661

CJ\7lID038: :)DIVlDI J\IH~V VJ\ON VflW3G\0IV

VDND.LlVD VNVHO[ VfNV.LVAHS

(lIW NVAIlIZOd

JIWIS NVDVlIG
"

II DOGALTUNGOVSKO PROMISUANJE MIRA

, .,
,:.:~ 1;

L. Uporedni pregled promisljanja ! Istorijskhn razdobljimn

mira u razlicitim kulturama

1
.:! .: i

:i 11

Buduci da smo u prethodnom delu rada pokusali da ukazemo na neka ogranicenja koja ovako ambiciozan zahvat nuzno sobom nosi, ipak cemo, ukratko, prikazati, po nasem misljenju, glavne revire iz "zlatnog rudnika promisljanja mira", 4 koji nam je ostavljen u naslede. Ovo utoliko pre, ~to je i sarn GaJtung veoma ozbiljno proucavao razlicite tradicije prornisljanja mira. Thj tvrdnji u prilog ide sveobuhvatni prikaz ovih prornisljanja koji je Galtung uclnio u studiji-eseju "Drustvena kosmologija i koncept mira", Mnoge ideje i misaoni obrasci posluzili su Galtungu i drugim istrazivacima kao p.odsticaj i inspiracija u vlastitim Istrazivanjima ovog fenomena .. Ulazimo u ova] uporedni prikaz razlicitih 'promBljanja mira svesni mogucih opravdanih prigovora da to cinimo iz ugla gledanja zapadno-evropske tradicije i kulture, njenog nacina razumevanja i tumacenja -kljucnihkategorija, nastaJih i.koriscenih u . drevna vremena..ali i.svesni potrebedase kriti~ki)vrednuje;ova nezaobilazna zaostavstina ljudskog iduha.. Svakako, ,':ne' malu
teskocu stvarace nam.pokusa] I. da se lzvrs] svode.Qj~:misaonih koncepata.i oni ukalupe unaucnu metodologiju ,t&.fru~ivanjn.i tumacenja; "pretezan deo ovih .promi~ljanja>;~mn~;n~glaSen.u Iilozofsku Ui ,eliglJs~u notu ... !, ~.r;..~: .j :;";', ' "~
r "

~.
: '$

Naj~e~ce je' nemoguce izvditi bilo kukvo gruboInterdlsclplinarno razvrstavan]e ovog mlsaonog nasledaj ono j~ znn~enjski neodredeno, pre nagovesteno i neujednaceno nego sls4

I
~

Johan Galtung, Social Cosmology and The Concept of Peace, Chair in Conflict and Peace Research, University of Oslo, Alfaz del Pi, Septembar, 1978.p.I.

Dragan
tcmnti~no I stnndardizovnnoj objektivno I preclzno.

Simic

Pozitivan
pre nego

m ir

subjektivno i metafor'lcno,

Mofe se konstatovati da su takva prornisljanja mira, u najvccoj meri, spontani rezultat, n ek ta r, covekovog duhovnog napora da filozofski, logitki, urnetnicki ili metafizicki rasturnaci datost, a zatim njegovog nastojanja da utice na realne odnose. Konatno, ne postoji opste, apsolutno misljenje izvan stvarnog sveta i odnosa koji u njernu vladaju; tako i svako od promisljanja kojim cerno se baviti nosi zig sredine u kojoj je nastalo i oblikovalo se kao posledica raznovrsnih uticaja. , Savremeni istrazivati mira, i .pored toga sto s pravonl ukazuju na nedelotvornost ovih "grandioznih koncepata mira"S, isticu ~na~j "pouka proslosti koje predstavlja ju veoma koris La n yodit" za svako ozbiljno promisljanje ovog fenornena. '

Aiuiika tradicija

strana mira; covck jc i drustveno bite, "zo 0 n r 0 I i 1 i k o n ",i'. pa je za osivarenjc njcgovc susiine ncophouan ZivOI u zajcdnici. Zivot izvan drustva jc besmislen, tako da su, u imc ocuvanja zajednice, grck: filozofi zagovarati trpcljivost i uvazavanjc "drugc stranc"; ne slucajno, isticali su dijalosku Iorrnu kao vrhunsku formu saznanja /peripatetican/. Siobodan, rnisleci pojcdinac jc osnov svake demokratije- covek prizriaje drugom r avnopravan polozaj i u tom odnosu ne posreduje ni jedan bog. 0 takvorn "duhu urbaniteta", Hegel govori na sledeci nacin: "Ali urbanitet ostaje pri tome da se drugorne priznaje POIpuna licna sloboda njegove savesti, njcgovih uverenja - da se svako skim se vodi razgovor prizna pravo da se izrazi; i L1asc ta karakterna crta pokazuje u svom odrecnorn odgovoru, protivrecju - da se vlastiti govor u poredenju sa izjasnjavanjern drllgoga smatra za subjektivan; jer tu se radi 0 razgovoru u kome nastupaju licnosti kao licnosti, a ne objektivan razurn ili urn koji raspravlja sa samim sobom. I pored sve odlucnosti izrazavanja priznaje se i da je drugi razumna, misaona licnost. Ne SIllC se

olako tvrditi iIi upadati u reL."9

Anticka Grcka je kolevka moderne civilizacije. U godinama atinske dernokratije, srediste kosrnosa bio je covek kao samosvesno, racionalno i stvaralacko bite; verovatno [e jo~ sarno renesansni duh uzdigao ooveka-pojedinca tako visoko, ucinio ga merom svm stvari, Nemamo prostora da se u okviru ovog kratkog razmatranja mira 'u grckoj tradiciji upustamo u vrednovanje duhovnih'dometa antike - ljudska misao tumaci i odgoneta, sa manje Hi vie uspeha, vge od dvehiljade',godinaovo,:.u svakom pogledu, velitanstveno naslede, ,',. : '5 ~" -,fi:;'!':i~,; :;. Odlike grckog nacina mmjenja, jasnoca, 'logitnost i racionalnost, takode, krase prommjanje mira: Mir se, 'kod Grka, razmatra na nivou pojedinca i drustva koje seshvata ugranicama "helenskog sveta": Po Helenima, eirene /mitt 'se \1Spost~vlja u drustvu kao sklad svih odnosa, horn 0 no fa:/ha:'rmonija/ .': Na drugoj strani, svaki pojedinac, smatrali su grcki filozofi, dostize unutra~nju ravnotezu duha- a tar a k s i j u, kada postigne vrlinu. Treba reci, nepomureni mir duse pojedinca [e sarno jedna
5 6 7 IsIO, str.l. IsIO, atr.I. lsto, str.e
r

Platon je smatrao rat helenskih gradova-drzava mnogo gorim od rata Grka protiv drugih naroda; te "druge narode", Grci su nazivali varvarirna i prirodnim neprijatcljirna, Prema tome, i ovde je mir narnenjen sarno jednom narodu - slobodnim Grcima. "Oruda koja govore", robovi, nisu jednostavno ni uzimani u obzir u prornisljanju miraRazlikovanje ljudi koji su rodeni da budu robovi ili gospodari, predstavlja mracnu stranu antickog rnisljenja coveka. Platonu i Aristotelu potomstvo, takode, opravdano prigovara izrazenu ksenofobiju i neumereno velicanje Helena, ,:,::; Shvatanje .da Je'mir:nedeljiv, i da ne moze biti privilegija sarno slobodnfh :Grka, .izneo. je jos Aleksandar Veliki. Kosmopolitizam Aleksandra Makedonskog realno je utemeljen u zelji da nadilazenjem uskih granica gradova-drzavica, uspostavi svetsku drzavu, mada je on to tinio ratovima i osvajanjem. Ovakva gledanja 0 prirodnoj jednakostisvih ljudi filozofski su izrazili i zaokruzili epikurejci i stoici tvrdnjorp da je covek coveku sveta stvar - Homo res sacra homini.lO
8 9
10

Aristotel, Politika; BIGZ, Beograd, 1984, Hegel, Georg Wilhelm Fridrih, Istorija filozofije, II, Kultura, Beograd, 1904,
str. 150,151. Seneka, Lucije Anej, Pismo prijatelju, Ma tica Srpska, Novi Sad, 1987,

