o zbacivanju vavilonskog, persijskog, grkog i rimskog carstva, i to sledeim reima: skini tu kapu i svrzi taj vijenac....Unitiu, unitiu, unitiu ga, i nee ga biti, dokle ne doe onaj kome pripada, i njemu u ga dati. (Jezek. 21,31.32) Dakle, Hristos sedi na prestolu Svoga Oca, i dalje eka dok njegovi neprijatelji ne budu postavljeni kao podnoje njegovih nogu (Jevr. 10,13). On e uskoro doi. Oni koje Boji Duh vodi, sinovi su Boji i sunaslednici Hristovi, tako da Hristos ne moe da ue u Svoje nasledstvo dok to ne budu mogli i oni. Jedan je Izdanak; On se ne deli. Kada doe da izvri sud i da pogubi one koji su izabrali svoj put, govorei: Neemo da ovaj zavlada nad nama (Luka 19,14), pojavie se u svojoj slavi i svi aneli s njime, onda e sesti na presto slave svoje. (Mat. 25,31) Tada e izdanak biti dovren, a obeanje ispunjeno. Do tog vremena Zakon e verno izvravati svoj zadatak, da podstie i probada savest svakog grenika ne dajui mu mira, sve dok se ne poistoveti s Hristom, ili Ga potpuno ne odbaci. Da li prihvata uslove? Hoe li prestati da se ali na Zakon koji te spreava da utone u samrtni san? Hoe li da prihvati njegovu pravednost u Hristu? Onda, kao Avramovo seme i kao naslednik, u skladu s obeanjem moe da se raduje svojoj slobodi od greha, pevajui: Dete sam Carevo, dete Carevo! Sa Isusom, mojim Spasiteljem zajedno, dete sam Carevo!

Iskupljeni od prokletstva

95

4. Usvojeni kao sinovi

Galatima 4,1.2: Velim pak: dok god je naslednik maloletan, nita se ne razlikuje od roba, mada je gospodar svega, nego je pod starateljima i upraviteljima sve do roka koji je otac unapred odredio.

Treba svima da bude jasno da podela na poglavlja ne menja predmet o kojem se govori. Tree poglavlje se zavrava iskazom o tome ko su naslednici, a etvrto nastavlja sa objanjenjem kako postajemo naslednici. U Pavlovo vreme, iako je dete moglo da bude naslednik itave imovine, ono nije imalo puno od toga, sve dok ne dospe u odreene godine, a dotle je u pogledu raspolaganja imovinom bilo izjednaeno sa slugom (ili robom). U sluaju da naslednik ne doivi te (zrele) godine, on praktino nikad ne bi uao u posed svog nasledstva. Dakle, to se tie bilo kakvog udela u nasledstvu, on bi ceo svoj ivot proiveo kao sluga. Galatima 4,3-5: Tako i mi, kad smo bili maloletni, bili smo zarobljeni svetskim stihijama, a kad je dola punina vremena, posla Bog svoga Sina, roenog od ene1, koji je bio pod zakonom, da iskupi one koji su pod zakonom da mi primimo usinovljenje.

Ako pogledamo peti stih, videemo da se re deca odnosi na uslove u kojem se nalazimo pre nego to primimo usinovljenje. Predstavljen je na poloaj u kojem smo bili pre otkupljenja od kletve Zakona, to jest, pre nego to smo se obratili. Ovde se deca ne spominju
1 Roen od ene i roen pod zakonom Bakotiev i Savremeni srpski prevod prim. prev.

96

u smislu Boje dece koja se razlikuju od one koja pripadaju svetu. Re je o deci o kojoj apostol govori u Efescima 4,14: Da ne budemo vie mala djeca, koju ljulja i zanosi svaki vjetar nauke, u lai ovjeijoj, putem prijevare (Karadi). Ukratko, odnosi se na nas dok smo jo bili neobraeni, po prirodi deca gneva, kao i ostali. (Efes. 2,3) Kad smo bili maloletni (deca) bili smo zarobljeni svetskim stihijama. Jer sve to je na svetu, grena ulna pouda, pouda oiju i razmetanje zemaljskim blagom (ponos ivota Karadi, KJV), nije od Oca, nego od ovoga sveta. A svet i elja za njim prolazi (1. Jov. 2,16.17). Prijateljstvo sa svetom neprijateljstvo je prema Bogu (Jakov 4,4). Hristos je doao da nas izbavi od sadanjeg zlog sveta. Upozoreni smo da nas ko ne zarobi filosofijom i sujetnom prevarom po ljudskom predanju, po svetskim stihijama, a ne po Hristu (Kolo. 2,8). Robovanje svetskim stihijama posledica je ivota po duhu (u skladu sa stremljenjima) ovoga sveta, u poudama naeg tela i ispunjavanju elja tela i uma, poto smo po prirodi deca gneva (Efes. 2,1-3 engleski prevod). To je isto ropstvo koje je opisano u Galatima 3,22-24, pre no to je vera dola, kada smo bili uvani pod zakonom i zatvoreni, dakle pod grehom. To je stanje ljudi koji su bez Hrista, otueni od izrailjskog drutva, bez udela u obeanim zavetima, nemajui nade, i bez Boga u svetu. (Efes. 2,12) Svi ljudi mogui naslednici. Bog nije odbacio ljudski rod. Prvi stvoreni ovek nazvan je sin Boji (Luka 3,38), prema tome, svi ljudi mogu se nazvati naslednicima. Pre no to je vera dola, svi smo lutali odvojeni od Boga i bili smo pod Zakonom, uvani pod strogim gospodarem, zatvoreni; sve to imalo je za cilj da nas navede da prihvatimo obeanje. Kako je to blagoslovena stvarnost da Bog ak i bezbone, one to su u ropstvu greha, rauna kao Svoju decu, zalutalu i zabludelu, ali ipak decu! Bog je sve ljude uinio prihvaenim u Ljubljenom (Efes. 1,6 eng. prev). Ovaj probni ivot dat je kao ansa da Ga upoznamo kao Oca i da postanemo pravi sinovi i keri. Meutim, ako se ne vratimo Njemu, pomreemo kao robovi greha. Hristos je doao onda kad je dola punina vremena. To je paralelan iskaz u odnosu na onaj u Rimljanima 5,6: Jer je Hristos, dok smo mi jo bili slabi, u odreeno vreme umro za bezbonike. Hristova smrt slui onima koji sada ive i onima koji su iveli pre nego

Usvojeni kao sinovi

97

Galatima Poslanica Komentari

to se On otkrio u telu, u Judeji, kao to je sluila i ljudima koji su iveli u vreme Njegovog raspea. Na ljude te generacije ova rtva nije imala nita vei efekat. Ona je prineta jednom za sve ljude i za sva vremena, prema tome, imala je podjednak uinak u svakom razdoblju. Kad je dola punina vremena ovde se misli na vreme koje je najavljeno u proroanstvima koja govore o pojavljivanju Mesije. Meutim, otkup vai za sve ljude, u svim vremenima. On je unapred odreen, pre nego to je sazdan svet, ali se otkrio na kraju vremena (1. Petr. 1,20). Da je po Bojem planu Hristos trebalo da se otkrije u ovom veku, ili tek u poslednjoj godini pre svretka vremena milosti, to ne bi nita promenilo u pogledu Jevanelja. On svagda ivi i uvek je iveo, isti jue i danas i doveka. Kroz venog Duha je On samog Sebe prineo za nas (vidi Jevrejima 9,14), tako da je Njegova rtva jednako prisutna i delotvorna u svakom vremenu. Roen od ene. Bog je poslao Svog Sina, roenog od ene, dakle istinskog oveka. On je preiveo i propatio sve bolesti i nevolje kroz koje ljudi prolaze. Re postade telo (Jovan 1,14). Hristos se uvek predstavljao kao Sin oveji, poistoveujui se tako sa celom ljudskom rasom, i to za sva vremena. Veza jedinstva nikad nee biti pokidana. Kao roen od ene, Hristos je morao biti roen pod Zakonom, jer je to stanje celog oveanstva. U svim stvarima je On trebalo da bude nainjen kao i braa, da bi bio milostiv i veran Prvosvetenik u onim stvarima koje se tiu Boga, kako bi uinio neophodno pomirenje, zbog greha naroda (Jevr. 2,17 eng. prev). Sve je na Sebe preuzeo. A on bolesti nae nosi i nemoi (tuge eng. prev) nae uze na se (Is. 53,4). On uze nae slabosti i ponese bolesti (Mat. 8,17). Svi mi kao ovce zaosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na nj bezakonje svijeh nas. (Is. 53,6) On nas iskupljuje tako to doslovno dolazi na nae mesto i preuzima teret sa naih lea. Onoga koji nije znao greha Bog je uinio grehom za nas, da mi u njemu postanemo pravednost Boija. (2. Kor. 5,21) On je postao ovekov Zamenik u punom znaenju ovih rei i do mere koju retko koji ovek razume. To jest, On se tako potpuno poistoveuje sa nama da sve to nas dira ili utie na nas, dodiruje Njega i

98

utie na Njega. Ne ja, nego Hristos (vidi Gal. 2,20). Mi bacamo svoje brige na Njega kada se ponizimo do nitavila, to i jesmo, i preputamo da na teret preuzme iskljuivo On. Sada shvatamo kako to da je On doao da iskupi one koji su pod zakonom. On je to uinio na najpraktiniji i najrealniji mogui nain. Neki misle da ovaj izraz znai da je Hristos oslobodio Jevreje od obaveze prinoenja rtava, ili bilo koje obaveze dranja zapovesti. Ali, ako su samo Jevreji bili pod zakonom, onda je Hristos doao da iskupi samo Jevreje. Moramo priznati da smo, ili smo bili pre nego to smo poverovali pod zakonom; jer nikog drugog Hristos ne iskupljuje, osim one koji su pod Zakonom. Biti pod zakonom, kao to smo ve videli, znai biti osuen na smrt od strane Zakona, kao prestupnik. Hristos nije doao da zove pravednike nego grenike na pokajanje (Mat. 9,13). Zakon, meutim, ne osuuje nikoga sem onih koji su mu odgovorni i koji treba da ga dre. S obzirom na to da nas Hristos iskupljuje od osude Zakona, sledi da nas On iskupljuje za ivot poslunosti istom Zakonu. Da mi primimo usinovljenje. Ljubazni, sad smo deca Boja (1. Jov. 3,2). A svima, koji ga primie, dade mo da postanu deca Boija onima to veruju u njegovo ime (Jovan 1,12). Ovde je dat sasvim drugaiji smisao rei deca, u odnosu na onaj koji se nalazi u Galatima 4,3 gde se misli na stanje u kojem smo bili narod nepokoran, sinovi laljivi, sinovi koji nee da sluaju zakona Gospodnjega (Is. 30,9). Verujui u Hrista, primili smo usinovljenje i sada smo opisani kao posluna deca koja se ne upravljaju po preanjim poudama, koje ste imali u svom neznanju (1. Petr. 1,14). Hristos je rekao: Oduevljeno inim tvoju volju, Boe moj; Tvoj je Zakon u mom srcu (Psalam 40, 8 eng. prev). Dakle, kao na Zamenik, On bukvalno zauzima nae mesto, ne u smislu da nas prosto zamenjuje, nego tako to ulazi u nas, i ivi Svoj ivot u nama i za nas. To neminovno znai da je Zakon u naem srcu onda kada smo primili usinovljenje. Galatima 4,6.7: A poto ste sinovi, posla Bog u vaa srca Duha Sina svoga koji vie: Ava, Oe. Stoga nisi vie rob, nego sin; a ako si sin, onda si i naslednik kroz Boga.

Usvojeni kao sinovi

99

Galatima Poslanica Komentari

O, kakva radost i kakav mir dolaze u nae srce zajedno sa Svetim Duhom koji tu nalazi svoje stalno prebivalite! On nije gost, nego jedini vlasnik naeg srca! Poto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bogom posredstvom Gospoda naega Isusa Hrista, tako da se radujemo ak i u stradanjima, imajui nadu koja nas nikad nee razoarati, jer se Boija ljubav ve (izobilno eng. prev) izlila u naa srca Duhom Svetim koji nam je dat. (Rimlj. 5,1.5). Sada moemo da volimo kao to Bog voli, jer uestvujemo u Njegovoj boanskoj prirodi. Sam Duh svedoi s naim duhom da smo deca Boija. (Rimlj. 8,16) Kao to postoje dve vrste dece, tako postoje i dve vrste robova. Kao deca gneva, ljudi slue grehu, a ne Bogu. Hrianin je takoe sluga sluga Boji; meutim, on slui na sasvim drugaiji nain od onog na koji robovi greha slue sotoni. Karakter sluge zavisi od gospodara kojem on slui. U ovom poglavlju re rob se uvek odnosi, ne na Boje sluge, nego na robove greha. Izmeu robova greha i sinova Bojih ogromna je razlika. Rob nita ne poseduje i nema vlast nad samim sobom. To je ono to ga razlikuje. Suprotno tome, sinu koji je roen kao slobodan data je vlast nad svim to je stvoreno, kao to je bilo na poetku, zato to je on sjedinjen s Bogom. Kada je bludni sin otiao od oeve kue, on nije bio bolji od roba (vidi Gal. 4,1), jer je radio najnie poslove. U tom stanju se vratio svome domu, sa oseanjem da ne zasluuje bolje mesto od sluge. Ali, otac ga prima kao sina, iako je on prokockao sva svoja prava koja su mu kao sinu pripadala. I mi smo proerdali svoje pravo da se zovemo sinovi. Rasuli smo svoje nasledstvo. Meutim, Bog nas ponovo prima kao punopravne sinove i keri u Hristu. Daje nam ista prava i privilegije koje ima Hristos. Iako je Isus sada na nebu, s desne strane Bogu, iznad svakog poglavarstva, i vlasti, i sile, i gospodstva, i nad svakim imenom koje se naziva ne samo na ovom svetu nego i u buduem (Efes. 1,21), On deli Svoje nasledstvo sa nama. Ali Bog, koji je bogat u milosti, zbog svoje velike ljubavi kojom nas je zavoleo, jo dok smo bili mrtvi u svojim prestupima, oiveo nas je Hristom. i s njim nas vaskrsao i postavio na nebesima u Hristu Isusu (Efes. 2,4-6 kombinacija arni-KJV). Hristos je jedno s nama u naim sadanjim patnjama, kako bismo mi bili jedno s Njim u Njegovoj sadanjoj slavi.

100

On uzvisi poniene (Luka 1,52). ak i sada On siromaha podie iz praha, i iz bunjita uzviuje ubogoga da ga posadi s knezovima, i daje im da naslijede prijesto slave (1. Sam. 2,8). Nijedan kralj na zemlji nema tako velik imetak niti toliku vlast, kao najsiromaniji radnik koji poznaje Boga kao svog Oca. Galatima 4,8: Ali tada, ne znajui Boga vi ste ropski sluili bogovima koji po prirodi to nisu.

Usvojeni kao sinovi

U svom pismu Korinanima, apostol Pavle je rekao: Znate da ste, kada ste bili mnogoboci, dozvoljavali da vas vuku nemim idolima (1. Kor. 12,2). Tako je bilo i sa Galatima. Oni su bili idolopoklonici i robovali su uniavajuem sujeverju. To je isto ono ropstvo koje je u prethodnom poglavlju opisano reima: Zatvoreni pod Zakonom (Gal. 3,23). U ovom ropstvu nalazi se svaka neobraena osoba. U drugom i treem poglavlju Rimljanima kae se da nema razlike; jer svi su zgreili (Rimlj. 3,12 eng. prev). Jevreji koji nisu poznavali Gospoda iz linog iskustva, bili su u istom ropstvu ropstvu greha. Ko tvori greh od avola je (1. Jov. 3,8). Nego to mnogoboci rtvuju, demonima prinose na rtvu, a ne Bogu (1. Kor. 10,20). Ako ovek nije hrianin, on je idolopoklonik; tu nema neutralnog terena. Ako hrianin padne, on ponovo postaje idolopoklonik. Mi smo nekada iveli po duhu ovoga sveta, po vladaru vazdunih sila, po duhu koji sada dejstvuje u sinovima nepokornosti (Efes. 2,2). Jer smo i mi nekad bili nerazumni, nepokorni, lutalice, robujui raznim poudama i nasladama, provodei ivot u zloi i zavisti, omrznuti, mrzei jedan drugoga (Tit. 3,3). Ropski (smo) sluili bogovima koji po prirodi to nisu (Gal. 4,8). to je okrutniji gospodar, to je tee ropstvo. Koji bi jezik mogao da opie strahotu ropstva u kojem smo prinueni da sami sebe unitavamo i izopaujemo? Galatima 4,9: Sada pak, poto ste poznali Boga, ili jo bolje: poto je Bog vas poznao, kako moete da se opet vraate na

101

Galatima Poslanica Komentari slabe i bedne stihije, kojima hoete opet iznova ropski da sluite?

Nije li udno to to se ljudima dopadaju lanci? Hristos je objavio zarobljenima slobodu i sunjima da e im se otvoriti tamnica (Is. 61,1). On je sunjima rekao: Izidite! onima koji su u mraku: Pokaite se! (Is. 49,9). Ipak, neki od onih koji su posluali ove rei i izali napolje, videvi svetlost Sunca pravde i okusivi sladost slobode, ponovo se okreu nazad i vraaju u svoju tamnicu. Oni ele da budu okovani u stare lance, ak ih i miluju, upregnuti u ropski jaram dok okreu rvanj greha. Ljudi mogu da zavole najodvratnije stvari, ak i samu smrt. To je zaista ivopisna slika ljudskog iskustva. Galatima 4,10.11: Za nas je ovo jednako opasno kao i za Galate u njihovo vreme2. Ko god se uzda u sebe, zapravo se klanja delima svojih ruku umesto Bogu, i to je podjednako stvarno idolopoklonstvo, kao u sluaju kada ljudi prave kamene kipove ili slike i klanjaju im se. oveku je tako lako da se osloni na svoju nazovi domiljatost, svoju sposobnost da se sam o sebi brine, kao to mu je lako i da zaboravi da su misli, ak i onih najmudrijih ljudi, uzaludne, jer nema druge sile osim Boje. Mudri Pazite na dane, i mesece, i vremena, i godine. Bojim se za vas, da se za vas nisam uzalud trudio.

2 Autor ovde oigledno misli na povratak Galata na njihovu raniju pagansku praksu u kojoj su se, sluei svojim bogovima (vidi Galatima 4,8), strogo drali odreenog kalendara, forme i rituala, i to uporeuje s naim dananjim oslanjanjem na sopstvena dela (to takoe predstavlja naputanje vere u Hrista i povratak u idolopokloniko oboavanje samoga sebe). Ova Vagonerova ideja jo se bolje vidi u tekstu jedne njegove prepiske, gde on kae: Da bi se dokazalo da je Pavle video svetkovanje dana od odmora kao opasno, esto je citiran stih Gal. 4,10; bez obzira na ovo, isti pojedinci navode da 14. glava Rimljanima poslanice dokazuje da je savreno svejedno da li e dan od odmora biti svetkovan; ti ljudi ne vide da ovakva tumaenja ine da Pavle bude u kontradikciji sa samim sobom. Ali ako se poveu stihovi 9-11 videe se da Galati pre njihovog obraenja nisu bili Jevreji nego pagani; i da ovi dani, vremena, meseci i godine nisu iz levitskog zakona ve oni koji se odnose na sujeverne obiaje dok su bili pagani. Pogledajte naglasak koji Pavle stavlja na rei opet iznova, u stihu 9. prim. prev.

102

Usvojeni kao sinovi da se ne hvali mudrou svojom, ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim. Nego ko se hvali, neka se hvali tijem to razumije i poznaje mene da sam ja Gospod koji inim milost i sud i pravdu na zemlji, jer mi je to milo, govori Gospod. (Jer. 9,23.24) Galatima 4,12-20: Budite kao to sam ja, jer sam i ja kao to ste vi, brao, molim vas. Vi mi niste nita naao uinili. A znate da sam vam prvi put zbog telesne slabosti propovedao evanelje, i iskuenje, koje je za vas bilo na mom telu, niste prezreli niti ste pljuvali iz odvratnosti, nego ste me primili kao Boijeg anela, kao Hrista Isusa. Pa gde je to vae blaenstvo? Svedoim vam, naime, da biste kad bi bilo moguno izvadili svoje oi i meni dali. Jesam li vam postao neprijatelj zato to vam istinu govorim? Oni ne revnuju dobro za vas, nego ele da vas odvoje od evanelja, da vi revnujete za njih. Dobro je, meutim, svagda revnovati u dobru, a ne samo kad sam ja kod vas, deco moja, koju opet s mukom raam, dok se Hristos ne uoblii u vama. A eleo bih da sam sad kod vas, pa da izmenim svoj glas, jer sam u nedoumici zbog vas.

Bog i Isus Hristos su poslali apostola Pavla. On je objavljivao poruku od Boga, a ne od ljudi. Delo je bilo Boje. On je bio samo ponizno orue, zemljani sud koji je Bog odabrao kao sredstvo irenja Svog slavnog Jevanelja milosti. Zato se Pavle nije oseao uvreenim kada je njegova poruka bila zanemarena, ili ak odbaena. Vi mi niste nita naao uinili (ni najmanje me niste povredili eng. prev), kae on. Pavle nije alio trud koji je uloio u Galate; nije smatrao da je njegovo vreme bilo izgubljeno. Meutim, plaio se za njih, kako njegov posao ne bi bio uzalud u pogledu njihovog dobra. ovek koji iz dubine due moe da kae: Ne nama, Gospode, ne nama, nego imenu svojemu daj slavu, po milosti svojoj, po istini svojoj (Psalam 115,1), ne moe da oseti linu povreenost, kada njegova poruka nije prihvaena. Ako bi ispoljio razdraljivost zato to

103

Galatima Poslanica Komentari

se njegovo uenje omalovaava ili prezrivo odbacuje, pokazuje ili da je zaboravio da je to Boja Re koju je on samo preneo, ili je tu Re pomeao, odnosno zamenio sa svojim sopstvenim reima. U prolosti, ovaj lini ponos dovodio je do progonstva koje je osramotilo crkvu koja je nosila hriansko ime. Ljudi su propovedali izopaenu nauku, da bi odvukli za sobom uenike. Kada njihove rei i obiaji nisu bili uvaavani, oni su se ponaali kao uvreeni ljudi, spremni da izvre svoju osvetu nad takozvanim jereticima. Jedna posveena osoba esto mora sebe da pita: Kome ja sluim? Ako slui Gospodu, onda e biti zadovoljna time to je prenela poruku koju joj je Bog dao, ostavljajui osvetu Bogu kome osveta i pripada. Pavlovo telesno oboljenje. Od sporadinih iskaza koji se mogu proitati u ovoj Poslanici, moemo da sklopimo predivan istorijski mozaik. Poto ga je fizika slabost (bolest) prinudila da ostane u Galatiji, Pavle je propovedao Jevanelje u ispoljavanju Duha i sile (1. Kor. 2,4 eng. prev), tako da su ljudi videli Hrista raspetog meu sobom. Poto su ga prihvatili, oni su bili ispunjeni silom i radou Svetog Duha. Njihova radost i blaenstvo u Gospodu bili su javno posvedoeni, a kao posledica toga, oni sami su morali da prou kroz progonstvo. Meutim, oni su to smatrali kao nita. Uprkos Pavlovoj slaboj pojavi (uporedi 1. Korinanima 2,1-5 i 2. Korinanima 10,10), primili su apostola kao Bojeg linog glasnika, zbog radosne vesti koju im je doneo. Tako su visoko cenili bogatstvo ove milosti koju je on pred njima otkrivao, da bi rado dali i svoje oi samo da nadomeste Pavlov nedostatak. Pavle pominje sve ovo da bi Galati mogli da vide odakle su pali i da bi razumeli apostolovu iskrenost. On im je jednom rekao istinu, i oni su se obradovali; nije mogue da im je on sada postao neprijatelj, samo zato to je nastavio da im govori istinu. Meutim, ova lina nota sadri jo neto. Ne treba da mislimo kako je Pavle ovde apelovao na njihovo saoseanje, kada je pomenuo svoje nevolje i veoma neprijatne okolnosti pod kojima je radio. Daleko od toga. On ni za trenutak nije gubio iz vida cilj zbog kojeg je pisao; naime, eleo je da pokae da telo nita ne pomae (Jovan 6,63) i da sve dobro dolazi od Svetog Duha Bojeg. Galati su poeli Duhom (vidi Gal. 3,3). Pavle je u fizikom smislu bio nieg rasta i naizgled slabog

104

tela. Dalje, patio je od neke bolesti koja je bila u zamahu, u vreme kada ih je prvi put sreo. Pored svega, on je propovedao Jevanelje sa takvom silom da niko nije mogao da ne vidi prisustvo Onoga ko je, iako nevidljiv, u stvarnosti bio s njim. Jevanelje nije od ljudi, ve od Boga. Galatima je ono obznanjeno posredstvom tela, pa ipak, oni nisu dugovali telu nijedan od blagoslova koji su primili. Kakvo slepilo, kakva zaluenost ih je morala snai kad su pomislili da mogu svojim naporima da usavre ono to je samo Boja sila mogla da zapone u njima! Jesmo li mi nauili ovo lekciju? Pa gde je to vae blaenstvo (U ta se pretvorilo vae zadovoljstvo eng. prev)? (Gal. 4,15) Svako ko je bar jednom upoznao Gospoda, zna da je poznanstvo s Njim prava radost. Za oekivati je da e novoobraeni ovek imati ozareno lice i radosno svedoanstvo. Tako je bilo i sa Galatima. Meutim, sada je njihovo zahvaljivanje ustupilo mesto prepirkama i meusobnim borbama. Prvobitna radost i toplina prve ljubavi postepeno su odumirali. Tako nije trebalo da bude. A put je pravedniki kao svijetlo vidjelo, koje sve vema svijetli dok ne bude pravi dan (Prie 4,18). Pravednici ive verom. Kada se ljudi okrenu od vere, ili pokuaju da je zamene delima, svetlost nestaje. Isus je rekao: Ovo sam vam govorio, da moja radost bude u vama i da se vaa radost ispuni (Jovan 15,11). Izvor ivota nikad ne presuuje. Njegove zalihe se ne smanjuju. Ako naa svetlost tamni, ako se naa radost pretvara u natmurenost, i monotono ponavljanje, moemo znati da smo skrenuli sa puta ivota. Galatima 4,21-27: Kaite mi, vi koji elite da budete pod zakonom, zar ne ujete zakona? Napisano je, naime, da je Avraam imao dva sina: jednoga od robinje, a drugoga od slobodne. Ali onaj od robinje roen je na telesan nain, a onaj od slobodne na osnovu obeanja. Sve je to slikovito reeno: ove dve ene to su dva saveza; jedan od Sinajske gore, koji raa za robovanje, i to je Agara. Jer Sinajska gora je u Arabiji; ona odgovara sadanjem Jerusalimu, koji robuje sa svojom decom. Gornji Jerusalim, meutim, slobo-

Usvojeni kao sinovi

105

Galatima Poslanica Komentari dan je i on je naa mati. Napisano je, naime: Razveseli se nerotkinjo koja ne raa, klikni i uzvikni ti koja ne trpi poroajne muke; jer ostavljena ima vie dece nego ona koja ima mua.

