Koja filozofska pitanja dominiraju grkom filozofijom kraja 7., 6. i poetka 5. veka?

(To su pitanja nastanka kosmosa i nastanka stvari u kosmosu. To su pitanja pitanja o odnosu jednog i mnotva, nastanka i nestanka itd.) U koju filozofsku disciplinu spadaju ova pitanja? (U kosmologiju i ontologiju.) U koju filozofsku disciplinu spada kosmologija?

Antropoloki obrat
Sredinom 5. veka dolazi do pomeranja centra panje filozofa sa pitanja kosmosa (sveta) i stvari uopte (bia kao bia) na pitanja koja su vezana za jedno posebno bie - za oveka. Prema tome, u 5. veku ontoloka i kosmoloka pitanja vie nisu u sreditu filozofije, ve antropoloka pitanja (antropologija je filozofska disciplina koja se bavi ovekom, ali ne naprosto kao biolokim, psiholokim ili sociolokim biem, ve ovekom kao ljudskim biem!). To istovremeno znai da u prvi plan stupaju epistemoloka pitanja (pitanja ljudskog saznanja) i etika (politika) pitanja (pitanja ljudskog obrazovanja, vaspitanja, prava, obiaja, morala itd.). Jednom rei, moemo rei da se sada postavljaju pitanja ljudske prakse. Filozofi ovog perioda zainteresovani su, pre svega, za iskustvo, kao i razliita ljudska umea. Meutim, treba imati na umu ta je za stare Grke oznaavao pojam prakse. Ovaj pojam nije oznaavao ono to mi danas nazivamo ekonomskom praksom. Prema tome, nije oznaavao poljoprivredu, zanatstvo i trgovinu. Za stare Grke, umetnost je bila jedan od zanata, ili preciznije, umetnosi su bile podskup zanata. Tako ovaj pojam nije oznaavao ni umetniku praksu, odnosno umetniku delatnost. U antikoj kulturi, ovaj pojam je oznaavao ono to mi danas nazivamo javnom, drutvenom ili dravnom delatnou, odnosno politiku i etiku praksu. Treba napomenuti da je za Grke graanin bio graanin tek ako se bavio javnom,
drutvenom delatnou, tj. tek ako se bavio politikom. Slobodne ljude koji se nisu bavili politikom Grci su nazivali idiotima, budui da re idios na starogrkom znai sam. Idiot je neko ko gleda samo svoja posla, tj. neko ko se ne bavi javnim poslovima, odnosno poslovima svih.

Sofisti
Istorijski gledano, glavni filozofski predstavnici ovog pravca bili su filozofi koji su nosili ime "sofisti". Sofist u prevodu sa starogrkom znai mudrac, znalac. Sofist je strunjak (ekspert) za znanje, mudrost. Sofisti su, osim toga, prvi prefesionalci u prenoenju znanja, mudrosti. Budui da su bili putujui, plaeni uitelji, metaforino ih moemo nazvati trgovcima hranom za duu. Sofisti su predavali/prenosili praktinu mudrost i znanje, odnosno teorijsku ukoliko se moe primeniti u praksi. Budui da smo rekli da je za Grke praksa zapravo politika i etika delatnost, sofisti su svoje uenike poduavali u politikoj i etikoj praksi. Oni su svoje ake uili da postanu politiari, da se bave drutvenim i javnim delatnostima. Osnovna vetina kojoj su, u tom smislu, poduavali svoje uenike bila je retorika.

Retorika i dijalektika
Retoreuo = drim govor. Dranje govora razvija se kao posebna vetina, vetina u kojoj se govornik obraa sluaocima. To, pre svega, nije vetina kienog, ukraenog govora. Retorika je: mo da se stvaraju poeljna i unitavaju nepoeljna mnenja kod ljudi (mnenje = lino ubeenje/uverenje, varljivo, nepouzdano miljenje, miljenje smrtnika, esto iluzija ili zabluda mo da se sagovornik uveri/razuveri, tj. navede na pomisao o istinitosti/lanosti onoga to mu se govori, bez obzira na stvarnu istinitost/lanost toga to mu se govori. budui vetina ubeivanja, retorika se koristi dijalektikom (vidi dole) kao pomonom disciplinom, tj. kao oruem ubeivanja. budui vetina, moe se nauiti i poduavati. Dia-lego = raz-govaram, do-kazujem. Vetina dokazivanja. nije vetina ubeivanja/uveravanja u istinitost ili lanost, ve je postupak u kojem se dokazuje istinitost ili lanost nekog tvrenja, i to sa izvesnou i sigurnou. buui vetina dokazivanja, onda predstavlja i put/metod naunog istraivanja budui vetina moe se nauiti i poduavati Postavljajui opoziciju izmeu retorike i dijalektike, mi postavljamo opoziciju izmeu umea koje je vezano za mnjenja i umea koje je vezano za istinu. Mnjenje poiva na iskustvu (iskustvo uzeto u najuem smislu moe se svesti na sve ono u nama to zavisi od ulnog opaanja). Sa druge strane, istina poiva na miljenju. Opozicija izmeu retorike i dijalektike zavisi, prema tome, i od opozicije izmeu iskustva i miljenja.

Retorika i politika
Mi smo, obino, skloni tome da razdvajamo rei od dela. Fraze Res non verba ("dela, ne rei!), te prei sa rei na dela samo izraavaju takvo verovanje. Meutim, u javnom prostoru dranje govora, rei predstavljaju javni, drutveni, politiki in, javno, drutveno, politiko delovanje. Prema tome, ako je retorika drutveno/javno delovanje, onda je znanje iz retorike znanje drutvenog, javnog, politikog delovanja. U tom smislu su sofisti, poduavajui retoriku uili svoje pripremali svoje ake za politiki ivot.