17

Dragan

Simic

Pozitivan

m ir

Dok se mir kod Grka /h o m o n o ia /, zbog policentricne strukture helenskog sveta, temeljio na ravnotezi snaga, unicentri~ni Rim je organizaciono-politicki bio zasnovan na strogoj hijcrarhiji i centralizmu. Grad Rim je bio neprikosnoveni centar Imperije, kome su svi delovi.carstva i provincijc bili potcinjeni. Drustveni mir je, po rimskim misliocima, poistovecivan sa stabilnim pravnim poretkom i postovanjern zakonorn utvrdene hijcrarhijc. Rimljani su, kao narod prakticnog duha, bili rnnogo manje skloni spckulaciji i apstraktnom rnisljenju- njihov drustveni ideal jc bila cvrsta, dobro organizovana drzava tiji ce pravni poredak obezbcdivati unutrasn]i red i rnir, a rnogucim neprijateljima i pobunjenicirna ulivati strah. Naravno, pravni poredak starog Rima je ozakonjivao privilegije i povlasceni poloza~ i u doba carstva i 1] vreme republike, uskom patricijskom sloju. 1 , Pax Romana je, prema tome, nasilno nametan svim narodirna koje su Rirnljani pokoravali. Kao i kod Grka, u starom Rirnu je pravljena ostra razlika izmedu slobodnih gradana i robova. Inace, odnos prcma robovima i strancima ce se bitno izrneniti Sirenjem stoicke fiJozofije. leak je i rirnski car, Marko Aurelije, pripadao ovoj skoli misljenja/, U posIednjim vekovima postojanja Imperije shvatilo se da su neophodne reforme, i da trajan mir u carstvu ne moze obezbediti ni najsavrseniji pravni
poredak,

svakako, nezaobilazan napor ako zelimo da dokucimo i razumerno nasu, evropsku civilizaciju. Hebrejstvo [e tesno ispreplelo, kroz stoleca svog postojanja, vcrovanja, dogrne, obicaje sa hriscanstvom na tlu Evrope. Ova upucenost dveju velikih vera jedna na drugu, naravno, ne proistice sarno iz zivota na istorn prostoru; uprkos pojedinirn potpuno suprotnim stavovirna, zbog cega su zauzirnale razlicite polove u osno vi jedne civilizacije, hebrejstvo i hriscanstvo su nalazili dodirne tacke svojih ucenja sto je i omogucilo istovremeno uporedno postojanje i preplitanje. Posle dva milenijuma, ostale su iste razlike izmec!u ove dye tradicije, tako da je, izmedu ostalog, i to razlog zasebnog proucavanja hebrejskog prornisljanja mira. Dalje, buduci da je "prvobitno hriscanstvo, u stvari, preoblikovano zidovstvo, upravo kao sto ~e protestantizam bio najpre pokret preobrazaja unutar crkve," danasnje hrBtanstvo, i ova religija uopste, je nastalo u krilu hebrejstva. Uprkos ovim cinjenicama, verska netrpeljivost je ucinila da se Jevrejima prizna punopravno gradanstvo u evropskirn zemljama tek u XIX veku. Time, naravno, nije ugusen antisemitizam u mnogim evropskim narodima, 0 remu svedoci potonja.lstorija rnedunarodnih . odnosa na inasem kontinentu. Vezu izmedu demokratskog duha jednog naroda i snosljivostl i tolerancije za , druge vere, nacije i rase, naposletku za drugacije mBljenje
~ ,: uopste, cesto Je isticao Zan-'pol Sartr; govorecl d~ stepen zrelosti i prosvecenostl.jedne .zajednlce. stojl. u-upravno] ~razmer1.:s~ njenim odnosom,lqld Je re~,9i.Eyrppi, prema .JevreJ~a.

Ucestale pobune robova i ratovi sa varvarima naterali su Rim na ustupke - osIoboden je veliki bro] robova, a pojedinim narodima izvan uze teritorije carstva garantovana su neka od gradanskih prava. Sve to, naravno, 'nije bilo dovoljno da se ocuva Imperija shvacena kao Pax Romana. Mir je i kod Grka i po rimskim shvatanjlma odredivannegativno: kao odsustvo nasilja /absentia belli/.1b je razumljivo za drustva ~ija je rukovodna maksima bila- si vis pacem, para bellum. 12. .
t ;.. ....

Pojam "s h a l o m " nahebrejskom 'zIia~i mir;'aWne'izmec:tu Ijudi i izmedu naroda, .:v~tiodnos Jehove i "izabranog .naroda", ugovor koji ce, pre ili kasnije, 'doneti sveopstu pravdu inapredak, Ovo je, verovatno, naju~eJ-n&j~kIj~tivij~ odredenje pojma mir,
'. ',... I

"j.-

'.

.. . ..,. Hebrejslaz tradicija Koreni hebrejske tradicije se gube u tami vekova koji su prethodili hriscanstvu. Proucavanje ove religije 'predstavl]a,
11 12 Ciceron, Harko TUlije, Filozofski spisi, Matica Srpska, Novi Sad, 1987. Johan Galtung, Social Cosmology and. ..... p.8.

Sporazum Izmedu Jehovei njegovog "izabranog naroda" ne rnoze bitf prosiren nadruge, djude.:i;narode. Hebrejska religija' nema 'ambicije .da-bude: univerzatnaj'[eruako. 4>rotivre~: svojoj sustini. Prema njo], Jehovajeplemenskibog, a njegov narod.na]bolji od svih. Iz Izabranog inaroda izrasta bQfalisld -princ', vladalac; koji, prema jevrejskim svetim knjigama, [.f.ava nesporazume nacije", "ureduje mnoge Ijudske probleme", i na
13 14

Rasel, Bertrand, Mudrost Zapada, Mladost, Zagreb, 19n'"tr.128.

Johan Gal tung, Social Cosmology andi., p.3.

DraKan

Simic

Pozitivan

mzr

taj naein uspostavlja mir u svom narodurMir, prema tome, nije nepos redan odnos naroda, nego nesto sro proistice iz verne sluzbc bogu-Jehovi i "bofanskorn prineu"; zabrnna uhijanjn se odnosi na lil~n e sukobe, dokje organizoynno nnsilje kakav je rat dnpusteno. Jako sredisan prostor u cuvcnom Mojsijevorn petoknjizju, Pentnteuhu, zauzima Deset bozjih zapovesti /dekalog/ i zapovest velike eticke tezine koja smatra zivot vrhovnom vrednoscu, "Ne ubijl", PIVa knjiga 0 carevirna/ g1. 19 i 20./ govori 0 ratovima. Po toj knjiz.;; svaki odrasli Jevrejin je vojnik i tek odlaskorn u rat ispunjava svo]u svetu duznost. Mlr se, sledeci tukvo prornlsljanje, postlfe pobedarna, i on dolazl posle rata. Hebrejska tradicija shvata mir kao stanje .bez rata. Slicne stavove 0 ratu i miru nalazimo i~ Davidovim psalrnima i Solomonovim pricarna. Da mir u hebrejstvu nije sarno "bozji darn, vec i uslov za ostvarenje drugih vrednosti, govore reci malo poznatog proroka Miheja: WNegoce sjedeti svaki pod svojom vinovom lozom i pod smokvom, i nece biti nikoga da ih plasi ....." 16

racionalno ili filozofski, vec gotovo iskljucivo u okviru hriscanskih, religijskih svetonazora. Otuda je osnovni izvor za analizu ranohriscanskog prornisljanja mira Novi Zavet. Uostalom, i svaka druga misao toga doba bila je nuzno religijska, osim retkih

izuzetaka.
Vrhovna vrednost kojoj covek treba da tczi, prema hriscanstvu, je odana vera u Boga i Jsusa Hrista. Mir u odnosima ljudi sledi kao posledica ispravnog odnosa prema bogu, i njegovo uspostavljanje ne zavisi od coveka. Po ovoj veroispovesti, Isus zagovara uspostavljanje tzv, "Novog poretka" iIi "Bozjeg kraIjevstva",17 ali ne na zernlji, tako da ovakve zarrusli ne doticu stvaran, materijalan svet. Prema tome, po hriscanskoj tradiciji, mir, nije odnos koji sc uspostavlja u stvarnom zivotu i medu ljudima; svi su jednaki pred bogom u patnjama koje moraju da podnose u "dolini suza", kako bi u zagrobnom zivotu otisli u raj, Mir bi se na ovaj nacin mogao odrediti kao "sinonirn i otelovljenje aktivne dobre volje, samopozrtvovanja i ljubavi prema bliznjem".18