Koliko njih vole puteve za koje svi osim njih samih vide da e ih odvesti pravo u smrt! Kada bi samo njihove oi bile otvorene da vide posledice koje ih ekaju na kraju njihovog puta na kojem istrajavaju, izabirajui kratkotrajno uivanje greha pre nego pravednost i dugovenost. Biti pod Zakonom Bojim znai biti osuen kao grenik, okovan u lance i osuen na smrt. Ipak, pored Galata milioni su pokazali da vole takvo stanje i mnogi jo uvek to ine. Kada bi takvi samo uli ta Zakon govori! tavie, nema razloga da ne uju, jer Zakon govori kao kad gromovi grme. Ko ima ui neka slua. (Mat. 11,15) On kae: Isteraj robinju i njenog sina; jer robinjin sin nee naslediti sa sinom slobodne (Gal. 4,30 kombinacija arni-Karadi). On izrie smrt svima koji nalaze zadovoljstvo u slabim i bednim stihijama ovog sveta. Neka je proklet svako ko ne ostane u svemu to je napisano u knjizi zakona da to ini (Gal. 3,10). Jadni rob mora biti isteran napolje u krajnju tamu; onde e biti pla i krgut zuba (Mat. 25,30). Jer, gle, ide dan, koji gori kao pe, i svi e ponositi i svi koji rade bezbono biti strnjika, i upalie ih dan koji ide, veli Gospod nad vojskama, i nee im ostaviti ni korijena ni grane. Stoga Pamtite zakon Mojsija sluge mojega, kojemu zapovjedih na Horivu za svega Izrailja uredbe i zakone (Malahija 4,1.4). Svi koji su pod Zakonom, svejedno da li se zovu Jevreji ili neznaboci, hriani ili pagani svi su oni sotonino roblje, baeni u ropstvo prestupa i greha, i moraju da budu isterani napolje. Zaista, zaista, kaem vam, da je svaki ko grei rob greha. A rob ne ostaje u kui doveka; sin ostaje doveka (Jovan 8,34.35). Hvala, dakle, Bogu za Njegovo usinovljenje. Lani uitelji hteli su da ubede brau da e postati Avramova deca, a time i naslednici obeanja, odvraanjem od svesrdne vere u Hrista i oslanjanjem na dela koja sami mogu da ostvare. Sva telesna deca nisu deca Boija, nego deca obeanja smatraju se kao pravo potomstvo (Rimlj. 9,8). Od dva Avramova sina, jedan je ro-

106

en po telu, a drugi je, po obeanju, roen od Duha. Verom i sama Sara dobi silu da zatrudni, iako je ve bila i suvie stara, zato to je smatrala vernim onoga koji joj je obeao (Jevr. 11,11 kombinacija KJV-arni). Agara je bila egipatska robinja. Sinovi robinje takoe su bili robovi, ak i kad su njihovi oevi bili slobodni ljudi. Tako je i Agara svog sina mogla da rodi samo za ropstvo. Meutim, mnogo pre nego to je Ismail, dete-rob, roen, Gospod je jasno naglasio Avramu da e njegov roeni i slobodni sin, kojeg e imati sa svojom slobodnom enom Sarom, naslediti obeanje. Tako to radi Svemogui. Ove dve ene to su dva saveza (zaveta). Dve ene, Agara i Sara, predstavljaju dva zaveta. itamo da je Agara gora Sinaj, koja raa (decu) za robovanje. I kao to Agara moe da rodi samo robove, tako isto Zakon, upravo onaj Zakon koji je Bog izgovorio na Sinaju, ne moe da stvori slobodne ljude. On ne moe nita drugo osim da ih dri u ropstvu. Zakon donosi gnev, jer kroz Zakon dolazi poznanje greha3 (Rimlj. 4,15; 3,20). Ljudi su pod Sinajem obeali da e drati Zakon koji im je predat. Meutim, oni u sebi nisu imali snage da ga ispune. Gora Sinaj raa decu za robovanje (Gal. 4,24 eng. prev), jer njihovo obeanje da e sebe uiniti pravednicima svojim sopstvenim delima, nije dalo rezultat niti e to ikad moi. Zamislite ovu situaciju: ljudi su bili u ropstvu greha. Nisu imali snage da raskinu njegove lance. Izgovaranje Zakona nije nita promenilo u pogledu njihovog poloaja. Ako je ovek u zatvoru zbog zloina, on ne dobija slobodu tako to e sluati paragrafe zakona koje e mu neko itati. itanje zakona koji ga je smestio iza brave, samo e uiniti njegovo zatoenitvo jo bolnijim. Znai li to da ih je sam Bog doveo u ropstvo? Ni u kom sluaju. On nije traio od njih, niti ih je na bilo koji nain podsticao da uine onaj zavet na Sinaju. etiri stotine i trideset godina pre tog vremena On je uinio zavet sa Avramom, koji je bio dovoljan da ispuni sve ciljeve. Taj zavet bio je potvren u Hristu, i zato je bio Zavet odozgo (vidi Jovan 8,23). Bog je obeao pravednost kao besplatan dar koji On Sam
3 Svest o grehu prim. prev.

Usvojeni kao sinovi

107

Galatima Poslanica Komentari

daje posredstvom vere, i on ukljuuje sve narode. Sva uda koja je Bog uinio da bi oslobodio decu Izrailjevu iz egipatskog ropstva, bilo je samo pokazivanje Njegove sile da njih, ali i nas, oslobodi iz ropstva greha. Da, osloboenje iz Egipta bilo je slika ne samo Boje sile, nego i Njegove elje da ih izvede iz tamnice greha. Dakle, kada je narod doao do Sinaja, Bog ih je jednostavno uputio u ono to je upravo uinio i onda je rekao: A sada ako dobro uzasluate glas moj i uuvate zavjet moj, biete moje blago mimo sve narode, premda je moja sva zemlja (2. Mojs. 19,5). Na koji je On to zavet mislio? Svakako na onaj koji je ve bio na snazi na Svoj zavet dat Avramu. Da su samo drali Boji zavet, da su odrali veru i verovali Njegovim obeanjima, bili bi Boje naroito blago (eng. prev). Kao vlasnik cele zemlje, On je mogao da uini za njih ono to je obeao. injenica da su oni u svojoj samodovoljnoj urbi preuzeli celokupnu odgovornost na sebe, ne znai da ih je Bog naveo da naprave takav zavet. Da su deca Izrailjeva koja su izala iz Egipta hodala stopama vere naega oca Avraama (Rimlj. 4,12), nikad se ne bi hvalili da mogu da dre Zakon sa Sinaja, Jer obeanje Avraamu ili njegovom potomstvu da e on biti naslednik sveta, nije dolo posredstvom zakona, ve posredstvom pravednosti u veri (Rimlj. 4,13). Vera opravdava. Vera stvara pravednika. Da su ljudi imali Avramovu veru, oni bi imali i pravednost koju je on imao. Na Sinaju bi Zakon, koji je objavljen radi prestupa (eng. prev), bio stavljen u njihova srca. Ne bi bilo potrebe da ih bude njegovi gromovi, kako bi postali svesni svog stanja. Bog nikada nije oekivao od njih, kao to ni sada od nas ne oekuje, da dostignu pravednost kroz Zakon koji je objavljen na Sinaju. To potvruje sve to je sa Sinajem povezano. Ipak, Zakon je istina i on se mora drati. Bog je ljude oslobodio iz Egipta da bi uvali zapovijesti njegove, i zakone njegove pazili (Psalam 105,45). Mi ne dobijamo ivot tako to drimo Zapovesti, nego nam Bog daje ivot da bismo mogli da ih drimo kroz veru u Njega. Dva paralelna zaveta. Govorei o Agari i Sari, apostol kae: ove dve ene to su dva saveza. Ova dva zaveta (ili saveza) postoje i danas. Ona nisu vremenski odreena, ve se odnose na stanje u kojem se ljudi nalaze. Neka niko ne laska sebi da ne moe da bude pod starim zavetom zato to je njegovo vreme prolo. Starozavetno vreme

108

je prolo samo u smislu to ste u prolom vremenu izvravali volju mnogoboaca time to ste iveli u raskalanostima, poudama, pijanenjima, pirovanjima, pijankama i bezbonom idolopoklonstvu. (1. Petr. 4,3) Razlika koja ovde postoji, ista je kao i razlika izmeu slobodne ene i robinje. Agarina deca, ma koliko da ih ima, robovi su. Sarina deca su, naprotiv, uvek slobodna. Dakle, zavet sa Sinaja dri u ropstvu sve one koji su vezani njime, dok Zavet koji dolazi odozgo donosi slobodu ne slobodu od poslunosti, nego slobodu od neposlunosti Zakonu. Sloboda nije izvan Zakona ve u njegovim okvirima. Hristos oslobaa od prokletstva koje predstavlja krenje Zakona, kako bi blagoslov mogao da doe na nas. Taj blagoslov je poslunost Zakonu. Blago onima kojima je put ist, koji hode u zakonu Gospodnjem (Psalam 119,1). Biti blagosloven znai biti slobodan. Hodiu slobodno, jer traim zapovijesti tvoje. (Psalam 119,45) Razlika izmeu dva zaveta ukratko se moe objasniti na sledei nain: u sinajskom zavetu sami smo morali da imamo posla sa Zakonom, dok u zavetu koji je odozgo imamo Zakon u Hristu. Prvi sluaj predstavlja smrt za nas, jer je Zakon otriji od svakog maa sa dve otrice, i mi nismo u stanju da se borimo s njim, a da to nema fatalni ishod po nas. U drugom sluaju imamo Zakon u ruci Posrednika (Gal. 3,19 eng. prev). U prvom sluaju re je o onom to mi moemo da uinimo; drugi sluaj podrazumeva ono to Boji Duh moe da uini. Zapamtite da u celoj Poslanici Galatima nema govora o tome da li treba ili ne treba da se dri Zakon. Jedino pitanje koje se postavlja je: Kako emo ga drati? Da li e to biti nae sopstveno delo, pri emu nagrada vie nije pitanje milosti, nego duga (zaraene plate), ili to treba da bude Boje delo u nama, koje obuhvata oboje da hoemo i da inimo ono to je Njemu ugodno? Gora Sinaj protiv gore Sion. Kao to postoje dva zaveta, postoje i dva grada, povezana sa zavetima. Sadanji Jerusalim pripada starom zavetu i gori Sinaj. On nikada nee biti slobodan, ali e biti zamenjen Bojim Gradom, nebeskim Jerusalimom, koji treba da sie s neba Otkrivenje 3,12; 21,1-5. To je grad koji je Avram oekivao, grad koji ima vrste temelje, iji je graditelj i tvorac Bog (Jevr. 11,10). Uporedite ovo sa Otkrivenjem 21,14.19.20.

Usvojeni kao sinovi

109

Galatima Poslanica Komentari

Mnogi polau svoje najvee, pa ak i sve svoje nade, u sadanji Jerusalim. Za takve do dananjeg dana ostaje isto pokrivalo pri itanju Staroga saveza i ne podie se (2. Kor. 3,14). Oni zapravo trae goru Sinaj i stari zavet, da bi se spasili. Meutim, tu se spasenje ne moe nai. Jer vi niste prili gori koja se moe opipati i koja je zaarena od vatre, ni tmini, ni pomrini, ni oluji, ni zvuku trube, ni glasu rei ... Nego ste prili Sionskoj gori i gradu Boga ivoga, nebeskom Jerusalimu... i posredniku novoga saveza, Isusu, i krvi kropljenja, koja govori bolje nego Aveljeva krv (Jevr. 12,18-24). Ko god se Bogu klanja sa licem okrenutim ka Novom Jerusalimu i samo s tog mesta oekuje blagoslov, on trai novi zavet, goru Sion i slobodu; jer Gornji Jerusalim... slobodna je. Od ega je slobodna? Slobodna je od greha; i s obzirom na to da je ona naa mati, ona nas ponovo raa i tako sada postajemo slobodni od greha. Da li to znai slobodni od Zakona? Da, svakako, jer Zakon ne osuuje one koji su u Isusu Hristu. Meutim, ne dajte da vas iko vara praznim reima, govorei vam da odsad slobodno moete da gazite nogama Zakon, koji je Sam Bog objavio u tako zastraujuem ispoljavanju Svog velianstva na Sinaju. Pristupajui drugoj gori, Sionu, to jest, Isusu koji je Posrednik novog zaveta i Njegovoj krvi kropljenja, mi postajemo slobodni od greha, odnosno, od prestupanja Zakona. Podnoje Bojeg prestola na Sionu je Njegov Zakon. Od ovog prestola sevaju iste munje, uju se isti gromovi i glasovi (vidi Otkrivenje 4,5; 11,19) kao i sa Sinaja, jer je re o istim Zakonu. Meutim, to je presto blagodati (milosti) (Jevr. 4,16). Zato, uprkos gromovima, moemo smelo da pristupamo ovom prestolu, sigurni da emo od Boga dobiti milost. Takoe, nai emo neophodnu blagodat za vreme kad nam ona zatreba, milost koja e nam biti od pomoi u asovima iskuenja koja e nas mamiti na greh, jer posred prestola, od Jagnjeta koje je zaklano (v. Otkrivenje 5,6), tee reka vode ivota, donosei nam direktno iz Hristovog srca zakon Duha ivota (Rimlj. 8,2). Mi pijemo tu vodu, kupamo se u njoj, i tu nalazimo oienje od svih svojih greha. Zato onda Bog nije ljude doveo odmah i pravo do gore Sion, gde su mogli da nau Zakon kao ivot, nego su najpre morali da dou pod Sinaj, gde ih je jedino smrt ekala?

110

To je sasvim prirodno pitanje na koje je lako odgovoriti. To je bilo zbog njihovog neverovanja. Kada je Bog izveo izrailjski narod iz Egipta, imao je nameru da ih vodi put gore Sion, i to najkraim moguim putem. Poto su preli Crveno more, zapevali su pesmu koja je bila delo nadahnua; jedan njen deo glasi: Vodi milou svojom narod, koji si iskupio, vodi krjepou svojom u stan svetosti svoje... Odvee ih i posadie ih na gori naljedstva svojega, na mjestu koje si sebi za stan spremio, Gospode, u svetinji, Gospode, koju su tvoje ruke utvrdile (osnovale eng. prev) (2. Mojs. 15,13.17). Da su nastavili da pevaju ovu pesmu, vrlo brzo bi stigli do Siona; jer koje iskupi Gospod, vratie se i doi e u Sion pjevajui, i vjena e radost biti nad glavom njihovom (Is. 35,10). Razdvajanje Crvenog mora bilo je dokaz za to (vidi Isaija 51,10.11). Naalost, oni su brzo zaboravili Gospoda i poeli su da gunaju, iskazujui svoje neverovanje. Iz tog razloga, Zakon je poradi prestupa dodat (Gal. 3,19). To to su stigli do Sinaja umesto Siona, bila je njihova greka, rezultat njihovog neverovanja. Pored svega, Bog Sebe nije ostavio bez svedoanstva o Svojoj vernosti (doslednosti). Na sinajskoj gori Zakon je bio u ruci istog Posrednika, Isusa, kome takoe dolazimo i kada pristupamo drugoj gori, Sionu. Iz stene na Horivu, a to je Sinaj, potekao je mlaz vode ivota; ova voda ima svoj izvor u Hristovom srcu (vidi 2. Mojs. 17,6; 1. Kor. 10,4). Tu su oni opet imali stvarnost koja je simbolino predstavljena gorom Sion. Svako ko bi se tu (pod Sinajem) obratio Bogu, video bi Njegovu neskrivenu slavu, onako kako je to Mojsije video, i bio bi tom istom slavom preobraen i osposobljen za slubu pravednosti, umesto slube osuenja. Doveka je milost Njegova; iznad oblaka gneva iz kojih sevaju munje i biju gromovi Zakona, nalazi se Lice sa kojeg blista slava, Sunce pravednosti iji zraci ine dugu obeanja. Galatima 4,28-31: A vi ste, brao, deca obeanja kao Isaak. Ali kao to je nekada onaj to se rodio na telesan nain gonio onoga koji je na duhovan nain roen, tako biva i sada. Nego ta kae Pismo: Odbaci (isteraj Karadi) robinju i njenog sina; jer robinjin sin nee naslediti sa sinom Slobodne. Zato, brao, mi nismo deca robinje, nego one slobodne.

Usvojeni kao sinovi

111

Galatima Poslanica Komentari

Ovde se nalazi uteha za svaku duu! Ti si grenik, ili u najboljem sluaju neko ko se trudi da bude hrianin, i drhti od straha od ovih rei: Isteraj napolje roba! Shvata da si rob, da greh ima vlast nad tobom i da te vezuju uad loih navika. Mora nauiti da se ne plai kada Gospod govori, jer On izrie mir, ak i kad je to izgovoreno glasom gromova! to je uzvieniji ovaj glas, to je vei mir koji on donosi. Ohrabri se! Sin robinje je ono to se naziva telom i telesnim delima. Meso (telo) i krv ne mogu da naslede carstvo Boije, niti raspadljivost nasleuje neraspadljivost (1. Kor. 15,50). Ali Bog kae: Isteraj robinju i njenog sina. Ako si voljan da dopusti da Njegova volja bude ostvarena u tebi kao to je na nebu (Mat. 6,10), On e videti kako se tvoja telesnost (tvoje telo bukv. prev) i njena dela izgone napolje, a ti e biti osloboen ropstva propadljivosti za slavnu slobodu dece Boije (Rimlj. 8,21 eng. prev). Zapovest koja te toliko plai, samo je glas koji zapoveda zlom duhu da izae napolje i da vie ne ulazi u tebe. Ovaj glas objavljuje ti pobedu nad svakim grehom. Primi Hrista verom i imae silu da postane dete Boje, naslednik carstva koje se ne menja i ne prolazi, nego traje veno, zajedno sa svojim narodom. Stojte, dakle, vrsto (Gal. 5,1). Gde da stojimo? U slobodi Hristovoj, koji se radovao Zakonu Gospodnjem jer je on bio u Njegovom srcu (vidi Psalam 40,84). Jer te je zakon Duha ivota u Hristu Isusu oslobodio od zakona greha i smrti (Rimlj. 8,2). Stojimo jedino pomou vere. U ovoj veri nema nema ni traga od ropstva. Nju ini savrena sloboda sloboda due, sloboda misli, kao i sloboda delovanja. Ne samo da nam je data sposobnost da drimo Zakon, ve nam je dat i um koji nalazi zadovoljstvo u tome. Mi se ne pokoravamo Zakonu zato to ne vidimo drugi nain da izbegnemo kaznu; opet bi to bilo ropstvo koje frustrira (razdrauje bukv. prev). Upravo iz tog ropstva nas Boji zavet oslobaa. Suprotno ovakvom ropstvu, prihvaeno Boje obeanje ini da u nas bude stavljen um Duha, kako bismo najvee zadovoljstvo mogli nai u poslunosti svim zahtevima Boje Rei. Dua je slobodna kao ptica kad se vine iznad planinskih vrhova. Slavna je to sloboda dece
4 Engleski prevod kae: S oduevljenjem (radosno) inim volju tvoju Boe moj; Zakon je Tvoj u srcu mom. prim. prev.

112

Boje pred kojima se prostire sva irina, i koja ne moraju da budu nadzirana, nego im se moe verovati gde god da se nau, jer svaki njihov korak predstavlja delovanje i pokret Bojeg svetog Zakona. Zato se zadovoljavati ropstvom pored tako neograniene slobode koja je vaa? Vrata tamnice su otvorena; izaite napolje na Boju slobodu.

Usvojeni kao sinovi

113

5. Duh ini da spasenje bude lako

Galatima 5,1: Hristos nas je oslobodio za slobodu. Stojte, dakle, vrsto i ne potinjavajte se opet ropskom jarmu.

Veza izmeu etvrtog i petog poglavlja je tako bliska da je teko shvatiti zato na ovom mestu uopte postoji podela na poglavlja. Sloboda koju Hristos daje. Kada se Hristos otkrio u telu, Njegov zadatak je bio da oglasi zarobljenima slobodu i sunjima da e im se otvoriti tamnica (Is. 61,1). uda koja je inio bila su praktine ilustracije Njegovog osnovnog zadatka. Jedno takvo udo, moda najupeatljivije od svih, sada emo prouiti: A kad je uio u subotu u jednoj sinagogi, gle, onde je bila ena koja je osamnaest godina imala duha, izazivaa bolesti (duh slabosti eng. prev), i bila je zgrena te nije mogla da se sasvim ispravi. Kada je Isus vide, dozva je i ree joj: eno, osloboena si svoje bolesti. I stavi ruke na nju, pa se odmah ispravi i slavljae Boga. (Luka 13,10-13) I kad se licemerni stareina sinagoge alio zato to je Isus uinio ovo udo u subotu, On je podsetio da bi svako od prisutnih razvezao svog vola ili magarca na ovaj dan, izveo ga iz tale i odveo do vode. Zatim je dodao: A ovu Avraamovu ker, koju je satana svezao evo, osamnaest godina, zar nije trebalo osloboditi ove sveze u subotnji dan? (stih 16) U ovom sluaju postoje dva momenta koja su u ovoj prilici vredna pomena: a) enu je vezao sotona, i b) ona je imala duh slabosti, ili odsustvo snage. Sada obratite panju na to koliko je ovo precizan opis naeg stanja u kojem smo bili pre nego to smo sreli Hrista. 1) Sotona nas je vezao, zarobio da (inimo) njegovu volju (2. Tim. 2,26). Svaki koji ini greh, rob je grehu (Jovan 8,34), i ko tvori greh od avola je (1. Jov. 3,8). Bezbonika e uhvatiti njego-

114

va bezakonja, i u ua grijeha svojih zaplee se (Prie 5,22). Greh je ue kojim nas sotona vezuje. 2) Mi imamo duh slabosti i ni na koji nain ne moemo da se ispravimo , ili oslobodimo lanaca kojima smo vezani. Dok smo mi jo bili slabi (bez snage eng. prev) (Rimlj. 5,6), Hristos je umro za nas. Ove dve rei, bez snage, prevod su potpuno iste rei koja je prevedena kao slabost (Luka 13,11), u prii o eni koju je Isus izleio. Ona je bila bez snage. To je nae stanje. ta Isus ini za nas? On uzima nau slabost i za uzvrat nam daje Svoju snagu. Jer mi nemamo prvosvetenika koji ne moe saoseati sa naim slabostima (Jevr. 4,15). On uze nae slabosti i ponese nae bolesti (Mat. 8,17). On je postao sve to smo mi, da bismo mi mogli postati sve to je On. On je roen pod Zakonom1, da iskupi one koji su pod Zakonom (Gal. 4,4.5). On nas je oslobodio od kletve tako to je Sam uinjen kletvom nas radi, da bi blagoslov mogao da doe na nas. Iako nije znao za greh, On je bio uinjen grehom radi nas, da mi u njemu postanemo pravednost Boija. (2. Kor. 5,21) Zato je Isus oslobodio ovu enu od njene slabosti? Da bi ona mogla slobodno da hoda. Svakako ne da bi nastavila da svojevoljno ini ono to je ranije bila prinuena da ini. Zato On nas oslobaa od greha? Da bismo iveli slobodni od greha. to se tie slabosti naeg tela, mi nismo u stanju da inimo pravednost koju trai Zakon. Da bi nas ojaao, trebalo je da doe Hristos, u telu i sa silom koja nadvlauje to telo. On nam daje Svoj moni Duh, kako bi pravednost Zakona bila ispunjena u nama. U Hristu, mi hodimo ne po telu, nego po Duhu. Nismo u stanju da kaemo na koji nain On to ini; samo On zna kako se to deava, jer samo On raspolae silom. Meutim, mi moemo da znamo da je to stvarnost. Dok je ena o kojoj govorimo jo bila povijena i nesposobna da se ispravi, Isus joj je rekao: eno, osloboena si svoje slabosti (Luka 13,12). Osloboena si to je svrena radnja. Upravo to isto On kae nama. Svakom zatoeniku On objavljuje slobodu. ena nije mogla da se sasvim (nikako eng. prev) ispravi; ipak, na Hristovu re, ona je odjednom postala uspravna. Ona to nije
1 Na ovom mestu u Vukovom prevodu stoji: pokoren zakonu, to ne odgovara najbolje duhu onoga to Pismo, a i Vagoner ele da kau prim. prev.

Duh ini da spasenje bude lako

115

Galatima Poslanica Komentari

mogla da uini, a ipak je uinila. Ono to je za ljude nemogue, mogue je Bogu. Gospod prihvata sve koji padaju, i ispravlja sve pognute (Psalam 145,14). Vera ne stvara injenice. Ona se samo hvata za njih. Nema nijedne jedine due koja je pognuta pod bremenom greha, koje je sotona privezao na njena lea, a da tu duu Hristos ne podie. Sloboda pripada svakoj takvoj osobi. Ona samo mora da je upotrebi. Neka poruka bude jasno nadaleko objavljena! Neka svako ljudsko stvorenje uje da je Hristos dao slobodu svakom robu. Hiljade njih radovae se ovoj vesti. Hristos je doao da ponovo zadobije ono to je bilo izgubljeno. On nas iskupljuje od kletve, ili tanije, iskupio nas je. Prema tome, kada nas oslobaa, On nam daje slobodu koja je postojala jo pre nego to je kletva dola. oveku je bilo dato da bude kralj itave zemlje. Nije samo prvostvoreni ovek uinjen kraljem, ve celo oveanstvo. Kad Bog stvori ovjeka, po obliju svojemu stvori ga. Muko i ensko stvori ih, i blagoslovi ih, i nazva ih ovjek (i nazva ih Adam, to jest, ovek eng. prev), kad bie stvoreni (1. Mojs. 5,1.2). Potom ree Bog: da nainimo ovjeka po svojemu obliju, kao to smo mi, koji e biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cijele zemlje i od svijeh ivotinja to se miu po zemlji. I stvori Bog ovjeka po obliju svojemu, po obliju Boijemu stvori ga; muko i ensko stvori ih. I blagoslovi ih Bog, i ree im Bog: raajte se i mnoite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zvjerinja to se mie po zemlji. (1. Mojs. 1,26-28) Kada je Bog stvorio oveka, sve je stavio pod njegove noge (Jevr. 2,8). Tano je da sada ne vidimo da je sve potinjeno oveku. Ali Isusa za malo (za kratko vreme eng. prev) uinjenog manjim od anela vidimo slavom i au ovenana za smrtnu patnju (zbog samrtne patnje koju je podneo eng. prev), da bi po milosti Boijoj za sve okusio smrt (Jevr. 2,9). Tako On iskupljuje svakog oveka od prokletstva koje je znailo gubitak vlasti nad zemljom. Kruna podrazumeva carstvo, a Hristova kruna je ona koju je ovek imao, kada je bio postavljen nad svim delima Bojeg stvaranja. Vaskrsli Hristos je (kao ovek u telu) samo malo pre Svog vaznesenja na nebo rekao: Meni je dana sva vlast na nebu i na zemlji. Zato idite (Mat.

116

28,18.19). To znai da nam je ista vlast, koja je jednom bila izgubljena kroz greh, sada vraena kroz Njega. Hristos je kao ovek okusio smrt za nas i preko krsta nas iskupio od kletve. Ako smo s Njim razapeti, s Njim smo, takoe, i podignuti, i postavljeni s Njim na nebesima, tako da je sada sve pod naim nogama. Ukoliko ne znamo za ovo, to je samo zato to nismo dozvolili Duhu da nam sve to otkrije. Oi naeg srca treba da budu prosvetljene Duhom, kako bismo mogli da znamo kakva je nada na koju vas je pozvao, kakvo je bogatstvo njegovog slavnog nasledstva meu svetima. (Efes. 1,18) Onima koji su umrli i vaskrsli zajedno s Hristom, upuuje se podsticaj: Stoga neka ne caruje greh u vaem smrtnom telu da (vas ne primora da eng. prev) sluate njegove poude (Rimlj. 6,12). U Hristu mi imamo autoritet nad grehom, tako da on ne moe vie da vlada nad nama. Kad nas je oprao od naih greha u Svojoj sopstvenoj krvi, On nas je uinio carevima i svetenicima Bogu i Ocu svome (Otkr. 1,5.6 eng. prev). Slavna je to vladavina! Slavna sloboda! Sloboda od sile prokletstva, iako smo okrueni njime! Sloboda od ovog sadanjeg zlog sveta, od poude tela, elje oiju i ponosa ivota! ak ni princ sila koje su u vazduhu (Efes. 2,2 eng. prev), ni vladari ovog mranog sveta (Efes. 6,12), ne mogu imati vlast nad nama! To su sloboda i autoritet koje je Hristos posedovao kada je rekao: Odlazi, sotono! (Mat. 4,12), i avo je morao odmah da Ga ostavi. To je takva vrsta slobode, da nas nita na nebu ili na zemlji ne moe prinuditi da inimo neto protiv svoje volje. Bog to nee ni da pokua, jer je naa sloboda od Njega. Niko drugi, pak, nije u stanju da nad nama vri prinudu. To je vlast koja vlada nad stihijama, tako da nam one slue umesto da nas kontroliu. Nauiemo da svuda raspoznajemo Hrista i Njegov krst, tako da kletva nee imati nikakvu silu nad nama. Nae e zdravlje brzo procvasti, jer e se Hristov ivot otkriti u naim smrtnim telima. Tako slavnu slobodu nijedan jezik ne moe da opie. vrsto, dakle, stojte! (Galatima 5,1) Rijeju Gospodnjom nebesa se stvorie, i duhom usta njegovijeh sva vojska njihova... Jer on ree, i postade; on zapovjedi, i pokaza se (Psalam 33,6.9).

Duh ini da spasenje bude lako

117

Galatima Poslanica Komentari

Ista re koja je stvorila zvezdane rojeve, sada nama govori: vrsto stojte! To nije zapovest koja nas ostavlja bespomonima kao to smo bili pre nego to je izgovorena; ona u sebi samoj nosi izvrenje dela koje je zapoveeno. Nebesa nisu sama sebe stvorila, ve su nastala reju Gospodnjom. Dopustite im da vas ona poue. Podignite gore oi svoje i vidite; ko je to stvorio? ko izvodi vojsku svega toga na broj i zove svako po imenu, i velike radi sile njegove i jake moi ne izostaje nijedno? (Is. 40,26). On daje snagu umornome, i nejakome umnoava krjepost. (Is. 40,29) Galatima 5,2: Treba znati da je ovde u igri mnogo vie od samog obrednog ina obrezanja. Ovu Poslanicu, koja toliko toga ima da kae o obrezanju, Gospod je sauvao za nas, jer sadri poruku Jevanelja za sva vremena, iako pitanje obrezanja nije gorua tema naeg vremena. Danas je glavno pitanje kako dobiti pravednost spasenje od greha i nasledstvo koje dolazi zajedno s njom. Stoji injenica da se ona jedino moe dobiti verom primanjem Hrista u srce, doputajui Mu da On ivi Svoj ivot u nama. Avram je imao ovu Boju pravednost, koja se ostvaruje verom Isusa Hrista, i Bog mu je dao obrezanje kao znak koji potvruje tu injenicu. Ovaj znak imao je naroiti znaaj za Avrama, jer ga je neprekidno podseao na njegov neuspeh, kada je pokuao snagom svog tela da ispuni Boja obeanja. Zapis o ovim dogaajima ima istu svrhu, kada je re o nama. On pokazuje da telo nita ne pomae (Jovan 6,63), i da se stoga ne treba na njega oslanjati. Sama injenica da je Hristos bio obrezan nije Mu donela nikakvu prednost. Pavle je, takoe, bio obrezan, a iz praktinih razloga naloio je i Timotiju da se obree Dela 16,1-3. Meutim, Pavle nije drao svoje obrezanje, kao ni bilo koje drugo spoljanje obeleje, kao neto vredno (vidi Filibljanima 3,4-7), i kada mu je predloeno da obree Tita, kao uslov bez kojeg se ne moe dobiti spasenje, on to nije prihvatio. Ono to je bilo dato da bude samo znak za ve postojeu injenicu (stvarnost), naredne generacije shvatile su kao sredstvo kojim se Vidite, ja Pavle, kaem vam: ako se obreete, Hristos vam nee nita pomoi.

118

ta injenica stvara. Prema tome, u ovoj Poslanici obrezanje vai kao simbol za sve vrste dela koja ljudi preduzimaju u nadi da e zadobiti pravednost. To su dela telesna, kao suprotnost delovanju Duha. Istaknuta je istina da, ako ovek ma ta ini sa nadom da e tako biti spasen, odnosno ako se nada da e spasenje ostvariti svojim sopstvenim delima, onda njemu Hristos... nee nita pomoi. Ukoliko nije prihvaen kao sveobuhvatni Iskupitelj, Hristos u tom sluaju nije uopte prihvaen. Ovo znai da, ako Hristos nije prihvaen zbog onoga to On jeste2, onda je On odbaen. On ne moe biti neto drugo osim to to jeste. On ni sa kim i ni sa im ne deli Svoj status Spasitelja. Stoga, lako je uoiti da, ako se neko obrezuje sa nadom da e time primiti spasenje, on na taj nain pokazuje da je lien vere u Hrista, kao potpunog i jedinog Spasitelja oveanstva. Bog je obrezanje dao kao znak vere u Hrista. Jevreji su to izopaili i pretvorili u zamenu za veru, tako da, kada se Jevrejin hvali svojim obrezanjem, on zapravo istie svoju sopstvenu pravednost. Ovo nije omalovaavanje zakona, ve ljudske (ne)sposobnosti da ga ispuni. Kada se podvlai da nijedan ovek nije u stanju da se priblii savrenstvu Zakona, onda se time velia slava Zakona, njegova svetost i njegovi uzvieni zahtevi. Pravednost Zakona moe biti naa samo u Hristu. Pravo obrezanje je sluenje Bogu u Duhu, radost u Hristu Isusu i neoslanjanje na telo Filibljanima 3,3. Galatima 5,3.4: I ponovo svedoim svakom oveku koji se obrezuje da je duan da izvri sav zakon. Odvojili ste se od Hrista vi koji se zakonom opravdavate, otpali ste od blagodati.

Duh ini da spasenje bude lako

Eto, povikae neko, ovde se nalazi dokaz da je Zakon neto to treba izbegavati, jer Pavle kae da oni koji se obrezuju moraju da izvre sav Zakon; on ih upozorava da se ne obrezuju. Ne budi tako nagao, prijatelju moj. Udubi se malo vie u rei ovog teksta. Obrati panju na formulaciju treeg stiha u King Dejms verziji: On je dunik celokupnom zakonu. Shvatie da problem nije u Zakonu, niti u izvravanju Zakona, nego u onome ko je dunik Zakonu. Zar
2 Zbog onoga to je Njegova misija prim. prev.

119

Galatima Poslanica Komentari

to nije ogromna razlika? Dobro je kad ima namirnice za jelo i odeu za odelo, a alosno je kad mora da se zadui da bi sve to obezbedio. Jo je tunije kad si zaduen, a ipak oskudeva u onom zbog ega si se zaduio. Dunik je neko ko neto duguje. Onaj ko je duan Zakonu, duguje to to Zakon trai pravednost. Dakle, svi koji su duni Zakonu, pod kletvom su; jer pisano je Neka je proklet svako ko ne ostane u svemu (ko se ne povinuje svemu eng. prev) to je napisano u knjizi zakona da to ini (Gal. 3,10). Prema tome, svakim svojim pokuajem da zadobije pravednosti na bilo koji drugi nain osim verom u Hrista, ovek navlai na sebe prokletstvo venog duga. On je veni dunik, jer nema nita ime bi otplatio svoj dug. injenica da je on dunik Zakonu da duguje celokupnom Zakonu pokazuje da mora da ga izvrava u celini. Kako e on to postii? Ovo je delo Boije, da verujete u onoga koga je on poslao (Jovan 6,29). Prestanimo da verujemo sebi, i prihvatimo i priznajmo Hrista u svom telu. Tada e pravednost Zakona biti ispunjena u nama, jer vie neemo hodati po telu, nego po Duhu. Galatima 5,5: Jer mi Duhom na osnovu vere (na temelju vere, bukvalno iz vere) oekujemo nadu pravednosti. (prevod grkog teksta)

Ne prelazite na sledei tekst, a da prethodno niste proitali ovaj stih nekoliko puta, inae biste mogli da zakljuite kako on kae neto to zapravo ne kae. Dok ga itate, mislite o onome to ste ve nauili o obeanju Duha. Ne pomiljajte na to da ovaj stih ui kako, posedujui Duha, mi treba da ekamo na pravednost! To nikako! Duh donosi pravednost. Duh (je) ivot poradi pravednosti (Rimlj. 8,10). I kada on doe, dokazae svetu da ima greha, i pravednosti, i suda (osvedoie svet o grehu... eng. prev) (Jovan 16,8). Ko primi Duha, on ima osvedoenje u greh, i u pravednost koja mu nedostaje, a to mu upravo Duh otkriva i jedino On moe da mu je donese. ta je pravednost koju donosi Duh? To je pravednost Zakona Rimljanima 8,4. To znamo, jer shvatamo da je zakon duhovan. (Rimlj. 7,14)

120

ta emo onda sa nadom da emo biti pravedni koju oekujemo pomou Duha? Zapazite da ovde ne kae: Kroz Duha se nadamo da emo biti pravedni. Ovde je pre re o tome da ekamo nadu pravednosti koja je kroz veru, ili drugim reima, ekamo nadu koju donosi posedovanje pravednosti. Hajde da brzo proemo kroz detalje ovog predmeta, kako bismo osveili pamenje: 1) Boji Duh je Sveti Duh obeanja (Efes, 1,13 eng. prev). Posedovanje Duha garantuje nam ispunjenje Bojeg obeanja. 2) Ono to nam je Bog obeao, kao deci Avramovoj, jeste nasledstvo. Sveti Duh je zaloga (garancija) ovog nasledstva, dok nam otkupljeni imetak ne bude sasvim obnovljen i tada e nam biti uruen Efescima 1,13.14. 3) Ovo obeano nasledstvo jeste novo nebo i nova zemlja, u kojima pravednost obitava 2. Petrova 3,13. 4) Duh donosi pravednost. On je Hristov Predstavnik, sredstvo preko kojeg Lino Hristos, koji je ujedno i naa pravednost, dolazi u nae srce da bi tu stanovao Jovan 14,16-18. 5) Prema tome, nada koju Duh donosi, jeste nada za nasledstvo Bojeg carstva, zemlje koja e biti nanovo stvorena. 6) Pravednost koju nam Duh donosi jeste pravednost Zakona Rimljanima 8,4; 7,14. Ona je Duhom napisana u naem srcu, umesto na kamenim ploama 2. Korinanima 3,3. 7) Saetak celog izlaganja glasi: ako dopustimo Svetom Duhu da doe i ispuni nas pravednou Zakona, umesto da za sebe mislimo kako smo toliko sposobni da moemo sami da izvravamo Zakon, onda imamo tu ivu nadu koja traje u nama. Nada Duha nada koju u sebi nosi pravednost koja je od vere ne poseduje elemente nesigurnosti. Ona predstavlja vrsto uverenje. Nada se ne moe nai ni u emu drugom. Onaj ko nema pravednost od Boga na osnovu vere (Filib. 3,9), on takoe nema nikakvu nadu. Samo je Hristos u nama nada slave. (Koloanima 1,27) Galatima 5,6: Jer u Hristu Isusu niti obrezanje ima silu (mo), niti neobrezanje, nego vera koja kroz ljubav deluje. (prevod grkog teksta)

Duh ini da spasenje bude lako

121

Galatima Poslanica Komentari

Obrezanje ne moe nita da ostvari, kao ni neobrezanje. Vera, pak, koja deluje kroz ljubav, moe sve. Takva vera koja deluje kroz ljubav, postoji samo u Isusu Hristu. No, ta je to to stalno govori o delanju? Nita drugo nego Boji Zakon. Nijedan ovek nije u stanju da ga ispuni, u kakvom god stanju bio, ili kakvi god da su uslovi u kojima se on nalazi. Neobrezan ovek nema sile da dri Zakon, a obrezanje nema silu da ga osposobi za to. Jedan se moe hvaliti svojim obrezanjem, drugi pak, svojim neobrezanjem; meutim, obojica to ine bez ikakvog osnova. Princip vere iskljuuje svako hvalisanje Rimljanima 3,27. Kako jedino Hristova vera moe da ispuni pravednost Zakona, nema nikakvog mesta za na udeo u ovom delu, pa samim tim ni za isticanje onoga to smo mi uradili. Sve Hristu ja dugujem.3 Galatima 5,7-12: Dobro ste trali; ko vas je spreio da se ne pokoravate istini? To nagovaranje nije od onoga koji vas poziva. Malo kvasca ukiseli sve testo. Uveren sam za vas u Gospodu da neete nita drugo misliti. A ko vas buni snosie osudu, ma ko bio. Ako pak ja, brao, jo propovedam obrezanje, zato me jo gone? Sablazan krsta je u tom sluaju ukinuta. O da bi bili odseeni ti to vas bune. (kombinacija arni-Karadi)

Boji Zakon je istina Psalam 119,142. Braa u Galatiji poela su da mu se pokoravaju. U poetku su imali uspeha, ali kasnije su bili ometeni u svom napredovanju. Zato? Zato to nisu nastojali da ga dostigne verom, nego delima; spotakoe se na kamen spoticanja (Rimlj. 9,32). Hristos je put, istina i ivot, i u Njemu nema spoticanja. Savrenstvo Zakona je u Njemu, jer je Zakon Njegov ivot. Krst jeste, i uvek je bio simbol sramote. Raspee je znailo najsramotniju smrt za koju se znalo. Apostol kae da, ako on propoveda obrezanje (to jest, pravednost koja je od dela), sablazan krsta je u tom sluaju ukinuta (Gal. 5,11). Sablazan (sramota, uvreda) krsta sastoji se u priznanju ljudske slabosti i grenosti, kao i nesposobno3 Rei hrianske himne prim. prev.

122

sti da ovek uini bilo kakvo dobro. Uzimanje Hristovog krsta znai iskljuivu zavisnost od Njega, i to u svemu; to je krajnje ponienje za ljudski ponos. Ljudima se dopada da sebe zamiljaju kao nezavisne osobe. Ali, neka se propoveda krst, neka se obznani da u oveku nema dobra, i da sve dobro mora biti primljeno kao dar; videete da e se odmah neko uvrediti. Galatima 5,13.14: Jer vi ste, brao, pozvani na slobodu; samo neka ta sloboda ne bude povod ploti (ne bude na elju tjelesnu Karadi), nego ljubavlju sluite jedan drugome. Jer je sav zakon naao svoje ispunjenje u jednoj rei, u: Ljubi blinjega svoga kao samoga sebe.

Duh ini da spasenje bude lako

Prethodna dva poglavlja govore o ropstvu i zatoenitvu. Pre nego to je vera dola, bili smo zatvoreni pod grehom, dunici Zakonu. Hristova vera nas je oslobodila, ali sa slobodom je dolo i upozorenje: Idi i od sada vie ne grei (Jovan 8,11). Osloboeni smo od greha, a ne da bismo greili. Koliko njih ini greku kada je re o ovome! Mnogi iskreni ljudi zamiljaju da, kada smo u Hristu, slobodno moemo da ignoriemo Zakon i da mu prkosimo, zaboravljajui pri tom da je greh prestupanje Zakona 1. Jovanova 3,4. Sluiti telu znai initi greh, jer je stremljenje tela neprijateljstvo prema Bogu; jer se ne pokorava Boijem zakonu, niti moe (Rimlj. 8,7). Apostol nas upozorava da ne zloupotrebljavamo slobodu koju nam Hristos poklanja, kako krenjem Zakona ne bismo ponovo sebe doveli u ropstvo. Umesto toga, treba u ljubavi da sluimo jedan drugom, jer je ljubav ispunjenje Zakona. Hristos nam daje slobodu koju smo imali jo u vreme prvobitne vlasti. Zapamtite da je ovu vlast Bog dao itavom oveanstvu, i da su u Hristu svi uinjeni carevima. Ovo pokazuje da je jedino ljudsko bie nad kojim jedan hrianin sme da vlada, on sam. U Hristovom carstvu veliki je onaj ovek koji vlada svojim sopstvenim duhom. Kao carevi, mi svoje podanike nalazimo u delima stvaranja koja se nalaze na niem stupnju poretka, u prirodnim elementima, u svom telu, ali ne i u naim blinjima. Njima smo duni da sluimo. Treba da

123

Galatima Poslanica Komentari

imamo u sebi istu misao koja je bila u Hristu, dok je jo bio u carskim dvorima na nebu, u obliju Bojem, koja Ga je navela da uzme oblije sluge Filibljanima 2,5-7. Ovo je On potvrdio tako to je oprao noge uenicima, potpuno svestan injenice da je On njihov Uitelj i Gospod, da je doao od Boga i da se Bogu vraa Jovan 13,3-13. tavie, kada se svi iskupljeni sveti pojave u slavi, Sam Hristos e se opasati i posadie ih za trpezu, pa e pristupiti i sluie im. (Luka 12,37) U sluenju se nalazi najuzvienija sloboda u sluenju naim blinjima, u ime Isusovo. Onaj ko ini ovu najveu slubu (koja nije najvea po ljudskim merilima, jer je ljudi smatraju najniom), najvei je ovek u Bojim oima. Ovu slubu uimo od Hrista koji je Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima, jer kao takav, On je svima sluga i vri slubu koju niko ne eli, niti je u stanju. Sve Boje sluge istovremeno su i carevi. Ljubav je ispunjenje Zakona. Ljubav nije zamena za dranje Zakona, ve njegovo savrenstvo. Ljubav ne priinjava zla blinjemu; ljubav je, dakle, ispunjenje zakona (Rimlj. 13,10). Ako ko kae: volim Boga, a mrzi svoga brata, laa je; jer ko ne voli svoga brata koga je video, ne moe voleti Boga koga nije video (1. Jov. 4,20). Ako ovek voli svog blinjeg, onda mora biti da voli i Boga. Ljubav (je) od Boga, jer Bog je ljubav (1. Jov. 4,7.8). Dakle, ljubav je Boji ivot. Ako je taj ivot u nama i ako mu je doputeno da slobodno struji, Zakon e neminovno biti u nama jer Boji ivot predstavlja zakon za sva stvorenja. Po tom smo poznali ljubav, to je on poloio svoj ivot za nas; i mi smo duni da poloimo svoje ivote za brau. (1. Jov. 3,16) Ljubav je nesebinost. Ljubav je sluenje, injenje neega u korist drugih; stoga, je jasno da ljubav ne misli o sebi. Onaj koji istinski voli, on ne misli ni o emu drugom osim kako da bude na blagoslov drugima. Tako itamo: Ljubav dugo trpi, ljubav je dobra, ona ne zavidi, ljubav se ne hvali, ne nadima se (nije arogantna eng. prev), ne ponaa se nepristojno, ne trai svoje (ne insistira na svom miljenju eng. prev), ne ljuti se, ne uraunava (ne pamti zlo eng. prev) zlo. (1. Kor. 13,4.5) Na ovoj taki koja je od ivotnog znaaja, mnogi ine greku. Sreni su oni koji su otkrili u emu gree i koji su doli do razume-

124

vanja i praktinog iskustva istinske ljubavi. Ljubav ne trai svoje. Zbog toga samoljublje uopte nije ljubav, u onom pravom smislu rei. Ono je obian podli falsifikat. Ipak, mnogo toga to se u ovom svetu naziva ljubavlju, zapravo je samo ljubav prema sebi, a ne ljubav prema drugome. ak i ono to bi trebalo da je najvii oblik ljubavi za koju ljudi na zemlji znaju, ona vrsta ljubavi kojom je Bog predstavio Svoju ljubav prema Svom narodu ljubav izmeu mua i ene, ee je sebinost nego prava ljubav. ak i u naizgled dobrim brakovima koji doprinose bogatstvu i drutvenom poloaju suprunika, gotovo u svakom pojedinanom sluaju, strane u braku vie misle na sebe i svoju linu sreu, nego na sreu svog ivotnog saputnika. U onoj meri u kojoj postoji prava nesebina ljubav, u toj meri postoji i srea. To je lekcija koju ovaj svet sporo ui, naime, da se prava srea moe nai samo onda kada prestanemo da je traimo za sebe, poevi da usreujemo druge. Ljubav nikada ne prestaje. Ovde se nalazi jo jedan test koji otkriva da mnogo toga to se zove ljubav, u stvari to nije. Ljubav nikada ne prestaje. Koristi se re nikada u apsolutnom smislu. Ovde nema izuzetaka niti olakavajuih okolnosti. Ljubav ne zavisi od okolnosti. esto ujemo kako se neija ljubav hladi; meutim, to se nikada ne moe dogoditi s pravom ljubavlju. Ona je uvek topla, vazda iva i u pokretu, nita ne moe da zamrzne izvor ljubavi. Ljubav je apsolutno beskrajna i nepromenljiva, jednostavno zato to je ona Boji ivot. Nema druge prave ljubavi osim ljubavi Boje, pa je zato jedina mogunost da se prava ljubav ispolji meu ljudima, da se Boja ljubav izobilno izlije u njihova srca posredstvom Svetog Duha. Ponekad, kad se nekome izjavi ljubav, onaj kome se ljubav ukazuje pita: Zato me voli? Kad bi iko mogao dati razlog za ljubav! Ljubav je samoj sebi razlog. Ako bi onaj koji ljubi mogao da odgovori zato nekog voli, time bi pokazao da u stvari ne voli. ta god da navede kao razlog za svoju ljubav, taj razlog bi mogao da nestane, a s njim bi nestala i njegova tobonja ljubav. Meutim, ljubav nikada ne prestaje. Stoga, ljubav ne zavisi od okolnosti. Jedini odgovor koji se moe dati na pitanje zato neko voli, jeste: Zbog ljubavi. Ljubav ljubi, jednostavno, zato to je ljubav. Ona je kvalitet osobe koja voli, a opet, ta osoba voli zato to ima ljubav, bez obzira na karakter objekta njene ljubavi.

Duh ini da spasenje bude lako

125

Galatima Poslanica Komentari

Ova istina se najbolje vidi kada se vratimo nazad Bogu, izvoru ljubavi. On je ljubav. Meutim, nikakvo objanjenje Njegovog postojanja se ne moe dati. Najuzvienija ljudska predstava ljubavi je volim zato to sam voljen, ili zato to je predmet nae ljubavi ljubak. Ali, Bog voli i one koji su nisu ljupki (koji su neprivlani). On, dalje, voli i one koji Njega mrze. Jer smo i mi nekad bili nerazumni, nepokorni, lutalice, robujui raznim poudama i nasladama, provodei ivot u zloi i zavisti, omrznuti, mrzei jedan drugoga. A kad se pokaza dobrota i ovekoljublje Boga, Spasitelja naega, spasao nas je (Tit. 3,3-5). Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu nagradu imate? Zar ne ine to isto i carinici?... Budite dakle savreni kao to je savren Otac va nebeski. (Mat. 5,46.48). Ljubav ne ini zla blinjemu. Re blinji oznaava svakog ko stanuje blizu. Ljubav se, dakle, iri na sve i svakoga s kim doe u kontakt. Onaj ko voli, neizostavno mora da voli svakoga. S obzirom na to da ljubav ne ini zlo blinjem, oigledno sledi da hrianska ljubav (a druge ljubavi osim ove zaista nema, kao to smo to ve videli) ne odobrava ratove i borbe. Kada su vojnici pitali Jovana Krstitelja ta treba da ine da bi postali sledbenici Bojeg Jagnjeta na kojeg je Jovan ukazao, on im je odgovorio: Ne zlostavljajte nikoga (Luka 3,14). Jedan drugaiji prevod ove Jovanove zapovesti glasi: Ne zadajte nikome strah. Bio bi to veoma blag rat u kojem bi se primenjivala ova zapovest! Kada bi se neka vojska sastojala od hriana, pravih Hristovih sledbenika, oni bi, umesto da pucaju u neprijatelja, nastojali da saznaju ta je njihova potreba i pokuali da je zadovolje. Nego ako je tvoj neprijatelj gladan, nahrani ga; ako je edan, napoj ga; jer ako to ini, glava e mu goreti od srama. Ne daj da te zlo pobedi, nego ti pobedi zlo dobrim. (Rimlj. 12,20.21) Galatima 5,15-18: Ako se pak meusobno ujedate i izjedate, pazite da jedan drugoga ne istrebite. Nego velim: ivite u Duhu pa neete izvriti poudu ploti (elju tjelesnu Karadi). Jer plot (tijelo Karadi) udi protiv Duha, a Duh protiv ploti; ovo se jedno drugom protivi, da ne inite to biste eleli. Ako li vas Duh vodi, niste pod zakonom.

126

Pod uticajem loih savetnika, Galati su se udaljili od jednostavnosti vere i sami sebe doveli pod kletvu, a svoje due u paklenu opasnost. Jer jezik je vatra, svet nepravde; jezik se nalazi meu naim udovima, skrnavi sve telo i on zapaljuje ivotni tok (tok nae prirode, nae prirodne tenje eng. prev), a pakao njega pali (Jakov 3,6). Jezik je prodro vie ivota nego ma, jer ni ma nikad ne bi bio isukan, da nije bilo nemirnog jezika. Niko ga ne moe ukrotiti, osim Boga. On je to uinio u sluaju Galata ija su usta bila puna blagosiljanja i zahvalnosti; meutim, kakva je samo promena nastala! Kao rezultat kasnijih pouka koje su primili, oni su spali sa blagosiljanja na prepiranje. Umesto da govore tako da prosveuju i uzdiu jedan drugoga, oni su se prodirali meusobno. Kad u crkvi postoje prepirke i nesloga, budite sigurni da je tu Jevanelje izopaeno. Neka se niko ne hvali svojom pravovernou i vrstinom u veri, ako je sklon da se svaa ili ako moe da bude isprovociran da prihvati svau. Razdor i nesloga znaci su odvajanja od vere, ukoliko je ona ikad na tom mestu postojala. Poto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bogom posredstvom Gospoda naega Isusa Hrista (Rimlj. 5,1). Ne samo da smo u miru s Bogom, ve imamo mir zajedno s Njim Njegov mir. Dakle, ovo novo ubeenje koje je dovelo do borbe i meusobnog prodiranja korienjem jezika koji je bio zapaljen na nesvetoj vatri (tuem ognju), oigledno nije bilo od Boga koji ih je dozvao Jevaneljem. Samo jedan korak u stranu mogao je da dovede do konanog i velikog rascepa. Dva pruna puta mogu izgledati kao da idu paralelno jedan pored drugog. Ipak, oni se neosetno odvajaju, sve dok se toliko ne raziu da je njihov svretak na sasvim suprotnim stranama. Malo kvasca ukiseli sve testo (Gal. 5,9). Naizgled mala greka ma kakva da je, u sebi sadri klicu svih poroka. Jer ko sav zakon dri, a pogrei samo u jednom, kriv je za sve (Jakov 2,10). Samo jedan pogrean princip za koji je prionula naa volja, moe da uniti itav ljudski ivot i karakter. Male lisice kvare vinograde. Galatima 5,19-21: A telesna dela su poznata, to su: blud, neistota, raspojasanost, idolopoklonstvo, aranje, neprijateljstva,

Duh ini da spasenje bude lako

127

Galatima Poslanica Komentari svaa, pakost, srdnja, spletke, razdori, stranke, zavisti, pijanke, pirovanja, i ovima slina, za koja vam unapred govorim, kao to ranije rekoh, da oni koji tako ta ine nee naslediti carstva Boijeg. (kombinacija arni-Karadi)

Nije ba prijatan spisak, zar ne? Ali to nije sve, jer apostol dodaje: I ovima slina. Dobro je razmiljati o onome to se nalazi na ovoj listi i to povezati sa reima: Oni koji tako ta ine nee naslediti carstva Boijeg. Uporedite ovaj spisak sa onim koji je dao Gospod u Marku 7,21-23 gde je nabrojano ono to izlazi iznutra, iz srca ovekovog. Sve pomenuto prirodno pripada oveku. Sada uporedite oba spiska sa onim u Rimljanima 1,28-32 gde se pominje ono to su inili neznaboci, koji nisu hteli da zadre Boga u svojoj svesti, niti da Mu daju mesto u svom znanju. To je ono to ine svi koji ne poznaju Gospoda. Dalje uporedite sve tri liste greha sa listom koju iznosi apostol Pavle u 2. Timotiju 3,1-5 govorei o onome to e u poslednjim danima initi oni koji imaju samo oblije pobonosti. Moe se zapaziti da su svi ovi spiskovi manje-vie isti. Kad se ljudi okrenu od istine Jevanelja, koje je sila Boja koja spasava svakog ko veruje, oni neizbeno padaju pod vlast ovih greha. Nema razlike. Postoji samo jedno ljudsko telo (vidi 1. Korinanima 15,39) jer su svi stanovnici zemaljski potomci jednog para Adama i Eve. Greh je doao na svet kroz jednog oveka (Rimlj. 5,12 eng. prev). To znai, koji god greh da postoji na ovom svetu, on je zajedniki svakom telu. U planu spasenja nema razlike izmeu Judejina i Grka; jedan isti Gospod je nad svima, bogat za sve koji ga prizivaju (Rimlj. 10,12; vidi i Rimljanima 3,21-24). Nijedan ovek na svetu ne moe da se hvali i uzdie nad drugim, niti da prezire drugoga zbog njegovog grenog, poniavajueg stanja. Svaki uvid i spoznaja tue poronosti treba da nas ispunim aljenjem i stidom, umesto to nam daje povod da budemo samozadovoljni zbog svog superiornog morala u odnosu na bilo koga. To treba da nam bude samo podsetnik kakva je, zapravo, naa ljudska priroda. Dela koja se ispoljavaju u ivotu ovog ubice, onog pijanice, ili onog tamo bludnika to su dela naeg sopstvenog tela (nae sopstvene telesne prirode). Telo

128

oveanstva nema nita drugo u sebi osim ovih zlih dela koja su ve opisana. Neka telesna dela se, generalno gledano, prepoznaju kao veoma loa, ili bar nedostojna; druga se, pak, ocenjuju kao oprostiva, ako ne i kao vrline. Zapazite, meutim, rei i ovima slina, koje ukazuju na to da su sva nabrojana dela u svojoj sutini ista. Pismo nam kae da je mrnja isto to i ubistvo. Svako ko mrzi svoga brata ovekoubica je (1. Jov. 3,15). tavie, gnev je takoe ubistvo, kako to objanjava Spasitelj u Mateju 5,21.22. Zavist, koja je danas tako uobiajena, isto tako sadri u sebi i ubistvo. Ali ko zavist dri za neto greno? A o tome da se ovo zlo smatra krajnje grenim, nema ni govora. Naprotiv, ono se gaji i podstie u svim oblastima naeg drutva. Pa ipak, Boja re ga nepokolebljivo svrstava u isti red sa preljuboinstvom, bludnienjem, ubistvom i pijanstvom, za koje se kae da oni koji to ine nee naslediti Boje carstvo. Zar to nije zastraujue? Telo i Duh u sukobu. Telo i Boji Duh nemaju nieg zajednikog. Ovo se jedno drugom protivi, to jest, ponaaju se kao neprijatelji, jer deluju jedno naspram drugog, pri emu svaka strana udno eka priliku da slomi onu drugu. Telo je iskvareno. Ono ne moe da nasledi Boje carstvo, jer iskvareno4 ne moe da nasledi ono to je neiskvareno 1. Korinanima 15.50. Telo se ne moe obratiti. Ono mora da bude razapeto. Telesan um je neprijateljstvo protiv Boga, jer se ne pokorava bojem Zakonu, niti je u stanju. Zato oni koji su u telu ne mogu da ugode Bogu. (Rimlj. 8,7.8) Ovde lei tajna povratka Galata na stare grehe, ali i uzrok nevolja koje mnogi susreu na svom hrianskom putu. Galati su poeli u Duhu, ali su kasnije pomislili da telom mogu doi do savrenstva (3,3), to je isto tako nemogue kao i dotai zvezde ukopavanjem u zemlju. Toliko mnotvo ljudi eli da ini ono to je ispravno; meutim, oni se nisu potpuno i neopozivo potinili Duhu i zato ne mogu da ine ono to bi eleli. Duh se bori s njima i ima deliminu kontrolu, ili Mu se oni pokatkad sasvim potine, pa se u tim trenucima raduju bogatom iskustvu. Posle toga aloste Duha, dok telo jaa i stie prevlast,
4 U Vukovom i arnievom prevodu stoje rei raspadljivo i neraspadljivo, to uglavnom implicira smrtnost i prolaznost, dok Vagoner ovde podvlai grenost ljudske prirode, a smrt i raspadljivost su neminovne posledice ove grenosti koja proima celokupno telo, to jest, telesnu ljudsku prirodu prim. prev.

Duh ini da spasenje bude lako

129

Galatima Poslanica Komentari

a oni izgledaju kao i ostali ljudi. S vremena na vreme, um Duha (duhovni um) ih ponovo ponese (vidi Rimljanima 8,6); i tako, dvoumei se, oni su nestabilni na svim svojim putevima (vidi Jakov 1,8). Ovo je najnezgodnija pozicija u kojoj neko moe da se nae. Duh i Zakon. Ako li vas Duh vodi, niste pod zakonom (Gal. 5,18). Znamo, naime, da je zakon duhovan, a ja sam telesan, i kao takav prodan pod greh (Rimlj. 7,14). Telo i Duh su u neprijateljstvu; protiv rodova Duha, pak, nema Zakona (vidi Gal. 5,22.23). Prema tome, Zakon je protiv telesnih dela. Telesan um se ne pokorava Bojem Zakonu. Dakle, oni koji su u telu, ne mogu da ugode Bogu, nego su pod Zakonom. To je jo jedan jasan dokaz da biti pod Zakonom znai biti prestupnik. Zakon je duhovan. Zato su svi koje vodi Duh u potpunoj harmoniji sa Zakonom, a nikako pod njim. Ovde ponovo vidimo da taka fokusa nije treba li ili ne treba drati Zakon, ve kako ga izvravati. Galati su bili zavedeni laskavim uenjem da oni sami imaju snagu da to ostvare, dok je nebom imenovani apostol svim silama nastojao da im objasni da je Zakon mogue drati samo kroz silu Duha. Ista borba se moe videti kroz celo Pismo, u iskustvima koje je imao Avram, kao i u iskustvu samih Galata. Oni su poeli u Duhu, i dok su u Njemu nastavljali da hode, dobro im je ilo. Ali, im su sebe postavili namesto Duha, njihova dela su se pokazala kao potpuno suprotna Zakonu. Sveti Duh je Boji ivot; Bog je ljubav; ljubav je ispunjenje Zakona; Zakon je duhovan. Prema tome, ko god hoe da bude duhovan, mora se potiniti Bojoj pravednosti koja je posvedoena od Zakona, ali se moe zadobiti samo verom Isusa Hrista. Onaj koga vodi Duh, on mora drati Zakon, ne kao uslov za primanje Duha, ve kao neminovan rezultat posedovanja Duha. esto nailazimo na ljude koji se prikazuju kao veoma duhovni, sveti i voeni Duhom, do te mere da ne moraju da dre Zakon. Oni priznaju da ga ne dre, ali tvrde da ih Duh vodi i podstie da ine to to ine. Stoga, to ne moe biti greno, misle oni, ak i kad je suprotno Zakonu. Ovi ljudi ine uasnu greku, zamenjujui um Duha svojim sopstvenim telesnim umom. Oni su pomeali telo sa Duhom i tako sebe postavili na mesto koje pripada Bogu. Govoriti protiv Bojeg Zakona isto je to i govoriti protiv Duha. Oni su strano zaslepljeni i

130

trebalo bi da se mole: Otvori oi moje, da bih vidio udesa zakona tvojega. (Psalam 119,18) Galatima 5,22.23: A plod Duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, estitost, dobrota, vera, krotost, uzdrljivost; protiv ovakvih stvari nema zakona.

Duh ini da spasenje bude lako

Prvi rod Duha je ljubav, a ona je, takoe, i ispunjenje zakona. Potom slede radost i mir, jer opravdavi se verom imamo mir s Bogom, kroz Gospoda svojega Isusa Hrista... i ne samo to, nego se i radujemo kroz Gospoda svoga Isusa Hrista (Rimlj. 5,1.11). Hristos je pomazan Duhom Svetim (Dela 10,38), ili, kao to pie na drugom mestu, uljem radosti (Jevr. 1,9). Boja sluba je radosna dunost. Carstvo Boje sastoji se u pravednosti, i miru, i radosti u Duhu Svetome (Rimlj. 14,17). Onaj ko nije radostan u nematini i nesrei, podjednako kao u danima prosperiteta, jo uvek ne poznaje Gospoda kao to treba. Hristove rei vode u puninu radosti Jovan 15,11. Ljubav, radost, mir, dugotrpeljivost, strpljenje, ljubaznost, dobrota, vernost, blagost, uzdranje (samokontrola bukv. prev) to mora spontano da izlazi iz srca istinskog Hristovog sledbenika. Tu nema prisile. Meutim, ove dragocenosti ne postoje prirodno u nama. Za nas je prirodno da budemo ljutiti i ogoreni, umesto blagi i dugotrpeljivi, kada nam se neko suprotstavlja. Zapazite kontrast izmeu dela koja imaju poreklo u telu i rodova Duha. Prva dolaze prirodno; stoga, da bi se dobar rod pojavio, moramo se potpuno preobraziti u nova bia. Dobar ovek iz dobre riznice svoga srca iznosi dobro (Luka 6,45). Dobrota ne dolazi od oveka, ve od Hristovog Duha koji u oveku neprekidno ivi. Galatima 5,24: A Hristovi pripadnici su raspeli plot (tijelo Karadi) sa svim strastima i poudama.

Na stari ovek (je) raspet s njim, da bi greno telo bilo obesnaeno (uniteno eng. prev), da mi vie ne robujemo grehu. Jer

131

Galatima Poslanica Komentari

ko je umro oprostio se greha (Rimlj. 6,6.7). Ja sam sa Hristom raspet na krstu. Tako ne ivim vie ja, nego Hristos ivi u meni. A to sad ivim u telu, ivim verom Sina Boijeg, koji me je zavoleo i sebe predao za mene (Gal. 2,19.20 kombinacija arni-Karadi). Ovo je iskustvo svakog pravog deteta Bojeg. Ako je ko u Hristu novo je stvorenje (2. Kor. 5,17). On jo uvek ivi u telu; prema svemu to se spolja moe videti, on je isti kao i drugi ljudi. Ipak, on je sada u Duhu, a ne vie u telu. Rimljanima 8,9. On u telu ivi ivotom koji nije od tela, i telo vie nema vlast nad njim. to se telesnih dela tie, on je mrtav. telo je.... mrtvo poradi greha, ali je duh ivot poradi pravednosti. (Rimlj. 8,10) Galatima 5,25.26: Ako Duhom ivimo, Duhom i da hodimo. Ne budimo puni praznog slavoljublja, ne izazivajmo jedan drugoga, ne zavidimo jedan drugom.

Da li ima bilo kakve sumnje da je Pavle verovao u to da hriani ive u Duhu? Ni najmanje! Tu nema ni traga bilo kakvoj sumnji! Zato to ivimo u Duhu, obavezni smo da se pokoravamo Duhu. ovek moe da ivi jedino silom Duha, istog Onog koji se u poetku nadvijao nad bezdanom i stvorio red iz haosa. Duh Boji stvorio me je, i dah Svemoguega dao mi je ivot (Jov 33,4). Istim dahom su i nebesa stvorena Psalam 33,6. Boji Duh je ivot celog univerzuma. Duh je sveprisutnost Boja, Jer u njemu ivimo, i miemo se, i jesmo (imamo svoje postojanje eng. prev) (Dela 17,28). Zavisimo za ivot od Duha; otud moemo da hodimo u skladu (u korak) s Njim, i da budemo voeni Njime. To je naa umna sluba. (Rimlj. 12,1 eng. prev) Kako je udesan ivot koji je ovde opisan! Da ivi u telu, ali tako kao da je to telo zapravo Duh! Postoji prirodno telo, postoji i duhovno (telo)... Ali nije (bilo) prvo duhovno, nego prirodno, pa zatim duhovno (1. Kor. 15,44.46). Prirodno telo je ovo koje sada imamo. Duhovno telo e primiti svi istinski Hristovi sledbenici prilikom vaskrsenja 1. Korinanima 15,42-44.50-53. Ipak, u ovom ivotu, u ovom prirodnom telu, ljudi moraju biti duhovni, to jest, moraju da ive onako kao to e iveti kada dobiju duhovno telo. A vi niste u

132

telu, nego u Duhu, ako Duh Boiji stvarno obitava u vama. (Rimlj. 8,9 eng. prev) to je roeno od tela telo je, a to je roeno od Duha duh je (Jovan 3,6). Svojim prirodnim roenjem, mi nasleujemo sva zla nabrojana u ovom, petom poglavlju Poslanice Galatima, kao i ona ovima slina. Raamo se kao telesni; iskvarenost je vladajua snaga u nama. Novim roenjem, pak, nasleujemo puninu Boju, jer smo uinjeni uesnicima u Boijoj prirodi, izbegavi pokvarenost koja je prisutna na svetu kroz poudu (1. Petr. 1,4 eng. prev). Stari ovek koji je iskvaren zbog varljivih pouda (Efes. 4,22 eng. prev), razapet je, ili svuen, da bi greno telo bilo obesnaeno (uniteno eng. prev), da mi vie ne robujemo grehu. (Rimlj. 6,6) Dok ostajemo u Duhu i hodimo u Njemu, telo sa svojom poudom nema veu silu nad nama, nego to bi je imalo da smo stvarno mrtvi i sahranjeni u grobu. To onda znai da jedino Boji Duh pokree telo. Telo je jo uvek podlono pokvarenosti, jo uvek puno poude, i spremno da se pobuni protiv Duha; meutim, dokle god predajemo svoju volju Bogu, Duh dri telo pod kontrolom. Ako se kolebamo, ako se u svom srcu vraamo u Egipat5, ili postajemo samopouzdani, slabei tako svoju zavisnost od Duha, mi na taj nain ponovo zidamo ono to smo jednom poruili i vraamo se na svoje stare prestupe Galatima 2,18. Ali to tako ne mora da bude. Hristos ima vlast nad svakim6 telom (Jovan 17,2). On je pokazao Svoju sposobnost da ivi duhovnim ivotom u ljudskom telu. To je Re koja je postala telo. Bog koji se otkrio u telu. Bilo je to otkrivenje ljubavi Hristove koja prevazilazi nae saznanje, da budete ispunjeni do sve punoe Boije (Efes. 3,19). S ovim Duhom ljubavi i krotosti koji vlada u nama, neemo udeti za ispraznom slavom, niti emo izazivati jedni druge, ili zavideti jedan drugom. Sve zasluge e Bogu biti pripisane, i to e biti opte priznato, tako da niko nee imati volju da se hvali nad svojim blinjim. Duh ivota koji je u Hristu Hristov ivot besplatno je svima dat. Ko hoe neka uzme vodu ivota badava (Otkr. 22,17). I ivot
5 Egipat kao simbol ivota u fizikom i duhovnom ropstvu 2. Mojsijeva 20,2; Jovan 8,34 prim. prev. 6 U Vukovom prevodu stoji: Nad svakijem tijelom, a arni je preveo: Nad svakim ovekom prim. prev.

Duh ini da spasenje bude lako

133

Galatima Poslanica Komentari se javi, i videli smo ga, i svedoimo i objavljujemo vam veni ivot koji bee u Oca a nama (u nama eng. prev) se javi (1. Jov. 1,2). Hvala Bogu za njegov neiskazani dar. (2. Kor. 9,15)

134

6. Slava krsta
Povrni itaoci mogli bi da zakljue da postoji otar prelaz izmeu petog i estog poglavlja, i da se ovaj poslednji deo Poslanice bavi praktinom stranom duhovnog ivota, a da je pre toga re o teorijsko -doktrinalnom izlaganju. To je velika zabluda. Predmet ove Poslanice jasno se prepoznaje upravo u ovom zavrnom delu. Nema tu materijala koji bi bio povod za doktrinalne rasprave, ve naprotiv, samo nastojanje da se svako neslaganje prekine, time to se itaoci upuuju na potinjavanje Duhu. Cilj ovog poglavlja, kao i cele Poslanice, jeste da se oni koji gree protiv Boga poprave, tako to e se vratiti Njegovoj slubi, ali u novom Duhu, bez obzira na svoje sopstvene slabosti. Sve rasprave koje su navodno sadraj prethodnih poglavlja Poslanice Galatima, predstvaljaju samo iznoenje injenice da se dela telesna, koja su greh, mogu izbei jedino posredstvom obrezanja Hristovim krstom slubom Bogu u Duhu, bez imalo pouzdanja u telo. Galatima 6,1: Brao, ako se ko i zatekne u kakvom prestupu, vi duhovni ljudi ispravite takvoga u duhu krotosti, uvajui samoga sebe da i ti ne bude iskuan.

Kad ljudi ponu sebe da opravdavaju i da se izdaju za pravednike, ponos, hvalisanje i kriticizam utiru put otvorenoj svai. Tako je bilo i sa Galatima, i tako e biti uvek i sa svima. Ne moe drugaije. Svako ponaosob ima svoje poimanje Zakona. Mislei da je dobio opravdanje putem Zakona, ovek sputa ovo uzvieno Merilo na nivo svog ogranienog uma, zamenjujui ga sobom, i tako on sam postaje merilo za druge. Ako njegovo kritiko oko zapazi nekoga ko se ne ponaa u skladu s njegovim pravilom, on smesta preduzima korake da se razrauna s prestupnikom. Samopravednici sebe smatraju uvarima svoga brata, tako to ga uvaju podalje od svog drutva, kako sami ne bi bili uprljani u kontaktu s njim. U otroj suprotnosti s ovakvim duhom, koji je najdominantniji u crkvi, stoje rei podsticaja kojima

135

Galatima Poslanica Komentari

zapoinje ovo poglavlje. Umesto da ih lovimo u grekama kako bismo ih osudili, mi treba da lovimo grenike da bismo ih spasavali. Bog je rekao Kainu: Ako dobro ini, nee li biti prihvaen? Ako, pak ne ini dobro, greh ui na vratima, spreman da skoi, sa eljom da te potini, zato ti mora nad njim da vlada (1. Mojs. 4,7 kombinacija engleskih prevoda KJV-Viklif-The Message). Greh je grabljiva zver koja u tajnosti vreba, traei svaku priliku da skoi i nadvlada onoga ko je neoprezan. On nas eli, ali nama je data sila da vladamo nad njim. Stoga neka ne caruje greh u vaem smrtnom telu (Rimlj. 6,12). Ipak, mogue je (ne i nuno) da i oni najrevniji budu nadvladani. Deice moja, piem vam ovo da vi ne zgreite; ali, ako ko i zgrei, imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista, pravednika; on je rtva pomirenja za nae grehe (on oia grehe nae Karadi), i ne samo za nae nego i za grehe celoga sveta (1. Jov. 2,1.2 arni-KJV). Dakle, ako se neko i spotakne, on mora biti ponovo prihvaen, a nikako ne potiskivan sve dalje. Gospod opisuje Svoje delo slikom pastira koji trai zalutalu ovcu. Delo Jevanelja line je prirode. ak i kada ga hiljade njih prihvataju u samo jednom danu, kao rezultat propovedanja u sili, njegov uspeh se moe pripisati tome to re deluje na svako srce ponaosob. Kada propovednik govori pred hiljadama ljudi, obraajui se svakom pojedinano i lino, on tada radi Hristov posao. Dakle, ako ovek padne nadvladan grehom, ispravite ga i prihvatite u duhu krotosti. Niije vreme nije tako dragoceno da bi se smatralo izgubljenim, ako je posveeno spasavanju samo jedne due. Neke od najslavnijih i najvanijih istina koje su zabeleene, poto su izale iz Hristovih usta, bile su upuene samo jednom sluaocu. Dobar je pastir onaj ko se brine za usamljene jaganjce u stadu i neguje ih. Jer Bog bjee u Hristu, i svijet pomiri sa sobom, ne primivi im grijeha njihovijeh (ne raunajui njihove grehe, ne koristei te grehe protiv poinioca eng. prev) , i metnuvi u nas rije (poruku eng. prev) pomirenja (2. Kor. 5,19 Karadi). On Sam je u Svom telu nosio grehe nae (1. Petr. 2,24 eng. prev); nije ih pripisao nama, nego ih je sve preuzeo na Sebe. Odgovor blag utiava gnjev (Prie 15,1). Hristos nam dolazi s blagim reima, bez grubog kritikovanja, i tako nas zadobija. Poziva nas da Mu doemo i kod Njega

136

naemo odmor, da svoj teak ropski jaram koji nas satire i razdrauje, zamenimo Njegovim koji je lak za noenje. Svi hriani su jedno u Hristu Predstavniku oveka. Zato kakav je on, takvi smo i mi na ovom svetu (1. Jov. 4,17). Hristos je na ovom svetu bio primer onoga to ovek moe i treba da bude, i to e njegovi pravi sledbenici biti, kada Mu se potpuno posvete. Svojim uenicima On kae: Kao to je Otac poslao mene, i ja aljem vas (Jovan 20,21). Da bi zavrili ovaj posao, On ih je obukao u Svoju sopstvenu silu, posredstvom Svetog Duha. Bog, naime, nije poslao Sina u svet da sudi svetu, nego da se svet spase njegovim posredstvom (Jovan 3,17). Dakle, ni mi nismo poslani da osuujemo, nego da spasavamo. Otuda zapovest: Ako se ko i zatekne u kakvom prestupu (ako koga greh nadvlada), vi duhovni ljudi ispravite (ponovo prihvatite, vratite eng. prev) takvoga. Ovo se ne sme ograniavati samo na one koji su s nama zajedno u crkvi. Mi smo, kao Hristovi ambasadori, poslani da preklinjemo ljude da se pomire s Bogom 2. Korinanima 5,20. Ne moe se nai uzvienija sluba od ove, ni na nebu ni na zemlji. Hristov ambasador moe da bude ak i ona osoba koja je u ljudskim oima najnia i najprezrenija, ako je pomirena s Bogom. Vi duhovni. Samo takvi su pozvani da vrate i isprave one koji su zastranili. Niko drugi to nije u stanju. Sveti Duh mora da govori kroz ljude koji su pozvani da nekog ukore. To je Hristov posao, a ovek moe da bude Njegov svedok samo ako kroz njega deluje sila Svetog Duha. Nije li, u tom sluaju, re o velikoj umiljenosti i drskosti kod onoga ko ide da ispravi brata? Zar to nije isto kao da tvrdi za sebe da je duhovan? Zaista nije lako nijednom palom oveku da stoji namesto Hrista, i da se u Njegovo ime obraa drugom palom oveku. Boji plan je da svako treba na sebe da pazi. uvajui samoga sebe da i ti ne bude iskuan. Pravilo koje je ovde izneto, ima za cilj da dovede do oivljavanja crkve. Kada se desi da neko padne u greh, dunost ostalih nije da o tome odmah izveste nekoga, pa ak ni da sami odmah pou kod onoga ko je zastranio, ve da sebi postave pitanje: Kako ja stojim? Da ne greim i ja u toj istoj stvari, ili u neemu to je isto takvo zlo? Nisam li moda neim doprineo da moj brat ili sestra posrnu? Hodim li

Slava krsta

137

Galatima Poslanica Komentari u duhu, tako da mogu da nju ili njega ispravim, a ne da ga oteram jo dalje? Ovakvo postupanje dovelo bi do potpune reformacije u crkvi. Lako bi se moglo desiti da, dok ostali nastoje da dou u stanje kada e biti spremni za posetu onome ko je otvoreno zgreio, za to vreme i on sam bude izbavljen iz zamke avola. Dajui smernice o tome kako da se postupa sa onim ko je prestupio (vidi Matej 18,5-18), Spasitelj je rekao: Zaista, kaem vam, to god sveete na zemlji bie svezano na nebu, i to god razreite na zemlji, bie razreeno na nebu (stih 18). Da li ovo Boje obeanje znai da e za Njega biti obavezujua svaka odluka koju donese bilo koja grupa ljudi koja sebe naziva Bojom crkvom? Naravno da ne znai. Nita to se na zemlji dogaa ne moe da promeni Boju volju. Dve hiljade godina duga istorija hrianske crkve obiman je zapis, pun greaka i zabluda, samovelianja i postavljanja ovekovog Ja namesto Boga. ta je, onda, Hristos mislio? Tano ono to je i rekao. Njegovo uputstvo podrazumeva crkvu koja je duhovna, ispunjena duhom krotosti, svako ko govori, to ini kao da govori... rei Boje (Boja proanstva eng. prev) (1. Petr. 4,11). Samo Hristova re treba da je u srcu i ustima svih onih koji ispravljaju grenika. Ako je to sluaj onda sledi da je sve to se svee na zemlji, sigurno ve svezano na nebu, poto Boja re na nebu oduvek vai. Meutim, ovo ne vai kada se Pismo dosledno ne uvaava, u slovu i u duhu. Galatima 6,2: Hristov Zakon ispunjen je noenjem tueg bremena zato to je zakon Hristovog ivota noenje tereta. On bolesti nae nosi i nemoi nae uze na se. Ko eli da ispuni Njegov Zakon, mora da ini isto delo za one koji su posrnuli i lutaju. Zato bjee duan u svemu da bude kao braa... Jer u emu (i sam) postrada i iskuan bi, u onome moe pomoi i onima koji se iskuavaju (Jevr. 2,17.18 Karadi). On zna ta znai biti do krajnosti kuan, i zna kako se pobeuje u kuanju. Iako nije znao greha, Bog (Ga) je uinio grehom za nas, Nosite bremena jedan drugoga, pa ete tako ispuniti Hristov zakon.

138

da mi u njemu postanemo pravednost Boija (2. Kor. 5,21). On je poneo svaki od naih greha i priznao ih pred Bogom kao da su lino Njegovi. Na isti nain On i nama pristupa. Umesto da nas prekoreva zbog naeg greha, On nam otvara Svoje srce i govori nam kako je propatio, podnosei iste tegobe, bol, tugu i sramotu. Tako On zadobija nae poverenje. Kad znamo da je i On proao kroz isto iskustvo, da se spustio do najveih dubina, spremni smo da Ga sluamo dok nam govori o putu izbavljenja, jer znamo da govori iz linog iskustva. Prema tome, najvanija stvar u spasavanju grenika je da se predstavimo kao oni koji su jedno s njima. Priznanjem svojih sopstvenih greaka, mi spasavamo druge. ovek koji smatra da je bez greha nije osoba koja e vratiti grenika. Ako kaete nekom koga je greh nadvladao: Kako si, za ime sveta, uopte mogao da uini tako neto? Ja u svom ivotu nikad nisam uinio nita slino! Ne vidim kako iko ko ima imalo samopotovanja, moe tako da postupi onda bi mnogo bolje bilo da ste ostali kod kue. Bog je izabrao jednog, ali samo jednog fariseja, i uvrstio ga meu apostole. On nije dobio zadatak da bilo gde ide, pre nego to je shvatio da je grenik, i to najvei od svih. Poniavajue je priznati greh, ali put spasenja je put krsta. Samo preko krsta je Hristos mogao da postane Spasitelj grenika. Ako hoemo da uestvujemo u Njegovoj radosti, moramo s Njim zajedno da pretrpimo isti prezreni krst. Zapamtite ovu istinu: samo priznajui sopstvene grehe, moemo da spasemo druge od njihovih greha. Jedino tako moemo da im pokaemo put spasenja; jer onaj ko priznaje grehe svoje, dobija oienje od njih, pa moe i druge da dovede do izvora oienja. Galatima 6,3.4: Jer ako ko misli da je neto, a nije nita, zavarava samoga sebe. A svako neka ispituje svoje delo, pa e tada samo pred sobom imati hvalu, a ne pred drugim.

Slava krsta

Obratite panju na rei: A nije nita. Ne kae da ne treba da mislimo da smo neto, sve dok zaista ne postanemo neto. Ne, ovde je jednostavno konstatovano da smo mi nita. Pred Gospodom su nita

139

Galatima Poslanica Komentari

ne samo pojedinci, nego itavi narodi. Ako ikada pomislimo za sebe da smo neto, onda varamo sami sebe. Mi to esto i inimo, kvarei na taj nain Boji posao. Ne zaboravite Hristov Zakon. Iako je bio sve, ispraznio je Sebe (Filib. 2,7 neki eng. prevodi), da bi Boje delo moglo da se izvri. Sluga nije vei od svog gospodara (Jovan 13,16). Samo je Bog velik. Svaki je ovek, ak i kad najbolje stoji, nitavan (Psalam 39,5 eng. prev). Samo je Bog istinit, a svaki je ovek laa. Kad priznamo ovo i ivimo sa tom sveu, mi smo u poloaju gde Boji Duh moe da nas ispuni, tako da Bog moe da radi kroz nas. ovek greha je onaj ko uzdie sebe (2. Sol. 2,3.4. eng. prev). Boje dete je, pak, onaj ko se ponizi. Galatima 6,5: Da li ovo protivrei stihu 2? Nipoto. Kada nam Pismo nalae da nosimo bremena jedan drugoga, ono ne kae da svoj teret bacamo na drugoga. Svako mora da baci svoje breme na Gospoda Psalam 55,22. On nosi teret celog oveanstva, i to ne kao mase, ve teret svakog pojedinca od kojeg se oveanstvo sastoji. Ne bacamo svoje terete na Njega tako to ih obuhvatimo svojim rukama, ili mislima, i onda ih odbacimo od sebe, tako da padnu na Onoga koji stoji na izvesnoj udaljenosti od nas. To se nikad ne moe postii. Mnogi su pokuavali da se oslobode svog tereta greha i bola, brige i tuge, ali nisu u tome uspeli. Oseali su kako im se ovaj teret ponovo vraa, kotrljajui se kao ogromna grudva pravo na njihovu glavu i svaki put tei nego ikad pre, sve dok zbog toga nisu skoro potpuno potonuli u oajanje. U emu je bila greka? Jednostavno, u sledeem: Hrista su doivljavali kao nekog ko je na odreenoj razdaljini od njih, i oseali su da sami moraju da premoste taj prazan prostor. To je nemogue. ovek koji je bez snage ne moe da baci svoje breme ni za duinu svoje ruke. Mi neemo znati ta je odmor od tekog bremena, sve dotle dok Gospoda drimo udaljenog od nas, makar i za duinu ruke. Kada Onoga ija se sila vidi u svakom pokretu, priznamo kao nau jedinu potporu i na ivot, i kad, priznavi na taj nain da smo mi sami po sebi nita, nestaSvako e, naime, nositi svoje breme.

140

nemo iz sopstvenog vidokruga, tada smo svoj teret poloili na Hrista. On zna ta treba uiniti s njim. Upregnuti zajedno s Hristom, uiemo od Njega kako se nose tereti drugih. ta emo onda sa noenjem sopstvenog tereta (stih 5)? Boanska sila je ta to dejstvuje u nama i nosi breme! Ja sam s Hristom raspet: ipak ivim, ali ne ja, nego Hristos u meni ivi (Gal. 2,20 eng. prev). To sam ja, ali ipak, nisam ja, nego Hristos. Sada sam shvatio tajnu! Neu vie da druge optereujem priom o svojim teretima, nego u sam da ih nosim; ali ne ja, nego Hristos u meni. Ima jo mnogo ljudi u ovom svetu koji nisu nauili ovu Hristovu lekciju, da svako Boje dete uvek ima posao koji ga eka da nosi bremena drugoga. Svoj sopstveni teret on e poveriti Gospodu. Nije li to divno kad ima Onoga ko je silan (vidi Isaija 28,2), da uvek nosi tvoje breme? Ovu lekciju smo nauili iz Hristovog ivota. On je proao inei dobro, jer je Bog bio s Njim. Teio je alosne, zavijao ranjene u srcu, leio sve koje je avo muio. Niko ko je Njemu doao da se poali na svoju muku, ili bolest koja ga je kinjila, nije bio otputen bez olakanja. Ovo je bilo da se ispuni to je rekao prorok Isaija: On uze nae slabosti i ponese bolesti. (Mat. 8,17) A kad no mnoge poalje u postelju, On bi esto naao neku goru, ili kakvu umu, gde je u zajednici s Ocem, kroz kojeg je iveo, dobio novu ivotnu snagu, sada za sopstvenu duu. Svako neka ispituje svoje delo. Ispitajte sami sebe da vidite jeste li u veri (drite li se vere), proverite sami sebe. Zar ne shvatate da je Hristos u vama? osim ako zaista niste izdrali proveru! (2. Kor. 13,5 eng. prev). On je bio razapet u slabosti, ali je iv silom Boijom; jer smo i mi slabi u Njemu, ali meu vama (imajui posla s vama bukv. prev) biemo ivi s njim silom Boijom (2. Kor. 13,4 eng. prev). Ako nam dakle, naa vera posvedoi da je Hristos u nama (a vera e nam dokazati samo ono to je stvarna injenica), onda imamo radost u nama samima, a ne u nekom drugom. Radujemo se u Bogu, kroz naeg Gospoda Isusa Hrista, i naa radost ne zavisi ni od jedne druge osobe na svetu. ak i ako svi padnu i obeshrabre se, mi moemo da stojimo, jer Ipak stoji vrsti temelj Boiji Hristos. (2. Tim. 2,19) Zato, neka ne bude zadovoljan time to se oslanja na nekog drugog, niko ko sebe naziva hrianinom. ak i ako je najslabiji od najsla-

Slava krsta

141

Galatima Poslanica Komentari

bijih, neka bude onaj ko nosi breme, saradnik Hristov, nosei u Hristu, tiho i bez albi, svoj sopstveni, kao i teret svojih blinjih. On moe da se potrudi i da otkrije neke od tereta koji pritiskaju njegovog brata, koji ih isto tako nosi ne alei se, i da mu olaka, a drugi e se ugledati na ovaj primer. Tako e radost slabih biti iskazana reima: Jer mi je sila i pjesma Gospod Bog, on mi bi spasitelj. (Is. 12.2) Galatima 6,6: Nema sumnje da se ove rei u prvom redu odnose na materijalnu potporu. Ako se neko potpuno posveti slubi Rei, oigledno je da sredstva neophodna za njegovo izdravanje, moraju doi od onih koji imaju korist od te slube i koji se ue. Meutim, to ni na koji nain ne iscrpljuje znaenje stiha. Onaj ko se poduava u Rei, mora sa svojim uiteljem da deli sva dobra. Uzajamna pomo je tema ovog poglavlja. Nosite bremena jedan drugoga. ak i uitelj koji se izdrava od priloga onih koji se poduavaju, mora da koristi svoj novac tako da njime pomae druge. Hristos i apostoli, koji nisu nita imali od materijalne svojine jer je sam Hristos bio siromaniji od najsiromanijih, a Njegovi uenici su sve ostavili da bi Ga sledili ipak su odvajali za siromahe od svojih skromnih zaliha Jovan 13,29. Kad su uenici rekli Isusu da otpusti gladno mnotvo, kako bi ljudi mogli da kupe sebi hranu, On im je odgovorio: Ne treba da idu; dajte im vi da jedu (Mat. 14,16). On se nije alio s njima. Mislio je ono to je rekao. Znao je da oni nemaju nita da ponude tom mnotvu. Ali, oni su u stvari imali onoliko koliko je On imao. Oni nisu uviali silu Njegovih rei, pa je zato On morao da uzme hleb u Svoje ruke i da ga deli uenicima; tako su zaista oni nahranili gladan narod. Rei koje im je uputio, znaile su da oni treba da ine tano ono to je On uinio. Koliko nas je samo puta na nedostatak vere u Hristovu re, spreio da uinimo dobro i podelimo ono to imamo (vidi Jevrejima 13,16), to bi predstavljalo rtvu koja je Bogu ugodna. Kako uitelji ne dele samo Re nego i materijalna dobra, tako i oni koji se poduavaju u Rei ne treba da ograniavaju svoju dareljiA koji se ui rei, neka sa svojim uiteljem deli sva dobra.

142

vost samo na materijalna dobra. Pogreno je smatrati da propovednici Jevanelja nikad nemaju potrebu za duhovnim osveenjem ili da ga ne mogu dobiti od najslabijeg lana stada. Niko ne moe rei koliko je dua jednog uitelja ohrabrena svedoanstvom (ispoljavanjem) vere i radosti u Gospodu, koje dolazi iz usta onih koji su sluali re. Ne radi se samo o tome da uitelj uvia kako njegov rad nije bio uzalud. Izreeno svedoanstvo ne mora da ima ikakve veze sa onim to je on konkretno inio. Meutim, iskustvo jedne due koja iznosi smerno i radosno svedoanstvo o onome to je Bog za nju uinio, esto e za uitelja znaiti ono neophodno osveenje, koje e on, potom, utkati u svoje propovedanje Rei, i na taj nain osnaiti stotine dua koje ga sluaju. Galatima 6,7.8: Ne varajte se, Bog se ne da ismejavati. Jer to ovek seje, ono e i njeti: ko seje u svoju plot (telo Karadi) od ploti e njeti pogibao, a ko seje u Duha od Duha e njeti veni ivot.

Slava krsta

Ovo je saeto izneta istina, koja se ne bi mogla bolje pojasniti nikakvim dugakim govorima. etva, a to je kraj sveta, otkriva da li je seme bilo kukolj ili ito. Sijte pravdu, eete milost; orite krevinu, jer je vrijeme da traite Gospoda, da bi doao i podadio vam pravdom (Osija 10,12). Ko se uzda u svoje srce, bezuman je (Prie 28,26); a podjednako bezuman je i onaj ko se uzda u drugog oveka, kao to kae Osija 10,13: Oraste bezbonost, este bezakonje, jedoste plod od lai; jer si se pouzdao u svoj put, u mnotvo svojih junaka. Da je proklet ovjek koji se uzda u ovjeka i koji stavlja tijelo sebi za miicu, bilo da je njegovo, ili telo nekog drugog oveka; Blago ovjeku koji se uzda u Gospoda i kome je Gospod uzdanica. (Jer. 17,5.7) Sve to je trajno dolazi od Duha. Telo je iskvareno i ono kvari sve ostalo. Onaj ko se povodi samo za sopstvenom ugodnou, zadovoljavajui elje tela i uma, ponjee izopaenost i smrt. Ali Duh je ivot poradi pravednosti (Rimlj. 8,10), i onaj ko slua samo um Duha, ponjee venu slavu. Jer ako po telu ivite, umreete; ako

143

Galatima Poslanica Komentari

pak Duhom umorite telesna dela, iveete (Rimlj. 8,13). Divno! Ako ivimo, umreemo; ako umremo, iveemo! Ovo je Hristovo svedoanstvo: Ko hoe da spase svoj ivot izgubie ga; a ko izgubi svoj ivot mene radi nai e ga. (Mat. 16,25) Ovo ne znai da emo izgubiti svaku radost u ovom ivotu. To nije ivot neprekidnog liavanja i pokore, ispunjen odricanjem od onoga za im udimo, radi neega to emo kao zamenu dobiti u budunosti. Ove rei ne znae da e na sadanji ivot biti iva smrt, jedna dugotrajna agonija. Daleko od toga! To je surova i pogrena ideja o hrianskom ivotu, ivotu koji se nalazi u smrti. Ne! Ko god dolazi Hristu i pije od Duha, on ima u sebi izvor vode koja uvire u (koja se pojavljuje kao eng. prev) veni ivot (Jovan 4,14). Radost venosti je neto to on ve sad poseduje. Njegova je radost potpuna i ne smanjuje se iz dana u dan. On je prezadovoljan izobiljem Bojeg doma (vidi Psalam 36,8), i pije iz reke sladosti Boje. On ima sve za im udi, jer njegovo srce i telo trae samo Gospoda u kome je savrena punina. Nekad mu se inilo da vodi ivot, ali sada uvia da je to samo bilo neprekidno pribliavanje grobu, jami u kojoj se sve raspada. Tek sad on poinje stvarno da ivi, a radost tog novog ivota neiskazana je i prepuna slave (1. Petr. 1,8 eng. prev). Njegova pesma je: Niko sem Hrista ne moe da nasiti, spram Njegovog imena drugo ime ta je?! Samo sam u Njemu ja naao ljubav, Venu sreu, ivot i radost to traje!

Prepredenjak uvek, po prirodi stvari, trai da se doepa najvreg poloaja. Zato, gde god su bogata obeanja data vernicima, sotona nastoji da ih izvrne, tako da ona postanu izvor obeshrabrenja. Shodno tome, on je mnoge naveo da veruju kako rei: Ko seje u svoju plot od ploti e njeti pogibao, zapravo znae da oni moraju celokupan svoj ivot, ak i nakon nanovog roenja, da podrede patnji zbog svog preanjeg ivota u grehu. Neki su ak prihvatili ideju da e i u venosti morati da nose oiljke svojih starih greha, tvrdei: Ja se ne mogu nadati da u ikad da postanem ono to bih bio, da nisam nikada zgreio.

144

Kakvu ljagu to baca na Boju milost i iskupljenje u Isusu Hristu! To nije sloboda koju nam Hristos daje. Podstaknuti smo sledeim reima: Kao to ste, naime, nekad dali svoje udove da slue neistoti i bezakonju za upranjavanje bezakonja, tako sada dajte svoje udove da slue pravednosti na osveenje (Rimlj. 6,19). Ali ako bi neko, ko je sebe na ovaj nain predao na posveenje, morao uvek da bude osujeen zbog svojih loih navika u prolosti, to bi bio dokaz da je sila pravednosti manja od sile greha. Meutim, Boja milost je velika kao nebesa. Imamo primer oveka koji je zbog svojih velikih greha bio osuen na doivotnu robiju. Nakon nekoliko godina izdravanja kazne, on dobija pomilovanje i biva puten na slobodu. Nakon izvesnog vremena sreemo istog oveka sa tekom olovnom kuglom vezanom za njegovu nogu elinim lancima, i posmatramo kako se zbog okova teko kree. ta je sad ovo?, pitamo ga u udu. Zar ti nije poklonjena sloboda? Jeste, odgovara on, slobodan sam, ali moram da nosim ove okove da bi me podseali na moje ranije zloine. Svaka molitva koju nadahnjuje Sveti Duh, predstavlja Boje obeanje. Jedna od najdirljivijih je: Grijehova mladosti moje, i mojih prijestupa ne pominji; po milosti svojoj pomeni mene, radi dobrote svoje, Gospode! (Psalam 25,7) Kad nam Bog oprosti i zaboravi nae grehe, On nam daje takvu silu da ih nadalje izbegavamo, da smo poput onih koji nikada nisu zgreili. Darovana (su nam) skupocena i najvea obeanja, da pomou njih postanete uesnici u Boijoj prirodi, poto izbegnete pokvarenost koja poudom vlada u svetu (2. Petr. 1,4). ovek je pao zbog toga to je jeo od drveta poznanja dobra i zla. Jevanelje predstavlja takav otkup iz ovog pada, da su sve uspomene na greh izbrisane. Iskupljeni sada znaju samo za dobro, kao Hristos koji greha nije znao. Oni koji seju u telo, od tela e ponjeti iskvarenost, kao to smo svi ve iskusili. A vi niste sasvim u telu, nego u Duhu, ako Duh Boiji stvarno obitava u vama (Rimlj. 8,9). Duh ima mo da nas oslobodi od greha koji su od tela, kao i od svih njihovih posledica. Hristos (je) zavoleo Crkvu i samoga sebe predao za nju, da je posveti, oistivi je vodenim kupanjem i reju, da sam sebi postavi slavnu

Slava krsta

145

Galatima Poslanica Komentari Crkvu, koja nema mrlje, ni bore, ili tako to, nego da bude sveta i neporona (Efes. 5,25-27). Njegovom ranom mi smo se izleili. Uspomena na greh, ali ne na onaj lini, postojae kroz svu venost u oiljcima koji se nalaze na Hristovim rukama, nogama i Njegovom bedru. To su znaci naeg potpunog i savrenog iskupljenja. Galatima 6,9: Mi se tako lako umaramo kad inimo dobro, ako ne gledamo na Hrista. Traimo predah jer stalnu obavezu da inimo dobro doivljavamo kao suvie veliki pritisak. Meutim, to je tako samo ako nismo sasvim nauili ta je radost u Gospodu, snaga koja nas krepi i uva od zamora. Ali koji se nadaju Gospodu (koji ekaju Gospoda eng. prev), dobijaju novu snagu, podiu se na krilima kao orlovi, tre i ne sustaju, hode i ne more se. (Is. 40,31) Ovo se odnosi, to i sam kontekst pokazuje, ne samo na odupiranje iskuenju u naem sopstvenom telu1, nego i na pomaganje drugima. Ovu lekciju moramo nauiti od Hrista, kome Nee... dosaditi, niti e se umoriti, dokle ne postavi sud na zemlji (Is. 42,2). U Njegovom pristupu nita se ne menja i pored toga to mnogi koje je oslobodio nikad nisu pokazali ni najmanji znak zahvalnosti. On je doao da ini dobro, a ne da Ga drugi zbog toga cene. Zato, Izjutra sij sjeme svoje i uvee nemoj da ti poivaju ruke, jer ne zna ta e biti bolje, ovo ili ono, ili e oboje biti jednako dobro (Prop. 11,6). Ne moemo znati koliko emo ponjeti, niti od kojeg posejanog semena e dospeti rod. Neko seme moe da padne i pored puta i da bude ugrabljeno pre nego to uspe da pusti koren; drugo e moda pasti na kamenitu podlogu gde e uvenuti, a opet, trea vrsta moe zavriti meu trnjem koje e je uguiti. Meutim, jedno je sigurno, a to je da sejaa eka etva. Ne znamo da li e nam ona doi od onoga to smo posejali ujutro ili, pak, od semena koje smo bacili na zemlju uvee, ali nije mogue da obe setve podbace. Jedna e sigurno doneti rod, a moda i obe.
1 Ovde bi se moglo prevesti i kao: ...odupiranje iskuenju koje dolazi iz naeg sopstvenog tela prim. prev.

I ne malaksavajmo inei dobro; jer emo u svoje vreme njeti ako ne klonemo.

146

Nije li nam ovo dovoljno ohrabrenje koje pomae da se ne umaramo inei dobro? Zemljite moe da izgleda jadno, sezona moe da bude jedna od onih koje ne obeavaju mnogo, izgledi za etvu sasvim mravi. Tada emo verovatno doi u iskuenje da pomislimo da je sav na rad uzalud. Nije tako! Jer emo u svoje vreme njeti ako ne klonemo. Stoga, brao moja draga, budite vrsti, nepokolebljivi, uvek bogati u delu Gospodnjem, znajui da va trud nije bez ploda u Gospodu. (1. Kor. 15,58) Galatima 6,10: Po ovim reima zakljuujemo da apostol govori o materijalnoj pomoi, jer nam ne treba nikakva posebna zapovest da propovedamo Re onima koji ne pripadaju domu vernih. Njima pre svega treba da se propoveda. Meutim, prirodna je tenja kaem prirodna, a ne duhovna da svoje dobroinstvo ograniimo na one koje nazivamo zaslunima. Mnogo sluamo o zaslunim (dostojnim) siromasima. Ali, svi smo mi nedostojni da primimo i najmanji od Bojih blagoslova. Ipak, On neprekidno izliva Svoje blagoslove na nas. Ako inite dobro svojim dobrotvorima, kakva vam je hvala? To isto ine i grenici. I ako zajmite onima od kojih se nadate da ete dobiti, kakva vam je hvala? I grenici zajme grenicima da isto toliko prime. Nego ljubite svoje neprijatelje, i inite dobro, i dajte na zajam ne oekujui nita; i bie vaa nagrada velika, i biete sinovi Svevinjega, jer je on blag prema nezahvalnima i zlima. (Luka 6,33-35) Da inimo dobro drugima to treba smatrati za privilegiju u kojoj nalazimo uitak, a ne kao dosadnu dunost koju moramo da otaljamo. Ljudi ne govore o neprijatnoj dunosti kao o ansi. Niko ne kae: Ukazala mi se prilika da izgubim neto novca. Naprotiv, kae se da nam se pruila prilika da zaradimo novac, ili da izbegnemo neku opasnost koja nam je pretila. Upravo tako treba da gledamo i na injenje dobra onima kojima je to potrebno. Dobra ansa, prilika koja nam otvara perspektivu, jeste neto za im uvek tragamo. Ljudi neprestano trae priliku da neto ostvare. Stoga, dakle, inimo dobro svima dok imamo vremena, a najvie onima koji pripadaju naoj verskoj porodici.

Slava krsta

147

Galatima Poslanica Komentari

Apostol nas ui da isto tako traimo priliku da nekom pomognemo. Tako je Hristos radio. On je proao inei dobro. Putovao je peke po celoj zemlji, traei priliku da uini nekome kakvo dobro, i uvek je nalazio one kojima je Njegova pomo trebala. On je inio dobro, jer Bog bee s Njim. Njegovo ime je Emanuilo, to znai Bog s nama. Dakle, kad je On s nama, i to u sve dane do svretka sveta, onda je i Bog s nama, inei nam dobro, kako bi i mi, takoe, mogli da inimo dobro. Galatima 6,11: Revnost koja je obuzimala apostola Pavla dok je pisao ogledala se u tome to je, suprotno svom obiaju, zgrabio pero i svojom rukom ispisao celu Poslanicu, ili bar njen veliki deo. Kao to je nagoveteno u etvrtom poglavlju, apostol je patio od slabosti oiju. To ga je veoma ometalo u njegovom radu, ili bolje reeno, ometalo bi ga da Boja sila nije poivala na njemu. Bilo je neophodno da uvek neko bude pored njega i pomae mu. Neki su zloupotrebili ovu injenicu i u Pavlovo ime napisali pisma brai u nekim crkvama, koja su ih uznemirila (vidi 2. Solunjanima 2,2). Meutim, u 2. Solunjanima poslanici Pavle objanjava vernicima kako mogu da raspoznaju pismo koje dolazi od njega. Ko god da je zapisivao tekst, pozdrave i potpis je on svojeruno pisao. Meutim, sluaj Galata zahtevao je takvu hitnost, da je verovatno on sam napisao celu Poslanicu. Galatima 6,12: Svi koji ele da se telom pokau lepi, ti vas prisiljavaju da se obrezujete, samo da ne budu gonjeni za Hristov krst. Vidite kolikim slovima sam vam pisao svojom rukom.

Mi ne moemo da opiemo Boga i beskorisni su pokuaji koji samo mogu da prevare kako druge, tako i nas same. Gospod ne gleda na na ono na to ovjek gleda: ovjek gleda to je na oima, a Gospod gleda na srce (1. Sam. 16,7). Obrezanje na koje su lana braa pokuavala da nagovore Galate, da na njega poloe svoje pouzdanje,

148

znailo je samopravednost umesto pravednosti kroz veru. Oni su Zakon poznavali samo kao oblije (formu) pravednosti i istine. Svojim delima oni su mogli da se telom pokau lepi (da se spolja, po telu, pokau kao uspeni i dobri eng. prev), ali je to bila samo obina predstava u kojoj nije bilo nieg stvarnog. Bez podnoenja progonstva zbog Hristovog krista, oni su mogli samo da izgledaju kao pravednici. Galatima 6,13: U stvarnosti, oni ni u kom sluaju nisu drali Zakon. Telo se protivi Zakonu Duha, a oni koji su u telu ne mogu Bogu da ugode. No, oni su eleli da obrate ljude u nau veru, kako to kau mnogi koji imaju svoje razliite teorije. Hristos kae: Teko vama, knjievnici i fariseji, licemeri, to prehodite more i kopno da stvorite jednog proselita, i kad postane, inite ga sinom paklenim, dvaput gorim od sebe (Mat. 23,15). Takvi uitelji se hvale telom svojih obraenika. Ako mogu da izbroje mnotvo onih koji pripadaju naoj veroispovesti, ako mogu da istaknu broj onih koje su zadobili proteklih toliko i toliko godina, onda oni oseaju sreu kojom su obino ispunjeni uspeni ljudi. Brojevi i spoljanji izgled mnogo znae ljudima, ali nita ne znae Bogu. Galatima 6,14: A ja sam daleko od toga da se hvalim iim drugim sem krstom Gospoda naega Isusa Hrista, kojim je svet za mene raspet, i ja za svet. Jer ni sami oni koji se obrezuju ne dre zakona, nego hoe da se vi obrezujete da se vaim telom hvale.

Slava krsta

Zato se treba hvaliti krstom? Zato to je njegovim posredstvom svet razapet za nas, i mi za svet. Poslanica zavrava tamo gde je i poela sa osloboenjem od sadanjeg zlog sveta (Gal. 1,4). Samo je krst taj koji ostvaruje osloboenje. Krst je simbol ponienja. Zato se njime hvalimo. Bog otkriven na krstu. Mudri da se ne hvali mudrou svojom, ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim. (Jer. 9,23)

149

Galatima Poslanica Komentari

Zato mudri ne treba da se hvali svojom mudrou? Zato to je ona, sve dotle dok je to njegova mudrost, zapravo ludost. Jer je premudrost ovoga svijeta ludost pred Bogom (1. Kor. 3,19). Niko nema onu mudrost kojom bi se mogao hvaliti, jer je sva njegova mudrost, ludost. Mudrost, pak, koju Bog daje, donosi poniznost umesto ponosa i hvalisavosti. A ta sa snagom (moi)? Svako (je) tijelo trava (Is.40,6). Svaki je ovek, ak i kad je u najboljem stanju, nitavan (Psalam 39,5). Ta, sinovi su prostaki nita, sinovi su gospodski la, da se metnu na mjerila, bili bi laki nego nita. (Psalam 62,9) to se bogatih tie, njihova uzdanica je nesigurna (vidi 1. Timotiju 6,17). Bogatstvo ovek sabira, a ne zna kome e dopasti (Psalam 39,6). Imetak naini sebi krila i kao orao odleti u nebo (Prie 23,5). Samo u Hristu se nalazi nemerljivo i neprolazno bogatsvo. Dakle, ovek nema ba nita ime bi se hvalio. ta ostaje od oveka koji je sav nitavan? Gde je njegovo blago, ili mudrost, ili snaga? Sve to ovek jeste ili to ima, dolazi od Gospoda. Prema tome, ono ime treba da se hvali je slava koju ima u Gospodu 1. Korinanima 1,31. Uporedite ovaj stih sa Galatima 6,14. Isti Duh inspirie oba teksta, tako da tu nema protivrenosti. U jednom sluaju kae nam se da jedino ime treba da se hvalimo jeste poznanje Gospoda. Drugi stih kae da ne postoji nita ime se moemo hvaliti osim krstom Gospoda naega Isusa Hrista. Zakljuak je da u krstu mi nalazimo poznanje Boga. Poznavati Boga, to je veni ivot; i nema drugog ivota za oveanstvo osim onog koji dolazi preko Isusovog krsta. Jo jednom jasno uviamo da je sve to ovek moe da zna o Bogu, otkriveno na krstu. Ovo nam jo jednom pokazuje da se krst moe videti u svim delima stvaranja. Vena sila i boanstvo Gospodnje sve to moe da se spozna o Bogu i da se vidi u onome to je On sazdao. Iz slabosti Bog izvodi snagu; smru On spasava oveka, tako da i mrtvi mogu da poivaju u nadi. Nijedan ovek ne moe da bude tako siromaan, tako slab ili grean, do te mere degradiran i dostojan prezira, da ne bi mogao da se hvali krstom. Krst ga dohvata na onom mestu gde se on nalazi, jer je on simbol sramote i unienosti. On otkriva Boju silu u oveku, i eto razloga za venu pohvalu.

150

Krst raspinje. Krst nas odseca od sveta. Slava mu! Slava mu, jer nas on, poto nas je odvojio od sveta, odmah potom sjedinjuje s Bogom. Ko, dakle hoe da bude prijatelj svetu, postaje neprijatelj Boiji (Jakov 4,4). Kroz Svoj krst, Hristos je unitio neprijatelja Efescima 2,15.16. A svet i elja za njim prolazi; ko pak tvori volju Boiju ostaje doveka (1. Jov. 2,17). Dopustite, onda, da svet proe. Radosti zemna zgasni, zgasni. Samo je Isus moj. Dolazi Gospod i ne kasni. Samo je Isus moj.

Slava krsta

Isus kae: A ja u kad budem podignut sa zemlje privui sve k sebi (Jovan 12,32). Ovim reima je On predskazao kakvom e smru umreti smru na krstu. On je unizio samoga sebe i postao posluan do smrti, do smrti na krstu. Zato ga je i Bog preuzvisio i darovao mu ime koje je nad svakim imenom (Filib. 2,8.9). Kroz Svoju smrt se On uzdigao do desne strane nebeskog Velianstva. Zato je samo krst taj koji nam donosi slavu; otud sva naa hvala treba da bude samo u krstu. Krst koji je sinonim za porugu i sramotu ovog sveta, uzdie nas visoko iznad sveta i postavlja zajedno s Hristom u nebeske visine. Sila kojom on to ostvaruje, jeste sila to dejstvuje u nama (Efes. 3,20), mo koja deluje u svemu stvorenom i odrava sve to postoji. Galatima 6,15: Spasenje ne dolazi od oveka, ta god da on radi, ili kakav god da je njegov poloaj ili stanje u kojem se nalazi. Ako je obrezan, on nije Jer niti je to obrezanje niti neobrezanje, nego jedno novo stvorenje.

Mrana divljina zemlja je ova, nema mesta za odmor na njoj, samo Isus blagoslov prua, samo je Isus moj!

151

Galatima Poslanica Komentari

zbog toga nita blii spasenju. Samo krst ima silu da spase. Jedino to ima vrednost, to je novo stvorenje, ili, kako stoji u Revidiranoj standardnoj verziji engleskog prevoda, novo stvaranje. Samo kroz smrt mi postajemo jedno s Njim. (Rimljanima 6,3) Krst je novo stvaranje. Tu se nalazi jo jedan razlog da ga slavimo. Kada je, na poetku, novi svet izaao iz Boje ruke pjevahu zajedno zvijezde jutarnje i svi sinovi Boji klikovahu. (Jov 38.7) Znak krsta. Sastavimo sada sve tekstove koje smo citirali: 1) Hristov krst je jedina stvar kojom treba da se hvalimo; 2) ko se hvali treba da se hvali iskljuivo poznanjem Gospoda; 3) Gospod je izabrao ono to je slabo na svetu, da zbuni i porazi mone, da se niko ko se osea jakim ne bi hvalio niim osim Gospodom; i 4) Bog je otkriven u delima Svog stvaranja. Sva stvorena dela koja su ispoljavanje Boje sile, isto tako su i manifestacija krsta, jer je Hristov krst Boja sila, i Bog je otkriven preko njega. I ta smo sada dobili? Sila koja je bila neophodna za stvaranje sveta i svega to je na svetu, sila koja sve odrava u egzistenciji, ista je ona mo koja spasava sve koji se na nju oslanjaju. To je sila krsta. Dakle, sila krsta, preko kojeg iskljuivo dolazi spasenje, ista je sila koja stvara i koja nastavlja da deluje u svemu stvorenom. Meutim, kada Bog neto stvori, onda je to dobro veoma. Tako je i sa novim stvarenjem u Hristu, posredstvom Njegovog krsta. Mi smo njegovo delo (njegov posao Karadi; njegova zanatska vetina, izrada eng. prev), sazdani (stvoreni KJV-arni) u Isusu Hristu za dobra dela, koje je Bog unapred pripremio, da u njima hodimo (Efes. 2,10). Ovo novo stvaranje u krstu se ostvarilo; jer sila krsta je sila kojom u poetku stvori Bog nebo i zemlju (1. Mojs. 1,1). Ova mo odrava zemlju i spreava njeno unitenje, kao rezultat kletve; ona ini da se smenjuju godinja doba, setva i etva; ona e konano obnoviti lice zemlje. Procvjetae obilno, i veselie se radujui se i popijevajui; slava Livanska dae joj se i krasota Karmilska i Saronska; ta e mjesta vidjeti slavu Gospodnju krasotu Boga naega. (Is. 35,2) Nita u svojoj ruci ne nosim, Samo se Tvojim krstom ponosim.

152

Velika su djela Gospodnja, draga svima (trae ih svi eng. prev) koji ih ljube. Djelo je njegovo slava i krasota, i pravda njegova traje dovijeka. udesa je svoja uinio da se ne zaborave; dobar je (pun je saaljenja eng. prev) i milostiv Gospod. (Psalam 111,2-4) U ovim reima uoavamo da divna Boja dela otkrivaju Njegovu pravednost, ali i Njegovu milost i dobrotu (saaljenje). To je jo jedan dokaz da sva Njegova dela jesu otkrivenje krsta Hristovog, u kojem su sva ljubav i milost skoncentrisani. On je svoja udesna dela uinio da se ne zaborave, ili drugaije prevedeno: Od svojih udesnih dela on je nainio spomenike. Zato Bog eli da ljudi zapamte i priznaju Njegova velianstvena dela? Da ne bi zaboravili Njegovo delo spasenja, nego da ga se uvek seaju i uzdaju se u njega. On eli da ima ljude koji e neprestano razmiljati o Njegovim delima, da bi na taj nain spoznali silu krsta. Poto je stvorio zemlju i nebo i sve vojske njihove za est dana, I svri Bog do sedmoga dana djela svoja, koja uini; i poinu u sedmi dan od svijeh djela svojih, koja uini; I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan poinu od svijeh djela svojih, koja uini (1. Mojs. 2,2.3). Krst nam prenosi znanje o Bogu, jer pokazuje Njegovu stvaralaku mo. Posredstvom krsta smo mi raspeti za svet i svet je raspet za nas2. Kroz krst mi bivamo posveeni. Posveenje je Boje delo, a ne ljudsko. Samo Njegova boanska sila moe da dovri ovo veliko delo. U poetku je Bog blagoslovio subotu kao krunu svog stvaralakog dela, kao dokaz da je Njegov posao zavren, i uinio je peatom savrenstva. Zato on kae: I subote svoje dadoh im da su znak izmeu mene i njih da bi znali da sam ja Gospod koji ih posveujem. (Jezek. 20,12) Dakle, vidimo da je subota, sedmi dan, pravi znak krsta. Ona je spomenik stvaranja, a iskupljenje je upravo delo stvaranja stvaranja putem krsta. U krstu nalazimo potpuno dovrena i savrena Boja dela u koja smo obueni. Razapeti zajedno s Hrstom to znai da smo potpuno predali sebe (svoje JA), i priznali da da smo nitavni, oslanjajui se u potpunom pouzdanju iskljuivo na Hrista. U Njemu imamo odmor. U njemu nalazimo abat (subotu). Krst nas vraa na poetak, na ono to bee od poetka (1. Jov. 1,1). Odmaranje sedmog dana u
2 U smislu: mi smo mrtvi za svet i svet je mrtav za nas prim. prev.

Slava krsta

153

Galatima Poslanica Komentari

sedmici predstavlja znak koji ukazuje na stvarno postojeu injenicu da kroz savreno Boje delo, ono koje smo videli u inu stvaranja posredstvom krsta, mi nalazimo odmor od sopstvenih greha. Krst znai smrt, ali on isto tako znai i ulazak u ivot. U Hristovim ranama nalazi se isceljenje, blagoslov je u prokletsvu koje je On nosio, ivot u smrti koju je podneo. Ko se usuuje da kae kako se uzda u Hrista za veni ivot, ako se boji da Mu veruje za nekoliko godina, meseci, ili dana koji ine prolazni ivot na ovom svetu? Jo jednom recite, i to iz celog srca: A ja sam daleko od toga da se hvalim iim drugim sem krstom Gospoda naega Isusa Hrista, kojim je svet za mene raspet, i ja za svet. Ako to moete da izgovorite kao istinu, onda e vam nevolje i patnje izgledati tako lake da ete se hvaliti njima. Pomou krsta se sve stvoreno odrava. U Njemu se sve stvari dre zajedno (odravaju, ostaju kao celina), On ne postoji ni u jednom drugom obliku osim kao Onaj koji je raspet. Da nije krsta, nastupila bi opta smrt. Nijedan ovek ne bi disao, nijedna biljka ne bi rasla, niti bi zrak svetlosti mogao da zasja sa neba, da nije bilo krsta Hristovog. Nebesa kazuju slavu Boiju, i djela ruku njegovijeh glasi svod nebeski (Psalam 19,1). To je samo neto od onoga to je Bog stvorio. Nijedno pero nije u stanju da opie, niti etkica umetnika da naslika udesnu slavu nebesa. Ipak, sva ta slava nije nita drugo nego slava krsta Hristovog. Ovo se da zakljuiti iz onoga to smo ve nauili, a to je da se sila Boja moe uoiti u delima Njegovog stvaranja, i da je krst ta sila Boja. Boja slava je Njegova mo, jer je prevelika njegova sila prema nama (u nama eng. prev) pokazana u vaskrsenju Isusa Hrista iz mrtvih (Efes. 1,19.20). Hristos je ustao iz mrtvih posredstvom Oeve slave Rimljanima 6,4. Zbog toga to je podneo smrt, bio je krunisan slavom i au Jevrejima 2,9. Iz navedenog vidimo da je sva slava nebrojenih zvezda ije se boje prelivaju u razliitim nijansama, sva slava duge i slava oblaka pozlaenih zracima zalazeeg sunca, slava mora, rascvetalih polja i zelenih panjaka, slava prolea i dozrele etve, slava pupoljka koji se otvara i ploda koji se naliva, sva slava koju Hristos ima na nebu, kao i

154

ona koja e se otkriti u Njegovim svecima kada zasijaju kao sunce u carstvu Oca svoga (Mat. 13,43) sve je to slava krsta. Kako uopte moemo da pomislimo da se hvalimo bilo im drugim? Galatima 6,16: I koji god po ovom pravilu budu iveli, mir i milost na njih, i na Izrailj Boiji.

Slava krsta

To je pravilo slave! Kako je to divna smernica po kojoj treba da se vladamo! Da li su ovde pomenute dve klase ljudi? Ne, to ne moe biti, jer je cela poslanica posveena tom cilju da se pokae da su svi jedno u Hristu Isusu. Mi smo, naime, (pravo eng. prev) obrezanje, mi koji Duhom Boijim sluimo, Hristom Isusom se hvalimo i ne uzdamo se u telo (Filib. 3,3). Ovo obrezanje sve nas ini pravim Bojim Izrailjem, jer ono predstavlja pobedu nad grehom, a Izrael znai pobednik. Vie nismo otueni od izrailjskog drutva.... niste vie tuinci i doljaci, nego ste sugraani svetih i domai Boiji, nazidani na temelju apostola i proroka, a ugaoni temelj je sam Hristos (Efes. 2,19.20). Pridruiemo se mnotvu koje e doi sa istoka i zapada i sesti za sto sa Avraamom i Isaakom i Jakovom u carstvu nebeskom. (Mat. 8,11) Galatima 6,17.18: Ubudue da mi niko ne dosauje3, jer ja na svome telu nosim rane Isusove. Blagodat Gospoda naega Isusa Hrista sa duhom vaim, brao; amin.

Grka re prevedena kao rane (u engleskom prevodu: znake, oiljke, ig), je u originalnom tekstu data kao mnoina od rei stigma, koja je prihvaena i naem jeziku4. Ona oznaava sramotu i prezir i jo od starina se odnosila na bolno igosanje tela zloinaca, ili odbeglih robova koji su bili uhvaeni, da bi se znalo kome pripadaju. Slina je i oznaka Hristovog krsta. Znaci krsta bili su na Pavlu. On je bio razapet s Hristom i nosio je oiljke od klinova. Oni su bili
3 U jednom od doslovnih prevoda: Vie da mi niko ne nanosi muke... prim. prev. 4 Autor, naravno misli na engleski jezik, ali isto vai i za srpski prim. prev.

155

Galatima Poslanica Komentari

utisnuti kao ig u njegovo telo, uinivi ga slugom i robom Gospoda Isusa. Neka ga, onda, niko ne uznemirava, jer on nije sluga ovekov. Dugovao je odanost samo Hristu koji ga je kupio. Neka od njega niko ne trai da slui oveku, to jest telu, jer je Isus stavio svoj znak na njega, tako da nikom drugom vie ne moe da slui. tavie, nek se ljudi uvaju da ga ne ometaju u njegovoj slobodi koju ima u Hristu, i neka paze kako se prema njemu ophode, jer e njegov Gospodar sigurno braniti ono to je Njegovo vlasnitvo. Da li i ti ima iste znake (rane, oiljke)? Ako ima, onda se moe hvaliti njima, jer takva hvala nije isprazna, i nee te uiniti nitavnim ovekom. Kolika je samo hvala koju imamo u krstu! Cela slava neba je skoncentrisana u tom prezrenom objektu. Ne u krstu kao predmetu i obliku, ve u krstu po sebi (u njegovoj sutini). Ovaj svet ga ne prepoznaje kao neto to je slavno. Ali, svet nije prepoznao Hrista, kao to ni danas ne prepoznaje Svetog Duha, jer Ga ne vidi. Neka Bog otvori nae oi da vidimo ovu slavu, kako bismo mogli ispravno da vrednujemo stvari. Neka bi naa dua dala svoj pristanak da se razapnemo s Hristom, kako bi Njegov krst mogao da nas proslavi. Spasenje se nalazi u Hristovom krstu. U njemu je Boja sila koja nas uva od pada, jer nas on uzdie sa zemlje ka nebu. Posredstvom krsta dogaa se novo stvaranje koje sam Bog ocenjuje kao dobro veoma. U krstu je sva Oeva slava, i sva slava venosti. Zato Bog zabranjuje da se bilo ime hvalimo osim krstom Gospoda naega Isusa Hrista, posredstvom kojega je svet razapet za nas, i mi razapeti za svet. Samo se krstom Hristovim hvalim, Samo njega dua velia, Od davnina na njega pada Svetlost to sija iz svetih pria.

I zato:

156

U imenu Njegovom ja imam oprotaj Otkad me je spasao iz sveta zlog. Neka je daleko da se im hvalim Sem krstom Hrista, Gospoda mog!

Kuda god da poem, svuda u priati o krstu, o krstu. Moja e dua Tebe veliati, na krstu, na krstu. Ovo u priati u sve dane, I kada jutro venosti svane, Jer si Ti za me podneo rane, na krstu, na krstu!

Slava krsta

157

Alonzo T. Jones

POUKE IZ GALATIMA POSLANICE

II DEO

Pouke iz Galatima Poslanice

Galatima 1,3-5 (Review and Herald 29.08.1899): Blagodat vam i mir od Boga Oca naega, i Gospoda Isusa Hrista koji je dao samoga sebe za nae grehe, da nas izbavi od sadanjeg zlog sveta po volji Boga i Oca naega, kome slava u sve vekove. Amin.

Blagodat vam i mir od Boga Oca naega, i Gospoda Isusa Hrista. Ovaj pozdrav sastavni je deo svake poslanice koju je napisao apostol Pavle, osim one upuene Jevrejima, a oba se razlikuju donekle od pozdrava koji pie Petar. Ovo pozdravljanje nikako ne treba shvatiti samo kao obinu formalnost. Sve ove poslanice dole su nam kao Boja re, i ono to zaista jesu. Pozdravi su, dakle, neto to nam dolazi od Boga, i mada se esto ponavljaju, oni su jaka potvrda Njegove milosti i venog mira koji je namenjen svakoj dui. Milost je naklonost. Ove rei, dakle, ire Boju naklonost na svaku duu koja ih ita ili slua. Boje ime je Milostivi, Onaj koji iri milost. Njegovo ime oznaava ono to On zaista jeste; a to to On jeste, isto je jue, danas i doveka. Kod Njega nema izmene niti senke od promene (Jakov 1,17). Stoga su, Njegovim posredstvom, milost i neograniena naklonost uvek dovoljno iroke da obuhvate svaku duu. O, kada bi ovo svi verovali! I mir. On je Bog mira. Nema pravog mira osim u Bogu. Nema mira, ree Bog bezbonicima (Is. 57,21 eng. prev). Bezbonici su kao more uskolebano, koje se ne moe umiriti. (Is. 57,20) Ceo svet, meutim, lei u zlu. Ipak, Bog mira izrie mir svakoj dui. Ovo je mogue zato to je Hristos, Princ mira, mir na, u Sebi spojio Boga i oveka ujedno. Ukinuvi Svojim telom neprijateljstvo, On je u Sebi samom, od dvoje Boga i oveka uinio jedno. Tako je napravio mir njegovom krvlju na krstu Efescima 2,14; Koloanima 1,20. Nainivi tako mir Svojom krvlju na krstu, On je kao radosnu vest objavio mir vama udaljenima, i mir onima koji su blizu (Efes.

