Ursula Legvin, ZEMLJOMORJE Prevele Mirjana ivkovi i Sonja Janoski Prva knjiga AROBNJAK ZEMLJOMORJA

1. RATNICI U MAGLI Ostrvo Gont, usamljeni planinski vrh koji se uzdi e itavu milju iznad veito uskovitlane povr ine Severoistonog mora, uveno je po svojim arobnjacima. Iz gradova n a njegovim visoravnima i luke po mranoim mu uvalama mnogo je Gontijaca odlazilo d a stupe u slu bu Gospodara Arhipelaga i budu im arobnjaci, ili, ak, magi, a oni pust olovniji meu njima da lutaju od ostrva do ostrva irom Zemljomorja i prave arolije. Najvei meu njima - ka u neki; ali, svakako najvei putnik - sla u se svi - bio je ovek zv ani Jastreb, koji je svojevremeno uspio da postane i Gospodar Zmajeva i Arhimag. O njegovom ivotu govori ep Podvizi Geda i jo mnogo manjih pesama, ali ovo je pria o njemu iz vremena kad jo nije postao slavan, kada jo ne be e u ao u pesmu. Rodio se u usamljenom selu zvanom Deset jova, visoko u planini, na najvi o j taki Severne doline. Ispod njegovog sela spu taju se stepenasto sve do samog mora njive i pa njaci koji pripadaju Dolinama, i mali gradovi le e posejani du okuka reke Ar; iznad njegovog sela uzdi e se jo samo pra uma, jedan greben pun stabala za drugi m, sve do stenovitih, snegom pokrivenih planinskih vrhova. Ime koje je nosio u d etinjstvu dala mu je majka, i to ime, pored ivota samog bilo je sve to je mogla da mu podri, jer je umrla pre nego to je on napunio godinu dana. Otac, seoski kova b ronze, bio je mrgodan, utljiv ovek, i s obzirom da su estorica Danijeve brae bili mn ogo godina stariji od njega i jedan po jedan poeli da napu taju roditeljski dom da bi se bavili zemljoradnjom, ili moreplovstvom, ili, takoe, kovakim zanatom, ali u drugim naseljima Severne doline, niko se nije na ao da detetu posveti pa nju i ne nost . Izd ikljao je kao korov u divljini, i postao visoki, hitri deak, prkosan i buan, i veoma naprasit. Sa jo nekolicinom seoske dece uvao je koze po strmim livadama izn ad izvori ta reke Ar; a kada je dovoljno porastao i ojaao da mo e da gore-dole pritis ka dugake ruke na kovakim mehovima otac ga je uzeo da mu poma e u kovanici, uz mnogo b ubotaka i ibanja. Iz Danija se nije moglo mnogo izvui. Stalno je negde alabazao; tu marao po pra umi, plivao po pliacima reke Ar koje je, kai i sve ostale reke na Gont u, veoma brza i hladna, ili pentrao po strminama i zakosima sve do onih vrhova i znad pra ume sa kojih je mogao da vidi more, puinu onog severnog okeana na kojoj vi e nema nijednog ostrva kada se proe Peregal. Sestra njegove pokojne majke ivela je u istom selu. Ona se starala o njem u koliko je bilo neophodno dok je bio beba; ali, i ona je ona je imala svoja pos la i potpuno je prestala da obraa pa nju na njega im je odrastao toliko da je mogao da se sam brine o sebi. Ali jednoga dana, kad mu je bilo sedam godina i kad je j o bio neuk i nije imao pojma o ve tinama i moima kojima se vlada svetom, uo je kako t etka dovijuje ne to kozi koja je bila skoila na slamni krov njene kolibe i nikako n ije htela da sie: ali, smesta je skoila onog trenutka kada joj je tetka doviknula izvesne rei koje su se rimovale. Sutradan, uvajui dugodlake koze na livadama iznad Visoke urvine, Dani im viknu one iste rei, ne znajui ni ta znae ni emu slu e, ni ta su, same po sebi: Noth hierth malk man hiolk han merth han!

Vikao je koliko ga grlo nosi i koze su mu pri le. Hitro su se okupile oko njega, ne pu tajui ni glasa. Samo su ga gledale, onim svojim utim oima i tamnim, isko e nim dupljama. Dani se zakikota i opet viknu istu tu pjesmicu koja mu je davala mo nad k ozama. One su sabi e jo vi e, zbijajui se u gomilu oko njega. Odjednom ga uhvati strah od njihovih debelih, rebarstih rogova, udnih oiju i jo udnijeg utanja. On stoga poku a da se izvue iz njihovog obrua i da utekne. Ali koze potra e zajedno s njim, vrsto ga okru ujui svojim telima kao vor, i tako na kraju stigo e i do sela, silazei u trku; koz e tesno zbijene kao da ih sve opasuje neki nevidljivi konopac, a deak u sredini, plaui i zapoma ui. Seljaci istra e na ulicu da psuju koze i da se podsmevaju deaku. Meu

ima se na la i deakova tetka, ali ona se nije smejala. Samo je rekla jednu re kozama , i ivotinje opet stado e da mekeu i tumaraju unaokolo upkajui travu, osloboene od ini. "Hajde sa mnom", pozva ona Denija. Odvela ga je u kolibu u kojoj je ivela sasvim sama. Obino nije pu tala decu da joj ulaze, i deca su se pribojavala toga mesta. Koliba je bila niska i polumr ana, bez prozora, ispunjena mirisima trava koje su se su ile obe ene na poprenoj gredi krova, nane i belog luka i majine du ice, hajduke trave i site i crnog sleza, kopit ca, avolove trave, vratike i lovora. Tetka se spusti pokraj ognji ta i ukrsti noge, pogledajui iskosa na deaka kroz zamr ene crne vorove svoje kose i zapita ga ta je to rekao kozama i da li zna ta, u stvari, predstavlja ta pesmica. Kada je otkrila da ne zna ni ta, a ipak je magijom primorao koze da mu priu i da ga prate u stopu, bi lo joj je jasno da on u sebi nosi uroenu mo. Dok ga je smatrala samo sinom svoje sestre nije joj ni ta znaio, ali sada j e poela da gleda na njega drugim oima. Pohvalila ga je i rekla mu da ume da ga naui pesmicama koje e mu se mo da vi e dopasti, kao to je re kojom se pu mo e naterati da pro iri iz kuice, ili ime kojim se soko mo e dozvati sa neba. "Aha, ka i mi to ime"! uzviknu on, jer ve uveliko be e prebrodio strah od koz a, i sav se naduo od gordosti zato to ga je ona pohvalila i rekla da je pametan. "Ali, kada ti ka em tu re, nikada je ne sme rei drugoj deci", ree mu vraara. "Obeavam." Ona se nasme i na tu silnu spremnost to dolazi od neznanja. "Dobro, u redu. Ali, moram te vezati za to obeanje. Nee moi da progovori dokle god ja ne odluim da ti razve em jezik, pa i tada, iako e biti u stanju da govori , re koju sam te nauila nee nikada da izgovori tamo gde bi neko mogao da te uje. Moramo uvati tajne svoga zanat a." "Dobro", prihvati deak, jer ionako nije imao elje da otkrije tajnu svojim drugovima, po to mu se dopalo to e znati i umeti ne to to oni ne znaju i ne mogu. Sedeo je nepomian dok je tetka vezivala neoe ljanu kosu i pravila vor na poja su svoje haljine, a potom sela ukr tenih nogu i poela da baca pune ake nekakvog li a u ognji te, tako da se podigao veliki dim i potpuno ispunio mranu kolibu. Poela je da peva. Glas joj se povremeno menjao i postajao dubok ili tanak, kao da kroz nju p eva neko drugi, i to pevanje je trajalo i trajalo, sve dok deak na kraju vi e nije znao da li je budan ili sanja, i sve to vreme njen stari crni pas koji nikada ni je zalajao sedeo je pored njega, oiju pocrvenelih od dima. Napokon se arobnica obr ati Daniju jezikom koji nije razumeo i natera ga da zajedno sa njom izgovara izv esne basme i rei sve dok nije postao potpuno omaijan i nije mogao da mrdne. "Govori!" naredi mu ona, da bi isku ala jainu ini. Deak nije mogao da progovori, ali se glasno nasmejao. Tada mu se tetka malo prepade od njegove snage, jer to su bile ini kakve je samo ona umela da baci; poku ala je ne samo da ovlada njegovim govorom i utanjem , ve i da ga istovremeno prive e za sebe, da joj slu i kao egrt u arobnjakom zanatu. Ali itako omaijan, on se ipak naglas smejao. Nije mu ni ta rekla. Posula je vatru istom vodom i kada se dim raspr io dala mu da popije malo. Kada je vazduh opet postao is t i on mogao da progovori, otkrila mu je istinsko ime sokola, ono na koje se sok o mora odazvati. Takav je bio prvi Denijev korak na putu kojim e ii itavog ivota, putu magije , putu koji e ga najzad naterati da goni jednu senku i kopnom i morem, do samih m ranih obala carstva smrti. Ali, pri prvim koracima taj put je jo uvek izgledao irok i svetao. Kada je ustanovio da se divlji sokoli zaista obru avaju svom brzinom ka nj emu im ih pozove tim imenom, spu tajui se uz gromovito lepetanje krila na njegov runi zglob poput lovakih sokola nekakvog kralja, u njemu se javila glad za novim imen ima; stoga se vratio tetki, moljakajui je da ga naui imenima jastreba, kostoloma i orla. Da bi je privolio da mu saop ti rei to daju mo, inio je sve to je arobnica od nj ga zatra ila i uio od nje sve emu bi ga poduavala, iako sve to nije ba uvek bilo prija tno da se radi ili ui. Na Gontu postoji izreka - Slab kao enske ini; a postoji jo je dna - Zao kao enske ini. arobnica iz Deset jova nije bila zla ve tica koja se bavi cr nom magijom, niti se ikada upu tala u ve tine visokog stupnja, one kojima se op ti sa Prastarim silama; ali po to je bila neuka meu prostim svetom, esto je svojom ve tinom slu ila u glupe i sumnjive svrhe. Nije pojma imala ni o Ravnote ju, niti o Ustrojstv

u, za koje zna pravi arobnjak i kojim se pokorava, i to ga obuzdava da svoje ini ko risti samo kada je to zaista neophodno. Ona je za svaku priliku imala po neku ba smu i bez prestanka se bavila aranjem. Najvei dio tog njenog znanja, nasleenog iz u smenog predanja, bio je bezvredno ubre i ista podvala, a ona nije umela da razliku je prave bajalice od la nih. Znala je mnoge kletve i kao da je bolje umela da izaz iva tue bolesti nego da ih lei. Kao svaka prava seoska ve tica umela je da svari lju bavni napitak, ali bilo je i drugih, ru nijih tenosti, koje je pravila da poslu e mu ko j ljubomori ili mr nji. Ipak, takve stvari nije otkrila svom mladom egrtu, i, onoli ko koliko je bila u stanju, uila ga je samo po tenom zanatu. Kada je tek poeo da ui ve tine aranja, zadovoljstva su mu se, na pravi detinj i nain, iscrpljavala u saznanjima kako da ovlada zverinjem i pticama. To oseanje z adovoljstva zadr ao je i kasnije, tokom itavog ivota. Po to su ga na planinskim pa njaci ma esto viali u pratnji neke ptice grabljivice, deca mu nadenu e nadimak Jastreb, i na to ime se tako navikao da ga je i kasnije u ivotu zadr ao za svakodnevnu upotreb u, tamo gde mu nisu znali istinsko ime. Po to mu je veraara neprestano priala o slavi, bogastvima i moi nad ljudima k oje mo e da stekne prvi arobnjak, on se napokon sasvim posveti prouavanju i korisnij ih tajnih znanja. Uio je veoma brzo. Vraara ga je hvalila, a deca u selu poe e da ga se pribojavaju, dok je on sam bio siguran da e uskoro postati velik i slavan. I t ako je, zajedno sa vraarom, prelazio re po re i bajalicu po bajalicu, sve dok nije napunio dvanaestu i nauio od nje skoro sve to je znala; to ba nije bilo mnogo, ali dovoljno za sitnu seosku ve ticu, i vi e nego dovoljno za dvanaestogodi njeg deaka. Naui la ga je svemu to je znala iz usmenih predanja o arobnim travama i vidarstvu, i sv emu to je znala o ve tinama otkrivanja, bacanja ini, leenja, oslobaanja od ini i proric anja. Otpevala mu je sve bajke putujuih pevaa i sve epske Podvige koje je znala, i sve one rei Istinskog jezika kojima nju be e nauio njen uitelj-arobnjak ona je saop til a Daniju. A od vraa-vremena a i putujuih maioniara, koji su i li od mesta do mesta irom everne doline i u Istonoj pra umi, nauio je razne trikove i zabavne stvari, i opsena rske ve tine. I upravo jednom od takvih sitnih vrad bina prvi put je pokazao ogromnu mo koja mu je bila uroena. U to doba carstvo Kargard je bilo velika sila. Njega sainjavaju etiri veli ke zemlje koje le e izmeu Severnog i Istonog Prostranstva: Karego-At, Atuan, Hur-atHur i Atnini. Jezik njihovih stanovnika ne lii ni na jedan kojim se govori u Arhi pelagu ili nekom od drugih Prostranstava, a oni sami su divljaci, bele puti i pl ave kose, koji vole da vide krv i osete miris grada. Pre godinu dana bili su nap ali Torikle i utvreno ostrvo Torheven, ogromnom vojskom koja je doplovila njihovo m flotom sa crvenim jedrima. Vesti o tome stigle su i na sever, do Gonta, ali Go spodari Gonta bili su isuvi e zauzeti vlastitim gusarenjem i nisu se obazirali na pozive u pomo drugih zemalja. A onda je Spivi pao u ruke Karaga i bio opljakan i o pusto en a njegovi stanovnici odvedeni u roblje, tako da je do dana dana njeg ostao ostrvo pod ru evinama. Ispunjeni osvajakim zanosom, Karzi onda zajedri e u pravcu Gon ta, i njihova vojska u trideset dugovratih brodova sti e u Istonu luku. Borei se uli cama grada osvoji e ga i spali e; ostaviv i brodove pod stra om usidrene u u u reke Ar, upu ti e se potom uz Dolinu, ru ei pljakajui sve pred sobom, kasapei stoku i ljude. Uz put s u se podelili u bande, i svaka banda krenu da pljaka gde god je htela. Izbeglice, meutim, upozori e na opasnost sela na veim visinama. Uskoro stanovnici Deset jova u gleda e kako nebo na istoku tamni od dima, i oni koji su se iste noi popeli do crve nom izmaglicom i pro aranu vatrenim nitima, tamo gde su polja spremna na etvu bila zapaljena, gde su goreli vonjaci i voke se pekle visei na goreem granju, a ambari i seoske kue bili pretvoreni u tinjajue gomile pepela. Neki od seljana pobego e navi e, kroz kr evite klance, i posakriva e se po pra umi ; drugi stado e da se spremaju za borbu na ivot i smrt, a neki, opet, ne uini e ni jed no ni drugo, ve se stado e okupljati unaokolo, zapoma ui. Vraara je bila jedna od onih koji su pobegli, sakriv i se sasvim sama u jednu peinu na Strmini Kaperding, iji je ulaz zatrpala pomou arolije. Danijev otac, kova bronze, bio je jedan od onih koji s u ostali, jer ne bi ni za ivu glavu napustio jamu za taljenje i kovanicu u kojoj j e, muno radei, proveo pedeset godina. Svu no je radio iz petnih ila, iskivajui od met ala koji mu se na ao pri ruci vrhove za koplja, a drugi su radili uporedo s njim, vezujui te vrhove za dr alja a ova i vila, jer nije bilo vi e vremena da se na svakom v rhu npravi odgovarajui otvor i da se tako privrsti za dr alje kako valja. U selu nij

e bilo oru ja sem lovakih lukova i strela i kratkih kama, jer goro taci iz Gonta nisu nikada bili skloni ratovanju; nisu se oni proslavili kao ratnici, ve kao kradlji vci koza, gusari i arobnjaci. U zoru se pojavi debela, bela magla, kao to esto biva u jesenja jutra na v isinama toga ostrva. Izmeu svojih koliba i kua du krivudave ulice u Deset jova selj ani su stajali na oprezu, sa svojim lovakim lukovima i tek iskovanim kopljima, ne znajui da li su Karzi jo daleko, ili mo da sasvim blizu, svi utkei svi napeto zurei u maglu koja je od njihovih oiju skrivala oblike, rastojanja i opasnosti. S njima je bio i Dani. Radio je cele noi na mehovima, gurajui navi e i nani e dve dugake ruke spojene kozjom ko om, iz koje su mlazevi vazduha potpirivali vatru. Sada su g ruke toliko bolele i toliko se mu podrhtavale od iznemoglosti da nije mogao dadr i uzdignuto koplje koje sam sebi be e odabrao. Nije mu bilo jasno kako e u op te moi da se bori, ili da na bilo koji nain bude od koristi i sebi i seljacima. S rce mu je razdirala strepnja da e umreti, naboden na koplje Karga, ovako mlad i z elen; da e morti da ode u carstvo mraka, i da nikada nee saznati svoje pravo ime, ono istinsko ime koje bi trebalo da dobije kada odraste... On spusti pogled nasv oje tanu ne ruice, vla ne od hladne jutarnje magle, i pobesne zbog vlastite slabosti, jer je dobro znao koliko je jak.U njemu je bila mo, samo kad bi znao kako da je upotrebi, i on meu bajalicama koje je znao potra i neku koja bi njemu i njegovim sa borcima mogla doneti izvesnu prednost, ili, makar, priliku da se bore ravnopravn o. Ali potreba nije sama po sebi dovoljna da se ta mo oslobodi; potrebno je i zna nje. Magla je poela da se razilazi pod toplotom sunca koje je sijalo na vedrom nebu iznad planinskog vrha. Dok su se magle kovitlale i razdvajale u velikim ob lacima i tankim pramenovima, seljaci ugleda e grupu ratnika kako im se pribli ava, i dui uzbrdo. Nosili su bronzane kacige, a stegna u grudni ko su im bili oklopljeni ploama od debele ko e; u rukama su imali titove od drveta i bronze, i behu naoru ani m aevima i dugakim kargadskim kopljima. Krivudajui navi e, du strme obale Ara, primicali su se jedan po jedan u perjanicama okienoj, zveketavoj, istrzanoj koloni, i ve su bili toliko blizu da su im se mogla videti bela lica i uti odlomci neobinog nareja na kome su se dovikivali. U toj grupi osvajake horde bilo je otprilike stotinu l judi, to nije mnogo; ali u selu ih je ekalo samo osamnaest odraslih mu karaca i deaka . I tek tada je potreba uspela da prizove znanje; gledajui kako se magla ra zvejava i postaje sve tanja na stazi ispred Karga, Dani se seti bajalice koja bi mu mogla pomoi. Jedan stari vra-vremena iz Doline, koji je svojevremeno poku avao da namami deaka da mu postane egrt, be e ga nauio nekim vrad binama. Jedan od tih trikova se zvao "tkanje magle", i bila je to vezujua basma kojom se magla mogla zgusnuti i zadr ati neko vreme na jednom odreenom mestu; i ako je ovek bio ve t opsenar mogao je tu maglu da uoblii u prekrasna, eterina privienja, koja kratko traju i brzo i ile. Deak nije bio toliko ve t, ali nije ni nameravao da to uradi; meutim, imao je moi da te ini preobrati tako da poslu e njegovom cilju. Brzo i na sav glas nabrojao je mes ta kojima je selo bilo oivieno, a zatim izgovorio bajalicu za "tkanje magle", ali je u nju ubacio i rei za skrivanje, i na kraju je uzviknuo onu re kojom se vrad bin a stavlja u dejstvo. I ba kad je zavr io, njegov otac, pri av i mu s lea, odalami ga sna no po glavi ta ko da se smesta sru io. "Miruj, budalo! Prestani da blebee i sakrij se, ako ve nisu u stanju da se bori !" Dani ustade. Sada jeve mogao da uje glasove Karga na ulazu u selo; ve su bi li pored ogromnog tisovog stabla ispred ko arevog dvori ta. Jasno su im se uli glasov i i zveckanje i kripa oru ja i oklopa, ali nisu se mogli videti. Magla se sklopila i zgusnula nad selom, svetlost je posivela, a sve unaokolo postalo nekako razliv eno i nejasno, tako da je ovek na kraju jedva mogao da vidi i vlastite ruke, kad ih ispru i pred sobom. "Sve sam nas sakrio", uzviknuDani natmureno, jer ga je glava jo bolela od oevog udarca, a udvostruavanje bajalice be e ga potpuno iscrpilo. "Zadr au ovu maglu d okle god budem mogao. Ka i ostalima da ih odvedu uzbrdo, sve do Visoke urvine." Kova je buljio u svoga sina koji je stajao poput utvare u toj vol ebnoj, gu stoj magli. Pro ao je itav minut dok otac nije shvatio ta mu Dani ka e, ali potom otra bez oklevanja, neujno, jer je poznavao svaki kutak i svaku ivicu u selu, da pronae

ostale i ka e im ta da urade. Tada se kroz sivilo magle probi crvena, sjajna mrlja; to Karuzi behu zapalili jedan slamnati krov. Ali jo uvek nisu ulazili dublje u s elo, ve su ekali na donjem njegovom kranju da se magla digne i otkrije im gde su p ljaka i plen. Ko ar, iju su kuu bili zapalili, poslao je dva deaka koji su se prikrali Karu zima pod nos, stali da ih zaikavaju i deru se, a potom i ezli, stopiv i se s maglom. U meuvremenu su odrasli, unjajui se iza ivice i pretravajui od zgrade do zgrade, pri li a druge strane i obasuli ratnike koji su stajali u gomili pljuskom strela i kopa lja. Jedan Karg pade, i ostade da se koprca, tela probodenog kopljem koje je jo b ilo vrue od kovanja. Ostali su bili izranjavljeni strelama, i svi odreda pobesne e. Karzi krenu e na juri , da saseku svoje slaba ne napadae, ali naio e samo na maglu, punu glasova. Jurcali su za tim glasovima, nasumice ubadajui kroz maglu svojim ogromni m, perjem okienim, okrvavljenim kopljima. Uspinjali su se urlajui du ulice, i nisu ni primetili kada su protrali kroz selo, jer su prazne kue i kolibe samo iskrsaval e i opet nestajale u uskovitlanoj, sivoj magli. Seljaci su trali pred njima, be ei n a sve strane, veina daleko napred, jer su poznavali teren; ali nekolicina, deaci i starci, bili su sporiji. Karzi koji bi naleteli na njih probadali su ih kopljim a ili sekli maevima, pu tajui svoj ratni pokli, imena dva bela bo anska brata od Atuana : "Vuluah! Atvah!" Neki iz njihove bande zastado e kada pod stopalima oseti e kako tlo postaje neravno, ali ostali nastavi e da navaljuju napred, tragajui za avetinjskim selom, j urei za nejasnim, lelujavim prilikama koje su im izmicale dr ei se stalno van doma aja . Magla be e prosto o ivela od tih be eih prilika koje su evrdale i nestajale na sve str ane. Jedna grupa Karga lovila je te utvare sve do Visoke urvine, provalije iznad izvora reke Ar iprikaze koje su gonili otra e po oblacima i nestado e u uzmaglici, a gonioci se sunovrati e, vri tei, kroz maglu i iznenadno sunevo svetlo stotinu stopa u dubinu, do plitkih vrela meu stenjem. A oni koji su pristigli za njima i nisu pa li ostado e na ivici provalije, oslu kujui. Sada se srca Karga ispuni e strahom i oni stado e da tra e jedni druge, a ne v i e seljake, kroz tu jezovitu i sablasnu maglu. Okupi e se napokon na susednoj uzbrd ici, ali su ih jo pratile prikaze i utvarna bia, a druga takva bia pritravala su im iznenada s lea, probadala po nekoga od njih, kopljem ili kamom i ponovo i ezavala. S vi Karuzi potra e niz brdo, utke i spotiui se, i odjednom izlete e napolje iz sive, zasl epljujue magle i ugleda e uvale i bre uljke ispod sela sasvim iste i okupane jutarnjim suncem. Tek tada se zaustavi e i okupi e,i osvrnu e za sobom. Neprozirni zid od uskom e anog, drhtavog sivila le ao je popreko na putu koji su pre li, skrivajui sve to je le al o iza njih. Iz njega izlete e jo dva-tri borca, teturajui se i spotiui, dok su im se du gaka koplja njihala na ramenima. Nijedan Karg se vi e ne osvrnu. Svi pohita e nani e, to dalje od tog ukletog mesta. Kad su odmakli ne to ni e kroz Severnu dolinu, te je ratnike ekala borba do m ile volje. Gradovi Istone pra ume, od Dvarka pa sve do morske obale,sakupili su svo je momke i poslali ih da se suprostave osvajaima Gonta. Jedna eta za drugom silazi la je sa okolnih brda, i tog i sledeeg dana Karzi behu potisnuti sve do pe anog prio balja iznad Istone luke, u kojoj su na li svoje spaljene brodove; i tako su morali da se bore bez odstupnice, imajui samo more iza lea, dok nisu svi izginuli. Pesak u u u Ara postade tamnosmee boje od krvi, i takav ostade sve do dolaska plime. Ali onoga jutra u selu Deset jova i iznad njega, na Visokoj urvini, gust a, siva magla potrajala je jo neko vreme, a zatim se iznenada razvejala i i ilela. U vetrovitom, vedrom jutru, ljudi su se jedan po jedan uspravljali i radoznalo os vrtali oko sebe. Evo gde le i le jednog Karga, duge, raspletene kose, pune krvi; en o i seoskog ko ara, koji be e poginuo u bici, kao kakav kralj. Ona zapaljena kua, dole u selu, jo je gorela. Seljani potra e da ugase vatru, jer bitka je ve bila dobijena. Na ulici, pored ogromne tise, na li su Danija, sina kovaa bronze, kako stoji, bez ijedne ogrebotine, ali onemeo i pometen, kao da je u oku. Dobro su znali ta je uradio, i zato ga uvedo e u oevu kuu i otio e da pozovu vra u da sie iz peine i izlei momia koji im be e spasao ivot i imovinu, svima izuzev etvor koje su pobili Karzi, i izuzev one jedne kue koja je izgorela. Deak nije bio ranjen nikakvim oru jem, ali nije ni govorio, ni jeo, ni spav ao; izgledalo je kao da ne uje kad mu se ne to ka e, kao da ne vidi one koji su dolaz

ili da ga obiu. U okolini nije bilo nikoga ko bi bio dovoljno veliki arobnjak da i zlei njegovu bolest. "Isuvi e je iscrpeo svoju mo", objasni im tetka, ali ni ona nij e znala kako da mu pomogne. Dok je le ao tako mraan i nem, pria o deaku koji je istkao maglu i naterao ra tnike Karga naouru ane maevima da pred gomilom senki od straha pobegnu glavom bez o bzira, i la je od usta do usta niz Severnu dolinu i po Istonoj pra umi, i visoko u pl aninu i preko njenog grebena sve do Velike luke Gronta. I tako se sluilo da je pe toga dana posle pokolja na u u Ara u selo Deset jova stigao stranac, ni mlad ni sta r, ogrnut pla tom i gologlav, nosei sa lakoom veliki hrastov tap, visok koliko i on s am. Nije do ao uzvodno, dolinom Ara kao sav ostali svet, ve si ao u selo iz pra ume na planinskim visinama. Seoske babice odmah u njemu prepoznado e arobnjaka, a kada im je rekao da je svevidar, odvedo e ga pravo u kovaevu kuu. Po to je sve koji su se u kui zatekli zamolio da iziu, izuzev deakovog oca i tetke, stranac se nagnu nad poljsk im krevetom na kome je le ao Dani, nepomino zurei u tamu, i sve to je uradio bilo je da mu samo dotakne elo i usnu. Dani se polako ispravi u postelji, gledajui oko sebe. Ubrzo je i progovor io, i snaga i glad poe e da mu se vraaju. Dali su mu ne to malo da popije i pojede, i on opet le e, ne skidajui nemirni pogled svojih crnih oiju sa stranca. Kova bronze najzad oslovi nepoznatog. "Vi niste obian ovek." "Ni ovaj deak nee biti obian ovek", odgovori do ljak. "Pria o njegovom podvigu s maglom stigla je u Re Albi, gde ja ivim. Do ao sam da mu dam ime, ako jo nije pre ao prag detinjstva, kao to ka u." "Brate", apnu vraara kovau, "ovo mora da je mag od Re Albija, Ogion utljivi, onaj to je ukrotio zemljotres..." "Gospodine", ree kova bronze, koji se nije dao zbuniti slavnim imenom, "mo j sin e kroz mesec dana napuniti trinaest godina, ali mi smo mislili da proslavim o njegov Prelazak na praznik Suneve povratnice, ove zime." "Neka dobije ime to pre", odvrti mag, "jer ime mu je ve sada potrebno. Ja sada imam druga posla, ali vratiu se na dan koji vi izaberete. Ako vam bude odgov aralo, pove u ga sa sobom kad krenem odavde. i ako se poka e sposobnim, zadr au ga kao eg rta, ili u se postarati da dobije obrazovanje koje e odgovarati njegovom daru. Opa sno je da se um onoga koji je roen da bude mag dr i u neznanju." Ogion je govorio veoma blago, ali odluno, i ak je i tvrdoglavi kova klimao glavom na svaku njegovu re. Na deakov trinaesti roendan, jednoga dana rasko ne rane jeseni, dok je sve e l i e jo blistalo na drveu, Ogion se vrati u selo sa svojih lutanja po planini Gontu, i tada bi proslavljen obred Prelaska. Vraara od deaka oduzme ime Dani, ime koje mu je majka dala kad se rodio. Bezimen i go u ao je u ledene izvore Ara, meu kamenje i spod okomitih stena. Dok je ulazio u vodu oblaci preo e suncu preko lica, i ogromne senke skliznu e i izme a e se nad vodom u pliaku oko njega. Pre ao je na drugu obalu drh tei od hladnoe, ali koraajui polako i uspravno, onako kako treba, kroz tu ledenu, ivu vodu. Kad je stigao na drugu obalu, Ogion, koji ga je tamo ekao, ispru i ruku i, u hvativ i deaka za mi icu, apnu mu na uvo njegovo istinsko ime: Ged. I tako je dobio ime od onoga koji je bio posveen u sve tajne kori enja moi. Gozba je bila u punom jeku, i svi seljaci su se veselili uz obilje hrane i piva, i uz pesmu pevaa iz ni ih podruja doline, koji im je pevao Podvige Gospodar a Zmajeva; a onda se mag obrati Gedu svojim spokojnim glasom: "Hajdemo, mome. Poz dravi se sa svojima i ostavi ih da i dalje blaguju." Ged uze ono to je trebalo da ponese, dobar bronzani no koji mu je otac isk ovao, ko ni kaput koji mu je skrojila po meri ko areva udovica, i jovin tap koji mu j e tetka uvraala; to je, pored ko ulje i pantalona,bila sva njegova imovina. Oprosti o se od njih, jedinih ljudi na svetu koje je poznavao, i osvrnuo se jo samo jedno m na selo koje se, ra trkano, be e uurilo pod okomitim stenjem iznad renih izvora. A zat im krenu sa svojim novim uiteljem kroz strmu, isko enu pra umu na planinskom prevoju, kroz li e i senke sunanog jesenjen dana.

2. SENKA Ged je zami ljao da e, kao egrt velikog maga, odmah biti posveen i u tajne i u upravljanje moima. Razumee nemu ti jezik ivotinja i govor li a u pra umi, mislio je; na njegovu re vetrovi e skretati sa svoga puta, i nauie kao da se pretvori u ta god bude

hteo. Mo da e on i njegov uitelj trati zajedno umom pretvoreni u dva jelena, ili e, na putu ka Re Albi, preleteti preko planine na krilima orla. No, ni ta ni nalik tome. Samo su lutali, najpre niz donje delove Doline, a zatim su postepeno skrenuli na jug i ka zapadu, obilazei planinu provodei noi po m alim zaseocima ili napolju, u divljini, poput siroma nih putujuih vraa, nadrimajstor a, ili prosjaka. Nisu u li ni u kakvu zaaranu zemlju. Ni ta se nije dogaalo. Magov hra stov tap na koji je Ged u poetku gledao sa e njom i strahom bio je samo malo rv i tap z e aenje i ni ta vi e. Pro la su tri dana, i jo etiri dana, i jo Ged nije uo Ogiona da je vorio makar i jednu jedinu bajalicu, niti ga je poduio makar i jednom imenu magij skom slovu-runi ili aroliji. Iako veoma utljiv ovek, bio je tako blag u ophoenju i spokojan da je Ged ub rzo prestao da ga se pla i, i stoga nakon jo dan ili dva prikupi dovoljno hrbrosti da se obrati svom uitelju. "Kada e moje egrtovanje poeti, gospodine?" "Ve je poelo", odgovori mu Ogion. Nastade ti ina, kao da se Ged uzdr ava da ne ka e ne to to mu je bilo na umu. Ali , onda, ipak ree: "Ali, jo ni ta nisam nauio!" "Zato to jo nisi otkrio emu te poduavam", odvrati mag, hodajui i dalje svojim ujednaenim, dugim korakom putem koji ih je vodio prevojem izmeu Ovarka i Visa. Bi o je tamnoput, kao veina Gontijaca, bakrenosmee boje lica; sede kose, mr av i izdr lji v kao hrt, neumoran. Govorio je retko, jeo malo, spavao jo manje. Imao je o tr vid i sluh, i na licu mu je esto bio onaj izraz oveka koji ne to oslu kuje. Ged ne odgovori. Nije uvek lako odgovoriti jednom magu. "Hoe da se bavi vraanjem", ubrzo se opet oglasi Ogion, koraajui i dalje. "Iz t og bunara si izvadio ve isuvi e mnogo vode. Saekaj malo. Zrelost je strpljenje. A vl adanje moima je devetorostruko strpljenje. Koja je ova trva pored puta?" "Neven." "A ova?" "Ne znam." "Zovu je etvorolist." Ogion se zaustavi dr ei bakrom okovani vrh svoga tapa p ored malog korova, tako da je Ged mogao dobro da zagleda biljku. Onda ubra osu enu auru sa semenom sa njenog stabla i najzad upita. po to Ogion vi e ni ta nije kazao: "A emu ona slu i, Uitelju?" "Ne znam." Ged podr a auru sa semenjem jo malo u ruci, dok su koraali dalje, i napokon j e baci. "Kad bude poznavao etvorolist u svim godi njim dobima, i to koren, list i cv et, izgled, miris i seme, tek tada mo e da mu sazna istinsko ime, po to si prethodno u poznao njegovo bie: a to je vi e od onoga emu slu i. Na kraju krajeva, emu ti slu i ? Ili, ja? Da li planina Gont slu i neemu, ili Otvoreno more?" Ogion nastavi da hoda jo oko pola milje, pre nego to zavr i svoju misao. "Da bi mogao uti, mora utati." Deak se namr ti. Nije voleo da se pred drugima osea kao budala. Ipak, uzdr a s e od negodovanja i nestrpjenja i poku a da bude poslu an, kako bi Ogion konano prista o da ga neemu naui. Jer, udeo je da sazna, da stekne mo. Ali, sve e e je pomi ljao da b mo da, vi e nauio da je krenuo sa ma kojim skupljaem lekovitih trava ili seoskim vraem, i dok su obilazili planinu u pravcu zapada i sve dublje zalazili u samotne pra um e iza Visa, sve vi e se pitao gde je veliina i magija tog Velikog maga Ogiona. Jer, kad bi pljusnula ki a Ogion nije izgovorio ak ni onu prostu bajalicu koju zna svak i vra-vremena , da ga mimoie oluja. U zemlji koja obiluje vraima, kao to su Gont ili E nlada, dogaa se da vidite kako ki ni oblak polako luta s jednog kraja neba na drugi , sve dok napokon ne bude odbaen nad morsku puinu gde mo e na miru da se isprazni od ki e. A Ogion je pu tao da ki a pada gde hoe. Potra io bi samo neku gustu jelu i legao i spod nje. Ged bi uao u prokislom bunju, mokar i namrgoen, i pitao se ta vredi imati m o, ako si suvi e mudar da je upotrebi , alei to nije oti ao da egrtuje kod onog starog v vremena a iz Doline, gde bi bar spavao u suvom. Ali, naglas ne izree ni jednu takvu misao. Ni re. Njegov uitelj bi se samo tiho nasme io i zaspao na ki i. Idui tako bez zastajanja, pred Sunevu povratnicu stigo e u Re Albi, Ogionov dom, kada su prvi veliki snegovi ve poeli da padaju u visinama Gonta. Bio je to gr adi na ivicama visokog stenja Overfela, a ime mu je znailo Sokolovo gnezdo. Iz nje ga se pogled pru ao daleko iznad luke u dubini i kula i bedema Pristani ta Gonta, i brodova koji ulaze i izlaze kroz tesnac izmeu Stra arskih grebena, i veoma daleko n

a zapad, preko puine, nazirala su se plava brda Oraneje, najistonijeg od Unutra njih ostrva. Kua velikog maga, iako prostrana i temeljno sagraena od drveta, sa kaminom i dimnjakom a ne sa obinim ognji tem, bila je, ipak, sasvim nalik na kolibe iz sel a Deset jova: sastojala se od jedne jedine prostorije, a na jedan od bonih zidova naslanjala se staja za koze. U zapadnom zidu sobe nalazila se nekakva kao ni a, u kojoj je spavao Ged. Iznad njegove slamarice bio je prozor koji je gledao na mo re, ali kapci su naje e morali da budu zatvoreni zbog sna nih vetrova koji su tokom zi me neprestano duvali sa zapada i sa severa. U polumranoj toploti te kue Ged je pro veo zimu, slu ajui kako napolju u ti ki a ili vetar, ili tiho pada sneg, uei da pi e i i storina runa hardijskog jezika. Sa zadovoljstvom je uio ova predanja iz davnina, jer bez njih nikakvo mehaniko uenje basmi i vrad bina ne bi oveku omoguili istinsko v ladanje moima. Hardijski jezik Arhipelaga, iako sam po sebi nema nikakvih magijsk ih moi veih od jezika drugih ljudi, vodi poreklo od Prastarog govora, onog jezika na kome stvari imaju svoja istinska imena: a put ka razumevanju tog govora poinje Runama, koje su bile napisane kada su ostrva ovoga sveta prvi put izronila iz m ora. Jo uvek se nisu dogaala nikakva uda, niti ini. Zima je pro la iskljuivo u prvrt anju masivnih stranica Knjige runa i oslu kivanju snega kako pada; a Ogion bi u ao u kuu, vraajui se sa jednog od svojih lutanja po ledom okovanoj pra umi ili nakon hran jenja koza, i otresav i sneg sa izama, utke bi seo kraj vatre. I to magovo dugo utanj e, puno oslu kivanja, ispunilo bi sobu, i ispunilo Gedov um, sve dok mu se ponekad ne bi uinilo da je zaboravio kako zvue rei; a kad bi Ogion progovorio, to je bilo kao da je upravo tada, i po prvi put, on izumeo govor. Pa, ipak, rei koje je izgo vorio nisu bile ni ta veliko, ve su se odnosile na obine stvari, hleb i vodu, vetar i spavanje. Kad je do lo prolee, ivahno i sjajno, Ogion je esto slao Geda da skuplja leko vite trave na livadama iznad Re Albija, rekav i mu da mo e da se zadr i do mile volje, pu tajui ga da po vasceli dan tumara pored potoka nabujalih od ki e, kroz umu i preko mokrih, zelenih polja, obasjanih suncem. Ged je svaki put odlazio sa odu evljenje m i ostajao sve dok ne padne mrak; ali, nije potpuno zaboravljao trave. Stalno i h je tra io pogledom dok se penjao, tumarao, gacao po vodi i istra ivao, i uvek je n e to od njih donosio kui. Jednom je do ao na livadu izmeu dva potoka, gde je biljka zv ana beli svetac rasla u izobilju, i po to su ti cvetovi retki i vidari ih veoma ce ne, sledeeg dana se vratio na isto mesto. Neko, meutim, be e stigao pre njega, devoj ka koju je znao samo iz vienja i za koju mu be e reeno da je ki starog Gospodara Re A lbija. On nije hteo da je oslovi, ali mu ona prie i ljubazno ga pozdravi. "Znam t e, ti si Jastreb, budui posveenik na ega maga. Volela bih da mi ne to ispria o vraanju!" On spusti pogled na bele cvetove koji su dodirivali njenu belu suknju; u poetku se stideo, i izgledao tupavo, i jedva joj je odgovorio. Ali ona je nastav ila da govori, otvoreno, bezbri no i ljubazno, i to ga, malo po malo, oslobodi. Bi la je visoka i njegovih godina, veoma bledolika, gotovo potpuno bele ko e; u selu su priali da joj je majka iz Oskila, ili neke takve strane zemlje. Ravna, dugaka k osa padala joj je po ramenima kao crni vodopad. Ged je smatrao da je veoma ru na, ali eleo je da bude ljubazan sa njom, da mu se ona divi, i ta elja rasla je dok su razovarali. Navela ga je da joj ispria sve o onim trikovima sa maglom kojima je pobedio ratnike Karga, i slu ala ga je sa izrazom uenja i divljenja, ali nije izgovo rila ni jednu pohvalnu re. Smesta ga je stavila na jo jednu probu. "Ume li da dozov e ptice i ivotinje?" upita ga. "Umem", odgovori Ged. Znao je da se na okomitim stenama iznad livade nalazi jedno sokolovo gne zdo, i pozva jednu pticu po imenu. Do la je, ali nije htela da mu sleti na ruku; b ez sumnje ju je odbijalo devojino prisustvo. Kliktala je i lepetala po vazduhu og romnim, prugastim krilima, a zatim opet uzletela, no ena vetrom. "Kako se zove ta basma kojom si prizvao sokola?" "arolija Prizivanja." "Ume li da prizove i duhove umrlih?" On pomisli da ga zaikava tim pitanjem, jer ni soko mu se nije bio potpuno pokorio. Ipak, nije hteo da dozvoli da mu se podsmeva. "Kad bih hteo, mogao bih ", ree joj mirno.

"Zar prizivanje duha nije veoma te ko, krajnje opasno?" "Te ko jeste. Opasno?" On sle e ramenima. Ovoga puta je bio skoro siguranda u njenim oima vidi divljenje. "Ume li da baca ljubavne ini?" "To nije nikakva mudrost." "U pravu si", prihvati ona, "to mo e svaka seoska vraara. A zna li basme Pre tvaranja? Ume li da se pretvori u ne to drugo, onako kako se pria da arobnjaci rade?" Opet nije bio siguran da mu se ne podsmeva, i zato opet odgovori: "Kada bih hteo, mogao bih." Ona onda stade da ga moljaka da se pretvori u ta god hoe - u sokola, bika, vatru, drvo. On ju je odvraao krtim, dvosmislenim reenicama, onako kao to bi radio njegov uitelj, ali nije znao kako da je odbije smesta i bez mnogo prie, kada je st ala da mu se ulaguje; a uz to nije bio ba sasvim siguran da i sam ne veruje u ono ime joj se hvalio. Oprostio se od nje, rekav i da ga mag, njegov uitelj, eka da se v rati, i sutradan nije do ao na livadu. Ali,oti ao je sledeeg dana, ubediv i sebe da mor a ubrati jo one trave dok je jo u cvetu. Ona ga je ve ekala, i zajedno su, bosonogi, gacali po mokroj travi, berui te ke, bele cvetove. Proletnje sunce je sijalo, a on a je s njim askala veselo, kao mali pastiri iz njegovog rodnog sela. Opet se rasp itivala o vrad binama, i slu ala ga oiju iroko razgoraenih od odu evljenja, tako da je ne opazice poeo da se pravi va an. A onda ga je opet zamolila da izvede magiju Pretvar anja, i kad je odbio, dobacila mu je jedan neobian pogled, sklanjajui crnu kosu sa lica i rekav i: "Da li se boji ?" "Ne, ne bojim se." Prezrivo mu se nasme ila i dobacila: "Mo da si ipak isuvi e mlad." E, to ve nije mogao da podnese. Nije ni ta odgovorio, ali je re io da joj se doka e. Rekao joj je da sutra opet doe na livadu, ako eli, i oprostiv i se od nje, vra tio se kui pre svoga uitelja. Pri ao je pravo polici i skinuo s nje dve Knjige Preda nja, koje Ogion jo nikada ne be e otvorio u njegovom prisustvu. Dok je itao, s mukom odgonetajui rune i simbole, uhvati ga strah. Oi su mu bile kao prikovane, i nije mogao da skrene pogled sve dok nije proitao magijsku f ormulu do kraja. Tada, podigav i glavu, vide da se smrklo i da je u kui mrak.itao je sve vrem e bez svetla, u mraku. Sada vi e nije mogao da razabere rune, kada je opet bacio p ogled na knjigu. Ali strah kao da je i dalje rastao u njemu, prosto ga prikivajui za stolicu. Bilo mu je hladno. Osvrnuv i se, ugleda kao ne to ui pored zatvorenih vra ta; bezoblina, zgusnuta senka, tamnija od tame. Kao da je poku avala da ga dohvati, da mu ape, i da ga apatom dozove, ali, nije mogao da razabere rei. Vrata se naglo i irom otvori e. Ue jedan ovek, okru en belim, plamteim svetlom, ogroman, blistava prilika koja iznenada i buno progovori. Mrak i aptanje smesta pr estado e i nekuda i ezo e. Strah je takoe prestao, ali Ged je jo uvek bio na smrt prepadnut, jer onaj koji je stajao tamo na vratima bio je Ogion, veliki mag, okru en svetlo u, a hrastov tap u njegovoj ruci rasipao je blistave zrake. Bez ijedne rei mag proe mimo Geda, zapali lampu i vrati knjige natrag na p olicu. A onda se okrete deaku i ree: "Ovu aroliju nee nikada moi da izvede a da ne ugr zi vlastitu mo i ivot. Jesi li samo zbog nje otvorio ove knjige?" "Nisam, uitelju", promrlja deak, i posramljeno ispria Ogionu ta je eleo i zbo g ega. "Zar se ne sea da sam ti rekao da je majka te devojice, Gospodareva ena, ve ti ca?" Zaista, Ogion mu je to jednom spomenuo, ali Ged nije tada obratio pa nju, iako je do sada ve shvatio da mu Ogion nikada ni ta ne ka e bez valjanih razloga. "Devojica je i sama ve upola ve tica. Mo da ju je ba njena majka poslala da raz govara s tobom. Mo da je ba ona otvorila knjigu na stranici koju si itao. Sile kojim a ona slu i nisu one iste sile kojima ja slu im: ne znam ta eli, ali znam da mi ne eli dobro. Gede, slu aj pa ljivo. Zar ti nikada nije palo na pamet da je mo okru ena opasno u, onako kao to je svetlost okru ena senkom? Magija nije igrarija kojom se bavimo iz zadovoljstva ili rzmetanja. Uvek imaj ovo na umu: svakare, svako delo koje pripad ana em zanatu, ima za posledicu ili dobro, ili zlo. Pre nego to izgovori neku re, ili bilo ta uini , mora biti svestan cene!"