Talmud, kao u hrg6instvu, pravdu i mir vidi kao aksioloski par, a fivot "na onom svetu" stavlja ispred ovozemaljskog: "A Ijep~i je jedan tas dusevnog mira na onorn svijetu od sveg Zivota na ovom svijetu /158 str.' Re~i proroka Miheja iz VII veka p.n.e., predstavljaju pre izuzetak nego pravilo, jer gotovo svi ostali [evrejski mudraci u svetim knjigama' ne razmatraju mir' kao posebnu'vrednost 'idelo oovekovo, vef duboko uronjeni u veru, samo kao jedno od svojstnvabofnnsJtesvernoci., ," ','f, ',;::i:: ,i,,';'

Kada govorimo 0 Novom Zavetu, kao novom savezu izmedu Boga i ljudskog roda, kljucna nacela hriscanske etike u kojima
nalazimo razrnatranje mira, sadrzana su u Dekalogu i Besedi na

gori. Iz poslanice apostola PavIa, ali i iz tekstova Starog i Novog

,Zaveta, zakljucujemo da je mir ne sarno dele bozje volje, vec i da Bog rnir- oovekov mir je podreden bozjern miru. HrH6mstvo jasno razdvaja znan]e i veru - samo je Bog svez,najuci, ~oveku ostaje r,.,,", daverujeu.. to; ~to je jedini nacin spasenja. .) .. , .

Je~:'s'am

.,.

:':':; , ..;,(:: 'i;j;,1:\~:!':.~~~'~';:'1,~':f'l~ "

r,

RanohriScanslm tradicija
\.i

'':..' '
\,(1",;

U istoriji evropske civilizacije razdoblje ranog hri~6instva je vremenski omedeno pocetkom .nove ere.i ',Mila~kim,lediktom eara Konstantlna. kojirn se hri~6mstvo prihvatairozvanicujc kao ddavna religija Rimskog carstva. 0, nekakvom posebnom, sisternatskom promi~ljanju mira nema ni govora; mir se ne razmatra
IS 16 Isto, pA. Pri~e Solomonove, Bagdala Kru!evac, 4, 1-4, preuzeto iz: Bubanja, Pavle B., Filosofija mira,

""'i':Beseda, uiare,'"mir'i'pravilti,'posmatra 'kao pojmovni par /diathiki . inir,"idni, i pravdu.vdf ke o s in i/ sto se vidi u sledecim porukama: "Blago niirotvorcima, jer ce se sinovima bozjim.nazvati=L'Blago onima ko]! su zbog pravde progonjeni, jer je njihovo carstvo nebesko=Zstfhov! 9 i10/. , 'K.tjucrti stav u kojem se mir i' 130$ misle kao jedno , izrecen je u poslanici apostola Pavla Rimljanima: "A Bog mira sa svima varna" /Rim. 15.33 st./19; zatirn i u poslanici Kolosanima: "I mir
17 18 Isto, strA.

AC. Bouquet and J( Satchidanada Murty, Studies in the Problems of Peace,

Ashia Publishing House, Bombay, 1960.p.39,

1987.str. 161.
?n

21

Dra[{all

Simi{
SIC

P'o z i t i va n m i r i pozvani u jcdnorn

vrcrnc i na

Bozji da vlada u srcima vasirn, na ko}i

ujclu, i zahvulni buditc" /Kol.3. 15-21/. 9

Hriscanstvo

kao rcligija,

nastala

u odrcdcno

rclaiivno malom podrucju, oduvck jc imala univcrzalistickc prctcnzijc; svi nurodi i ljudi.su bili /i danas sui njcni potencijalni vcrnici. Za razliku od hcbrcjske tradicije. bar do Milanskog edikla 31.1 g.n.c., hriscanstvo ncrna svoj "odabrani narod" i poscbnc

na temeljima hriscanstva. Za istorijsko razdoblje 0 kome govorimo, drukciji prilazi problemu mira su pre bili Izuzetak nego pravilo; crkva je dugo odolevala naletirna laickog mi~Ijenja, da bi napokon, kao sto smo vec rekli, posle Novog veka, rencsanse i burzoaskih revolucija, religijski urn ustuknuo pred racionalnim misljenjern.

kojc zagovaraju i sire ovu rcligiju. Mir s Bogom, pa tome i najvcca vrlina, jcdnostavno jc dostizana upraznjavanjcm hriscanske vere.
prcrna
Ulogu "izabranog naroda" u hriscaustvu jc preuzcla, nakun nckoliko vckova, crkva kao bozji namcsnik na zernlji. Veoma dugo 1Icvropskoj istoriji, kljucevi rata i mira unutar hriscanskog

institucijc

Is/amska tradicija Kao ~to smo ranije odredili hriscanstvo vrstom "preoblikovanog hebrejstva", i naznacili vezu ove dve religije, tako se islarn, s puno prava, tvrdi da predstavlja "hriscansku herezu". 1 "Islam je pobedio kao program reformi za resenje zloupotreba u savrcmenoj praksi hriscanstva." 22 Buduci da ova] rad nema ambiciju da se detaljno bavi istorijom velikih religija, konstatovaccrno sarno postojanje zajednickog stabla konfesija nastalih u oblasti Sredozemlja. Islamska vera pravi ostru dihotomiju sveta na "kucu islarna" /dar-al- Islam/ ili "kucu mira", i "kucu rata- /dar-al-harb/, Odnos islarna i drugih religija se odreduje kao stalno neprijateljstvo; pripadnici drugih vera su duzni da placaju poreze i da se pokoravaju nadredenim muslimanima. Kao i hriscanstvo, tako i Islam ima untverzausucke pretenzije; svl Ijudi su potenciJalni muslirnani, a Alah je univerzalan Bog.. . . U zelji da ucine islam dominantnom religijom, muslimani razli.k.uju reti~i ~at4taj~punje~j~ ,$v,ete.4~n9:~.ti, .day-c;.tJ.Jirenje vere. srcem,JeZlkom"ruka~;1iU..t'rn.<\~m,:; i;!:i'~r..~:'.i:II~ln ,'i'II. .\,! Dzihad je, kao stovidimo.meka. vrstaijustumb'ellum-a za muslimane, ali to nije uvek slucaj; moguci su i drugi vidovi odnosa sa inovercima, osim neposrednog tizi~kog s~kob.a.24 Velika .nepodnosljlvost, .koja .vla<iau ,odnosima: Izraela i arapskih zemalja,uzrokovana je .preteznlm . delommonoteistickirn i militantnim konceptima mira u obe religije - zagovara-

rf

svcta, i rata sa "ncvernicima",

bili su u rukama crkvc.

napustila stanoviste da na nasiljc tj. postavljanjern drugog obraza, crkva jc kroz isioriju bila inspirator i duhovni voda mnogih ratova. Mir je bio rezervlsau samo za one unutar "hrtscanskog trcba odgovoriti trpljcnjcm, studa", i to u mcri 1I kojoj jc to stado pokorno sluzilo Ilogu, tj. njcgovom namesniku na zemljl-crkvi.

Iako nikad nijc Iorrnalno

Prcvlast aristokratizovanog klcra nad svctovnom vlascu, tj. "sacra auctoritas" /crkvc/ nad "potestas" /kraljevskorn vlascu/, je zagovarao u svojoj "Bozjoj drzavi", Aurelije Avgustin, suprostavljajuci je zemaljskoj ili "davoljoj drzavi", Kao ~to vidimo i kod Avgustina, mir koJ.i nije odBoga je "davol]] mlr", u kraljevska
vlust bez papskog blng?slo'vu' ',ic',:l~s~ pukog nasllju, tj. uzurpatorska vlast, 'Jos ad 'Icrtulijana'] AvgUstina '!IV i VI vekJ, do

Novogvekatrajaccborba .carstva Lpapstva zaprevlast, Potpuni trij urnf svetovne vlasti naoeIjefnije je odslikan ukrilatici:. eUIUS REGIO, EIUS.RELIGIO. ,/XVIIrv~k/ 'U Uprkos'tomc.rcrkvenedogrne su Imale ogroman uticajna Ijudsko rnisljenjc utoku mnogo vekova.sve do nasih dana: 10 nije cudno ako se zna da duhovnazgrada cvropske civilizacije pociva
Y , .,'

r;

1<)

Kada govori 0 miru i Bogu, dogrnarika crkve se najvise oslanja na tekstove poslanica apostola Pavla i jcvandcljsku knjizevnost /poslanice Rimljanima, Korincanima, Galatima, Efescima, Filibljanima ...../ Govorcci 0 problcmu lcgitimacijc drlavne vlasti, akadcrnik Ljubomir Tadic SC osvrce i na borbu svctovne i duhovne vlasti za prevlasr: Ljubomir Tadic, Nauka 0 politici. IRO "Rad". Beograd. 1988. str. 95.

21 22 23 24

Toynbee, Arnold J., "Islam and the Wat", iz zbirke predavanja and The West", London, 1953.p.179.
ISIO, p.179.

"'I'M World

20

Jevtic, Dr Miroljub, Savremenl dilhad kao rat, Nova knjiga, Beograd, 1989. Isle

Dragan
njem nusllnog uvodenja u Islam,

Simic
s jedne strane,

Pozitivan
i, u juduizmu,

m ir

l!ikljutivnnjn svlh koji ne prlpudaju "lznhrunom nurodu", s drllgc strane. I u jednom i u drugom slutaju odohrava se nasilje za postizunje ovnkvih ciljevu.

Istocnjacka trud icij

Kada govorimo 0 istocnjackim konceptima mira, u vidu imarno tri velike, medusobno razlicite, emickc i kulturne zajcdnice: Indiju, Kinu i Japan. Nasuprot relativnoj istovetnosti osnovnih postavki, npr. u zapadnom prornisljanju mira, orijentalni kencepti, koje smo pomenuli, razlikuju se u znacajnorn obimu, te cerno se iz tih razloga pozabaviti svakimod njih pojedinacno.

Nijedan od istocnjackih
tickc pretenzi]e. Ovi narodi

koncepata
/Hindusi,

mira nema univerzalis-

znali za postojanje drugih civilizacija, smatrali su da su razlike tako velike da je nepotrebno ostvarivati veze s drugim narodima. Njihova paznja nije bila usmerena ka stvaranju monumentalnih projekata mira u ime kojih bi podnosili zrtve za dobrobit drugih naroda i covecansrva; urnes to globalnih razrnera, ova tradicija je u srediste svog interesovanja stavila pojedinca ivlastitu kulturu. "Iamo gde je zapadno mgljenje, osim za vreme Srednjeg veka, ekstrovertno i centrifugnlno, ..... orijen talno mlljenje je vie introvertno i centripetalno." 25 ,',', " Hindusi ne poistovecuju mir sa jedinstvomi pravnim'poretkom; jo~ manje zagovaraju unutrasnji mir'kao'uslovza'ddotvorne spoljne akcijeifi njih [e mir, [ednostavno, "dobro organizovano stanje svestl," ' ',' , ,,' ," , " :

Kinezi i Japanci/ dugo nisu a kada je do susreta doslo,

Premato] tradlciji, "sve poseduje du~u"2\ ~itav univerzum je

jedna ~rganska 'celina, svojevrsna .. "r~publika du~, :~oja",n~ma tvorca, tzuzev moralnog zakona koji njorne vlada", '," ": ""
25 Ibidem, p.8. Takeshi, Ishida, "Beyond Tile Traditional Concept of Peace in Different Culturu", Journal of Peace Research, 1969.p,134. A. C. Bouquet and K. Satchidanada Murty, Studies in The Problems of

VrhovJ1a vrednost prema Janizmu, je line povrediti nijcdno zivo bite." 2 Ako, prema ovom shvatanju, nancsemo bol ili Iizicki povredimobilo koje zivo bice, istovremeno smo povredili sve koji su obuhvaceni tzv. "republikorn dusa", Budisticko ucenje ide korak dalje, kada pored pasivnog necinjenja zla drugome, smatra da je tretiranje drugih Ijudi kao neprijatelja "iracionalno u svetu koji je kontinuitet medusobno povezanih dogadaja."30 Take budizarn, u krajnjoj liniji, odreduje Ijudski rod kao jedinstvenueeIinu-odnose pojedinaca ne posreduje nijedan bog iJi "bozanski prine". Gandi obogacu]e janisticko i budisticko turnacenje ahirnse uvodenjern i praktikovanjem satyagrnhe, kao pozitivne metode koja znacl da necinjenje zla drugome nije dovoljno - Ijudimn treba ~initi dobro. Ucinjeno dobro jednom ~oveku, po Gnndiju, jc dobrocinstvo svim Ijudima. Ovakva stajalista su uslovila da se u mnogim tumacenjirna hindu-fiIozofije ova kultura uzirna kao kolevka pacifistickih koncepata. Buduci da je Gandijeva filozofija nenasilja izvrsila ogroman uticaj na intelektualno oblikovanje Johana Galtunga, kasnije cemo 0 njoj podrobnije govoriti. Kada smo prethodno razmatrali neke tradicije i njihovo promisljanje mira, ustanovili smo ogroman utica] religijskog pogleda na svet; stanja rata i mira, saradnje i sukoba, tumaceni su "bozjorn voljom". Mesto religije u kineskoj tradiciji i kulturi zauzirnala je filozofija iii, da budemo jo~ odredeniji, moralno ucen]e, Kao sto je u zapadnim zemljama verovanje u boga i odlazak u crkvu skoro zivotna navika, take .kineski-obicaji nalazu -svakom roveku, bez obzira na zaniinanje~':tiprap1ja'va~je filozofijejNegovanje ovakvog stava prema zivOlU}' adrzavalo]e usebi i etickepoduke,' mudros vanja 0 coveku i drustvu, kao i razmatranjenajboljih puteva saznanja, Ne kaze se slucajno, da ie u kineskoj filozofiji bilo "mnogo Sokrata, presamog Sokrata", l.velikog grckog filozofa koji je Ziveou skladusa svojim-uveri'mjima:'!l'i'/':J',!:l," ,.,' ,
d',;"

,I
I
I

~
!

Na kineske filozofe, pa tako i njihovo promisljanje mira, uticao je geografski poloza] ove zernlje, njena prirodna izolovanost, kao i nacin privredivanja.
29
30

26
T7 2~

Ibidem, p.185. Ibidem, p.183. Lan, Fung-Ju, lstorija kineske filozofije, Nolit, Beograd, 1983. str.l.S.

Peace: p.176. _
Ibidem, p.176.

31

24

25

Dragan

Simic
vladanjakoje

P'o z i t i v a n m i r
svoj 11 rnoc zasniva na teroru i fizickoj sili /P A- vlada/. 0 mudrosti obezbeduje narmonicne drustvene odnose i mir govore Cuang Ce i Lao Ce, uvodeci pojarn tzv, "vladanja nevladanjem.,,36 Nasuprot ovom stanovistu, koje se oslanja na covekove prirodne sklonosti i spontanost, i smatra da je preterano institucionalno-pravno zauzdavanje stihije drustvenih odnosa isto sto i "produzavanje pacjih i skracivanje fdralovih nogu",37 legalisti smatraju da su zakon i autoritet con d it io sin e qua non mira u drzavi, Buduci da je covek po svojoj prirodi zao, Han Fej Cu misli da ga ne treba prevaspitavati, vet ga treba zakonom spreciti da cini zio. Tako se "cela drfava moze odrzau u miru, a onaj ko upravlja zemIjom, iskoriscava vecinu a zanemaruje nekolicinu, te se ne brine za vrlinu, vet za zakon."38 Ako nepristrasno koristi svoju mot nagradivanja i kaznjavanja, vladar ce, smatrao jeHan Fej Cu, obezbediti mir u drzavi, a sam vladati "ne cineci nista, a opet nista nece ostati neucinjeno.,,39 Kineski filozofi su davali prednost neposrednom opazanju i intuiciji u odnosu na apstraktno misljenje; njihovi spisi su nesistema ticni, fragmentarni, ali zato veoma sugestivni. Reel su sredstva za prenosenje ideja; posto se "uhvati" ideja rea vBe nisu vazne. Takav karakter imaju i njihova promisljanja mira. J a pan S k a tradicija promisljanja mira potvrduje tezu 0 bliskoj vezi geopolitickog polozaja jedne zemlje i, naj~ire receno, njene kosmologije. Pored ociglednog uticaja budizma i kineske filozofijc, u Japanu je izgraden osoben naein mmjenja. Za razliku od citave zapadne kulture, potey od Gr~ pa do nasih dana, koja je pokusavala da odredi.stvarnost oslanjajuti se pretezno na analiticku stranu 'duha; na 'istoku se~vi~everovalo u izvorista intuitivnog dozivljavanja "onostrane svestr: Zen kao traganje za cistom svescu, tj. ne za svescu 0 sebiilfma ~mu, nego za svescu samoj po sebi kao nasoj pravoj prirodi, dovodl u pltanje sablone logickog pristupa i njegovog jezi~kog izraza. ~.;::', , '.
,

Dugo je Kina za njene misliocc bila "sve pod neborn", ili "sve
unutar cetiri mora,,;32 otuda je "spoljni svet" za kineskc Iilozofe TERRA INCOGNITA - u sredistu njihovog interesovanja su

nacin! postizanja mudrosti, tj. u evropskom turnacenju, "dusevnog mira", razmatranje covekovc jirvobitne prirode, najboljih oblika vladavine i dr, Covek, po njima, dostize mudrost i unutrasnji mir onda kada se vlada po moralnim zakonima. Samo gomilanje znunju, bez neposrednog dodiru sa ljudima, po rite tovekll njegovu sustlnu- drustvenost. Kineski fllozofl su mnogo pre Aristutela odredili ~oveka kao "politicku zivotinju". Buduci do jc zernljoradnja bila osnovna privredna grana, Kinezi su pridavali zemlji poseban znataj.33 Idealizacija prirode kod korifucijanaca i taoista ide najdalje u tvrdnji da je savrseno svc sto je priroda stvorila, te zbog toga covek ne treba da utice na nju i da pokusava da je menja. Kao sto smo ranije napomenuli, vise vrednosti se ne dostizu savladavanjem i potcinjavanjem prirode, vet duhovnim usavrsavanjem, "Nije potrebno da covek bude religiozan, ali jeste potrebno da bude Colozofski nastrojen. Kad je filozofski nastrojen, poseduje najbolje blagodati religije." 34 Velicanje zemljoradnje i zivota u skladu sa prirodom uslovilo je prenosenje autoritarnog model a odnosa u tradicionalnoj seljackoj porodici na odnose u drzavi /vladar se odnosi prema narodu kao pater Camilias prema clanovima porodice/, . ' Prema ovim gledanjima, covek dostize mudrost, tj. mir duse, kada, osim filozofskog samousavr~avanja, postuje drzavni poredak. Mnogo vekova docnije, .ovakvorn .shvatanju na ..neki nacin ce se.prlbliziti.iskaz Baruhade Spinoze .~a[e.tsloboda saznata nuznost'iNekoliko vekova pre nove ere i mnogo pre tzv. teorija drustvenog ugovora,kineski filozofi.razmatraju, osim vet pomenutog prvobitnog stanja.. pravo narodana pobunu. Tako Mencije tvrdi da Ijudi imaju moraIne pravo na revoluci!ui "ako vladaru nedostaju eticka svojstvakoja.cine dobrog vodu. .5,. ". Sluzeci se pojmovima moderne nauke 0 politici, kineski filozofi su razlikovali demokratsku vladu /W A N G/, i vladu koja
W

.',

. ":-:"

. ...
:

32 33 34

Ibidem, slr.17. Ibidem, slr.34. Ibidem, slr.16. .Ibidem,slr.91.

36 37 38
39

Ibidem, str, 127. Ibidem, str. 127. Ibidem, str. 185. Ibidem, str. 186 .

3S

Dragan

Simic

Po z

uiva n

Po Zenu, logicki nacin misljcnja ne rnoze da zadovolji nasc

najdublje duhovne potrebe - do sustine svoga bica covek rnoze da

dodc sarno vezbanjern duha u ciIju dostizanja unutrasnjeg mira, shvaccnog kao "samodovoljno 1.ivIJenje u jedinom stvarnom i jedinom vecnorn sadasnjern trenu."4 Ovakvo shvatanjc, po nasern misljenju, nudi izrazito usko odredenje mira, ograniceno na nivo pojedinca- "covek je savrsen kada upotrebljava svo] duh kao ogledalo, koje nista ne grabi, a nista ne zanernaruje; prima ali ne zadrtava.,,41 Slicno kao kod Kineza, t u Japanskoj tradiciji, osim unutrasnje ravnoteze duha, pojedincu je za srecu /vrlinu/, neophodno postovanje drustvenog poretka u kome fivi.

nog shvatanja da je gal-koku pretnja ill izvor sirovinn II kojimu Japan tragicno oskudeva iIi ijedno i drugo.44 "Jedno od ob.in~njenja japanske povijesti f ponasanja te zemlje sn vanjskim svijetom proizilazl iz prirodnog sirornastva japnnsklh OtOkll."45

Sve u svernu, Japan ni do danas nije napusrio dye osnovne karakteristike organizacije drustva iz Meidi razdoblja: ve rtikalnost i kOlektivizam.46

Zapadno promiSljanje mira

o posebnostima japanske tradicije govori i njihov odnos prerna spoljnorn svetu- g a i - k 0 k u. U pretezno vojnoj strukturi drustva, istaknuto mesto su zauzirnali samuraji. Posle prelaska iz Thkugawa feudalizma u razdoblje Meidi nacionalizma, jo~ ostrije je do~Ia do izra.faja ova militaristicka crta; shvatanje da je car bozanstvo unosilo je dubok religijski patos i podsticalo nacionalna oseeanja.Dva uporedna koncepta rnisljenja, he 1w a i wa h e i, 42 slicno kao kod Kineza, nalagala su pojedincu da se prilagodi drzavnom poretku, s jedne strane, i dostigne ravnotezu duha, s druge. izrazito nacionalistickom i militaristickom okruzenju, ovo zva~i da "mir/heiwa-showa/ zahteva od pojedinca da ne ~kodi ratnim naporirna. w43 .' .: , .

Razdoblje tzv. "modernog promisljanja mira"47 zapocinje na Zapadu od vremena velikih geografskih otkrica i proteze se, gotovo bez prekida, do pojave savremenih istrazivanja mira .. U najop~tijim crtarna, sve poznate koncepte mira iz tog razdoblja mozemo podeliti na dye velike grupe: a/ projekti koji pretpostavljaju rnir unutar pojedinog drustva delotvornim spoljnim akcijarna - rnir u drzavi, Hi izmedu pojedinih drzava, ne shvataju kao cilj, vec kao sredstvo za uspesno delovanje prema spolja /prema drugirn narodima i drzavama/, b/ planovi za ostvarenje opsteg mira u celom /poznatom/ svetu, pri temu srediste jedne takve drustvene zajednice smesta]u na Zapadu. Model odnosa, koji zagovara prva grupa mirovnih projekata, zadrzao se, gotovoneizmenjen, sve do nasih dana. Nairne, udruzivan]e drzava, naroda Hi oblasti u vojno-pollticke save~~ u cilj~ ',~spclnij~; ~~b\~~ne Hi .papada n~ ~kve forrnacIJ~, rp()~.t<?Jll.;t;t.ndAvr:~m.~~'P!n~~~~u.'?~ganlzoyanJa Nato-a, kao i kodneklh d.rugih me<fuD.arodlllh 'organizacija,iako se prepoznaje, ri~e ill man]e izm~njen i prilagoden, ovaj rnodel. . Ovakav projekat mira prepoznajemo .jo~ kodPjera di Boe /Pierre du Bois/ 130?. godine, koji zagovara m,ir u citavom hriscanstvu, 11 cilju' pdnovn'og osvajanjaSve'te'Zemlje:"
.,
I

u:

i:

:1:

."

\:

:."

J.

.,'

;..'

.',

-". ~ ~.

.'.

"

Js~~;

i,
,:
\

. Shvatanje da je unutrasnji rnir u drustvu neophodan preduslov za delotvorne spoljne akci]e je slicno zapadnim "ingroup/outgroup" mirovnim konceptima. Uostalorn, kada !~tovi,t,lisu . pomogli Japanu da se teritorijalno prosiri, vlastodrsci sa Hokaida su se okrenuli sredstvirna i rnetodama ekonomsk~,,~o~~nizacije~ Na taj nacin japanska politika nije odstupila od svog tradiclonal40
41

,~,
;1,
IIi

.' .

. ! .'

..'

'.' , . I

.'

:.

:~.

"

,:::'j.

",

'I'
i

Dragoslav Andrl~ Beograd, 19~1. str,

Ibidem, str.

Antologija

klasicne

japanske

poezije,

IRO "Rad",

44

Johan Galtung, Social

442.

comioid~ , p.26.
1982.str.5.

45
46

Drago Buvac, Japan - anatomija uspjeha, Globus, Zagreb,

442.

42 43

Johan Galtung, Social Cosmology .... , p.17. vidi: Johan Oaltung, "Japan and Future World Politics", Journal of Peace
Research,

podrobno govori: Herman Kahn. The Emerging Japanese Superstate, 1970. pp.146-151., i Herman Kahn and Thomas Pepper, The Japanese Challenge, 1979. pp.86-90. Johan Galtung, Social Cosmology .... , p.8.

o tome

1972.pp. 355-385.
?R

47

I.J

!I

29

'.

DraKan

Simic

Pozitivan

m ir

di Padova], da bi ~c~ki kralj Borde Podebradski, Turske".

Slicnc idejc nalazimo kod Marselija Padovanskog [Marsiglia stotinak godina kasnijc, 4~rcdlagao tzv. "federaciju hriscanskih prtnceva protiv

llean Bodin], obezbedenje opstanka, sredisnjeg problema svake drzave, je u jakoj, apsolutnoj vlasti centra olicenog najWre u jednom coveku /surnma potestas/, Thmas Hobs ide korak dalje u davanju ovlascenja vladaru. Posto su podanici drustvenirn ugovorom preneIi den svcjih prava na suverena, obavezni su, smatra on, na pokoravanje i poslusnost: s druge strane, vladar nije vezan nikakvirn ugovorom i niko ga ne moze pozvati na odgovornost, pogotovo u odnosima s drugim drzavama. Doduse, Hobs ostavlja mogucnost situacije kada suveren ne bi mogao da garantujc svojim podanicima sigurnost zivota u drzavi; tada, nagovestava Hobs, drustveni ugovor, koji je na snazi u tom trenutku, prestaje da vazi, i podanici imaju pravo da sklapaju no vi ugovor s drugim suverenom. Podrobnije razmatranje aporija teorija drustvenog ugovorasvakako prevazilazi zahteve ovog rada. U prethodnim primerima mogli smo da prepoznamo zagovaranje potrebe bespogovornog p o ko r a va nj a d r z avno j v I a s t i,da bi ona /drZavna vlast/, za uzvrat, obezbedila hleb i mir unutar drustva i opstanak.Izmedu drugih, neprijateljskih drzava. Ovakvo prenaglasavanje uloge drzave dovelo je, u krajnjoj Iiniji, do matrice misljenja po kojoj je drzava sve, a pojedinac nista. Jos od vremena Platona i Artstotela provlaci se ideja 0 potrebi frtvovanja gradana u navodnom opstem interesu, da bi ona, u radovima ideologa totalitarno-kolektivistickih drustava, dobila krajnji, razradeni oblik, ",' .. , , '
:., ". 1' :; .': \.:. :.' '

Vojvoda od Silija /Duc'de Sully/ je za Anrija IV pripremio plan ogranicavanja moci Habsburske dinastijc i rata protiv Turaka putcm stvaranja Iedcracije pctnaest hriscanskih drzava. 1Ck sc za Sen Simona lllenri St. Simoni s puno prava rnoze rcci da jc prctcca danasnjeg evropskog ujedinjcnja, predlogom 0 stvaranju Evropskc fedcracije. Buduci da je Evropljane smatrao nadrnocnim u odnosu na ostale narode, Sen Simon je bio zagovornik kolonizovanja vanevropskih prostora.49 Iako je vecina tvoraca mirovnih projekata, koji se opredeljuju za mir unutar pojedinog drustva u cilju delotvornih spoljnih akcija /lZV. ingroup- outgroup projekti/, zagovarala ovaj model na nivou razlicitih federacija, u praksi je on najvise primenjivan na nivou nacionalnih drzava. Ideju ostvarenja mira u 0 kv i r u ili un uta r jake, suverene nacionalne drzave, u kojoj 'SU vladareva ovlascenja gotovo neogranicena, zagovarao je, uz izvesne varijacije, veliki broj mislilaca iz doba stvaranja nacionalnih drzava, U imc nacionalnih intcresa i "drzavnog razloga", vladarima se preporucivalo nepostovanje etickih normi, podjednako u vodenju unutrasnje i spoljne politikc. " Tako 'Makijaveli iMachl~velli/ vidi"arrtoralnost' u odncsima italijanskih gradova-drzavica.ine '~amo';kao:.tinjelnicu; ve~ i kao 50 Thmas Hobs/Th,omilsHobbes1'sIri"aira normu. dauodncsirna suvere~ih' drfu~a :~i(id~l,jp:i-ii6d~d tr"beihiITi '~'furi'iuITi onc tra omnes". On .razlikuje morali'poredakkoji vaze'ubdnosima unutar drzave /jam~i ih vladarna osnovu "dru'~tvenog ugovorav, i "prirodno neprijateljstvo drzava"; 51 ~. '~, " ~" 'i ',' ,

to .'

st~nJd;,
:

, Naravno, .jasnu granicu,.pf,~ko ,koje,Pxe,J1,~~~.J.1.I~_,ppj~~ini~: prirod~ih ,,~ract~nskJ~ pra~~.Jl~,p~~og,~C?r~g~~!~~yJ.~izj P potpum gubltak identiteta pojedinca, ovakve;t~rije nlkad nlsu povukIe. ..!t'"
I' '. , ,,',' ,

,"

:'

'.;,:

. 1

::'.:.,.

~:.j.~:~

:'.

.... :~~,.

. ...

:'f"

',.

Ovakva s~va~anJ~; u ~m~,~.~p'y~wa'a, ;,P,!.l.q ~~".yaiv~~tv~~~i nosti- nacionalne drzave-u odnosirna sveopsteg neprijateljstva, zagovaraju davanje vladarunepodeljene vlasti. Kod Zana Bodena
48 Ibidem;

Iako se s pravom ubraja u najveceiapclogete -drzave odredivanjem ove institucije /mislio je ria ta~.nlu Prusku' drZavu/ kao najviseg stepena razvoju svetSkog:duha~ ~J.:regel;i1druge' strane, misli drzavu kao "individuu koja' samlm postojanjem sustinski ukljucuje svoje poricanjew53, U skladu 'sa svojim

'u

p.8.

49 50, 51

Ibidem,

p.9.

52 53

vidi 0 tome: G. W. F. Hegel, Osnovne cne filozofije Sarajevo, 1964.

provo, Veselin Maslda,

Machiavelli, Nicolo, Izabrano djelo, Globus, Zagreb, 1985. Hobs, Tomas, Levijatan, Kultura, Beograd, 1961.

Peace,

A. C. Bouquet and K. Satchidanada p.222.

Murty, StudieJ in The Problems of

.'

