DINAMIKA LINOSTI -konfliktiDinamika linosti je jedan od tri vana segmenta prouavanja u okviru psihologije linosti, zajedno sa strukturom i razvojem

linosti. Dinamika se bavi snagama koje pokreu linost na aktivnost i nainima na koje se te pokretake snage izraavaju. Zato se znanja iz ove teme oslanjaju na znanja o motivaciji i frustracijama (obnoviti). U realnim ivotnim situacijama esto se moe desiti da su motivi u okviru jedne linosti medjusobno neuskladjeni, odnosno, da se ostvarenje jednog motiva moe sukobljavati sa mogunostima za ostvarenje nekog drugog motiva. Ukoliko dodje do situacije da se dva ili vie motiva u okviru jedne linosti medjusobno sukobljava, govorimo o unutranjim konfliktima. Takve situacije su neprijatne za linost i ukoliko im se ne pristupi na kvalitetan i odmeren nain, mogu biti uzrok velikih problema za tu linost. Upoznaemo se sa osnovinm tipovima konflikata koje je predloio naunik Levin na osnovu velikog broja istraivanja. Konflikt dvostrukog privlaenja nastaje kada ovek treba da se odlui za jedan od dva privlana cilja. To najee nije tako teak konflikt, jer od dva dobra treba izabrati jedno. Problem moe biti ukoliko se odluivanje odui i ukoliko se ne proceni koji izbor e dovesti do boljih posledica. Uobiajeno je da kada se odabere jedan od dva privlana cilja, onaj drugi dobije malo na vrednosti, ali je to prolazna tegoba. Konflikt dvostrukog odbijanja se javlja u situaciji kada od dve neprivlane stvari ovek mora da odabere jednu. Nemogue je izbei i jednu i drugu neprijatnost i zato treba od dva zla odabrati manje. I u ovom konfliktu je vano proceniti posledice i to pre se odluiti za jednu od varijanti, da ne bi produeno odluivanje i kolebanje potroilo previe energije linosti. Konflikt istovremenog privlaenja i odbijanja nastaje kada prema nekoj osobi ili pojavi, ili objektu, postoji i privlanost i odbojnost. Zbog nekih svojih karakteristika taj cilj moe biti privlaan, ali zbog nekih drugih karakteristika isti cilj moe biti odbojan. Ova vrsta konflikta se pokazala kao najopasnija, sa najteim posledicama po one koji ne razreavaju konflikt. Zato je potrebno posvetiti se situaciji koja je dovela do konflikta, analizirati dobre i loe strane svakog izbora i odluiti. Kada se donese odluka, bez obzira u kojoj varijanti, bitno je dosledno sprovoditi donetu odluku. Produeno nereavanje ovog tipa konflikta dovodi do rascepa u linosti: da se prema jednoj istoj pojavi ponaa as pozitivno, a as negativno (ambivalentan odnos). Konflikti sami po sebi nisu ni loi ni dobri, oni aktiviraju linost da se bavi vojim motivima i da bira ono to smatra povoljnijim za sebe. Kada se nalazimo u nekoj situaciji unutranjeg konflikta, vano je posvetiti panju bez odlaganja i doneti odluku. Najtei su konflikti ije se reenje odlae.