Ged uzviknu, sav posramljen: "Ali, kako sam mogao to da znam, kada me ti niemu ne ui ? Od kada ivim s tobom nisam jo ni ta uradio, ni ta video..." "E, pa sad si video ne to", odgovori mag. "Ono u mraku, pored vrata, kad s am ja do ao." Ged zaneme. Ogion klee, naslaga drva na ognji te i zapali vatru, jer je u kui bilo hladn o. A potom, jo uvek kleei, nastavi, svojim uobiajenim, mirnim tonom. "Gede, mladi mo j sokole, nisi ni u kakvoj obavezi prema meni, niti si u mojoj slu bi. Nisi ti do ao k meni, ve ja k tebi. Jo si veoma mlad da bira , ali ne mogu ja izabrati umesto teb e. Ako eli , poslau te na ostrvo Rouk, gde se ui vrhunska magija. Ako se opredeli za b ilo koju ve tinu, nauie je, jer tvoja uroena mo je velika. Vea ak i od tvog ponosa, na se. Rado u te zadr ati kraj sebe, jer ono to ja imam je upravo ono to tebi nedostaje , ali te neu zadr ati protiv tvoje volje. A sad izaberi, Re Albi ili Rouk." Ged je stajao bez rei, rastrzana srca. Be e zavoleo tog oveka, Ogiona, koji ga je izleio dodirom ruke i u kome nikada nije bilo ni trunke gneva; zavoleo ga j e, a da toga nije ni bio svestan, sve do sada. On baci pogled na hrastov tap koji je stajao naslonjen u uglu pored dimnjaka i seti se svetlosti koja je zraila iz njega i koja je sagorela zlo to je vrebalo u tami, i arko po ele da ostane sa Ogiono m, da zajedno s njim luta pra umom, dugo i daleko, uei se utanju. Ali druge su idnje t akoe gorele u njemu, neugasive - elja za slavom, elja da uradi ne to. Put kojim ga je Ogion vodio ka majstorstvu izgledao je isuvi e dugaak, uska staza kojom se sporo n aredovalo; pru ala mu se, meutim prilika da zaplovi irokom puinom i pod sna nim morskim vetrovima pravo ka Unutra njem moru, da stigne na Ostrvo Mudrih, tamo gde je vazd uh pun sjaja od arolija i gde Arhimag eta, okru en udesima. "Uitelju", ree on, "hou na Rouk." I tako, nekoliko dana potom, u jedno sunano proletnje jutro, Ogion koraa e p ored njega niz strmi put kojim se silazilo sa Overfela, petnaest milja do Velike luke Gonta. Tu, na kapiji kopna, izmeu dva zmaja od drveta, stra ari grada Gonta k leknu e kada ugleda e maga i pozdravi e ga isukanim maevima. Poznavali su ga i ukazali mu poast po nareenju Gospodarevom, ali i po vlastitoj elji, jer pre deset godina Og ion im je spasao grad od zemljotresa, koji bi im kule sravnio sa zemljom i lavin om zatvorio uski prilaz u luku izmeu Stra arnih stena. arobnjak se be e obratio planin i Gont, umirujui je, i smirio padine Overfela koje su podrhtavale, onako kako se umiruje upla ena ivotinja. Ged je slu ao neke prie o tome, i sada, zaudiv i se kada je vi deo kako naoru ani stra ari klee pred njegovim bezazlenim uiteljem, setio ih se. Gotov o sa strahom pogledao je navi e, u tog oveka koji be e ukrotio zemljotres; ali Ogiono vo lice bilo je spokojno, kao i uvek. Spustili su se na dokove za pristajanje, gde je upravnik luke smesta poh itao da pozdravi Ogiona i pita ime mu mo e biti na usluzi. Mag mu objasni, i ovaj m u odmah pokaza brod koji je trebalo da zaplovi ka Unutra njem moru i kojim je Ged mogao da krene kao putnik. "A moi e i da ga uzmu kao vetronosca", dodade on, "ako zna taj posao. U posadi im nedostaje vra-vremena ." "On ima iskustva u prizivanju magle, ali ne i morskih vetrova", ree mag, blago spustiv i ruku na Gedovo rame. "Nemoj poku avati nikakve trikove s morem, niti sa morskim vetrovima, Jastrebe; jo uvek si ti kopneni pacov. Upravnie luke, kako se zove taj brod?" "Senka, iz Andrada, plovi za grad Hort, natovaren krznom i slonovaom. Odl ian brod, Va e gospodstvo, Ogione." Magovo lice su smrknu kada je uo ime broda, ali, ipak, samo ree: "Neka bud e. Jastrebe, predaj ovo pismo Upravitelju kole na Rouku. Neka ti vetar bude povol jan. Zbogom!" To je bilo sve to mu je rekao na rastanku. Okrenuo se i duhim koracima kr enuo ulicom koja je vodila od dokova ka planini. Ged je stajao kao izgubljen, gl edajui kako mu uitelj odlazi. "Hodi, mome", ree mu upravnik luke, i povede ga niz pristani te do mola gde su se vr ile poslednje pripreme da Senka isplovi. Zvui neverovatno da na ostrvu koje nije ire od pedesetak milja, u selu isp od okomitih stena koje su oduvek okrenute moru, mo e da se dogodi da dete odraste a da ne kroi nogom u amac, ili ne zamoi prst u slanu vodu - ali, tako je. ovek sa ko pna, pa bio on zemljoradnik, kozar, pastir, lovac ili zanatlija, uvek na okean g

leda kao na slano, nesigurno podruje koje s njim nema ba nikakve veze. Selo koje j e udaljeno dva dana hoda od njegovog ve je strana zemlja, a ostrvo udaljeno svega jedan dan lovidbe od njegovog samo je bajka i rekla-kazala, nekakva maglovita b rda to se naiziru negde nad puinom, ni nalik na vrsto tlo po kome on hoda. I zato se Gedu, koji nikada u ivotu ne be e si ao sa planinskih visina, inilo da je luka Gont jezivo i udesno mesto; velike graevine i kule od kamenih blokova i pristani te i dokovi i mola i ograeni bazeni i mesta gde se brodovi izvlae na suvo, i samo pristajali te gde se oko pedeset brodia i galija ljulju kalo pored mola ili l e alo sa dnom okrenutim naopako zbog popravke, ili stajalo usidreno malo podalje u prilazima, sa smotanim jedrima i zatvorenim prorezima za vesla, dok su se morna ri dovikivali na stranim jezicima, a obalski nosai jurili povijeni pod te kim terti ma izmeu buradi, sanduka, umotanih konopaca i vesala skupljenih u kamare, a brada ti trgovci u krznom postavljenim ogrtaima tiho razgovarali dok su birali gde e zak oraiti po klizavom kamenju iznad vode, ribari istovarali svoj ulov a bavari lupali , brodograditelji udarali ekiem, prodavci klinova pevali a voe paluba urlikali nare dbe iz petnih ila, i, iza svega toga, u pozadini - tihi, blistavi zaliv. Oiju, u iju i uma sasvim pometenog, i ao je za upravnikom luke do irokog doka gde je bila priv ezana Senka, i upravnik luke ga odvede do kapetana. Posle samo nekoliko izgovorenih rei kapetan pristade da poveze Geda kao p utnika za Rouk, zato to je mag to tra io; i upravnik luke mu ostavi deaka. Kapetan S enke je bio krupan ovek, i debeo, u crvenom ogrtau oivienom krznom pelavija, onakvi m kakve nose andradski trgovci. Nije ni pogledao Geda, ve ga je samo upitao sna nim glasom: "Ume li da menja vreme, mome?" "Umem". "Ume li da doziva vetar po elji?" Morao je da prizna da ne ume, i kapetan mu na to ree da nae sebi neko mest o gde nee biti nikome na putu i da tu ostane. Veslai poe e da pristi u na brod, jer trebalo je da isplove pre mraka, i pluta ju osekom do zore. Nije nigde bilo mesta na kome ne bi smetao, ali Ged se ispe to je bolje umeo na umotani, uvezani i ko nom ciradom pokriveni tovar na farmi, i sm estiv i se tamo posmatra e one koji su prolazili. Veslau su se jednim skokom peli na palubu, temeljni momci sa ogromnim mi icama, dok su nosai uz tutnjavu kotrljali bur ad sa vodom preko mostia i slagali ih ispod klupa za veslae. Dobro sagraeni brod be e dosta utonuo pod teretom, a ipak je jo uvek pomalo poigravao na priobalnim talas iima koji su ga zapljuskivali, spreman da isplovi. Onda krmano zauze svoje mesto s desne strane statve, gledajui na kapetana, koji je stajao na dasci na ispustu iz meu kilja i pramca, koji je bio izrezbaren u obliku Stare Zmije Andrada. Kapetan je gromkim glasom izdavao naredbe, i Senka bi tako odvezana od doka, dok su je d va tegljaa sa veslaima s mukom izvukla podalje od obale. Tada kapetanov glas zatut nja: "Otvaraj proreze!" i ogromna vesla uz angrljanje izlete e kroz otvore, po petn aest sa svake strane. Veslai povi e svoja sna na plea, dok je momi pored kapetana udarci ma o bubanj davao ritam. Brod je sada klizio s lakoom, kao galeb no en krilima umes to vesala, a buka i mete velikog grada naglo uti nu e iza njih. Uplovili su u ti inu ko ja je vladala nad vodama zaliva, a iznad njih se uzdizao beli vrh Planine, kao d a visi nad morem. U plitkom zatonu na onoj strani ju ne Stra arne stene koja je bila za tiena od vetra bacili su sidro i ostali da ja u na nonim valovima. Neki od ukupno sedamnaest lanova posade bili su jo veoma mladi,kao Ged, ia ko svi ve behu obavili Prelazak u mu evno doba. Ti momci ga pozva e da jede i pije za jedno s njima, i ophodili su se prema njemu prijateljski,iako notesano i uz mnog o viceva i bubotaka. Prozvali su ga Kozar, naravno, jer je bio poreklom sa Gonta , ali mu se nisu dalje podsmevali. Bio je visok i sna an kao svaki petnaestogodi nja k, i brz da uzvrati bilo lepom reju bilo po alicom; i tako je uspeo da se sa ivi sa n jima i ve te prve noi poeo je da radi sve to i oni da se ui njihovom zanatu. To se do palo i oficirima, jer na brodu nije bilo mesta za dokone putnike. I samoj posadi je bilo pomalo tesno, jer nije bilo nikakvih udobnosti u toj galiji bez palube, pretrpanoj ljudima, tovarom i brodskom opremom; ali, ta je Gedu znaila udobnost? Te noi je legao izmeu zave ljaja krzna sa severnih ostrva i po smatrao zvezde na prolenom nebu iznad vode u luci i siu ne, ute svetiljke Grada za kr mom, i zaspao i probudio se sav odu evljen. Pred zoru je do la plima. Digli su sidro i tiho isplovili izmeu naoru anih Stra arnih stena. Dok je sunce iza njihovih lea pre

livalo svojim prvim crvenilom Planinu Gonta, podigli su glavno jedro i zaplovili na jugozapad preko Gontskog mora. Plovili su uz slabiji vetar izmeu Berniska i Torhevena, i sledeeg dana ugl eda e ispred sebe Hevnor, ili Veliko ostrvo, srce i du u itavog Arhipelaga. Zelena br da Hevnora gledali su potom jo tri dana, plovei du njegove istone obale, ali nisu ni gde pristajali. Tek mnogo kasnije Ged je prvi put stupio nogom na to kopno, i op et ugledao Veliku Luku Hevnora, sredi te sveta. Proveli su jednu no u u u Kembera, severne luke ostrva Vej, a sledeu kod grad ia na ulazu u zaliv Felkvej, a narednog dana proo e pored severnog rta ostrva O i up lovi e u moreuze Ebavnora. Tu su spustili jedra i nastavili veslajui, sve vreme okr u eni obalama sa obe strane broda i stalno se dovikujui sa posadama drugih brodova, velikih i malih, trgovakih i prevoznikih, od kojih su neki do li iz Spoljnih Prostr anstava natovareni neobinim tovarima i nakon vi egodi njeg putovanja, a drugi kao vra pci preskaku od ostrva do ostrva Unutra njeg mora. Skrenuv i na jug iz tih prometnih Moreuza, ostavi e Hevnor za krmom i proo e izmeu dva prekrasna ostrva, Arka i Ilijena , punih kula i gradova koji su se terasasto uzdizali jedan nad drugim, a zatim k roz ki u i sve jai vetar stado e se probijati preko Unutra njeg mora ka ostrvu Rouk. Te noi, dok se vetar postepeno pretvarao u hladnu oluju, spustili su i je dro i katarku, i sutra nji dan proveli veslajui. Dugaka galija je imala dobar gaz i plovila je brzo, ali krmano pored dugake ruice krme na fari gledao je stalno u ki u k oja je ibala more i nije video ni ta drugo. Sudei po magnetnoj igli plovili su na ju gozapad; znali su kuda idu, ali ne i i kroz kakve vode. Ged be e nauio da se pominj u pliaci severno od Rouka i Opasne Stene istono od njega; neki lanovi posade tvrdil i su da do tada ve behu daleko dkrenuli sa kursa, i da se nahode u praznim vodama ju no od Kemerija. Ali vetar je neprestano jaao, otkidajui sa grebena visokih talas a pramenove pene, a oni su i dalje veslali na jugozapad, s vetrom u lea. Vesla su skratili, jer ih je bilo krajnje te ko vui; mlae momke su stavili po dvojicu za jed no veslo, i Ged je veslao zajedno s njima, na smenu, onako kako je radio jo otkak o su napustili Gont. Kad nisu veslali izbacivali su ispolcem vodu iz broda, jer talasi su estoko oblivali njegov trup. I tako su se muili, okru eni talasima koji su poput zamagljenih planina jurili pod naletima vetra, dok ih je ledena ki a tukla u lea, a bubanj odzvanjao kroz huku oluje kao udarci nekog d inovskog srca. Jedan ovek doe da smeni Geda za veslom, poslav i ga kapetanu na pramac. Ki a s e cedila niz rub kapetanovog ogrtaa, ali on je stajao vrsto kao vinsko bure na ono m parencetu daske umesto palube i, gledajui odozgo na Geda, upita: "Ume li da smiri ovaj vetar, mome?" "Ne, gospodine." "Ume li sa gvo em?" To je znailo da ga pita da li ume da natera iglu na kompasu da im pokazuj e pravac ka Rouku, odnosno da natera magnet da postupi onako kako je njima potre bno, a ne da pokazuje prema severu, kao to uvek ini. To je tajna ve tina Gospodara m ora, i Ged je i ovog puta mora da prizna da je ne zna. "E pa, kad je tako," zaurla kapetan kroz vetar i ku u, "onda e morati da nae n eki brod koji e te vratiti na Rouk iz grada Horta. Rouk se, mora biti sada ve nala zi zapadno od nas, i samo bi nas neki arobnjak mogao odvesti do njega kroz ovakvo more. Moramo ii na jug." Gedu se to ne dopade, jer be e uo da mornari priaju kako je grad Hort mesto gde vlada bezakonje i puno gadnih stvari, mesto gde su strance esto otimali i pro davali u roblje u Ju nom Prostranstvu. Vrativ i se svom mukotrpnom poslu za veslima nastavio je da povlai motku zajedno sa svojim suveslaem, ilavim andradskim momiem, sl u ajui ritmiko udaranje bubnja i posmatrajui fenjer obe en o motku na fari kako poskaku je i treperi - mala, izmuena svetlea mrlja sred ki om ibane pomrine. Bez prestanka je pogledao u pravcu zapada, kad god bi mu to dozvolilo te ko, ritmino povlaenje vesla. U jednom asu, kad se brod podigao na jednom visokom talasu, ugledao je iznad crn e, zamagljene vode neku svetlost izmeu oblaka, kao poslednji odblesak sunevog zala ska; ali to svetlo nije bilo crveno ve belo. Njegov suvesla ga ne be e primetio, ali on vikanjem obavesti ostale. Krmano se naprezao da ga ugleda pri svakom nadola enju velikih valova, i video ga je kad ga je i Ged ponovo ugledao, ali mu doviknu da je to samo zalazak sunca. Tada Ged zamoli jednog deaka koji je izbacivao vodu da ga za as zameni na veslakoj klupi, i

opet se poe probijati ka pramcu du pretrpanog prolaza baen u more, zaurla prema ka petanu: "Gospodine! Ona svetlost na zapadu je ostrvo Rouk!" "Nisam vidio nikakvo svetlo", zaurla kapetan u odgovor, ali jo dok je bio u pola rei Ged ispru i ruku i pokaza mu ga, i svi tada ugleda e svetlost kako jasno sjaji na zapadu, iznad uzavrelog i uznemirenog mora. Ne radi svog putnika, ve da bi spasao brod od bure, kapetan odmah viknu k rmano u da usmeri brod na zapad, ka svetlosti. A deaku ree: "Mali a, govori kao da si G ospodar mora, ali ako si nas naveo na pogre an put po ovom vremenu, kunem ti se da u te hitnuti s broda da sam otpliva do Rouka!" Sada, umesto da ih nosi oluja koja im je duvala u lea, morali su da vesla ju popreko u odnosu na vetar, a to je bilo pogubno; talasi koji su udarali o bok broda stalno su ga gurali ju no od njegovog novog kursa, bacali ga tamo-amo i pun ili ga vodom tako da su je bez prestanka morali izbacivati preko ograde, a veslai ma je ostajalo da paze da im vesla, zbog naginjanja broda, ne izrone iz vode i n jivove ih motke ne pokose tako da popadaju izmeu klupa. Olujno nebo se ve skoro sa svim smrklo, ali povremeno su ipak uspevali da nazru svetlost na zapadu, tek kol iko da odr e pravac i tako su nastavljali mukotrpno da napreduju. Najzad i vetar n e to oslabi, i svetlost ispred njih poe da se pro iruje. Veslajui i dalje, odjednom ka o da se probi e kroz nekakvu zavesu, i izmeu dva zaveslaja ve izlete e iz oluje u mirn i veernji vazduh, dok je poslednji odsjaj dana na umoru blistao na nebu i na vodi . Iznad zapenjenih vrhova talasa ugledali su sasvim blizu visoko, oblo i zeleno brdo, a ispod njega grad sagraen nad malim zalivom u kome su spokojno poivali ukot vljeni brodovi. Krmano , naslonjen na dugaku ruicu krme, okrenu glavu i doviknu: "Gospodine! Je li ono pravo kopno ili arolija?" "Samo ti dr i kurs, tupavi glupane! Veslajte, vi beskimeni robovski kopilan i! To su zaliv Tvil i Okruglo brdo Rouka, ba kao to svaka budala mo e da vidi! Vesla jte!" I tako, su uz udaranje bubnja, umorni uplovili u zaliv. Bilo je tako tih o da su mogli uti glasove ljudi u gradu i zvonjavu; i samo veoma, veoma daleko, i ta nje i prigu eno urlikanje oluje. Na milju udaljenosti od ostrva, u pravcu severa, istoka i juga, svuda unaokolo le ali su gusti oblaci. Ali iznad Rouka zvezde su je dna po jedna poinjale da se pale na istom i mirnom nebu. 3. KOLA ZA AROBNJAKE Ged je tu no prespavao na Senci, i rano ujutro oprostio se od svojih prvi h pomorskih drugova, koji su veselo dovikivali za njim svoje najlep e elje dok je i zlazio na dokove. Grad Tvil nije bio mnogo velik; visoke kue behu mu zbijene izna d svega nekoliko strmih, uskih ulica. Ali Gedu je, svejedno, izgledao je kao vel iki grad; i, ne znajui kuda da krene, zapitao je prvog Tvilana koga je sreo gde m o e da nae Upravitelja kole na Rouku. ovek se zagledao u njega, onako iskosa, a onda primeti: "Onaj ko je mudar ne mora da pita, onaj ko je glup, pita uzalud", i pro du i niz ulicu. Ged poe da se penje uz brdo sve dok nije izbio na mali trg, sa tri strane oivien kuama sa veoma kosim, visokim krovovima, a sa etvrte zidom jedne veli ke zgrade, na kome je nekoliko malih prozora bilo na veoj visini od dimnjaka okol nih kua; liila je na tvravu ili na zamak, sagraen od ogromnih, sivih, kamenih blokov a. Na trgu ispod nje bile su postavljene pijane tezge i neki ljudi su dolazili i odlazili. Ged ponovi svoje pitanje starici koja je nosila korpu sa dagnjama, i o na mu odgovori: "Ne mo e uvek nai Upravitelja tamo gde je; ponekad e ga nai tamo gde ga nema", i nastavi da doziva kupce za svoje dagnje. U blizini ugla jedne ogromne zgrade nalazila su se neka bedna drvena vra tanca. Ged im prie i sna no pokuca, i starcu koji mu otvori vrata ree: "Nosim pismo od maga Ogiona od Gonta, Upravitelju kole na ovom ostrvu: Hou da naem Upravitelja, ali dosta mi je zagonetki i izrugivanja!" "Ovo je ta kola", odvrati mu ljubazno starac. "Ja sam vratar. Ui, ako uzmo gne ." Ged koraknu napred. Uinilo mu se da je pro ao kroz vrata; ali, jo uvek je st ajao napolju, na ploniku. On koraknu jo jednom, i opet se nae napolju, stojei pred vratima. Vratar ga je iznutra posmatrao ljubaznim pogledom.

Ged se nije toliko zbunio koliko se razbesneo, jer ovo mu je izgledalo k ao jo jedno podrugivanje. Glasom i rukom izveo je aroliju Otvaranja, onako kako ga je tetka davno jo bila nauila; bila je to vrhunska meu njenim vrad binama, i on ju j e dobro izveo. Ali, bila je to, ipak, samo obina ve tija arolija, i mo kojom su vrata bila zatvorena ostala je netaknuta. Nakon tog neuspeha Ged ostade jo dugo napolju, na ploniku. Napokon podi e po gled ka starcu koji je ekao unutra. "Ne mogu da uem", priznade on preko volje, "ak o mi ti ne pomogne ." "Ka i mi svoje ime", zatra i vratar. Ged opet ostade utke da stoji neko vreme; jer, ovek nikada ne izgovara gla sno svoje ime, izuzev kada se radi o neem va nijem od njegovog vlastitog ivota i smr ti. "Ja sam Ged", napokon izgovori. Zatim, koraknuv i, proe kroz otvorena vrata . Ipak mu se uini, iako je iza njega sijala svetlost, da ga neka senka prati u st opu i da je u la zajedno s njim. Takoe je video, kada se osvrnuo, da dovratak kroz koji je pro ao nije bio o d obinog drveta, kao to mu se pre toga inilo, ve od jednog jedinog komada bele kosti , bez ugaonih i drugih spojeva; bio je iseen, kako je kasnije saznao, od jednog z uba Velikog Zmaja. Vrata koja je starac zatvorio za njim bila su od uglaanog roga , kroz koji se mutno probijala dnevna svetlost. A sa unutra nje strane, na njima j e bilo urezano Hiljadulisnato drvo. "Dobro do ao u ovu kuu, mome", ree mu vratar, i, ne prozboriv i vi e nijednu re, ovede ga kroz dvorane i hodnike u dvori te duboko u srcu zgrade. Dvori te je delimino bilo poploano kamenom i pod vedrim nebom, i tu je na suncu titrao vodoskok, na t ravnjaku ispod mladog drvea. Tu Ged malo poeknu. Stajao je nepomino a srce mu je tu klo kao ludo, jer, inilo mu se da osea kako svuda oko njega deluju neke nevidljive sile i bia, i znao je da ta kua nije sagraena samo od kamena, ve i od magije mnogo jae od kamena. Stajao je u sredi njoj prostoriji Kue mudraca, koja je bila otvorena prema nebu. Iznenada primeti oveka obuenog u belo, koji ga je posmatrao kroz mlaze ve vodoskoka. Kad su im se pogledi sreli jedna ptica glasno zapeva u kro nji drveta. i t oga asa Ged razumede ta ptica peva, i razabra jezik vode koja je vrcala iz vodosko ka, i kako zaista izgledaju oblaci i gde nastaje i gde prestaje vetar koji je arl iao kroz li e; uinilo mu se da je i on sam jedna re. izgovorena pod sunevim zracima. A onda taj trenutak proe, i on i svet oko njega opet su bili kao i pre, i li skoro kao i pre. On stupi napred i klee ispred Arhimaga, pru ajui mu Ogionovo pis mo. Arhimag Nemerl, Upravitelj Rouka, bio je star ovek - ka u, najstariji ovek n a svetu. Glas mu je podrhtavao u modulacijama kao glas ptice, kada je proovorio pozdravljajui Geda dobrodo licom. Kosa, brada i haljina bili su mu beli, i kao da s u pod zubom vremena sve tamne boje i sva te ina bili izbledeli na njemu, tako da j e sad bio ssav izbeljen i tro an, poput komada drveta kojega je voda nosila stotin u godina. "Oi su mi ostarele, ne mogu sam da proitam ono to pi e tvoj uitelj", ree on d rhtavim glasom. "Proitaj mi to pismo, deae." I tako Ged odgonetnu i glasno proiota, napisano hardijskim runama, u koje m je stajalo samo: Gospodaru Nemerle, aljem ti jednog koji e postati najvei od svih arobnjaka sa Gonta, ako vetar bude povoljan. Bilo je potpisano ne Ogionovim isti nskim imenom, koje Ged jo nije bio saznao, ve Ogionovom runom, Zatvorena usta. "Poslao te je onaj koji dr i zemljotres kao psa na uzici, i zato nam budi dvostruko dobrodo ao. Voleo sam malog Ogiona, kada je prvi put do ao sa Gonta. A sad a mi ispriaj kakvo je bilo more i kakva predskazanja kad si dolazio, deae." "Mirna plovidba, Va e gospodarstvo, osim one juera nje oluje." "Kojim si brodom doputovao?" "Senkom, trgovakim brodom iz Andrada." "ijom si voljom dospeo ovamo?" "Mojom vlastitom." Arhimag o tro pogleda Geda, pa skrenu pogled, i poe da govori jezikom koji Ged nije razumeo, mrmljajui kao starac kome je razum odlutao kroz godine i preko mnogih ostrva. Ipak, u tom njegovom mumlanju mogle su se razabrati rei koje je pe vala ptica, i koje je aputala voda iz vodoskoka. Nije bacao nikakve ini, ali u gla

su mu se oseala takva mo da se Ged potpuno izbezumi, i u trenutku mu se uini da vid i samoga sebe kako stoji u udnoj, ogromnoj pustinji, skoro sasvim sam, okru en senk ama. A ipak je, sve vreme, bio u suncem obasjanom dvori tu i slu ao uborenje vodoskok a. Ogromna crna ptica, gavran Oskila, prie im preko kamenih ploa i trave, sta de uz rub Arhimagove haljine i ostade tako, sva crna sa kljunom poput bode a i oima kao dva belutka buljei iskosa u Geda. Kljucnula je tri puta beli tap na koji je b io oslonjen Nemerl, i stari arobnjak prestade da mrmlja i nasme i se. "idi, igraj s e, deko", zavr i on, kao da se obraa malom detetu. Ged opet klee na jedno koleno pred njim. A kada je ustao, Arhimaga vi e nije bilo. Samo je gavran stajao gledajui ga, ispru enog kljuna kao da jo uvek kljuca i ezli tap. A onda gavran proovori jezikom za koji je Ged pretpostavljao da je jezik Oskila. "Terrenon ussbuk!" zagrakta on. "Terrenon ussbuk orrek!" I ukoeno odgega kao to je i do ao. Ged se okrenu da izae iz dvori ta, pitajui se kuda e. Ispod arkada mu prie vis oki mladi koji ga pozdravi veoma utivo, uz laki naklon glavom. "Zovem se D asper, si n Envita iz kraljevine Eolga, na ostrvu Hevnor. Danas u vam biti na usluzi, da va m pomognem da se snaete u Velikom zdanju i da odgovorim na va a pitanja onoliko kol iko uzmognem. A kako u ja Vas zvati, Gospodine?" Gedu, seljaetu sa planine koje nikada nije bilo u dru tvu sinova bogatih tr govaca i plemia, uini se da mu se ovaj bata ruga svojim "na usluzi" i svojim "Gosp odine", i tim klanjanjem i prenemaganjem. Odgovori mu, stoga kratko i nabusito: "Zovu me Jastreb." Onaj drugi saeka malo, kao da se nada nekom utivijem odgovoru, i po to ga ne dobi, uspravi se i okrenu malo u stranu. Bio je dve i po godine stariji od Geda , veoma visok, i kretao se ukoeno i graciozno, zauzimajui poze (kako je Ged mislio ) poput plesaa. Nosio je sivi ogrta sa kapuljaom na leima. Najpre je Geda odveo u ga rderobu, gde kao uenik kole Ged za sebe pronae drugi takav ogrta, koji mu je odgovar ao po veliini, i svu drugu odeu koja mu je bila potrebna. Po to je na sebe stavio ta mnosivi ogrta koji je izabrao, D asper mu ree: "Sada si jedan od nas." D asper je uvek govorio uz blagi sme ak, to je Geda stalno navodilo da tra i po dsmeh iza njegovih ljubaznih rei. "Odelo ne ini maga", mrgodno mu odvrati. "Zaista ne ini", slo i se stariji deak. "Ali, uo sam da pona anje ini oveka... G e emo sada?" "Gde god hoe . Ja ne poznajem kuu." D asper ga povede hodnicima Velikog zdanja, pokazujui mui otvorena dvori ta i dvorane pod krovom, Sobu s policama gde su se uvale knjige starostavne i tomovi s runama, veliku Dvoranu s ognji tem gde se o praznicima okupljala sva kola, i na g ornjim spratovima, u kulama i u potkrovlju, male elije u kojima su spavali Veliki majstori i aci. Gedova elija je bila u Ju noj kuli, sa prozorom koji je gledao prek o kosih krovova Tvila na more. Kao ni druge elije za spavanje nije imala nikakav namje taj, ve samo jdnu slamaricu u uglu. "Ovdje se ivi veoma skromno", objasni mu D a sper. "Ali, mislim da ti to nee smetati." "Navikao sam." I odmah, poku avajui da odvrati ravnom merom tom utivom i pre zrivom mladiu, on dodade: "Pretpostavljam da ti nisi, pre to si do ao." D asper mu uputi jedan pogled koji je govorio vi e nego rei. "A ta bi ti mogao da zna o tome na ta sam ja, sin Gospodara kraljevstva Eolga, navikao ili nisam na vikao?" Ali rei koje je D asper glasno izgovorio bile su, samo: "Ovuda, molim." Dok su jo bili na gornjim spratovima uli su gong, te sio e da ruaju zajedno sa preko stotinu deaka i mladia za Dugakim stolom u zajednikoj trpezariji. Svako se sl u io sam, alei se sa kuvarima kroz otvore s drvenim kapcima izmeu kuhinje i trpezarij e, punei tanjir iz ogromnih inija sa hranom koje su se pu ile na drvenom ispustu isp od prozora, sedajui gde je ko hteo za Dugaki sto. "Ka u", objasni D asper Gedu, "da za ovim stolom uvek ima mesta, bez obzira koliko ih sedne za njega." I zaista, bil o je mesta i za bune grupice deaka koji su priali i jeli iz sve snage, i za starije studente, iji su sivi ogrtai bili zatvoreni oko vrata srebrnom kopom, i koji su se deli tiho, po dvojica ili sami, ozbiljnih, zami ljenih lica, kao da imaju mnogo da razmi ljaju. D asper odvede Geda da sedne pored jednog krupnog studenta po imenu Ve, koji nije mnogo govorio, ali je svesrdno trpao u sebe hranu. Ima je naglasak Is tonog Prostranstva, i bio veoma tamnoput, ne crvenkastosmee ko e kao Ged i D asper i v

eina sveta iz Arhipelaga, ve crno-mrke. Bio je ru an i neuglaenih manira. Malo se po al io na hranu, kad je ve bio pojeo, a onda ree, okrenuv i se Gedu: "Bar to nije opsena , kao mnoge stvari tu, oko nas; lepi ti se za rebra." Ged nije shvatio ta hoe da k a e, ali mu se momakdopade, i bilo mu je drago kad je taj mladi ostao s njim i posl e obeda. Si li su potom u grad, da Ged upozna i njegove ulice. Iako malobrojne i kr atke, ulice Tvila bile su pune neoekivanih krivina i ukr tanja izmeu kua sa visokim z abatima, tako da se lako moglo zalutati. Bio je to udan grad, a udni su mu bili i stanovnici, ribari, radnici i zanatlije kao i svuda; ali ovi se behu toliko navi knuli na magiju, koje je neprestano uestvovala u ivotu Ostrva mudraca, da su i sam i ve upola postali arobnjaci. Govorili su (kao to je Ged iskusio) u zagonetkama, i niko od njih ne bi ni trepnuo kad bi se neki deak iznenada pred njim pretvorio u ribu ili neka kua poletela u vazduh, ve bi, znajui da su to samo ake igrarije, mirno nastavio da popravlja cipele ili da see ovje meso, savr eno nezainteresovano. Vraajui se kroz Zadnja vrata i zaobilazei Veliko zdanje kroz vrtove, tri dea ka preo e bistrii brzi Tvilburn preko drvenog mosta krenu e na sever, meu ume i livade. Staza se, krivudajui pela uz brdo. Pro li su kroz hrastove gajeve u kojima su unao kolo le ale debele senke, uprkos blistavom suncu. Nedaleko odatle s leva, nalazio se jedan mali gaj koji Ged nikako nije uspevao jasno da vidi. Staza nikako nije stizala do njega, iako je svaki as izgledalo da gaj tek to nije tu. ak nije mogao d a utvrdi ni kakva je to vrsta drvea. Ve, videi ga kako netremice zuri u tom pravcu, tiho ree: "To je Gaj Su tine. Mi, za sada, jo ne mo emo ui u njega..." Na vrelim, suncem obasjanim livadama cvetali su uti cvetii. "Varnini korov" , primeti D asper. "Izrastao je tamo gde je vetar naneo pepeo gorueg Ilijena, kada je Eret-Akbe branio Unutra nja ostrva od Gospodara Vatre." On dunu u osu enu a icu jedn og cveta, i osloboebno semenje sunu u vazdugh, iskrei se na suncu kao varnica. Staza ih je dalje vodila i oko podno ja velikog zelenog brda, okruglog i b ez drvea, brda koje je Ged vido sa broda dok su ulazili u omaijane vode ostrva Rou k. Na jednoj strmini D asper odjednom stade. "Kod kue, u Hevnoru, mnogo sam slu ao o magiji Gotijaca, i to uvek samo pohvalno, tako da ve odavno elim da je upozna. Evo , sad imamo jednog Gontijca; i stojimo na padini Okruglog brda Rouka, iji koreni se u do samog sredi ta zemlje. Ovde sve vrad bine imaju sna no dejstvo. Da vidimo jedan od tvojih trikova, Jastrebe. Poka i nam svoj stil." Zbunjen i iznenaen, Ged ne ree ni re. "Saekaj, D aspere", ume a se Ve, jednostavno i otvoreno, kao i uvek. "Pusti ga da se malo odomai." "Mora da poseduje ili mo ili iskustvo, jer ga vetar inae ne bi pustio. Za to nam ih ne bi prikazao sada - svejedno je da li sada ili kasnije? Je li tako, Ja strebe?" "Imam i mo i iskustvo", ree Ged, "Poka i mi na ta mislim?" "Na opsenarstvo, naravno - trikove, igre privida. Kao to je ovaj!" Uperiv i prst, D asper izgovori nekoliko nepoznatih rei i tamo gde je njegov prst pokazivao pojavi se vrelo u travi; vrelo nabuja i uskoro se pretvori u poto k, koji potee niz brdo. Ged stavi ruku u vodu i oseti da je mokra; on poku a da pij e; bila je sve a. Ali, ipak, nije gasila e, jer, bila je to samo opsena. Na jednu D as parevu re voda se zaustavi i nestade, a trava se, potpuno suva, i dalje lelujala na suncu. "Sada ti, Ve", ree on uz hladnokrvni sme ak. Ve se poe a po glavi i napravi tupo lice, ali ipak uze u aku grudvu zemlje i zapoe nad njom nekakvo razde eno pevuckanje, mesei je svojim crnim prstima i vajajui je, pritiskajui je i milujii: odjednom se grudva pretvori u malu ivotinjicu, nalik na bumbara ili maljavu muvu, koja uz zujanje polete prema okruglom brdu Rouk i n estade. Ged je samo blenuo, potpuno pora en. ta je on imao da poka e osim obinog, selj akog ve tiarenja, vrad bina kojima se okupljaju koze, lee irevi, prenosi teret ili krpe lonci? "Ja ne izvodim nikakve trikove", ree on napokon. Veu je to bilo dovoljno i on zakorai da krenu dalje; ali, D asper upita: "A za to?" "arobnja tvo nije igraka. Mi Gontijci se ne bavimo njime za zabavu ili razme tanje", oholo odgovori Ged. "A za to se njime bavite", raspitivao se dalje D asper. "Zzog para?"

"Ne!..." Meutim, nije mogao da smisli jo ne to ime e prikriti svoje neznanje i spasiti obraz. D asper se samo nasmeja, ali ne bez blagonaklonosti, i nastavi da ih vodi oko Okruglog brda Rouk.Ged je i ao za njim natmureno i povreen u du i, znajui da se poneo kao budala i okrivljujui D aspera za to. Te noi, dok je le ao umotan u ogrta na slamarici u svojoj hladnoj i neosvetl jenoj kamenoj eliji, u potpunoj ti ini koja be e zavladala u Velikom zdanju kole Rouk, udna atmosfera koja je tu vladala u pomisao na sve basme i magije koje su ga okr u ivale poe eda ga pritiskaju. Oko njega mrak, u njemu strah. On odjednom po ele da se sada nalazi ma gde, samo na na Rouku. Ali, Ve mu zakuca na vrata, dok mu je nad g lavom poigravala mala, plaviasta lopta avetinjske svetlosti - da mu osvetljava pu t, i zapita da li sme da ue da malo popriaju. Raspitivao se o Gontu, a zatim sa lj ubavlju stade da pria o ostrvima Istonih Prostranstava odakle je on bio, o tome ka ko se dim sa seoskih ognji ta predvee kovitla nad morem izmeu malih ostrva sa sme nim imenima: Korp, Kop i Holp, Venvej i Vemi , Ifi , Kopi i Sneg. A kada je na kamenom po du stao da prstom crta mapu tih zemalja, da bi pokazao Gedu kako le e, linije koje je povlaio ostajale su jo neko vreme da svetlucaju na podu, kao da ih je crtao sr evbrnim tapiem. Ve je ve tri godine bio u koli i uskoro je trebalo da postane arobnjak ; vi e nije ni opa ao kako izvodi ni e vrste magije, kao to ni ptica ne opa a kako leti. Ali, posedovao je jadnu jo veu ve tinu, koja se ne mo e nauiti - ljubaznost. Te noi, i u vek od tada, nudio je i poklanjao Gedu svoje prijateljstvo, onu vrstu samouveren og i otvorenog prijateljstva na koje je Ged jedino mogao da uzvra ravnom merom. Ali, Ve je bio prijatelj i sa D asparom, koji je od Geda napravio budalu jo prvog dana na Okruglom brdu Rouka. Ged to nikako nije mogao da mu zaboravi, a iz gleda da nije zaboravljao ni D asper, koji mu se od tada uvek obraao utivim glasom i uz podrugljivi osmeh. Ged nije trpeo da bude poni avan ili da se neko prema njemu ophodi pokroviteljski. Stoga se zakleo da e kad-tad pokazati D asperu i ostalima, meu kojima je D asper bio kao neki svojevrsni voa, kolika je njegova mo. Jer nijedan od njih, i pored svih svojih ve tih trikova, nije jo spasao arolijama neko selo. Ni o jednome od njih Ogion nije napisao da e postati najvei arobnjak na Gontu. I tako, grabrei samoga sebe, posvetio je svu svoju sna nu volju zadacima ko je je dobijao, lekcijama i zanatima i istorijskim znanjima i ve tinama koje su pre davali u sivo odeveni Veliki majstori Rouka, koje su nazivali Velikom devetorico m. Svakoga dana je izvesno vreme provodio na asovima kod Velikog majstora Po ezije, uei Podvige heroja i Pesme starostavne, poev od one najstarije, Stvaranje Ej e. Zatim bi, sa jo desetak drugih deaka, ve bao sa Velikim majstorom Vetroumea, kako da ovlada vetrovima i vremenom. Po itave dane tokom sunanog prolea i ranoga leta pr ovodili su u lakim amcima u Zalivu Rouka, uei se da pokreu kormilo reima, da umiruju valove, da se obraaju obinim zemaljskim vetrovima i da prizivaju magijski vetar. T o su veoma slo ene ve tine, i nije se retko dogaalo da Geda udari u glavu preka na jed ru, kad bi se jedrilica naglo trgla unazad pod vetrom koji je iznenada poeo da du va u suprotnom pravcu, ili da se sudari sa drugim takvim amcem iako su imali itav zalim da po njemu manevri u, ili da sva trojica deaka, koliko ih je bilo u amcu, do iv e neoekivano kupanje, kada bi ih potopio ogromni, sluajno izazvani talas. Ali, bil o je i mirnijih ekspedicija na kopnu, drugim danima, kad bi ih Veliki majstor Tr avarstva poduavao svojstvima i nainu ivota svega to raste iz zemlje; a Veliki majsto r Rukove tina uio ih je raznim ujdurmama, ongliranju i jednostavnim trikovima Pretva ranja. Ged je bio prirodno obdaren za sve te nauke, i ve posle mesec dana pokazi vao je bolje rezultate nego deaci koi su na Rouku proveli godinu dana du e od njega . Naroito su mu lako i li od ruke trikovi opsenarstva, kao da se be e radio s tim zna njem i da samo treba da se podseti. Veliki majstor Rukove tina bio je blag i dobro du an stari, koji se uvek iznova odu evljavao lepotom i domi ljato u ve tina kojima ih je uavao; i Ged ubrzo prestade da ga se pla i, poev i da ga stalno zapitkivati za ovakvu ili onakvu aroliju, na ta bi mu Veliki majstor uvek uz osmeh pokazivao ono to tra i. Ali jednoga dana, stalno opsednut mi lju da e napokon moi da D aspera izvrgne ruglu, G ed ree Velikom majstoru Rukove tina u Dvori tu Privida: "Gospodine, sve te arolije su manje-vi e iste; kad naui jednu, kao da si ih nauio sve. im prestane djestvo ini, nesta ju opsene. Ako ja, recimo, ovaj kamiak pretvorim u dijamant..." i on to uini, jedn om reju i pokretom ake, "... ta da radim pa da taj dijamant zauvek ostane ovakav? Ka

ko se arolija Pretvranja mo e zapeatiti i uiniti trajnom?" Veliki majstor Rukove tina pogleda dragulj koji je svetlucao na Gedovom dl anu, blistav kao najlep i komad u zmajevom blagu. Stari majstor promrlja samo jedn u re - "Tolk"" - i umesto dragog kamena sada je tu bio samo obian kamiak, odlomljen sa neke stene. Veliki majstor ga uze i podr a na svom ispru enom dlanu. "Ovo je obia n kamen. U istinskom govoru zove se Tolk", ree on, baciv i svoj blagi pogled na Ged a. "Pare stene od koje je stvoreno ostrvo Rouk, komadi kopna na kome ive ljudi. Ono je to to je. Deo sveta. Opsenom Pretvaranja mo e uiniti da izgleda kao dijamant - il i cvet, ili muva, ili oko, ili plamen..." Kamiak se sve to vreme u magnovanju pre tvarao u svaki od tih oblika, onako kako ih je on imenovao, i napokon se opet pr etvorio u kamen. "Ali, to je samo privid. Opsena obmanjuje samo ula; ini da ovek vi di, uje i oseti da se ta stvar promenila. Ali, ona ne mo e da promeni samu stvar. D a bi ovaj kamen pretvorio u dragulj, mora mu najpre promeniti njegovo istinsko im e. A kad bi to uinio sinko, ak i ovako malom deliu sveta, promenio bi svet. Mo e i to da se uradi. Zaista mo e. To ume Veliki majstor Pretvaranja, i ti e to nauiti kada b ude spreman za tu vrstu znanja. Ali. ne sme pretvoriti nijednu stvar u ne to drugo, ni komad ljunka, ni trunku peska, a da prethodno nisi siguran kakvo e dobro ili zl o proizii iz toga. Svet je u ravnote i, u Ravnote ju. arobnjakova mo Pretvaranja i Priz ivanja mo e da poremeti ravnote u sveta. Ta mo je opasna. Jedna od najopasnijih. Mora uslediti nakon znanja i zadovoljiti stvarnu potrebu. im zapali sveu, ve si bacio se nku..." On opet spusti pogled na komadi ljunka. "I kamen je dobra stvar, zna ", ree o n, govorei manje ozbiljno. "Kada bi Ostrva Zemljomorja bila sva od dijamanata, tv rdo bi se provodili. U ivaj o opsenama, mome, i pusti kamen da i dalje ostane kamen ." On se nasmeja, ali Ged se udalji, nezadovoljan. Poni da nagovara maga da ti otk rije svoje tajne i uvek e, kao Ogion, poeti da ti pria o ravnote i, i o opasnosti, i o mraku. Ali pravi arobnjak, onaj koji je prevazi ao detinjariju sa opsenarstvom i nauio istinske ve tine Prizivanja i Pretvaranja, mora da je dovoljno moan da radi on o to mu se dopada, i uravnote uje svet onako kako mu izgleda najbolje i suzbija mra k svetlo u koju sam stvara. U hodniku on srete D aspera, koji be e poeo da mu se obraa malo ljubaznije od kako se za Gedove uspehe ra ulo po koli, ali jo vi e sa visine. "Ne to si mi natmuren, Ja strebe", upita on. "Jesu li ti onglerski trikovi omanuli ovoga puta?" Stalno nastojei da bude na ravnoj nozi sa D asperom, Ged odgovori pravei se da ne primeuje njegov ironian ton. "Smuilo mi se ongliranje", odvrati on, "smuili smu mi se tiopsenarski trikovi, koji mogu da poslu e samo za razonodu dokone gospode i Gospodara u njihovim zamkovima i Kraljevstvima. Jedina prava magija koju sam d o sada nauio na Rouku jeste kako da napravim avetinjsku svetlost i kako da donekl e utiem da se vreme promeni. Sve ostalo je ista budala tina." "I budala tina mo e da postane opasna", primeti D asper, "ako se nae u rukama b udale." Na to se Ged tr e kao da je dobio amar, i kroi prema D asperu; ali stariji deak se nasme i, kao da nije uop te nameravao da ga uvredi, klimnu mu glavom onako ukoeno i graciozno kao i uvek, i udalji se. Stojei tako u hodniku i gledajui za D asperom, prepun gneva, Ged se zakle da e poraziti svog protivnika, ali ne u obinom takmienju iz opsenarstva, ve u ogledanj u moi. Pokazae in ko je on, i ponizie D aspera. Nee vi e pustiti tog momka da samo stoji i gleda ga s visine, graciozno, prezrivo i s mr njom. Ged, meutim, ne zastade da razmisli za to bi ga D asper mrzeo. Znao je samo z a to on mrzi D aspera. Ostali arobnjaki egrti su veoma brzo shvatili da se retko mogu p orediti s Gedom, bilo u ali bilo u zbilji, i govorili su o njemu, neki sa odobrav anjema neki besno. "On je roeni ve tac, nikada te nee pustiti da ga pobedi ." Jedino g a D asper nije ni hvalio ni izbegavao, ve ga je samo gledao s visine, uz jedva prim etan sme ak. I zato je D asper jedini bio njegov protivnik, koji mora biti izvrgnut javnom poni enju. Nije uviao, ili nije hteo da uvidi, da je u tom rivalstvu, kojega se dr ao i koje je pothranjivao u ime vlastitog ponosa, le alo ne to od one opasnosti, od mra ka na koji ga je blago upozorio Veliki majstor Rukove tina. Ali kada bes nije upravljao njime, dobro je znao da se jo uvek ne mo e meri ti sa D asperom, ili sa ma kojim od starijih deaka, i zato je nastavljao da radi i i

vi kao i obino. Pri kraju leta rad je malo propustio, tako da je bilo vi e vremena za zabavu: trke omaijanim amcima po vodama luke,takmienja u opsenarstvu u dvori tu Ve likog zdanja, a u dugim veerima veselo igranje murke po gajevima, gde su i oni koj i se kriju i oni koji ih tra e bili nevidljivi, tako da su samo glasovi, smeh i do zivanje titrali izmeu drvea, pratei i izvrdavajui brza, tinjava avetinjska svetla. A kada je do la jesen svi su, osve eni, opet prionili na posao, uei nova magijska znanj a. I tako su prvi meseci boravka na Rouku Gedu pro li za tren oka, puni uzbuenja i u desa. U zimu je ve bilo sasvim drugaije. Njega i jo sedmoricu deaka poslali su na drugu stranu ostrva Rouk, na najseverniji rt,gde stoji Usamljena kula. Tu je, po tpuno sam, iveo Veliki majstor Imenovanja, ije vlastito ime nije imalo nikakvo znae nje ni na kojem jeziku - Kurremkarmerruk. Miljama oko Kule nije bilo nijedne far me ili naseobine. Sumorno se uzdizala Kula na stenama severnog rta, sivi su bili zimski oblaci nad puinom, beskonani nizovi, redosled i grupe imena koje su morali nauiti osmorica uenika Velikog majstora Imenovanja. U najvi oj sobi Kule, Kurremkar merruk je sedeo u sredini, meu njima, ispisujui nizove imena koje su morali nauiti pre ponoi, kada bi mastilo izbledelo i pergament opet postao ist. Tu je bilo hladn o, polumrano i tiho; ulo se samo kripanje Majstorovog pera i po koji uzdah aka koji je pre ponoi mora da naui ime svakog poluostrva, rta, zaliva, moreuza, zatona, kan ala, luke, pliaka, podvodnog grebena i stene na obalama Lasoa, ostrvceta u Pelnij skom moru. Ako bi se ak po alio Veliki majstor ne bi rekao ni re, ve bi samo, mo da, pr o irio spisak; ili bi, ponekad, kazao: "Onaj ko eli da postane Gospodar mora, mora znati istinsko ime svake kapi vode u tom moru." Ged bi ponekad uzdahnuo, ali se nikad nije po alio. Znao je da u tom pra nja vom i neizmetnom ambisu koji se zvao uenje istinskog imena svakoga mesta, stvari i bia, le i ona mo koju je oduvek eleo, kao dragulj na dnu presahlog bunara. Jer, mag ija se upravo i sastoji u poznavanju istinskog imena svake stvari. To im je reka o Kurremkarmerruk, ve prve noi koju behu proveli u Kuli; rekao im je to samo jedan put i nikad vi e, ali Ged je dobro upamtio njegove rei. "Mnogo je monih maga", rekao je, "koji su proveli ivot trudei se da otkriju ime jedne jedine stvari - jedno je dino izgubljeno ili skriveno ime. I nizovi jo uvek nisu zavr eni. I nee ni biti, dok je sveta i veka. Slu ajte, i bie vam jasno za to. U ovom svetu pod suncem, i u onom drugom u kome nema sunca, mnogo je toga to nema veze sa ovekom i sa njegovim govor om, i postoje moi vee od na ih. Ali magiju, pravu magiju, izvode samo ona bia koja go vore hardijski jezik Zemljomorja, ili Prastari jezik od koga on potie. To je jezik kojim govore zmajevi i kojim je ovorio Segoj, onaj koji je s tvorio ostrva ovoga sveta, jezik na ih pesama iz davnina, na ih bajalica, arolija i p rizivanja. Njegove su rei promenjene i kriju se meu na im reima hardijskog jezika. Pe nu na talasima zovemo suklen: ta re je slo enica nastala od ve rei Prastarog jezika, suk, pero, i inien, more. Perje na moru, eto, to je pena. Ali, ne mo ete magijom delovati na penu kad je nazovete sukien; morate upotrebiti njeno ime na Prastaro m jeziku, to jest essa. Svaka ve tica zna po nekoliko rei tog Prastarog jezika, a ar obnjak zna mnogo vi e. Ali, ima ih jo vi e, i neke sunastale tokom vekova; neke se sa krile, a neke znaju samo zmajevi i Prastare sile Zemlje, a neke ne zna niko na s vetu; i nema oveka koji mo e sve da ih naui. Jer taj jezik je jezik bez kraja. Evo za to. More se zove inien, dobro. Ali, ono koje mi zovemo Unutra njim mo rem, takoe ima svoje ime na Prastrom jeziku. Po to ni jedna stvar ne mo e imati dva i stinska imena,inien mo e da znai samo "svako more izuzev Unutra njeg mora". I, naravn o, tu mu se znaenje ne zaustavlja, jer ima bezbroj mora, zaliva i moreuza kojisvi imaju svoja imena. I zato, ako bi neki mag-Gospodar mora bio dovoljno lud da ma gijom poku a da umiri li podigne oluju na itavom okeanu, njegova basma ne bi mogla da sadr i samo re inien, ve imena i imena svakog prostora, dela i delia mora u celom Arhipelagu i svim Spoljnim Prostranstvima i jo dalje, tamo gde prestaju imena. I tako, upravo ono to nam daje mo da izvodimo magiju, istovremeno stavlja i granice toj moi. Mag mo e da upravlja samo onim to mu je u blizini, ije ime zna tano i potpuno . i dobro je to je tako. Da nije tako, zloba monih ili ludilo mudrih odavno bi ve p oku ali da promene ono to se promeniti ne mo e, i Ravnote je bi se naru ilo. Nauravnote eno more bi prekrilo ostrva na kojima ivimo u stalnoj opasnosti, i u prastaroj ti ini koja bi opet zavladala izgubili bi se svi glasovi i sva imena." Ged je dugo razmi ljao i tim reima, i one su mu se duboko urezale u um. Ali

velianstvenost samog zadatka nije umanjila te koe i sivilo svakodnevnog rada te dug e godine provedene na Kuli; i kad je ta godina istekla Kurremkarmerruk mu samo k aza: "Dobro si poeo". I, ni ta vi e. arobnjaci uvek govore istinu, i tano je bilo da je sva ta ve tina vladanja Imenima, koju je Ged s mukom sticao tokom godine dana, bi la tek poetak neega to e os tada moratida radi itavog ivota. Bilo mu je dozvoljeno da ode sa Usamljene kule pre nego svi ostali deaci koji behu do li s njim, jer on je ui o najbr e; ali to mu je, ujedno, bila i jedina nagrada. I tako je, poetkom zime, krenuo pe ke i potpuno sam natrag preko ostrva, pr aznim putevima oko kojih nije bilo naselja. Kad se smrklo, poela je da pada ki a. N ije izgovorio nijednu bajalicu da je udalji od sebe, jer vreme na Rouku je bilo u rukama Velikog majstora Vetroumea i niko nije smeo da se me a u njegov posao. Sto ga se sklonio pod veliko drvo, i le ei pod njim, umotan u ogrta, seti se svog nekada n jeg uitelja Ogiona, koji je sada mo da jo uvek na svojim jesenjim lutanjima po visij ama Gonta, i spava ispod ogolelih grana umesto krova, sa mlazevima ki e umesto zid ova. I tu se Ged nasme i, jer pomisao na Ogiona uvek ga je nekako umirivala. Zaspa o je spokojno, usred ledene tame ispunjene apatom vode. Probudiv i se u zoru, podig ao je glavu; ki a je bila prestala; ugledao je, u u kanu u naborima njegovog ogrtaa, ivo tinjicu koja je spavala, smotana u klupko, po to se bila u unjala kod njega da se za greje. Zaudio se to je vidi, jer to je bila retka i udna zverica, zvana otak. Ta stvorenja se mogu nai samo na etiri ju na ostrva Arhipelaga, Rouku, Ensme ru, Podiju i Vatortu. Male su i glatke, irokih nju kica i tamnosmeeg ili crnog krzna sa svetlijim prugama, i velikih, blistavih oiju. Zubi su im opaki, a ud krvolona, i zato se ne mogu pripitomiti. Nemaju nikakav zov, ili krik; u stvari, nemaju gla sa. Ged pomilova ovog otaka, i on se probudi i zevnu, pokazujui mali, smei jezik i bele zubie; ali, nije se pla io. "Otak", prozbori Ged, i tada, setiv i se hiljada im ena ivotinja koje je bio nauio u Kuli, pozva ga njegovim istinskim imenom na Prast arom jeziku: "Hoeg! Hoe li sa mnom?" Otak mu se smesti na dlan otvorene ake i poe da isti svoju dlaku. Ged ga onda di e sebi na rame i stavi u nabore kapuljae, i otak tu ostade. Tokom dana bi povremeno skoio na zemlju i mugnuo u umu, ali bi mu se uvek vraao, jed nom ak sa umskim mi em, kojega be e ulovio. Ged se nasmejao i rekao mu da sam pojede t og mi a, jer on posti, po to je te noi bio praznik Suneve povratnice. Te vla ne veeri, u sumrak, konano je zaobi ao Okruglo brdo Rouk i ugledao avetinjska svetla kako poigr avaju na ki i iznad krovova Velikog zdanja; u av i unutra, bio je doekan dobrodo licom od strane Velikih majstora i sadrugova, okupljenih u vatrom osvetljenoj dvorani. Gedu se to uinilo kao da se be e vratio kui, jer druge kue vi e nije ni imao da se u nju vrati. Radovao se kad je opet ugledao mnoga znana lica, i bio sam srean kad mu je Ve po ao u susret, da ga pozdravi, sa irokim osmehom na tamnom licu. Te p oslednje godine prijatelj mu je nedostajao vi e nego to je i sam bio toga svestan. Ve je te jeseni bio proizveden u arobnjaka-pripravnika i vi e nije bio egrt, ali njih ovi odnosi nisu zbog toga postali manje srdani. Odmah su se upustili u razgovor, i Gedu se inilo da je tokom tog prvog sata ispriao Veu vi e nego to je izgovorio za go dinu dana provedenih u Usamljenoj kuli. Otak mu je jo uvek jahao na ramenu, ugnjezdiv i se u nabore njegove kapuljae ,kada su seli da veeraju za dugakim stolovima, praznino postavljenim u Dvorani sa o gnji tem. Ve se divio i udio malenom storenju, i jednom ak ispru i ruku da ga pomiluje; ali, otak neprijateljski kljocnu o trim zubiima prema njemu. Ve se glasno nasmeja. " Ka u, Jastrebe, da je onaj koga vole divlje zveri ovek kome e Prastare sile kamena i izvora progovoriti ljudskim glasom." "Ka u, takoe, da arobnjaci sa Gonta esto dr e uz sebe ponekog ljubimca", ume a se D asper, koji je sedeo Veu s druge strane. "Njegovo gospodstvo, Nemerl, ima gavran a, a u pesmama stoji da je Crveni Mag od Arka vodio sa sobom divljeg vepra na zl atnom lancu. Ali, jo nisam uo da je neki arobnjak dr ao pacova u kapuljai!" Na to se svi zakikota e, i Ged zajedno sa njima. Bila je to vesela no i on se radovao to je u toplom i u veselju, proslavljajui praznik sa svojim prijateljim a. Ali, kao i sve drugo to je D asper govorio, i ova ala mu je bila neprijatna. Gospodar ostrva O, koji i sam be e uveni arobnjak, bio im je te noi u gostima . Nekada je uio kod Arhimaga, i s vremena na vreme je navraao na Rouk da proslavi Zimske praznike ili Dugaku igru u leto. Bio je sa svojom gospom, vitkom i mladom, svetlom kao uglaani bakar, sa krunom od opala u crnoj kosi. Retko se de avalo da n

