X International Symposium "ROAD ACCIDENTS PREVENTION 2010" Novi Sad, 21st and 22nd October 2010.

UDK:

ANALIZA SAOBRAAJNIH NEZGODA PRIMENOM HDM-4 MODELA KAO ELEMENT TEHNIKO-EKONOMSKE OCENE PUTNIH PROJEKATA ANALYSES OF ROAD ACCIDENTS USING HDM-4 MODEL AS ELEMENT OF TECHNICAL-ECONOMIC EVALUATION OF HIGHWAY PROJECTS
Neboja Radovi 1, ore Uzelac 2, Bojan Mati3
Rezime: Model Svetske banke HDM-4 je model za razvoj i upravljanje putevima koji se upotrebljava vie od tri decenije za kombinovanje tehnike i ekonomske procene putnih projekata, pripremu investicionih programa za puteve i analiziranje strategije upravljanja putnom mreom. Jedna od bitnih komponenata modela HDM-4 je i mogunost analize saobraajnih nezgoda i njihovog uticaja na tehniko-ekonomsku ocenu projekta puta ili deonice puta. Model se stalno unapreuje i u tom cilju su izvrene meunarodne studije za razvoj i upravljanje putevima (ISOHDM) ime je obezbeen usklaen sistemski pristup upravljanju putevima, sa odgovarajuim softverskim alatom. U radu se opisuje analiza ukupnog broja saobraajnih nezgoda razvrstanih u tri kategorije: broj saobraajnih nezgoda sa fatalnim ishodom, broj saobraajnih nezgoda sa povredama i broj saobraajnih nezgoda sa materijalnom tetom primenom HDM-4 modela. Analiza se odnosi na model koji vri ocenu efekata smanjenja/rasta broja saobraajnih nezgoda u zavisnosti od primene odreene grupe standarda radova odravanja, rekonstrukcije ili izgradnje nove deonice puta, kao element tehniko ekonomske ocene putnih projekta. Kljune rei: Putevi, nezgode, investicije, upravljanje, HDM-4 Abstract: World Bank model HDM-4 is model for development and management of the road network used more than 30 years for technical and economic evaluation of road projects, preparation of the investment programs and strategic analyses for road network management. One of important components of HDM-4 model is possibility to analyze road accidents and theirs influence to technical economic evaluation of road (or section) project. The model is permanently improved according to accomplished international studies for road network development and management (ISOHDM), providing a systematic approach to road management using adequate software tools. This paper describes analyses of total number of road accidents classified into three categories: number of fatal road accidents, number of injured road accidents, and number of damaged road accidents using HDM-4 model. The model for estimation of effects of decreasing/increasing of number of road accidents has been analyzed in relation to applied road maintenance, improvement or new construction standards as element of technical economic evaluation of highway projects. Keywords: Highways, accidents, investments, management, HDM-4
1

Docent, Fakultet Tehnikih Nauka u Novom Sadu, Trg Dositeja Obradovia br. 6, 21000 Novi Sad, Srbija, e-mail: radovicn@drenik.net 2 Redovni profesor, Fakultet Tehnikih Nauka u Novom Sadu, Trg Dositeja Obradovia br. 6, 21000 Novi Sad, Srbija, e-mail: uzelacdjordje@gmail.com 3 Asistent, Fakultet Tehnikih Nauka u Novom Sadu, Trg Dositeja Obradovia br. 6, 21000 Novi Sad, Srbija, e-mail: bojan.matic@yahoo.com

1. UVOD Bezbednost saobraaja na putevima poprima sve vei znaaj u procesu upravljanja puteva. Planirenje investicija u putevima je danas neodvojivo od bezbednosti saobraaja i neophodnih analiza u cilju unapreenja bezbednosti saobraaja i smanjenja broja saobraajanih nezgoda. U tu svrhu se danas koriste mnogobrojni alati. Model Svetske banke HDM-4 je model za razvoj i upravljanje putevima koji se upotrebljava vie od tri decenije za kombinovanje tehnike i ekonomske procene putnih projekata, pripremu investicionih programa za puteve i analiziranje strategija upravljanja putnom mreom. Jedna od bitnih komponenata modela HDM-4 je i mogunost analize saobraajnih nezgoda i njihovog uticaja na tehniko-ekonomsku ocenu projekta puta ili deonice puta. Model se stalno unapreuje i u tom cilju su sprovedene mnogobrojne meunarodne studije za razvoj i upravljanje putevima, ime je obezbeen sistemski pristup upravljanju putevima sa odgovarajuim softverskim alatom. 2. RAZVOJ, PRIMENA I KARAKTERISTIKE MODELA HDM-4 2.1 Razvoj i primena modela HDM-4 Formulisanje modela HDM (Highway Design and Maintenance) je obavljeno zahvaljujui rezultatima veoma ambicioznih istraivanja u periodu dugom ve vie od 30 godina (19692000.g.). Osnovni cilj istraivanja je sadran u nameri da se obezbedi mono sredstvo za ocenu ekonomske opravdanosti svih aktivnosti u sektoru puteva. Do sada postoje ve etiri verzije modela, od kojih je poslednja verzija 2, HDM-4 modela (Highway Development and Management) zavrena i postala dostupna korisnicima januara 2000. godine. HDM-4 model je nastao kao rezultat meunarodne studije ISOHDM (International Study of Highway Development and Management Tools). Model HDM-4, podrava proces upravljanja putevima obezbeujui sledee funkcije upravljanja [1,4,5]: Planiranje Priprema programa Priprema projekata Izvoenje radova

Svaka od ovih funkcija predstavlja aktivnosti ukupnog ciklusa upravljanja. Proces upravljanja putevima kao celine, dakle, moe se smatrati kao ciklus aktivnosti koje se preduzimaju u okviru svake upravljake funkcije planiranja, programiranja, pripreme i radova. Tabela 1 iskazuje ovaj koncept i prua okvir unutar kojeg model HDM-4 zadovoljava potrebe uprava za puteve. Celovita struktura modela HDM-4 je prikazana na Slici 1. Tehnika analiza obavlja se unutar sistema uz pomo etiri podmodela [1,4,5]:

RD (Road Deterioration), predvia oteenja kolovoza sa asfaltnim, sa cement-betonskim i sa

nevezanim kolovoznim zastorima.

WE (Works Effects), simulira efekte radova na putu na stanje kolovoza i trokove RUE (Road User Effects), odreuje eksplotacione trokove vozila, saobraajne nezgode na
putu i vreme putovanja.

 SEE (Social & Environmental Effects), odreuje efekte emisija iz vozila i utroak energije.
Tabela 1. Funkcije upravljanja i odgovarajue aplikacije modela HDM-4 [4] Upravljaka funkcija Planiranje Programiranje Opis Strateke analize Planiranje putne mree Upravljanje kolovozima Analize programa Upravljanje kolovozima Budetski sistem Analize projekata Upravljanje kolovozima Upravljanje mostovima Projektovanja pojaanja i novih kolovoza Ugovaranja Upravljanje projektom Upravljanje opremom Finansijski menadment Raunovodstveni sistem Primena HDM-4 Strateka analiza Programska analiza

Priprema

Analiza projekata

Izvrenje radova

ne opsluuje

STUDIJA PRIORITETA ULAGANJA U PUTNU MREU

KARAKTERISTIKE PUTA
, , . . , nagibi, krivinska karakt .

PROPADANJE STANJE PUTA

U L A A Z

IRI, , IRI, udarne rupe,

EKONOMSKA ANALIZA SAOBRAAJ

., , . podaci o saob. toku, , struktura

MO
(HDM)

IMPLEMENTACIJA ALTERNATIVA

I Z L A A Z

TROKOVI
, , izgradnja

INVENTAR PUTNOG STANJA

, . ivotna sredina, socijalni aspekt

Slika 1. Struktura HDM-4 modela [4]

5

2.2 Modeliranje efekata na korisnike puta u HDM-4 modelu Modeliranje efekata na korisnike puta (Road User Effects - RUE) u modelu HDM-4 sadri u sebi sledee analize [5]:

Analiza brzina, operativnih trokova i vremena putovanja motorizovanih vozila Analiza brzina i operativnih trokona ne-motorizovanih vozila Analiza bezbednosti saobraaja na putevima.