Dragan

Simic

Pozitivan

m ir

snvatanjlma dijalekti~kih zakona Hegel, dalje, smatra da mir, pa ni opsti mir, nije moguc, jer bi svaka drzava ili savez drzava na jednoj strani, dijalekti~ki uslovila stvaranje protivteze, na drugoj strani. Skoro da se rnoze govoriti 0 postojanju neposredne linije od Makijavelija, Hobsa, Hegela i Fihtea, sve do shvatanja rata kod Klauzevica /Karl von Klauzewitzl. Na razne nacine, svaki od pomenutih mislilaca je odrcdivao rat kao prirodnu posledicu odnosa izrnedu drzava i naroda, ili cak kao "proveru pravog /zdra,:,og/ duha naroda" ,54 kako je smatrao slavni filozof- prosvetitelj be Zak Ruso /Jean-Jacques Rousseaul. U teorijsko-filozofskom pogledu, na vrhu ovakvih razrnisljanja [e Nireovo /Friedrich Nietzsche/ metaforicko objasnjenje svih ~ovekovih postupaka i teznji kao "volje za moci" /Das Will Zur Macht/, Nice razlikuje Herren- moral i Herden-moral, a budizam~fri~tanstvo i poniznost odreduje kao "prerusenu volju za mot". ' Konacno, pored pomenutih tradicija u prornisljanju mira, ,istaknuto mesto pripada tzv, projektirna "opsteg mira". U ~elji da postede Ijudski rod,ungtavajutih ratova, a svesni nemogucnosti delimicnog resavanja ovog problema, mnogi mislioci su predlagali globalne mirovne projekte. Najvecu prepreku za ostvarenje opsteg mira videli su u postojanju egoisticnih, suverenih nacionalnih drfava, te su kao formulu za mir uglavnom predlagali stwranjc'Svetske drzave. ': ' ," , Najpoznatiji ovakvi planovi, koji su, uzgred, srediste takve ddave videli p.a Zapadu, su: zalaganjeDantea /Dante Alighieri! za univerzalnu" imperiju, 'pod [ednom -vladom 'i"prema -rimskom pravu; zatim, plan Erazma Roterdamskog za stvaranje neke'vrste verske meduddavne arbitraze koja bi osigurala mir. " , , '" Verovatno najpoznatiji koncept opsegmira nalazimo kod oca medunarodnog prava, Huga Grocijusa; u ~uvenoj. raspravi "0 pravu rata i mira"'IDe Jure Belli ac Pacis/, Postojanje:nacionalnih drzava je, po Grocijusu, stvarnost ko]a dugo nece moci da se izmeni; medunarodni mir se, po njemu, moze obezbediti ako se ddave u medusobnim odnosima podvrgnu normama medunarodnog prava.
54 55 Op. elt. p.227. Op. cit. p.m.

Korak dalje u institucionalnom uredenju svetske drzavc napravio je Dzeremi Bentam lleremy Bentham], zalazuci sc za ustanovljenje Medunarodnog suda pravde. Na kraju, jedan ad najvecih filozofa klasicnog nernackog idealizma, Imanuel Kant, ostvarenje 'vecnog mira" /Zurn ewigen Frieden/ vidi u stvaranju svetske republike federalnog uredenja, koja bi se upravljala po prirodnom pravu i pokoravala Providnosti. 56
"Vecni mir u sistemu Kantove filozofije kritickog idealizma je vrednost i uslov da covek moze biti u drustvu s ljudirna i da sc u njemu umetnoscu i naukama kultivise, civilizuje i moralizuje".57

Ono sro je, po nasern misljcnju, od posebnog znacaja u Kantovorn ucenju 0 vecnorn miru i sto ga r a z Ii k u j e od religijskog prornisljanja je njegova antropoloska dimenzija sadrznna u iskazu da "mir mora da bude delo ~ovekovo"; da treba da sc izgraduje na Zemlji /ontoloska dimenzija problema/, i, konacno, odredenje mira kao vrednosti koja je uslov nnstnjnnja novih vrednosti /aksloloska dimenzija problema/.58 prornisljanju mira, zbog koncepta, prinudeni smo da uvid ogranicimo na posredno saznavanje stavova 0 miru ove skole misljenja, lake u ovom trenutku na udaru pomodnog osporavanja, marksizam predstavlja, po nasern misljenju, jednu od najsveobuhvatnijih i najcelovitijih drustvenih teorija, ~iji uvidi i dometi u postavljanju i otkrivanju zakona svekolikog drustvenog razvoja, shvatanju klasnosti /slojevitosti/ drustvene strukture, razmisljanjima 0 nacinima oslobodenja.coveka, pojedinca od svih totalizujucih pretnji /oatovanih .bilo 'U neposrednom, fizickorn nasilju, ili nasilju koje je uzrokovano drustvenorn strukturorn/ koje sprecavaju njegovo potpuno ostvarenje, predszavljaju nezaobilazan fond saznanja i ideja i u istrazivanju mira.
0

Kad je rec

doprinosu

marksizma

nepostojanja celovitog i sistematskog

Na kraju, neosporna [e 'sli~nost' ~Galtungovih analiza drustvene strukture, njegovog odredenja tzv. "strukturnog nasilja" i Marksove klasne teorije drustva. 'Bez obzira sto je Galtung veoma retko, neposredno, govorio 0 utemeljenosti svog ucenja 0
56 Johan Galtung, Social Cosmology and Concept of Peace; ....p.ll. lmanuel Kant, Kriiika mati sudenja, BlGZ, Beograd, 1975. str. 314. 0 tome vidi: Imanuel Kant, Um i sloboda, "ldeje", Beograd, 1974.

57
58

T2

33

..
DraKan

Simic

Pozitivan

m ir

miru i drustvu uopste u marksizmu,59 ova cinjenica je ocigledna cak i povrsnirn poznavaocima deJa ovih dvojice mislilaca. Doslovno turnaceci marksisticku teoriju, u uslovima stalne klasne napctosti, unurrasnji mir se maze obezbediu osvajanjern vlasti ad strane radnicke kl.ase, a na medunarodnom planu pobcdorn socijalizrna u svetskim razmerama. Mir, koji Marks posredno zagovara u svojim dclima, je mir shvacen kao ods us tvo c k s p l o a t a c ij e . IOUmeri u kojoj se ukida eksploatacija jedne individue ad strane druge, ukida se i eksploatacija jedne nacije od strane druge. S padorn suprotnosti ~Iasa u okviru nacija pada i neprijateljski stav medu narodima."6 Marks se ne bavi odvojeno problemom mira, vec u sklopu uccnja ('I oslobodenju coveka razmatra mir kao neophodan uslov za potpuno ostvarenje pojedinca. Ostvarenje coveka u "carstvu slobode", Marks vidi tek nakon ukidanja svake eksploatacije, "s one strane materijalne proizvodnje", 61 Za proucavanje mira je, takode, veoma znacajno razlikovanje mira kao "stanja bez rata" /sklapanje prirnirja/ i izgradnje mira kao dugotrajnog proccsa razvijanja skladnih odnosa saradnle izmedu ljudi i drzava, koje pravi Marks u nekoliko svojih dela.6 Mnoge od danasnjih institucija u medunarodnim odnosima imaju svoja teorijska ishodista u tradicijarna prornisljanja mira a kojima smo govorili. 0 tome svedoci postojanje Medunarodnog suda pravde, Ujedinjenih nacija i drugih medunarodnih organizacija. Pomenute institucije na Zapadu imaju ishodista podjednako i u ingroup/outgroup konceptima mira /NATO, OECD, EEC/ i u projektima opsteg mira. Ovi koncepti 'nude ostatku sveta mir pozapadnimmerilima ,i strukturumedunarodne zajednice sa drzavama kao glavnim subjektima." Za" srediste -tako ujedinjenog fuvetanstva, naravno, odreduju Zapad. "
., .i.. "

I'