eka ena sedi u dvorani Velikog zdanja, i poneki stariji Veliki majstori gledali s u je ispod oka, sa neodobravanjem. Ali, mladii su zurili u nju iz sve snage. "Za ovakvu damu", apnu Ve Gedu, "bio bih u stanju da izvedem ogromne vrad bi ne..." On uzdahnu i nasmeja se. "Pa to je samo ena i ni ta vi e", odovori Ged. "Princeza Alfaran je bila samo ena i ni ta vi e", ree Ve, "ali zbog nje je itava Anlada bila sravnjena sazemljom, i poginuo je Mag-heroj Hevnora, i ostrvo Solea potonulo u more." "Bajke", odgovori Ged. Ali sada i on stade da posmatra Gospodaricu ostrv a O, pitajui se da li je takva bila i ona ubitana lepotica o kojoj seprialo u bajka ma. Veliki majstor Poezije otpeva potom Podvige mladoga kralja, i svi zajedn o otpeva e Zimsku obrednu pesmu. I tada, kad je za trenutak zavladalo zati je, pre n ego to e se svi dii od stola, D asper ustade i prie stolu koji je bio najbli i ognji tu, a kojim su sedeli Arhimag, gosti i Veliki majstori, i oslovi Gospodaricu kostva O. D asper od deaka be e izrastao u mladia, visokog i lepog, sa ogrtaem koji je oko vra ta bio privrsen srebrnom kopom; jer, te godine je i on postao arobnjak-pripravnik, a srebrna kopa je bila znak tog njegovog novog polo aja. Gospoa se sme ila, slu ajui ga, a opali su blistali i zraili u njenoj kosi. Tada Veliki majstori blagonaklno klimn u e glavom u znak pristankas, i D asper u njenu ast izvede jednu opsenu. Uinio je da b elo drvo iznikne iz kamenog poda. Grane su mu dodirivale krovne grede na visokoj tavanici dvorane, a na svakoj granici tih grana blistala je po jedna zlatna jabu ka, po jedno sunce, jer to je bilo Drvo godine. Iznenada kroz grane prolete jedn a ptica, potpuno bela i sa repom kao sne ni vihor, i zlatne jabuke potamne e i pretv ori e se u semenke, svaka u po jednu kapod kristala. One popada e sa drveta uz zvuk nalik na ki u, i odjednom se javi prekrasan miomiris, a na drvetu, koje se njihalo , izbi li e od ru iastog plamena i rascveta e se beli cvetovi nalik na zvezde.I tako ops ena poe da bledi i napokon nestade. Gospodarica ostrva O kliktala je od zadovoljs tva, i nakloniv i svoju blistavu glavu odade priznanje mladom arobnjaku. "Poi s nama , doi da ivi s nama na O-toknu - sme li da poe s nama, Gospodaru?" upita ona svog st arog mu a, kao mala devojica. Ali D asper uzvrati: "Kad budem nauio ve tine dostojne ovi h Velikih majstora i dostojne Va e hvale, gospo, bie mi ast i zadovoljstvo da doem, i ast i zadovoljstvo da ostanem Va verni sluga." I tako se on svima doade, izuzev Gedu. Ged se op tim pohvalama pridru i samo svojim glasom, ali ne i srcem. Ja bih mogao bolje, ree u sebi,izbezumljen od zav isti; i vee od tog trenutka izgubi na njega sve svoje radosti. 4. OSLOBAANJE SENKE Tog prolea Ged se retko viao sa Viem i D asperom, jer oni su, kao arobnjaci-pr ipravnici, sada i li na asove kod Velikog majstora Ustrojstva u tajanstveni Gaj su ti ne, u koji nijedan egrt nije smeo da kroi. Ged je ostao u Velikom zdanju, uei sve ve t ine koje znaju robnjaci-pripravnici, oni koji izvode magiju, ali ne nose tap: priz ivanje vetrova, menjanje vremena, pronala enje i bacanje ini vezivanja, kao i sve to znaju vrai-kovai i vrai-pisci, pripovedai, pevai, svevidari i travari. Svake noi, sam u svojoj eliji za spavanje, sa malom kuglom avetinjske svetlosti koja mu je gore la iznad knjige umesto lampe ili svee, prouavao je Drugu knjigu runa i Rune Eje, k oje se upotrebljavaju u Visokoj magiji. Sve te ve tine uio je sa lakoom, i meu studen tima je kru ila pria da je ovaj ili onaj Veliki majstor izjavio da je momak sa Gont a najvisperniji uenik u istoriji Rouka; stale su da cvetaju i bajke o otaku, za k oga se govorilo da je preru eni duh koji Gedu ape u uho sve to treba da zna, a ak se j avila i rekla-kazala da je Arhimagov gavran pozdravio Geda kad se prviput pojavi o u koli osloviv i ga sa "Budui Arhima e". Bez obzira da li jesu ili nisu verovali u t akve prie, i bez obzira da li su voleli Geda ili nisu, svi su ga spremno sledili kad bi ga, u retkim prilikama, hvatala elja da se malo proveseli, i kad bi im se pridru io da ih predvodi u igrama za vreme sve du ih proletnjih veeri. Ali, uglavnom be e sav utonuo u rad, ponos i gnev, i dr ao se podalje od njih. Po to Vea vi e nije bilo , on nije imao prijatelja meu njima, i nikada mi nije palo na pamet ni da ga potr a i. Bilo mu je petnaest godina, bio je jo isuvi e mlad da ui Vrhunsku magiju arob njaka i maga, onih koji nose tap; ali je tako brzo i lako uio sve ve tine opsenarstv

a, da je Veliki majstor Pretvaranja, i sam jo mlad ovek, ubrzo poeo da ga poduava od vojeno od ostalih, i da ga ui istinskim bajalicama pretvaranja. Objasnio mu je ka ko jednoj stvari koja treba da bude pretvorena u ne to drugo valja promeniti ime d okle god traje magija pretvaranja, i objasnio mu na koji nain to utie na imena i p rirodu drugih stvari koje je okru uju. Govorio mu je i o opasnostima pretvaranja, pogotovo kada arobnjak samog sebe pretvori u ne to drugo, i tako dolazi u opasnost da zauvek ostane uhvaen u zamku vlastite vrad bine. Malo po malo, privuen deakovim si gurnim razumevanjem,mladi Veliki majstor stade da ini i vi e nego da mu samo pria o tim tajnama. Nauio ga je najpre jednoj a zatim i drugoj velikoj magijskoj formuli Pretvaranja, i dao mu Knjigu stvaranja oblika, da je proui. To je uinio bez znanj a Arhimaga, i neoprezno, ali bez zle namere. Ged je takoe radio i sa Velikim majstorom Prizivanja, ali ovaj je bio str og ovek, ostareo i ogrubeo od mrane ve tine koju je predavao. On se nije bavio opsen ama ve pravom magijom - prizivanjem energije kao to su svetlost i toplota, i sile koja privlai magnet, i onih sila koje ljudi opa aju kao te inu, oblik, boju, zvuk: is tinskih sila, nastalih iz neizmernih, ogromnih energija vaseljene, koje nijedan o vek ne mo e svojim vrad binama da iscrpi ili im poremeti ravnote u. Ve tine kojima vreme na i i gospodari mora deluju na vetrove i vodu bile su dobro poznate njegovim uenic ima, ali on im je po prvi put pokazao zbog ega pravi arobnjak koristi takve vrad bin e samo kad je potrebno, jer prizvati takve zemaljske sile znai promeniti zemlju k ojoj i oni sami pripadaju. "Ki a na Rouku mo e znaiti su u na Oskilu", govorio im je on , "a tiho i vedro vreme u Istonom Prostranstvu mo e znaiti nepogodu i propast na Zap adu, ako ne znate dobro u ta se upu tate." Ali, retko im je pominjao prizivanje pravih stvari i ivih ljudi i duhova umrlih, i prizivanje Nevidljivog, magije koje prestavaljaju vrhunac ve tine Priziv ara i moi maga. Jednom ili dvaput Ged je poku ao da ga navede da im ne to ka e o tim ve likim tajnama, ali Veliki majstor je samo utao i posmtrao ga dugo i mrko, tako da je Gedu postalo neprijatno i nije vi e progovorio ni re. Ponekad mu je zista bilo neprijatno i da se bavi onim manje va nim vrad bina ma kojima ih je uio Veliki Majstor Prizivanja. Odreene rune, na odreenim stranicama Knjige Predanja izgledale su mu poznate, iako nije mogao da se seti u kojoj ih je knjizi negda video. Bilo je o odreenih reenica koje se moraju izgovoriti i baja licama prizivanja, koje je nerado izgovarao. Za trenutak bi ga podsetile na senk u u mranoj sobi, na zatvorena vrata i na senke u uglu kraj vrata, koje poku avaju d a ga dohvate. urno bi potiskivao te misli i seanja i nastavljao dalje. Ti trenuci ispunjeni strahom i tamnom, govorio je sam sebi, bili su senke nastale iz njegov og vlastitog neznanja. to vi e bude uio, to e se manje pla iti, i kad dostigne punu mo i postane arobnjak, nee vi e morati niega da se pla i, niega na svetu. U drugom mesecu tog leta kola se opet na la na okupu u Velikom zdanju, da p roslavi Meseevu no i Dugu igru, koje su te godine padale jedna za drugom, kao jedn a proslava koja traje dve veeri uzastopce, to se dogaa jedanput u pedeset dve godin e. Prve noi, najkrae noi sa punim mesecom u godini, frule su bez prestanka svirale napolju, u poljima, a uske ulice grada Tvila bile su ispunjene bubnjevima i bakl jama, i pevanje se razlegalo nad meseinom obasjanim vodama zaliva Rouk. Kada se u zoru rodilo sunce Pevai sa Rouka poe e da pevaju dugaki ep Podvizi Eret-Akbe, koji j e govorio o tome ako nekada behu sagraeni beli tornjevi Hevnora i kako je Eret-Ak be putovao od Prastarog ostrva, Eje, preko itavog Arhipelaga i svih Prostranstava , dok se na kraju, na krajnjem Zapadnom Prostranstvu, na ulazu u Otvoreno more, nije sukobio sa ogromnim zmajem Ormom; njegove kosti i razbijeni oklop le e sad iz me ani sa kostima zmaja na obali usamljenog Selidora, ali njegov ma, postavljen na vrh najvi eg tornja u Hevnoru, i danas gori crvenim plamenom kad sunce pone da zala zi iznad Unutra njeg mora. A kada pesma be e zavr ena, poe Duga igra. Stanovnici grada, Veliki majstori, njihovi uenici i seljaci iz okoline, svi zajedno, i mu ko i ensko, uaigrali su kroz toplu pra inu i u sumrak pohrlili svim putevima Rouka ka morskoj obali, uz udarce bubnjeva i pisak frula isvirala. Igrajui su krenuli pravo u mor e, obasjani svetlo u meseca koji je jue bio pun, i zvuci muzike stopi e se sa huanjem o gromnih talasa. A kada se prva svetlost ukaza na istoku, vrati e se na obale i put eve; ali bubnjevi su bili umukli i samo su jo frule zavijale tiho i prodorno. Tak o je bilo na svakom ostrvu u Arhipelagu te noi: jedna ista igra, ista muzika kojo m su se povezivale zemlje razdvojene morima.

Kada je pro la Duga igra, ljudi su veinom prespavali vasceli naredni dan, i uvee se opet iskupili da se najedu i napiju. Jedna grupa mladia, egrta i robnjaka-p ripravnika, iznela je svoju veeru iz zajednike trpezarije u dvori te Velikog zdanja, da tamo odr i svoju malu gozbu: Ve, D asper i Ged su bili meu njima, i jo estorica ili sedmorica drugih, kao i neki deaci koji su privremeno bili pu teni iz Usamljene Kul e, ker taj praznik be e izmamio napolje aki samoga Kurremkermerruka. Svi su zajedno jeli, smejali se, i iz iste obesti izvodili trikove koji bi na dvoru kakvoga kra lja bili udo bez premca. Jedan je deak osvetlio dvori te pomou stotinu zvezda sazdani h od avetinjske svetlosti; prelivale su se kao dijamanti i polovile polako, u is prepletenoj povorci izmeu ljudi i pravih zvezda n anebu; dva momka su se kuglali kuglama od zelenog plamena, a kegle su im odskakale u stranu ili be ale kad bi im se kugla pribli ila; i sve to vreme Ve je, ukr tenih nogu kao da sedi, lebdeo u vazdu hu i jeo peeno pile. Jedan od mlaih deaka poku ao je da ga svue na zemlju, ali Ve je sa mo odlebdeo na malo veu visinu, van doma aja, i mirno nastavio da sedu u vazduhu,sm e ei se. S vremena na vreme bi bacio u vazduh pileu ko icu, koja se pretvarala u sovu i huei odletala meu isprepletena zvezdana svetla. Ged je za sovama ispaljivao strele od hlebnih mrvica i obarao ih na zemlju; i u trenutku kad bi dodirnule tle pota jale su opet samo ko ice i mrvice hleba, jer bi opsena prestajala da deluje. Ged ta koe poku a da se pribli i Veu u vazduhu, ali po to nije znao kljunu re magijske formule, orao je da se odr ava ma ui rukama kao krilima, i svu su umirali od smeha gledajui ga kako as uzlee a as pada, lepr ajui rukama. Nastavljao je da se ludira iz istog zadovolj stva i da zabavi dru tvo; smejao se i sam zajedno s njima, jer posle one dve duge noi ispunjene igranjem, meseinom, muzikom i magijom, bio je sav opinjen i razdragan , spreman na sve. Na kraju se meko spustio na noge, odmah pored aspera, a D asper, koji se ni jednom nije glasno nasmejao, samo se malo odmakao, rekav i: "Jastreb, koji ne ume da leti..." "Zar D aspers nije isto to i jaspis, dragi kamen?" odvrati mu Ged kao iz pu k e, uz irok osmeh. "O, ti, blistavi dragulju meu pripravnicima, o, ti, dijamante sa Hevnora, daj, zasvetlucaj nam malo!" Momi koji be e napravio ona igrajua svetla posla jedno da poigrava i svetluca D asperu oko glave. Izgubiv i doneklse svoju uobiajenu hladnokrvnost, D asper se namr ti , i jednim pokretom ruke zbrisa svetlo i ugasi ga. "Muka mi je od klinaca, galam e i ludiranja", proguna on. !Ako su ti potrebni ti ina i turobnost", dodade jedan od mlaih deaka, "tu ti je Kula, vrati se u nju." "A, ta ti zapravo eli , D aspere?" dobaci mu Ged. " elim da budem u dru tvu sa sebi ravnima", odvrati D asper. "Hodi, Vee. Neka s e egrti zabavljaju sa svojim igrakama." Ged se okrene i stade licem u lice prema D asperu. " ta to pripravnici imaju , a egrti nemaju?" zapita on. Govorio je mirno ali svi deaci se odjednom uuta e, jer u njegovom tonu, kao i u D asperovom, uzajamna mr nja be e izbila jasno i o tro, kao ma n aglo isukan iz korica. "Mo", odreza D asper. "Urdiu svojom moi sve to uradi i ti, jedno po jedno." "Je li to izazov?" "Jeste," Ve se, meutim, urno spusti na zemlju i stade izmeu njih, ljutita lica. "Dobr o znate da nam je zabranjeno da se dadmeemo u magiji. Prestanite!" I Ged i D asper su stajali utke, jer su i oni znali za taj zakon Rouka, a z nali su i da Vea pokree ljubav, a njih dvojicu mr nja. Ipak, bes im je bio samo osuj een, ali ne i sti an. Korakuv i malo u stranu, kao da se obraa samo Veu, D asper ree, uz voj hladni osmejak: "Mislim da bi trebalo da podseti svog prijtelja obanina na zak on koji i njega samog titi. Izgleda ljut. Pitam se da nije zaista poverovao da bi h ja prihvatio njegov izazov? Izazov momka koji zaudara na koze, egrta koji jo ne zna ni Prvo pretvaranje?" " aspere", prosikta Ged, "otkud ti zna ta ja znam?" Istoga asa, ne izgovoriv i nijednu re koja bi se mogla uti, Ged, nestade, i n ad njima stade da lebdi veliki soko, otvarajui svoj krivi kljun da krikne: to je trajalo samo trenutak, i ve je opet Ged stajao pred njima u treperavoj svetlosti

baklje, mrano gledajui u D aspera. Iznenaneni D asper morao je da ustukne,ali i sada, slegnuv i ramenima, izgovo rio je samo jednu re: "Opsena." Ostali za agori e. "Nije to bila opsena", ree Ve. "Zaista se pretvorio u sokol a. A sada, dosta. Slu aj, D aspere..." "Time je samo dokazao da je uspeo kri om da pogleda u Knjigu stvaranja obl ika, kad Veliki majstor nije pazio. Pa., ta? Hajde, nastavi samo, obanine. Volim d a gledam kako se uplie u vlastitu zamku. to vi e poku ava da bude meni ravan, tim vi e se vidi kakav si zapravo." Na to se Ve okrete od D aspera i obrati se Gedu, sasvim tiho: "Jastrebe, bu di ovek i prestani ti prvi... hajde sa mnom..." Ged pogleda u prijatelja i nasme i se, ali sve to ree bilo je: "Priuvaj mi Ho ega, hoe li?" I on stavi Veu u ruke malog otaka, koji mu je, kao i obino, sedeo na r amenu. ivotinjica nikada nije dozvolila da je bilo ko dodirne, osim Geda,ali sada pree kod Vea, i uspuzav i mu se uz ruku, uuri mu se na ramenu, ne skidajui blistave ok ce sa svog gospodara. "Tako." Ged se ponovo obrati D asperu, mirno kao i maloas, "ime e poku ati da do ka e da si bolji od mene, D aspere?" "Ja to ne moram niim da dokazujem, obanine. Ali, hou. Dau ti priliku da ti d oka e sebe. Zavist te izjeda kao crv jabuku. Hajde da isteramo tog crva. Jednom si se, na Okruglom brdu Rouku, hvalisao kako robnjaci sa Gonta ne izvode trikove za zabavu. Poi sada na Okruglo brdo i poka i nam ta to oni rade. A posle toga, ako mi s e bude htelo, pokazau ti malo prave magije." "Da, to bih voleo da vidim", odgovori Ged. Mlai deaci, navikli da ga vide da prasne na najmanji privid podsmeha ili uvrede, posmatrali su ga, iznenaeni nje govom mirnoom. Ve ga nije gledao iznenaeno, ve sa sve veimstrahom. On poku a jo jednom a se ume a, ali D asper mu dobaci: "Okani se, Vee, ta e , dakle, uiniti da iskoristi pri u koju ti pru am, obanine? Hoe li nam prikazati neku opsenu, plamenu kuglu, vrad binu k ojoj se koze lee od uge?" " ta bi ti hteo da ti poka em, D aspere?" Stariji momak sle e ramenima. "Ba me briga. Hajde, prizovi duh nekog pokojn ika!" "Hou." "Nee ". D asper ga je netremice gledao u oi, a bes iznenada poe da se probija k roz dotada nji njegov prezir. "Nee . Ne mo e . Samo lupeta i pupeta ..." "Kunem ti se u vlastito ime, hou!" Svi su za trenutak stajali kao zaleeni. Otimajui se od Vea, koji poku a da ga zadr i, Ged krupnim koracima pohita iz d vori ta, ne osvrui se. Avetinjska svetla koja su poigravala nad njim pogasi e se i pop ada e. D asper je jo za trenutak oklevao, a onda krenu za Gedom. I ostali pohita e za n jima, tiho i bez rei, upla eni i radoznali. Padine Okruglog brda Rouk uzdizale su se kao jo gu i mrak u tami letnje noi, pre izlaska meseca.Ve i samo prisustvo toga brda na kome behu izvedena tolika udes a delovalo je te ko, kao da u vazduhu oko njih vlada neka omorina. Iza av i na jednu s trminu, pomisli e kako korenje toga brda se e duboko, dublje od mora, sve do prastar og, nevidljivog, tajanstvenog ognja u srcu zemlje. Zaustavi e se, napokon, na iston oj padini. Zvezde su nepomino visile nad vrhom brda, iznad njih. Nije se oseao ni da ak vetra. Ged odmae jo nekoliko koraka uz brdo, iznad ostalih, i okrenuv i se, progovo ri sna no i razgovetno. "D aspere, iji duh hoe da prizovem?" "iji god hoe . Nijedan ti se nee odazvati." D asperov glas je malo podrhtavao, valjda od besa. A Ged mu odvrati tiho, podrugljivo: "Boji li se?" Nije, meutim, saekao odgovor, ukoliko ga je i bilo. Be e ve potpuno prestao d a obraa pa nju na D aspera. Sada, kad su napokon stajali na Okruglom brdu Rouka, mr nja i bes behu prestali, i umesto njim mu se javi savr ena sigurnost. Za to bi on nekom e zavidio? Znao je da je njegova mo, te noi, na tome mranom, zaaranom mestu, vea nego ikada; ispunjavala ga je itavog, sve dok nije stao d drhti oseanjem snage koju je dva da je uspevao da obuzda. Sada je znao da je D asper daleko ispod njega, da je poslan, mo da, samo zato da bi ga veeras doveo na ovo mesto; da nije nikakav protiv nik, ve prosto orue za ispunjenje njegove; Gedove sudbine. Pod nogama je oseao kore

nove Brda kao se prote e duboko dole, u tamu, a iznad glave je video suve, daleke, zvezdane vatre. A u meuprostoru, sve to postoji bilo je njemu na raspolaganju. "Ne boj se", ree on, sme ei se. "Prizvau duh jedne ene. Neka to bude Elfaran, lepotica iz Podviga Enlada." "Umrla je pre hiljadu godina, kosti joj le e duboko pod morej Eje, a mo da n ikada nije ni postojala." "Zar vreme i prostor znae ne to za mrtvaca? Zar Pesme la u?" odvrati Ged, jo u vek sa blagim podsmehom, a onda, rekav i, "Gledajte u prostor izmeu mojih ruku, " o krenu im lea i ukipi se. irokim, laganim pokretom raskrili obe ruke; bio je to gest dobrodo lice, ko jim prizivanje poinje. A onda progovori. Jo pre vi e od vde godine bio je proitao rune bajalice prizivanja u Ogionovo j knjizi, i nikada ih posle toga nije izgovorio. Tada ih je bio proitao u mraku. Sada, u mraku, kao da ih je ponovo itao, na stranici koja se pred njim otvorila u noi. Ali sada je razumevao ono to ita, izgovarajui polako re po re, i kao da je pred sobom video ocrtane linije kojima ini treba isplesti, glasom i pokretima tela i r uku. Deaci su stajali i posmatrali ga bez rei, nepomino, i samo su pomalo drhtal i; jer velike ini su poinjale da deluju. Ged je jo uvek govorio tiho, ali izmenjeni m glasom, sa prizvukom nekog dubokog pojanja, a rei koje je izgovorio bile su im nepoznate. Najzad, zauta. Iznenada se podi e sna an vetar i stade da huji kroz travu. Ged pade na kolena i viknu koa da nekoga zove. Potom pade niice, ra irenih ruku, k ao da hoe da zagrli zemlju, a kada se opet uspravio na napetim je rukama dr ao ne to tamno, ne to toliko te ko da je drhtao od napora, poku avajui da stane na noge. Vreli v etar poe dazavija kroz uzburkanu travu na brdu. A ako su zvezde i dalje sijale, n iko ih vi e nije primeivao. Rei magijske formule probijale su se izmeu Gedovih usana, uz siktanje i mr mljanje, a onda on glasno povika: "Elfaran!" I opet viknu to ime. "Elfaran!" Bezoblina, crna masa koju be e podigao raspue se nadvoje. Polovine popada e, a neki vretenasti zraak zasja mu izmeu ra irenih ruku - tinjava, obla svetlost koja s e uzdizala od tla do visine njegovih uzdignutih ruku. U toj ovalnoj svetlosti za trenutak se pokrenu nekakav obris - ljudska prilika; neka visoka ena, okrenuta l eima, koja je gledala u njih preko ramena. Lice joj je bilo divno i tu no, i puno s traha. Samo za tren be e zablistao taj duh. A onda mutni oval izmeu Gedovih ruku p ostade sjajniji. Poeo jeda se iri i rasprostire, kao neki otvor u mranoj zemlji i n oi, kao da se takanje sveta odjednom rascepilo. I kroz njega zablista strhoviti s jaj. I kroz taj sjajni, iskidani prorez, izmiglji se ne to nalik na grudvu mraka, ne to hitro i jezivo, i baci se Gedu pravo u lice. Zateturav i se unazad pod te inom te spodobe, Ged ispusti kratki, promukli k rik. Maleni otak, koji sve to posmatra e sa Veevog ramena, ivotinjica koja nema glas a, kriknu takoe i skoi, kao da hoe da napadne. Ged se srui na zemlju, borei se i koprcajui se, dok se svetlei procep u tami ovoga sveta irio i dalje iznad njega. Deaci koji su sve to posmatrali uteko e, a D as ler se povi do zemlje,skrivajui oi od u asne svetlosti. Samo Ve polete ka svomprijate lju. I zato samo on vide onu senku poput grudve koja se pripijala uz Geda, razdi rui mu telo. Bila je nalik na crnu zver, veliine malog deteta, iako se sve vreme n adimala i spla njavala; i nije imala ni glave ni lica, ve samo etiri ape sa kand ama, k ojim aje grebala i razdirala. Ve zajeca od u asa, a ipak ispru i ruke, poku avajui da je otrgne od Geda. Ali pre nego to je i dotae ukoi se, ne mogav i da se pomakne. Nepodno ljiva svetlost poe da lebdi i razdire ivice sveta lagano se sastavi e . Neki glas je govorio u blizini, kao to ape li e i ubori vodoskok. Zvezde opet zasja e, i trava na brdu obli se srebrom od meseeve svetlosti k oja se upravo pojavila. Rane na telu noi namah zaccceli e. Ravnote a videla i tme ope t je poivala, obnovljena i smirena. Zver-senka be e nestala. Ged je le ao na leima, ru ku ra irenih kao da jo uvek odr ava onaj gest dobrodo lice i poziva. Lice mu je bilo cr no od krvi i na ko ulji su mu se videle velike, krvave mrlje. Maleni otak mu se uurio , drhtei pored ramena. A nad glavom mu je stajao starac iji je ograta bledo svetluc ao pod meseinom: Arhimag Nemerl.

Srebrni vrh Nemerlovog tapa svetlucao je, nadnosei se nad Gedove grudi. Do dirnuo ga je ne no, samo jedanput, na mesu gde je srce, i jedanput po usnama; i do k je Nemerl ne to aputao Ged se prome kolji, i usne mu se razdvoji e, dok se borio da u dahne vazduh. I tada stari Arhimag podi e svoj tap, stavi ga vrhom na zemlju, i osl ovni se svom te inom na njega, oborene glave, kao da se jedva dr i na nogama. Ve oseti da opet mo e da se kree. Baciv i pogled oko sebe,, ugleda da behu pri stigli i drugi, Veliki majstori Prizivanja i Pretvaranja. Nijedan in visoke magij e ne mo e se izvesti a da takvi ljudi ne budu potaknuti; i imali su naina da stignu za tren oka kada je to potrebno, iako nijedan ne be e tako brz kao Arhimag. Sada ve behu poslali po pomo, i jedna grupa poe s Arhimagom, a druga, Ve meu njima, odne e G eda u odaje Velikog majstora Travarstva. Veliki majstor Prizivanja ostao je da bdi vascele noi na Okruglom brdu Ro uka.Ni tase ni za jeziak ne be e pomerilo na padini na kojoj je ostalo rascepljeno us trojstvo sveta. Nijedna senka ni ne poku a da se prikrade pod meseinom i potra i otvo r kroz koji bi se povukla natrag, u svoje carstvo. Senka be e pobegla od Nemerla i od monih, nevidljivih arobnih zidina kojima je ostrvo Rouk bilo okru eno i za tieno, a li je, ipak, ostala negde u svetu. Negde, u svetu, ona se krila. Da je Ged te noi preminuo, ona bi mo da potra ila vrata koja je on otvorio, i po la za njim u carstvo smrti, ili bi se neopazice vratila tamo odakle je do la,ma gde to bilo; na to je V eliki majstor Prizivanja ekao i bdeo na Okruglom brdu Rouk. Ali, Ged je pre iveo. Polo ili su ga u postelju u odaji za leenje, i Veliki majstor Travarstva mu je stavio melem i previo rane koje je imao po licu, vratu i ramenima. Bile su t o duboke, rascepljene i opake rane. Crna krv u njima se nije zgru avala, ve je stal no izvirala, uprkos bajalicama i kru kovom li u oblo enom pauinom koje je bilo stavljeno na njih. Ged je le ao oslepeo i onemeo od vatru tine, kao tap u tinjajuem ognju, i ni je bilo te bajalice koja bi mogla da ohladi ono to ga je sagorevalo. Nedaleko odatle, u dvori tu pod vedrim nebom u kome je poskakivao vodoskok , Arhimak je takoe le ao nepokretno, ali ohlaen, leden; na njemu su ivele jo samo oi, p osmatrajui kako meseinom obasjana voda pada po uskome anom, meseinom obasjanom li u. Oni oko njega nisu izgovarali nikakve bajalice i nisu ni poku avali da ga lee. Samo bi s vremena na vreme tiho prozborili ne to izmeu sebe, a zatim se opet okrenuli da b diju nad svojim Gospodarem. On je le ao nepomino, a orlovski nos, visoko elo i seda kosa beleli su mu se pod meseevom svetlo u kao kost. Da bi zaustavio razularenu magi ju i oterao senku od Geda, Nemerl be e iscrpio sve svoje moi, a zajedno s njima i ilel a je i sva njegova telesna snaga. Umirao je. Ali smrt velikog maga, koji je mnog o puta u ivotu hodio po sparu enim, strmim obroncima carstva smrti, nije obina stvar : jer, umirui, on ne hodi nasumice, ve sigurno, jer on zna taj put. I kada Nemerl podi e pogled kroz kro nju drveta, oni pokraj njega nisu znali da li to poslednji pu t gleda u zvezde koje polako blede pod zracima zore, ili da li to ponovo posmatr a one druge zvezde, koje nikada ne zalaze ve veito stoje nad brdima to ne znaju za svitanje. Gavran Oskila, koji je bio njegov ljubimac trideset godina, be e nestao. N iko nije video kuda je oti ao. "Poleteo je da mu prokri put," reko je samo Veliki m ajstor Ustrojstva, dok su bdeli. Rodi se napokon dan, topao i vedar. Veliko zdnje i ulice Tvila kao da se behu pritajili. Nije se uo ni glasak, sve dok se, pred podne, nisu oglasila gvoz dena zvona na kuli Velikog majstora Poezije, jasno i prodorno. Sledeeg dana su se okupili devetorica Velikih majstora Rouka, na jednom m estu ispod senovitog drvea Gaja Su tine. Pa ak i na tom mestu se obavi e devetorostruk im zidom ti ine, da ni jedan ovek ili sila ne uzmognu da im se obrate dok mudu bira li meu magima Zemljomorja onoga ko e im biti novi Arhimag. Izabrali su Gen era, sa o strva Vej. I smesta krenu brod preko Unutra njeg mora do Veja, da doveze novog Arh imaga na Rouk. Veliki majstor Vetroumea stajao je na krmi da pokrene magijski vet ar i usmeri ga na jedra, i brod smesta krenu, i nestade sa vidika. O svemu tome Ged nije pojma imao. Le oa je pune etiri nedelje tog toplog le ta, slep, gluv i nem, iako bi s vremena na vreme uzdahnuo ili kriknuo, kao ivotin ja. Najzad su spore ve tine Velikog majstora Travarstva uinile svoje, tako da rane poe e da mu zaceljuju i groznica da mu opada. Kao da je, malo po malo, opet poeo da razaznaje glasove, iako sam, jo nije progovorio. A onda, jednog vedrog jesenjeg d ana Veliki majstor Travarstva otvori kapke na prozorima sobe u kojoj je le ao Ged.

Jo od one noi na Okruglom brdu Rouk, deak je znao samo za tamu. Sada sakri lice pu no o iljaka u ruke, i zaplaka. Meutim, kada je zima nastupila, jo uvek je samo mucao, a Veliki majstor Tr avarstva i dlje ga je dr ao u odajama za leenje, poku avajui da vrati nekada nju snagu n jegovom telu i umu. I tek u rano prolee Veliki majstor ga pusti da izae, i posla g a da, pre svega, iska e svoju po tu i pokornost Arhimagu Gen eru. Jer, on nije bio u s tanju da se pridru i ostalima kada su tu svoju du nost obavili prilikom Gen erovog dol aska na Rouk. Nijednom od njegovih drugova nije bilo dozvoljeno da ga poseti dok je me secima le ao bolestan, i sada, dok je prolazio mimo njih, pitali su jedni druge: " Ko je to?" Nekada je bio bodar, lakog koraka i jak. Ali sada, osakaen bole u, hodao je polako i oklevajui, pognute glave, a leva strana lica bila mu je sva u o iljcima . Zaobilazio je one koji su ga znali, a i one koji nisu, i najpreim putem stigao je do Vodoskoka. Tamo, gde je nekada on ekao Nemerla, sada je Gen er ekao njega. Poput nekada njeg Arhimaga, i ovaj novi je nosio beli ogrta. Ali, kao i vein a ljudi iz Istonih Prostranstava, Gen er je bio crne puti, i pogled ispod debelih o brva bio mu je takoe mrk. Ged klee pred njega i ponudi mu svoju vernost i poslu nost. Ge ner je neko vr eme samo utao. "Znam ta si uinio", prozbori on najzad, "ali jo ne znam ta si ti. Ne mogu pr ihvatiti tvoju vernost." Ged se uspravi i polo i ruku na stablo mladog drveta pored vodoskoka da pr ikupi snagu. Jo je sporo govorio. "Znai li to da treba da odem sa Rouka, Va e gospod stvo?" "Da li ti eli da ode sa Rouka?" "Ne." "A ta eli ?" "Da ostanem. Da dalje uim. Da razvrgnem... zlo..." "Ni veliki Nemerl nije to mogao... Ne, ne elim da ode sa Rouka. Jedina za ti ta koju ima su na i Veliki majstori, i odbrambene ini baene na ovo ostrvo, koje spreav aju zlo da mu prie. Ako sada ode , ona zla spodoba koju su pustio na slobodu smesta e te pronai; ui e u tebe, i bie opsednut njome. Vi e nee biti ovek ve gebet, telo je e initi ono to po eli ta zla senka koji si ti prizvao da se pojavi na sunevoj svetl osti. Mora ostati ovde, sve dok ne prikupi dovoljno snage i mudrosti da se odbrani od nje - ako ikada uspe . ak i u ovom trenutku, ona te vreba. Jesi li je ugledao, o d one noi?" "Jesam, u snovima, Va e gospodstvo", nastavi Ged, nakon krae pauze; a govor io je s mukom i posramljeno. "Va e gospodstvo, Gen eru, ne znam ta je to bilo... ono t o se odjednom pojavilo i zgrabilo me..." "To ne znam ni ja. Nema imena. Ti si roenjem nasledio ogromnui mo, ali si je lo e upotrebio, i probudio sile kojima nisi mogao da vlada , i nisi znao kako te sile utiu na Ravnote je svetlosti i tame, ivota i smrti, dobra i zla. A podstakli su te na to ponos i mr nja. Zar nije sasvim prirodno to je sve to imalo uni tavajue posl edice? Prizvao su duh umrlog, ali zajedno s njim javio se i jedan od oblika ne ivo ta. Nezvan je pristigao sa mesta gde imena ne postoje. Budui da je zlo, ono eli da kroz tebe stvara dalje zlo. Mo koju si morao da prizove , daje mu mo da vlada nad t obom: vi ste u sprezi. To je senka tvoje oholosti, senka tvog neznanja, tvoja vl astita senka. Ima li senka ime?" Ged je stajao, pun munine i rastrojen. "Kamo sree da sam umro", ree napokon . "A ko si ti, da sme da sudi , ti - za koga je Nemerl rtvovao sebe?... Dok si ovde, bezbedan si. Otii e odavde, i nastavie da ui . Ka u da si pametan. Samo nastavi. to dobro. To je sada sve to mo e ." I tu Gen er zavr i, i odjednom nestade; ali, takvi su magi. Vodoskok je i da lje poskakivao na suncu, a Ged ga je malo posmatrao i slu ao ga, mislei na Nemerla. Nekada, davno, u tom dvori tu, osetio je da je i sam re, izgovorena pod sunevom sve tlo u. Ali sada je progovorila i tama. Bila je to re koja se ne mo e porei. Iza ao je iz dvori ta i krenuo ka svojoj staroj eliji u Ju noj kuli, koju su mu zadr ali. Tamo je boravio sam. Kada bi gong zazvonio, pozivajui na veeru, iza ao bi,

ali retko bi razgovarao sa ostalima za Dugakim stolom, niti bi ikada podigao lice da ga vide, ak ni onima koji su ga najplemenitije pozdravljali. I nakon dan-dva svi ga ostavi e na miru. A to je i eleo, jer se bojao zla koje bi i nesvesno mogao da izrekne ili uradi. I Ve i D asper behu odsutni, ali on ni ne upita gde su. Deaci koje je predvo dio i kojima je godpodario bili su mu izmakli i uznapredovali, zbog svih onih me seci koje je bio izgubio, i toga prolea i leta uio je sa deacima mlaim od sebe. A ni je se isticao ni meu njima, jer su mu bajalice,ak i najprostije bajalice opsenarst va, te ko i s mucanjem padale na jezik, a ruke su mu podrhtavale kad god je morao da ih zaposli. U jesen je morao jo jednom da ode u Usamljenu kulu da nastavi uenje kod Ve likog Majstora imenovanja. Taj zadatak, od kojeg je nekada strepeo,sada mu je pr iinjavao zadovoljstvo, budui da je oseao potrebu za ti inom, i dugotrajnim uenjem bez bacanja ini, tamo gde ona mo za koju je znao da se jo uvek nalazi u njemu nee niim bi ti izazvana da deluje. No uoi njegovog konanog odlaska iz Kule do ao mu je posetilac, ogrnut smeim pu tnim ogrtaem i nosei u ruci hrastov tap okovan gvo em. Ged ustade na noge kada ugleda t ap arobnjaka. "Jastrebe..." uv i taj glas, Ged podi e pogled: pred njim je stajao Ve,sav temeljan i etvrtas t kao i uvek; dodu e, bezizrazno crno lice bilo mu je ne to ostarilo, ali osmeh na n jemu nije se promenio. Na ramenu mu je uala ivotinjica, crnog krzna sa svetlijim pr ugama i blistavih oiju. "Ostao je sa mnom dok si ti bio bolestan, i sada mi je ao da se rastanem s njim. Ali mi je jo te e da se rastanem od tebe, Jastrebe. Ali, moram kui. Hajde, H oe e! Prei kod svog pravog gospodara!" Ve pomilova otaka i spusti ga na pod. ivotinji ca se odmah smesti na Gedovu slamaricu i poe da se umiva suvim, smeim jezikom nalik na listi neke biljice. Ve se glasno nasmeja, ali Ged nije bio u stanju ni da se na sme i. Samo se sagnuo da sakrije lice, milujui otaka. "Mislio sam da mi vi e nikada nee doi, Vee", ree on. Nije mislio da mu prebacuje, ali Ve se poe pravdati. "Nisam mogao da te po setim. Veliki majstor Travarstva mi je to zabranio; a odkako je poela zima stalno sm bio sa Velikim majstorom u Gaju, i sam kao u zatvoru. Nisam smeo da izlazim dok nisam zaslu io tap. Slu aj: kad i ti bude jednom slobodan, doi u Istona Prostranstva . ekau te. U tamo njim gradiima ovek se mo e lepo proveseliti, i rado primaju arobnjake. "Slobodan..." promrlja Ged i sle e ramenima, uz jedva primetan osmeh. Ve ga pogleda, ne onako kao nekada; sa istom ljubavlju, da ali, mo da, sa i pak malo vi e arobnjalke pronicljivosti. "Pa, nee zauvek ostati vezan za Rouk." "Pa, zna ... mislio sam da bih mo da mogao da ostanem da radim sa Velikim ma jstorom u Kuli, da budem jedan od onih koji u knjigama i meu zvezdama tragaju za izgubljenim imenima, kako ne bih... uinio jo neko zlo, kad dobro ve nisam..." "Mo da", prekinu ga Ve. "Ja nisam vidovit, ali pred tobom ne vidim sobe i k njige, ve morsku puinu, vatru i zmajeve, i kule mnogih gradova, i sve drugo to jeda n soko mo e da vidi kad leti visoko i dleko." "A iza mene - ta vidi iza mene?" upita Ged i uspravi se kad to izree, tako da se, pod avetinjskom svetlo u koja im je gorela iznad glave, njegova senka pojavi i ispru i preko zida i poda. Ali, ve u seledeem trenutku on okrenu lice u stranu, i promuca; "Ne, bolje mi reci kuda e i ta namerava da radi ." "Idem kui, da se vidim sa braom i sestrom o kojima sam ti priao. Bila je be ba, kad sam oti ao, a sada bi ve trebalo uskoro da slavi svoje Imenovanje - kako je to brzo pro lo! A onda u se zaposliti kao arobnjak negde, na nekom od tih malih ost rva. O, tako bih rado ostao da jo razgovaramo, ali ne mogu, noa mi kree brod, a plim a je ve nado la. Jastrebe, ako te ikada put nanese na Istok, doi da me poseti . I ako ti ikada u ivotu zatrebam, po alji mi poruku, pozovi me samo nojim istinskim imenom : Estariol." Na ovo Ged podi e svoje o iljcima unaka eno lice i pogleda prijatelja pravo u oi. "Estariol", ree on, "moje ime je Ged." A onda se tiho oprosti e, i Ve se okrenu, proe kroz kameni hol i napusti Rou k.

Ged je jo malo osto nepomian,kao neko ko je upravo primio veliki novost, p a sada mora i vlastiti um da pro iri da bi mogao da je prihvati. Jer ono to mu je V e poklonio bilo je zaista veliko - dao mu je da sazna njegovo pravo ime. Pravo ime znaju samo onaj koji ga nosi i onaj koji muga je dao. ovek mo e, kasnije u ivotu, da se odlui da svoje ime saop ti svome bratu, ili eni, ili prijatelj u, ali i oni ga nee nikada upotrebiti u prisustvu nekog drugog, ko bi mogao da ga uje. Pred svetom e ga, kao i sav taj svet, zvati imenom za svakodnevnu upotrebu, nadimkom - nekim imenom kao to je, recimo Jastreb, ili Ve, to znai "grahorica", ili Ogion, to znai " i arka". Kad i obian ovek krije svoje istinsko ime od svih sem od onih koje voli i u koje ima savr eno poverenje, tim vi e e to morati da ini arobnjak, jer on je opasniji, a takoe i izlo en veoj opasnosti. Onajko zna neije istinsko ime, taj pr aktino raspola e ivotom toga oveka i mo e da upravlja njime. Zato je Gedu, koji je bio izgubio veru u sebe, Ve podario ono to samo najbolji prijatelj mo e da podari, dokaz nepoljuljanog i veitog poverenja. Ged sede na svoju slamaricu i pusti d se kugla avetinjske svetlosti pola ko ugasi, ispustiv i iz sebe, dok je bldela, plamiak onog movarnog gasa od kojeg pot ie. Pomilovao je otaka, koji se udobno protegao i zaspao mu na kolenu kao da nika da nije spavao na nekom drugom mestu. Veliko zdanje be e utihnulo. Ged se seti da je upravo to bilo vee kada je on slavio svoj Prelazak, onoga dana kad mu je Ogion dao ime. Od tada su pro le etiri godine. Setio se ledenog planinskog potoka,kroz k oji je pro ao nag i bezimen. Zatim je nastavio da se sea ostalih svetlucavih pliaka na reci Ar, po kojima je nekada plivao; i sela Deset jova, ispod ogromne pra ume k oja se pela uz planinu; senki koje je jutarnje sunce bacalo preko pra njave seoske ulice, vatre koja se u naletima razbuktavala pod sna nim mlazevima vazduha iz meh ova, upravljenih na kovaevu jamu za taljenje u zimska popodneva, mrane ve tiine kolib e ispunjene mirisima, gde je vazduh bio te ak od dima i vrad bina. Sve mu se to vrat ilo sada, ove noi kad je napunio sedamnaest godina. Sva ta mesta i sve godine nje govog krtkog i prekidanog ivota javi e mu se u seanju i opet se spoji e u jedno. Najza d, nakon sveg tog gorkog, izgubljenog vremena, opet je znao ko je i gde se nalaz i. Ali, kuda e morati da krene u godinama koje dolaze, to nije mogao da vidi ; a i strepeo je da sluajno ne sazna. Sledeeg jutra je krenuo na put preko ostrva, s otakom na ramenu kao i obin o. Ovoga puta trebalo mu je tri dana, a ne dva, da stigne pe ke do Usamljene kule, i bio je na smrt umoran kada ju je najzad ugledao iznad uzavrelog, i teeg mora kod severnog rta. Unutra je bilo isto onako mrano kao i to se seao, i isto onako hladno , kao to se seao, i Kurremkarmerruk je isto onako sedeo na svojoj visokoj stolici, ispisujui nizove imena. Samo je podigao pogled na Geda i rekao, bez pozdrava, ka o da Ged nikada nije ni odlazio: "Idi u postelju; onaj ko je umoran,taj nije ni pametan. Sutra mo e da otvori Knjigu Pothvta Stvralaca, i poni da ui odatle nova imena. " Kada je zima pro la, vratio se u Veliko zdanje. Tada je bio proizveden u ar obnjaka-pripravnika, i Arhimag Gen er mu tada prihvati zakletvu na vernost. Nastav io je da studira Vrhunske ve tine i magijske formule, pre av i sa opsenarstva na pravu magiju, uei sve ono to je morao da savlada pre nego to dobije arobnjaki tap. Vremenom je izleio one te koe u govoru koje su se javljale kada je izgovarao bajalice, a i ru ke su mu polako opet poele da bivaju sve ve tije; ipak, nikada vi e nije onako brzo ui o kao pre, jer ga strah be e nauio jednoj drugoj i te koj lekciji. Ipak, nikakvi zli predznaci ili susreti nisu se javljali ak i kad je izvodio Velike magije Stvaranj a i Uobliavanja, koje su najopasnije od svih. Ponekad se pitao nije li ona senka koju je oslobodio vremenom onemoala, ili pobegla nekuda van ovoga sveta, jer vi e m u se nije javljala u snovima. Ali, u dubini srca je znao d se nada uludo. Od Velikih majstora i iz prastarih knjiga predanja Ged je saznao sve to j e mogao o biima poput one senke koju be e pustio na slobodu; Ali toga je bilo veoma malo. Nijedno takvo stvorenje nije bilo opisano, niti se o njemu neposredno gov orilo. U prastarim knjigama bi se tek i tamo na ao poneki nagove taj da postoje i ta kve stvari koje lie na senku-zver. Nije to bila ni avet umrlog oveka, niti, pak, t vorevina neke od Prastarih sila zemlje, a ipak je izgledalo da je s njima u vezi . U Stvarima i pojavama zmajevskim, knjizi koju je Ged veoma pa ljivo proitao,nalaz ila se i jedna stara pria o nekom Gospodaru zmajeva koji be e pao pod vlast jedne o

d Prastarih sila, stene koja govori, a koja je le ala daleko u severnim zemljama. "Na zapovest Stene", pisalo je u knjizi, "on je progovorio s namerom da proizvde duh umrlog iz carstva smrti, ali po to su mu arobnjake moi omanule, eljom Stene, zaje dno sa duhom umrlog, do lo je ono to nije bilo prizvano, i ono ga je pro deralo iznut ra, a potom u njegovom obliju nastavilo da hodi po zemlji, uni tavajui ljude." Alu u knjizi nije pisalo ta je to bilo, niti kako se pria zavr ila. A Veliki majstori nis u znali odakle bi mogla poticati takva senka: iz ne ivota, kako je kazao Arhimag; sa pete strane sveta, kako je kazao Veliki majstor Pretvaranja; a Veliki majstor Prizivanja je prosto kazao: "Ne znam." Veliki majstor Prizivanja je esto dolazio da Gedu pravi dru tvo,dok je ovaj bio bolestan. Bio je nabusit i ozbiljan, kao i uvek, ali Ged je sada video da u njemu ima milosra i mnogo ga je zavoleo. "Ne zna m. Znam samo ovo: tako ne to mo e da prizove samo neija ogromna mo, i to mo da ba mo samo jednog jedinog oveka na svetu - tebe, i jedan jedini ljudski glas - tvoj. Ali ta t o, opet, mo e da znai, nemam pojma. Ti e to sam postepeno otkriti. Morae da otkrije ,jer inae e umreti,ili e ti se desiti ne to jo gore od smrti..." Govorio je tiho i oi su mu ile tu ne dok je gledao u Geda. "Kad si bio mlad, mislio si da je mag onaj ko mo e s ve. I ja sam nekada tako mislio. i svi mi. Ali, u stvari, to vi e raste ovekova stva rna mo i to mu se vi e iri znanje, sve du a postaje ivotna staza koju mora da sledi: tak o da na kraju nema vi e izbora, i radi iskljuivo ono to mora..." Kada je ovaj napunio osamnaest godina, Arhimag posla Geda da radi sa Vel ikim majstorom Ustrojstva. O onome to se ui u Gaju Su tine, ali da je magija ve i sam o to mesto. Drvee toga Gaja nekada se mo e videti, nekada ne mo e, i ne nalazi se uve k na istom mestu ili u istom delu ostrva Rouk. Ka u da je i samo to drvee mudro. Ka u da Veliki majstor Ustrojstva od tog drvea u Gaju u stvari sam, neprestano, ui svo ju vrhunsku magiju, i ako to drvee ikada izumre,umree i njegovo znanje, i tada e se vode podii i potopiti pod sobom sva ostrva Zemljomorja koja Segoj be e uzdigao iz okenana jo u onim vremenima koja su postojala pre mitova,sve te zemlje na kojima i ve ljudi i zmajevi. Ali sve to je samo rekla-kazala; arobnjaci nee o tome da govore. Prolazili su meseci i meseci, i napokon, jednog prolenog dana, Ged se vra tio u Veliko zdanje, i nije vi e znao ta e mu bitisledei zadatak. Na vratima kroz koj a se ulazi na staze to vode preko livada Okruglog brda Rouk susreo je jednog star ca, koji ga je ekao na ulazu. U poetku ga Gej nije prepoznao, a onda,kad je malo n apregnuo seanje, shvati da je to isti onaj starac koji ga je pustio u kolu kad je prvi put do ao, pre pet godina. Starac se sme io, pozdravljajui ga po imenu, a onda ga zapita: "Zna li ko sa m ja?" Ged je ve ranije razmi ljao o tome da se uvek pominje Deset Velikih majstor a Rouka, a da on zna smo za osmoricu, Velike majstore Vetroumea, Rukove tina, Trava rstva, Poezije, Pretvaranja, Prizivanja, Imenovanja, Ustrojstva.Verovao je da po d devetim ljudi podrazumjevaju Arhimaga. Ali, u vreme kad se birao novi Arhimag, devet Velikih majstora je vr ilo izbor. "Mislim da si ti Veliki majstor uvar Kapije", ree Ged. "Tako je. Ti si, Gede, stekao pristup na Rouk tako to si kazao svoje ime. Sada mo e stei slobodu i otii tako to e kazati moje". To ree starac, sme ei se, i os ka. Ged, takoe, ostade da eka, bez rei. Znao je hiljadu naina, ve tina i sredstava kojima se mo e otkriti ime neke st vari ili oveka, i naravno, ta ve tina je uvek bila prisutna u svemu to je uio na Rouk u, jer bez nje se magija, veinom, nije ni mogla initi. Ali otkrivanje imena jednog Maga ili ak Velikog majstora, bilo je ne to sasvim drugo. Magovo ime je bolje skri veno od ribe u moru, bolje uvano od zmajeve peine. Vrad bina kojom se ono istra uje sa mo bi naletela na jo jae ini, lukavi izumi bi omanuli, ispitivanja izokola bila nav edena na krivi trag, a sila bi samo mogla da se uni tavajui okrene protiv sebe same . "Tesna je kapija koju uva , Veliki majstore", najzad progovori Ged. "Mislim da u morati da sednem tu, na livadi, i razmi ljam, i pustim,sve dok ne omr avim toli ko d se mogu provui kroz nju." "Kako hoe ", sme ei se odgovori uvar Kapije. I tako se Ged udalji nekoliko koraka i sede ispod jedne jove na obali Tv ilberna, pustiv i svog otaka da se igra u vodi i lovi po blatnjavim obalama slatko

vodne raie. Zalazak sunca je bio vedar i kasno je nastupio, jer bilo je ve uveliko prolee. Svetiljke i avetinjske svetlosti zasja e kroz prozore Velikog zdanja, a u p odno ju brda, ulice Tvila se ispuni e tamom. Sove su hukale iznad krovova i slepi mi e vi lepr ali u mraku iznad vode, a Ged je jo uvek sedeo i razmi ljao kako da, silom, l ukavstvom ili vrad binama, izmami ime uvara Kapije. I to se vi e udubljivao u misli, s ve manje je uspevao da pronae, meu svim onim ve tinama arobnja tva, neku pomou koje bi i ao takvu tajnu od tako velikeog maga. Le ao je na livadi i zaspao pod zvezdama, sa otakom koji mu se be e ugnjezdi o u d epu. Kada se opet na nebu podiglo sunce pri ao je, a da jo uvek ni ta ne be e stavi o u usta, vratima Zdanja i zakucao na njih. uvar kapije mu otvori. "Va e gospodstvo", obrati mu se Ged, "ne mogu vam na sili uzeti tajnu va eg imena, jer nisam dovoljno jak, a ne mogu je uzeti ni lukavstvom,jer nisam dovolj no mudar. Zato u se zadovoljiti da ostanem tu gde sam, da uim da budem sluga, to go d izaberete: sem ako mi sluajno ne odgovorite na moje pitanje." "Pitaj." "Kako Vam je ime?" uvar Kapije se nasme i, i kaza mu ga: i Ged, ponoviv i ga, ue u Veliko zdanje poslednji put. Kada je opet iza ao, nosio je debeli tamnoplavi ograta, dar gradskih otaca Donjeg Torninga u koji se be e uputio, jer tamo su tra ili da zaposle arobnjaka. Takoe je nosio i tap visok koliko i on sam, od tisovine, okovan bronzom. uvar Kapije mu po ele srean put, otvoriv i mu izlazna vrata Velikog zdanja, vrata od roga i slonovae , i on sie ulicama Tvila do lae koja ga je ekala na sjajnim,jutarnjim vodama. 5. ZMAJ OD PENDORA Zapadno od Rouka,u skupini izmeu dva velika kopna, Hoska i Esmera, pru alo se Devedeset ostrva. Najbli e Rouku je Serd, a najudaljenije je Sepi , koje le i takor ei ve u Pelnijskom moru; a da li ih je zaista devedeset jo nije utvreno,jer ako broj ite samo ostrva koja imaju izvore slatke vode bilo bi ih sedamdeset, a ako broji te svaku hrid to se uzdi e nad vodom izabrali biste preko sto i jo uvek ne biste zav r ili; i tad bi nado la plima i sve bi opet bilo drugaije. Noreuzi izmeu ostrvca su ve oma uski, i u njima nevelike plime Unutra njeg mora postaju ste njene i teku udarajui o ivice tesnaca, di u se visoko i spu taju nisko, tako da tamo gde za vreme najvi e p lime postoje tri ostrva, kad se voda spusti ostane samo jedno. Ali uprkos svim o pasnostima varljive plime, i svako tek prohodalo dete ume da vesla jednim veslom , i ima mali amac; domaice za as preveslaju preko moreuza na po jednu oljicu aja od s ite sa kom inicom; torbari glasno izvikuju svoju robu i dozivaju mu terije u ritmu z aveslaja u svome amcu. Sve saobraajnice su od slane vode, i pregrauju ih samo mre e, rzapete preko morskih rukavaca od jedne kue do one preko puta, u koje se hvata si tna riba zvana iverak, od ijek ulja ivi privreda Devedeset ostrva. Ima malo mostov a i samo nekoliko veih grdova. Svako ostrvce je naikano zemljoradnikim imanjemima i ribarskim kuicama, i deset od dvadeset takvih ostrvaca ine po jednu op tinu. Jedno o d njih je bilo i Donji Torning, najzapadnije malo ostrvo koje je gledalo s jedne strane na Unutra nje more a s druge na puinu okeana, taj usamljeni ugao Arhipelaga u kome le i samo Pendor,ostrvo okru eno zmajevima, a iza njega vode Zapadnog Prostr anstva, puste i prazne Tu je novog gradskog arobnjaka ekala spremna kua. Uzdizala se na jednom brd a cetu, okru ena poljima zelenog jema, zaklonjena od zapadnog vetra umarkom koji je is tovremeno bio i iva ograda tog poseda, i ije je drvee bilo obasuto crvenim cvetovim a. Sa ulaznih vrata mogli su se videtidrugi slamni krovovi, gajevi i ba te,ak i sus edna ostrva sa svojim krovovima, poljima i brdima, a mnogobrojni blistavi kanali ikanalii vijugali su i preplitali se izmeu njih vodei ka moru. Kua je bila krajnje skromna, bez prozora, sa podom od nabijene zemlje, ali jo uvek bolja od one u koj oj se Ged be e rodio. Ostrvljani Donjeg Torninga, puni strahopo tovaja pred arobnjako msa Rouka, izvinjavali su mu se to je kua tako bedna. "Nemamo kamena za gradnju", objasnio je jedan. "Niko vam ovde nije bogat, ali niko i ne umire od gladi", dod ao je drugi, dok je trei, ute no, zakljuio: "Bie vam bar suvo, ako ni ta drugo, jer ja sam se sam pobrinuo da slamni krov bude kako treba, Gospodine." Ali Gedu ta kua n ije ni ta manje odgovarala od nekakve palate. Iskreno je zahvalio op tinarima, i tak o se njih osamnaestorica razio e, svako u svom amcu i na svoje ostrvce, da ispriaju r

ibarima i svojim enama kako je novi arobnjak neki mlad udak, koji jedva da ka e koju re, ali je ka e lepo i bez oholosti. Uostalom, i nije bilo nekog rzloga za oholost u toj Gedovoj prvoj slu bi. a robnjaci koji su se kolovali na Rouku naje e su i li pravo u velike gradove i zamkove, u slu bu visoke gospode koja ih je veoma cenila i po tovala. Ovi ribari u Donjem Tor ningu, da je situacija bila normalna,mogli bi dobiti tek neku seosku ve ticu ili o binog vraa, da im obaje mre e ili nove amce i da im ivotinje i eljad polei,ako ustreba. Ali, odnedavno je stari Zmaj od Pendora izlegao jaja; devet malih zmajeva, prialo se, sada je le alo po svojim jazbinama u razru enim kulama Morskih gospodara od Pen dora, vukui svoje trbuhe sa krlju tima po mermernom stepeni tu i kroz razvaljena vrat a velikih odaja. Po to na tom izumrlom ostrvu nije bilo hrane, kroz koju godinu e p oeti da izleu, kad budu odrasli i ogladneli. etvorica su ve bila primeena kako lete i znad jugozapadnih obala Hoska, ne spu tajui se ve samo osmatrajui gde se nalaze torov i s ovcama, ambari i sela. Zmajeva glad se budu dugo i polako, ali kad se probud i te ko ju je utoliti. Zato su ostrvljani sa Donjeg Torninga poslali u Rouk molbu da im doe arobnjak koji bi ih za titio od zla koje se pomaljalo na zapadnom obzorju, i Arhimag je prosudio da im je strah itekako oprvdan. "Tamo nee nai nikakve udobnosti", rekao je Arhimag Gedu, onoga dana kad ga je proizveo u arobnjaka, "a ni slave, ni bogatstva, mo da ak ni opasnosti. Prihvata l i?" "Prihvatam", odgovorio je Ged, i to ne samo iz poslu nosti. Posle one u asne noi na Okruglom brdu Rouka, eleo je da bude to dalje od slave i isticanja, ba onolik o koliko je pre toga udio za njima. Od tada je stalno sumnjao u svoju snagu i str epeo od svakog mogueg isku avanja svoje moi. Ali ga je ipak grdno privukla radoznalo st,kad je uo da se pominju zmajevi. Na Gontu ve mnogo stotina godina nije bilo zma jeva; a nije bilo ni zmaja koji bi se usudio da proleti na vidiku, ili na dohvat magije Rouka, tako da se i tamo o njima znalo samo iz pesama i pria; bili su ne to o emu se peva, ali se ne via u ivotu. Ged sve to je znao o zmajevima be e nauio u koli ali jedno je kad se o njima ita, a drugo kada se sretnu licem u lice. Sada mu se takva prilika ukazala u punom sjaju, te je ustro odgovorio: "Prihvatam." Arhimag Gen er je klimnuo glavom, ali pogled mu je bio zabrinut. "Ka i mi", upita ga on na rastanku, "boji li se da napusti Rouk? Ili, pak, jedva eka da ode ?" "I jedno i drugo, Va e gospodstvo." Gen er opet klimnu glavom. "Ne znam da li je dobro da te po aljem odavde, je r ovde si bezbedan", dodade on, jedva ujnim glasom. "Nisam u stanju da vidim ta je ispred tebe. Put ti je sav obavijen tamom. I na severu se vidi neka mo, ne to to eli da te uni ti, ali ta je to i gde je, da li u tvojoj pro losti ili na putu koji jo le i pred tobom, to nisam u stanju da odredim: sve je u nekakvoj senci. Kada su ljudi sa Donjeg Torninga do li k meni, smesta sam pomislio na tebe,jer mi se mesto uinil o bezbedno i nekako po strani, tako da e tamo mo da imati vremena da prikupi snagu. A li, nisam siguran da za tebe uop te postoji neko bezbedno mesto, niti kuda e te tvo j put odvesti. Ne bih eleo da te po aljem tek tako, u mrak..." Ali Gedu se uop te nije inilo mranim u onoj kuici ispod rascvetalog drvea. Tu je mirno iveo, i esto bacao pogled na zapadno nebo, i dr ao nauljeno svoje arobnjako uh o, da ne propusti hujanje krila sa krlju tima. Ali, zmajeva nije bilo. Ged je lovi o ribu u svom malom amcu i obraivao svoju ba ticu. Provodio je itve dane zami ljen nad nekom stranicom ili reenicom u Knjigama Predanja, koje be e doneo sa sobom sa Rouka , sedei na toplom, letnjem povetarcu ispod drvea, dok je otakdremao pored njega il i odlazio da lovi mi eve u gustoj trvi poprskanoj belim radama. Obavljao je ljudim a sa Donjeg Torninga poslove vraa-vremena a i svevidara kad god bi ga zamolili. Nik ada mi ni na pamet nije palo da za arobnjaka mo e biti poni avajue da se bavi tako pro stim stvarima, jer i sam je poreklom bio ve tije dete i to meu ljudima siroma nijim od ovih. No, i oni su mu se retko obraali, uste ui se delom iz strhopo tovanja, delom st oga to je on bio arobnjak sa Ostrva mudrih, a delom i zato to je stalno utao i imao onako gadne o iljke po licu. U njemu je,iako je bio sasvim mlad, oduvek bilo neega zbog ega suse ljudi u njegovom prisustvu oseali nelagodno. Ipak je na ao prijatelja, jednog graditelja amaca koji je ivio na susednom o strvu, u pravcu istoka. Zvao se Pevari. Prvi put su se sreli na njegovom molu, gd e se Ged bio zaustavio da ga posmatra kako uvr uje katarku na malom ribarskom amcu. P evari je podigao pogled na arobnjaka,s osmehom na licu, i rekao: "Evo, tek to nisam

zavr io jednomeseni posao. Vi biste ga obavili za tren oka, izrekav i samo jednu re, zar ne, gospodine?" "Mo da i bih", kazao je Ged, "ali bi, dakako, potonuo im trepne , ukoliko ne bih nastavio da odr avam snagu vrad bine. Ali ako hoe ..." Zastao je, odjednom, neodluan . " ta to, gospodine?" "Pa,vidi , ovo ti je ba zgodan ami. Ni ta mu ne fali.Ali, ako hoe , mogao bih da cim na njega vezujue ini, da uvek ostane neo teen, ili ini za pronala enje, da se lak e v ati kui s mora." Govorio je s ustezanjem, bojei se da ne uvredi majstora,ali Pevarijevo lic e se ozari od sree. "Taj amii prvimsvom sinu, gospodine,i kad biste ga vi tako uvraal i, to bi bilo veoma ljubazno od vas, i prijateljski." I smesta se ispentrao na m olo da se rukuje s Gedom i da mu zahvali. Posle toga su esto radili zajedno. Ged je svoju ve tinu aranja udru io s Pevari jevim zanatom kad je gradio ili popravljao amce,a ua uzvrat je uio od Pevarija kako se pravi amac i kako se njime upravlja bez pomoi magije; jer, tu obinu, svakodnevn u ve tinu jedrenja na Rouku pomalo ve behu zaboravili. Ged i Pevari i Pevarijev mali sin Ioet esto su plovili po kanalima i lagunama, na jedra ili na vesla, ovakvim i li onakvim amcem, sve dok od Geda nije postao sasvim dobar mornar, a prijteljstvo izmeu njega i Pevarija se potpuno uvrstilo. U poznu jesen se rzboleo sini graditelja amaca. Majka je poslala po ve ticu s a ostrva Tesk, koja je bila poznta kao ve taisceliteljka, i prvih nekoliko dana sv e je bilo u redu. Ali tada, usred jedne olujne noi, Pevari dolete i stade obema pe snicama da lupa Gedu na vrata, preklinjui ga da smesta do e i spasi dete. Ged otra z ajedno s njim do obale, gde se ukrca e u amac i iz sve snage zavesla e kroz ki u i pomri nu, dok ne stigo e do kue graditelja amaca. Ged ugleda deaka kako le i na slamarici, do k je majka utke kleala pored njega, a vraara kadila prostoriju dimom od korijandera i pevala Nagijansku bajalicu, najmoniju koju je znala. "Va e gospodstvo arobnjae", ap nu ona Gedu, "mislim d dete ima crvenu groznicu i da e jo noas umreti." Kleknuv i kraj deteta i polo iv i ruke na njega i Ged pomisli to isto, i ustuk nu u magnovanju. Poslednjih meseci njegove vlastite dugotrajne boljke Veliki maj stor Travarstva nauio ga je mnogim isceliteljskim predanjima i tajnim ve tinama,ali prva i poslednja lekcija mu je bila: Zaceli ranjenog i izlei bolesnog, ali umirue g pusti na miru, da mu duh nesmetano ode. Majka be e spazila njegov nesvesni pokret i shvatila ta znai, te glasno zaku kala od oajanja. Ali Pevri se sa e k njoj, govorei: "Njegovo gospodstvo Jastreb e nam ga spasiti, eno. Ne kukaj, ne treba! Evo, do ao je. On to mo e." Slu ajui majino zapomaganje i gledajui koliku ogromnu veru Peveri ima u njega, Ged jednostavno nije imao snage da ih razoara. Stoga posumnja u svoj vlastiti su d, i pomisli da se dete mo da jo mo e spasiti, samo kad bi mu oborio temperaturu. "Uin iu sve to mogu,Pevari", ree on jednostavno. Onda uze i okupa dete u ledenoj ki nici koju su, sve e napadalu,doneli s vra ta, i poe da izgovara jednu od bajalica za zaustavljanje groznice. Ali arolija nij e delovala, i njemu se odjednom uini da mu dete umire tu,na rukama. Prizvav i u pomo svu svoju mo i ne obazirui se na samog sebe, on smesta posla svoj duh za duhom umirueg deteta, da ga vrati. Pozva i deaka po imenu; "Ioete"! P o to mu se inilo da u svom unutra njemsluhu uje slabaki odaziv, on nastavi da prati det e, i pozva ga jo jednom. I tada ugleda deaia kako hitro i daleko ispred njega tri niz neku mranu padinu, niz obronak nekog ogromnog brda. Vladala je grobna ti ina. Zvez de iznad brda bile su onakve kakve njegove oi jo nikad nisu ugledale. A ipak je zn ao imena njihovih savze a: Snop, Vratnice, Okreta, Drvo. Bile su to crne zvezde koje nikada ne zalaze, koje nikada ne izblede pred dnevnim svetlom, jer dana nema. P redaleko be e zagazio za umiruim detetom. Sa tim saznanjem, odjednom se obreo sasvim sam na mranoj nizbrdici. Bilo je te ko vratiti se, krajnje te ko. On se polako okrenu. Polako i muno podi e nogu, da se opet popne natrag, uz brdo, a za njom i drugu. Korak po korak, svaki uz ogroman napor volje. I svaki korak je bio jo te i od prethodnog. Zvezde se nisu kretale. Nije bilo ni da ka vetra nad osu enim, strmim tlom. U itavom tom ogromnom carstvu tame jedino se on kretao, polako, penjui se. Stigao

je napokon na vrh brda i ugledao niski kameni zid. A s druge strane tog zida, li cem u lice s njim, stajala je senka. Nije imala oblik ni oveka ni ivotinje. Nije imala nikakav oblik i jedva se mogla videti, ali mu je aputala, iako se nijedna re nije mogla utom apatu rzabrati , i pru ala se ka njemu,da ga dohvati. I ona je stajala s one strane gde su ivi, a on s one gde su mrtvi. Morae, dakle, ili da se vrati nizbrdo u pustinje i neosvetljene gradove g de su mrtvi, ili da pree zid i vrati se ivotu, tamo gde je to bezoblino, zlo stvore nje ekalo na njega. tap za borbu protiv sila mraka bio mu je u ruci, i on ga podi e visoko. I, kada je nainio taj pokret, kao da mu se odjednom vratiola sva snaga. Kada je kren uo da preskoi preko niskog kamenog zida pravo ka senci, tap odjednom bljesnu belim zracima, a svetlost je na tom mranom mestu bila zaslepljujua. On skoi, oseti kako je pao, i obnevide. Ali ono to su videli Pevari, njegova ena i ve tica, bilo je sledee: mladi arobn jak be e prekinuo svoju bajalicu u pola rei, i jo je jedan trenutak nepomino dr ao dete u rukama. Onda je ne no spustio malog Ioeta na slamaircu, uspravio se na noge i o stao tako stojei, bez rei, sa tapom u ruci. Odjednom je podigao tap visoko, i ovaj j e zasvetleo nekim belim plamenom, kao da arobnjak dr i u ruci munju, i sve stvari u kui su odskoile na udan, i izuzetno jasno uoljiv nain, osvetljene tom trenutnom vatr om. Kad im se vid oporavio od zaslepljenosti, ugledali su mladog arobnjaka kako s klupan le i na zemljanom podu, pored slamarice na kojoj je le alo mrtvo dete. Pevariju se uini da je i sam arobnjak mrtav. Njegova ena glasno zaplaka,a i on be e skroz izbezumljen. Ali vraara je po uvenju znala pone to o magiji i t se sve mo e desiti pravom arobnjaku, i zato se postarala da se sa Gedom ne postupa kao sa mr tvacem,iako je le ao potpuno hladan i be ivotan, ve koa da bolesnikom, ili ovekom koji se ukoio u zanosu. Odneli su ga kui, i ostavili jednu staricu na stra i, da vidi da li je zaspao da se probudi, ili je zaspao zauvek. Mali otak se skrivao u krovnim gredama kue, kao to je uvek inio kad su u kui ulazili nepoznati. Tu je ostao dok je ki a tukla po zidovima,sve dok vatra nije p oela da se gasi, a no da bledi,ostavljajui staricu, kojoj je glava klimala,da drema pored ognji ta. Tek tada se otak i unjao iz svog skrovi ta i si ao niz grede, i pri ao Ge du koji je ukoeno i nepomino le ao na postelji. Poeo je polako da ga li e po rukama i ak ama,dugo i strpljivo, svojim suvim, smeim jezikom poput listia. uuriv i mu se uz glavu tao je da ga li e i po slepoonici, po o iljcima izbrazdanom obrazu, i ne no po skloplje nim oima. I veoma, veoma polako, pod njegovim mekim dodirima, Ged stade da se bud i. Probudio se, napokon, ne znajui gde je, ni kakvo je to sivo svetlo to se spu ta k njemu, a koje je, u stvari, bila svetlost dana koji se raa. A onda mu se otak sk lupao na ramenu, kao i obino, i zaspao. Docnije, kad god bi se setio te noi, Ged je znao da bi bio zauvek izgublj en da ga niko nije dodirnuo dok je tako le ao, izgubljena duha, da niko nije poku ao da ga na neki nain pozove da se vrati. Spasila ga je samo nema, nagonska mudrost ivotinje, koja svog ranjenog sadruga li e da bi mu pomogla, a ipak, u toj mudrosti Ged je video ne to srodno svojoj vlastitoj moi, ne to duboko kao to je arobnja tvo samo. Od tada pa do kraja ivota ostao je u uverenju da mudar ovek nikada nee sebe odvoji ti od drugih ivih bia, nemu tih ili ne, a upoznijim godinama se dugo trudio da shvat i sve to se mo e nauiti, bez rei, iz pogleda ivotinje, iz leta ptice, iz irokog, lagano g ljuljanja kro nji drvea. Ovoga puta je neozleen i po prvi put izvr io onaj veliki odlazak i povratak koji samo arobnjak mo e izvr iti otvorenih oiju, i koji ni najvei mag ne mo e uiniti bez opasnosti po sebe. Alina povratku su ga ekali bol i strah. Bol zbog njegovog prij atelja Pevarija, strah za samoga sebe. Sada je znao zbog ega se Arhimag bojao da g a po alje sa Rouka, i ta je zamrailo i oblacima obavilo njegovu budunost, tako da ak n i oi jednog maga nisu mogle da prodru do nje. Bila je to ta tama koja ga je ekala, neimenovano bie, bie koje nije pripadalo ovom svetu, senka koju je on sam oslobod io, ili, ak, stvorio. U duhu, kraj onog zida koji razdvaja ivot od smrti ona ga je ekala svih ovih godina. I najzad ga je tu i srela. Od sada e mu biti na tragu, elei da mu se prikrade, da isisa iz njega sav ivot, da njegovo telo stavi na sebe. Ubrzo potom je sanjao neko stvorenje nalik na medveda, bez glave i lica. inilo mu se kao da tumara oko zidova kue, tra ei vrata. Taj san nije sanjao jo od kak

o mu se behu zacelile rane koje mu je to bie prvi put zadalo. Budio se malaksao i sav leden, a o iljci na licu i ramenima su mu zatezali ko u i boleli ga. Poelo je zlo vreme. Kad god bi sanjao senku, ili, ak, samo pomislio na nju , epao bi ga uvek isti, ledeni strah: oseanje da je iz njega iscrpljena sva mo, osta vljajui ga glupim zabludelim. Tra io je da se nekako za titi, ali nije na ao ni ta: to st orenje nije bilo od krvi i mesa, nije bilo ivo, nije bilo ni duh, nije imalo ime, nije imalo nikakav oblik bitisanja sem onoga koji mu on sam be e dao - bila je to u asna mo, van doma aja zakona sveta u kome postoji sunce. Sve to je o njoj znao bilo je da ju je on privukao,i da e nastojati da preko njeg ostvari svoju volju, jer je bila njegovo stvorenje. Ali u kom obliku e doi, po to jo nije imalo nikakav svoj o blik, kako e doi, i kada e doi - to nije znao. Postavio je, stoga, vrad binama oko svoje kue i ostrva na kome je iveo onakv e za titne bedeme kakve je umeo. Ti zidovi satkani magijom moraju se stalno obnavl jati, i on je uskoro uvideo da nee biti ni od kakve koristi ostrvljanima ako svu svoju snagu nastavi da tro i na takve odbrane. A ta tek da uini ako se zmaj pojavi i z Pendera, i on se tako nae izmeu dva neprijatelja? Opet je imao jedan san, ali ovoga puta je senka bila unutra, u kui, pored vrata, poku avajui da ga dohvati u mraku u apui mu rei koje nije razumeo. Probudio se, drhtei od u asa, i poslao najjau avetinjsku svetlost da obleti kuom, osvetli svaki k utak; tako se najzad uverio da nigde nema senke. Zatim je ubacio nekoliko cepani ca meu u areni ugalj svoga ognji ta,i ostao da sedi i zuri u vatru,slu ajui kako jesenji vetar prebire po slami na krovu i zavija visoko gore u ogolelim kro njama; i dugo je tako razmi ljao. Nekada nji gnev opet se probudio u njemu. Nee on dozvoliti da ov ako bespomono sedi i eka, zarobljen na ovom malom ostrvu mrmljajui beskorisne bajal ice zatvaranja i za tite. Ipak, nije mogao tek tako da pobegne iz zamke; jer, to b i znailo prekr iti obavezu prema ostrvljanima i ostaviti ih bespomone pred zmajem ko ji tek to se nije pojavio. Postojalo je, dakle, samo jedno jedino re enje. Sutradan, u rano jutro, spustio se do glavnog pristajali ta za ribarske br odie i amce u Donjem Torningu, i prona av i tamo Glavara ostrva, rekao mu: "Moram otpu tovati. U opasnosti sam, i ako ostanem i vi ete biti u opasnosti. Moram ii. Zato t e molim za dozvolu da otputujem i sam raskrstim sa zmajevima iz Pendora, tako da time ispunim svoju obavezu prema vama i budem slobodan da odem odavde. Ako se d esi da ne uspem, znaie to da ne bih uspio ni kada se oni pojave ovde, kod nas; pa, mislim da je bolje da to saznate ranije nego kasnije." Glavar ostrva zurio je u njega otvorenih usta. "Ali, Va e gospodstvo, Jast rebe... tamo ima devet zmajeva!" "Ka u da su osam jo mladunci." "Da, ali onaj jedan stari..." "Slu aj, ja moram da odem odavde i otii u. Od tebe tra im samo dopu tenje da vas prethodno oslobodim opasnosti od zmajeva, ako budem uspeo." "Kako elite, Va e gospodstvo", pomalo ljutito odvrti ostrvljanin. Svi koji su ih slu ali pomisli e da je mladi arobnjak ilo poludeo ili da ne zna u ta se upu ta, i isprti e ga tu nih lica, bez imalo nade da e ikad vi e uti o njemu. Neki, ak, izokola na govesti e da on to ide na Hosk samo da bi odatle pobegao na Unutra nje more, i sve n jih ostavio u sosu;a drugi, meu njima i Pevari, mislili su da je posle one noi pros to - skrenuo, i da sada tra i smrt. Tokom poslednje etiri generacije, svi brodovi su uzimali kurs tako da ost anu to dalje od ostrva Pendor. Nijedan mag nikada nije do ao da zametne megdan sa z majem koji je tu iveo,jer ostrvo Pendor se nije nlazilo ni na jednom od prometnih pomorskih puteva, a njegovi nekada nji gospodari bili su gusari, trgovci robljem i kavgad ije, i stoga ih je mrzelo sve ivo u jugoistonim oblastima Zemljomorja. Zato niko nije po eleo da osveti Gospodara Pendora, nakon to se zmaj iznenada ustremio sa zapada na njega i njegove ljude dok su sedeli na jednoj gozbi u zamku, i sago reo ih ognjem koji mu je sukljao iz eljusti, i sve stanovnike grada saterao, vri tei ,prvo u more. Tako je, nosveen, Pendor bio prepu ten zmaju - svi skeleti, kule, i d ragulji, opljakani od davno izginulih prineva sa obala Palna i Hoska. Sve je to Ged znao, a znao je i vi e do toga, jer je sve vreme od kako be e do ao u Donji Torning stalno razmi ljao i priseao se svega to je nauio o zmajevima. Sad a, dok je brodio svojom malom jedrilicom u pravcu zapada - ne koristei ni vesla n i ve tinu jedrenja kojoj ga je bio nauio Pevari, ve kao pravi arobnjak, sa magijskim v

etrom u jedrima i bajalicama kojoj je krmu i provu naterao da same odr avaju odreen i kurs - pa ljivo je osmatrao da vidi kada e se mrtvo ostrvo pojaviti iznad linije obzorja. urilo mu se, i zato je upotrebio magijski vetar, jer vi e je strepeo od on oga to je bilo iza njega, nego od onoga to ga je ekalo ispred. Ali kako je dan odmi cao, tako se i njegovo nestrpljenje od straha pretvaralo u radosno i ratoborno i pekivanje bliskog sukoba. Na kraju krajeva, u ovu pustolovinu se svojevoljno be e u pustio; i to joj se vi e pribli avao, sve je sigurniji bio da e, bar ovog puta, bar u ovom jednom jedinom satu koji e pro iviti pre nego to pogine, biti najzad slobodan. Senka se nee usuditi da ue za njim u zmajeve razjapljne eljusti. Beli grebeni talas a hitali su preko olovnosivog mora, a sivi oblaci jezdili u nizu iznad njegove g lave, no eni severnim vetrom. Hitao je na zapad, sa sna nim magijskim vetrom u jedri ma, i najzad je ugledao stene Pendora, puste ulice grada, i razvaljene, polusru en e kule. Na ulazu u luku - plitak zaliv u obliku polumeseca - pustio je da magijs ki vetar polako prestane sam od sebe i potpuno je umirio svoj amac, tako da se sa mo jo blago ljulju kao u mestu. A onda je pozvao zmaja: "Otimau Pendora, izii i brani blago koje si napljakao!" Glas mu se utopi u huanju ogromnih talasa to su se razbijali o pepelom oba sute obale; ali, zmajevi imaju o tar sluh. Ubrzo se jedan podi e, ma ui krilima o tro i b rzo, iz neke ru evine bez krova, negde u gradu, nalik na ogromnog, crnog slepog mi a , sa prozirnim krilima i o tro ocrtane hrbati na leima; napraviv i iroki polukrug da u hvati severni vetar, on silovito polete prema Gedu. Ovome srce poe naglo da tue ka d prvi put ugleda tog stovra, koji je za njegov narod ve bio mitolo ko bie, ali se, ipak, samo glasno nasmeja i povika: "Idi i ka i Matorom da izie, ti letei crve!" Jer, bio je to jedan od onih mladih zmajeva koji su se izlegli pre tri g odine, kada je enka zmaja iz Zapadnog Prostranstva polo ila jednu hrpu zelenih jaja , koja su izgledala kao da su od ko e, u neku osunanu razvaljenu sobu zamka, kao to zmajevi obino rade,i potom odletela ostaviv i Starog zmaja od Pendora da se brine o mladuncima kada se budu ispilili, nalik na smrtonosne gmazove. Mladi zmaj, meutim, ni ta ne odgovori. Nije spadao meu krupnije; jedva da je dostezao du inu od etrdesetak galija, i bio je tanak kao crv u poreenju sa ogromnim rasponom svojih crnih krila od tanke ko e, razapete izmeu prstastih kostiju. Nije jo stigao da odraste, ni da stekne glas, a, takoe, ni malo onog uvenog zmajskog luk avstva. Juri ao je pravo na Geda u njegovom malom, zaljuljanom amcu, otvarajui dugake eljusti naikane zubima dok se strelovito obru avao iz vazduha, tako da je sve to je G ed trebalo da uradi bilo samo da mu jednom o trom bajalicom ukoi krila i udove, pa da se sam od sebe stropo ta u more, kao kamen. I sive vode se namah sklopi e nad nji m. Dva zmaja, nalik na onog prvog, podigo e se sada iz podno ja najvi e kule. Ali i oni navali e pravo na Geda, kao i onaj prvi, i Ged i njih na isti nain ulovi i b aci na dno mora i udavi ih, a da, uz sve to, nijedanput nije morao da podigne sv oj arobnjaki tap. Sada, posle krae pauze, trojica krenu e na njega sa ostrva.Jedan od njih bi o je mnogo vei i plameni jezici su mu sukljali i povijali se na sve strane oko elj usti. Dvojica poo e pravo prema njemu, uz suvo egrtanje krlju ti na krilima, a onaj ve liki ga zaobie i prie mu s lea, hitro i neujno, da svojim ognjenim dahom sagori i nj ega i njegov amac. Nijedna vezujua basma ne bi delovala na svu trojicu, jer dvojic a su dolazila sa severa a trei s juga. Istoga asa kada mu to postade jasno Gedzazv a ini Pretvaranja, i dok je samo jednom udahnuo vazduh ve je uzleteo sa svoga amca, pretvoren u zmaja. Ra iriv i ogromna krila i ispru iv i sve kane, suprostavio se prvoj dvojici suelic e, sagorev i ih plamenom iz usta, a onda se okrenuo prema treem, koji je bio vei od njega i takoe naoru an vatrom. No eni vetrom iznad sivih talasa obrtali su se u mestu , kljocali eljustima, obru avali se i opet uzdizali,dok ih na kraju nije potpuno oba vio oblak dima, u arenog i crvenkastog od ognja koji im je izbijao iz usta. A onda se Ged iznenada vinu navi e, a onaj drugi u stopu za njim, malo ni e do njega. U sr ed leta zmaj-Ged iznenada podi e oba krila, zaustavi se za trenutak u mestu i ustr emi se ispru enih kand i nani e, onako kako to ini soko, udarajui i obarajui onoga drugog bokom i krilima. Crna krila se izme a e, lepetajui, i ogromne kapi crne, zmajevske k rvi, stado e da se slivaju u more. Zmaj sa Pendora ipak uspe da se otrgne i odleti

, nisko i povodei se, do ostrva, gde se sakri, upuzav i u neki bunar ili peinu u raz ru enom gradu. Ged odmah uze na sebe svoj stari oblik i zauze mesto u amcu,jer bilo je k rajnje opasno ostati u obliku zmaja du e nego to be e najeophodnije. Ruke su mu se cr nile od usirene krvi zmaja, i bio je oprljen po glavi, ali to ga nije brinulo. S aekao je tek toliko da mu se povrati dah, a onda opet povika: "Vidio samsamo estor icu, a priali su mi da vas ima devet: hajde, crvi, izlazite ve jednom!" Na ostrvu se dugo vremena ni ta nije pomerilo i nije se uo nikakav glas, ve su samo talasi glasno udarali o obalu. A onda Ged postade svestan da najvi a kula polako menja oblik, i da joj se na jednoj strani pravi izboina, kao da joj izrast a ruka. Bojao se zmajske magije, jer stari zmajevi su veoma moni i lukavi u pravl jenju vrad bina koje i jesu i nisu nalik na one to ih ljudi znaju; ali ve u sledeem t renutku shvati da to nije bila varka zmaja, ve njegovih vlastitih oiju. Ono to je m islio da je kula bilo je u stvari rame Zmaja od Pendora, koji je le ao sklupan i sa da polako poeo da se razmotava i ustaje. Kada je potpuno stao na noge, glava pokrivena krlju tima, ovenana bodljama i sa trostruko rascepljenim jezikom uzdizala mu se vi e od napukle kule, a prednje ape sa kand ama su mu poivale na razrovanim ulicama grada. Krlju ti su mu bile sivocr ne i prelivale su se na svetlosti dana poput nebru enog kvarca. Bio je mr av kao hrt i ogroman kao brdo. Ged je zurio u njega sa strahopo tovanjem. Nema te pesme ili prie, koja ovekov um mo e da pripremi za ovaj prizor. Zamalo pa da se upilji zmaju u oi i uhvati se u zamku; jer, zmaju se ne sme pogledati u oi.Skrenuo je, stoga, po gled sa zejtinjavog, zelenog oka koje ga je posmatralo, i podigao ispred sebe sv oj tap, koji mu se sada uinio kao iver, kao granica. "Imao sam osam sinova, buvo arobnjaka", zau se moni, prozukli zmajev glas."P etorica su mrtvi, a jedan je na izdisaju; dosta je bilo. Nee oteti blago od mene a ko njih bude ubijao." "Ne treba mi tvoje blago." Kroz zmajeve nozdrve, pi tei, podi e se uti dim: tako se on smejao. "Zar ne bi hteo da se iskrca i da ga samo malo razgleda , arobnjaiu? Vredi ga videti." "Neu, zmaju." Zmajevi su bia vetra i vatre, i nerado se bore nad vodom. U tom pogledu Ged je za sada bio u prednosti i hteo je da je sauva; ali ona mala tr aka morske vode izmeu njega i ogromnih kand i sve manje i manje mu se inila nekom pr edno u. S mukom je uspevao da ne gleda u zelene oi koje su ga vrebale. "Ti si jo veoma mlad arobnjak", nastavi zmaj; "nisam znao da ljudi razvija ju svoju mo ve u tim godinama." Govorio je, kao i Ged, Prastarim jezikom, jer to j e jezik kojim jo uvek govore zmajevi. Iako Prastari jezik obavezuje oveka koji ga upotrebljava da govori istinu, sa zmajevima nije tako. To je njihov obini govorni jezik i mogu da la u na njemu kako hoe, da izvitoperuju istinite rei i la ne svrhe, i neopreznog slu aoca hvataju u lavirint rei-ogledala, od kojih svaka odra ava istinu a nijedna nikuda ne vodi. Ged je esto nailazio na takva upozorenja i zato je svak u zmajevu re slu ao sa nevericom, spreman da posumnja. Ali rei su ipak zvuale jednost avno i jasno. "Jesi li do ao da me zamoli da ti u neemu pomognem, mali arobnjae?" "Nisam, zmaju." "Pa, ipak bih mogao da ti pomognem. Uskoro e ti biti potrebna pomo, protiv onoga to te lovi u tami." Ged ostade bez rei. " ta te to lovi? Ka i mi njegovo ime." "Kad bih i ja znao kako se zove..." Ged se presee. Kolutovi utog dima uvijali su se iznad izdu ene zmajeve glave,izlazei iz noz drva koje su liile na dve jame ispunjene vatrom. "Kada bi znao kako se zove, mo da bi mogao da ga savlada , zar ne, mali arobn jae? A, mo da bih ba ja mogao da ti ka em to ime, kada ga budem video izbliza.A doi e na m blizu, samo ako malo poeka tu, oko mog ostrva. Doi e, jer svuda ide za tobom. Ako nee da ti prie mora be ati, i be ati,i stalno be ati od njega. Ali, bie ti uvek za petam Zar ne bi voleo da mu sazna ime?" Ged opet ostade bez rei. Otkudje zmaj saznao za senku koju je on pustio n a slobodu, nije mogao ni da nagaa, a, takoe, ni otkud bi zmaj znao ime senke. Arhi

mag mu be e rekao da ta senka nema imena. Ali zmajevi imaju svojumudrost, drugaiju; i stariji su od ljudskog roda. Malo ljudi mo e da pogodi ta sve zmaj zna i odkud t o zna, i to su Gospodari zmajeva. Ged je, u stvri, bio siguran samo u jedno: ak i ako zmaj govori istinu, i ako je zaista u stanju da Gedu ka e kakva je priroda i ime te senke, i time mu omogui da ovlada njome - ak i u tom sluaju, ak i ako govori istinu, zmaj to ini iskljuivo zbog nekih svojih ciljeva. "Retko se dogaa", odgovori napokon mladi, "da zmaj ponudi oveku svoju uslug u." "Ali, esto biva", odvrati zmaj, "da se maka igra s mi em pre nego to ga ubije ." "Ali, ja nisam do ao ovamo da se igram, niti da se sa mnom igraju. Do ao sam da ti ponudim jednu pogodbu." O tar kao ma, ali pet puta du i od najdu eg maa, zmajev rep se podi e u luku, kao rep korpiona, iznad njegovih oklopljenih lea, iznad kule. "Ja se ne pogaam", ree on suvo. "Ja uzimam. ta mi ti mo e ponuditi, a da ti ja to ne mogu oduzeti, ako mi se s vidi?" "Bezbednost. Tvoju bezbednost. Zakuni se da nee nikada leteti u istonom pra vcu od Pendora, i ja ti dajem re da te neu napasti." Iz zmajevog grla dopre neki strugajui zvuk,kao da se negde daleko u plani nama obru ilo kamenje. Vatra je poigravala oko njegovog trostruko rascepljenog jez ika. Uspravio se jo vi e, onako ogroman, nadnosei se nad razru eni zamak. "Ti meni nud i bezbednost! Ti meni preti ! A emu to?" "Tvojim imenom, Jevode." Gedov je glas drhtao dok je izgovarao to ime,ali ga je izgovorio jasno i glasno. I, kada to ime odjeknu, stari zmaj kao da se ukoi. Proe, tako, jedan minu t, pa drugi; i onda se Ged, stojei u onoj zaljuljanoj orahovoj ljusci od amia, nasme i . Sav svoj podvig i svoj ivot ulo io je na jednu kartu, na pretpostavku izvedenu na osnovu starih istorija i predanja o zmajevima koje be e nauio na Rouku, pretpostav ku da je taj zmaj od Pendora onaj isti koji je uni tio zapadni deo Oskila u doba E lfarana i Moreda, i da ga je sa Oskila oterao arobnjak Elt, onaj koji je bio ve t u imenovanju. I pretpostavka se pokazala tanom. "Sada smo jednaki, Jevode. Ti ima snagu; ja, tvoje ime. Hoe li sada da se n agodimo?" Jo uvek zmaj nije odgovarao. Mnogo godina se zmaj ba kario na ostrvu, gde su zlatni grudni oklopi i sam aragdi le ali razbacani po pra ini, ciglama i ljudskim kostima; posmatrao je svoje c rne, gu teraste potomke, kako se igraju izmeu polusru enih graevina i ue da lete sa oko mitih stena; dugo je spavao na suncu a da ga nije budio ni ljudski glas ni jedro . U meuvremenu, ostario je. Te ko mu je padalo i da se pomeri,da se suoi sa ovim utok ljunim magom, tombedom od neprijatelja, i zato Jevod, stari zmaj, ustuknu kad ug leda njegov tap. "Dau ti da izabere devet kamenova iz moga blaga", progovori on najzad, dom mu je glas pi tao i zavijao kroz dugake eljusti. "Najlep e; izaberi. A onda idi!" "Ne elim tvoje kamenje, Jevode!" "Pa, gde ti je ljudska pohlepa? Ljudi na Severu su nekada davno voleli s jajne kamenie... Znam ta hoe , arobnjae. I ja tebi mogu da ponudim bezbednost, jer znam ono to te mo e spasiti. Znam jednu stvar koja te mo e spasti. Tebe proganja ne to u asno. A ja znam kako se ona zove." Gedu poskoi srce, i on jo vr e stegnu svoj tap, stojei nepomino kao i zmaj. U novanju se naglo, oajniki ponadao. Ali, nije bio do ao da se pogaa zasvoj ivot. A nad zmajem se moglo ovladati samo jedanput i nikada vi e. On potisnu tu nadu i uini to je morao. "Nisam to od tebe tra io, Jevode." Kad god bi izgovorio zmajevo ime, kao da je dr ao to ogromno stvorenje na tankoj, nevidljivoj uzici, i sve mu je vi e i vi e pritezao oko vrata. Prosto je mog ao da oseti praiskonsku zlobu i dobro poznavanje ljudi u zmajevom nepominom pogle du koji je poivao na njemu; gledao je eline kand e, od kojih svaka be e dugaka kao ovje ruka, ko u tvrdu kao kremen, i tinjajui oganj koji je provirivao iz zmajevog grla; ali uzica se polako i neumitno stezala, stezala. On opet progovori: "Jevode! Zakuni se svojim imenom da ti i tvoji sinovi

nikada neete vi e doi na Arhipelag." Jarki plameni jezici iznenada izbi e iz zmajevog grla i on ree: "Kunem se s vojim imenom!" Nad ostrvom zavlada muk, i Jevod polako obori svoju ogromnu glavu. Kada je opet podigao i pogledao, arobnjaka vi e nije bilo, a na istoku se v idela samo mala bela mrlja na valovima, koja je hitala u pravcu bogatih, dragulj ima posutih ostrva Unutra njih mora. Tada se razbesneli stari zmaj od Pendora podi e , razlamajui kulu pokretima svoga tela, i izmajnu krilima koja su mogla da obuhva te sav prostor na kome je le ao razru eni grad. Ali bio je vezan zakletvom i nije po leteo, ni tada niti ikada kasnije, u pravcu Arhipelaga.

6. LOVINA im je Pendor utonuo pod liniju obzorja to se protezala iza njegovih lea, Ge d, okrenut istoku, oseti strah da e senka opet doi i uvui mu se u srce; nije bilo l ako ostaviti jasnu i svetlu opasnost zmajeva i iznova se posvetiti tom bezoblinom u asu, protiv kojeg kao da nije bilo nade u pobedu. Pustio je da magijski vetar u tihne i nastavio da jedri samo uz boan, ovozemaljski vetar, jer u njemu vi e nije b ilo elje za brzinom. Nije jo tano isplanirao ni ta e dalje. Mora be ati, kao to je zmaj rekao; ali, kuda? Na Rouk, pomisli, jer tamo je bar bio za tien, i mo da bi mu neki o d tamo njih mudraca dao dobar savet. Ali, pre svega, mora se vratiti u Donji Torning i ispriati op tinskim glava rima ta je uradio. Kada se proneo glas da se vratio, samo pet dana nakon to je oti a o, i oni u polovina stanovnika ostrvske op tine do li su, to veslajui to trei, da se oku e oko njega, da bulje u njega, da slu aju. Ispriao im je ta je bilo, ali jedan od nj ih upita: "Ali, ima li svedoka tome udu ubijanja zmajeva i zbunjivanja zmajeva? ta ako on..." "Umukni", grubo ga prekide glavar ostrvske op tine, jer on je znao, kao, u ostalom, i veina njih, da arobnjak ponekad istinu ka e uvijeno, da ponekad istinu pr euti, ali,ako je ka e, onda je zaista takva kakvom je on ka e. Jer, ba u tome i le i nje gova mo. I tako su se oni najpre divili prii, a zatim, osetiv i se osloboenim od stra ha, stali da se vesele i proslavljaju. Jo gu e su se zbili oko svog mladog arobnjaka i zamolili ga da im jo jednom ispria svoju priu. Zatim je pristiglo jo ostrvljana, p a su i oni opet tra ili da je ponovi. Do veeri vi e nije morao da je ponavlja. Oni su to ve mogli bolje od njega. Seoski pevai su priu ve pretoili u stihove i uskladili i h sa jednom melodijom od davnine, i ve su na sve strane pevali Pesmu o Jastrebu.V atre su se palile ne samo na ostrvcima Donjeg Torninga, ve i po op tinama istono i j u no od njih. Ribari su dovikivali jedan drugom novost sa amca na amac, kru ila je od jednog ostrva do drugog: Zlo je pobeeno, zmajevi sa Pendora nee nikada doi! Te noi, te jedne jedine noi, Ged je bio srean i miran. Nikakva senka nije m ogla da muse pribli i kroz sjaj svih onih vatri zahvalnosti koje su gorele na svak om brdu i obali, kroz kola nasmejanih igraa koja su ga okru ivala i pevala mu pesme pohvalnice, ma ui bakljama u vetrovitoj jesenjoj noi, tako da su se gusti oblaci va rnica dizali i smesta nestajali na vetru. Sutradan se sreo sa Pevarijem, koji mu ree: "Nisam znao da ste tako moni. V a e gospodstvo." U glasu mu se oseao strah, jer se bio usudio da sa Gedom postupa k ao sa drugarom; ali, oseao se i prekor. Ged nije spasao mali ana, a mogao je da pob ije zmajeve. Posle toga Ged opet, svom jainom, oseti onu nelagodnost i nestrpljen je koje ga behu nagnali na Pendor, a i sada su ga gonili da to pre ode sa Donjeg Torninga. I ve sledeeg dana, iako bi ga oni sa zadovoljstvo zadr ali celog ivota, da ga hvale i da se njime hvale, napustio je kuu na brdu, noseisa sobom samo knjige, t ap i otka, koji mu je jahao na ramenu. Krenuo je amcem na vesla, zajedno sa dva mlada ribara iz Donjeg Torninga, koji su se oseali poa enim da mu budu veslai. I sve vreme, dok su veslali meu plovilim a kojima su bili ispunjeni istoni kanali Devedeset ostrva, ispod prozora i balkon a kua koje su se nadnosile nad vodu, mimo dokova Ne a, ki ovitih pa njaka Dromgana, smr dljivih uljara Geta, sve vreme je ispred njih putovala vest o njegovom podvigu. Oni pored kojih su prolazili ve su zvi dali Pesmu o Jastrebu, preklinjali ga da svr ati i prenoi kod njih i ispria im priu o sebi i zmajevima. Kada je najzad prispeo u Serd, kapetan broda koga je zamolio da ga preveze do Rouka pokloni mu se duboko . "Zadovoljstvo mi je, Va e gospodstvo arobnjae, i velika ast to ste izabrali ba moj br

od."

I tako Ged ostavi Devedeset ostrva za sobom; ali im je laa isplovila iz Un utra njih pristani ta Serda i razvila jedra, istoni vetar silno udari u njih. Bilo je to neobino, jer zimsko nebo be e vedro i vreme toga jutra izgedalo je stabilno i b lago. Od Serda do Rouka je bilo samo trideset milja, i oni nastavi e da plove. Laic a je, kao veina trgovakih i prevoznikih brodova Unutra njeg mora, imala po jedno viso ko jedro na pramcu i krmi, i ta jedra su mogla da se okreu tako da uhvate povolja n vetar, a njen kapetan je bio ve t moreplovac, koji se ponosio svojim znanjem. I tako, povodei se malo na sever, malo na jug, plovili su ka istoku. Oblaci i ki a st igo e zajedno s vetrom, koji je naglo menjao pravac i u naletima duvao tako sna no d a je postojala opasnost da se laica jednostavno preturi. "Va e gospodstvo Jastrebe" , obrati se kapetan mladiu, koga be e smestio pored sebe na poasno mesto na pramcu, iako ba nisu mogli da odr e bogzna kako dostojanstvo pod tom olujom i na pljusku ko ji ih je prokvasio kroz ogrtae do gole ko e i priljubio im ih uz telo. "Va e gospodst vo, Jastrebe, da li biste mo da rekli koju re ovom vetru?" "Koliko smo udaljeni od Rouka?" "Vi e smo nego na pola puta. Ali, u poslednjih sat vremena nismo uznapredo vali ni mrve." Ged se onda obrati vetru. Ovaj ne to popusti, i jedno vreme su lepo nastav ili. Ali onda se opet iznenada sna ni naleti obori e na njih sa juga, i, sueliv i se s njima, njihova laa bi odbaena natrag na zapad. Oblaci su se prelamali i kljuali po nebu, i kapetan besno zaurla: "Taj blesavi vetar duva u svim pravcima istovremen o! Samo magijski vetar bi mogao da nas spase po ovom vremenu, gospodaru." Ged ga mrko pogleda, ali brod i njegova posada behu dospeli u opasnost z bog njega, i zato on podi e magijski vetar u upravi ga u brodsko jedro. Istoga asa, brod stade da see talase pravo ka istoku, a njegovom kapetanu se vrati dobro ras polo enje. Ali, malo po malo, iako se Ged trudio da odr i snagu vrad bine, magijski ve tar stade da jenjava, sve dok brod za trenutak kao da ostade nepomino na vodi, ob e enog jedra, usred sveg onog kovitlanja oluje i ki e. A onda, uz prasak groma, bukn u nalet vetra u suprotnom pravcu, i laa poskoi i polete ka severu, poput prestra ene make. Ged epa motku na pramcu, jer brod je skoro le ao na boku, i zaurla: "Vrati k urs ka Serdu, kapetane!" Kapetan opsova i dreknu da mu to ni na pamet ne pada, "arobnjak na brodu, ja najbolji moreplovac trgovake flote, najbolji brod na kome sam ikada polovio i jo da se vratim?" A zatim, po to se laa naglo okrenula oko same sebe, kao da joj krma be e uhva tio neki podvodni vir, i on se uhvati za motku na pramcu da ne bi sleteo u more; i Ged mu ree: "Ostavi me u Serdu i idi posle gde hoe . Ovaj vetar ne duva protiv tv og broda, ve protiv mene." "Zar protiv tebe, arobnjaka sa Rouka?" "Jesi li ikada uo za vetar s Rouka, kapetane?" "Da, njime se zle sile dr e na odstojanju od Ostrva mudraca. Ali, kakve to ima veze s tobom, ukrotitelju zmajeva?" "To znamo samo ja i moja senka", kratko odsee Ged, kao pravi arobnjak; i v i e nije progovorio ni re, dok su hitali natrag ka Serdu, uz umereni vetar i nebo k oje se poelo razvedravati. U srcu je oseao neku te inu i strepnju, dok se opet uspinjao ka kopnu, po d okovima Serda. Zima se pribli avala i dani i ve behui poeli da kraaju, tako da se ubr zo smrklo. Gedova nelagodnost uvek se pojaavala u mraku; pa i sada mu je svaki za vijutak na ulici liio na zamku, te je stalno morao da sebe primorava da se ne osv rne i pogleda iza sebe, u ono to mu je, mo da i lo za petama. Oti ao je u Prenoi te za pom orce u Serdu, gde su trgovci i namernici jeli zajedno, za obilatom trpezom koju im je obezbeivala op tina grada Serda, i gde su mogli da prenoe u zajednikoj, dugakoj dvorani sa gredama na tavbanici; takvo gostoprimstvo pru aju ostrva Unutra njeg mora , koja ive u izobilju i napretku. Sauvao je parence mesa od veere, i docnije, pored ognji ta, poku ao blago da na govori otaka da proviri iz nabora njegove kapuljae, u kojima je drhturio itavog da na, i da pojede to pare, milujui ga i apui mu: "Hoe e, Hoe e, malecki moj, utljivi moj. Ali, otak odbi da jede i zavue mu se u d ep, da se sakrije. Po tome, po vlastitom

neodreenom oseanju nesigurnosti, ali i samom izgledu senke u mranim uglovima prosto rije, znao je da mu je progonitelj negde u blizini. Niko ga tamo nije prepoznao; bili su to putnici sa druhih ostrva, koji j o ne behu uli Pesmu o Jastrebu. Niko od njih mu se nije obratio. Napokon je izabra o slamaricu i legao, ali svu no je probdeo le ei ispod greda na visokoj tavanici, ok ru en pospalim neznancima. Svu no je poku avao da izabere neki put, da napravi planov e kako da krene, ta da uradi; ali, svi putevi, svi planovi bili su onemogueni pred vianjem neeg sudbonosnog. Gde god bi krenuo, na putu bi mu se prepreila senka. Jedi no ka Rouku je nije bilo; ali, on nije mogoa da stigne na Rouk, jer su mu branil e prastare neraskidive basme koje su to opasno ostrvo titile od nepo eljnih uljeza. To to se vetar sa Rouka digao protiv njega bio je jo jedan dokaz da ono to poku ava da ga ulovi nije daleko. Ta stvar je bila bez tela, slepa za sunevu svetlost, stvorenje iz carstva u kome ne postoje svetlost, prostor i vreme. Moralo je da se probija za njim kr oz dnevnu svetlost i preko okeana jednog suncem obasjanog sveta, i dobijalo je v idljive obrise samo u snu i u mraku. Jo u njoj nije bilo niokakve materije niti b ia da bi ga suneva svetlost mogla osvetliti; tako se, uostalom peva i u Podvizima Hodovim: "Svetlost dana stvara zemlji i more, izvlai oblike iz senke, progoni sno ve u carstvo mraka". Ali, ako ta senka jednom sustigne Geda, iscrpie mu svu mo, ak e mu oduzeti i telesnu masu, toplotu i ivot, i samu volju koja to telo pokree. To je bio taj sudbonosi dogaaj koji je video pred sobom, na kraju svakoga puta. I znao je da mo e i prevarom biti namamljen da mu se sam pribli i; jer senka, koja je uvek u njegovoj blizini postajala jaa, ve sada je mogla imati dovoljno moi da se poslu i zlim moima zlih ljudi - da mu poka e la ne predznake, ili da mu se sama obrati, u av i utelo nekog nepoznatog oveka. to se njega tie, mo da upravo sada, u jednom od tih ljudi, koji spavaju u nekom od uglova ove dvorane sa gredama na tavanici u Prenoi tu za pomorce, ba noas, vreba ona mrana stvar, na av i upori te u mranoj du i, ada eka, motri na Geda i ve se hrani, ovoga asa, njegovom slabo u, nesigurno u i strahom To je bilo nepodno ljivo. Mora se poveriti sluajnosti, i pobei gde god ga pu ki sluaj odvede. Na prve, hladne predznake pradskozorja on se podi e sa le aja i pohi ta pod zvezdama koje su bledele ka dokovima Serda, spreman da se ukrca na prvi b rod koji ga bude primio. Jedna galija uprvo je utovarivala ulje od iveraka; treb alo je da isplovi kad izae sunce, na putu za Veliku luku Hevnora. Ged zamoli kape tana da ga poveze. arobnjaki tap je dovoljan na veini brodova da bi se ovek ukrcao i platio prevoz. Rado su ga primili, i brod je krenuo ve kroz jedan sat. Gedovo ras plo enje se povrati u asu kad se podigo e etrdeset dugakih vesala, a ritmini udarci bubn ja zvuali su mu kao borbena muzika. Ali, jo uvek nije pojma imao ta e u Hevnoru, niti kuda e dalje da be i. Sever je, najzad bio isto tako dobar pravac kao i svi ostali. Najzad, zar i on sam nij e bio poreklom sa severa; mo da e nai neki brod da ga sa Hevnora preveze na Gont, i mo da e se opet susreti sa Ogionom. Ili e, mo da, naii na neki brod koji kree daleko u S poljna Prostranstva, tako daleko da e mu senka izgubiti trag i mo da odustati od lo va. Izuzev tako maglovitih ideja, u glavi nije imao ni jednu misao, i nije imao u planu nikakav odreeni pravac. Samo da to pre pobegne... Onih etrdeset vesala teralo je lau preko vetrovitog mora, i uvee, sledeeg da na, bili su ve sto pedeset milja udaljeni od Serda. Uplovili su u luku Orimi na i stonoj obali velikog ostrva Hosk, jer te trgovake galije Unutra njeg mora uglavnom s e dr e blizu obala i nastoje da svaku no provedu u nekoj od luka. Ged izie na obalu, jer je jo bilo svetlo, i bezciljno i zami ljeno poe da tumara strmim ulicama prista ni nog grada. Orimi je bio star grad, sa temeljnim graevinama od kamena i cigle, okru en bedemima da bi se za titio od gospodara u unutra njosti ostrva Hosk, koji ne priznaj u niije zakone; stovari ta na dokovima liila su na tvrave, a kue trgovaca imale su kul e i bedeme. Ali u Gedovim oima, dok je lutao ulicama grada, te ogromne graevine bi le su poput pauine, iza koje su le ali praznina i tama; a ljudi koji su ga mimoilaz ili, idui za svojim poslom, liili su mu ne na ljude, ve na njihove bezglasne senke. Kad je sunce za lo, vratio se na dokove, i ak i tu, pod irokom crvenom svetlo u i vetr om koji se dizao u smiraj dana, i more i kopno izgledali su mu nekako zamueni i n emi. "Kuda ste se uputili, Va e gospodstvo, arobnjae?"

Tako ga je neko iznenada oslovio s lea. Okrenuv i se, ugledao je oveka u siv om, koji je nosio u ruci te ak tap koji nije bio arobnjaki tap. Stranevo lice je bilo k apuljaom zaklonjeno od crvene svetlosti, ali Ged ipak oseti kada su mu se nevidlj ive oi srele s njegovima. Ustuknuv i, on podi e svoj tap od tisovine i postavi ga izmeu sebe i stranca. ovek ga upita blagim glasom: "ega se pla i ?" "Onoga to me prati." "A, tako? Ali, ja nisam tvoja senka." Ged je stajo utke. Znao je da taj ovek, ma ko da je, zaista nije bio ono eg a se bojao; nije bio ni senka, ni duh, ni gebet. U sred ti ine i rasplinutosti koj a je za trenutak ovladala svetom, zadr ao je glas i ak odreenu vrstinu pojave. A onda strnac zabaci svoju kapuljau. Glava mu je bila udna, kvrgava i elava; lice, sa dub okim borama. Iako mu se u glasu nije oseala starost, po izgledu je bio starodreva n. "Ne poznajem te", ree ovek u sivom, "ali mislim da se ipak nismo sluajno sr eli. Slu ao sam nekada da se pria o mladiu koji se kroz tamu izborio do ogromne vlas ti, ak je postao i kralj. Ne znam da li se ta pria odnosi na tebe. Ali, rei u ti ovo : poi na Dvor Terenona, ako ti treba ma za borbu protiv senki. tap od tisovine ti n ee pomoi." Ged je slu ao, razdiran nadom i nevericom. arobnjak uvek brzonaui da u njego vom ivotu nema mnogo sluajnih susreta, bilo da vode dobru ili zlu. "U kojoj zemlji je Dvor Terenona?" "Na Oskilu." Na zvuk tog imena Gedu se u seanju za trenutak pojavislika crnog gavrana na zelenoj travi, koji ga je gledao iskosa, nakriviv i glavu, okom nalik na uglaani kameni, i govorio; ali, rei je bio zaboravio. "Ime te zemlje ima neki mrani prizvuk", oglasi se napokon Ged, prouavajui p ogledom oveka u sivom i poku avajui da pogodi ta je. U njegovom pona anju bilo je neega o je podsealo na vraa, ak i na arobnjaka; a ipak, iako je razgovarao sa Gedom jasno i odre ito, delovao je nekako udno pogru eno, kao bolesnik ili zatvorenik, ili rob. "Ti si sa Rouka", odgovori on. "arobnjaci sa Rouka uvek pripisuju mrane st vri arobnja tvu koje se razlikuje od njihovog." " ta si ti?" "Putnik; predstavnik jednog trgovca sa Oskila; ovde sam poslovno", izjav i u dahu ovek u sivom. Po to mu Ged vi e nije postavio nijedno pitanje, on mirno po ele mladiu laku no i krenu uz uzanu ulicu sa stepeni tem, koja je vodila sa dokovima u grad. Ged se okrenu, ne mogav i da se odlui da li da poslu a to predskazanje ili ne , i pogleda na sever. Crvena svetlost je brzo nestajala sa brda i vetrovite puine . Nastupio je sivi sumrak, a no u stopu za njim. Naprasno se odluiv i, Ged pohita du kejova ka ribaru koji je upravo savijao svoju mre u i slagao je u amac, i pozdravi ga: "Zna li neki brod u ovoj luci koji kr ee na sever - na Semel, ili na Enlade?" "Onaj dugaki brod tamo je sa Oskila. Mo da e usput stati na Enladama." Istim urnim korakom Ged se uputi ka velikom brodu na koji mu ribar be e pok azao prstom,galiji sa esdeset vesala, duguljastoj i vitkoj poput zmije, sa visoko m povijenom provom izrezbarenom i prekrivenom okruglim sedefastim koljkama, kapci ma na otvorima za vesla obojenim u crveno, i sa crnim crte om rune Sifl na svakome od njih. Izgledala je kao opaka, brza laa, i spremna da isplovi; posada se ve bil a ukrcala. Ged potra i kapetana i zamoli ga da ga preveze na Oskil. "ime e platiti?" "Razumem se pomalo u vetrove." "I ja znam sve o vetroumeu. Zar nema ni ta da mi da ? ak ni novac?" U Donjem Torningu ljudi behu platili Gedu najvi e to su mogli ploicama od sl onovae kojima su se slu ili trgovci Arhipelaga; pristao je da uzmesamo deset komada , iako su mu oni davali vi e. Sada ih ponudi Oskiljaninu, ali ovaj samo zavrte gla vom. "Ovo nije kod nas u opticaju. Ako nema ime da mi plati , neemo te ukrcati." "Da li su vam potrebne ruke? Ja sam ve bio vesla na galiji." "A-ha, nedostaju nam dva oveka. Ako je tako, nai sebi mesto na klupi", odv rati kapetan i prestade da obraa pa nju na njega.

I tako, po to je svoj tap i torbu sa knjigama polo io pod klupu, Ged deset lj utih zimskih dana provede kao vesla na tom severnjakom brodu. Napustili su Orimi u cik zore, i tog prvog jutra Ged je mislio da nee izdr ati. Leva ruka mu je bila ne t o slabija, zbog starih rana na rmenu, i uprkos veslanju po moreuzima oko Donjeg Torninga nije bio izve ban da bez kraja i konca povlai, i povlai, i povlai, dugalku m otku vesla na galiji, uz neumitne otkucaje dobo a. Radilo se za veslima dva do tri sata, a onda bi druga semna veslaa preuzela njihova mesta na klupama, ali odmor kao da je trajao taman toliko da se svi Gedovi mi ii ukrute, i ve je bio natrag za v eslom. Drugoga dana bilo je jo gore; ali od tada se privikao na te ki posao, i dalj e je bilo sasvim dobro. Meu tom posadom nije bilo onog drugarstva za kakvo je znao sa Senke, kad je prvi put putovao na Rouk. lanovi posade na brodovima sa Andrda i Gonta bili su ortaci u trgovakom poduhvatu i radili za zajedniku korist, ali trgovci sa Sskila koristili su snagu robova ili kmetova, ili su unajmljivali ljude da im veslaju, plaajui im malim zlatnicima. Zlato je imalo veliku cenu na Oskilu. Ali, ono tamo nji m ljudima nije pru alo povod za prijateljstvo, kao, uostalom, ni zmajevima, koji g a takoe visoke cene. Po to se pola posade sastojalo od kmetova, koji su bili silom naterani da rade, brodski oficiri su istovremeno bili i gonii robova, i to surovi . Nikada nisu o inuli preko lea nekoga od onih veslaa koji su radili za platu ili pr evoz; ali, u posadi u kojoj jedne ibaju a druge ne, ne mo e vladati neko prijateljs tvo. Gedovi drugovi su retko razgovarali meusobno, a nikada s njim. Uglavnom su t o bili ljudisa Oskila, koji nisu govorili hardijskim jezikom Arhipelaga ve vlasti tim dijalektom; i bili su mrzovoljni, blede ko e i dugakih, obe enih brkova, sa masno m kosom. Kelub, crveni, bilo je ime koje su nadenuli Gedu. Znali su da je arobnja k, ali mu nisu ukazivali nikakvo po tovanje, ve, pre, nekakav oprezni prezir. A ni on nije bio naroito raspolo en da sklapa prijateljstva. ak i okvako, na klupi, kao j edan od ezdeset veslaa na brodu koji je leteo kroz pustu, sivu vodu, oseao se nekak o ranjiv, bez odbrane. Kada bi uvee uplovili u neku od nepoznatih luka i on se um otao u ogrta da spava, iako premoren, stalno je ne to sanjao, budio se, pa zaspao p onovo i opet sanjao; bili su to ru ni snovi kojih nije mogao da se seti kada se pr obudi, ali kao da su i dalje ostajali da vise u vazduhu negde oko broda, i oko l judi na brodu, tako da je bio sumnjiav prema svakome. Svi slobodnjaci sa Oskila nosili su duge no eve za pojasom, i jednog dana, dok je njegova veslaka smena ruala, jedan od njih zapita Geda: "Jesi li ti rob, i li verolomac, Kelube?" "Ni jedno ni drugo." "Za to onda ne nosi no ? Boji se da se pobije , a?" podrugljivo nastavi taj ovek, po imenu Skiorh. "Ne." "Da li se ovo kuence bori za tebe?" "Otak", ubaci drugi ovek, koji je slu ao. "Nije kue, to je otak", i ree ne to n a oskilskom, na to se Skiorh samo namr ti i okrenu glavu. U trenutku kad se okretao Gedu ugleda kao mu se lice promenilo, kako su mu se crte na licu nekako rasplin ule i izmenile, kao da ga je u magnovanju ne to promenilo, upotrebilo, u lo u njega i sada iskosa, njegovim oimaposmatra Geda. Ali ve u sledeem trenutku Ged mu opet vi de lice, i ono je izgledalo kao i uvek, tako da Ged ubedi sebe da je ono to mu se uinilo bilo posledica njegovog vlastitog straha, strepnja koja se odrazila u oima onog drugog. Ali te noi, dok su le ali u luci Esena, opet je sanjao, i u snu je vi deo Skiorha. Posle toga je poeo tog oveka da izbegava, to jevi e mogao, a kao da je i Skiorh poeo da se dr i podlje od njega, i vi e nisu izmenili nijednu re. Snegom ovenane planine Hevnora utonule su u more ju no iza njih, obavijene izmaglicom rane zime. Proveslali su mimo ulaza u more Eje, gde se nekada davno u topio Elfaran, a zatim pored Enlada. Dva dana su proveli ukotvljeni u pristani tu Berila, Grada Slonovae, koji se beleo iznad svoga zaliva u mitskoj Enladi. Kad go d su pristali u neku luku, posada je morala da ostane na brodu, i svako iskrcava nje je bilo zabranjeno. Kad se opet podiglo crveno jutarnje sunce uveslali su u more Oskila, na severoistonom vetru, koji je nesmetano duvao sa pustih puina Sever nog Prostranstva.Uspeli su da bez opasnosti pronesu svoj tovar kroz to opako mor e, i dva dana nakon to su napustili Berilu uplovili su u luku Ne am, trgovaki grad u Istonom Oskilu.

Ged ugleda dugaku obalu ibanu olujnim vetrom i ki om, sivi grad, uuren iza duga ih kamenih bedema za za titu od plime, koji su u stvari bili njegova luka, a u poz adini gola brda ispod neba ote alog od snega. Daleko su za njima ostala sunana ostr va Unutra njeg mora. Nosai iz esnafa pomoraca Ne ama doo e na brod da iskrcaju tovar - zlato, srebr o, nakit, svilu i tapiserije sa Juga, dragocenosti koje rado kupuju i uvaju kralj evi Oskila - i slobodnjaci meu posadom sada su smeli da napuste brod. Ged zaustav i jednoga od njih da se raspita za put; sve do tada ga je nepoverenje prema svim a njima spreavalo da ka e kuda se uputio, ali sada, na suvom i sam u nepoznatoj zem lji, morao je da se raspita za put kojim je trebalo da krene. ovek poku a nestrplji vo da ga se optarasi, govorei mu da ne zna, ali Skiorh, koji je bio u blizini i uo o emu se radi, dobaci mu: "Dvor Terenona? Na pustarama Keksemta. I ja u tim putem ." Ged nikada ne bi izabrao Skiorhovo dru tvo, ali po to nije znao ni jezik ni put, nije mogao da bira. Napokon, nije mnogo ni va no, pomislio je; on ionako nije do ao po vlastitoj volji. Bio je naveden, a sada je voen i dalje. On navue kapuljau na glavu, podi e tap i torbu i krenu za Oskiljaninom kroz gradske ulice i uzbrdo, k a snegom pokrivenim planinama. Mali otak be e odbio da mu sedi na ramenu, i sakrio se u d ep njegovog kratkog ko uha, koji je nosio ispod ogrtaa, to je bilo neophodno p o tom hladnom vremenu. Brda su se protezala u vidu jednolinih, valovitih pustara, dokle je oko dopiralo. Hodali su utke, a mukla zimska ti ina vladala je zemljom. "Dokle ide ?" zapita Ged, po to behu odmakli ve nekoliko milja a da nisu ugle dali ni selo ni seosko imanje, a nisu bili poneli ni hranu. Skiorh za trenutak o krenu glavu u stranu, navlaei kapulja. "Neu daleko", odreza Skiorh. Lice mu je bilo ru no, bledo, grubih crta i svirepog izraza, ali Ged se ni je bojao nijednog oveka, iako se s pravom mogao upla iti od pomisli kuda ga takav ov ek mo e odvesti. On klimnu glavom, i oni produ i e. Put im je bio kao o iljak u glatkom prostranstvu tanko napadalog snega i ogolelog bunja. S vremena na vreme ukr tao ses a drugim stazama ili su se one ravale od njega. Sada, kada su brda u predveerje sa krila dimove iz ne amskih kua, nije bilo nikakvog znaka ni kuda idu, ni od kuda dol aze. Samo je vetar stalno duvao sa istoka. i kada su tako hodali nekoliko sati,G edu se uinilo da je video, daleko u brdima na severozapadu, kuda kao da je vodio i njihov put, tanani obris na mranom nebu, nalik na zub, beo. Ali svetlost kratko ga dana je brzo jenjavala i na sledeoj uzbrdici ve vi e nije mogao da razazna ono to be e video - kulu, drvo, ili bilo ta drugo - ni ta jasnije nego ranije. "Idemo li onamo?" upita on, pokazujui prstom. Skiorh ne odgovori ni re, ve samo nastavi da koraa krupnim koracima, umotan u svoj grubi ogrta sa iljatom, krznom obrubljenom oskilijanskom kapuljaom.Ged je k oraao pored njega. Behu ve pre li povee pare puta i njega je pomalo omamio ravnomerni ritam koraka, kao i duboki zamor, od svih onih napornih dana i noi provedenih na brodu. Poelo je da mu se priinjava kao da oduvek hoda i da e zauvek nastaviti tako da hoda pored tog nemog bia kroz nemu, mranu zemlju. Opreznost i pa nja mu popusti e. Koraao je kao u dugom, dugom snu, putem koji nikuda ne vodi. Otak mu se prome kolji u d epu, a neka slaba, nejasna strepnja takoe se probu di i poe da mu se kree u umu. On najzad natera sebe da progovori. "Pada no, a i sne g. Koliko jo , Skior e?" Poutav i nekoliko trenutaka,onaj drugi odgovori,ne okreui glavu. "Ne mnogo." Ali, nije to zazvualo kao glas oveka - ve zveri, grube i bez usana, koja se mui da progovori. Ged stade. Svuda unaokolo protezala su se pusta brda u poznom veernjem su mraku. Retke pahuljice promicale su oko njih, poigravajui. "Skior e!" pozva on, i o naj drugi se zaustavi i okrenu prema njemu. Ispod iljate kapuljae nije bilo lica. Pre nego to je Ged uspeo da izgovori neku basmu ili prizove svoju mo, gebe t progovori svojim promuklim glasom: "Gede!" I tako mladi vi e nije mogao da se pretvori ni u ta drugo, ve ostade zaroblje n u svom istinskom biu, i bez odbrane morade da se suoi sa gebetom. A nije mogao n i da prizove u pomo bilo ta u ovoj stranoj zemlji, u kojoj nije poznavao nikoga i ni ta to bi mu se moglo odazvati. Stajo je tako potpuno sam, i izmeu njega i njegovo g du manina nije bilo niega osim tapa od tisovine koji je dr ao u desnoj ruci. Ono to je pro deralo Skiorhov um i uselilo mu se u telo natera to telo da s

ada korakne napred i ispru i ruke prema Gedu, poku avajui da ga se doepa. Bes, nastao iz u asa, ispuni Geda, koji zamahnu tapom i iz sve snage ga srui, uz fijuk, na onu k apuljau koja je skrivala lice-senku. Kapuljaa i ogrta pod tim strahotnim udarcem kl onu e skoro do zemlje, kao da se u njima nalazio samo prazan vazduh,a onda se, uvi jajui se i lepr ajui rukavima i skutima, ponovo uspravi e. Gebet je telo iz kojeg je i il ela sva materija i podsea na praznu ljusku, ili pramen pare u obliku oveka, nestva rno telo koje u sebi skriva senku koja je stvarna. I tako, trzajui se i nadimajui kao da je no ena vetrom, ta senka ra iri ruke i poe na Geda, nastojei da ga zgrabi, on ako kako ga je bila epala na Okruglom brdu Rouka: i da je uspela, bila bi odbacila praznu ljusku koja je nekada bila Skiorh, i u la bi u Geda, pro dirui ga i spolja i iznutra, sve dog ga potpuno ne bi prisvojila. to joj je i bila jedina elja. Ged op et izmajnu na nju svojim masivnim, zadimljenim tapom, odbijajui je udarcima od seb e, a onda ispusti iz ruke tap koji se be e zapalio i tinjao, i pekao mu ruku. On us tuknu jedan korak, a onda se naglo okrenu i potra. Be ao je, a gebet ga je pratio u stopu, nemoan d ga dostigne, ali ne zaosta jui ni koraka za njim.Ged se nijednom ne osvrnu. Trao je i trao, kroz sumrane pustop oljine, gde nije bilo mesta na kome bi se mogao sakriti. Gebet ga jo jednom pozva po imenu, svojim promuklim, i tavim glasom, ali iako mu je time oduzeo arobnjaku mo, nije imao vlas nad snagom njegovog tela, i nije mogao da ga zaustavi. Ged je i d alje trao. No se zgu njavala oko lovca i njegove lovine, a vetar je raznosio sitni sne g po stazi, koju Ged vi e nije mogao da vidi. Bilo mu je tuklo u oima, dah mu goreo u grlu, vi e nije ni trao ve se povodio i teturao napred; a ipak, njegov neumorni p rogonitelj kao da nikako nije bio u stanju da ga sustigne, ve mu je stalno bio za petama. Poeo je da mrmlja i da mu ape ne to, dozivajui ga, i Ged je znao da mu je taj apat itavog ivota bio u uhu, tik ispod praga ujnosti; ali sada ga je uo, i inilo se d a mora da se preda, da mora da popusti, da mora da stane. No, ipak je i dalje s mukom odmicao, spotiui se uz dugaku, zamagljenu uzbrdicu. Uinilo mu se, za tren, da negde iznad sebe vidi traak svetlosti, i da ispred sebe uje neki glas, negde odozg o, kako ga doziva: "Doi! Doi!" On poku a da odgovori, ali nije imao glasa. Bleda svetlost je u meuvremenu postala jasnija,i sjala je kroz vratnice pravo ispred njega; nije mogao da vidi zidove, ali video je kapiju. Ugledav i je, zastao je, a gebet ga zgrabi za ogrta i stade kroz njega da ga hvata za bokove, poku avajui da ga konano zgrabi s lea. Posled njom snagom Ged se baci u slabu svetlost, kroz vrata. On potom poku a i da se okre ne i da iz zalupi za sobom, ali noge ga vi e nisu dr ale. Zatetura se, ma ui rukama, po ku avajui da se uhvati za ne to, bilo ta. Svetlost pred njegovim oima stade da se razli va i da seva. On oseti kako pada, i oseti kako ga ne to pridr ava u padu; ali um, po tpuno iscrpljen, skliznu mu nekuda, u tamu. 7. SOKOLOV LET Ged se probudi i dugo ostade da le i, svestan samo da je veliko zadovoljst vo biti budan, budui da se nije nadao da e se ikada vi e probuditi, i da je divno to vidi blistavu prostranu, ujednaenu dnevnu svetlost svuda oko sebe. Oseao je kao da lebdi kroz tu svetlost, ili da pluta u amcu po veoma tihim vodama. Najzad razabr a da se nalazi u postelji, alu u takvoj u kakvoj nikada do tada nije spavao. Bil a je postavljena na okvir sa etiri visoke, izrezbarene noge, a du eci su bili ogrom ni svileni d akovi ispunjeni paperjem, i ba zato mu se uinilo da lebdi. A iznad sveg a ovoga visio je grimizni baldahin, da ga za titi od promaje. Zavese baldahina bil e su razmaknute i privezane s obe strane, i Ged je mogao da vidi sobu, sa zidovi ma od kamena i kamenim podom. Kroz tri visoka prozora vidio je pustaru, ogolelu i smeu, sa belim mrljama snega tu i tamo, obasjanim slabim, zimskim suncem. Soba mora da se nalazila visoko iznad zemlje, jer je pogled iz nje dopirao daleko pre ko pustare. Pokriva od satena ispunjen paperjem skliznu u stranu kada se Ged najzad u spravi u krevetu, i on vide da je odeven u tuniku od svile i lamea, kao kralj. N a stolici pored postelje le ale su izme od evroa i ogrta, postavljen krznom od pelavi ja, spremni da ih obue. On ostade jo malo da sedi, pomuena uma kao ovek koji je omaij an, a onda ustade i posegnu da tapom. Ali, tapa nije bilo. Desna ruka, iako namazana melemima i previjena, bila je puna opekotina i

na dlanu i po prstima. Tek tada oseti da ga ruka boli, i da je sav kao izlomlje n. On opet malo postoja, ne miui se. Onda pro apta, ne suvi e glasno, i bez mnogo nade: "Hoe e... Hoe e..." Jer, nije bilo ni tog krvolonog i vernog stvorenjca, nemu te du ice koja ga je svojevremeno vratila sa granice carstva smrti. Da li je sve vre me bila uz njega sino, dok je be ao? I da li je to bilo sino, ile pre mnogo noi? Um m u je jo uvek bio zamagljen i sve se u njemu izme alo, gebet, gorui tap, tranje, aputanj e, kapija. Niega se vi e nije jasno seao. ak ni u ovom asu nije mu jo ni ta bilo jasno p ed oima. On jo jednom pro apta ime svog ljubimca, ali ovoga puta gotovo bez ikakve n ade, i oi mu se ispuni e suzama. Negde u daljini zau se nekakavo malo zvonce. Drugo mu se umilno odazva, o dmah pred vratima njegove sobe. Vrata iza njega se otvori e, na drugoj strani sobe , i ue neka ena. "Dobrodo ao, Jastrebe", pozdravi ga ona, sme ei se. Bila je mlada i visoka, obuena u belo i ukra ena srebrom, i srebrna mre a koj je kao kruna le ala na kosi, koja je padala pravo niz ramena, kao crni vodopad. Ged se ukoeno pokloni. "Rekla bih da si me zaboravio." "Zaboravio vas, Gospo?" Samo jednom u ivotu bio je video lepu enu obuenu kako dolikuje njenoj lepot i: onu gospu ostrva O, koja sa svojim mu em be e do la na proslavu Suneve povratnice na Rouik. Bila je kao ne ni, svetlucavi plamiak svee, ali ova ena je bila poput blistav og punog meseca. "Tako sam i mislila", ree ona, sme ei se i dalje. "Ali, iako si zaboravan, b udi pozdravljen kao stari prijatelj." "Gde sam ja?" upita Ged, jo ukoen i te ko izgovarajui rei. Bilo mu je te ko da r azgovara s njom, a bilo mu je te ko i da skine pogled s nje. Kraljevsko odelo koje je imao na sebi bilo mu je neobino,kamene ploe na kojima je stajao nepoznate, ak j e i vazduh koji je udisao delovao nekako strano; kao da nije vi e bio on sam, onaj isti koji je nekada bio. "Ova tvrava se zove Dvor Terenona. Moj mu i gospodar, po imenu Benderesk, vladar je ove zemlje, koja se prote e od ivica pustare Keksemt na sever, sve do pl aninskog lanca Os, i uvar dragocenog kamena koji se zove Terenon. A to se mene tie, ovde u Oskilu me zovu Seret, to na njihovom jeziku znai Srebrna. A tebe su, znam, nekada zvali Jastreb, i proizveden si u arobnjaka na ostrvu mudraca." Ged obori pogled na svoju ispeenu aku i odmah odvrati: "Ni sam ne znam ta s am. Nekada sam imao mo.Ali, sad sam je izgubio, ini mi se." "Ne! Nisi je izgubio, ili jesi samo privremeno, da bi ti se vratila dese tostruko jaa. Ovde si, prijatelju, bezbedan od onoga to te je ovamo dognalo. Ova k ula je opasana monim zidovima, i nisu svi napravljeni od kamena. Ovde se mo e odmori ti i opet prikupiti snagu. Ovde, takoe mo e stei i jednu drugaiju snagu, i tap koji ti u ruci nee sagoreti u pepeo. Lo put mo e se na kraju ipak dobro zavr iti. Hajde sa mno m, da ti poka em na posed." Govorila je tako umilno da je Ged jedva slu ao ta ka e, dirnut obeanjem koje s e nasluivalo u samom njenom glasu. I on poslu no poe za njom. Soba mu je zaista bila visoko u kuli, koja se poput o trog zuba uzdizala n a samom vrhu brda. Krenuo je pratei Sert niz spiralno mermerno stepeni te, pa kroz rasko ne odaje i dvorane, mimo visokoh prozora koji su gledali na sever, zapad, ju g i istok, preko smeih brda koja su se protezala, bez i jedne jedine kue ili drvet a, jednolino i o tro ocrtana, sve do sunanog,zimskog neba. Jedino su daleko na sever u neki mali, beli iljci trali u plavetnilu, a u pravcu juga moglo se nazreti svetlu canje mora. Sluge raskrili e vrata i stado e s obe strane da prou Ged i gospa; svi do jed nog bili su bledunjavi, hladnokrvni Oskiljani. Ona je takoe imala belu ko u, ali za razliku od njih dobro je govorila hardijski,ak, kako se Gedu inilo, sa naglaskom Gonta. Kasnije istoga dana dovela ga je pred svoga mu a, Bendereska, kralja Tereno na. Tri puta stariji od nje, beo kao kost, tanak kao kost, mutnih oiju, kralj Ben deresk pozdravi Geda utivo i hladno, zamoliv i ga da im ostane u gostima dokle god bude eleo. A posle toga kao da vi e nije imao ta da ka e; nije pitao Geda ni o njegovi m putovanjima, ni o neprijatelju koji ga je dognao dovde; a nije ga o tome ni ta p itala ni gospoa Seret.

Ako je u tome bilo neega udnog, onda je to bilo samo jedno od uda kojima je obilovalo i to mesto, kao i sam njegov boravak u njemu. Gedov um kao da se za s ve to vreme nije razbistrio. Nije jasno mogao da vidi stvari oko sebe. Pukim slua jem je dospeo u ovu utvrenu kulu,ali sluaj, ipak, kao da je bio isplanira; ili je dospeo po nekakvom planu, ali plan se odvijao kao sluajno. Krenuo je na sever; ne poznati u Ormiju mu je kazao da ovde potra i pomo; jedna laa iz Oskila kao da je ekal a na njega; Skiorh ga je doveo. Koliko se od svega toga dogodilo voljom senke ko ja ga je lovila? Ili, mo da, nije ni ta; da li su to on i njegov lovac, obojica, bil i privueni na ovo mesto nekom drugom moi, on idui za tim mamcem a senka idui za njim , i upotrebiv i Skiorha kao oru je kad je nastupio odluujui trenutak? Mora da je tako bilo, jer senka, kao to ree Seret, nije imala pristup u Dvor Terenona. Nije oseeti o nikakav nagove taj, niti opasnost, od njenog vrebajueg prisustva, sve od kako se probudio u kuli. Ali ta ga je, onda, dovelo ovamo? Jer, ovo nije bilo mesto na ko je se mo e sluajno natrapiti; iako su mu misli bile pomuene, toliko je mogao i sam d a uvidi. Nijedan drugi namernik nije se pojavio na kapiji. Kula je stajala visok a i odvojena od sveta, a ulazna vrata joj behu okrenuta na suprotnu stranu od Ne a ma, koji joj je bio najbli i grad. Niko nije dolazio u utvrenje, niti je iko odlazi o iz njega. A prozori su mu gledali odozgo na pustaru. Kroz te prozore je gledao Ged,dok je samotno boravio u svojoj sobi u kul i, dan da danom, dosaujui se, s bolom u srcu i veito smrznut. U kuli je stalno vlad ala hladnoa, uprkos svim tepisima, tapiserijama, rasko noj krznenoj odei i ogromnim mermernim ognji tima. Bila je to hladnoa koja se uvlaila u kosti, prodirala do sr i, i nikako se nije dala otkloniti, jer ga je stalno opsedala misao kako se suoio sa svojim neprijateljem, kako je bio pobeen, i kako je pobegao. U umu je video okupl jene sve Velike majstore Rouka, a u sredini namr tenog Arhimaga Gen era; a s njima s u bili i Nemerl, i Ogion i vraara koja ga je nauila prvoj bajalici: svi su gledali u njega, a on je znao da je izigrao njihovo poverenje. Poku ao je da se odbrani, govorei: "Da nisam pobegao, senka bi me zaposela; ve je raspolagala svom Skiorhovo m snagom, kao i delom moje, i nisam mogao da je nadjaam; znala je i moje ime. Pob egao sam. Gebet-arobnjak bila bi stravina mo, usmjerena na zlo i uni tavanje. Morao s am da pobegnem." Ali, niko od njih koji su ga slu ali u njegovom umu, nije mu odgo varao. i on bi onda uzeo da posmatra sneg kako pada, bez prestanka i oskudno, na zemlji ispod njegovih prozora, sve vreme oseajui neumitnu hladnou kako raste u nje mu, sve dok nije prestao da osea sve drugo osim munine i zamora. I tako je boravio sasvim sam mnogo dana, ophrvan muninom. Kad bi silazio iz sobe bivao je utljiv i ukoen. Lepota gospodarice zamka ga je zbunjivala, i u to m rasko nom, ukusno name tenom, sreenom i udnom Dvoru, oseao je u punoj meri da be e roen i odrastao kao obanin. Ostavljali su ga samog kad god je hteo da bude sam, a kada vi e nije mogao da podnese vlastite misli i da posmatra sneg kako pada, Seret bi se esto sastaja la s njim u nekoj od zasvoenih dvorana sa zidovima prekrivenim tapiserijama i osv etljenoj vatrom iz kamina, na nekom od ni ih spratova kule, i tu bi sedeli i razgo varali. U Gospodarici zamka nije bilo veselosti; esto se sme ila, ali se nikada nij e glasno nasmejala; ali je ipak umela da razgali Geda esto i jednim jedinim osmeh om. U njenom dru tvu bi prestajao da bude ukoen i da se stidi. Uskoro su se sastaja li i rzgovarali svakoga dana, dugo i spokojno, natenane, malo podalje od dvorkin ja koje su stalno prtile Seret, kraj kamina ili kraj prozora u jednoj od soba vi soko u kuli. Stari kralj je uglavnom boravio u svojim odajama, izlazei samo ujutro da pro eta gore-dole po zavejanim unutra njim dvori tima zamka, poput nekog starog vraa ko ji je prethodnu no proveo kuvajui arobne trave. Kada bi zajedno sa Seret i Gedom se deo za veeru utao je, podi ui katkad kri om svoj surovi pogled na mladu enu. Tada bi Ged osetio sa aljenje prema njoj. Bila je kao beli jelen zateen u kavezu, kao bela ptii ca kojoj su podsekli krila, kao srebrni prsten na ruci nekog starkelje. Bila je samo jedan od predmeta u Bendereskovoj riznici s blagom. Kad bi ih gospodar zamk a napustio, Ged je ostajao s njom, poku avajui da je razvedri u njenoj usamljenosti onako kao to je ona poku avala da razvedri njega. "Kakav je to dragi kamen po komese zove va zamak?" upitao je jednom, dok su sedeli razgovarajui nad svojim ispra njenim zlatnim tanjirima i zlatnim pehrima, u trpezariji koja je podseala na peinu osvetljenu sveama.

"Zar nisu uo za njega? Veoma je uven." "Nisam. Znam samo da kraljevi Oskila imaju uvene riznice." "Ah, taj dragi kamen je blistaviji od svih njih. Hajdemo, hoe li da ga vid i ?"

Nasme ila se, malo podrugljivo, malo ga zaikavajui, kao da se i sma pomalo p la i, i povela mladia iz trpezarije kroz prazne hodnike do podruma kule, a onda jo n i e, niz stepenice do jednih zakljuanih vrata u podzemlju, koje nikada do tada ne b e e vidio. Otkljuala ih je srebrnim kljuem, gledajui pri tom navi e u Geda, s istim oni m sme kom, kao da ga ika da ue za njom.Iza vrata je bio kratak prolaz, a zatim jo jed na vrata, koje je otkljuala zlatnim kljuem, a iza njih, opte, trea vrata, koja je o tkljuala pomou jedne od Velikih rei za skidanje ini. Iza tih poslednjih vrata, u sve tlosti njene svee pred njima se ukaza mala prostorija, kao tamnika elija: pod, zido vi, tavanica, sve od neugaane stene, bez name taja, prazna. "Vidi li ga?" upita Seret. Dok se Ged osvrtao po sobici, njegovo arobnjako oko zaustavi se na jednom od kamnenova kojima je bio poploan pod. Bio je grub i bez sjaja kao i svi ostali - te ak, bezoblian kamen iz kaldrme; ali on ipak oseti njegovu mo, kao da mu se glas no obratio. Dah mu zastade u grlu i u trenutku kao da sav onemoa. To je bio kamen -temeljac kule. Bilo je to srce svega u njoj, i ono je bilo ledeno, strahovito l edeno: niim se ta sobica ne bi mogla zagrejati. Bila je to zaista prastara stvar; jedan grozni i starodrevni duh bio je zarobljen u tom komadu stene. Nije odgovo rio Seret ni da ni ne, ve je samo stajao nepomino, i ona ubrzo, baciv i hitri, radoz nali pogled na njegovo lice, ispru i ruku i pokaza mu ga "Evo, to je Terenon. Zar te udi to tako dragoceni kamen dr imo zakljuan u najdubljoj odaji na e riznice?" Ged ni ta ne odgovori: stajao je i dalje nemo i na oprezu. Ona kao da ga i sku avala; ali on pomisli ipak da nije svesna kakav je to kamen, im mo e o njemu tako lako da pria. Nije ga dovoljno poznavala, i zato ga se nije bojala. "Ka i mi, kakv e su njegove moi", upita on najzad. "Nastao je pre nego to je Segoj uzdigao ostrva ovoga sveta iz Prapuine. Na stao je onda kad i sam svet, i trajae do kraja sveta. Vreme za njega ne znai ni ta. Ako na njega polo i ruku i postavi mu neko pitanje, odgovorie ti, ve prema moi koja ju u tebi. Ima glas, ako ume da ga uje . Govorie ti o svemu to je bilo, to jeste i to e d Predskazao je i tvoj dolazak,dleko pre no ti si kroio nogom na ovu zemlju. Hoe li sa da da mu postavi neko pitanje?" "Neu." "Odgovorie ti." "Nemam pitanje koje bih mu postavio." "Ja mogu da ti ga ka em",ree Seret, svojim blagim glasom. Pitaj ga kako da pobedi svog neprijatelja." Ged je stajao utke. "Zar se boji kamena?" upita ona koa da ni sama u to ne veruje; a on odgov ori: "Da, bojim se." U mrtvakoj hladnoi i muku elije, opasane zidom od vrad bine i kamena, i svetl osti one jedine svee koju je dr ala u ruci, Seret ga pogleda opet, oima koje su blis tale. "Jastrebe", ree ona, "ne, ne boji se." "Ali, neu da ovorim s tim duhom", odvrati Ged, i gledajui je pravo u oi, na stavi ozbiljno i hrabro: "Gospo moja, taj duh je zapeeen u steni, a stena zatvoren a inima vezivanja i inima oslepljenja, i vrad binama katanca i uvara i trostrukim zid ovima utvrenja i pustinjom; ne zato to je dragocen, ve zato to iz njega mo e da potekn e veliko zlo. Ne znam ta su ti kazali o njemu kada si do la. Ali ti, koja si mlada i dobrodu na, nikada ne sme dotai tu stvar, ne sme je ak ni pogledati. Nee ti doneti do bra." "Ve sam ga dodirivala. Ve sam mu se obraala, i slu ala ta mi ka e. Nije mi naneo nikakvo zlo." Ona se okrenu i onda se vrati e kroz vrata i prolaze, sve dok nije dunula u sveu, pod svetlo u baklji na irokom stepeni tu kule. Nisu mnogo govorili na rastanku. Te noi Ged je malo spavao. Ali nije bdeo zbog pomisli na senku; tu pomisa o je, ta vi e, potpuno potisnula iz njegovog uma jedna slika koja je stalno opsedal a,slika Kamena na kome poiva ta kula i Seretinog lica u svetlosti svea, blistavog i osenenog, okrenutog k njemu. Stalno je iznova oseao njen pogled na sebi i poku ava

o da odredi kakav je bio njegov izraz u trenutku kad je odbio da dodirne kamen; da li je to bio izraz prezira ili bola. Kada je napokon legao da spava, svileni prekrivai njegove postelje bili su hladni kao led, i stalno se trzao iz sna u mra ku, mislei na Kamen i na Sertine oi. Sutradan ju je prona ao u zasvoenoj dvorani od sivog mermera, osvetljenoj, ovoga puta, suncem na zalasku, gde je esto provodila popodneva u dru tvu svojih dvo rikinja, sedei za razbojem ili igrajui se raznih igara.On joj se obrati: "Gospodar ice Seret, uvredio sam vas. Oprostite mi." "Ne", odgovori ona zami ljeno, pa ponovi: "Ne..." Naredi potom dvorkinjama da odu, i kada je ostala nasamo s Gedom okrete se k njemu. "Dragi goste, prijat elju moj", ree mu, "veoma si vidovit, ali mo da ne vidi sve to bi trebalo. Na Gontu, na Rouku, ue se vrhunska magijska znanja. Ali se ne ue sva magijska znanja. Ovo je Oskil, Gavranzemlja, ovo nije zemlja u kojoj se govori hardijski; magi ne uprav ljaju njome, a ni ne znaju mnogo o njoj. Ovde se dogaaju stvri o kojima ne govore Veliki majstori Predanja sa juga, i ovda nje stvari imaju imena kojih nema u nizo vima Imenovanja. Ono to ne znamo, u nama budi strah. Ali ti nema ega da se boji ovde , u Dvoru Terenona. Neko salabiji bi se zaista i bojao. Ali, ne ti. Ti si se rod io sa moi da upravlja onim to je u zapeeenoj sobi. Zato se sada i nalazi ovde." "Ne razumem." "Zato to moj gospodar Benderesk nije sasvim otvoreno razgovarao sa tobom. Ja u biti otvorena. Doi, sedi tu pored mene." On se spusti pored nje u duboki, jastucima oblo eni okvir prozora. Zraci s unca na umoru sjali su pravo u prozor, oblivajui ih ble tavilom bez topline; na pus tarama ispod njih, koje su ve tonule u senku, sinoni sneg je le ao neotopljen, kao m utna bela skrama preko lica zemlje. Sada je govorila veoma tiho. "Benderesk je kralj i naslednik Teranona, a li on ne mo e da ga upotrebi, ne mo e da ga natera da ga u svemu slu a. Ne mogu ni ja, ni sama ni zajedno s njim. Ni on ni ja nemamo ta znanja i tu mo. Ali, ti ima i je dno i drugo." "Otkud to zna :" "Kamen mi je to sam kazao! Zar ti nisam rekla da je predskazao tvoj dola zak? On poznaje svog gospodara. ekao je na tebe. ekao je na tebe jo pre nego to si s e rodio,na onoga ko e vladati njime. A onaj ko mo e da natera Teranona da odgovori na njegova pitanja i da uini ono to od njega tra i, taj ima vlast i nad svojim vlast itom sudbinom: snagu da smrvi svakog neprijatelja, smrtnog ili sa drugog svet; v idovitost, znanje, bogatstvo, vlast i magijska znanja kojima mo e postideti i samo ga Arhimaga! Sve to ili ni ta, tvoje je, samo ako ushtedne ." Jo jedanput je podigla svoje sjajne oi na njega, i njen ga pogled prostrel i tako da je sav zadrhtao, kao od zime. Ali nije bilo straha na njenom licu, ve k ao daje tra ila pomo od njega, mada isuvi e ponosita da to i prizna. Ged je bio zapre pa en. Dok je govorila, polo ila je svoju ruku na njegovu; dodor joj je bio lak, i poi vala je,uzana i bleda, u njegovoj sna noj,tamnoputoj aci. On moleivo ree: "Seret! Nem am ja toliku mo kao to ti misli - odbacio sam ak i onu koju sam imao. Ne mogu ti pom oi, nisam ti ni od kakve koristi. Ali ovo dobro znam: Prastare Sile zemlje nisu z a ljude. Nikada nam nisu bile date da njima raspola emo, i ako budemo raspolagali njima, delovae pogubno. Zla sredstva, zli ciljevi. Ja nisam bio ovamo privuen, ve d oteran, i sila koja me je dognala radi mi o glavi. Ne mogu ti pomoi." "Onaj koji odbaci svoju mo, ponekad stie mo koja je daleko vea", odgovori on a sme ei se,kao d su njegova strahovanja i obziri obina detinjarija. "Ja mo da bolje o d tebe znam ta te je ovamo dovelo. Zar nije jedan ovek govorio s tobom na ulici Or mija? On je bio glasnik,sluga Teranona. I sam je nekada bio arobnjak, ali je odba cio svoj tap da bi postao sluga jednoj moi veoj od moi bilo kojeg maga. I ti si do ao na Oskil, i u pustari si poku ao da se suprostavi senci svojim drvenim tapom; i jedv a smo uspeli da te smasemo, jer to to te prati mnogo je lukavije nego to smo misli li, i ve je preuzelo mnogo tvoje snage... Samo senka mo e da pobedi senku. Samo tam a mo e da pobedi tamu. Slu aj, Jastrebe! ta ti je, dakle potrebno, da nadjaa tu senku, koja vreba na tebe ispred ovih zidina." "Potrebno mi je ono to ne mogu da saznam. Njeno ime." "Teranon, koji zna sva roenja i smrti, i sva bia pre i posle msrti, neroena i neumirua, i osvetljeni i mrani svet, on e ti rei to ime."

"A po koju cenu?" "Nema nikakve cene. Ka em ti da e te slu ati, da e ti slu iti kao rob." Potresen i rastrzan dvoumicom, nije joj ni ta odgovorio. Sada mu je uzela ruku u obe svoje, gledajui ga pravo u lice. Sunce je za lo u maglama to su skrivale liniju obzorja, a i sam vazduh je postao nekako gust; ali njeno lice se sve vi e z arilo od odu evljenja i trijumfa dok ga je posmatrala i videla kako mu volja popu ta . Tiho je pro aptala: "Bie najmoniji meu ljudima, kraljevae nad svima. Vladae , a ja ti zajedno s tobom..." Ged iznenada skoi, i iskoiv i unapred jednim jedinim korakom nae se na mestu odakle je mogao da vidi, tik iza ugla na zidu dugake odaje,odmah uz vrata, starog gospodara Teranona, koji je tu stajao i prislu kivao, smejuljei se po malo. Gedu se smesta razbistri e i vid i um, i on spusti pogled na Seret. "Jedin o svetlost mo e da pobedi tamu", izgovori on, mucajui." ... Svetlost." I dok je jo govorio,ugleda, jasno kako da su te njegove rei bile svetlost koja mu je podarila videlo,kako je, u stvari, zaista bio privuen na to mesto, dom amljen, kako su upotrebili njegov strah da bi ga vodili, i kako bi ga,kada bi ga se jednom dokopali, dr ali zatoenog. Spasli su ga od senke, ali samo zato to nisu h teli da dospe u njen posed pre nego to postane rob Kamena. Kad bi mo Kamena zarobi la njegovu volju, tada bi oni pustili senku da ue, jer gebet bi bio jo bolji rob o d oveka. Da je samo jednom dodirnuo Kamen, ili mu se obratio, bio bi potpuno izgu bljen. Ali, kao to senka nije bila u stanju da ga sasvim sustigne i epa, tako ni Ka men nije bio u stanju da ga zavede - ne sasvim. Gotovo se bio predao, ali ne sas vim. Nije prihvatio. A zlo nikada ne mo e potpuno da ovlada du om koja ne pristane n a njega. Stajao je izmeu dvoje ljudi koji su se predali, koji su prihvatili, i gle dao as u jedno as u drugo, dok Bendereks najzad nije pri ao. "Rekao sam ti, Seret",suvo se obrati gospodar Terenona svojoj gospi, "da e ti se izmigoljiti iz ruku. Ti tvoji vrai sa Gonta su lukave budale. A i ti su b udala, eno sa Gonta, ako si mislila da e moi da prevari i njega i mene, i da nas zaro bi svojom lepotom, i upotrebi Teranon u svoje ciljeve. Ali ja sam Gospodar Kamena, i ovako ja postupam sa nevernom enom: Ekavroe ai oelvantar..." Bila je to bajali ca Pretvaranja, i Benderesk podi e obe svoje dugake ruke da enu koja je drhtala od s traha pretvori u neku ogavnu stvar" u svinju ili kuku ili blebetavu babuskeru. Al i Ged priskoi i udarcem svoje ruke obori kraljeve ruke nadole, izgovoriv i pri tom samo jednu jedinu re. I premda nije imao tap, i mada je bio u stranoj i zloj zemlj i, kojom je vladala mo mranih sila, njegova volja ipak nadjaa. Benderesk ostade nep omian, a zamuene oi su mu i dalje s mr njom zurile u Seret, iako ni ta vi e nije video. "Hodi", ree ona drhtavim glasom, "Jastrebe, hodi brzo, pre nego to prizove Sluge Kamena..." I kao da se u odjek zau nekakav apat, koji stade brzo strujati kroz kulu, kroz njene kamene zidove i podove, suvi drhtavi apat, kao da je sama zemlja progo vorila. Zgrabiv i Geda za ruku Seret potra zajedno s njim kroz prolaze i hodnike, n iz dugako, spiralno stepeni te. Izleteli su u dvori te, gde je poseldnji, srebrnasti odsjaj dana poivao nad utabanim, prljavim snegom. Trojica slugu iz zamka im prepr ei e put, namrgoeni i postavljajui pitanja, kao da su unapred posumnjali u neku zaver u protiv svoga gospodara. "Smrkava se, Gospo", ree jedan, a drugi dodade: "Ne mo et e izjahati u ovo doba." "Sklanjaj mi se sa puta, olo u jedan!" dreknu Seret, i progovori odesenim o skilskim jezikom. Ljudi ustuknu e i sagnu e se do zemlje, uvijajui se, a jedan od nji h glasno kriknu od bola. "Ubacila ga je za ruku, ali on uspori. "Kakve si ini bacila na njih?" "Ubacila sam im rastopljeno olovo u ko tanu sr , umree od toga. Brzo, poslu aj me. On e pustiti na nas Sluge Kamena, a ja ne mogu da pronaem kapiju velike ini su na njoj. Brzo!" Ged nije razumevao ta mu govori, jer pred njegovim oima zaarana kopija be e j asno vidljiva, kao i kameni svod na ulazu u dvori te kroz koje je gledao. On prove de Seret kroz njega, pa preko neuga enog snega u prednjem dvori tu, i zatim, izgovor iv i re Otvaranja, provede je i kroz kapiju na magijskom bedemu. Ali kada su pro li kroz ta vrata i iza li iz srebrnastog sumraka Dvora Teren

ona, Seret se promeni. Na sumornoj svetlosti u pustari nije bila manje lepa, ali se toj lepoti pridru io nekakav svirepi, ve tiiji izgled: i tako je Ged najzad prepo znade ki gospodara Re Albija, ki ve tice sa Oskila, koja se na alila s njime na zeleno j livadi iznad Ogionove kue, i poslala ga da proita onu basmu kojom je oslobodio s enku. Ali, nije se vi e mnogo obazirao na to, jer se be e potupno posvetio osmatranj u okoline? svako ulo bilo mu je na oprezu, tragajui za onim du maninom, senkom, koja ga je ekala negde tu, ispred magijskih zidova. Mo da je to jo bio gebet, obuen u mrt vog Skiorha, ili se mo da sama senka skriva u sve gu oj tami, vrebajui na njega, da ga zgrabi i svoju bezoblinost stopi s njegovim ivim telom. Oseao je njenu blizinu, al i je nije video. Ali, dok je tako osmatrao, opazi ne to malo i crno, upola zatrpan o snegom, samo nekoliko koraka od kapije. On se sa e i ne no ga podi e obema rukama. B io je to otak, ije kratko krzno be e potpuno ulepljeno od skorene krvi, a tela ce ukoe no, hladno i tako rei bez te ine u njegovoj ruci. "Pretvori se u ne to! Pretvori se, oni nas susti ui!" vrisnu Seret, zgrabiv i ga za ruku i pokazujui mu na kulu koja je trala u mraku kao d inovski beli zub iza nj ihovoh lea. Iz pu karnica u njenom prozemlju izlazile su, puzajui, neke crne prilike , i, razmahujui dugakim krilima, polako uzletale i poinjale da kru e iznad zidova, up uujui se ka Gedu i Seret, koji su, nezaklonjeni, stajali na padini brda. egrtavi apa t koji behu uli u kuli postajao je sve glasniji? to je zemlja ispod njihovih nogu podrhtavala i uzdisala. Gedovo srce stade da se nadima od gneva, surovog besa uperenog protiv sv ih tih svirepih, ubilakih stvorova koji se ga varali, hvatali u zamkui, lovili i proganjali. "Pretvori se!" vrisnu na njega Seret, a ona sama nakon brze i zadiha ne bajalice, smanji se i preobrazi u sivog galeba, i odlete. Ali Ged se samo sa e i ubra osu enu, krhku travku koja je provirivala iz snega na mestu gde je pre toga poivao mrtvi otak. Tu travku on podi e u vazduh, i kad stade da joj se obraa Istins kim govorom, travka poe da raste, da deblja? i kad je zavr io, u ruci mu se nalazio ogroman tap, tap, tap arobnjaka. Nikakva ubilaka vatra nije se razgorela du toga tapa kada se crna stvorenja iz Dvora Teranona obori e na njega, lepr ajui krilima, po koji ma je on mlatio svojim tapom? sijao je samo belom magijskom vatrom, koja ne sagor eva, ve samo razgoni tminu. Stvorenja se prestroji e i navali e ponovo: nakazna udovi ta, koja su pripadala dobu starijem od nastanka ptica, zmajeva i ljudi, odavno zaboravljena u osvetlj enom svetu, ali sada ponovo prizvana prastarom, zlokobnom i svepamteom moi Kamena. Zaokupila su Geda, obru avajui se na njega iz visina. Oseao je kako im kand e, nalik na srpove, ibaju vazduh oko njega, i pozli mu od njihovog mrtvakog smrada. estoko i m se odupirao i udarao po njima, odbijajui ih od sebe plamenim tapom, stvorenim od njegovog besa i jedne divlje travke. A onda se sva ta bia iznenada, odjednom, uz digo e u vazduh, kao gavrani koje je ne to prepla ilo dok su komadali le inu, i odleto e, u tke, tako da im se ulo samo lepetanje krila, u pravcu u kome je odletela Seret u obliku galeba. Njihova ogromna krila su se na prvi pogled kretala sporo, ali su, u stvari, leteli veoma brzo i svaki zamah tih ogromnih krila mono ih odbacivao k roz vazduh. Nije bilo galeba koji mogao dugo da prednai toj ubitanoj brzini. Hitro, kao to je jednom uinio na Rouku, Ged se pretvori u ogromnog sokola: ne u jastreba, kao to su ga zvali, ve u Kraljevskog sokola koji leti kao strela, kao misao. Poleteo je svojim prugastim, o trim, sna nim krilima gonei progonitelje. S mrailo se, i zvezde su sve jasnije sijale izmeu oblaka. Daleko pred sobom ugledao je crno jato, nepravilnog, kako se obru ava nani e, ka nekoj nevidljivoj taki u vazdu hu. Ispod te crne grudve le alo je more, izbledelo u poslednjim, pepeljastim odsja jima dana. Soko Ged hitro sunu pravo na stvorenja Kamena, i ona se razlete e na sv e strane kada on banu meu njih, kao to se kapi vode razlete u svim pravcima kad se u vodu baci kamen. Ali, ve su se bila dokopala svoga plena. Kljun jednoga ke bio krvava, a belo perje prilepljeno za kand e drugoga, i nikakav galeb nije leteo iz meu njihovog jata i izbledelog mora. A oni se opet okrenu e i ve su navalili na Geda, naletajui na njega brzo i n eve to, ispru iv i i razjapiv i eline kljunove. On, pak, uzdi ui se u polukrugu iznad njih spusti krik sokola, krik prkosnog besa, a onda munjevito prelete niske obale Osk ila i uputi se iznad uzburkane puine ka otvorenom moru. Stvorenja Kamena su jo neko vreme kru ila po vazduhu, kre tei, a zatim jedno p o jedno poe e tromo da odleu natrag, ka kopnu, pa iznad pustare. Prastere sile ne mo

gu prelaziti preko mora, jer svaka je vezana za po jedno ostrvo, za odreeno mesto , peinu, ili kamen, ili vrelo. I tako se crne spodobe vrati e u zamak, u kome je Go spodar Teranona, Benderesk, mo da zaplakako kad su se vratili, a mo da se i smejao. Ali Ged je produ io dalje, na krilima sokola, ispunjen besom sokola, kao strela ko ja ne pada, kao nezaboravljena misao, preko Oskilskog mora, sve dalje na istok? kroz zimski vetar i no. Ogio utljivi se kasno vratio kui u Re Albi, sa svojih jesenjih lutanja. To kom godina postao je jo utljiviji i jo usamljeniji. Novi gospodar Gonta, dole, u gr adu, nije uspeo da iz njega i upa ni jednu jedinu re, iako se lino popeo sve do Sokol ovog gnezda da zatra i da mi mag pomogne u jednom gusarskom pohvatu u pravcu Andra de. Ogion, koji je razgovarao sa paucima u mre i, i koga su videli kako utivo pozde ravlja pojedino drvee, nije ni re progovorio sa Gospodarem ostrva, koji je oti ao ne zadovoljan. Mo da je i u samom Ogionovom umu bilo nezadovoljstva i nelagodnosti, j er itavo to leto i jesen proveo je sasvim sam, gore u planini, i tek sada, uoi Sune ve povratnice, vratio se na svoje domae ognji te. Sledeeg jutra, nakon svog povratka, ustao je kasno, i elei da popije olju aja od site, izie da donese vodu sa izvora koji je tekao ne to ni e na padini ispod njeg ove kue. Po ivicama malog, uzburkanog vrela bio se nahvatao led, a po vla noj mahov ini izmeu kamenja popadali cvetii od inja. Dan je ve uveliko bio odmakao, ali sunce jo itav sat nee rasterati maglu s ogromnog planinskog grebena? sav zapadni Gront, od morske obale do planinskog vrha, bio je bez sunca, utihnuo i jasno ocrtan u z imskom jutru. Dok je mag tako stajao iznad izvora, gledajui preko dolina to su se spu tale ka moru, preko luke i u pravcu sivih morskih daljina, iznad njega se zau n eko lepetanje krila. On podi e pogled i malo uzdigne ruku. Ogromni soko se spusti, sna no udarajui krilima i smesti mu se na runi zglob. Dr ao se na njemu kao da je izv e bana, lovaka ptica, ali nije nosio oko vrata nikakvu prekinutu uzicu, traku ili p raporac. Kand e je zario Ogionu duboko u zglavak? prugasta krila su mu podrhtavala ? okruglo, zlaeno oko gledalo je tupo i divlje. "Jesi li ti glasnik ili glas?" ne no se obrati Ogion sokolu. "Poi sa mnom.. ." I, jo dok je govorio, soko ga pogleda pravo u oi, i Ogion za trenutak zaneme. " Mislim da sam ti ja nekad dao ime", promrmlja on, a onda urnim korakom krenu ka s vojoj kui i ue unutra, sve vreme nosei sokola korakom krenu ka svojoj kui i ue unutra , sve vreme nosei sokola na ruci. Tu ga namesti da stane iznad ognji ta, bli e toplot i vatre, i ponudi mu vode. Ali soko ne htede da pije. Onda Ogio poe da baca ini, v eoma polako, ispredajui magiju vi e rukama nego reima. Kada je basma bila zavr ena i i stkana do kraja, on tiho ree: "Gede, ne gledajajui uop te na sokola iznad ognji ta. Sae kav i malo, on se naglo okrete, ustade i prie mladiu koji je stajao pored vatre, bez izrazna pogleda i tresui se celim telom. Ged je bio obuen u rasko nu i stranu odeu od krzna, svile i srebra, ali svu izderanu i ukruenu od morske soli; istajao je tako, ispijen i pognut, sa kosom ko ja mu je mlitavo visila oko lica u o iljcima. Ogion mu skide sa ramena isprljani kraljevski ogrta, povede ga do sobiceni e u kojoj je njegov egrt nekada spavao, i polo i ga na slamaricu,pa promrlja neku bajalicu za spavanje i ostavi ga. Nije mu rekao nijednu re, jer je znao da Ged sa da ne poseduje dar ljudskog govora. Kad je bio mali Ogion je, kao i svi deaci, mislio je samo prijatna igrari ja kad se pretvori u bilo ta, oveka ili ivotinju,dvro ili oblak, i da e tako moi da s e igra hiljadama bia. Ali kad je postao arobnjak shvatio je u emu je opasnost te ig re, u kojoj ovek mo e da izgubi vlastito bie, i da igra mo e neopa eno da se preobrati u stvarnost. to du e ovek ostane u obliku koji nije njegov, to je vea opasnost da taka v i ostane. Svaki arobnjakov egrt naui priu o arobnjaku Borgeru od Veja, koji je u ivao da uzima na sebe oblik medveda, i inio to sve e e, sve dok u njemu nije izrastavo me dved a ovek se ugasio; i jednom je i ostao preobra en u medveda, i ubio svog vlasti tog malog sina u umi, pa su ga zato ulovili i smakli. I niko ne zna koliko sudelf ina to skau u vodama Unutra njeg mora nekada bili ljudi, mudri ljudi, koji su zabora vili i svoju mudrost i svoje ime, obuzeti radostima neumornog mora. Ged je na sebe uzeo oblik sokola kad je bio izvan sebe od panike ibesa, i kad je odleteo sa Oskilasamo je jedno imao na umu: da pobegne i od Kamena i od senke, da pobegne iz te hladne, prevrtljive zemlje, da se vrati kui. Divljina i

bes pravog sokola bili su nalik njegovom, i postali su zaista njegovi, a njegova elja da odleti postala je sokolova elja. I tako je preleteo Enladu, sletiv i samo je dnomda se napije iz usamljenog umskog vrela i smesta uzletiv i ponovo,od straha da ga ne sustigne senka koja ga je pratila. Tako je preleteo ogromni morski zaliv, nazvaneljusti Enlade, i nastavio sve dalje i dalje, na jugoistok, dok su mu se br da Oraneje jedva videla sa desne strane, a brda Andrada jo nejasnije ocrtavala s leva, a ispred njega ni ta sem mora; sve dok najzad, daleko ispred njega, nije iz talasa poeo da raste jedan jedini, nepomini val, sve vi e i vi e - beli vrh Gonta. Oku pan sunevom svetlo u i utonuo u tminu, sve vreme tokom tog dugog leta nosio je na se bi sokolova krila i gledao sokolovim oima; i zaboraviv i vlastite misli znao samo z a ono za ta i soko zna: glad, vetar i pravac kojim leti. Sleteo je na prvo mesto. Bilo ih je svega nekoliko na Rouku i samo jedno na Gontu, gde su umeli da ga opet pretvore u oveka. utao je, i bio nekako sav podivljao, kad se probudio. Ogion jo ne be e progo vorio ni re sa njim, ve mu je samo dao mesa i vode i pustio ga da pogrbljen sedi p ored vatre, mrzovoljan ba kao ogromni, umorni, natmureni soko. Kada je pala no, za spao Je. Treega jutra pri ao je ognji tu ispred kojeg je sedeo Mag, zagledan u plamen , i rekao: "Uitelju..." "Dobro mi do ao, deko", odgovori Ogion. "Vratio sam ti se kakav sam i oti ao - obina budala", nastavi mladi, a glas mu je bio promukao i dubok. Mag se samo osmehnu i pokretom ga pozva da sedne s d ruge strane ognji ta, njemu preko puta, i poe da kuvaaj za obojicu. Sneg je bio napadao,prvi te zime na ni im obroncima Gonta. Kapci na Ogiono vim prozorima su bili vrsto zamandaljeni, ali se ipak uo vla ni sneg kako u tei pada po krovu, i svuda oko kue oseala se duboka mirnoa sne nog dana. Dugo su proveli tako, se dei kraj vatre, i Ged je svom nekada njem uitelju ispriao sve to se dogodilo od kako j e otplovio sa Gonta na lai po imenu Senka, pre mnogo godina. Ogion mu nijedanput nije postavio neko pitanje, i kad je Ged zavr io, ostao je jo dugo da sedi utke, uto nuo u misli. Onda je ustao i stavio na sto hleb, sir i vino, pa su njih dvojica jeli. Kad su zavr ili i soba bila raspremljena, Ogion progovori. "Gadne o iljke nosi , deae", ree on. "Nisam dovoljno jak, ne mogu protiv te senke", odgovori Ged. Ogion zavrte glavom i opet pouta izvesno vreme. Najzad ponovo progovori. "udno", ree on, "ba udno. Imao si snage da vrad binama nadjaa zlog arobnjaka u njegovo lastitom carstvu, tamo na Oskilu. Imao si snage da se odupre mamcu i da odbije nap ade sluge jedne Prastare sile Zemljine. A na Pendoru si imao dovoljno snage da s e suprostavi zmaju." "Na Oskilu sam imao sree, a ne snagu", odvrati Ged, i opet zadrhta pri po misli na smrtnu hladnou nalikna san koja je vladala na Dvoru Teranona. "A to se tie zmaja, njemu sam znao ime. Ali to zlo, ta senka koja me proganja,nema imena." "Sve ima svoje ime", napomenu Ogion, sa takvom sigurno u da se Ged ne usudi da ponovi ono to mu be e rekao Arhimag Gen er - da su te zle sile, kao to je bila ona koju je oslobodio, bezimene. Zmaj od Pendora mu je, dodu e, ponudio da mu otkrije ime senke, ali on nije mnogo polagao na tu ponudu, a nije verovao ni Seretinom obeanju da e mu Kamen rei ono to mu je bilo potrebno da zna. "Ako senka uop te ima ime", ree on najzad, "sumnjam da e stati i kazati ga.. ." "Ne, to nee", odgovorio Ogion. "Ali, ni ti nisi stao i njoj kazao svoje. A ipak ga je znala. Na pustarama Oskila pozvala te je po imenu, i to onim koje s am ti ga dao. udno, ba udno..." On opet utonu u misli. Najzad, Ged prekide utanje. "Do ao sam da tra im savet a ne utoi te, Uitelju. Ne elim da senku navedem na tebe, a ona e se uskoro pojaviti, ako ostanem. Nekada si je izgonio iz ove iste sobe..." "Ne; to je bilo samo njeno predskazanje, senka senke. Sada vi e ne bih mog ao da je isteram. Sada to mo e samo ti." "Ali,ja sam bespomoan pred njom. O, ima li gde neko mesto..." On umuknu j o pre nego to je izgovorio svoje pitanje. "Nema mesta na kome bi bio nezbedan", ne no mu odgovorio Ogion. "I nikada se vi e nemoj pretvarati u ne to drugo, Gede. Senka eli da uni ti tvoje istinsko bie. Sk oro je i uspela, kad te je naterala da se pretvori u bie sokola. Ne, zaista ne zna

m kuda treba da krene . Ali, nagaam ta bi trebalo da uradi . I te ko mi je da ti ka em." Gedovo utanje je prosto vapilo za istinom, i Ogion napokon izgovori. "Mor a se okrenuti." "Okrenuti se?" "Ako nastavi i dalje napred, ako i dalje bude be ao, kud god utekne naii e na z o i na opasnost, jer ono te goni pred sobom, ono bira za tebe put kojim e ii. Mora t i poeti da bira . Mora ti potra iti ono to tebe tra i. Umesto da bude lovina, postani ti ovac." Ged ostade bez rei. "Na izvoru reke Ar dao sam ti ime", nastavi mag, "reke koja se spu ta sa p lanine prema moru. ovek eli da sazna kuda vodi njegov put, ali nee to nikada znati ako se ne okrene i ne vrati svojim poecima i te poetke ne zadr i u svome biu. Da ne b i postao iver koji bujica baca i nosi tamo-amo, on mora postati bujica sama, i t o itavim vodotoko, od izvora do uvira u more. Vratio si se na Gont, i vratio si s e meni, Gede. A sada se okreni, i potra i izvor, i ono to le i ispred tog izvora. Tu le e tvoja nada i tvoja snaga." "Tu, Uitelju?" zapita Ged, a glas mu je bio ispunjen strahom. "Gde je to tu?" Ogion nije odgovorio. "Ako se okrenem", progovori Ged, po to je opet proteklo izvesno vreme, "ak o, kao to ti ka e , od lovine postanem lovac, mislim da lov nee dugo trajati. Pa ona j edini i eli da se sretnemo licem u lice. I ve je dvaput uspela u tome, i ve me je d vaput pobedila." "Trei put je magijski", odvrati Ogion. Ged se ushoda po sobi gore-dole, od ognji tado vrata, od vrata do ognji ta. "A ako me potpuno pobedi", nastavi on, prepirui se mo da sa Ogionom, a mo da isa sami m sobom, "preotee moje znanje i moju mo, i iskoristie ih. Za sada ona ugro ava samo m ene. Ali ako ue u mene i zaposedne me, preko mene e moi da uini ogromna zla." "Tako je. Ako te pobedi." "Ipak, ako opet pobegnem, ona e me sigurno opet pronai... A svu svoju snag u tro im na be anje." Ged je jo malo hodao, a onda se naglo okrenu i, krenuv i pred mag a,sveano izree: "Hodio sam rame uz rame sa velikim arobnjacima i iveo sam na Ostrvu mudraca, ali ti si mi jedini i istinski uitelj, Ogione." Izgovorio je to s ljubav lju i pun neke sveane radosti. "Dobro", ree Ogion. "Sada si to shvatio. Bolje ikad nego nikad, Ali, na k raju e ti meni postati uitelj." On ustade i podlo i vatru dok se nije sasvim razbukta la, obesi nad nju ajnik da provri, i,navlaei ko uh, izjavi: "Moram napolje da se pobr inem za koze. Pazi na ajnik, deko." Kada se vratio, sav napudran snegom i otresajui ga topotanjem nogu sa svo jih izama od jaree ko e, dr ao je u ruci dugaki, grubo otesani kolac od tisovine. Do kr aja tog kratkog zimskog popodneva i opet, posle veere, ostao je da sedi radei uz s vetlost lampe, obraujui kolac no em, kameniom plavcem i bajalicama. Mnogo puta je ru kama prevlaio preko drveta, kao da tra i neki nedostatak. esto je, radei, tiho pevu io, Ged ga je slu ao, jo premoren, i kad mu se prispavalo uini mu se da je opet mali dek o u ve tijoj kolibi u selu Devet jova, da je napolju sne na no a kolibaosvetljena vatr om,zagu ljiva od mirisa trava i dima, i da mu um pliva, plusneno, dok slu a dugo, ti ho pevuckanje bajalica i pesama o podvizima heroja koji su se borili protiv sila mraka i pobeivli, ili gubili,nekada davno, na dalekim ostrvima. "Evo", ree Ogion i pru i mu zavr en tap. "Arhimag ti jedao tisovinu,dobro je i zabrao, i ja sam ostao pri njegovom izboru. Nameravao sam da od ovoga napravim l uk za strele, ali ovako je bolje. Laku no, sinko." Kada je Ged, koji nije uspeo da nae rei zahvalnosti, nemo krenuo ka svojoj sobici-ni i, Ogion ga je pratio pogledom i tiho rekao, toliko tiho da ga Ged nije mogao uti: "Srean ti let, sokole moj mladi!" U mrazovitu zoru, kad se Ogion probudio, Ged je ve bio oti ao. Ostavio je z a sobom samo poruku napisanu na nain arobnjaka,srebrnim runama na kamenu ognji ta, k oje su izbledele i poele da nestaju jo dok ih je Ogion itao: "Uitelju, ja odoh u lov ." 8. LOVAC

Ged be e udario niz drum koji je vodio od Re Albija jo pre pozne zimske zor e, i pre nego to je otkucalo podne ve je bio u pristani tu Gonta. Ogion mu je bio da o pristojne gontijske ak ire, lanenu ko ulju i ko ni kaputi, da ih obue umesto onih gizda vih haljina sa Oskila, ali Gedje, zbog putovanja po zimi, ipak zadr ao gospodski o grta, postavljen krznom pelavija. Tako zaogrnut, i nosei u rukama samo crni tap vis ok koliko i on sam, pro ao je kroz gradsku kapiju, a vojnici koji su stajali naslo njeni na drvene zmajeve nisu morali dvaput da pogledaju da bi videli da je arobnj ak. Uklonili su koplja u stranu i bez pitanja ga pustili da ue, pratei ga pogledom dok je odmicao niz ulicu. Na kejevima i u domu Pomorskog esnafa on se raspita za neki brod koji kr ee na sever ili na zapad, u pravcu Enlade, Andrada, Oraneje. Svuda su mu odgovori li da nijedan brod nee krenuti iz pristani ta u ovo vreme, tako blizu Suneve povratn ice, a u Pomorskom esnafu mu jo reko e da po ovom prevrtljivom vremenu ak ni ribarsk i amci ne izlaze na more dalje od Stra arnih stena. Ponudili su mu da rua, na bedemima Pomorskog esnafa; arobnjak,naime, retko kada mora da tra i ruak. Posedeo je malo u dru tvu nosaa, brodskih dvodelja i vraa-vre mena a, u ivajui u njihovim sporim,oskudnim razgovorima, u njihovom mumlavom gontijsk om govoru. arko je eleo da ostane ovde, na Gontu, da se okane arobnjakog zanata i pu stolovina, da zaboravi na mo i u ase i ivi u miru, kao obian ovek na svojoj dragoj i d obro poznatoj zemlji. To mu je bila elja, ali volja mu je bila drugaija. Nije se d ugo zadr ao u Pomorskom esnafu, niti u gradu, nakon to je video da u luci nee nai nij edan brod. Krenuo je pe ke du obale zaliva sve dok nije nai ao na prvo seoce severno od grada Gonta, i tu poeo da se raspituje kod ribara, dok se konano nije javio jed an koji je imao amac na prodaju. Ribar je bio strog i namr ten starac. Njegov amac, dvanaest stopa dugaak i g raen na preklop, bio je toliko istro en i iskrpljen da je jedva mogao da plovi, ali on ipak zatra i visoku cenu za njega: bajalica za jednogodi nje obezbeivanje od svih pomorskih opasnosti, za njega, za njegov amac i njegovog sina. Jer, ribari sa Go nta se ne pla e niega, ak ni arobnjaka; samo mora. Ta bajalica obezbeenja od mora, koju su visoko cenili u severnim delovima Arhipelaga, nikada jo nikoga nije spasla od olujnih vetrova ili olujnih talasa; ali ako je ubaje neko ko zna kakvo je okolno more i kavi su amci i koliko su more plovci ve ti,onda mo e da koliko-toliko obezbedi ribara u svakodnevnom poslovima. Ge d je dobro i po teno izveo bajalicu, radei na njoj itave noi i sledeeg dana, ne izosta vljajui ni najmanju sitnicu, spokojno i strpljivo, iako je sve vreme strepeo i mi sli mu lutale mranim putevima, poku avajui da predvidi u kom obliku e se senka sledei put pojaviti pred njim, i kda i gde. Kada je bajalica bila zavr ena i ini baene, bio se ve veoma umorio. Tu no je prespavao u kolibi jednog ribara, u viseoj mre i od kit ovih creva, i ustao u zoru, zaudarajui poput osu ene haringe, i si ao na molo ispod S tene Katnort, gde je le ao njegov amac. Porinuo ga je u tiho more pored mola i voda je smesta, neujno, poela da ra ste na njegovom dnu. Uskoiv i u amac, lako, poput make, Ged ispravi isu ene daske i zara le kuke, koristei se i oruem i vrad binama, kao to je nekada radio sa Pevarijem na Don jem Torningu. Seljaci se utke okupi e, ne ba suvi e blizu, da posmatraju njegove ve te r uke i slu aju tiho pevanje. I taj posao je obavio dobro i strpljivo do kraja, sve dok amac nije bio potpuno zakrpljen i ceo. A onda je tap koji mu Ogion be e napravio podigao umesto katarke i uvrstio pomou vrad bina u tom polo aju, a popreko, preko nje ga, postavio motku od vrstog i zdravog drveta. Sa te motke, odozgo nani e, istakoa je na razboju od vetra magijsko jedro, etvrtasto jedro belo poput snegova na vrhu Gonta iznad njihovih glava. Zatim, stojei pored katarke, Ged zazva blagi magijsk i vetar. Brodi krenu po vodi, okreui se ka Stra arnim stenama, na izlazu iz zaliva. K ada zanemeli ribari ugleda e kako taj probu eni ami jezdi po moru, no en jedrima poput vi linog konjica koji je razvio krila, ote im se uzvik divljenja, i isprati e ga viko m i osmesima, trupkajui promrzlim nogama, na ledenom vetru koji je duvao obalom; i Ged, osvrnuv i se za trenutak,ugleda ih tamo, kako ga bodre, ispod mrane, izbrazd ane gromade Stene Katnorta, iznad koje su se snegom pokrivene padine velike Plan ine dizale i nestajale u oblacima. Odjedrio je preko zaliva i izi ao na Gontsko more izmeu dve Stra arne stene, gde onda postavi kurs na severozapad da bi pro ao severno od Draneje, vraajui se ist im putem kojim je i do ao. Nije u tome bilo nikakvog plana, niti strategije, prost

o je hteo da se vrati istim putem. Pratei sokolov let kroz dane i vetrove Oskila, senka je mo da skretala, a mo da je i do la pravolinijski - ko je to mogao da zna? Al i, ukoliko se nije opet potpuno povukla u carstvo snova, nikako nije mogla da pr oma i Geda, koji je dolazio otvoreno i preko otvorenog mora, njoj u susret. Kad ve mora da se sretne s njom, eleo je da to bude na morskoj puini. Nije bio sasvim siguran zbog ega, ali pla io se da se opet sretne s njom na kopnu. Iz mo ra su se javljale oluje i udovi ta, ali ne i zle sile: potie od zemlje. I ne postoji ni more ni bilo kakva voda, reni potok niti izvor u onoj zemlji mraka u kojoj je Ged jednom bio. Smrt je su no mesto. Iako je i samo more predstavljalo za njega o pasnost u ova doba godine, ta opasnost i varljive promene vremena izgledale su m u kao neka vrsta odbrane, ak i prednosti. I kada se bude konano susreo sa senkom u poslednjem inu svoga ludila, mislio je, mo da e napokon i on uspeti da zgrabi to udo vi te onako kako je i ono zgrabilo njega, i da ga te inom svoga tela i svoje vlastit e smrti odvue dole, u tamnu morsku dubinu, iz koje se, tako dr ana, nikada vi e nee moi da uzdigne. I tako e na kraju, svojom smru, uni titi i zlo koje je za ivota oslobodi o. Jedrio je preko uzburkanog mora, nad kojim su nisko visili oblaci, lebdei unaokolo kao ogromni velovi tuge. Sada vi e nije pokretao magijski vetar, ve se ko ristio obinim, prirodnim vetrom, koji je o tro duvao sa severozapada; i dokle god j e, apnuv i s vremena na vreme samo jednu jedinu re, uspevao da odr i svoje magijom ist kano jedro da se ne razvije, ono se samo okretalo da uhvati vetar pod najpovoljn ijim uglom. Da se nije koristio tom magijom, ima bi velike muke da na onako uzbu rkanom moru odr i kurs svom tro nom i naherenom brodiu. Putovao je, tako, o tro motrei n a sve strane. Ribareva ena mu je bila dala dve vekne hleba i krag vode, i posle ne koliko sati, kad je prvi put ugledao Greben Kembera, jedinog ostrvceta izmeu Gont a i Oraneje, najeo se i napio, seajui se za zahvalno u itljive gontijske ene od koje be dobio hranu. Nastavio je mimo maglovitog obrisa ostrvca, skreui sada ve malo vi e na zapad, broz vlagu koja je sipila unaokolo i koja je na kopnu lako moga biti ret ka susne ica. u grobnoj ti ini koja je vladala morem ulo se samo tiho kripanje brodia, i blago uborenje talasa oko njegovog pramca. Nije bilo nijednog amca da ga mimoie, ni ptice da proleti. Ni ta se nije kretalo sem veito uzburkane vode i oblaka koji s u jezdili nebom, oblaka kojih se seao kao kroz maglu kada je, u obliju sokola, let eo na istok, istim putem kojim je sada i ao na zapad; i tada je gledao pod sobom s ivo more, isto kao to je sada, nad sobom, gledao sivo nebo. Kad je pogledao unaokolo, nije video ni ta ispred sebe. ustao je, promrzao i zamoren od tog neprestanog osmatranja i varirivanja u prazni sumrak. "Hajde, doi", promrlja, "doi, ta eka , Senko?" Nije bilo odgovora; u crnoj magli i meu talasima nije se pokrenulo ni ta jo crnje. Ipak je postojao sve vi e i vi e siguran da nije dal eko od njega, sledei na slepo svoj stari trag. I odjednom povika: "Evo me, ti sam ja, Ged, Jastreb, i prizivam svoju senku!" Brod za kripa, talasi za amori e, vetar tiho zviznu u belom jedru. Prolazili s u minuti. Ged je jo ekao, ruke oslonjene na katarku od tisovine, pogleda netremice uprtog u ki icu koja je u nepravilnim razmacima sipila nad morem, dolazei sa sever a. I dalje su prolazili minuti. I tada, daleko nad vodom, pod ki om, ugleda senku kako muse pribli ava. Bila je potpuno iskoristila telo veslaa sa Oskila, Skiorha, i sada ga vi e nije pratila kroz vetar i preko mora u vidu gebeta. Niti je imala ono oblije zver i, u kojem ju je prvi put ugledao na Okruglom brdu Rouka, i koje ga je pratilo u snovima. Ali, sada je ipak imala odreeno oblije, ak po danu. Proganjajui Gedai borei se s njim na pustari,iscrpila je ne to moi iz njega, usisav i je u sebe; a mogue da j e i da joj je njegovo prizivanje, glasno i na dnevnoj svetlosti, dalo ili nametn ulo izvestan oblik i slinost. u svakom sluaju sada je ve donekle lilila na oveka, ia ko nije bacala senku, po to je senka bila ona sama. I tako mu se pribli avala preko mora, iz eljusti Enlada u pravcu Gonta, nejasna, lo e uobliena prilika, koja je opre zno koraala po talasima. murei na vetru, dok je prilazila; a ledene ki ne kapi su pro lazile kroz nju. Po to je bila upola zaslepljena dnevnom svetlo u, i po to je on be e prizvao, Ged je ugleda pre nego ona njega. Prepoznao ju je, kao to bi ona prepoznala njega, m eu svim biima, svim senkama. U u asnoj samoi zimskog mora Ged je stajao kraj katarke i gledao u ono ega s

e bojao. Vetar kao da ju je odnosio i gurao dalje od amca, a talasi koji su juril i ispod nje varali su mu vid; ali, ona je sve vreme i svaki put izgledala sve bl i a. Nije mogao da pogodi da li se kree ili stoji. Sada je ve i ona njega ugledala. Iako nije mislio ni na ta drugo sem na u as i straj od njenog dodira, ledenog, crno g bola kroz koji mu je oticao deo ivota, ipak je stajao nepomino i ekao je. Iznenad a,on glasno prizva magijski vetar, i on dunu sna no i naglo u belo jedro, i amac po skoi i jurnu kroz talase pravo na ono to je lebdelo na vetru, tik iznad vode. U grobnoj ti ini, lelujajui se, senka se okrenu i pobe e. Pojurila je uz vetar, u pravcu severa. Uz vetar je krenuo i Gedov amac za njom; hitra senka suprostavila se magijskoj ve tini, a ki na oluja oboma. I mladi po vika iz sve snage, bodrei svoj amac, jedro i vetar i talase pred sobom, kao to lova c podstie svoje pse kada vuk be i svima na oigled, i tako on unese u svoje magijom i stkano jedro vetar to bi razderao svako jedro od obine tkanine i koji ponese njego v amac preko mora kao to bi poneo pramiak pene otrgnut sa talasa, sve bli e i bli e ono me to je be alo. Sada se senka okrenula, pravei polukrug, i izgledajui istovremeno nekako z amagljena i rasplinutija, manje nalik na oveka a vi e na dim no en vetrom; krenula je u potpuno suprotnom pravcu, niz vetar, kao da be i u pravcu Gonta. Rukama i vrad binama Ged okrenu svoj amac, i on poskoi iz vode kao delfin i samo to se ne preturi u tom naglom zaokretu. Plovio je jo br e nego malopre, ali sen ka mu je pred pogledom postajala sve manje vidljiva. Po leima i levom obrazu tukl a ga je ki a, pome ana sa siu nim ledenim iglicama i susne icom, tako da je mogao da visi samo na stotinu jardi pred sobom. Uskoro, im je oluja postala malo jaa,senka mu s e sasvim izgubi iz vida. Ipak, Ged je bio siguran u njen trag, kao da prati trag neke ivotinje u snegu, a ne utvarnog bia koje leti nad vodom. Iako je vetar sada duvao u njegovom pravcu, on je raspevani magijski vetar i dalje odr avao u jedru, a pahuljice pene su letele na sve strane sa zatupaste prove amca, koji je pljuska o po vodi od silne brzine. Dugo su lovac i njegova lovina odr avali isto rastojanje i pravac, i dan p oe da se gasi. Ged je znao da je pri ovoj ogromnoj brzini kojom plovi ve nekoliko sati ve odmakao ju no od Gonta, i da mimo njega hita ka Spiviju ili Torhevenu, ili mo da, ak i mimo njih, ka otvorenom Prostranstvu. Nije bio siguran, ali, nije ga ni bilo briga. Lovio je, jurio za plenom, a strah je be ao pred njim. Odjednom, ona na trenutak ugleda senku sasvim blizu broda. Obini, ovozema ljski vetar poinjao je da slabi, a ledena susne ica,no ena olujom, be e ustupila mesto velikim, iskidanim oblacima hladne magle, koja je postajala sve gu a. Kroz tu maglu spazio je za trenutak senku, koja je be ala ne to malo udesno od njegovog kursa. On se obrati sa nekoliko rei vetru i jedru, okrenu krmu i polete za njom, iako je t o opet postalo praenje na slepo; magla se brzo zgu njavala, kljuajui i kome ajui se na m estu gde se sukobljavala sa magijskim vetrom, obmotavajui se ponovo svuda oko amca , bezoblina belina koja je prigu ivala i svetlost i zvuk. Ali, im je progovorio prvu re bajalice za razvedravanje Ged opet ugleda senku, jo s desnestrane u odnosu na njegov kurs, ali veoma blizu, i sporu. Magla joj je prolazila kroz rasplinute ob rise glave bez lica, ali je ipak imala ljudski oblik, iako izobliena i stalno se menjajui, ba kao senka nekog oveka. Ged jo jedanput naglo zaokrenu brod, mislei da je pregazio svog neprijatelja; ovaj nestade istog trenutka, ali Gedov brod nalete na zemlju, udariv i u punoj brzini o stenoviti sprud, koji nije stigao da vidi, zb og magle. Gotovo da je sleteo iz amca u vodu; ali, ipak se na vreme uhvatio za tap -katarku, pre nego to ga je pogodio drugi ogromni talas. Bio je zaista ogroman, i povukao je mali amac natrag u vodu da bi ga odmah zatimsilovito tresnuo natrag o stenu, kao to ovek podi e u vazduh i razbije o zemlju pu evu kuicu. vrst i pun arobne moi bio je tap koji je Ogion napravio. Nije se slomio, ve j e plovio po vodi uspravno, kao osu eno stablo. Ged ga je jo dr ao u rukama kad su ga talasi opet se vraajui od pliaka, povukli sa sobom, tako da se na ao u dubokoj vodi i bio spasen od udarca o stenu, bar dok se talas opet ne vrati. Zaslepljen solju i zagu en vodom, borio se da odr i glavu iznad povr ine i da se odupre strahovitom kre tanju mora. Malo postrani od stene nalazilo se pare peskovite obale, koju je uspe o da nazre nekoliko puta dok je poku avao da otpliva u stranu, van doma aja sledeeg n adolazeeg talasa. Svom svojom snagom i uz pomo arobne moi tapa borio se da stigne do te peskovite obale. Ali, nikako da joj se pribli i. Nadola enje i povlaenje ogromnih

talasa bacalo ga je kao krpu dole-gore, a hladnoa duboke vode izvlaila mu je veoma brzo toplotu iz tela, iscrpljujui ga, tako da na kraju vi e nije bio u stanju da p okree ruke. Be e ve izgubio iz vida i stene i peskovitu obalu, i vi e nije ni znao u k om pravcu gleda. Jedino su se vodene mase valjale oko njega, ispod njega, iznad njega, zaslepljujui ga, davei ga, potapajui ga. Veliki talas, koji je brzo narastao ispod iskidanih oblaka magle, zgrabi ga, i po to ga je jedno vreme kotrljao, izbaci ga kao komad drvene naplavine na p esak. Tu je ostao da le i. Jo je s obe ruke stezao tap od tisovine. Manji talasi s u ga upkali, poku avajui da ga opet niz pesak svuku u vodu, a magla se razdvojila i opet sklopila nad njim i malo kasnije poe da po njemu sipi ledena susne ica. Pro lo je mnogo vremena pre nego to se pokrenuo. Podigao se na ruke i kolen a i polako stao da pu e uz peskovitu obalu, to dalje od vode. Sada je ve bila mrkla no, ali on ne to pro apta tapu i oko njega se pojavi avetinjska svetlost. S njom kao v odiljom, nastavio je da se batrga, malo po malo, ka pe anim dinama. Toliko je sav b io izudaran, izlomljen i smrznut, da mu se to puzanje kroz mokri pesak i pomrinu ispunjenu hujanjem i grmljavinom mora inilo neim najte im to je ikada morao da podnes e. A jednom ili dvaput uini mu se da je strhovita buka mora ivetra zamukla, da se pesak pod njegovim rukama pretvorio u prah; ali, nije podigao glavu da se uveri , ve je i dalje puzao, i nakon izvesnog vremena uo je vlastito dahtanje, i opet os etio opaki vetar kako mu ki om iba lice. Postojano kretanje mu, najzad, vrati malo toplote u telo, i kada se napo kon uspuzao meu dine, gde su naleti ki e no ene vetrom postali manje sne ni, uspeo je d a stane na noge. S novih nekoliko rei naterao je vi e svetlosti u svoj tap, jer je s vuda oko njega bilo mrano kao u rogu; potom produ i, po tapajui se, spotiui se i zastaju , otprilike jo pola milje dublje u kopno. i tada, na uzvi ici jedne dine, ponovo zau more, opet glasnije, ali ne iza sebe, ve ispred, to su se dine poele spu tati ka dr ugoj obali. nije se, dakle, nalazio na ostrvu, ve na obinom grebenu, komadau peska sred ogromnog okeana. Bio je isuvi e iscrpljen, da bi pao u oajanje, ali mu se ipak oteo jecaj do k je tako stajao, izbezumljen, oslonjen na tap, itavu venost. onda se s mukom okren uo na levo, tako da bar okrene lea vetru, ako ni ta drugo; i vukui noge kroz pesak s ie niz visoku dinu, tragajui za nekom peinom ili jamom meu uzburkanom i zaleenom mors kom travom, da makar zakloni glavu. i kada je podigao svetlei tap, da bolje vidi ta se nalazi pred njim, ugledao je prigu ene odbljeske na najudaljenojoj ivici doma aj a njegove avetinjske svetlosti: drveni zid, mokar od ki e. Bila je to klibica, ili staja, malecka i neve to sklepana, kao da je be e sa gradilo dete. Ged zakuca tapom na niska vrata, ali ostado e zatvorena. Ged ih odgur nu i ue, presamiujui se gotovo na dvoje, da bi pro ao kroz njih. Nije mogao da se usp ravi ni kada se na ao unutra. U ognji tu je tinjao ugalj, i pri tom svetlu Ged ugled a oveka dugake bele kose, koji se grio od straha pribijen uz suprotni zid, i jo ne to, nije mogao da pogodi da li mu ko ili ensko, koje je virilo, drhtei, iz gomile krpa ili odranih ivotinjskih ko a, na podu. "Neu vam ni ta", pro aputa Ged. Oni mu ni ta ne odgovori e. On ih malo bolje zagleda, jedno, pa drugo. Oi su im bile beslovesne od u asa. Kada je spustio svoj tap, ono stvorenje ispod gomile k rpa brzo sakri glavu, cvilei. Ged svue svoj ogrta,sav ote ao od vode i leda, skinu se nag i zguri pored ognji ta. "Dajte mi ne to da se umotam", zatra i im. Bio je promuka o i jedva je mogao da govori od cvokotanja i drhtavice koja mu je potresala itavo telo. Ako su ga i uli, nijedno od staraca mu ne odgovori. On ispru iruku i uze ne to sa gomile, koja je valjda bilale aj - ne to to je pre mnogo godina mo da bilo kozja ko a, ali se sad sastojalo samo od dronjaka icrne masnoe. Ono to je bilo skriveno u krp ama zajea od straha, ali Ged ne obrati pa nju. Istrljav i se dobro i osu iv i telo, on im se obrati apatom: "Imate li drva? Hajde,stari, podlo i malo. Muka mu je naterala d a vam doem, neu vam uiniti ni ta na ao." Starac se ni ne pokrenu; posmatrao ga je sav obamro od straha. "Razume li me? Da li govori hardijski?" Ged za trenutak zastade, a onda za pita: "Kargad?" Na to starac odmah klimnu glavom, samo jedanput, kao tu na stara lutka na konopcima. Ali kako je to ujedno bila i jedina re koju je Ged znao na kargijskom

jeziku, njihov razgovor bi okonan pre no to je, zapravo i zapoeo... Prona ao je gomil icu drveta, naslaganog pored jednog zida,sam zalo io vatru,a onda mimikom zatra io v ode, jer mu je bilo muka od one morske vode koje se be e nagutao, a uz to je i sav goreo od ei. Oprezno, i dalje gledajui u stranu, starac mu pokaza prstom na veliku kolku,u kojoj su se nalazili komadii dimljene ribe. i tako, sedei ukr tenih nogu por ed vatre, Ged se napi vode i pojede malo ribe; a onda,im povrati malo snage i spo sobnostida misli, zainteresova se gde se nalazi. ak i uz pomo magijskog vetra nije mogao stii sve do Kargada,. Ostrvce mora da se nalazilo negde napolju u Prostran stvima, istono od Gonta, ali jo uvek zapadno od Karego-Ata. udno da je na ovako mal o i zabaenom mestu, na obinom pe anom sprudu, uop te bilo ljudi; mo da su bili prognanici ; ali, bio je isuvi e umoran da bi i dalje o tome lupao glavu. Stalno je okretao svoj ogrta pored vatre. Srebrnasto krzno pelavija se br zo su ilo, i im se vunena postava zagrejala i tek se malo prosu ila, on se umota u nj ega i ispru i pored ognji ta. "Spavajte, jadnici", dobaci on svojim utljivim domainima , pa polo i glavu na pe ani pod i zaspa. Tri noi je proveo na tom bezimenom ostrvu, jer prvog jutra, kad se probud io, boleo ga je svaki mi i; imao je groznicu i bilo mu je muka. Proveo je itav taj d an i sledeu no le ei kao klada u kolibici pored ognji ta. Kada se drugog jutra probudio , jo jebio ukoen i sve ga je bolelo,ali se bolje oseao. Opet se obukao u svoju odeu, ukruenu od soli, jer nije bilo dovoljno vode da je opere, i, iza av i u vetrovito, ob lano jutro, stade da razgledato mesto na koje ga je senka prevarom domamila. Bio je to stenovit i kamenit sprud, na naj irem mestu otprileke milju irok, i ne to malo du i od toga, sa svih strana oivien pliacima i grebenjem. Na sprudu nije raslo ni jedno drvo, niti bun; ni ta osim povijene morske trave. Kolibica je staja la u jednoj maloj uvali u pe animdinama, i starac i starica iveli su u njoj potpuno sami, okru eni potpunom pustinjom od mora. Kolibica je bila sagraena, ili, bolje ree no, skrpljena, od naplavljenih grana i dasaka. Vodu su uzimali iz male udubine u kojoj se skupljala ki nica, u blizini kolibice, hranili su se ribom i morskim plo dovima,sve im ili osu enim, i algama koje su rasle po stenju. Dronjave ivotinjske ko e u kolibi, mala zaliha igala i udica od kosti, i upletene ile koje su slu ile umesto kanapa za udicu i fitiljenisu poticale od koza, kao to je Ged u poetku mislio, ve od pegave foke; i zaista, ovo je ba bilo mesto na koje bi foke dolazile leti da o dgajaju mladunce. Ali, niko drugi sem nji. Starci se nisu bojali Geda zato to su mislili da je duh, ili zato to je arobnjak,ve prosto zato to je bio ovek. Zaboravili su da na svetu postoje i drugaljudska bia. Starev natmureni strah nikako nije popu tao. kad god bi mu se uinilo da mu s e Ged dovoljno pribli io da ga mo e dotai, ot epesao bi u stranu, namr teno piljei u njega preko ramena i zamr ene, prljabobele brade. u poetku bi starica zacvilela i sakril a se ispod svoje gomile krpa kad god bi Ged uinio neki pokret; ali dok je le ao u g rozniavom polusnu u mranoj kolibi ugledao je kako se izvlai i ui, mureu u njega udnim e ivotnim, a ipak e njivim pogledom; i posle nekog vremena donela mu je malo vode. Ka da se uspravio u postelji da uzme od nje koljku,ona se toliko prepala da je ispus tila, prosuv i svu vodu,a onda se zaplakala, i obrisala oi dugakom, prosedom kosom. Sada ga je posmatrala doj je radio na obali, pravei novi amac od ostataka starog, to ih je more nanelo na suvo, upotrebljavajui samo starevu nezgrapnu, kamen u bradvu i bajalicu za vezivanje. Nije to bilo ni popravljanje a ni graenje novog amca, jer nije imao dovoljno pravog drveta, i ono to mu je nodostajalo morao je n adoknaditi istom arolijom. Ipak, starica nije toliko gledala u njegov udesni posao koliko u njega, istim onim udnim pogledom. Kada je pro lo neko vreme, udaljila se, i ubrzo se vratila sa poklonom: akom dagnji koje je sakupila na stenama. Ged ih j e pojeo onakve kave mu ih je davala, jo vla ne od morske vode i sirove, i zahvalio joj se. Po to je, izgleda,tako prikupila hrabrosti, ona ode u kolibicu i vrati se opet sa neim u rukama, ovoga puta zave ljejem, umotanim u neku staru tkaninu. Stidl jivo, ne skidajui pogled s njegovog lica, ona razmota zave ljaj i pru i mu da vidi on o to je bilo unutra. Bila je to deja haljinica od svilenog brokata,sve izvezena morskim biseri ma, umrljanu solju, po utela od godina. Na malim prsima haljinice biserom je bio i zvezen znak koji je Ged poznavao; dvostruka strela Bo anske Brae Kargada, iznad koj e je stajala kraljevska kruna. Starica, naborana, prljava, odevena u nezgrapno sa ivene fokine ko e, pokaza

prstom na svilenu haljinicu, zatim na sebe i nasme i se; slatkim sme kom, bez ikakv og znaenja, kao beba. Iz nekog skrivenog d epia, u ivenog na suknjici haljine, ona izv adi ne to maju no i pru i ga Gedu. Bio je to potamneli komadi metala, mo da pare nekakvog polomljenog nakita, polukrug neega to je verovatno bio prelomljeni prsten. Ged ga pogleda i htede da joj ga vrati, ali mu na pokretima pokaza da ga uzme; i nije s e smirila sve dok ga nije uzeo; onda klimnu glavom i opet se nasme i; darivala ga je. Ali, haljinicu je opet pa ljivo zamotala u masne krpe i vukui noge ot elesala nat rag u kolibu da sakrije tu divnu stvaricu. Ged stavi prelomljeni prsten u d ep svog ko nog kaputia sa gotovo isto toliko m pa njom, jer mu se srce ispunilo sa aljenjem. Pogodio je da to dvoje mra da su dec a neke kraljevske porodice iz kargadskog carstva; neki tiranin ili otima prestola , koji se bojao da prolije kraljevsku krv, be e ih poslao jo kao malu decu da budu baeni na neko pusto ostrvce daleko do Karego-Ata, pa ako pre ive - pre ive. Deak mora da je imao osam ili deset godina, a mala prinzeca je sigurno jo bila lepa razvije na i otporna beba,odevena u haljinicu od svile i bisera; i pre ivili su, i ostali da ive, tako zajedno, etrdeset godina, pedeset godina, potpuno sami na steni usred okeana, princ i prinzeca carstva Samoe. Ali ta se u stvari dogodilo i koliko je njegova pretpostavka bila tana saz nao je tek kada ga je, godinama kasnije, traganje za Prstenom Eret-Akbe odvelo d o carstva Kargda, i do grobnice Atuana. Trei dan njegovog boravka na ostrvu zapoeo je bledim, tihim izlaskom sunca . Bio je to dan Suneve povratnice, najkrai dan u godini. Njegov brodi od drveta i m agije, otpadaka i arolija, bio je spreman da isplovi. Poku ao je da objasni starcim a da e ih rado povesti do bilo koje naseljene zemlje, Gonta, Spivija ili Torikla; ostavie ih, ak, ako tako ele, i na nekoj usamljenoj obali Karego-Ata, iako Kargijs ke vode nisu obeavale mnogo bezbednosti oveku sa Arhipelaga, koji bi se usudio da uplovi u njih. Ali oni odbi e da napuste svoje pusto ostrvo. Starica kao da nije r azumela ta znae njegovi pokreti ruku i tihe rei; starac je, meutim, razumeo, i odbio . Njegove uspomene na druge zemlje sada su se svodile jo samo na detinje traume, pune krvi, divova i vr tanja; Ged mu je to jasno video na licu, dok je vrteo glavo m i opet vrteo glavom. I tako Ged toga jutra napuni me inu od fokine ko e ki nicom iz bunara, i po to s taricima nije mogao drugaije da zahvali to su mu pru ili malo vatre i drva, i po to ni za staricu nije imao onakav poklon kakav bi joj rado dao, uinio je za njih ono to je mogao i bacio ini na taj slankasti, nepouzdani izvor vode. Boda je smesta sta la da navire kroz pesak, bistra i slatka kao da potie iz nekog planinskog izvora na Gontu, i nikada vi e nije presu ila. Zahvaljujui tome, to mesto na kome nema niega sem kamenja i pe anih dina sada je uneto u kartu i ima svoje ime; mornari ga zovu O strvo s izvorom. Ali kolibice vi e nema, i oluje mnogih zima koje su od tada prote kle potpuno su raznele tragove ono dvoje koje je tu provelo itav ivot u usamljenos ti i usamljeno i umrlo. Ostali su skriveni u kolibici, kao da se boje da gledaju kada je Ged por inuo svoj brod sa peskovitog, ju nog kraja ostrva. Pustio je da zemaljski vetar, k oji je ravnomerno duvao sa severa, nadme njegovo jedro od magijskog tkanja, i br zo se udaljio preko mora. Ovo traganje po moru bilo je zaista neobino, jer, kao to je Ged dobro znao , on je tu bio lovac koji nije znao ni ta lovi, ni gde bi to, u itavom Zemljomorju , moglo tog asa biti. Mora loviti po instinktu, na slepo, na sreu, kao to je i ono njega lovilo. Svako od njih dvoje bilo je slepo za ono drugo. Geda su veoma zbun jivale neopipljive senke, ba kao to su senku zbunjivali dnevna svetlost i opipljiv ost stvari. Ged je bio siguran samo u jedno: da je ovoga puta zaista on taj koji je lovac, a ne onaj koga love. Jer, kada ga je onmomad senka prevarom nasukala na stene, mogla je da radi s njim ta joj je volja sve vreme dok je onako le ao polu mrtav na obali i zaslepljen mrakom i olujom na pe anim dinama; ali, nije iskoristil a tu priliku. Prevarila ga je i smesta pobegla, ne usudiv i se da se opet suoi s nj im. Po tome je video da je Ogion bio u pravu: senka ne mo e da se hrani njegovom m oi dokle god on bude okrenut protiv nje. Mora, dakle, i dlje biti protiv nje, gon iti je, premda joj se trag ve zameo u irokom moru, a on se nije mogao upravljati n i po emu, sem po nadi da e mu zemaljski vetar koji je duvao na jug doneti sreu, i p o nekom nejasnom predoseanju da je najbolje da se kree u pravcu juga ili istoka.

Pre nego to je pala no ugledao je sa leve strane daleke, nejasne obrise ne kog velikog kopna, koje mora da je bilo Karego-At. Bio je tano na morskim saobraaj nicama tog varvarskog naroda. Napregnuto je osmatrao, ne bi li ugledao neki dugo vati kargijski brod ili galiju; i seao se, doj je jedrio kroz veernje rumenilo, on oga jutra u selu Deset jova, dok je jo bio deak, ratnika sa perjanicoma, vatre, ma gle. I dok je mislio na taj dan, odjednom mu puknu pred oima, uz strahoviti mir u srcu, da ga je senka prevarila njegovom vlastitom varkom, da je na njega navukl a onu maglu na moru kao da je dovlai iz njegove vlastite pro losti, i pomou nje mu o nemoguila da predvidi opasnost i prevarom ga namamila u smrt. Zadr ao je kurs ka jugoistoku, i kopno mu nestade s vidika kada je no pre la preko istone ivice sveta. Doline talasa su ve bile ispunjene mrakom,dok su im se v rhovi blistali odr avajui jasnu, rumenu svetlost sa zapada. Ged glasno zapeva Zimsk u obrednu pesmu, kao i ona pevanja iz Podviga kraljeva koji se mogao setiti,jer te se pesme pevaju na praznik Suneve povratnice. Glas mu je bio jasan, ali se ipa k jedva uo u ogromnoj ti ini morskog prostranstva. No je stigla veoma brzo, a s njom i zimske zvezde. Nije ni trenuo te najdu e noi u godini, posmatrajui zvezde koko ase penju ne beskim svodom dolazei njemu sa leve strane i polako uranjaju u daleke crne vode s desne; i sve vreme ga je neumorni zimski vetar nosio ka jugu, preko nevidljivog mora. Uspevao je da zaspi tek s vremena na vreme, i odmah se trzao. amac kojim j e plovio nije, u stvari, bio nikakav amac, ve ne to polu-vrad bina polu drveni otpaci i naplavine, koje bi se, raspale i ra trkale po vodi, kao i sve druge male naplavi ne. Jedro, takoe, budui da je bilo istkano od vetra i magije, ne bi dugo izdr alo ak o on zaspi, ve bi se samo pretvorilo u da ak vetra. Gedove su vrad bine bile delotvor ne i sna ne, ali kada se primene na tako malo opipljive materije, kao to su bili ti komadii drveta, mo koja ih odr ava mora stalno da se obnavlja i podstie; eto, zato n ije smeo da zaspi. Lak e i br e bi se kretao da se pretvorio u sokola ili delfina,al i Ogion mu be e savetovao da se vi e ne pretvara u druga oblija, a on je ve nauio da ce ni Ogionove savete. I tako je jedro u pravcu juga pod zvezdama koje su se kretal e ka zapadu, a duga no je sporo proticala,dok se napokonprvi dan nove godine nije zasvetleo nad itavim morem. Ubrzo nakon sunevog izlaska ugledao je ispred sebe kopno, ali je sporo ne predovao k njemu. Zajedno s pojavom dana nestalo je zemaljskog vetra. On podi e ma lo magijskog vetra u svoja jedra, tek toliko da ga dotera do kopna. Pri pogledu na njega opet se u njemu javi strah, parali ui u as, koji ga je navodio da se okrene, da pobegne. Ali on nastavi da sledi taj strah onako kako to lovac sledi tragove divljai - iroke, ravne tragove medveih stopala iznad kojih se vide otisci kand i, koj e se svakog trenutka mogu ustremiti na njega iz umskog gusti a. Jer, sada je bio sa svim blizu; oseao je to. Bilo je to neobino kopno, koje se sve vi e uzdizalo nad vodom, onako kako m u se pribli avao. Ono to je izdaleka izgledao kao jedan jedini planinski lanac, izd elilo se postepeno na nekoliko strmih vrhova, mo da ak i vi e ostrva, izmeu kojih je m ore teklo uzanim kanalima. Ged je svojevremeno skapavao nad mnogobrojnim kartama i mapama u Usamljenoj kuli Velikog majstora Imenovanja na Rouku, ali one su pri kazivale uglavnom Arhipelag i unutra nja mora. Ali on se sada nalazio izvan tog po druja, u Istonom Prostranstvu, i nije bio u stanju da pogodikoje je to ostrvo. Ali , nije mnogo ni lupao glavu o tome. Jer, pred njim je le ao strah; vrebao je na nj ega ili eleo da mu umakne kroz ume i padine ostrva, dok je on i ao pravo k njemu. Sada su se mrane i umom okrunjene okomite stene ve visoko nadnosile iznad n jegovog broda, a pena talasa to su se u tei razbijali o kre tavu obalu, poput pahuljica i lupkala, o jedro, dok ga je magijski vetar pronosio izmeu dva ogromna rta u mo reuz, u morsku stazu koja se pred njim protezala daleko u dubinu ostrva, uzana k oliko za du inu dve galije postavljene popreko. Sputano more bilo je nemirno i sta lno se kome alo oko strmih obala. Nije bilo pe anih ala, jer stene su se spu tale okomit o pravo u vodu, koja je bila tamnija zbog njihove senke. Nije bilo vetra, nije s e uo ni jedan jedini um. Senka ga je, jednom, prevarom namamila u pustare Oskila; zatim ga je pre varom namamila da se u magli nasue na stenje; hoe li ga prevarom namamiti na ne to i po trei put? Da li je on to doterao nju ovamo, ili je ona njega domamila u klopk u? Nije znao. Znao je samo da ga raspinje strah, i bio je siguran da mora nastav

iti i da mora uraditi ono to be e naumio: uloviti zlo, progoniti svoj strah sve do njegovog izvori ta. Krmanio je brodom veoma oprezno, motrei ispred sebe, iza sebe, uz stene, niz stene, s obeju strana. Sunce novog dana be e mu ostalo iza lea, osvet ljavajui otvoreno more. Ovde je sve bilo u mraku. Otvor kojim je u ao u moreuz, sad a, kada se osvrnuo za sobom, bio je nalik kakvim osvetljenim ulaznim vratima. Zi d od kamena se dizao vi e i sve vi e dok se pribli avao korenu planina iz kojeg behu i znikle, dok je vodenastaza postajala sve u a. O to je motrio ispred sebe, u mrani pro rez, i levo i desno, uz ogromne, peinama izbu ene i lavinama obru ene padine na kojim a se bilo zgurilo drvee sa korenima do pola u vazduhu. Sve je mirovalo, kao zaleen o. Sada se ve pribli avao kraju morskog kanala, na kome se uzdizala visoka, izbrazd ana, beliasta kamena gromada, o koju se poslednji talasii malaksalo lupkali, svede ni na irinu obinog potoia. Obru eno stenje i istrulela stabla i korenje kvrgavog drvea ostavljali su mesta tek da se jedva proe. Klopka: mrana klopkapod korenovima neme planine, i on se na ao u njoj. Ni ta se nije micalo ni ispred njega, ni iznad njega. Sve se ukoilo, kao mrtvo. Vi e nije mogao dalje. Poeo je da okree amac da se vrati, pa ljivo radei bajalicama i veslom, da ne b i udario o podvodne stene,ili se upetljao u zamr eno korenje i granje, sve dok mu pramac nije ponovo gledao ka izlazu; i ba kada se spremao da podigne vetar koji e ga vratiti istim putem kojim je i do ao, rei bajalice mu zastado e u grlu, a srce mu se namah sledi. Osvrnuo se i pogledao. Senka je stajala u amcu iza njega. Da je zakasnio samo za trenutak, bio bi izgubljen; ali, bio je spreman, i on se baci da zgrabi to to je lelujalo i podrhtavalo, tako rei nadohvat ruke. Tu mu vi e nee pomoi nikakva arolija, ve samo vlastito telo, ivo telo protiv ne ivog. Napa je nemo, bez rei, i bord se, usled njegovog iznenadnog okreta i bacanja u vazduh u nakrenu i utonu u vodu. A bol mu probode ruku i grudi, tako da za trenutak izg ubi dah; ispuni ga neka ledena groznica i oi mu izgubi e vid; ipak, u rukama kojima je bio zgrabio senku nije bilo niega - tama, vazduh. Spotae se, posrnu, zgrabi katarku da se zadr i, i svetlost mu se uz eksploz iju vrati u oi. On ugleda kako se senka drhtei, plaho udaljava od njega i skuplja, a onda se odjednom prote e u neizmerne visine, daleko iznad katarke, iznad njega s amog. A onda kako se, poput crnog dima na vetru, skuplja u kolut i be i, potpuno b ezoblina, niz vodenu stazu ka sjajnoj kapiji na ulazu, izmeu dve stene. Ged klonu na kolena. Maleni, arolijama skrpljeni brod opet se uspravi, i uz ljuljanje se postepeno sasvim umri, plutajui po uzburkanim talasima. On se spu sti na njegovo dno, obamro, bez ijedne misli u glavi, borei se da udahne vazduh, sve dok ga hladna voda koja mu je navirala ispod aka ne upozori da mora da se pob rine za amac, jer su ini koje su ga dr ale vezanog u celinu bile oslabile. Ged ustad e, pridr avajui se za tap-katarku, i ponovo, to je bolje mogao, istka ini vezivanja. B io je sav smrznut i iscrpljen; ruke i noge su ga ljuto bolele, i u njemu nije bi lo ni trunke moi. On po ele da legne odmah tu, na tom mranom mestu gde se sastaju mo re i planina, i da spava, spava, ljulju kajui se na nemirnoj vodi. Nije znao da li je to tako iscrpljen zbog neke crne magije koju je senka mo da upotrebila protiv njega dok je be ala, ili zbog ljute hladnoe njenoga dodira, ili je to, jednostavno, bila posledica izgladnelosti, nispavanosti i op te slabost i; tek, borio se protiv iscrpljenosti jedva primorav i samoga sebe da podigne slab i magijski vetar u jedra i da krene niz mrani morski rukavac u pravcu u kojem be e pobegla senka. Strah je bio potpuno i ezao. Ali, be e i ezla isva radost. Vi e to nije bio lov. V i e nije bio ni lovac ni lovina. Sreli su se i dodirnuli po trei put; on se svojevo ljno okrenuo prema senci, elei da je uhvati svojim ivim rukama. Nije je uhvatio, al i je zato izmeu njih uspostavio vezu, lanac na kome nije bilo ni jedne lomljive k arike. Vi e nije ni bilo potrebno da lovi senku, da ide njenim tragom, niti je njo j vi e vredelo da be i. Nijedno od njih dvoje vi e nije moglo da pobegne. Kada kucne as njihovog poslednjeg sastanka, sre e se na istom mestu. Ali, do tog asa, i na drugim mestima, za Geda vi e nee biti mira ni spokoja, po danu ili po noi, na kopnu ili na moru. Sada je najzad saznao, i to saznanje m u je bilo te ko, da njegov zadatak nikada nije bio da uni ti ono to sam be e nainio, ve d a zavr i ono to je zapoeo. Isplovio je na puinu izmeu dve mrane okomitestene, i tamo, na morskim prost ranstvima, blistalo je jutro, a povoljan vetar je duvao sa severa.

Ispio je ono malo vode to mu be e preostalo u me ini od fokine ko e, i okrenuo krmu da zaobie najzapadniji deo kopna, tako da je najzad dospeo u iroki morski ruk avac koji je le ao izmeu tog ostrva i jednog drugog, zapadno od njega. Tek tada je prepoznao mesto, prisetiv i se geografskih karata Istonog Prostranstva. Bile su to a ke - dva usamljena ostrva koje svoje prste-planine pru aju na sever, u pravcu zeml je Kargad. Pro ao je izmeu njih, i kako je popodne poelo da se smrauje zbog olujnih o blaka koju su stali da pristi usasevera, on prie obali, na ju nom primorju zapadnog o strva. Video je da se tamo nalazi neko malo selo, iznad peskovitog ala gde se nek i potok hitro uliva u more; nije ga mnogo brinulo kako e ga tamo doekati, samo da stigne do malo vode, toplote ognji ta i malo sna. Seljani su bili neotesani i stidljivi, prepali su se od arobnjakakog tapa, sumnjiavo zagledali nepoznato lice, ali su ipak ukazali gostoprimstvo onome koji im je do ao sasvim sam, preko mora, da se skloni od oluje. Dali su mu meso i pia do mile volje, podarili mu udobnost ognji ta i radost da opet uje ljudske glasove kak o govore njegovim, hardijskim jezikom, a na kraju - i to je bilo najbolje od sve ga - dali su mu tople vode da spere sa sebe hladnou i morsku so, i postelju da u njoj zaspi.

9. IFI Ged je tri dana proveo u tom selu na Zapadnoj aci, oporavljajui se i pripr emajui sebi brod koji nee biti od vrad bina i drvenih naplavina, ve od vrstog drveta, dobro uvr enog kumama i klemama, sa vlastitom, masivnom katarkom i jedrom, tako da m o e i lako da plovi i da zaspi kad mu se prispava. Kao veina brodia i amaca na Severu i u Prostranstvima bio je graen na preklop, tako da su mu se daske trupa ukr tale ivicama jedna preko druge, i jo bile uglavljene jedna u drugu, da konstrukcija bu de to vr a na otvorenom oru; svaki je deli na njemu bio vrst i dobro napravljen. Ged mu jo vi e ojaa drvo duboko ga pro ev i inima,jer je oekivao da e tim bordiem morati dale stigne. Bio je sagraen za dva do tri oveka, a starac ije je vlasni tvo bio rekao mu je da se on i njegova braa u njemu preturili dosta oluja preko glave i da ih je u vek valjano vozio. Za razliku od lukavog ribarasa Gonta, ovaj je starac, iz straha i po tovan ja prema arobnjaku, bio spreman da mu pokloni amac. Ali Ged mu je ipak platio, ona ko kako to arobnjaci rade, izleiv i ga od katarakta od kojeg je ve trebalo da oslepi. A onda mu presreni starac ree: "Zvali smo ovaj amac Pe ani moljac, ali ti mu daj ime Dalekovidi, i naslikaj mu dva oka na pramcu, i moja zahvalnost e kroz njih motrit i i uvati te od stenja i grebenja. Jer, ve bejah zaboravio koliko svetlosti ima u svetu, dok mi je ti nisi vratio." Za vreme koje je proveo u tom selu ispod planinskih uma na aci Ged je obav io jo neke poslove,, po to mu se mo u meuvremenu vrtila. Ovi su ljudi bili isti kao i oni koje je poznavao dok je bio deak u Severnoj dolini Gonta, premda su ovi bili siroma niji ak i od njih. S njima se oseao kao kod kue, onako kako se nikada ne bi o seao na dvoru bogata a, i znao je, i ne pitajui ih ta ih ti ti. Zato je inima izleio ili za titio decu koja su bila kljasta ili ne noga zdravlja, i poveao oskudno seosko boga stvo u kozama i ovcama; upisao je runu Simn na vretena i razboje, na vesla i orua od kamena i bronze koje su mu donosili, da bi te stvari dugo radile kako valja; a runu Pirr zapisao je na njoj od po ara, vetra i bezumlja. Kad mu je amac Dalekovidi bio spreman i dobro natovaren zalihama sve e vode i su ene ribe, ostao je u selu jo jedan dan, da njihovog mladog pevaa naui da peva P odvige Moreda i Hevnorsku pesmu. Brodovi sa Arhipelaga retko su zalazili do aka; pesme spevane jo pre stotinu godina bile su novost ovim seljacima, a umirali su o d elje da slu aju junake pesme. Da Ged nije nosio teret onoga to je trebalo da uradi, rado bi proveo s njima jo nedelju ili mesec dana, da im peva sve to zna,da velike pesme postanu poznate na jo jednom ostrvu. Ali, nije bio slobodan, i sledeeg jutr a razvio je jedro i krenuo pravo na jug, preko irokih mora Prostranstva. Jer, sen ka je bila oti la u pravcu juga. Nije morao da baca ini nala enja da bi znao kuda e; z nao je, isto onako sigurno kao da ih povezuje nevidljivi konac koji se razmotava , bez obzira koliko milja, mora ili ostrva stajalo izmeu njih. I tako je polako i sigurno, i niemu se novom ne nadajui, krenuo putem kojim je morao ii; i vetar i vo da su ga nosili na jug. itav je dan i no proveo jedrei usamljen na puini,a sledeeg dana naie na malo o

strvo, za kojemu reko e da se zove Vemi . Ljudi u malom pristani tu gledali su ga podo zrivo, i njiov se vra ubrzo pojavi, hitajui k njemu. Ispitivaki je odmerio Geda, a onada se poklonio i rekao glasom koji je delovao i oholo i ulagivakiu isti mah: " Va e gospodstvo, robnjae! Oprostite mi za ovu smelost i uka ite nam ast da primite od n as sve to vam mo e u putu zatrebati - hranu, pie, tkaninu za jedra, konopce, - moja ki je upravo na putu ovamo, nosei par sve e ispeenih kokica - ali mislim da e bolje bi ti da nastavite odmah sa putovanjem i napustite ovo mesto to pre mo ete. Ljudi su u nezvereni. Jer, ne tako davno, u stavri prekjue, viena je jedna osoba kako pe ke pre lazi preko na eg ostrva sa severa ka jugu, a da se nije videloda je prispela ikakv im amce, niti da je amacem napustila ostrvo, a ini mi se i da je bila bez senke. ko ji su videli tu osubu, ka u mi da je pomalo liila na vas." uv i te rei Ged samo obori glavu, okrenu se i poe pravo na dokove Vemi a i ispl ovi, a da se nijednom nije osvrnuo. Nije bilo nikakve koristi da prepada ostrvlj ane ili da se svadi s njihovim vraem. Radije e jo jednom prespavati na moru, i razm isliti o ovoj novosti koju mu je vra saop tio, jer ona ga je grdno zbunila. Tako proe dan, i proe i no, a sumorna ki ica aputala je nad morem dokle god je trajao mrak, a i tmurna zora. Severni povetarac i dalje je nosio Dalekovidog na pred. Kada je prevalio podne vetar i sumaglicase podigo e, i Ged ugleda kako se pr avo pred njim ispreuju niski, modri bregovi velikog ostrva, osvetljeni na tim var ljivim zimskim suncem. Dim iz ognji ta je, takoe modar, lebdeo nad kosim krovovima gradia posejanih meu tim brdima, i taj je prizor godio oku, razbijajui monotoniju ir oke puine. Ged krenu za jednom malom flotom ribarskih amaca i sti e za njima do njihov e luke, i penjui se ulicama grada u pozlaeno, zimsko vee, pronae jednu krmu koja se z vala Harrekki, gde su mu toplo ognji te, pivo i peene ovje grudi, razgalili i telo i du u. Za stolovima u malenoj krmi bila su i dva druga namernika, trgovci iz Istonog prostranstva, ali veina sveta su bili ljudi iz grada koji behu navratili na dobr o pivce i a icu razgovora, da izmenjaju novosti. Nisu bili grubi i stidljivi kao ri bari na akama, ve istinski gradski momci, ivoga duha i spokojni. Svakako da su odma h u Gedu prepoznali arobnjka, ali niko nije o tome progovorio nijednu re, izuzev to je krmar u govoru (a bio je zaista brbljiv ovek) pomenuo da taj gradi, Ismej, ima veliku sreu i neprocenjive blagodeti to u njemu ivi pravi pravcati arobnjak, jedan o d onih to su se kolovali na Rouku, i kome je sam Arhimag dao tap, i koji, iako tren utno boravi van grada, ivi u svojoj porodinoj kui i poreklom je iz samog Ismeja, u kome, prema tome, ne postoji potreba da jo jednim znalcem Vrhunske magije. "Kao to ka e poslovica - Dva tapa u istom gradu kadtad e se ukrasti, zar nije tako, Va e gosp odstvo?" ree vlasnik krme, nasmejan i zraei od zadovoljstva. I tako je Ged bio obave t en da kao putujui arobnjak, onaj koji tra i uhljebe pomou svog zanata, ovde nije po elj an.Tako su ga otvoreno oterali iz Vemi a, a utivo i na uvijen nain iz Ismeja, i on s e zaista zapita zbog ega su mu priali da u Istonim Prostranstvima ivi ljubazan svet. To ostrvo je bilo Ifi , ostrvo na kome se rodio njegov prijatelj Ve. Nije ni izdal eka delovalo tako gostoprimljivo kao to mu Ve be e priao. A ipak je video da su im lica istinski prijazna. Posredi je bilo samo to da su nekako oseali ono to je on i sam znao: da je drukiji, odvojen od njih, obele e n prstom sudbine i da ide za jednim mranim stvorom. Bio je kao hladan vetar kad d une kroz vatrom osvetljenu sobu,kao crna ptica-zlosutnica koju je vetar naneo iz neke neznane zemlje. to pre bude oti ao, ponev i sa sobom svoje proklestvo, utoliko bolje za ove ljude. "Tra im nekoga", ree on krmaru. "Prove u ovde samo dan ili dva."Ton mu je bio b ezbri an. Vlasnik krme, baciv i pogled na ogromni tap od tisovine naslonjen u uglu,ne odgovori mu, ve mu samo jo jednom napuni kriglu smeim pivom,dok se pena nije prelil a preko ivice. Ged je znao da bi trebalo da prenoi u Ismeju samo jedanput. Nisu ga s rad o u doekali ni ovde, niti e to, bez sumnje, uiniti na bilo kom drugom mestu. Mora prav o tamo kuda ga vodi put. Ali, bilo mu je muka od ledenog, pustog mora i ti ine u k ojoj mu se niko nije obraao nijednom reju. On obea sebi da e provesti samo jedan dan u Ismeju i otii sutra ujutro. Zato se ujutro nije urio da ustane; kad se probudio , primicale su reteke sne ne pahuljice, i on je dokoliario po ulicama i sokacima gr adia, posmatrajui ljude kao idu za svojim svakodnevnim poslom. Neko vreme je gleda o decu, umotanu u krznene pelerinice, kako se igraju sa dvorcem od snega i prve

Sne a Belia; slua je ogovarae kako brbljaju, dovikujui se preko ulice, svako na svojoj otvorenoj kapiji; posmatrao je neko vreme kovaa bronze kako radi, dok mu jedan z ajapureni mali a,sav oznojen, pumpa vazduh iz mehova u jamu za taljenje, povlaei ruic e gore-dole; kroz prozore, okupane rumenom svetlo u inutra, jer se ve poelo smraivati, gledao je ene za razbojima, kako se na as okreu da ka u ne to ili se samo nasme e mu u il deici, tamo unutra, u svojim toplim domovima. Ged je sve to gledao spolja,odvoje n i usamljen i bivalo mu je sve te e, iako nije hteo sam sebi da prizna da je tu an. Kad se sasvim smrklo i dalje je tumarao ulicama, nerado pomi ljajui da se vrati u krmu. uo je kako neki ovek i devojka veselo rzgovaraju dok su silazili niz ulicu i prolazili mimo njega ka gradskom trgu, i tad se odjednom okrete, jer prepoznade o vekov glas. On poe za njima i susti e ih, prilazei im s lea u sumraku pozne veeri, osvetlj en samo odsjajem udaljenih ulinih svetiljki. Devojka ustuknu, ali se mu karac o tro z agleda uu njega, a onda naglo podi e tap koji je nosio u ruci i isprei ga izmeu njih kao ogradu, da predupredi napad ili neko drugo zlo. Tu Gedu najzad prevr i. Glas m u je malo podrhtavao kad ree: "Mislio sam, Vee, da e me poznati." ak i tada, Ve za trenutak ostade neodluan. "Poznajem te," ree on napokon i spusti tap, pa uze Geda za ruku i obgrli g a drugom oko ramena. "Poznajm te! Dobro do ao, prijatelju moj, dobrodo ao! Kako sam te gadno doekao, kao da si zli duh koji mu prilazi s lea - a toliko sam ekao da mi doe ,toliko sam ti se nadao..." "Dakle, ti si taj arobnjak kojim se hvale i Isjemju? Ba sam se pitao..." "O, da. Ja sam taj njihov arobnjak; ali, pre svega da ti objasnim ne to. Da vidi za to te odmah nisam poznao, mome. Mo da sam te isuvi e pa ljivo tra io. Jer, pre tri dana... da nisi sluajno bio na Ifi u pre tri dana?" "Jue sam stigao." "Pre tri dana, u Kvoru - to ti je jedno selo malo vi e uzbrdo - video sam te na ulici. U stvari,video sam neku vrstu predskazanja da dolazi , ili, bolje reen o, video sam neku vrstu imitacije tebe, ili, jo bolje, oveka koji je liio na tebe. Bio je ispred mene, izlazio je iz grada, i za ao je iza ugla upravo u asu kad sam ga spazio. Pozvao sam te, i nije bilo odgovora; potrao sam, ali nisam vi e nikoga vid eo; ak ni tragove, iako je tlo bilo zaleeno. Sve mi je to izgledalo krajnje sumnji vo, i sada, kad sam te video kako ovako prilazi iz mraka, pomislio sam da je to o pet neka prevra. Izvini, Gede." Izgovorio je Gedovo ime istinsko ime tako tiho, da ga devojka koja je stajala malo pozadi, ekajui. nije mogla uti. Ged takoe odgovori veoma tiho, da bi mogao upotrebiti prijateljstvo istin sko ime: "Ne mari, Estariole. Ali ovo jesam ja, i veoma se radujem to te opet vid im..." Ve je u njegovom glasu nauio mo da vi e od obinog radovanja. Jo je dr ao Geda za ame,i sada mu odgovori, Istinskim jezikom: "Nevolja te je meni dovela, i dolazi m i iz mraka, Gede, pa ipak, tvoj dolazak je velika radost za mene." A onda nastav i svojim hardijskim sa jakim prizvukom nareja Prostranstva: "Hajde, poi sa nama, i demo kui, vreme je da uemo i sklonimo se od mraka! Ovo je moja sestra, najmlaa od n as i lep a od mene, kao to vidi , ali ni blizu tako pametna: zove se D erou. D erou, ovo je Jastreb, najbolji od sviju nas i moj prijatelj." "Va e gospodstvo, arobnjae", pozdravi ga devojka, i lepo uoblienim pokretima nakloni glavu i rukama pokri oi i znak po tovanja, onako kako to rade ene u Istonim P rostranstvima; kad nisu bile pokrivene, te oi su bile bistre, plahe i radoznale. Imala je otprilike etrnaest godina i bila je tamnoputa kao i njen brat, ali veoma vitka i ne na. Na rukavu joj je visio, dr ei se kand icama, maju ni krilati zmaj,ne vei o d njene ake. Zajedno se potom uputi e niz mranu ulicu. "U Gontu se ka e da su gontijske ene hrabre", primeti Ged, "ali tamo jo nikad nisam video curu koja nosi zmaja umesto narukvice." Na to se D erou nasmeja, i smesta mu odgovori: "Ali, ovo je samo hareki; z ar na Gontu nema harekija?" A onda se za trenutak zastide i pokri oi. "Ne. Nemamo ni zmajeva. Zar to stvorenje nije zmaj?" "Da, ali sasvim mali. ivi u hrastovom drvetu, hrani se zoljama i crviima i vrapijim jajima - nikada ne naraste vi e od ovoga. Oh, Gospodine, brat mi je esto p riao o ivotinjici koju ste vi imali, onoj maloj, divljoj, o otaku - da li ga jo ima

te?"

"Ne, vi e ga nemam." Ve se okrenu prema njemu,kao da eli da mu postavi pitanje, ali se ugrize z a jezik i ne upita ga ni ta sve dok se nisu na li nasamo, mnogo kasnije, sedei iznad kamenog ognji ta u Veovoj kui. Iako je bio glavni arobnjak na Ifi u, Ve se be e nastanio u Ismeju, gradiu u ko me se i rodio, i tu je sad iveo sa najmlaim bratom i sestrom. Otac mu je bio imuni pomorski trgovac, i roditeljska kua je bila prostrana i sa debelim krovnim gredam a, a svuda su se nalazili komadi koji su ukazivali na blagostanje jednog domainst va - lepa grnarija, ipke i posude od mesinga i bronze, lepo uobliene, na izrezbaren im policama i kovezima. Velika taonjanska harfa stajala je u jednom uglu dnevne s obe, a razboj za tapiseriju,koji je pripadao D erou, nalazio se u drugom, i njegov i drveni delovi bili su ukra eni inkrustacijama od slonovae. I tu je Ve, na svoj mir ni i jednostavan nain, uspevao da bude i veliki arobnjak i glava porodice. Dvoje s tarih slugu, koji su napredovali u ivotu uporedosa svojim gazdama, evelo je u toj kui, zatim brat, veseli momi, i D erou, hitra i utljiva kao ribica, koja je dvojici pr ijatelja poslu ila veeru i sela da jede zajedno s njima, slu ajui kako razgovaraju, a potom tiho nestala u pravcu svoje sobe. Sve je u toj kui bilo dobro uhodano, spok ojno i sigurno; i Ged, osvrnuv i se po sobi osvetljenoj vatrom iz kamina,tiho ree: "Eto, tako treba iveti", i uzdahnu. "Pa, to je samo jedan od mnogih dobrih naina", odvati Ve. "Ima i drugih. A sad mi ispriaj, deko, ako mo e , ta ti je sve do lo i oti lo od tebe za ove dve godine od kako smo poslednji put razgovarali. I ka i mi na kakav si to put krenuo, jer mi je jasno da ovom prilikom nee jo dugo ostati s nama." Ged mu sve redom ispria, i kada je zavr io, Ve dugo ostade utei, utonuo u misl i. Napokon ree: "I ja u s tobom Gede." "Ne." "Mislim da hou." "Ne, nemoj, Estariole. Niti je ovo tvoj zadatak, niti tvoj du manin. Ja sa m sam krenuo na ovaj put zla, i ja u ga sam i zavr iti, Ne elim da se nekome zbog to ga desi ne to lo e, a najmanje tebi, Estariole, tebi koji si od samog poetka nastojao da mi zadr i ruku da ne poinim zlo, Estariole..." "Ponos je kod tebe uvek jai od razuma", dobaci mu prijatelj uz osmeh, kao da razgovaraju o neem to im je obojici prilino neva no. "A sad, razmisli malo: to je ste tvoj zadatak, tu sumnje nema, ali ako ne uspe , zar ne bi bilo dobro da tu bor bu jo neko, neko ko e moi da upozori ljude u Arhipelagu? Jer ako te se doepa, senka e dobiti grozovitu mo. A ako ti pobedi nju, zar opet ne bi bilo dobro da tu bude jo neko ko e proneti glas o tome po Arhipelagu, tako da Podvig postane poznat i opev an? Znam da ti ja sam ne mogu biti od koristi; ali, ipak, mislim da bi valjalo d a poem s tobom." Tako ubeivan Ged nije vi e mogao da se suprostavi svom prijatelju, ve samo r ee: "Nije trebalo da danas ostajem ovde. Znao sam, a ipak sam ostao." "Dva arobnjaka se nikada ne sretnu sluajno, mome", napomenu Ve. "Uostalom, i sam si kazao da sam bio uz tebe kad je ovo poelo. Red je da budem uz tebe i kad se zavr i." On stavi jo drva na vatru, i obojica su jo malo utke zurili u njene plame nove. "Ima jo jedan o kome nisam ni ta uo jo od one noi na Okruglom brdu Rouka, i ni kad se kasnije, dok sam bio u koli nisam usudio da pitam: D asper." "On nikada nije uspeo da stekne tap. Jo tog istog leta napustio je Rouk i oti ao na ostrvo O, da bude vra na dvoru gospodara O-tokna. To je sve to ja znam o n jemu." Opet se neko vreme utali, posmatrajui vatru i u ivajui (bilo je ledeno te noi) u njenoj toploti koja im se razlivala po nogama i licu dok su sedeli u irokom is pustu oko ognji ta, s nogama skoro u eravici. Ged najzad progovori, veoma tiho. "Samo se jednoga pla im, Estariole. Pla im se vi e ako ti bude uz mene, nego da sam sam. Tamo, na akama, gde se morski rukavac zavr avao u orsokakau, okrenuo sam se senci; bila mi je na dohvat ruke i zgrabio s am je - poku ao sam, bolje reeno. Ali, nisam uhvatio ni ta, ni ta mi nije bilo u ruci. Nisam mogao da je pobedim. Pobegla mi je. Ja sam krenuo za njom. Ali, to se mo e p onoviti, mo da i vi e puta. Nad njom nemam nikakvu mo. Mo da se sve ovo nee zavr iti ni sm

ru ni pobedom; niim o emu bi se moglo pevati; jednostavno, nee biti nikakvog kraja. Mo da u morati da provedem ivot jurei od jednog kraja mora do drugog, od jednog kopna do drugog; u beskrajnom, uzaludnom nastojanju, tragajui za senkom, za neim ega nem a." "Ne zbilo se!" uzviknu Ve, okrenuv i levu aku pokretom kojim se tera urok. U prkos sumornim mislima Ged je morao da se nasme i, jer to je bila detinjarija, a n e prvo bajanje; u Veu je oduvek bilo neeg od te seljake naivnosti. Ali, bio je o trou man, prodoran, i uvek je i ao pravo u su tinu stvari. "To bi bilo veoma tu no", dodade on. "i nadam se da e se ispostaviti da nije tako. Radije bih pretpostavio da u vi deti kako se zavr ava ono to sam video kako je zapoelo. Nekako e ve saznati njenu priro du, njeno bie, ta je ona, i tako uspeti da je zadr i , ve e i uni ti . Iako je, moram priz i, pitanje zaista te ko: ta je to... Ipak, ne to me u svemu tome zabrinjava, ne to to ne razumem. Izgleda da ta senka sada hoda unaokolo u tvom obliju, ili, bar, u nekak vom koje ti je slino, jer su je na Veme u videli takvu, a i ja sam je video ovde, n a Ifi u. Otkuda to i za to, i za to to nikada nije radila u Arhipelagu?" "Pa, ka e se. Prostranstva imaju druga pravila." "Da zna . Mogu ti posvedoiti da je tako. Ima ba dobrih vrad bina koje sam nauio na Rouku i koje ovde uop te ne deluju, ili deluju u pogre nom pravcu; i obrnuto, ov de ima magije kakvu nikada nisam uio na Rouku. Svako kopno ima svoje sile, i to se vi e udaljava od Unutra njih zemalja to manje mo e da pogodi kakve e biti te sile i kako da ovlada njima. Ali, mislim da nisu samo one razlog to se senkasada tako izmenila ." "Ne mislim ni ja. Mislim da je, kada sam prestao da be im od nje i okrenuo se protiv nje, to okretanje moje volje ka njoj, njoj dalo oblik, iako ju je ist i taj in moje volje spreio da mi dalje oduzima snagu. Sve to radim, odra ava se na nj u; ona je moje delo." "Na Oskilu te je pozvala po imenu i tako te spreila da upotrebi magiju pro tiv nje. Za to to isto nije uinila i na akama?" "Ne znam. Mo da tek iz moje slabosti mo e da dobije dovoljno snage na progov ori. Skoro kao da govori mojim vlastitim ustima: jer, otkud bi znala moje ime? K ako je saznala moje ime? Lupao sam glavu o tome preko svih mora, od kako sam nap ustio Gont, i ne mogu da naem odgovor. Mo da uop te nije u stanju da govori kada je u svom vlastitom obliju, ve samo pozajmljenim jezikom, kao gebet. Ne znam." "Onda mora dobro da pazi , da je ne sretne u obliju gebeta po drugi put." "Ne znam", odgovori Ged, pru ajui ake ka u arenom uglavlju, kao da iznutra, u sebi, osea neku hladnou. "Mislim da se to vi e nee desiti. Ona je sada vezana za mene isto kao i ja za nju. Ne mo e vi e toliko da se oslobodi da bi mogla da se doepa nek og oveka i preuzme njegovu volju i bie, kao to je uinilasa Skiorhom. Sad mo e da ue sam o u mene. Ako ikada ponovo izgubim snagu i poku am da pobegnem od nje, da prekinem na u vezu, ui e u mene. A ipak, kad sam je dr ao svom snagom, prosto je isparila i po begla mi... I to e opet uraditi, a ipakne mo e nikad sasvim da pobegne,jer ja je uv ek mogu nai. Postoji neraskidiva veza izmeu mene i te zle, svirepe stvari i tako e ostati zauvek, samo ako ne saznam re kojom u moi da ovladam njome: njeno ime." Utonuo u razmi ljanja, prijatelj mu odvrati: "Ima li uop te imena u mranim sv etovima?" "Arhimag Gen er je rekao da nema. Meutim, moj uitelj Ogion je rekao suprotno ." "Prepirkama dva maga nikada kraja", navede stru izreku Ve, uz osmejak koj i je bio pomalo mrk. "Ona koja je slu ila Prastaroj moi na Oskilu klela mi se da e mi Kamen rei ka ko se senka zove, ali ja na to ne dajem mnogo. Meutim, bio je tu i zmaj, koji se ponudio da trampi to ime u zamenu za svoje vlastito, da bi me se otarasio; i, ja mislim da tamo gde se dva maga prepiru, zmaaajevi mo da znaju re enje." "Znaju ga, ali ga na zlo upotrebljavaju. Ali, kakav je to bio zmaj? Nisi mi rekao da si razgovarao sa zmajevima, od kad smo se poslednji put videli." Razgovarali su tako do duboko u no, i premda se sve uvekvraalo na gorko pi tanje ta predstoji Gedu, njihovo zadovoljstvo to su se opet sreli nadjaalo je sve c rne misli;jer njihova je ljubav bila vrsta, i nisu je mogli pokolebati ni vreme n i okolnosti. Ujutro se Ged probudio pod krovom svog prijatelja, i premda je jo bi o pomalo mamuran oseao je takvo zadovoljstvo i mir, kao da se nalazi negde gde je

savr eno za tien od zla ili bilo ega ravog. Ne to malo tog sanjivog spokojstva ostalo je uz njega tokom itavog dana, i on ga je primio, ne kao dobar predznak, ve kao dar. inilo mu se da e, napu tajui tu kuu, napustiti i poslednje utoi te i sigurnu luklu u i u, i zato je re io da u iva u tomsvom dreme u,ma kako kratak bio. Po to je morao da obavi jo neke poslove pre nego to otputuje sa Ifi a,Ve je kre nuo po drugim selima na ostrvu, zajedno sa deakom koji mu je bio egrt. Ged je osta o sa D erou i njenim bratom, Marom, koji je po godinama bio negde izmeu nje iVea. De lovao je kao sasvim obian deak, jer u njemu nije bilo tog dara, ili proklestva, ka ko hoete, koji se zove magijska mo, i nikada nije putovao dalje od Ifi a, Toka i Hol pa, i ivot mu je bio lagodan ibez uzbuenja. Ged ga je posmatrao sa uenjem i donekle sa zavi u, a tano je tako deak posmatrao Geda: svakome od njih dvojice inilo se veoma neobinim da onaj drugi, tako razliit od njega, ima iste godine, devetnaest. Ged se udio kako neko ko je pro iveo devetnaeset godina mo e jo da bude tako bezbri an. Divei s e Marovom lepu kastom, veselom licu, njegovo vlastito mu se inilo ispijenim i grubi m, a nije ni slutio da mu Maro zavidi ak i na onim o iljcima, za koje je mislio da su tragovi zmajevih kand i i istinska runa i znak herojstva. Dva mladia su e pomalo snebivala jedan pred drugim, ali D erou je ubrzo pre stala da zazire od Geda, po to je bila u svojoj kui, a uz to i njena gazdarica. Ged je prema njoj bio veoma blagonaklon, a ona ga je mnogo to- ta zapitkivala,jer Ve, k ako je rekla, nikada nije hteo ni ta da joj ka e. Poslovala je po kui puna dva dana, pripremajui i su ei pogae da ponesu na put, pakujui osu enu ribu i meso i druge sline na irnice da im budu zaliha na brodu, sve doj joj Ged nije rekao da prestane, jer o n nema nameru da putuje do Selidora bez zaustavljanja. "Gde je Selidor?" "Veoma daleko u Zapadnom Prostranstvu, gde ima zmajeva na svakom koraku, kao ovde mi eva." "Onda boljeostani u Istonom, na i zmajevi su malecki kao mi evi. Dakle, eto, to je sve od mesa; jesi li siguran da e biti dovoljno? Slu aj, ne mogu da razumem; ti i moj brat ste obojica moni arobnjaci; samo mahnete rukom i promrljate ne ti i bude tako. Kako to da onda ogladnite? Kada na moru doe vreme za veeru, za to samo ne ka ete Pita s mesom! i pojvi se pita s mesom i vi je pojedete?" "Paa, mogli bismo, za to da ne. Ali, ne volimo da nam zalogaje ine, kako na rod ka e, na e vlastite rei, Pita s mesom je ipak samo re i ni ta vi e... Mo emo da uinimo dobije aromu, i ukus, ak i da nas zasiti, ali uvek e to ostati samo re. Zavarae sto mak,ali gladan ovek od nje nee dobiti snagu." "arobnjaci,dakle, nisu kuvari", primeti Maro, koji je sedeo preko puta Ge da, sa suprotne strane ognji ta u kuhinji, rezbrei poklopac za jednu kutiju od fino g drveta; izuio je rezbarski zanat, ali nije ba bio odu evljen njime. "Niti su kuvari aarobnjaci, na alost", dobaci D erou kleei na kolenima i poku av ajui da vidi da li je dovoljno porumenela poslednja partija kolaa koja se pekla u crepulji na ognji tu. "Ali, ipak ne razumem, Jastrebe. Videla sam svog brata, ak i njegovog egrta, kako u mraku stvaraju svetiljku samo pomou jedne jedine rei: i ta s vetlost sija, svetli, i nije to re, ve prava svetlost; vidi po njoj kuda ide !" "Dabome", odgovori Ged. "Svetlost je mo. Ogromna mo, i svi postojimo zahva ljujui njoj, ali ona postoji nezavisno od na ih potreba, sama po sebi. Suneva svetlo st i zvezdana svetlost su vreme, a vreme je svetlost. U sunevoj svetlosti, u dani ma i godinama, postoji ivot. Kada je mrak, ivot mo e pozvati svetlost da mu pomogne, tako to e joj rei ime. Ali u svim drugim sluajevima, kad god vidi arobnjaka da priziv a neku stvr, neki predmet da se pojavi, to nije isto, jer on ne priziva nikakvu mo veu od njega, i ono to se pojavi samo je opsena. Prizvati ne to to uop te ne postoji, pozvati ga izgovarajui mu istinsko ime, to je velika tajna i ne sme se oalko upo trebiti. Svakako ne zbog obine gladi. D erou, tvoj mali zmaj je ukrao kola." Upijajui svaku njegovu re i gledajui netremice u Geda, dok je govorio, D erou nije ni primetila kako se hareki skotrljao sa tople dr ke ajnika iznad ognji ta, gde je stajao kao ptiica na grani,i epao pogau veu od sebe samog. Ona uze stvorenjce obr aslo krlju tima na krilo i stade ga hraniti mrvicama i komadiima, dok je i dalje ra zmi ljala o onome to joj je Ged rekao. "Znai, ne mo e prizvati pravu pitu sa mesom, a da ne poremeti ono o emu stalo pria moj brat - kako se ono zva e?" "Ravnote je", ozbiljno je dopuni Ged, jer je ona govorila veoma ozbiljno.