Ukupni trokovi korisnika puta obuhvataju:

Operativne trokove motorizovanih vozila Vreme putovanja motorizovanih vozila

Operativne trokove i vreme putovanja ne-motorizovanih vozila Trokove saobraajnih nezgoda

Godinji trokovi korisnika puta za svaku alternativu investiranja u puteve su dati sledeim izrazom:

RUC j = VOC j + TTC j + NMTOC j + AC j

gde je: RUCj

(1)

trokovi korisnika puta u okviru alternative investiranja j (izraeno u novanim jedinicama) VOCj operaticni trokovi motornih vozilu u okviru alternative investiranja j (izraeno u novanim jedinicama) TTCj trokovi vremena putovanja motornim vozilima u okviru alternative investiranja j (izraeno u novanim jedinicama) NMTOCj operativni trokovi i trokovi vremena putovanja ne-motorizovanim vozilima u okviru alternative investiranja j (izraeno u novanim jedinicama) ACj godinji trokovi saobraajnih nezgoda u okviru alternative investiranja j (izraeno u novanim jedinicama) 3. ANALIZA BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA POMOU HDM-4 MODELA HDM-4 model omoguava korisnicima da unutar konfigurisanja sistema definiu seriju referentnih tabela za razliite stope saobraajnih nezgoda. To su u osnovi dosta iroki, makro opisi oekivanih stopa saobraajnih nezgoda koji mogu biti definisani na nekoliko razliitih naina prema odreenom skupu atributa puta i saobraaja (npr.: klasa saobraajnice, veliina saobraajnog toka, prisustvo ne-motorizovanog prevoza, geometrija puta itd.). Ovaj tabelarni pristup u sprovoenju analize bezbednosti saobraaja na putevima u HDM-4 modelu je preporuen na osnovu sprovedenih detaljnih istraivanja u okviru razliitih studija, metoda modeliranja i analiza bezbednosti saobraaja (ISOHDM, 1995). Za svaki tip saobraajnice i/ili raskrsnice, korisnici su duni navesti stopu saobraajnih nezgoda po vrsti nezgode (sa smrtonosnim ishodom, sa telesnim povredama ili samo sa materijalnom tetom), u vidu broja saobraajnih nezgoda na 100 miliona vozila-kilometara. Kada se put rekonstruie poboljava, specificira se novi skup stopa saobraajnih nezgoda na osnovu podataka sa puteva sa slinim saobraajnim tokom i geometrijskim karakteristikama. Dakle, na taj nain je mogue analizirati promene u ukupnom broju saobraajnih nesrea i trokove koji proizlaze iz odreenog investiranja u poboljanje unapreenje puta.

3.1 Logika modeliranja saobraajnih nezgoda u HDM-4 modelu 3.1.1 Vrste saobraajnih nezgoda Saobraajna nezgoda je dogaaj koji ukljuuje jedno ili vie vozila, to rezultira u smrti, telesnoj povredi i/ili materijalnoj teti. U HDM-4 modelu, bezbednost saobraaja na putevima se analizira prema sledeim vrstama / teinama saobraajnih nezgoda [7]:

Sa smrtonosnim ishodom (nezgoda se smatra da je sa smrtonosnim ishodom ukoliko je

smrt uesnika u nezgodi nastupila u odreenom fiksnom vremenskom periodu (npr. 31 dan) nakon nezgode. Fiksni vremenski period se moe razlikovati od jedne zemlje do druge). Sa telesnim povredama (nezgoda koja je prouzrokovala telesne povrede ali nema smrtnih sluajeva). Sa materijalnom tetom (nezgoda koja je prozrokovala samo materijalnu tetu, bez telesnih povreda i smrtnih sluajeva).