161

Galatima Poslanica Komentari

2,17), mir svima vama. Dakle, zauvek vai i vaie istina: Njegov pozdrav svakoj dui je objava mira upuena tebi. To su rei koje dolaze od Boga Oca, i od Gospoda Isusa Hrista. O, kada bi svi to verovali, tako da bi Boji mir koji prevazilazi svako razumevanje, mogao da sauva njihovo srce i um u Isusu Hristu. I mir Hristov neka vlada u vaim srcima (Kol. 3,15). Dopustite mu; to je sve to On trai od vas. Nemojte ga odbiti i odgurnuti; dajte mu mesta. Koji je dao samoga sebe za nae grehe. Dragi brate i sestro, grenie i grenice, ko god da si, ti, iju duu pritiska greh, Hristos je dao Sebe za tvoje grehe. Dopusti mu da ih uzme. On ih je kupio; da, upravo tvoje grehe, i platio za njih stravinu cenu Svog raspea. Dopusti Mu da ih uzme. On ne trai da odloi na stranu sve svoje grehe, pre nego to ti dopusti da Mu prie i postane potpuno Njegov. On te moli da Mu doe, ti, sa svim svojim gresima, i bude Njegov, ti i svi tvoji gresi; On e uzeti od tebe i ukloniti zauvek sve tvoje grehe. On je Sebe dao za tebe, za tvoje grehe i za sve ostalo; On te je kupio, kupio je tvoje grehe i sve drugo; dopusti Mu da poseduje ono to je kupio, da ima ono to Mu pripada; dopusti Mu da ima tebe, tvoje grehe i sve drugo to se tie tebe. On je dao samoga sebe za nae grehe, da nas izbavi od sadanjeg zlog sveta. Zapamtite to da bi nas izbavio od sadanjeg zlog sveta, On je dao Sebe za nae grehe. To pokazuje da je sve zlo koje ini sadanji zli svet, zapravo na greh. To su nai gresi, Oni su nama pripadali i mi smo za njih odgovorni. To to je ovaj sadanji zli svet takav kakav je, naa je krivica. Njegovo zlo lei u naoj linosti, u naim gresima. Ali, Bogu hvala, On je Sebe dao za nas, za nae grehe i za sve to je nae, i to je uinio zato da bi nas oslobodio od sadanjeg zlog sveta. elite li da budete osloboeni od sadanjeg zlog sveta? Onda Mu dopustite da ima i vas, i vae grehe, i sve drugo to je vae, jer sve je to On kupio i zato Mu s punim pravom pripada. Molim vas, ne kradite Mu ono to je Njegovo vlasnitvo, jer tako jo uvek ostajete u ovom zlom svetu, a to je besmisleno, ukoliko zaista elite da se iz tog sveta izbavite. Ne inite jo jedan greh vie, zadravanjem onoga to vam ne pripada.

162

Kako su to bili nai gresi, a On je Sebe dao za njih, potpuno logino sledi da je On Sebe dao nama, u razmenu za nae grehe. Dakle, kada je platio Sobom tvoje grehe, oni su postali Njegovi; kada je Sebe dao tebi u zamenu za tvoje grehe, On je postao tvoj. Dopusti Mu da uzme tvoje grehe, jer su oni sada Njegovi, a ti od Njega uzmi Njega samog, jer je On sada tvoj i tebi pripada. Blagoslovene li razmene! U Njemu ima, kao svoje potpuno vlasnitvo, svu puninu boanstva telesno (utelovljenu), i sve je to po volji Njegovoj. Hvala nek je Bogu. Kako da mu ne odamo slavu u sve vekove ? I zato ti, i svi drugi ljudi ne bi na to rekli: Amin? Galatima 2,19.20 (Review and Herald 24.10.1899): Ja sam sa Hristom raspet na krstu. Tako ne ivim vie ja, nego Hristos ivi u meni. A to sad ivim u telu, ivim verom Sina Boijeg, koji me je zavoleo i sebe predao za mene. (kombinacija prevoda arni-Karadi)

Pouke iz Galatima Poslanice

Ovim reima ne bi smelo da se pripisuje znaenje koje one ne sadre. U stihu se ne kae: elim da budem razapet s Hristom. Takoe, tu ne stoji: Voleo bih da sam s Hristom razapet, kako bi On mogao da ivi u meni. Jednostavno se kae: Ja sam sa Hristom raspet. Dalje, u tekstu ne pie: Pavle je bio raspet s Hristom; Hristos je iveo u Pavlu; Sin Boji voleo je Pavla i dao Sebe za Pavla. Sve je ovo tano, ali to nije ono to Pismo na ovom mestu kae, niti je to pravo znaenje zapisanih rei. One znae tano ono to i saoptavaju, a to je: Ja sam s Hristom razapet; pa ipak ivim; ali ne ja, nego Hristos ivi u meni, a ivot koji sada ivim u telu, ivim verom Sina Bojeg, koji me je voleo i Sebe predao za mene (engleski prevod). Shvaen kao to je i saopten, ovaj stih se pojavljuje u svoj svojoj lepoti i postaje vrst temelj hrianske vere za svaku duu u ovom svetu. On omoguava svakoj ivoj dui da sa punom sigurnou koju hrianska vera daje, kae: On me je voleo; On je Sebe predao za mene; ja sam s Hristom razapet; Hristos ivi u meni. Proitajte, takoe, i 1. Jovanovu 4,15.

163

Galatima Poslanica Komentari

Ko god kae Ja sam s Hristom razapet, ne govori neto to je neizvesno. To nije neto u ta on veruje na osnovu svoje pretpostavke. U stihu nije reeno nita to bi unelo i najmanju nesigurnost. Svaka dua na ovom svetu moe kao celu istinu, sa potpunom sigurnou, da kae: Ja sam s Hristom razapet. Ovde se, prosto, radi o prihvatanju injenice, prihvatanju onoga to se ve zbilo, jer su rei ovog teksta izvetaj o jednoj injenici. injenica je da je Hristos bio razapet; i kad je On razapet, mi smo takoe bili razapeti, jer je On bio jedan od nas. Njegovo ime je Emanuilo, to znai Bog s nama ne Bog s Njim, nego Bog s nama. Ko je, dakle, On bio, ako ne MI? On je morao da bude MI, da bi Bog, koji je s Njim, mogao da bude i Bog s nama. Prema tome, ta je drugo bio On ako ne MI, kada su ga razapinjali? Mona je istina koju objavljuje ovaj stih. On je bio jedna kost, i jedno telo (meso bukv. prev) s nama (vidi Efescima 5,30). Imao je istu nau prirodu; u svemu je bio kao i mi. Zato bjee duan u svemu da bude kao braa (Jevr. 2,17 Karadi). On je ispraznio samog Sebe i bio uinjen jednakim ljudima1. On je bio drugi Adam. Tano tako kao to je prvi Adam bio Mi, i Hristos, drugi Adam, bio je Mi. Kad je prvi Adam umro, mi, budui da smo bili obuhvaeni u njemu, umrli smo s njim. A kada je drugi Adam umro, s obzirom da smo bili obuhvaeni i u ovom drugom, takoe smo s Njim umrli. On je bio Mi, a mi smo bili obuhvaeni u Njemu, i zato, kada je drugi Adam bio razapet, mi smo bili razapeti zajedno s Njim. Kao to je prvi Adam sam po sebi bio cela ljudska rasa, tako je i drugi Adam bio sam po Sebi cela ljudska rasa; prema tome, kada je drugi Adam razapet, cela ljudska rasa stara grena ljudska priroda bila je razapeta zajedno s Njim. Zato je pisano: To znamo, da je na stari ovek RASPET S NJIM, da bi greno telo bilo obesnaeno (uniteno eng. prev), da mi vie ne robujemo grehu. (Rimlj. 6,6)
1 Grka re homoioma u Filibljanima 2,7, odakle se parafraziraju rei, prevodi se kao similitudinem na latinskom, ili likeness na engleskom jeziku. Oba prevoda kao i sama izvorna grka re pored znaenja: slino, nalik, takoe znai i: podjednako, sasvim tako, istovetno (otud prefiks homo u sloenicama kao to su homogen od iste vrste, istog materijala; homonimi istog imena, tj. rei koje glase isto). Koje od ova dva znaenja ima na umu Dons, to presudite sami, imajui na umu celokupan kontekst onoga to on govori u ovoj publikaciji prim. prev.

164

Zato svaka dua, s oseanjem i sigurnou koji potiu od savrene pobede hrianske vere, zaista moe da uzvikne: Ja sam s Hristom razapet; moja stara grena ljudska priroda raspeta je s Njim, da bi ovo telo greha bilo uniteno, i da ja odsad ne bih vie sluio grehu. Ipak, ja ivim; ali ne ja, nego to Hristos ivi u meni; i uvek nosim u svom telu umiranje Gospoda Isusa Njegovo raspee, jer sam ja razapet zajedno s Njim, da se i ivot Isusov, takoe ispolji u ovom mom telu. Jer ja to ivim, jednako sam predat smrti, Hrista radi, da se ivot Njegov pokae u mom smrtnom telu 2. Korinanima 4,10.11. Stoga, ivot koji sada ivim u telu, ivim verom Bojeg Sina, koji me je voleo i Sebe predao za mene. U ovoj blagoslovenoj injenici raspea Gospoda Isusa Hrista, koje je uinjeno radi svakog ljudskog bia, ne samo da lei temelj vere svakog oveka, nego se u njoj daruje dar vere svakoj dui. Hristov krst ne predstavlja samo Boju mudrost koju nam On pokazuje, ve je to svemona sila Boja koja se kroz krst ispoljila, da bi nas izbavila od sveg greha i vratila Bogu. O, grenie, ti brate i ti sestro, veruj u ovu spasonosnu silu! Primi je! Predaj se toj monoj istini! Kai s punom sigurnou koju ti donosi vera, i govori to svagda: Ja sam s Hristom razapet; pa ipak ivim; ali ne ja, nego Hristos ivi u meni, a ivot koji sada ivim u telu, ivim verom Sina Bojeg, koji me je zavoleo i Sebe predao za mene! Govori ove rei jer su one istina, sama istina, i mudrost, i sila Boja koja spasava duu od svih greha. Stihovi 3,10-14 (Review and Herald 19.12.1899): Jer koji ine dela zakona pod kletvom su; napisano je, naime: Neka je proklet svako ko ne ostane u svemu to je napisano u knjizi zakona da to ini. A da se kod Boga niko ne opravdava zakonom, jasno je, jer Pravednik ce iveti od vere. A zakon nije od vere, nego Ko ih izvri ivee u njima. Hristos nas je iskupio od kletve zakona time to je on postao kletva za nas, jer je napisano: Neka je proklet svako ko visi na drvetu, da Avraamov blagoslov doe na mnogoboce u Hristu Isusu, da mi posredstvom vere primimo obeanog Duha.

Pouke iz Galatima Poslanice

165

Galatima Poslanica Komentari

Kletva Zakona, svaka kletva koja je ikad bila, ili e ikad biti, postoji zbog greha. Ovo je vrlo snano i slikovito prikazano u Zahariji 5,1-4. Prorok je posmatrao knjigu (svitak) gdje leti, duina joj dvadeset lakata a irina deset lakata. A onda mu je Gospod objasnio: to je prokletstvo koje izae na svu zemlju. To jest, ovaj svitak predstavlja svu kletvu koja poiva nad celom zemljom. ta je uzrok ovoj kletvi koja pada na celu zemlju? Evo, ovde je objanjeno: Jer svaki koji krade istrijebie se po njoj s jedne strane, i koji se god kune krivo istrijebie se po njoj s druge (Zah. 5,3). Dakle, ovaj svitak je Boji Zakon, iz kojeg je citirana po jedna zapovest sa svake ploe Dekaloga, to pokazuje da su obe strane Zakona obuhvaene u svitku. Svako ko krade ko kri zapovesti sa druge ploe, istrebie se, shodno propisima ispisanim na toj strani; svako ko se kune krivo2, odnosno ko kri zapovesti zapisane na prvoj ploi Zakona, bie istrebljen, shodno propisima ispisanim na toj strani. Nebeski zapisniari ne moraju da piu detalje svakog pojedinog greha koji svaki ovek uini, ve jednostavno mogu da ukau na plou sa zapovestima koje je ovek u datom sluaju prekrio. Svitak sa Zakonom koji je pomenut u proroanstvu, leti i prati svakog oveka kud god on poe, boravi ak i u njegovoj kui. To potvruju sledee rei: Ja u je pustiti, govori Gospod nad vojskama, te e doi na kuu lupeu i na kuu onome koji se kune mojim imenom krivo, i stajae mu usred kue (Zah. 5,4). Ako se ne nae lek, svitak ostaje u kui takvog oveka, sve dok ispisana kletva ne satre njega i njegovu kuu, pa ak i drva i kamenje u njoj, odnosno sve dok ne prodere zemlju u onaj veliki dan kada e se elementi istopiti od ognja koji sve guta; jer Zakon je sila greha i kletva 1. Korinanima 15,56. Ali hvala Bogu, Hristos nas je iskupio od kletve zakona time to je on postao kletva za nas. Sva teina kletve pala je na Njega, jer Gospod pusti na nj bezakonje svijeh nas (Is. 53,6). On je uinjen grehom nas radi, On koji nije znao greha. Svi koji su Ga primili, primili su slobodu od svih greha i razreenje od kletve, jer su sada slobodni od svakog greha.
2 Ko pominje uzalud ime Gospodnje, u nama poznatijem prevodu; ali ova zapovest je mnogo dalekosenija nego to se u prvi mah moe uiniti; ona se odnosi na sve nepristojne, besmislene, nepromiljene i besadrajne rei, ukratko na zloupotrebu dara govora i to je donekle obuhvaeno engleskim prevodom ove zapovesti koji glasi: Ko opsuje, ko govori rune rei prim. prev.

166

Hristos je tako potpuno obuhvatio celokupno prokletstvo, da je od kletve iskupio sve i ljude i zemlju, jer je prokletstvo i na nju palo posle ovekovog greha. Ona je poela da raa trnje i korov (1. Mojs. 3,17.18). Zbog toga je Hristos morao da nosi krunu od trnja, pokazavi tako da je On na Sebe preuzeo sve prokletstvo. Neka je blagosloveno Njegovo ime. Delo je uinjeno. On nas je iskupio od kletve zakona. Hvala Bogu za to. Uinjen je kletvom nas radi, jer je On taj koji je visio na drvetu. Poto je sve to neto to je ve ostvareno, razreenje od kletve posredstvom Hristovog krsta besplatan je dar Boji svakoj dui na ovoj zemlji. Kad ovek primi ovaj besplatan dar iskupljenja od celokupne kletve, svitak ga i dalje prati; ipak, Bogu hvala, on sada ne nosi kletvu, ve svedoanstvo o pravednosti Boijoj koja verom Isusa Hrista dolazi za sve koji veruju; jer nema razlike (Rimlj. 3,21.22). Uzvieni cilj ovog Njegovog dela naeg iskupljenja od kletve, jeste da Avraamov blagoslov doe na mnogoboce u Hristu Isusu. Ovaj Avramov blagoslov, zapravo je Boja pravednost koja, kao to smo ve videli u ovom prouavanju, moe da doe samo od Boga, kao Njegov besplatan dar koji se prima verom. Jer koji ine dela zakona pod kletvom su; kako nas je Hristos... iskupio od kletve zakona, onda nas je On iskupio i od dela Zakona, koja su nita drugo do greh jer su to naa sopstvena dela. Umesto njih, On nam je podario dela Boja dela vere koja je i sama dar Boji; ova dela su, pak, sama pravednost. Ovo je delo Boije, da verujete u onoga koga je on poslao (Jovan 6,29). Ovo je pravi odmor nebeski mir poinak Gospodnji. Ko, naime, ue u njegov mir taj je poinuo od svojih dela kao i Bog od svojih. (Jevr. 4,10) Tako nas je Hristos iskupio od kletve Zakona i od prokletstva naih sopstvenih dela, da bi blagoslov Avramov, a to je pravednost, i dela Boja, mogli da dou na mnogoboce u Hristu Isusu. Sve ovo slui jednom cilju da mi posredstvom vere primimo obeanog Duha. Stoga sad nema osude za one koji su u Hristu Isusu, koji ne hode po telu nego po Duhu. Jer me je zakon Duha ivota, u Hristu Isusu oslobodio od zakona greha i smrti (Rimlj. 8,1.2 kombinacija arni-KJV). Jer ono to zakon nije mogao, zato to je zbog tela bio slab, uinio je Bog na taj nain to je poslao svoga Sina u obliju jednakom obliju grenog tela, i za greh, i osudio greh u telu, da

Pouke iz Galatima Poslanice

167

Galatima Poslanica Komentari

bi se pravednost, koju zakon zahteva, ispunila na nama (u nama KJV, Karadi) koji ne ivimo po telu nego po duhu. (Rimlj. 8,3.4) Neka je hvala Bogu za neopisivi dar Njegove pravednosti, koju nam daje u zamenu za nae grehe, i za Njegova dela vere koja nam poklanja kao zamenu za naa dela Zakona, ime nam je obezbedio iskupljenje koje je u Isusu Hristu. Hristos nas je iskupio od kletve zakona time to je on postao (bio uinjen eng. prev) kletva za nas. Galatima 5,3 (Review and Herald 21.08.1900): I ponovo svedoim svakom oveku koji se obrezuje da je duan da izvri sav zakon.

Duan da izvri sav zakon. udno je da mnogi, analizirajui ovaj stih, ine od njega znak razlikovanja izmeu dva zakona i iskljuuju Boji Zakon (Dekalog) iz daljeg razmatranja, tako to re dunik shvataju samo u smislu dunosti. Oni znaju da je, na osnovu Pisma, jedina ovekova dunost da dri Boje zapovesti. Oni, takoe, znaju da ne moe postojati ni jedan drugi sveti zapis koji bi ovu ovekovu dunost osporio. Oni, dalje, znaju da je svaki ovek, bilo da je obrezan ili neobrezan, duan da dri celokupan Boji Zakon. Pripisujui ovom izrazu (dunik) samo znaenje dunosti to jest, ukoliko je ovek obrezan onda je duan da da dri ceo zakon oni dolaze do zakljuka da se tu mora izuzeti Boji Zakon (Dekalog); oni zakljuuju da ovde mora da se radi o nekom zakonu koji nije obavezan ni za jednog oveka, osim ako on nije obrezan, pa se zbog toga izraz sav zakon ovde doivljava kao sav ceremonijalni zakon sa svojim rtvama i prilozima. S druge strane, ima i onih koji sebe oslobaaju svake dunosti da dre Boji Zakon (Deset zapovesti), i koji u ovom tekstu trae podrku za svoju neposlunost i protivljenje. Po njima, samo oni koji su obrezani imaju dunost da dre Boji Zakon; dakle, po ovom miljenju, obaveza dranja Bojih Deset zapovesti iskljuivo je povezana sa obrezanjem. Oni znaju da nisu pod obavezom da se obrezuju, pa odatle izvode tvrdnju da nisu pod obavezom ni da dre Dekalog.

168

Nijedna od ove dve grupe nije u pravu; obe gree i ne uspevaju da uhvate misao koja je utkana u ovaj stih. Uzrok tog njihovog neuspeha je taj to re dunik razumeju samo kao dunost. Tano je da ova re oznaava i dunost. Meutim, na ovom mestu, kao i na svakom drugom mestu gde se govori o ovekovoj moralnoj obavezi, ona ima jedno daleko ire i dublje znaenje od onog koje je ogranieno prosto samo na dunost. Ovo potonje znaenje u odnosu na ono prvo dublje, postaje sekundarno. Re dunik u stihu u Galatima 5,3, oznaava ne samo osobu koja je pod obavezom da neto plaa (u smislu redovne obaveze), nego daleko vie od toga; oznaava osobu koja je toliko prezaduena da nema nita ime bi mogla da isplati svoj dug. Ako je neko dunik koji ima obavezu da plati hiljadu dolara, a pri tom ima para u izobilju, ili, pak, tek toliko da moe da namiri dug, to onda i nije prevelik problem. Meutim, ako je on dunik koji mora da isplati 14 miliona duga, a ne poseduje ni jedan jedini cent kojim bi platio, pa je jo i neko ko lei u zatvoru i nema nikakvu mogunost da ita zaradi i rei se svog duga, onda takvom oveku ova re dunik, znai mnogo vie od obine obaveze da plaa3. Ovde je upravo takav sluaj. Upravo je to ono to je ovaj tekst naumio da kae. To je pravo znaenje koje je dodeljeno rei dunik, zato to ova re, upotrebljena u vezi s moralom, obavezno podrazumeva (i to je jedino to moe da podrazumeva) greh, odnosno injenicu da je ovek grenik. Rei dunik u Galatima 5,3 je ista ona koja se pominje i u Luki 13,4: Ili mislite da su onih osamnaest, na koje je pala kula u Siloamu i pobila ih, bili vie krivi (vei grenici eng. prev) od svih jerusalimskih stanovnika? Mesto gde stoji re grenici, dodatno je pojanjeno reju dunici, na margini4. Dalje, ova re je upotrebljena u Gospodnjoj molitvi (Matej 6,12): Oprosti nam dugove nae, kao to mi opratamo dunicima svojim. U Lukinoj verziji (11,4) ove molitve jasno se izraava znaenje greha: Oprosti nam nae grehe, jer i mi opratamo svako svom duniku.
3 Kao to bi, na primer, bila obaveza da se redovno plaaju rauni za domainstvo prim. prev. 4 King Dejms verzije, kao to stoji i u grkom originalu u Luki 13,4 prim. prev.

Pouke iz Galatima Poslanice

169

Spasitelj takoe koristi istu re i u Luki 7,41.42: Dvojica su bili duni jednom zajmodavcu; jedan je dugovao pet stotina dinara, a drugi pedeset. Kako nisu imali da vrate, oprosti obojici. Ova re moe da se nae i u prii u Mateju 18,23-25. Tamo gde itamo re grenik u Jevanelju po Luki 13,4, pored kojeg u margini stoji dunik, takoe imamo referencu koja nas upuuje na priu iz Mateja 18. To je parabola u kojoj se kae da je neki car hteo da se obrauna sa svojim slugama. Doveli su mu jednog od njih koji mu je dugovao deset hiljada talanata oko 14.400.000 dolara5; ovaj ovek nije ima nita ime bi platio tako veliki dug. Gospod otpusti ga i dug mu oprosti. Meutim, otiavi od gospodara, ovaj sluga nae drugog slugu, svog kolegu, koji je njemu bio duan oko petnaest dolara. Kad ovaj nije imao da mu vrati, on ga baci u tamnicu i ne oprosti mu dug. Tada car pozva svog dunika i predade ga muiteljima dok mu ne plati sav dug. Tako e i otac moj nebeski uiniti vama, ako svaki ne oprosti od sveg srca svoga bratu svome. (Matej 18,23-25) Upravo to predavanje dunika muiteljima dok ne isplati sav dug, predstavlja sadraj znaenja rei dunik, jer ona podrazumeva da dunik mora da ispata svoju krivicu. Greh se naziva jo i opheilema, to znai da on ukljuuje i ispatanje (kaznu) i plaanje (namirenje) duga. Iz stiha koji prouavamo, naroito onog dela koji kae: duan da izvri sav zakon, paljivi italac e moi da zakljui mnogo vie nego to je ukazivanje na obinu obavezu da se prihvate zahtevi koje Zakon stavlja pred oveka i da se da sve od sebe kako bi se ti zahtevi ispunili. Citirane rei govore da italac nije samo pod obavezom da prizna kao vaee zahteve Bojeg Zakona, nego je on aktuelni dunik od kojeg se trai da vrati Zakonu sve to se od njega zahteva. Dalje, stih mu govori da e, takav kakav je, ostati veiti dunik, jer nema ba nita, niti u sebi ima snage da stekne bilo ta, ime bi otplatio dug.
5 Tolika je bila obraunata vrednost u Donsovo vreme, krajem 19. veka. U sadanje vreme (septembar 2011. god), pri trenutnoj ceni od 41,2 dolara za uncu srebra (28,34 gr) obraunata vrednost 10.000 talanta srebra bi bila oko 381 milion dolara. Talanat (ili talenat) je bio jedinica mere (otprilike 26,2 kg) i ujedno najvea novana vrednost kod Helena i na helenistikom istoku. Srebrni talanat je vredeo oko 6.000 denariusa (srebrni metalni novac). Obzirom da je 1 denarius bio uobiajena radnika dnevnica, talanat je otprilike vredeo dvadeset godina rada obinog oveka; drugi izvor kae da je 1 talanat bio mesena plata za oko 200 veslaa prim. prev.