i
.I

Iako smo, posredno, govoreci 0 razlicitim projektima i tradicijama promisljanja mira u ovom uporednom prikazu vec zauzeli stanovista 0 svakom od njih posebno, ipak cemo, na kraju ponoviti neke ocene. Pre svega, svesni smo nedostataka koji su neizbezni u svakom pokusaju ovakve vrste. Bilo je gotovo nemoguce napraviti prikaz ovolikog broja tradicija promisljanja mira u vrcmenskom rasponu od skoro tri milenijuma, bez pojednostavljivanja, skracivanja i subjektivnog odabira kljucnih svojstava i stavova u pojedinim projektima mira. Doduse, nasa namera i nije hila da pravimo podrobnu istoriju promisljanja mira, vet kratak prikaz koji bi odslikavao najznacajnije osobenosti covekovog bavljenja ovim problemom u razlicitim epohama i kulturama. Kao sto smo vec rekli, savremeni istrazivaci mira ne poricu znacaj ovog duhovnog nasleda, ali smatraju da ga je potrebno stvaralacki dopuniti novim, pretezno naucnim saznanjima i tako ga uciniti delotvornim u borbi za mir. Uvidom u ove razlicite tradicije, ustanovljamo da su njihova zajednicka svojstva n e s is t e m a t icn o s t i necelovitost u pristupu problemu mira. 0 miru se govori usputno, uokviru religijskog pogleda na svet ili u sklopu ~irih fllozofskih.sitema. Kao sto smo vec utvrdili, najcesce se, kad je reco velikim konfesijama !hrgeanstvo, hebrejstvo, islarn/, mir se izjednacava sa "bozjorn voljom". Po ovakvim shvatanjima, stanja rata imlra ne zavise od ljudskog ponasanja i stvarnih od.nos,a:iz~~,dd.ava i naroda, vec su odredena voljom onostranog bi~,~t imlr s~ razmatraju kao dijalekticki par, s tim sto se u.v~im.~lu(3jeva mir ?~reduje n.ega t~vno "kao 0~s~tvq:F.~P'9~~~ILqg.~~~og~~~IJa /absentia .~elli/. ; ",'(Jo! ' j',!. '+1";" 1;1: :." ',tlf.\f.~iJ/.s:r1';li' ";n",k,,;;" , Buduci da se mir do pojave 'savremenlhvtstrazivanja prornisljao u sklopu 'religfjskih, etickih i filozofkil1 ;lu~enja,.to je, pored n es am os ta In os t i.. sledecevzajednicko: svojstvo-ovfh tradicija i koncepata nena ucn o s n'Marksovopromtsljanje mlra "boluje" od neutemeljenogantropolo~ko.f:()ptimiiri1aIls~oro pobozna vera u wvekovu nezadrzivu ernancipaciju'Irnapredak/ i predrasuda i ideoloskib zabluda 0 prednostima jednog nacina proizvodnje i organizovanja drustvenih odnosa. ' , Daljc, nepostojanje opstih mirovnih projekata je vazno svojstvo svih tradicija promisljanja mira do Novog veka. Mirse, kao sro smo videli, u svim religijskim ucenjima IJ,amenjuje sarno pripadnicima iste vere, a ako se i razmmja '0 teliiilpoznatog

59

Ne uzimajuci u "obzir analizu nasleda marksistickog 'proin~1janja' tnira ucinjenoj u vet vi~e puta navodenoj st\Jdiji.,~~oc(al C~olcgy ,p,nd The Concept of Peace. .. ", GaJtung 0 svojoj neposrednoj lieu, ~a, .markslzmom govori u: J. Galtung, The Politics of Self Reliance. University of Oslo, Chair in Conflict and Peace Research, 1976. p.359. Karl Marks, Fridrih Engels, Manifest komunisticke partije, BIGZ, Beograd, 1982, str.28, K. Marks- F. Engels, .Dela, tom 23, str.682. npr, K. Marks- F. Engels, Dela, tom 13, str. 65, 68 i 114. /u delu u kojem razmatra mir i evropsku ravnotdu"/

60

61

62

.,A

Dragan

Simic

Pozitivan

m ir

svcta tako projektovanoj svctskoj drzavi /zajednici/ nudi se mir po meri i interesima jcdnog srcdista /Aleksandrova kin 0 n i a; p a x rom a n a /. ,Na drugoj atrani, istocnjackc koncepcije se uglavnom ne bave "spoljnirp svetorn" koji im je, uostalorn, i bio nepoznat do
0 potrebi uspostavljanja mirnih odnosa izmedu pripadnika iste verc Ihri~canstvo, hebrcjstvo, islarn/; jednog naroda /npr, slobodni Grci i Rirnljani/ i konacno izmedu razlicitih drzava ili unutar jedne homogene nacionalne drzave, s ciljern uspesne odhrane od spoljnih prctnji ili zbog delotvornijeg nas tupanja prema drugim drzavama, verama ili savezima, predstavlja sledece svojstvo mnogih tradicija prornisljanja mira 0 kojima smo govorili. Postoji mnogo razloga koji uticu i otezavaju razvrstavanje ovolikog oblljafdcja i projekata u Cvr~ceorganizovane grupc radi lakseg proucavanja, Kao sro srno videli, u nekirn tradicijarna prornisljanja mira tesko je odvojiti isprepletane uticaje verovanja, etickih poduka i filozofskih spekulacija. Cak i u prcdlozima koji su zagovarali obezbedenje mira putern medunarodnih pravnopolitickih institucija Imedunarodno pravo i organizacije/ ima dosta neuvazavanja stvarnih odnosa /npr. postojan]a suverenih i egoisticnih nacionalnih drzava i njihovih interesa/, Ovakav slucaj imamo u vecini projekata tzv. "opsteg mira". .Konacno, .;uz sve navedene nedostatke, projekti mira:o kojima smo govorili predstavljali su veoma inspirativnu gractu, danasnjim Istrazivacima za naucno razmatranje ovog problema. Mn()'g~:ldeje~.,:,;tici:kojih neke sarno nagovestene; .d0bile 'su'-u analizama istrazivaca mira razraden teorijski bblik~l~a:ha~nja , medunarodnazajednica u celini i gotovo sve njene institucije i organizacije imajusvoje pretece u ranijim promisljanjima mira. Galtu~:f je svoj odnos prema ovom nasledu izrazio u pomenutom eseju,')~~flgla~avajuei nezaobilaznost razmatranja ove ogromne ba~tme misli iddeja kao pocetnog koraka u promisljanju mira.ali injegovu praktlcnu nedelotvornost u savremenimuslovima.
)', !" ~ p.,

2. Opste odlike lstrazlvnnja mira i uslovi u kojlma se pojavljuje.Johnn Gnltung

Uticaj drustvenib Cinjenicu na istraiivanje mira

Novog veka, Shvatanje

J., .,

63

..

'Johan Galtung, Social Cosmology and The Concept of Peace, ..... '.. . . "

Prornisljanjc rata i mira kroz istoriju sma obradili u prethodnom delu ovog rada. Tom prilikom sma utvrdili da, osirn saznajne vrednosti, ova] fond znanja i ideja nije znacajnije uticao na stvarne odnose izmedu ljudi, naroda i drzava. Dva razorna rata svetskih razmera u prvoj polovini naseg vekadoveli su covecanstvo do ivice opstanka. Uprkos ogromnom naucnorn i tehnoloskorn napretku, covek nije uspeo da razresi problem mirnog, uporednog postojanja naroda i drzava; dostignuca nauke su koriscena ne za unapredenje humanog zivota, vec za medusobno unistavanje ljudi. Medunarodne organizacije i institucije, stvorene krajem proslog i u prvoj polovini naseg veka, zakazale su na kljucnorn zadatku: sprecavanju izbijanja mec!unarodnih sukoba. o ulozi i znacaju Drustva naroda je vec dosta reccno i napisano. Uceci na greskama i iskustvirna ove organizacije, stvorene su Ujedinjene nacije, organizacija univerzalnog karaktera, skrojena po meriodnosa snaga na zavrsetku drugog svetskog rata. U zna~jnoizmenj~riim,mcitun,~~<?dnim odnosima, ,i uz stalnu opasnost od lzbijanja nuklearnogsukoba sa .tragicnim ppsledicama z:t cltavo ~o~e~.ns,t;fol ,Yjffif~jene. na<:U.es,u.ydo ~rzO nakon .C:?smvanja, kao ~.tp Je poznato, pokazale 1 nek~,.,?d.svojih slabostf "s~hje medunarodnili o~rtosa, :biha~n()"kadJoli ladni ra ta, bilo jesve pre!neg6mir~~Op~tiSukob dva'vojno-polltlcka saveza nije prerastao u razarajuci rat upravo.zbog straha od rnedusobnog unistenja nuklearnim ..prufjem.:',Ujeqipje.ne nacije .nisu uspele da sprece ni ra~?ve l~~a~.~~g k~r:a.:ftera-s~e?i~n~, ,p.it~l}ja;globalni~ medunarodnih odnosa resavanau t~da~I).JOJ .blp'ola~p.oJ,strukturi t~... .to sveta,ne u ovoj organizaciji.vec u. Moskvii Va~ingtonu. . . Naucnici iz razlicitih disciplina i oblasti ozbiljno'su postavili pitanje delotvornog ucesca sistematizovanog i organizovanog znanja u resavanju aktuelnih problema rnedunarodnih odnosa. Uvidom u ranija prornisljanja rata i mira dosl! su do.zakljucka da se ovako slozene pojave mogu izucavati sa prakticnim posledicarna sarno udruzenirn, interdisciplinarnim napororn nauka i
. , " ~ .,' , .,. . I I

36

37