3.1.2 Stopa saobraajnih nezgoda Pojam Stopa saobraajnih nezgoda se definie kao prosean broj prijavljenih nesrea godinje, meren tokom odreenog vremenskog perioda (na primer, tokom 5 kalendarskih godina), podeljen sa tzv. izloenou saobraajnim nezgodama (exposure to traffic accidents). Stopa saobraajnih nezgoda se izraava na sledei nain [1,5]:

ACCRATE =
gde je: ACCRATE ACCYR EXPOSURE

ACCYR EXPOSURE

(2)

stopa saobraajnih nezgoda broj saobraajnih nezgoda godinje godinja izloenost saobraajnim nezgodama

Godinja izloenost saobraajnim nezgodama se rauna na sledei nain:

Deonica puta Godinja izloenost saobraajnim nezgodama na se izraava u vidu sto miliona vozilakilometara na odreenoj deonici puta:

EXPOSSEC =

365 * AADT * L 10 8

(3)

Raskrsnica Godinja izloenost saobraajnim nezgodama na se izraava u vidu sto miliona vozilakilometara na odreenoj raskrsnici:

EXPOSINT =
gde je: EXPOSSEC

365 * AADTin 10 8

(4)

godinja izloenost saobraajnim nezgodama na deonici puta (100 miliona voz-km) AADT prosean godinji dnevni saobraaj (PGDS) na deonici puta (voz/dan) L duina deonice puta EXPOSINT godinja izloenost saobraajnim nezgodama na raskrsnici (100 miliona voz-km) AADTin prosean godinji dnevni saobraaj koji ulazi u raskrsnicu (voz/dan) Za svaku vrstu saobraajnice i tip raskrsnice, korisnik mora upisati stope saobraajnih nezgoda (sa smrtonosnim ishodom, sa telesnim povredama ili samo sa materijalnom tetom), u smislu broja saobraajnih nezgoda na 100 miliona-kilometara ili na 100 miliona vozila. Kada je deonica puta ili raskrsnica poboljana (npr.: izgradnjom dodatne trake, proirenjem kolovoza ili bankine), dolazi do promene tipa saobraajnice ili raskrsnice i potrebno je definisati nove stope saobraajnih nezgoda za nove uslove odvijanja saobraaja. Dakle, na taj nain je mogue analizirati promene u stopama saobraajnih nezgoda i relevatntnih trokova koji proizilaze iz poboljanja puta ili raskrsnice 4. 3.1.3 Osnovni podaci Za modeliranje efekata saobraajnih nezgoda potrebni su sledei osnovni podaci: Veliina saobraaja Prosean godinji dnevni saobraaj (PGDS) na deonici, izraeno u voz/dan (ili ukupan PGDS koji ulazi u raskrsnicu) i stopa rasta saobraaja u periodu analize. Duina deonice puta Stope saobraajnih nezgoda Mogue je primenjivati razliite stope saobraajnih nezgoda u razliitim godinama analize u zavisnosti od promene u tipu saobraajnice (ili u tipu raskrsnice) koja proizilazi iz izvrenih radova na deonici puta (ili na raskrsnici) tokom perioda analize. Jedinina cena saobraajne nezgode Jedinina cena saobraajne nezgode moe biti definisana ili po vrsti saobraajne nezgode ili kao ponderisana srednja vrednost za sve vrste saobraajnih nezgoda. 3.1.4 Raunski postupak Analiza bezbednosti saobraaja je ukljuena u okviru modula Efekti na korisnike puta (Road User Effects RUE module). Za svaku deonicu puta (ili alternativu investiranja u poboljanje dogradnju deonice), raunski posupak za svaku godinu analize se moe sumirati na sledei nain: 1. Iniciranje ulaznih podataka 2. Proraun godinje izloenosti saobraajnim nezgodama 3. Proraun godinjeg broja saobraajnih nezgoda (po vrsti saobraajne nezgode)
4

Napomena: Modeliranje raskrsnica nije ukljueno u verziji HDM-4 softvera 2.0

4. Proraun godinjih trokova saobraajnih nezgoda 5. Skladitenje rezultata za ekonomske analize, poreenje u fazi izvetavanja
3.1.5 Broj saobraajnih nezgoda Godinji broj saobraajnih nezgoda za svaku alternativu investiranja je dat sa sledeim izrazom:

ACCYR j = EXPOSSEC j ACCRATEi

gde je: ACCYRi godinji broj saobraajnih nezgoda tipa i EXPOSURE j godinja izloenost saobraajnim nezgodama za alternativu investiranja j ACCRATE i stopa saobraajnih nezgoda za saobraajne nezgode tipa i 3.1.6 Trokovi saobraajnih nezgoda

(5)

Godinji trokovi saobraajnih nezgoda za svaku alternativu opciju investiranja se sraunavaju na osnovu sledeeg izraza:

ACCOST j = ACCYR ji UNITCOSTi

gde je: ACCOSTji UNITCOST i

(6)

godinji trokovi saobraajne nezgode tipa i za alternativu investiranja j jednina cena saobraajne nezgode tipa i (izraeno u novanim jedinicama)

Ukupni trokovi saobraajnih nezgoda se onda sraunavaju na osnovu sledeeg izraza:

AC j = ACCOSTi
i

(7)

gde je: ACj godinji trokovi saobraajnih nezgoda za alternativu investiranja j 3.2. Ekonomske analize i poreenje 3.2.1. Ekonomske analize Korisnik moe odrediti da li ili ne da ukljui trokove saobraajnih nezgoda zajedno sa operativnim trokovima vozila, trokovima vremena putovanja, trokovima uprava za puteve i egzogene trokove i dobiti u ekonomsku analizu. Za svaku alternativu investiranja koja se poredi (alternativa m koja se poredi sa osnovnom alternativom za poreenje n), razlika u trokovima saobraajnih nezgoda na godinjem nivou se rauna prema sledeem izrazu:

ACC ( mn ) = AC n AC m

(8)

gde je: ACC(m-n) razlika u trokovima saobraajnih nezgoda na godinjem nivou

3.2.2 Neto promena u broju saobraajnih nezgoda Za svaki par alternativa investiranja, korisnik moe odabrati da poredi samo broj oekivanih saobraajnih nezgoda jedne alternative investiranja u odnosu na oekivani broj saobraajnih nezgoda osnovne alternative za uporeenje (najee alternativa bez investiranja). Godinji neto broj saobraajnih nezgoda (po vrstama saobraajnih nezgoda je dat sledeim izrazom:

ACCYR( mn ) i = ACCYRni ACCYRmi

gde je: ACCYR(m-n)i

(9)

godinja razlika u broju saobraajnih nezgoda (za saob. nezgodu tipa i)

3.3 Analiza osetljivosti HDM-4 modela na ulazne vrednosti Analiza osetljivosti su ukljuene u okviru projektne analize unutar HDM-4 modela. Omoguava korisniku da istrai uticaj varijacije kljunih parametara na rezultate analize. Korisnik moe definisati bilo koji broj scenarija osetljivosti u kojima moe da varira 18 kljunih parametara. Ovi kljuni parametri obuhvataju jednine trokove, korienje vozila, veliinu saobraaja, rast saobraaja i neto dobiti. Jedan ili vie kljunih parametara se moe varirati mnoenjem sa odgovarajuim faktorom poveanja ili smanjenja i na taj nain utvrditi uticaje na rezultate analize ukoliko neki kljuni parametar nije dovoljno pouzdano odreen. [7,8] Na ovaj nain je mogue varirati, izmeu ostalog, i jedinine trokove saobraajnih nezgoda i sagledati uticaj njihove varijacije na rezultate ekonomske analize. 3.4 Viekriterijumska analiza Viekriterijumska analiza (MCA) u HDM-4 projeknim analizama obezbeuje sredstvo za poreenje projekata pomou kriterijuma koji se ne mogu lako izraziti kao ekonomski troak ili dobit. Viekriterijumska analiza (MCA) u HDM-4 modelu se vri primenom AHP metode (Analytical Hierarchy Process AHP, Saaty 1980). Kriterijumi koji se korise za viekriterijumsku analizu u HDM-4 modelu su sledei:

Trokovi korisnika puta (RUC) Neto Sadanja vrednost (NPV) Bezbednost saobraaja Konfort

Zaguenje saobraaja Zagaenje vazduha Uteda u energiji Socijalni aspekt, i Politiki uticaj

4. UTICAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA NA TEHNIKO-EKONOMSKU OCENU PUTNIH PROJEKATA PRIMERI IZ STUDIJA U Srbiji ve due vremena jo uvek ne postoje sistematski evidentirani i analizirani osnovni podaci o trokovima saobraajnih nezgoda, kao ni sveobuhvatna istraivanja radi utvrivanja jedininih trokova saobraajnih nezgoda. Za analizu trokova saobraajnih nezgoda, pri izradi studija opravdanosti projekata puteva, u naoj zemlji najee su u upotrebi postupak prema preporukama Dorsch-Berger (1974.g.) kao i ekspertske procene strunjaka koje su bazirane na novijim istraivanjima u svetu. U sledeim primerima prethodnih studija opravdanosti i studija opravdanosti (Tabele 2-5) se demostrira primena HDM-4 modela u analizi saobraajnih nezgoda i uticaju na ekonomsku ocenu pojedinih putnih investicija. [2], [9], [10], [11]
Tabela 2. Prethodna studija opravdanosti izgradnje druge kolovozne trake autoputa E-75 (M-22), potez: granica sa Maarskom (Horgo) Novi Sad [2] Referentni podaci Put E-75 (M-22) Deonica Horgo - Novi Sad Duina (km) 108,00 Profil puta Poluautoput, b=11m, 2ts+tz Investicija Opis radova Izgradnja druge kolovozne trake Vrednost (mil. ) * 97,20 Vrednost po km (mil. ) * 0,90 PGDS Bazni PDGS 2003 (voz/dan) 6.125 Ciljni PGDS 2027 (voz/dan) 15.967 Stopa rasta saob (%) 2,8 7,0** Saobraajne Stopa SN fatal (108 voz-km) 2,73 nezgode (SN) Stopa SN injury (108 voz-km) 16,41 Stopa SN damaged (108 voz-km) 35,58 Ukupna stopa SN (108 voz-km) 54,72 Redukcioni faktor 0,4 Vrednost SN Vrednost SN fatal () 75.000,00 Vrednost SN damage () 2.500,00 Vrednost damaged () 850,00 Vrednost total () 4.950,00 Ekonomska analiza Period analize (god) 25 HDM-4 Diskontna stopa (%) 7,00 EIRR (%) 8,00 NPV (mil. )*** 8,94 Ukupne utede*** 95,30 100,0% Utede od RUC (mil. ) *** 11,40 12,0% Utede od TT (mil. ) *** 77,94 81,8% Utede od AC (mil. ) *** 5,96 6,3%
* ekonomska vrednost investicije (bez poreza i taksi) ** u zavisnosti od godine analize i klase vozila *** diskontovane vrednosti

Tabela 3. Studija opravdanosti izgradnje druge kolovozne trake autoputa E-75 (M-22), potez: Novi Sad - Beograd, l=65,45km [9] Referentni podaci Put E-75 (M-22) Deonica Novi Sad - Beograd Duina (km) 65,45

Investicija

PGDS

Saobraajne nezgode (SN)

Vrednost SN

Ekonomska analiza HDM-4

Profil puta Opis radova Vrednost (mil. ) * Vrednost po km (mil. ) * Bazni PDGS 2003 (voz/dan) Ciljni PGDS 2027 (voz/dan) Stopa rasta saob (%) Stopa SN fatal (108 voz-km) Stopa SN injury (108 voz-km) Stopa SN damaged (108 voz-km) Ukupna stopa SN (108 voz-km) Redukcioni faktor Vrednost SN fatal () Vrednost SN damage () Vrednost damaged () Vrednost total () Period analize (god) Diskontna stopa (%) EIRR (%) NPV (mil. )*** Ukupne utede*** Utede od VOC (mil. ) *** Utede od TT (mil. ) *** Utede od AC (mil. ) ***

