Elementi 17.

grupe periodnog sistema elemenata, poznati i kao halogeni elementi su: Fluor (F) Hlor (Cl) Brom (Br) Jod (I) Astat (At)

FLUOR (F) Elementarni fluor je gas utozelene boje. Spada u grupu halogenih elemenata.

On je najreaktivniji hemijski element. Direktno reaguje sa svim metalima i nemetalima. Vodu razlae gradei fluorovodonik, HF. Zastupljenost U prirodi se fluor nalazi u vidu jedinjenja sa oksidacionim brojem -1 i to najee u vidu fluorita, CaF2, i karnalita, Na3AlF6. Tragovi jedinjenja fluora nalaze se u morskoj vodi, kostima, zubima, krvi i mlijeku. Upotreba Fluorovi derivati metana i etana su veoma slabi otrovi za razliku od ostalih jedinjenja fluora te se stoga zbog svoje velike inertnosti upotrebljavaju u rashladnim ureajima pod nazivom freon. Fluor se koristi i za sintezu uran-heksafluorida koji se primenjuje u izradi nuklearnog oruja.

BROM (Br) Brom (Br, latinski - bromium) je nemetal VIIA grupe. Posjeduje 4 izotopa 77, 79, 81 i 82, od kojih su postojani 79 i 81. Ova dva izotopa se javljaju u proporciji 1:1 kod broma koji se nalazi u prirodi. Osobine i primena Na sobnoj temperaturi ist brom je tamnocrvena tenost otrog, neprijatnog mirisa, koja lako isparava. Koristi se u brojnim hemijskim reakcijama. Brom se upotrebljava i u farmaceutskoj i hemijskoj industriji. Joni broma Br- su bozopasni ukoliko njihova koliina ne prelazi preko one koja je u morskoj vodi.

JOD (I) Jod (I, latinski - iodum) je hemijski element, a ime je dobio po grkoj rijei ioeides to znai ljubiasti. Jod je vrsta supstanca, tamnosive boje, metalnog sjaja. Na sobnoj temperaturi jod se javlja u vrstom agregatnom stanju, kao sjajna plavo crna supstanca. Pri zagrijavanju jod sublimira, gradi ljubiaste pare karakteristinih mirisa koje se pri hlaenju odmah kristaliu. U istom obliku jod ima otrovno dejstvo.

Jod u prirodi Jod spada u elemente koji su veoma malo rasprostranjeni u prirodi. Vee koliine ovog elementa se javljaju u morskoj vodi, a takoe i kao neistoa u ilskoj alitri jod se javlja u vidu natrijum-jodata NaIO3. Javlja se i u mnogim namirnicama koje se svakodnevno koriste u ishrani (ako potiu sa terena na kojima se jod javlja na zemlji i u vodi), ali u koliinama koje pokrivaju najvie 1/3 dnevnih potreba za jodom: 1 kg povra sadri 20-30 mcg joda, 1 litar mleka - 35 mcg, 1 kg - 100-200 mcg

ASTAT (At) Astat (At, latinski - astatium) - je halogeni element. Ime je dobio po grkoj rijei astatos koja znai nepostojan.

Cl
Hlor (Chlorum, od grke rei chloros to

znai zelenouti) je nemetal sa atomskim brojem 17, pripada VIIa grupi. Stabilni izotopi su mu: 35Cl i 37Cl. Hlor je utozelen gas oko 2,5 puta tei od vazduha, neprijatnog, zaguljivog mirisa, veoma otrovan. Hlor je sredstvo za izbeljivanje i dezinfekciju. Sastojak je mnogih soli i drugih jedinjenja. Hloridni jon je veoma rasprostranjen u prirodi i moe se nai u skoro svakom ivom organizmu, ima veoma velik bioloki znaaj, spada u makroelemente. Joni hlora su jedni od najbitnijih anjona u vodenim organizmima dok hlorovodoninu (stari naziv sona)kiselinu mnoge ivotinje koriste za varenje. U organizmu oveka od 70 kilograma nalazi se oko 95 grama hloridnih jona uglavnom u obliku natrijum-hlorida.

 ist hlor se javlja u vidu dvoatomskih

molekula Cl2. U jedinjenjima se javlja sa oksidacionim brojem od -1 do +7. Hlor se dobro rastvara u vodi i gradi hlornu vodu(smea hlorovodonine i hipohloraste kiseline), koja zbog nascentnog kiseonika(nastalog raspadanjem nestabilne hipohloraste kiseline,HClO) ima antibaktericidno dejstvo, a slui i za beljenje organskih boja. U prirodi ga ima najvie od svih halogenih elemenata, nalazimo ga kao i fluor, samo u jedinjenjima.

 Hlor je hemijski veoma reaktivan element. U prisustvu priguene suneve svetlosti jedini se sa vodonikom gradei hlorovodonik. Ta reakcija tee munjevitom brzinom i spada u slobodnoradikalske reakcije. U punoj sunevoj svetlosti ova reakcija se odigrava eksplozivno. Hlor neposredno reaguje sa veinom elemenata i u tim reakcijama nastaju uglavnom hloridi. U jednom litru vode temperature 10C rastvara se 3,10 litara hlora dok pri temperaturi od 30C samo1,77 litara. Sa vodom reaguje brzo gradei hlorovodonik i perhlornu kiselinu (HClO). Sa kiseonikom gradi 5 razliitih oksida. Hlor gradi nekoliko kiselina i odgovarajue soli: