Kako je ubijen kapetan Derok U uvenog i opevanog tobdiju, koji nije hteo rat sa komunistima, pucali su podmuklo, u lea

U Skuptini je sedela grupa Srba iz Crne Gore i oekivali rasplet: ako Raid ne dobije izvinjenje ili odustane, oni de pucati i u Pernara i u Raida. Umesto izvinjenja, koje bi svakako smirilo uznemirenost, Pernar se tako grozno cerekao srpskim rtvama i prolivenoj srpskoj krvi da Raid nije mogao da se savlada: izvukao je pitolj i gaao direktno Pernara. Ubio je jo dvojicu hrvatskih poslanika. Kad su Nemci okupirali Jugoslaviju, oslobodili su sve zatvorenike, pa se tako i Punia Raid naao na slobodi. Za vreme nemake okupacije nije pripadao nijednoj partiji i nijednoj oruanoj grupaciji. Kad su sovjetski vojnici iza kojih su ili Brozovi sledbenici osvojili Beograd, Punia Raid je, ne skrivajudi se, slobodno etao Terazijama. Neko od Brozovih saradnika ga je prepoznao i ubio nasred ulice. Prolaznici su se razbeali, ne znajudi ni ko je ubijeni, niti ko je ubica. Bilo je to vreme ubijanja u kome su nikle mnoge masovne grobnice. Ubica Vidan Midid Ba u to vreme, Krcune, nestao je iz srpske prestonice Mutimir Petkovid, sin pesnika Vladislava Disa. Disova sudbina je poznata, sudbina njegovog sina nepoznata. Pria se da je bio Drain oficir, porunik po inu i da je bio pravnik po struci, da je izrazito inteligentan i poten. Grob mu se, naravno, ne zna, jer je to komunistiki specijalitet - da ubiju i sakriju mesto ukopa. Da surovo kazne sinove i unuke: da ne dou na oev i dedin grob i ne upale votanicu. Znam, i udim se tome to znam da se godinama ved slavi Disovo ime, da se pesnicima dodeljuju i nagrade, a niko od nagraenih ne ree kako to slave oca kome su ubili sina. Mnogi svoje zloine danas pripisuju tebi, Krcune. Kau da si ubijao na svirep i podmukao nain - to je samo delimino tano: nisi ubijao na podmukao nain, ubijao si otvoreno, pred svima, uzimao si pravdu u svoje ruke. Tako i onaj Vidan Mitid, onaj ubica iz Poege, koji se hvali da je ubio dve hiljade ljudi, kae da je sluao tvoja nareenja, a da je on bio vojnik partije. Hode da kae da je on samo izvravao nareenja. Ti zna kako se Milo Minid nodu preruavao u etnika, stavljao kokardu na ajkau, pa sa svojom razbojnikom druinom, koja je takoe nosila kokarde, po selima ubijao najbolje srpske domadine da bi optuba pala na Draine vojnike. To ste vi nazivali taktikom i lukavstvom. Zna li, Krcune, kako je ubijen kapetan Jovan Derok. To je onaj Drain oficir koji nije bio spreman da puca u komuniste. Kad je zapoeo graanski rat u Srbiji, govorio je svojim vojnicima da se nismo okupili da ubijamo komuniste, istiudi da su i oni u ovoj zemlji roeni. Oni nas, istina, napadaju i ubijaju, organizuju prepade i zasede, na to ih navodi Kominterna i njeno vostvo. Ja vas zato molim, ako se sukobimo s njima, da ne gaate direktno u njih. Mi samo treba da ih zaplaimo i razoruamo, kad ved nede da sarauju s nama.

Derok, dakle, nije bio spreman da puca u komuniste, ali su zato komunisti bili spremni da pucaju u njega i njegove saborce. Bez milosti. Podmuklo. Kapetan Derok je ubijen poetkom novembra 1941. godine, u vreme kada su u aanskom kraju trajale kakve-takve veze izmeu etnika i partizana. Prota Novica Milidevid ovako je ovom piscu svedoio o smrti i sahrani kapetana Deroka: Ja sam opojao i sahranio kapetana Deroka. Opojao sam ga u crkvi u Konjevidima, a sahranjen je u selu LJubidu, blizu spomenika Tanasku Rajidu. Na pitanje da li zna ko je muki, pucajudi mu u lea, usmrtio kapetana Deroka, prota je ovako odgovorio: Jo tada sam uo da ga je ubio Rako Tanaskovid, podoficir jugoslovenske vojske koji je priao komunistima i postao komandir partizanske ete u aanskom kraju. LJudi su se u to vreme slobodno upisivali u etnike i partizane, mada su ovi drugi bili malobrojni. Moda su se oko neega svaali, ali se nisu meusobno tukli. Najednom, kao da je avo uao u njih - poeli su da se tuku i prolivaju krv. Ultimatum Nemcima To da je Tanaskovid ubio Deroka prota je uo od domadina iz Konjevida Davida Maksimovida u ijoj je kudi bio tab kapetana Deroka. Iz ove kude je kapetan Derok poslao ultimatum Nemcima da mu bez borbe predaju aak. Znam da je David rekao Tanaskovidu: Sram te bilo, Tanaskovidu! Ti si kraljevski narednik, a ubija kraljevske oficire! Na to je Tanaskovid uzvratio da to nije istina, da ga on nije ubio. Kad su se komunisti posle tri godine vratili u Srbiju, ubijen je i David Maksimovid. Partizani su ga ubili na kudnom pragu, pred decom. Kao Derokov ubica pominje se i neki Peenjkovid iz Preljine. Kapetan Derok je bio artiljerac, tobdija, pa je, mislilo se, bio red da ga sahrane blizu tobdije Tanaska Rajida. Kapetanu Deroku, meutim, ni u grobu nije bilo mira - im su partizanske jedinice pri kraju rata ule u ovaj kraj, njegov grob je otkopan i njegove kosti izvaene i baene neznano kuda. Podsedam te, Krcune, da su i kosti Ilije Trifunovida Biranina, starog etnika, koji je umro i sahranjen u Splitu 1943. godine izvaene i baene u more. Nikad u istoriji ovog naroda niije kosti nisu dirane osim kostiju Svetog Save koje je silni Sinan Paa iz mileevske svetinje preneo na beogradski Vraar i tu zapalio. I tvoj otac, Krcune, bio je ratnik, bio je i na Solunskom frontu, zna ko su i kakvi su bili stari etnici. Znao je on i vojvodu Vuka i majora Tankosida i vojvodu Biranina i vojvodu Luneta iz Vrnjake Banje i mnoge druge junake i borce koji su upadali u neosloboene srpske krajeve i bili strah i trepet za okupatore. Znao je tvoj otac i pravila njihovog ponaanja: u tuim kudama, ma ije bile, ne sme se ni hleb traiti, ako ga domadin ne ponudi, nikome ni na kraj pameti nije bilo da ucveli neiju majku ni sestru, da oskrnavi neiju bogomolju ili neije grobove i spomenike. Kad je srpska vojska posle 523 godine izbila na Kosovo i Metohiju nije ucvelila niiju majku, nije silovala niiju sestru, nije oskrnavila nijedno groblje - ona je samo zavojevaa sa pradedovskog ognjita proterala.

I sada, najednom, strava: mrtav ovek bez groba! Mrtav eneral Draa bez groba. Mrtav eneral Nedid bez groba. Mrtav kapetan Derok bez groba. Mrtav vojvoda Biranin bez groba. Desetine hiljada mrtvih bez grobova. Otkuda u vama ta elja, Krcune? Otkuda elja da grob ostane bez kandila, vez votanice, bez cveda. Otkuda vam pravo da presuujete, da budete gospodari ivota i smrti? Jeste li ikada pomislili da de se i vama suditi? Gde vam je strah od Boga? A to je ono to je najnunije u svakom vremenu, u svakom oveku: strah od Boga. Ko taj strah nosi, nosi uzdu na svojoj dui i stalno je na oprezu: im pomisli da uini bio koju vrstu zla uzda se zategne i podseti na Boga i njegovu pravdu. Ako se u narodu pominjalo i sedmo koleno - otuda se ne zna uvek ije grehove ispatamo. Ako se, dakle, ovek seti Boga, odustade od zle namere. I sad je lako objasniti zato su komunisti poinili tolike zloine: pa nisu verovali u Boga i Boju pravdu. LJudska pravda ponekad moe i da izostane, ali Boja nikada. Kad bi se ljudi zagledali u svoje tragove lako bi utvrdili emu se mogu nadati. Najnasunija ovekova potreba je da se naui strahu od Gospoda Boga. Ti si, Krcune, je li, znao emu se moe nadati. Nisi ti, kao tvoja majka Vida, bio odan Gospodu Bogu, ali si negde u dnu due verovao da neto postoji, da neka sila upravlja ovim svetom. I zato nikad nisam poverovao u priu da si ti pucao u elo Isusa Hrista Pantokratora u maloj crkvi Karaorevida na Dedinju. Metak, istina, jo stoji u elu Svedritelja neba i zemlje, ali se ne zna ko se tako potpisao. Bila je to zastraujuda poruka: ko puca u Boga, ovek mu nije nita! Pominjali su u to vreme jo jedno ime ubice Gospoda Boga: Brozov general Milan eelj. On je bio dvorski andarm, a kada andarm postane general on pomisli da je jai i vedi od Boga. A moda je, bez iijeg odobrenja, pucao neki nesrednik iz ove 6. like da bi posvedoio prezir prema Gospodu i odanost svom samozvanom maralu. Crkva je, dabome, opljakana i oskrnavljena, kao to je to uraeno sa mnotvom hramova u Srbiji i Crnoj Gori. Nalog iz Kominterne Ne mogu, Krcune, da poverujem ni da si bio u velikom prijateljstvu sa Georgi Dimitrovom, sekretarom zloglasne Kominterne, za koju i ti zna da je razarala nau dravu i govorila da komunizam u Srbiji ne moe uspeti sve dok postoji pravoslavni srpski narod. Zato, smatralo se, u srpskom narodu najpre treba ubiti njegovu veru, liiti ga straha od Boga. Dimitrov je, zar ne, bio u U icu 1941. godine, za vreme takozvane sovjetske uike republike. Doao i on da podari vatru, da plamen obuhvati Srbiju, da sinovi Srbije ginu u meusobnom obraunu i da srpske majke nose crne marame. Bili su komunisti mnogo zahvalni Dimitrovu pa su, kad su se doepali vlasti, srpski Caribrod nazvali njegovim imenom. To ime i danas nosi. Pie: Antonije urid Nastavide se