Poluautoput, b=11m, 2ts+tz Izgradnja druge kolovozne trake 108,74 1,66 11.246 31.186 2,8 7,0** 3,23 19,4 42,04 64,67 0,4 75.000,00 2.500,00 850,00 4.950,00 25 8,00 14,30 75,05 172,42 100,0% 32,42 18,8% 130,81 75,9% 9,19 5,3%

* ekonomska vrednost investicije (bez poreza i taksi) ** u zavisnosti od godine analize i klase vozila *** diskontovane vrednosti

Tabela 4. Studija opravdanosti izgradnje I faze autoputa E-75 (M-1), deonica: Vladiin Han Srpska kua, l=33.66km [10] Referentni podaci Put E-75 (M-1) Deonica Vladiin Han - Srpska kua Duina (km) 33.66 Profil puta b=10.2m, 2ts Investicija Opis radova I faza izgradnje autoputa Vrednost (mil. ) * 70.06 Vrednost po km (mil. ) * 2.08 PGDS Bazni PDGS 2004 (voz/dan) 6,377 Ciljni PGDS 2028 (voz/dan) 20,661 Stopa rasta saob (%) 3.0 - 8.0** Saobraajne Stopa SN fatal (108 voz-km) 4.54 nezgode (SN) Stopa SN injury (108 voz-km) 29.3 Stopa SN damaged (108 voz-km) 63.83 Ukupna stopa SN (108 voz-km) 97.67 Redukcioni faktor 0.4 Vrednost SN Vrednost SN fatal () 90,000.00 Vrednost SN damage () 3,000.00 Vrednost damaged () 950.00 Vrednost total () 5,950.00 Ekonomska analiza Period analize (god) 25 HDM-4 Diskontna stopa (%) 8.00 EIRR (%) 3.20

10

NPV (mil. )*** Ukupne utede (mil. )*** Utede od VOC (mil. ) *** Utede od TT (mil. ) *** Utede od AC (mil. ) ***
* ekonomska vrednost investicije (bez poreza i taksi) ** u zavisnosti od godine analize i klase vozila *** diskontovane vrednosti

-27.90 34.63 11.42 20.02 3.19 100.0% 33.0% 57.8% 9.2%

Tabela 5. Studija opravdanosti izgradnje I faze autoputa E-75 (M-1), deonica: Srpska kua granica BJRM, l=30,58km [11] Referentni podaci Put Deonica Duina (km) Profil puta Opis radova Vrednost (mil. ) * Vrednost po km (mil. ) * Bazni PDGS 2004 (voz/dan) Ciljni PGDS 2028 (voz/dan) Stopa rasta saob (%) Stopa SN fatal (108 voz-km) Stopa SN injury (108 voz-km) Stopa SN damaged (108 voz-km) Ukupna stopa SN (108 voz-km) Redukcioni faktor Vrednost SN fatal () Vrednost SN damage () Vrednost damaged () Vrednost total () Period analize (god) Diskontna stopa (%) EIRR (%) NPV (mil. )*** Ukupne utede (mil. )*** Utede od VOC (mil. ) *** Utede od TT (mil. ) *** Utede od AC (mil. ) *** E-75 (M-1) Vladiin Han - gr. BJRM 30,58 b=10,2m, 2ts I faza izgradnje autoputa 45,89 1,50 5.942 19.560 3,0 8,0** 2,76 10,13 20,88 33,77 0,4 90.000,00 3.000,00 950,00 5.950,00 25 8,00 4,00 -15,29 24,57 100,0% 2,67 10,9% 20,02 81,5% 1,88 7,7%

Investicija

PGDS

Saobraajne nezgode (SN)

Vrednost SN

Ekonomska analiza HDM-4

* ekonomska vrednost investicije (bez poreza i taksi) ** u zavisnosti od godine analize i klase vozila *** diskontovane vrednosti