Galatima Poslanica Komentari

170

Ova njegova prezaduenost ne potie samo od njegove obaveze da dri Zakon od sad pa nadalje, ve i od obaveze da nadoknadi sav dug iz prolosti sve to se nagomilalo u prolosti, zakljuno sa dananjim danom. Prema tome, svaki je ovek veni dunik po svemu to je obuhvaeno stihom Galatima 5,3 kao i drugim srodnim stihovima koje smo ovde citirali, jer svi su sagreili i izgubili su slavu Boju. Ko god hoe da se obree da bi se kroz to spasao, trai spasenje delima koja su rod samopravednosti i stoga preuzima obavezu da plati Bojem Zakonu celokupan svoj dug, od poetka, pa sve do kraja svog ivota. Takoe, on na ovaj nain preuzima i obavezu da ispata svu krivicu koja se odnosi na njegove nagomilane prestupe. To znai biti dunik celom Zakonu; to je ono to se htelo rei u stihu: I ponovo svedoim svakom oveku koji se obrezuje da je duan da izvri sav zakon (dunik celom Zakonu eng. prev). Ne samo da je dunik, nego preduzimanjem ovog koraka (obrezanja), on svojevoljno preuzima obavezu da sam ispuni sve ono to obuhvata njegov dug. Tano je da je, sam po sebi, svaki ovek na ovom svetu upravo onakav dunik kakav je gore opisan. Takoe je tano da svaki ovek koji danas trai opravdanje kroz svoja dela, kroz vrenje Deset zapovesti, ili bilo ega drugog to Bog nalae, na taj nain preuzima na sebe obavezu da sam plati sve to predstavlja njegov dug. Meutim, on to ne moe da plati. On ne poseduje ni jedan jedini element koji bi mu dao mogunost da plati makar samo jedan deli svog duga. On je potpuno skrhan i izgubljen. Ali, hvala Bogu to svako ko ima pravednost Boju koja je kroz veru (plod vere) Isusa Hrista, svako ko zavisi samo od Gospoda Isusa i onog to je On uradio, iako je sam po sebi dunik kao i svaki drugi ovek, ipak, u Hristu ima izobilje kojim moe da plati sve svoje dugove. Hristos je ispatao kaznu i namirio svu krivicu svake due. Pravednou Bojom koju donosi, Hristos u izobilju obezbeuje pravednost kojom plaa sve zahteve koje Zakon postavlja u ivotu oveka koji veruje Isusa. Neka je hvala Bogu za Njegov nemerljiv dar Hrista Isusa. O, verujte Ga! Primite Ga! Jadni, skrhani i izgubljeni dunie, kupi od mene zlata eenog u ognju da se obogati, i bele haljine da se obue. Hodite, kupujte bez novaca. (Otkr. 3,18; Is. 55,1)

Pouke iz Galatima Poslanice

171

Galatima Poslanica Komentari Galatima 5,16-18 (Review and Herald 18.09.1900): Nego velim: ivite u Duhu pa neete izvriti poudu ploti (tijela Karadi). Jer plot udi protiv Duha, a Duh protiv ploti; ovo se jedno drugom protivi, da ne inite to biste eleli. Ako li vas Duh vodi, niste pod zakonom.

Ako li vas Duh vodi, niste pod zakonom, jer svi, koje vodi Duh Boiji, ti su sinovi Boiji (Rimlj. 8,14). Kao Boji sinovi, oni imaju um Duha, um Hristov, i tim umom oni slue Zakonu Bojem. Prema tome, koga vodi Duh Boji, a to znai da ima um Hristov, on ispunjava Zakon, jer se posredstvom Duha u srce bogato izliva ljubav Boja, koja je sama po sebi ispunjenje Zakona, u ivotu svake osobe koja ovu ljubav ima. Dva puta, put Duha i put tela, uvek su otvorena pred svakim ovekom. Kao to je sigurno da je prisutno telo koje udi protiv Duha, isto je tako sigurno i prisustvo Duha koji udi protiv tela. Koga vodi telo, on ne moe da tvori dobro, sve i da to eli. On slui zakonu greha i zato je pod Zakonom. Meutim, ako li vas Duh vodi, niste pod zakonom. Svaki ovek ima slobodu da izabere svoj put put Duha ili put tela. Jer ako po telu ivite, umreete; ako pak Duhom umorite6 (muite, ponizite, potinite eng. prev) telesna dela, iveete. Zapazite da se u ovom tekstu u Galatima poslanici, kao i u srodnim tekstovima u Rimljanima i Koloanima poslanici, neprestano istie da je telo, sa svojom telesnom grenom prirodom, jo uvek prisutno u onom ko ima Bojeg Duha i da se to telo i dalje bori protiv Duha. Dakle, kad je ovek obraen i tako doveden pod vlast Bojeg Duha, on nije osloboen od tela tako da je potpuno odvojen od njega i njegovih sklonosti i elja, i tako kao da vie nikad nee biti kuan niti e morati da se bori protiv njega. Ne, isto to izroeno (degenerisano bukv. prev.), greno telo i dalje je tu sa istim svojim sklonostima i udnjama. Meutim, ovek mu vie nije potinjen. On je osloboen potinjenosti telu, njegovim tenjama i eljama, i sada je potinjen Duhu. On je sada
6 Prvobitno znaenje rei mortify, koje ima latinsko poreklo, a koju arni prevodi sa umorite, bila je unititi vitalnost, ivahnost, energinost, snagu prim. prev.

172

podanik jedne sile koja osvaja, potinjava, raspinje i dri pod kontrolom telo takvo kakvo je, greno, sa svim grenim sklonostima i poudama. Zato je pisano: Duhom umorite telesna dela. Pomorite, dakle, svoje udove koji su na zemlji, i u njima blud, neistotu, strast (prekomernu naklonost), zlu elju (pohotu eng. prev) i lakomstvo, koje je idolopoklonstvo (Kol. 3,5). Zapazite da je sve nabrojano prisutno u telu i da e iveti i vladati, ako se telu dopusti da vlada. Ali, kako je telo posredstvom Duha dovedeno pod vlast sile Boje, sve zlo koje je nabrojano i nalazi se u telu, ubijeno je; udareno je u sam njegov koren i na taj nain mu je onemogueno da se pojavljuje u ivotu. Kontrast izmeu vladavine tela i vladavine Duha jasno je izraen u Rimljanima 7,14-24 i 1. Korinanima 9,26.27. U sedmoj glavi Rimljanima opisan je ovek koji je pod vlau tela, telesan, prodat pod greh. On ezne da ini dobro i silno eli to, ali je pod vlau sile koja je u telu i koja mu ne doputa da ini dobro koje eli. Jer ne inim dobro koje elim, nego zlo, koje ne elim, to inim (Rimlj. 7,19). Nalazim, dakle, da za mene vai zakon: kad elim dobro da inim, zlo je u meni. Tako se po unutranjem oveku radujem Boijem zakonu, ali vidim jedan drugi zakon u svojim udovima, koji vojuje protiv zakona moga uma i zarobljava me zakonom greha (dovodi me u ropstvo zakonu greha), koji je u mojim udovima. O, bedan li sam ja ovek; ko e me izbaviti od ovog smrtnog tela? (Rimlj. 7,2124 kombinacija KJV-arni). Ovde je opisan ovek koji je potinjen telu, zakonu greha koji je u udovima. ak i kad eli da slomi silu tela i pone da ini dobro, ova sila ga i dalje vodi u ropstvo i dri ga pod vlau tela, zakona greha koji je u udovima njegovim. Meutim, postoji osloboenje od ove sile. Kada je ovek (iz Rimljana 7) povikao: O,bedan li sam ja ovek; ko e me izbaviti od ovog smrtnog tela?, odgovor je odmah dat: Bogu hvala kroz Isusa Hrista, Gospoda naega (Rimlj. 7,25). Postoji put osloboenja; samo je Hristos Oslobodilac. Ovaj ovek, iako osloboen, nije lien dalje borbe; nije postavljen u stanje gde nee morati da se bori protiv tela. Rat e morati da se nastavi i to nije neki ko bajagi rat; ne radi se o borbi s utvarom. Evo oveka iz 1. Korinanima 9,26.27: Tako se borim, ne kao borac koji bije vetar (eng. prev). S im se, dakle, on bori? ta bije? itajte:

Pouke iz Galatima Poslanice

173

Galatima Poslanica Komentari Nego muim svoje telo (drim ga pod kontrolom) i potinjavam ga, da ne bih ja, koji sam drugima propovedao, sam pretrpeo brodolom. (eng. prev) Tako je, dakle, u sreditu borbe hrianin i njegovo telo protiv kojeg se on bori; telo sa svojim sklonostima i poudom. On mora da dri telo pod kontrolom, da ga potinjava uz pomo nove sile Bojeg Duha, kojoj je on sada potinjen i iji je sada podanik, od trenutka kad je osloboen od sile tela i zakona greha. Ovo je jo jae izraeno kada se grki izraz koji stoji tamo gde se kae muim svoje telo (1. Kor. 9,27), potpunije prevede. Bukvalno znaenje ovog izraza bilo bi udariti u lice, napraviti modricu na oku i na licu. U skladu s ovim, neki prevode ovaj tekst na sledei nain: Ja se ne borim kao bokser koji udara u prazno (u vazduh), ve nanosim udarce (modrice bukv. prev) svom telu i bacam ga u ropstvo. Tako sedmo poglavlje Rimljanima prikazuje oveka koji je potinjen sili tela i zakonu greha koji je u udovima, ali koji istovremeno ezne za osloboenjem. U Prvoj Korinanima poslanici (devetom poglavlju), govori se o telu koje je potinjeno oveku pomou jedne nove sile sile Bojeg Duha. U citatu iz Rimljanima poslanice, telo je to koje vlada, a ovek je ispod. U Poslanici Korinanima ovek vlada, dok je telo potinjeno. Ovaj blagosloveni preokret situacije deava se prilikom obraenja. Obraenjem ovek biva doveden u stanje posedovanja Boje sile i pod vlast Bojeg Duha, tako da pomou te sile on biva uinjen gospodarem nad telom i svim njegovim sklonostima i poudom; pomou Duha, on raspinje telo sa njegovim tenjama i grenim eljama kroz dobru borbu vere. Ljudi se ne spasavaju tako to su odmah i konano osloboeni tela, nego primanjem sile kojom mogu da nadvladaju sve zle sklonosti i elje tela i upravljaju njima. ovek ne razvija karakter (a ne bi ni mogao), tako to e biti osloboen i prenesen u carstvo gde nema nikakvog iskuenja, nego primanjem sile na tlu gde postoji iskuenje, ba na onom terenu gde treba da nadvlada svako kuanje. Ako bi ljudi bili potpuno poteeni tela, takvog kakvo je, onda Isus nije ni morao da dolazi na ovaj svet. Kada bi ljudi mogli da budu spaseni tako da na ovoj zemlji vie nemaju nikakva iskuenja i da

174

odmah budu premeteni u oblast gde nema nikakvog kuanja, onda Isus ne bi morao da dolazi na zemlju. Ali sa takvim osloboenjem ovek nikad ne bi mogao da razvije karakter. Zato, umesto pokuaja da potpuno oslobodi oveka od grenog tela u kojem se ovaj nalazi, Isus je doao na ovaj svet i Sebe stavio U TELO, ono isto u kojem se ovek nalazi, suoivi se sa telom TAKVIM KAKVO JE, sa svim njegovim sklonostima i eljama, i boanskom silom koju je doneo posredstvom vere, On osudi greh u telu (Rimlj. 8,3). Na taj nain je Hristos celom oveanstvu doneo boansku veru koja do oveka prenosi boansku silu, neophodnu za njegovo osloboenje od sile tela i zakona greha, obezbeujui mu tako sigurnu prevlast nad telom, takvim kakvo je. Umesto da oveka spase tako to e od njega da napravi mlitavo i bezkarakterno stvorenje koje e iveti tamo gde nema nikakvog iskuenja, Isus je doao oveku upravo tamo gde se on nalazi, usred svih iskuenja. Hristos je doao u potpuno istom telu koje ovek ima; u takvom telu On se sukobio sa svim moguim iskuenjima koja telo poznaje i pobedio svako od njih, donevi tako pobedu svakoj dui na ovom svetu. Neka je blagosloveno njegovo ime. Svaka dua koja primi i odri veru Isusovu moe da ima ovu pobedu u njenoj punini; jer ovo je pobeda koja je pobedila svet: naa vera. (1. Jov. 5,4) Stihovi 5,22-26 (Review and Herald 02.10.1900): A plod Duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, estitost, dobrota, vera, krotost, uzdrljivost; protiv ovakvih stvari nema zakona. A Hristovi pripadnici su raspeli plot (tijelo Karadi) sa svim strastima i poudama. Ako Duhom ivimo, Duhom i da hodimo. Ne budimo puni praznog slavoljublja, ne izazivajmo jedan drugoga, ne zavidimo jedan drugom.

Pouke iz Galatima Poslanice

Videli smo neto od sutine zla i prevarljivosti dela koji potiu iz tela. Ali, Bogu hvala, postoji i ona lepa strana. Boji Duh koji je u svoj punini dat svakom verniku, udi protiv tela, tako da u primaocu ovog dara, verniku koji je voen Bojim Du-

175

Galatima Poslanica Komentari

hom, telo ne moe da ini ono to bi inae inilo. U takvom oveku vlada Boji Duh i ini da se u ivotu pojave rodovi Duha umesto telesnih dela. Iako je tano da oni koji to ine sve ono to je na listi dela telesnih nee naslediti carstvo Boje, ipak Bog je, kroz dar Svetog Duha i kroz milost Hristovu, u potpunosti obezbedio mogunost da svaka dua, uprkos svojim strastima, poudi, eljama i sklonostima tela, nasledi carstvo Boje. U Hristu se borba vodila po svakoj taki, a ostvarena pobeda bila je sveobuhvatna. On je bio uinjen telom, istim telom i krvlju koje su imali oni zbog kojih je doao da ih iskupi. U svim pojedinostima je bio uinjen kao i oni; u svemu (u svim pojedinostima eng. prev) kuan kao i mi (Jevr. 4,15). Da u samo jednoj pojedinosti nije bio kao i mi, onda upravo u tom jednom detalju ne bi mogao da bude kuan kao i mi. On je bio ganut, oseajui nae slabosti (Jevr. 4,15 KJV), jer je za vreme dok je bio kuan, oseao elje i sklonosti tela, tano onako kako ih i mi oseamo kada smo kuani. Jer svaki ovek biva kuan kada ga vue i mami njegova udnja (njegove sopstvene elje i telesne sklonosti7) (Jakov 1,14 eng. prev). Sve je to Isus mogao da iskusi, a da pri tom ne zgrei, jer iskuenje nije isto to i greh, i biti kuan nije isto to i zgreiti. Samo kada pouda zane (zatrudni), kada se elja gaji, a sklonost odobrava (podstie) samo u tom sluaju se raa greh (Jakov 1,15). Isus nikada, ak ni u Svojim mislima, nije gajio ma koju koju telesnu elju, niti odobravao bilo koju telesnu sklonost. Tako je On, u istom telu poput naeg, bio kuan u svim pojedinostima kao i mi, pa ipak, bez i jedne jedine mrlje greha. Kroz boansku snagu koju je primao putem vere u Boga, On je sasvim ugasio svaku sklonost tela u kojem je bio, i tako, praktino, u korenu sasekao svaku elju tela, osudivi greh u njemu. Na ovaj nain, On je doneo potpunu pobedu i boansku silu, koje uva i odrava za svaku duu na ovom svetu. Sve je to uinio da bi se pravednost, koju zakon zahteva, ispunila u nama koji ne ivimo po telu nego po duhu. (Rimlj. 8,4 kombinacija KJV-arni) Punina ove pobede besplatan je dar koji se daje svakoj dui u Hristu Isusu. Ona se prima verom u Isusa. Ostvarena je i odrava se
7 Rei u zagradi pripadaju autoru prim. prev.

176

verom Isusovom, koju je On ostvario i doveo da savrenstva, a potom je poklonio svakom Svom verniku. Jer ovo je pobeda koja je pobedila svet: naa vera. (1. Jov. 5,4) On je u Svom telu ukinuo neprijateljstvo koje je razdvajalo oveanstvo od Boga. Da bi to postigao, uzeo je telo, a to je moralo biti ono telo u kojem je postojalo pomenuto neprijateljstvo. Zato se kae da je On u Svom telu ukinuo neprijateljstvo, kako bi u Sebi, od dvoje od Boga i od otuenog oveka nainio jednog novog oveka, stvarajui (na taj nain) mir (Efescima 2,14.15 kombinacija arni-KJV) Isus Hristos je ukinuo u Svom telu neprijateljstvo, da oboje Jevreje i mnogoboce, to jest celo oveanstvo u jednom telu pomiri s Bogom, posredstvom krsta, ubivi tako neprijateljstvo u Sebi (Efes. 2,16 na osnovu margine u verziji King Dejms8). Neprijateljstvo je bilo u Njemu, jer je bilo u Njegovom telu; i tu, u Svom telu, On je ubio (nadvladao) i ukinuo neprijateljstvo. Ovo je mogao da postigne samo tako to je zaista bio u telu. Isus je preuzeo na Sebe prokletstvo u svoj njegovoj punini, u istoj meri u kojoj ono poiva na oveanstvu. On je to uinio postavi kletva (bivi uinjen kletvom eng. prev) nas radi (Gal. 3,13). Meutim, kletva nezasluena nee doi, niti ikad dolazi. Uzrok kletve je greh. On je uinjen kletvom radi nas, zbog naih greha. Da bi se suoio s kletvom koja je nad nama, On je morao da se suoi s grehom koji je u nama. Prema tome, Bog je Onoga koji nije znao greha... uinio grehom za nas, da mi budemo uinjeni pravednou Bojom U NJEMU (2. Kor. 5,21 kombinacija arni-KJV). Na taj nain, On je Sebe u potpunosti postavio u isti nepovoljan poloaj u kojem se nalazi celo oveanstvo, jer je u svim pojedinostima bio uinjen kao i mi, pa je stoga i mogao da bude u svemu kuan kao i mi. Pa ipak, ni jednoj jedinoj tenji ili sklonosti tela On nikada nije dao ni najmanje doputenje, ak ni u svojim mislima. Svaka od tih sklonosti praktino je bila u svom korenu umorena silom Bojom koju je, posredstvom boanske vere, On doneo oveanstvu. Budui pak da deca imaju telo i krv, tako i On uze udela u tome, da smru satre onoga koji ima dravu smrti, to jest avola, i da izbavi one koji su strahujui od smrti celog ivota bili u rop8 Autorova napomena prim. prev.

Pouke iz Galatima Poslanice

177

Galatima Poslanica Komentari stvu. Jer zaista nije uzeo na Sebe prirodu anela, ve je uzeo na Sebe seme Avramovo. Stoga je bilo potrebno da u svemu bude nainjen kao Njegova braa, da bude milosrdan i veran prvosvetenik u onom to pripada Bogu, da uini pomirenje za grehe naroda; jer u emu postrada i iskuan bi u onome moe pomoi i onima koji se iskuavaju. (Jevr. 2,14-18) Ovu pobedu koju je Hristos ostvario u ljudskom telu, Sveti Duh je doneo na spasenje svima koji su danas u istom tom ljudskom telu i veruju u Isusa. Posredstvom Svetog Duha prisustvo Samog Hrista dolazi verniku, jer ovo je Njegova nepromenljiva elja, da vam dade po bogatstvu svoje slave da njegovim Duhom budete ojaani za unutranjeg oveka, da se Hristos vaom verom useli u vaa srca, da budete u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni, da biste vi sa svima svetima mogli razumeti ta je irina, i duina, i visina, i dubina, i poznati Hristovu ljubav koja prevazilazi nae saznanje, da budete ispunjeni do sve punoe Boije. (Efes. 3,16-19) Delo osloboenja od krivice greha i njegove sile dri vernika u pobedonosnom poloaju koji mu daje snagu da nadvlauje elje, tenje i sklonosti tela, pomou sile Bojeg Duha. Ovo se upravo danas ostvaruje linim prisustvom Isusa Hrista u ljudskom telu u telu vernika, ba onako kako se ostvarivalo Hristovim linim prisustvom u ljudskom telu, pre hiljadu osamsto sedamdeset godina9. Hristos je uvek isti. On je isti jue i danas i doveka (Jevr. 13,8). Hristovo Jevanelje je uvek isto isto jue i danas i doveka. Ono je danas isto kao i pre hiljadu osamsto sedamdeset godina. Onda je bilo: Bog se javi u telu (1. Tim. 3,16); i danas je isto to: Bog se javi (u istom tom) telu telu grenih ljudi, u ljudskoj prirodi, upravo onakvoj kakva je ona. Jevanelje je: Hristos u vama, nada slave (Kol. 1,27); Hristos u vama, takvima kakvi ste, sa svim vaim gresima, grenou i svim drugim odlikama; jer je On dao Sebe za nae grehe i za nau grenost. Dakle, Hristos te je kupio tebe, ba takvog kakav si, i ti si sada prihvaen (uinjen prihvatljivim bukv. prev) (Efes. 1,6 KJV) u Njemu. On te je primio takvog kakav si, a Jevanelje Hristos u (tebi), nada slave dovodi te pod vladavinu milosti Boje. Posredstvom
9 Danas, pre skoro dve hiljade godina prim. prev.

178

Svetog Bojeg Duha, koji te ini pokornim Hristovoj i Bojoj sili, ti donosi rodove Duha koji se sada vide na tebi, umesto dela telesnih. A plod Duha je:

Pouke iz Galatima Poslanice

LJUBAV Boja ljubav koja se izobilno izliva u srca, pomou Bojeg Duha. I umesto da se, ak i u mislima, daje mesta mrnji i svemu drugom to iz nje proizilazi, postajete svesni da vam niko ne moe uiniti nita to bi vas navelo da mu uzvratite bilo ime sem ljubavlju. Ova je ljubav ista jue i danas i doveka, jer je to Boja ljubav, i ona ne voli zbog nagrade, ve radi ljubavi same. Ona voli prostoduno jer je ljubav, i kao takva, ona nita drugo ne moe da ini. RADOST je po definiciji: gorljiva srea koja potie od sadanjeg ili oekivanog dobra; likujue zadovoljstvo (Century Dictionary and Cyclopedia). Meutim, u ovom sluaju je re ili, kao alternativa, iskljuena, jer je ova radost neto to potie od sadanjeg dobra, kao i od onog koje tek treba da doe, s obzirom na to da je ovo dobro veno. Prema tome, hrianska radost je vena sadanjost i treba oekivati da e to zauvek i ostati. Zbog toga je ona praena i likujuim zadovoljstvom.

MIR Savreni mir koji vlada u srcu, mir Boiji, koji prevazilazi svaki um i koji, ako ga posedujete, uva vaa srca i vae misli u Hristu Isusu. (Filib. 4,7) DUGOTRPLJENJE, ESTITOST (BLAGOST eng. prev), DOBROTA, VERA Ova vera grki, pistis je vrsto ubeenje; uverenje zasnovano na poverenju, a NE na znanju (vera srca, a ne glave; vera Hristova, a ne kredo10); snano poverenje, kao rezultat ubeenja i zapovesti, uprkos suprotnim uticajima. KROTOST, UZDRLJIVOST Uzdrljivost je samokontrola. Boji Duh oslobaa oveka od potinjenosti strastima, poudi i navikama, i ini od njega slobodnog oveka, koji je svoj gospodar.

10 Kredo je prihvaeno od strane crkve, standardno ispovedanje vere, tzv. Vjeruju prim. prev.

179

Galatima Poslanica Komentari

Protiv ovakvih stvari nema zakona. Boji Zakon je samo protiv greha. On se otkriva u ljudskom ivotu kao osuda svega to nije plod Bojeg Duha. Prema tome, sigurno je da sve to u ovekovom ivotu nije rod Duha Svetog, predstavlja greh. Drugim reima, sve to ne potie od vere greh je (Rimlj. 14,23), i to je vena istina. Stoga, ako Duhom ivimo, Duhom i da hodimo. Zato to ivimo u Duhu i hodimo u Duhu, ne budimo ne treba da budemo, i ne moemo da budemo puni praznog slavoljublja, ne izazivajmo jedan drugoga, ne zavidimo jedan drugom.

180

Neposredno posle Konferencije u Mineapolisu Elen Vajt je saoptila: Treba da imamo sve od poslanica Rimljanima i Galatima.

Ne oslanjajte se na miljenje drugih Saznajte sami za sebe ta je vest 1888

UVOD U PORUKU 1888

Ova knjiga se svrstava u klasike i mogla bi se nazvati obaveznom literaturom za sve kojima vest 1888 i pravednost kroz veru predstavlja nepoznanicu. Autor saeto izlae i podvlai najznaajnije elemente poruke, dajui potpunu slobodu Donsu i Vagoneru da govore na sebi svojstven nain i u kontekstu poruke koju su nosili. Robert Vilend, pisac ove knjige, dokazuje da vest 1888 nije samo jedna od mnogih doktrina, ve ivo i ivotodavno iskustvo koje izvire iz ovog uenja i zasniva se na njemu, i koje je veoma povezano sa dananjim svetom i ivotom u njemu. Publikaciju je originalno objavila kua Pregled i Glasnik (Review and Herald).

DOBRA VEST SVAGDANJA 2. deo

Autori A.T. Dons i E.D. Vagoner iznose osveavajue, podsticajne, motiviue ideje koje crpe iz Jevanelja. Ova knjiica je zamiljena kao tromesena duhovna hrana po jedna stranica na dan, kao obrok koji siti duu.

HRISTOS I NJEGOVA PRAVEDNOST

Elet D. Vagoner objanjava ta je sila koja nas spasava. Jevanelje otkriva da je sila koja je svetove dovela u postojanje, ista ona sila koja deluje u spasavanju oveanstva. U knjizi se jasnim reima objanjava ono to moramo znati o Hristovoj prirodi.

OTVORENI PUT DO HRIANSKOG SAVRENSTVA

Dons predstavlja Hrista u sve tri Njegove slube kao Proroka, Svetenika i Cara. Knjiga smelo izlazi u susret mnogim izazovima koji se danas postavljaju pred hrianstvo. Jedan od njih je: Da li je hriansko savrenstvo karaktera mogue, uprkos injenici da smo smrtnici, roeni u grehu? RIMLJANIMA POSLANICA KOMENTARI

Stih po stih kroz Rimljanima poslanicu. Komentari koji su ovde izloeni nikad ranije nisu bili objedinjeni u formi knjige. Ova detaljna studija Rimljanima poslanice bila je u delovima objavljivana u asopisu Znaci vremena (Signs of the Times), u periodu od oktobra 1895, do septembra 1896. Verujmo da e ovi komentari koji sadre neprocenjivo vredne misli, naii na dobar prijem kod mnogih italaca koji su ve donekle otkrili ta je to Elen Vajt nazvala najdragocenijim u ovoj poruci. 1888. godine ona je rekla Treba da imamo sve od Poslanice Rimljanima, i sve od Poslanice Galatima.