5. ZAKLJUAK Udeo svake komponente ostvarenih dobiti za drutvo u navedenim primerima varira u zavisnosti od sluaja od sluaja, odnosno od planiranih radova izgradnji (dogradnji) putnih objekata. Navedeni primeri prethodnih studija opravdanosti i studija opravdanosti izgradnje i dogradnje putnih objekata ukazuju da su najvee dobiti ostvarene u smanjenju vremena putovanja (57,8-81,8% od ukupno ostvarenih dobiti) dok se dobiti ostvarene od smanjenja

11

sabraajnih nezgoda kreu u relativno malom rasponu od 5,3% do 9,2% od ukupno ostvarenih dobiti. Ostvarene dobiti od smanjenja saobraajnih nezgoda u svetu su viestruko vee od vrednosti koje su dobijene u navedenim studijama [6]. Jedan od razloga za ostvarene relativno male dobiti od smanjenja saobraajnih nezgoda je sigurno i odreen stepen nedovoljno istraenih ulaznih podataka vezanih za analizu samih saobraajnih nezgoda (vrednost saobraajne nezgode, faktor smanjenja/poveanja broja saobraajnih nezgoda posle izvrenih radova, pa i odreivanje same stope rasta saobraaja u periodu analize). Upravo u tom segmentu, kada raspolaemo sa nedovoljno istraenim ulaznim podacima potrebnim za vrenje tehniko-ekonomske ocene putnih objekata, HDM-4 model ima praktinu mogunost da primenom ugraenih funkcija analize osetljivosti rezultata u odnosu na ulazne podatake i primenom viekriterijumske analize pomogne korisniku u realnijoj oceni ostvarenih dobiti za drutvo prilikom rekonstrukcije/izgradnje putnih objekata. 6. LITERATURA
[1] Bennet R.C., Greenwood D.I., (2001). The University of Birmingam, Highway Development & Management HDM-4, Volume 7, "Modelling Road User and Enviromental Effects in HDM-4 ", ISBN: 2-84060-103-6 [2] COWI, Saobraajni Fakultet u Beogradu i ostali, (2003). "Pre-Feasibility Study of second carriageway lane construction on E-75 (M-22) highway, stretch: Hungarian border (Horgo) Novi Sad, L=108,00 km [3] DORSCH CONSULT & LOUIS BERGER INC., (1974). "Uputstva za izradu studija o izvodljivosti puteva", Savez organizacija za puteve, Ljubljana 1974. [4] Kerali, G.R., H., (2000). The University of Birmingam, Highway Development & Management HDM4, Volume 1, "Overview of HDM-4", ISBN: 2-84060-059-5 [5] Odoki, J.B., Kerali, G.R., H., (2000). The University of Birmingam, Highway Development & Management HDM-4, Volume 4, "Analytical Framework and Model Descriptions", ISBN: 2-84060062-5 [6] Osoba M., Tubi, V., Jesper M. (2007). "Efikasan pristup unapreenja bezbednosti prilikom rekonstrukcije puteva znamo put!". Konferencija: Bezbednost saobraaja u planiranju i projektovanju puteva", Pali 12-14 novembar 2007 [7] Radovi N., (2006). Fakultet tehnikih nauka, Novi Sada, "Optimizacija upravljanja odravanjem autoputeva sa primerom autoputa E-75, deonica Novi Sad Beograd", doktorska disertacija. [8] Radovi N., Uzelac ., (2009). "Osnove za optimizaciju upravljanja odravanjem kolovoza", Graevinski kalendar za 2009. god. [9] Saobraajni Fakultet u Beogradu, Republika direkcija za puteve, (2003). "Feasibility Study of second carriageway lane construction on E-75 (M-22) highway, stretch: Novi Sad - Belgrade, L=65,45 km [10] Saobraajni Fakultet u Beogradu, Republika direkcija za puteve, (2004). "Feasibility Study for first phase construction of E-75 (M-1) motorway, section: Vladiin Han Srpska kua, L=33,658 km [11] Saobraajni Fakultet u Beogradu, Republika direkcija za puteve, (2004). "Feasibility Study for first phase construction of E-75 (M-1) motorway, section: Srpska kua border of FYR Macedonia, L=30,579 km

12