"Da. Ali kada si ono pretrpeo brodolom, otplovio si odatle na amcu koji j e bio napravljen najveim delom od arolije, i on nije pu tao vodu. Zar je i to bila o psena?" "Pa, delimino je i bila, jer ja se oseam nekako nelagodno ako moram da gle dam more kroz rupe na amcu, i zato sam ih koliko-toliko zakrpio, prosto radi utis ka. Ali vrstina amca nije bila nikakav opsena, a ni prizivanje, ve je to bilo posti gnuto jednom drugaijom ve tinom, inima vezivanja. Drvo je bilo vezano u jeno, kao da je jedna jedina, cela stvar, amac. Jer, ta je drugo amac,ako ne stvar koja ne prop u ta vodu?" "Ja sam itekako izbacivao vodu iz nekih koji su je propu tali", ponovo se oglasi Maro. "Pa, i moj bi propu ta, da nisam neprestano obnavljao basmu." Ged se nagnu napred sa svog mesta u uglu i uze jedan kolai sa cigala, i poe da ga premee po ruka ma. "I ja sam ukraokola." "Ali si zato opekao prste. A kada bude jednom umirao od gladi, usamljen n a puini izmeu dalekih ostrva, setie se ovog kolaa i kazae : Ah! Kuku meni! Da nisam tad ukrao kola, sada bih imao ta da pojedem. Evo, ja u pojesti kola moga brata, tako da obojica zajedno umrete od gladi..." "Eto, to znai odr ati Ravnote je", primeti Ged,dok je ona uzimala i vakala vre li, nedopeeni biskvit; i ona se od toga zakikota i zagrcnu. Ali uskoro potom, uoz biljiv i se opet, ona ree: "Volela bih da sam zaista razumela sve to si mi govorio. Tako sam glupa." "Sestrice mala", ree joj Ged, "To samo znai da sam ti neve to objasnio. Kad bismo imali vi e vremena..." "Imaemo ga", zablista D erou, "kad mi se brat vrati i ti se vrati zajedno s njim, makar na kratko, hoe li?" "Ako budem u stanju", odgovori on ljubazno. Zavlada kratka pauza; i D erou upita, posmatrajui harekija kako se opet pen je na svoju dr ku od ajnika. "Reci mi jo ovo, ako nije tajna: koje jo velike moi posto je osim svetlosti?" "Nije tajna. Sve moi izviru iz jedne i vraaju se u nju, mislim. Godine i r astojanja, zvezde i svee, voda i vetar i arobnja tvo, ve tina ovekove ruke i mudrost u korenu drveta: sve one nastaju zajedno. Moje ime i tvoje, i ime sunca, ili izvor a vode, ili jo neroenog deteta, sve su to slogovi jedne jedine, neizmerne rei koju veoma, veoma polako izgovara zvezdani sjaj. Nema druge moi. Ni drugog imena." Zaustaviv i ruku s no em iznad rezbarije, Maro upita: "A smrt?" Devojka je slu ala, a blistava, crna glavica joj je bila pognuta. "Da bi se izgovorila re", polako odgovori Ged, "mora najpre postojati ti in a. I pre i posle." Onda odjednom naglo ustade, dodajui? "Ja nemam pravo da govori m o tome. Re koju je trebalo da samo ja izgovorim, izgovorio sam pogre no. Bolje da utim; neu vi e govoriti. Mo da zaista i ne postoji istinska mo sem tame." I on napusti ognji te i toplu kuhinju, uzev i ogrta i iza av i napolje sam, u ledenu ki icu koja je rom injala na ulicama. "Uklet je", ree boja lljivo Mro, gledajui za njim. "Mislim da e ga ovo njegovo putovanje na koje je krenuo odvesti u smrt", primeti devojka, "i on se toga boji, ali ipak nastavlja." Podigla je glavu dok j e posmatrala, kroz crvene plamene jezike na ognji tu, paravac kojim je i ao amac to je sam samcit stigao do njih preko zimskog mora, i opet odlazio u napu tene vode. Ta da joj u magnovenju navre e suze na oi, ali ne ree ni rei. Ve se vratio sledeeg dana, i oprostio se od dostojanstvenika grada Ismeja, koji su ga krajnje nerado pu tali da krene preko mora usred zime po smrtonosnom z adatku koji ak nije bio ni njegov vlastiti; ali, iako su mu prebacivali, nisu ni ta mogli uiniti da ga zadr e. Zamoriv i se od tih staraca koji su mu zanovetali, on nap okon ree: "Ja sam va , i po poreklu i po obiajima, i po du nosti koju kod vas obavljam . Ja sam va asrobnjak. Ali krajnje je vreme da zapamtim da, iako slu im, ne slu im vam a. Kad budem slobodan da vam se vratim, vratiu vam se; a do tada zbogom." U ranu zoru, dok je siva svetlost navirala na istoku iz morske puine, dva mladia krenu e na Dalekovidom iz luke Ismeja, podigav i smee, vrsto istkano jedri u pr avcu severnog vetra. D erou je stajala na dokovima i gledala ih kako odlaze, onako kako su ene i sestre mornara irom Zemljomorja oduvek stajale i pogledom ispraale s

voje mu karce; a one ne ma u i ne dovikuju pozdrave, ve samo stoje nepomino u ogrtaima sa navuenim kapuljaama, sivim ili smeim, tamo na obali, i postaju sve manje i manje , onako kako se voda koja ispunjava rastojanje izmeu njih i amca postepeno poveava. 10. NA PUINI Luka sada ve be e potpuno utonula u more i nestala, a naslikane oi Dalekovid nog, stalno ispirane talasima, gledale su napred, na more koje je postajalo sve i re i sve praznije. Za dva dana drugovi preo e rastojanje od Ifi a do ostrva Soders, o tprilike stotinu milja po najgorem vremenu i suprotnom vetrovima. Tamo su se sam o na kratko zadr ali u pristani tu, tek toliko da opet napune me ine s vodom i kupe ka tranom premazano platno za jedra, da bi za titili ne to od svoje opreme od morske vo de i ki e u tom amcu bez palube. Nisu se ranije snabdeli time, jer arobnjaci obino ta kve sitnice re avaju vrad binama, najneznatnijim i najprostijim vrad binama, a, u stva ri, potrebno je samo malo vi e magije da se morska voda uini pitkom i tako u tedi seb i trud no enja me ina sa slatkom vodom. Ali Ged kao da nikako nije eleo da se koristi magijom, niti je dopu tao Veu da to ini. Rekao je samo: "Bolje nemojmo", a prijatel j mu nije postavio nikakvo pitanje niti se upuistio u raspravu. jer od trenutka kad im se jedro prvi put nadulo na vetru obojica su osetila nekakvu zlu slutnju, ledenu kao i sam zimski vetar. Luka, pristani te, mir bezbednost, sve to je ostal o za njima. Behu se okrenuli posve u drugom pravcu. Sada su i li putem na kome je svaki dogaaj morao da bude poguban, i ni ta se nije dogaalo sluajno. Na putu kojim su oni krenuli i najmanja bajalica mogla je da izmeni okolnosti i pomeri ravnote u s ile i sudbine; jer sada su i li ka samom sredi tu te ravnite e, ka mestu na kome se su sreu svetlost i tama. Oni koji tako putuju, paze na svaku re. Isploviv i ponovo i nastvaljajui du obala Sodersa, na kojima su se bela polj a pokrivena snegom u daljini stapala sa zamagljenim bregovima, Ged opet usmeri am ac na jugu, i sada uo e u vode u koje veliki trgovaki brodovi Arhipelaga nikada ne z alaze, u krajnje granine vode Prostranstva. Ve nije postavljao nikakva pitanja o kursu kojim plove, znajui da nije Ged taj koji o njemu odluuje, ve ide tamo kuda mora. I kada se ostrvo Soders smanjilo i poelo da nestaje iza njih, i valovi stali da ume i zapljuskuju im provu, i ogro mna, siva vodena ravnica ih obuhvatila sa svih strana, sve do linije gde se spaj ala s nebom, Ged zapita: "Koje zemlje le e pravo pred nama?" "Ju no od Sodersa nema nikakvog kopna. Na jugoistoku e , posle dugog putovanj a, naii na veoma malo: Pelimer, Kornaj, Gosk i Astovel, koji se takoe zove i Posle dnja zemlja. Iza njega @ ni ta sem mora." " ta je na jugozapadu?" "Rolemani, jedno od na ih ostrva iz Istonih Prostranstava, i ne to malo ostrv ca oko njega; a onda opet ni ta, dok ne ue u Ju na Prostranstva: Rud i Tum, i ostrvo E r, na koje ljudi ne idu." "Mi mo da hoemo", odvrati Ve. "To je veoma neprijatan deo sveta, ka u, pun kos tiju i zlih predskazanja. Mornari ka u da se iz voda u okolini ostrva Er mogu vide ti zvezde koje se ne vide nigde na drugom mestu, i koje nikada nisu dobile svoja imena." "Da, seam se. Na brodu kojim sam prvi put dospeo na Rouk bio je jedan mor nar koji je priao o tome. I priao nam je bajke o narodu Splavara u Ju nom Prostranst vu, koji izlaze na kopno samo jednom godi nje, da naseku velike trupce za svoje sp lavove, a ostatak godine, sve te dane i mesece, plutaju no eni strujama okeana, i nikada ne ugledaju kopno. Voleo bih da vidim ta sela splavove." "Ja ne bih", ree Ve, razvukav i usta u osmeh. "Daj ti meni vrstu zemlju i sve t koji na njoj ivi; neka more samo ostane tamo gde mu je mesto, a i ja u..." "Voleo bih da mogu da posetim sve gradove Arhipelaga", nastavi Ged, dr ei p alamar za okretanje jedra u ruci i posmatrajui siva prostranstva pred sobom. "Hev nor, u sredi tu sveta, i Eju, gde su se rodili na i mitovi, i elijet sa uvenim fontana ma na ostrvu Vej; sve gradove velikih zemalja. A i male zemlje, takoe one udne zem lje iz Spoljnih Prostranstava. Da preplovim celu Stazu Zmajeva, daleko na zapadu . Ili da otplovim na sever, kroz sante, pravo do zemlje Hogen. Neki ka u da je ta zamlja vea od celog Arhipelaga, a drugi, opet, vele da su to samo grebeni i stene sa ledom izmeu. Niko ne zna. Voleo bih da vidim kitove u severnim morima... Ali, ne mogu. Moram tamo kuda me vodi ovaj put, i moram okrenuti lea lepim, osvetljen

im obalama. Svu sunevu svetlost i sve gradove dalekih zemalja proerdao sam za aicu m oi, za jednu senku, za tamu." I kao to to ini svaki roeni mag, Ged svoje strpljenje i svoje tugovanje sroi u pesmu, kratku tu balicu, vi e zapevanje nego pevanje, koja s e nije odnosila samo na njega; a prijatelj mu, u odgovor, uzvrati reima heroja iz Podviga Eret Akbe: "O kada bih samo jo jednom video blistavo ognji te zemlje, te be le kule Hevnora..." I tako su plovili usko omeenim stazama preko vodene pustinje. Tog dana su videli samo jedno jato srebrnastih sku a koje su stremile put juga, ali nijednom nije neki delfin iskoio iz vode, niti je let nekog galeba ili morske laste prosek ao sivi vazduh. A kad je istok potamnio i zapad se ozario. Ve izvadi hranu, podel i je i ree: "Ovo su poslednji ostaci piva. Pijem u zdravlje one koja se setila da ubaci ovo burence u amac, ua edne ljude po hladnom vremenu: za moju sestru D erou." Na to Ged prestade da se mui crnim mislima i da zuri preko pramca u more pred njima, pa i on nazdravi D erou, mo da jo iskrenije od Vea. Pomisao ma nju vrati m u i uspomene na njenu mudru i detinjastu ljupkost. Razlikovala se od svih ljudsk ih bia koja do tada be e upoznao. (A da li je ikada, uop te, upoznao neku mladu devoj ku? Ali, to mu nije palo na pamet). "Ona je kao ribica, kao belica koja pliva u bistrom potoku", ree on, "...bespomona, a ipak je ne mo e uhvatiti." Na to ga Ve pogleda pravo u oi, smejui se. "Zaista si roeni mag", ree on. "Nj eno istinsko ime je Kest". Na prastarom jeziku kest znai belica, to je i sam Ged d obro znao? i to ga razveseli od srca. Ali, posle nekog vremena, on tiho ree: "Mo da nije trebalo da mi ka e njeno ime." Ali Ve, koji nije to uinio tek onako, olako, odvrati: "Njeno je ime kod te be isto tako sigurno kao i moje. A, osim toga, zar ga nisi ve i sam znao; nisam n i morao da ti ga ka em..." Rumenilo na zapadu pretvori se u pepeo, a pepeo u crni ugalj. More i neb o bili su crni, dokle god je oko dopiralo. Ged se opru i na dnu amca da odspava, um otan u svoj ogrta od vune i krzna. Ve, koji je dr ao palamar za okretanje jedra, tih o je pevu io Podvige Enlade, onaj deo gde pesma govori kako je mag Mored Beli ispl ovio iz Hevnora u svom dugovratnom brodu bez vesala, i do av i na ostrvo Soleu ugled ao Elfaran u rascvetalim, prolenim vonjacima. Ged je zaspao pre nego to je pesma st igla do tu nog zavr etka njihove ljubavi, Moredove smrti, uni tenja Enlade, d inovskih l edenih talasa koji su ve progutali vonjake Soleje. Probudio se pred pono i smenio V ea, koji poe na poinak. Mali amac je ustro leteo preko uzburkanog mora, no en sna nim ve rom koji mu je duvao u jedra, jurei naslepo kroz no. Ali oblaci na nebu se malo ra zbi e, i pre zore tanki meseev srp, blistajui izmeu smeih ivica dvaju oblaka, prosu sv oju slabu svetlost preko puine. "Mesec prelazi u mladinu", promrmlja Ve, kada se probudio u zoru, nakon to je hladni vetar ne to oslabio. Ged podi e pogled u pravcu bledog poluprstena iznad, takoe beliaste vode na istoku, ali ni ta ne ree. Meseeva mladina koja nastupi prva na kon Suneve povratnice zove se Ugarnica, i stoji tano nasuprot. Meseevim danima i Du goj igri u letnjim mesecima. Nepovoljno doba godine za putnike i bolesnike; deci se ne daju njihova istinska imena dok traje Ugarnica, ne pevaju se Podvizi, ne o tre se maevi niti neko o tro orue, ne daju se zakletve. To je onaj mrani pol u godini , kada je bilo ta to ovek preduzme ne ispadne kako treba. Posle tri dana plovidbe, nakon to su krenuli iz Sodersa, stigli su, pratei let morskih ptica i razne otpatke koji uvek plutaju u blizini kopna, na Pelimer , ostrvce zgureno visoko iznad debelog, sinjeg mora. Njegovi stanovnici govorili su hardijski, ali na svoj nain, tako da im je govor zvuao neobino ak i Veovom uhu. M ladii su tu iza li na obalu, da dopune zalihe sve e vode i malo predahnu od plovidbe, i u poetku su nai li na dobar prijem, svi su se zaudili i u urbali oko njih. U glavno m gradu toga ostrva postojao je i vra, ali je bio lud. Bez prestanka je trabunjao o d inovskoj zmijurini koja gloe temelje Pelimera, tako da e ostrvo uskoro morati d a zaplovi, kao amac kad mu se prekine u ad to ga vezuje za obalu i da e tako, jednog dana, stii do ivice sveta i pasti na drugu stranu. U poetku je utivo pozdravio mlad e arobnjake, ali kad je poeo da govori o zemlji stao je da ispod oka baca poglede na Geda: i odjednom je poeo da se derei da ih vrea nasred ulice, nazivajui ih uhoda ma i slugama Morske zemlje. Na to su Pelimerani prestali da ih gledaju ljubazno, jer on je, ipak, bio njihov vra, iako je bio lud. Zato Ged i Ve skrati e svoj borav ak i isplovi e pre mraka, idui stalno na jug i na istok.

Tokom svih tih dana plovidbe Ged nikada nije zapodeo razgovor o senci, n iti otvoreno o njihovom putu; a Ve mu je samo jednom postavio pitanje koje bi se pribli no moglo dovesti u vezu s tim, kad je reko (nakon to su dugo vremena odr avali isti kurs, to ih je odovodio sve delje i dalje od poznatih zemalja Zemljomorja): "Jesi li siguran?" Na to je Ged samo odgovorio: "A da li je gvo e sigurno gde le i m agnet?" Ve je utke klimnuo glavom i oni nastavi e put bez ijedne rei. Ali s vremena n a vreme su razgovarali o ve tinama i trikovima pomou kojih su arobnjaci u davnim dan ima uspevali da otkriju skrivena imena opasnih i ubilakih sila i stvgorenja: kao je Nereger od Palna saznao ime Crnog Maga prislu kujui razgovor dva zmaja, i kako j e Mored proitao ime svog neprijatelja koje su ispisale kapi ki e to su pale u pra inu bojnog polja na visoravnima Enlade. razgovarali su o arolijama za nala enje, priziv anjima i o onim Pitanjima Na Koja Se Mora Odgovoriti, i koja ume da postavi samo Veliki majstor Ustrojstva na Rouku. Ali Ged bi esto zavr avao razgovor mrmljajui on e iste rei koje mu je Ogio rekao jo davno, jednog jesenjeg dana na obroncima plani ne Gont: "Da bi mogao uti, mora utati..." I zautao bi i utonuo u misli, satima, sve vreme dr ei na oku more ispred amca. Veu se ponekad inilo da mu prijatelj vidi, preko milja valova i kroz sive dane koji e tek doi, onu mranu stvar kojom idu i kraj njih ovog putovanja. Po najgorem vremenu pro li su izmeu Kornaja i Goska, ne ugledav i nijedno od tih ostrva zbog magle i ki e, i tek sledeg dana su videli da su ih mimoi li kada su p ravo pred sobom ugledali jedno ostrvo sa okomitim stenama nalik na tornjeve, nad kojima su kru ili galebovi ije se kre tanje razleglo nadaleko preko mora. "Sudei po i zgledu", ree Ve, "ovo e biti Astovel. Poslednje kopno. Istono i ju no od njega geograf ske karte su potpuno prazne." "Ipak, oni koji ive na njemu mo da znaju za jo neke zemlje", odgovori Ged. "Za to to ka e ?" upita Ve, jer Ged je govorio vidno uzbuen; i odgovori na ovo V eovo pitanje takoe je bio isprekidan i udan. "Ne ovde", odvrati Ged, netremice zagl eedan u Astovel ispred sebe, ali i mimo njega, i kroz njega. "Ne ovde. Ne na mor u, ne. Ne na moru, ve na zemlji: kojoj zemlji? Ispred izvori ta otovorenog mora, iz a praizvora, iza kapija dana... Onda opet uuta, i kad je ponovo progovorio glas mu je zvuao kao i obino, ka o da se povratio od nekog napada, ili vizije, i da se ne sea ba sasvim jasno to je to bilo. Luka Astovela, sme tena u uskom zatonu izmeu stenovitih visova, nalazila se na severnoj obali ostrva, i sve kuice u gradu behu licem okrenute prema severu i li zapadu; inilo se kao da itavo ostrvo nastoji da stoji uvek usmereno prema Zemlj omorju; prema, ma koliko ono daleko bilo, prema oveanstvu. Dolazak stranaca bi propraen uzbuenjem i pometnjom, jer be e doba godine kad nije bilo amaca koji bi se usudio da plovi morima oko Astovela. ene sve behu osta le u pletarama os prua, virei kroz vrata, skrivajui decu iza sukanja, upla eno se pov laei u mrak svojih koliba kada su stranci stali da se pribli avaju, dolazei sa obale. Mu karci, ko tunjavi ljudi slabo obueni i pored jake zime, utke su okru ili Vea i Geda, i svaki je u ruci dr ao kamenu sekiru ili no napravljen od koljke. Ali kada su shvat ili da nemaju ega da se boje, toplo su prihvatili strance i obasuli ih pitanjima. Brodovi su im retko dolazili, ak i sa Sodersu ili Rolamenija, jer nisu imali ni ta ime bi mogli trgovati u zamenu za bronzano ili jo finije posue; nisu ak imali ni dr veta. amci su im bili najprimitivniji okrugli ribarski amci ispleteni od trske, i te ko bi se koji moreplovac usudio da takvim plovilima krene ak do Goska ili Kornaj a. Bitisali su tu, potpuno u samoi, na ivici svih geografskih karti. Nisu imali n i ve tice ni vraa, i izgleda da nisu prepoznali ni tapove mladih arobnjaka, ve su im s e samo divili zbog dragocenog materijala od kojeg su bili napravljeni ` drveta. Poglavica im je bio veoma star, i on je jedini od svih njih imao priliku da jedn om u ivotu vidi oveka roenog u Arhipelagu. Ged je, prema tome, za njih bio pravo udo ; mu karci si iznosili svoje male sinove da vide oveka sa Arhipelaga, da bi ga se s eali kad ostare. Nikada nisu uli za Gont, ve samo za Hevnor i Eju, i mislili su da je on kralj Hevnora. Na njihova pitanja o gradu koji ni sam nije nikada video tr udio se da odgovara to bolje ume. Ali, postajao je sve nemirniji to je vee sve dalj e odmicalo, i konano zapita mu karce iz sela, dok su svi zajedno sedeli zbijeni oko

vatre u glavnoj kolibi, u toploti ispunjenoj smradom kozjih brabonjaka i osu enog sirka, njihovog jedinog goriva: " ta le i na istoku od va e zemlje?" utali su, neki sme ei se, drugi ozbiljni. Stari poglavica najzad odgovori: "More." "Nikakvog kopna na njemu?" "Ovo je Poslednja zemlja. Nema dalje. Samo jo voda i kraj sveta. "Ovo su mudri ljudi, oe", ree jedan mlai ovek, "moreplovci, putnici. Mo da oni znaju kenu zemlju koju mi ne znamo." "Nema nikakve zemlje istono odavde", ponovi starac. Dugo je jo posmatrao G eda, ali vi e sa njim nije razgovarao. Prijatelji provedo e tu no u toploj i zadimljenoj glavnoj kolibi. Ged probu di svog druga jo pre zore, apui: "Estariole, probudi se. Ne mo emo ostati. Moramo dalj e." "Za to sad odmah?" upita dremljivo Ve. "Ne odmah @ prekasno. Pratio sam je suvi e sporo. Uspela je da mi umakne, a ja u morati za njom, dokle god bude i la. Jer, ako je izgubim, izgubljen sam i ja ." "Kuda je pratimo?" "Na istok. Hajde. Ja sam ve napunio me ine." I tako napusti e kolibu dok su jo svi u selu spavali, svi izuzev jedne bebe koja se zaplaka u mraku neke kolibe i opet uuta. Po varljivoj i nejasnoj svetlos ti zvezda na li su put niz brdo, do u a, i razvezali Dalekovidnog od jednog ogromnog kamena za koji je bio privezan, i porinuli ga u crnu vodu. Krenuli su tako od As tovela u Otvoreno more, prvoga dana Ugarnice, pre izlaska sunca. Nebo je toga dana bilo vedro. Zemaljski vetar je bio olujan i hladan, i duvao je sa severoistoka, i zato Ged podi e magijski vetar: bile su to prve ini koj e je uinio od kako su napustili ostrva ake. Jedrili su veoma brzo u pravcu istoka. amac je podrhtavao od ogromnih, zamagljenih, suncem obasjanih talasa koji su ga udarali dok je jurio, povinjui se magijskom vetru ba kao i ma koji omaijani amac sa Rouka. Tog jutra Ged nije progovorio nijedne rei, sem da s vremena na vreme obno vi basmu vetra, ili da ouva vrad binama vrstinu jedra; a Ve je, iako ne ba sasvim lago dno, poku avao da zavr i svoj prekinuti poinak u zadnjem delu amca. U podne su jeli. G ed je veoma tedljivo raspodelio njihove obroke, i jasno je bilo ta to treba da znai , ali su obojica sa vakali svoj komadi su ene ribe i pogae bez ijedne primedbe. itavo popodne sekli su talase u pravcu istoka, ne skreui i ne smanjujui brzi nu. Ged je samo jednom prekinio ti inu, rekav i: "Da li si ti pristalica onih koji m isle da izvan Spoljnih prostranstava postoji samo more i ni ta drugo, ili onih koj i zami ljaju ogromne Arhipelage ili ogromno, nepoznato kopno na drugoj strani svet a?" "U ovom trenutku", odgovori Ve, "ja sam pristalica onih koji ka u da svet i ma samo jednu stranu, i da e onaj koji otplovi suvi e daleko pasti preko njegove iv ice." Ged se nije nasmejao; u njemu vi e nije bilo oseanja za alu. "Ko zna ta ovek t amo napolju mo e sresti? Svakako da ne znamo mi, koji se sve vreme dr imo svojih oba la i pristani ta." "Neki su krenuli da saznaju i nikada se nisu vratili. A jo nam nijedan br od nije stigao u pohode iz zemalja koje ne poznajemo." Ged ni ta ne odgovori. itav dan i itavu no proveli su terani monim magijskim vetrom preko valova og romnog okeana u pravcu istoka. Ged je stra ario od sumraka do zore, jer u mraku su sile to su ga privlaile, ili, mo da, gonile pred sobom, postajale jae. Netremice je gledao ispred sebe, iako mu oi u noi bez meseine nisu videle mnogo dalje od naslika nih oiju na amcu. U praskozorje, tamnoputo lice, mu je bilo ve sasvim posivelo od u mora, i toliko je bio ukoen od hladnoe, da je jedva mogao da se opru i tonui u san. m uklo je, samo, pro aptao: "Odr avaj magijski vetar da duva od zapada, Estariole", i zaspao. Sunce se nije podiglo na nebu, a ubrzo je i ki a poela da iba preko pramca s a severoistoka. Nije to bila oluja, ve samo dugotrajni naleti hladnog zimskog vet ra i ki e. Ubrzo su sve stvari u amcu bez zaklona bile potpuno promoene, uprkos naka

ntranisanom platnu za jedra koje su kupili da ih pokriju; a i Ve je oseao kao da m u ki a prodire do kostiju; i Ged je drhtao u snu. Iz sa aljenja prea svom prijatelju , a mo da i prema samome sebi, Ve poku a da malo skrene taj neprestani, surovi vetar koji je nosio ki u. Ali iako je, po Gedovoj elji, uspevao da magijski vetar odr i u i stom prvacu i uvek podjednako sna nim, zemaljsko vetroumee nije mu polazilo za ruko m ovde, tako daleko od kopna, i vetar Otvorenog mora nije se povinovao njegovom glasu. Na to se u Vea potajno uvue neka strepnja, jer to ga navede da se zapita k oliko e jo arobnjake moi ostati u njemu i Gedu, ako nastave ovako da plove, sve dalje i dalje od zemalja na kojima je ljudima bilo mesto. Te noi je opet stra ario Ged, i svu no odr avao kurs u pravcu istoka. Sa dolas kom dana zemaljksi vetar malo popusti, i sunce se boja ljivo pojavi; ali ogromni t alasi bili su toliko visoki, da je Dalekovidi morao da se naginje i uspinje po n jima kao po bregovima, da bi u trenutku zalebdeo i opet zapoeo svoje muno uspinjan je na sledei, pa na sledei, i tako u nedogled. Te veeri Ve prekinu dugo utanje.. "Prijatelju", ree on, "jednom si govorio k ao da si siguran da emo na kraju stii do kopna. Ne elim da dovodim u sumnju tvoju v iziju, jedino se bojim da mo da nije ba obmana, prevara koju je izvr ilo upravo ono z a im traga , da te namami da ode preko okeana dalje nego to ljudsko bie sme. Jer na a se mo mo e promeniti ili oslabiti na tuim morima. A senka se ne mo e premoriti, umreti o d gladi, ili udaviti u moru." Sedeli su jedan pored drugog na poprenoj dasci u amcu, ali Ged ga je ipak gledao kao iz daljine, kao preko neke iroke provalije. Pogled mu je bio ispunjen bolom i govorio je polako i s mukom. Na kraju izgovori: "Estariole, pribli avamo se." uv i te rei, prijatelj mu smesta shvati da govori istinu. Ali, tek tada se p repade. Ipak, polo i ruku Gedu na rame i ree samo: "Pa, dobro, kad je tako." Te noi je Ged opet stra ario, jer jo nije mogao zaspati u mraku. A nije moga o da zaspi ni treeg dana. Jo su jurili onom istom, ravnomernom, lakom, u asavajuom br zinom preko mora, i Ve se udio Gedovoj moi kojom je uspevao da odr i magijski vetar s at za satom, tu, na Otvorenom moru, gde je Ve oseao kako njegova vlastita mo slabi i ne deluje kako treba. I i li su sve dalje i dalje, i Veu se na kraju poe priinjavat i da e se sve ono to je Ged govorio najzad obistiniti, i da e stii iza izvori ta mora i jo dalje na istok, iza kapija dana. Ged je stajao na pramcu, gledajui napred, ka o i obino. Ali vi e nije posmatrao okean, ili, bar, ne onaj isti okean koji je vide o i Ve, ogromno vodeno prostranstvo to se nadimalo sve do linije obzorja. U Gedovo m oku bila je mrana vizija koja se preplitala i delimino zaklanjala sivo more i si vo nebo, i ta je tama bivala sve vea, i veo sve gu i. Ni ta od svega toga nije bilo vi dljivo za Vea, sem kad bi pogledao prijatelju u lice; tada bi on u magnovenju ugl edao tminu. I li su sve dalje i dalje. Ali, iako ih je isti vetar nosio u istom amc u, izgledalo je kao da samo Ve putuje na istok preko zemaljskog mora, dok Ged, sa m, sve vi e zalazi u carstvo u kome vi e nema ni istoka ni zapada, ni izlaska ni zal aska sunca, ve samo zvezda. "Spusto jedro", uzviknu Ged u jednom trenutku, i Ve to urno uradi, dok je Ged razvezao vesla, postavio ih u le i ta i krenuo da zamahuje njima, povijenih lea. Ve, koji je video samo valove kako nadolaze i vraaju se dokle god mu je po gled dopirao, nikako nije mogao da shvati za to su pre li na veslanje; ali, ekao je, i ubrzo oseti kako zemaljski vetar sve vi e slabi i valovi postaju sve manji. amac se uzdizao sve bla e i tonuo sve plie, dok na kraju nije izgledalo da se kreu povr ino m ravnom kao ogledalo, no eni samo Gedovim sna nim zaveslajima, kao da su u nekom za tonu odasvud zaklonjenom kopnom. I premda Ve nije mogao da vidi ono to je video Ge d kada bi se osvrnuo izmeu dva zaveslaja i bacio pogled na ono to je le alo pred amce m ` iako Ve nije mogao da vidi mrane padine ispod nepominih zvezda, iapk je svojim a robnjakim okom mogao da nazre tamu to je izvirivala iz dubina izmeu dva talasa svud a oko amca, i vidi kako talasi postaju sve ni i i sporiji, kao da ih gu i pesak. Ako je to bila vrad bina ili opsena, onda je bila nepojamno mona; uiniti da Otvoreno more izgleda kao kopno. Poku avajui da se sabere i ohrabri, Ve izgovori bas mu Otkrovenja, o tro motrei pri svakom izgovorenom slogu da li e se ne to promeniti il i zatreperiti u ovom opsenarskom pliaku i isu ivanju okeanskog bezdana. Mo da ta basm a, iako bi uticala samo na sliku koju vidi a ne i na magiju koja je delovala oko

njih, ovde nije imala nikakvu mo. Ili to, ipak, nije bila nikakva opsena, ve oni zaista behu, stigli na kraj sveta. Ne obraajui pa nju na njega, Ged je veslao sve sporije i sporije, osvrui se pr eko rmena, birajui put izmeu kanala, nanosa i pliaka, put koji je samo on mogao da vidi. amac se zatrese kad mu sepramac nasuka. Ispod tog pramca le ale su beskrajne morske dubine, a ipak, behu pristali. Ged uz egrtanje uvue vesla u amac, i taj zvuk je bio u asan, jer drugog nije bilo. Nikakav um nije se uo ni od vode, vetra, drvet a amca, jedra, sve je to progutala neizmerna, duboka ti ina koju nikada ni ta ne be e n aru ilo. amac je le ao nepomian. Nije bilo ni da ka vetra. I samo more se bilo pretvoril o u pesak, pun senki, nepomian. Ni ta se nije micalo ni na crnom nebu ni na tom suv om, nestvarnom tlu koje se protezalo sve dalje i dalje, u sve gu u tminu svuda oko a mca, dokle god je pogled sezao. Ged ustade, uze svoj tap i laikim skokom pree ivici amca. Veu se uini da ga v idi kako pada i tone u dubinu mora, mora koje je sigurno moralo biti tu negde, i za te suve, neprozirne korene koja je skrivala vodu, nebo i svetlost. Ali mora v i e nije bilo. Ged se uputi nekuda, ostavljajui amac za sobom. Crni pesak se ugibao, ocrtavajui njegove stope, i tiho aputao pod njegovim nogama. Njegov tap poe da svetli, ne avetinjskom svetlo u, ve jasnim, belim sjajem, ko ji ubrzo postade toliko jak da su mu prsti, tamo gde je dodirivao blistavo drvo, postajali ru iasto providni. Koraao je napred, udaljavajui se od amca, ali ne u nekom odreenom pravcu. Ov de nije bilo pravca, ni severa, ni juga, ni istoka, ni zapada;samo ka neemu ili o d neega. Veu, koji je stajao posmatrajui,svetlost koju je nosio Ged inila se kao ogr omna zvezda koja se polako kree kroz tamu. A tama oko nje se zgu njavala, postajala sve crnja, prikupljala se. I Ged je to video, stalno gledajui pravo pred sebe, k roz svetlost. A posle izvesnog vremena ugleda u daljini, u razlivenoj graninoj li niji gde se stapaju videlo i tama, senku kako mu prilazi preko peska. U poetku je bila bez oblika, ali kako se pribli avala sve vi e je uzimala na sebe oblik ljudskog bia. Kao nekakav starac, sed i namrgoen, koji je i ao ka Gedu; a li istog asa kad je Ged u njemu prepoznao svog oca kovaa, vidio je da to vi e nije s tarac, ve mladi. Bio je to D asper; D asperovo izazivako lepo, mladalako lice, sivi ogrt a sa srebrnom kopom i ukoeni, razmetljivi hod. Pun mr nje je bio pogled koji je uperi o u Geda kroz vazduh koji ih je razdvajao. Ged se, meutim, ne zaustavi, samo je m alo usporio korak, i hodajui stalno napred, samo je malo vi e podigao tap. tap zablis ta i u njegovom blistavilu D asperov lik spade sa prilike koja se pribli avala, i on a se pretvori u Pevarija. Ali Pevarijevo lice je bilo sve naduveno i puno mrlja, k ao lice davljenika, i on nekako udno ispru i ruku, kao da doziva. I opet se Ged ne zaustavi, ve je i ao dalje, iako je sada izmeu njih ostalo samo nekoliko jardi. Tada se ono to mu je i lo u susret potpuno promeni, ra iriv i se na obe strane kao da iri og romna, opnasta krila, pa poe da se uvija, da se nadima i odjednom splasnu. Samo z a trenutak Ged ugleda Skiorhovo lice, a potom dva zamuena, nepomina oka, a onda iz nenada, jedn stravini lik koji nije prepoznao, ljudski ili lik udovi ta, sa usnicama koje su se grile i drhtale i oima nalik na dva grotla koja vode u crnu prazninu. Na to Ged visoko di e svoj tap, i njegov sjaj postade nepodno ljivo jak, gorei tako belom i u asnom svetlo u da ak i ona praiskonska tama bi pobeena i ustuknu. U toj svetlosti sve to je liilo na ovekovo oblije spade sa onoga to se primicalo Gedu. Ono se skupi, istopi i potamni,puzajui po pesku na etiri kratke noge sa kand ama. Ali i dalje se pribli avalo, podi ui k njemu slepu, bezoblinu nju ku, bez usana, u iju i oiju. u trenutku kada su stigli jedno do drugoga, ono postade potpuno crno u belom, m agijskom sjaju koji je goreo svuda oko njega, i te ko se uspravi na dve noge. U po tpunoj ti ini, ovek i senka se sreto e licem u lice, i stado e. Glasno i zvonko, cepajui taj prastari muk, Ged izgovori ime senke i istov remeno i senka progovori bez usana i jezika, izgovarajui samo jednu re: "Ged". I t a dva glasa se sli e i postado e jedno. Ged ispru i ruke, ispustiv i tap, i zgrabi svoju senku, njegovo mrano ja, koje je takoe grabilo njega. Svetlost i tama se sreto e, spoji e se i postado e jedno. Ali Veu, koji je u asnut, kroz polumrak,izdaleka posmatrao preko peska, uini se da je senka nadjaala Geda, jer je video kako se jasni sjaj muti i postaje blei . Ispunjen gnevom i ajanjem, on iskoi na pesak da pomogne prijatelju ili da pogine

zajedno s njim, i potra iz sve snage ka onom malenom svetlucanju koje tek to se n ije ugasilo u praznini i mraku iznad pustinje. Ali dok je trao, pesak mu se prova li pod nogama, i on stade da se bori i koprca kao da je u ivom pesku, kao da pliv a kroz vodenu bujicu; i tada se, odjednom prolomi buka i bljesnu dnevna svetlost , obuze ga ledena zimska hladnoa i on oseti gorinu morske soli, i svet se u magnov anju obnovi pred njim, i on se nae, praakajui se, u itinskom, ivom moru. U blizini se ljulju kao amac na sivim talasima - prazan. To je bilo sve to j e Ve ugledao na povr ini vode; grebeni talasa mu zapljusnu e oi i zaslepi e ga. Po to nije bio dobar pliva, izborio se kako je znao i umeo do amca i uspeo da se izdigne na rukama i uvue u njega. Ka ljui i poku avajui da obri e vodu koja mu se slivala iz kose pr eko lica,oajniki se osvrtao oko sebe, ne znajui u kom pravcu da gleda. Najzad mu poe za rukom da nazre ne to tamno meu talasima, daleko tamo gde je nekada bio pesak, i gde je sada bila samo podivljala voda. A onda se baci na klupu i iz sve snage s tade da vesla ka svome prijatelju, i zgrabiv i Geda za ruke, pomo e mu i prevue ga pr eko ivice amca. Ged je bio kao u zanosu i zurio je nepomino pred sebe,kao da ne vidi ni ta, ali na njemu se nisu mogle primetiti nikakve ozlede. Svoj tap, komad crne tisovi ne, potpuno bez sjaja, jo je grevito dr ao u desnoj ruci i nije ga pu tao. Nije progov orio ni rei. Sav mokar i iscrpljen i drhtei, sklupao se pored katarke i ne pogledav i Vea, koji je razvio jedro i okrenuo brod da uhvti severoistoni vetar. Ni ta nije vi deo oko sebe, sve dok pravo ispred njih, na nebu koje be e potamnelo tamo gde je s unce bilo za lo, izmeu duguljastih oblaka usred jasne, plaviaste svetlosti, nije zab listao mlad mesec: prsten od slonovae, ivica roga, koja je odbijala sunevu svetlos t to je dopirala do njega odnekud iz okeana tmine. Ged podi e lice i zagleda se u taj daleki, blistavi polumesec na zapadu. Dugo je gledao, a onda se usprvi na noge, dr ei tap sa obe ruke, kao to ratni k dr i ma dvorukac. On zaokru i pogledom po nebu, moru, smeem naduvenom jedru iznad sv oje glave, i zavr i na licu svog prijatelja. "Estariole", prozbori on, "vidi, gotovo je. Svr eno." On prsnu u smeh. "Ra na je zarasla", dodade potom, "zdrav sam i slobodan sam." A onda se presavi i sa kri lice u ruke, plaui kao malo dete. Do tog trenutka Ve je motrio na njega zabrinuto i upla eno, jer nije znao ta se, u stvari, be e dogodilo tamo u onoj mranoj zemlji. Nije znao da li je to u amcu sa njim zaista Ged, i ruka u je satima le ala spremna na sidru, da ga zarije u dn o amca i potopi ga usred puine, radije nego da se vrati u luke Zemljomorja zajedno sa onim zlim biem, koje je, pla io se, mo da uzelo na se Gedovo oblije. Sada, kad je video svog prijatelja i uo ga kako govori, sve sumnje namah nestado e. i on poe, pol ako, da shvata istinu; da Ged nije ni izgubio ni pobedio, ve da je, nazvav i senku svoje smrti svojim vlastitim imenom, i sam postao potpun; ovek koji je spoznao sv oje istinsko Ja i koga vi e nee moi da iskoristi ili opsedne bilo koja druga mo sem n jega samog, i iji e ivot od tada proi u slu bi ivota, a nikada u slu bi uni tenja, bola, je i mranih sila. U Stvranju Eje, toj najstarijoj od svih pesama, stoji "samo u t i ini je re, samo u tami ivot, munjevit sokola let, preko pustoga neba." Tu pesmu je Ve pevao iz sveg glasa doj je odr avao pravac amca prema zapadu, plovei ispred leden og vetra zimske noi koji im je duvao u lea iz ogromnih prostranstava Otvorenog mor a. Plovili su osamdana, pa jo osam, pre nego to su nai li na prvokopno. Mnogo pu ta su morali da iznova pune svoje me ine morskom vodom koju su arolijoma pretvorali u slatku; i lovili su ribu, ali i uz pomo ribolovnih basmi uspevali su dauhvate vrlo malo, jer ribe Otvorenog mora ne znaju svoja imena i ne obraaju pa nju na magi ju. Kada im nije vi e ni ta prostalo za jelo, osim nekoliko mrvica dimljenog mesa, G ed se seti ta D erou be e kazala kada je on ono ukrao kola sa ognji ta - da e za aliti za im to je ukrao kada ogladni na moru; ali i ovako gladnom, ta uspomena mu je bila d raga. Jer ona je takoe kazala da e se on, zajedno s njenim bratom, vratiti njihovo j kui. Magijski vetar ih je nosio na istok samo tri dana, ali su zato morali da plove esnaest dana u povratku na zapad. Niko ko je isplovio tako daleko u Otvore no more nije se vratio, osim dva mlada arobnjaka, Geda i Estariola, u doba Ugarni ce, usred zime, u njihovom otvorenom ribarskom amcu. Nije ih zadesila nikakva vel ika oluja, i upravljali su se sasvim dobro pomou kompasa i zvezde Tolbegren, uzev i

kurs ne to malo vi e na sever od onog kojim su isplovili. Tako se nisu vratili na A stovel, ve su, pro av i pored Spoljnog Tolija i Snega, a da ih nisu videli, prvi put ugledali kopno kod najju nijeg rta Kopi a. Iznad talasa su ugledali okomite stene ka ko se uzdi u poput ogromne tvrave. Morske ptice su kriale, kru ei iznad priobalnih valo va, a plavi stubovi dima iz ognji ta dizali su se u vazduh. Odatle nije jo dugo trebalo putovati do Ifi a. Jedne tihe, mrane veeri uplovi li su u luku Ismeja, pre nego to je poeo da pada sneg. Privezali su amac Dalekovidi , koji ih je nosio do samih obala carstva smrti i vrtio natrag i popeli se uskim sokacima do arobnjakove kue. Srca su im zaigrala, dok su ulazili u toplinu i svet lost domaeg ognji ta, a D erou im potrala u susret, plaui od radosti. Ako je Estariol od Ifi a odr ao re i spevao pesmu o tom prvom velikom podvigu Gedovom, onda je ta pesma izgubljena. U Istonom Prostranstvu postoji pria o amcu k oji se nasukao na suvo, danima udljen od bilo kakve obale, iznad ponora ogromnog okeana. U Ifi u ka u da je u tom amcu bio Estariol, ali u Toku se pria da su to bila dva ribara, koje je oluja odvela daleko u Otvoreno more, a u Holpu ta pria govori o holpskim ribarima, i veli da nisu uspeli da otseu amac sa nevidljivog peska, i da su jo tamo. Tako je od pesme o Senci ostalo samo nekoliko odlomaka raznih lege ndi, koje se prenose sa ostrva na ostrvo kao priobalne naplavine, i to ve odavno. Ali u Podvizima Gedovim nema ni rei o tom putovanju niti o Gedovom susretu sa se nkom, i to mnogo pre nego to je neokrznut pro ao Stazom Zmajeva, ili vatio prsten E ret-Akbe iz Grobova Atuana u Hevnor, ili se na kraju jo jednput vrtio na Rouk, ov oga puta kao Arhimag svih ostrva sveta. Druga knjiga GROBNICE ATUANA PROLOG "Vrati se, Tenar! Kui!" U dubokoj dolini bio je sumrak, vee uoi rascvetavanja jabukovog drveta; tu i tamo, u polumranim kro njama, po koji cvet se otvorio prerano i sada je sijao, r u iasto i belo, kao daleka zvezda. Niz redove drvea u vonjaku, u gustoj, visokoj i vl a noj, mladoj travi, trala je jedna devojica, sva srena, puna radosti tranja; kada je u la poziv nije se odmah vratila, ve je napravila veliki luk pre nego to se opet okr enula licem ka kui. Majka je ekala na ulazu u kolibu, osvetljena s lea svetlo u vatre, posmatrajui malenu priliku kako tri i poskakuje kao pahiljica maslaka koju vetar n osi preko sve tamnije trave ispod drvea. Kraj jednog ugla kolibe, istei motiku od zemlje koja se be e na nju nahvatal a, njen otac ree: "Za to dozvoljava da ti tako priraste za srce? Kroz mesec dana dol aze po nju. Odve e je zauvek. Bolje da zamisli da si je sahranila i da je sve gotovo . Kakvog smisla ima vezati se uporno za nekoga koga e u svakom sluaju izgubiti? Ona nam ni ta ne vredi. Da plate, kad je odvedu, e, to bi ve bilo ne to! ali, nee. Doi e i odve e je, i tu e biti kraj." Majka ne odgovori, posmatrajui dete koje be e zastalo i podiglo glavicu da posmatra nebo kroz granje. Iznad visokih bregova, iznad vonjaka, prodorno i jasno je blistala veernjaa. "Ona nije na a, i nikada nije ni bila, od kada su do li i kazali nam da e mor ati da postane Sve tenica na Grobnicama. Kako to ne mo e da svati ?" ovek je govorio hra pavim glasom, od alosti i ogorenja. "Ima etvero drugih. Oni e ostati s nama, a ovo nee . I zato prestani da se vezuje za nju. Pusti je, neka ide!" "Kad doe vreme", odgovori ena, "pustiu je da ide." Zatim se sagnu da doeka u naruje dete koje je dolazilo trei, sevajui malim, belim, bosim stopalima preko blat njavog tla, zagrli ga i podi e da ga ponese. Dok se okretala da ue u kolibu prignul a je glavu da poljubi tetence u kosu, koja je bila crna; ali njena kosa, u trepe ravoj svetlosti vatre, bila je plava kao lan. ovek be e ostao da stoji napolju; njegova stopala su takoe bila bosa i hladn a na kaljavom tlu, dok se vedro proleno nebo nad njim polako smrkavalo. Lice mu j e u mraku bilo ispunjeno bolom, tupim, te kim, ljutitim bolom, koji nikada nee moi d izrazi jer e mu nedostajati rei. Napokon sle e ramenima, i po e za svojom enom u sobu osvetljenu svetlo u vatre, koja je odzvanjala od dejih glasia.

1. PROGUTANA Prodorni zvuk roga zaori se visokim tonom i umuknu. U mukloj ti ini koje j e potom nastala uli su se samo odjeci mno tva koraka koji su odzvanjali zajedno s u darcima dobo a, tiho, u ritmu sporih otkucaja srca. Kroz pukotine na krovu Preston e dvorane, provaljene otvore izmeu stubova, gde se behu uru ili itavi delovi zida i krovne konstrukcije, sijali su kosi zraci jo slaba nog sunca. Bio je tek jedn sat n akon sunevog izlaska. Vazduh je bio nepomian i hladan. Suvo li e raznovrsnog korova k oji se probijao na spojevima izmeu mermernih podnih ploa bilo je oivieno injem i pu cketalo je, kad god se oe alo o duge crne rize sve tenica. Stupile su, u koloni po etiri, niz ogromnu dvoranu izmeu dva reda d inovskih stubova. Udarci bubnja su muklo odzvanjali. Nije se uo ni glas, i nije bilo ni p osmatraa. Baklje koje su nosile devojice obuene u crno zraile su srvenilom kad bi se na le upolumraku izmeu dva o tro oiviena mlza suneve svetlosti. Napolju, na stepenicam a koje su vodile u Prestonu dvoranu, stajali su mu karci, stra ari, trubai, dobo ari; k roz velike vratnice pro le su samo ene, u crnim rizama do zemlje i sa navuenim kapul jaama, koraajui polako u redu po etiri, ka praznom prestolu. A onda naio e dve, obe visoke i zlokobne u svojoj crnini; jedna mr ava i ukrue na,a druga debela, koja se gegala dok hoda. Izmeu njih koraala je devojica otprilik e est godina stara. Nosila je belu, platnenu ko uljicu bez ikakvih ukrasa. Glava, r uke i noge su joj bili goli, i bila je bosa. Izgledala je neverovatno maju na. U p odno ju stepenica koje su vodile ka prestolu, gde su ih ostale sada ekale postrojen e u crne redove, dve ene se zaustavi e i ovla gurnu e dete napred. Presto na visokom postolju kao da je sa obe strane bio oivien ogromnim ta mnim zavesama, koje su se spu tale iz mraka to je vladao podsamim krovom; da li su to zaista bile zavese, ili samo malo gu e senke, nije se pogledom moglo utvrditi. S am presto bio je crn i na njemu su, na osloncima za ruke i lea, mutno svetlucali ukrasi od dragog kamenja i zlata, i bio je ogroman. ovek koji sede na njega izgle da bi kao patuljak; po svojim razmerama kao da nije bio prvljen za ljude.Bio je prazan. Niega nije bilo na njemu, sem senki. Potpuno samo, dete se pope preko etiri od sedam stepenika od mermera sa c rvenim ilicama. Bili su toliko iroki i visoki da je devojica morla na svaki od njih da stane sa obe no ice, pre nego to e krenuti uz sledei. Na srednjem stepeniku, tano u sredini i ispred prestola, stajao je ogroman, grubo otesan komad drveta, izdub ljen na vrhu u upljinu, kao posuda. Dete klee na oba kolena i stavi glavicu preko te upljine, okrenuv i je malo u stranu. I ostde da klei, nepomino. Jedna prilika u belom, vunenom ogrtau pritegnutom pojasom u struku iskorai iz mraka s desne strane prestola i d inovskim korakom krenu niz stepenice prema d etetu. ovekovo lice bilo je skriveno belom maskom. Bez rei ili i najmanjeg oklevan ja on zamahnu maem, dr ei ga s obe ruke, iznad detinjeg vrata. Dobo umuknu. Kada je zamahnuta o trica stigla do svoje najvi e take i u magnovenju zastala , jedna prilika u crnom izlete sa leve strane prestola, jednim skokom prelete ni z stepenice i svojim tanjim i ne nim rukama zaustavi zamahnutu ruku oveka koji je p rinosio rtvu. O tro seivo maa zablista, treperei, ukoeno u vazduhu. Tako za trenutak os tado e kao zamrznuti u jednom polo aju - nepominog deteta ijaduga crna kosica be e razde ljena da bi se otkrio beli vrat. A onda, u mukloj ti ini, dve prilike se rzdvoji e i pojuri e nazad uz stepenic e, i eznuv i u mraku iza ogromnog prestola. Jedna sve tenica iskoi i prosu pehar sa neko m teno u na stepenice, izgledala je kao mrlja crne boje. Dete ustade i pa ljivo sie niz etiri stepenika. Kada se opet na la u podno ju, d ve visoke sve tenice joj obuko e crnu rizu sa kapuljaom i ogrta, pa je zatim okrenu e op et licem prema stepenicama, crnoj mrlji i prestolu. "O, neka Bezimeni pogledaju ovu devojicu koja im je data, i koja je odist inski jedna od onih to se raaju zauvek neimenovani. Neka prime njen ivot i sve godi ne njenog ivota do smrti,koja im takoe pripada. Neka je prihvate. Neka je progutaj u!" Ostali glasovi, prodorni i o tri kao trube, odgovori e: "Progutana je! Progu tana je!" Devojica je stajal podignute glave, da bi ispod kapuljae mogla da vidi pre sto.Dragulji usaeni u ogromne naslone za ruke, koji su se zavr avali apama sa kand ama

, i u naslon za lea, bili su zamueni od pra ine, a na izrezbarenom lenom naslonu mogl e su se videti pauina i beliaste mrlje od izmeta buljine. Preko ona tri najvi a step enika odmah ispod prestola, iznad onoga na kome je ona kleala, nikada ne behu pre l a stopala smrtnika. Prekrivao ih je tako debeli sloj pra ine da su liili na nagnutu sivu ravan tla, a stepenice od memrera sa crvenim ilama bile su potpuno sakriven e ispod netaknutih nanosa na koje nije kroila ljudska noga - ve koliko godina? Kol iko stolea? "Progutana je! Progutana je!" Zau e se opet otseeni udarci dobo a, ovoga puta u ne to br em ritmu. utei, tako da se ulo samo u tanje tabana koji su se vukli po tlu, povorka se o pet obrazova i krenu u suprotnom pravcu od prestola, na istok, ka udaljenom, jas no ocrtanom i blistavom kvadratu ulaznih vrata. Sa obe njene strane, dvostruki r ed debelih stubova, nalik na potkolenice neijih d inovskih, belih nogu, uzdizao se i nestajao u polumraku ispod tavanice. Meu sve tenicima, i sada sva u crnom kao i o ne, koraala je devojica, sveano i polako stavljajui bose no ice preko zamrznutog korov a i ledenih kamenih ploa. I ak ni kada je sunev zrak, koji se koso probijao kroz ob ru eni krov, bljesnuo u njenom pravcu, nije podigla pogled. Stra ari irom raskrili e ogromne vratnice i crna povorka izie na svetlost i le deni jutarnji povetarac. Sunce je zaslepljujui sjelo, plovei nad istonim prostranst vima. Planine na zapadu bile su obasjane njegovom utom svetlo u, kao i fasada Presto ne dvorane. Ostale zgrade, ni e na nizbrdici, jo su bile obavijene ljubiastom senkom , izuzev Hrama Bo anske Brae, koji je le ao preko puta na malom okruglom brdu bez ras tinja; sve e pozlaeni krov mu je sna no odbijao bljesak novoga dana. Crna povorka sve t enica, etiri po etiri, vijugala je niz Brdo Grobova, i tako, koraajui, tiho su poele da poju. Melodija je imala samo tri tona, a re koju su bez prestanka ponavljale b ila je toliko stara da be e izgubila svoje znaenje, kao zaboravljeni putokaz koji j o stoji iako puta vi e nema. Izgovarale su, pojui, tu praznu re uvek iznova, sve vrem e samo nju. itav taj dan, posveen Preobra aju Sve tenice, bio je ispunjen tihim pojanj em enskih glasova, jednim suvim, monotonim zvukom. Devojicu su vodili od hrama do hrama, iz jedne prostorije u drugu. U jedn oj su joj stavili soli na jezik; u drugoj su je o i ali i namazali joj glavu uljem i namirisanim siretom, dok je kleala okrenuta zapadu; u treoj je morala da legne lic em prema zemlji, na nadgrobnu plou od crnog mermera iza jednog oltara, dok su pro dorni glasovi pevali tu balicu za mrtvima. Ni ona ni sve tenice nisu ni jele ni pile itavog dana. A kada je za la zvezda veernjaa, devojicu smesti e da legne gola izmeu dve ovije ko e u postelju u sobi u kojoj nikada pre toga nije spavala. Nalazila se u kui koja je godinama stajala zakljuana, i bila otkljuana samo za taj dan. Soba je bil a visoka i uska, i nije imala prozore. Vazduh je u njoj bio te ak i ustajao, nekak o mrtav i zagu ljiv. ena je bez rei ostavi tamo u mraku. Le ala je potpuno nepomina, tano onako kako su je ostvili. Oi su joj bile irom otvorene. Dugo je ostala u tom polo aju. Gledala je kako svetlost titra na visokom zidu. Neko je tiho dolazio hod nikom, zaklanjajui svetlost u lampici s tresetom, tako da nije bila jaa od svica. A onda se zau prozukli apat: "Hej Tenar, jesi li tu?" Dete ne odgovori. Neija glva se promoli kroz vrata, udna glava, bez ijedne dlake, kao olju ten i krompir, i iste takve ukaste boje. Oi su takoe biole nalik na krompirova okca, crn e i siu ne. Nos je delovao patuljasto, izmeu dva ogromna, otromboljena obraza,a usta su liila na prorez bez usta. Devojica je nepomino ibezizra ajno posmatrala to lice. Oi su joj bile irom otvorene i nisu se kretale. "Hej, Tener, mali moj medenko, evo te!" Glas je bio prozvukao, visok kao enski,ali nije pripadao eni. "Ne bih smeoda budem ovde, meni je mesto pred vratim a, tamo napolju. Ali, morao sam da vidim kako je moja mala Tener, posle ovog isc rpljujueg dana; a, kako je moj mali medenjak?" "Ja vi e nisam Tenar", odvrati dete, ozbiljno gledajui u njega. Ruka mu zas tade na pola puta; nije se usudio da je dodirne. "Nisi", pro apta on, nakon krae pauze. "Znam. Znam. Sada si ti mala Proguta na. Ja sm samo hteo..." Ona je utala. "Bio je ovo te ak dan za moju malecku", ponovi ovek, preme tajui se s noge na

nogu, dok je slabaka svetiljka treperila u njegovoj ogromnoj, utoj aci. "U ovoj Kui ne sme da bude , Manane." "Da. Da, znam. Ne smem da kroim u ovu kuu. Pa, dobro, laku no, malecka... L aku no." Dete ne odgovori, i Manan se polako okrenu i ode. Odbleska njegove sveti ljke na visokim zidovima elije polako nestade. Devojica koja sad nije imla drugo i me sem Arha, Progutana, ostade da le i na leima, pogleda uprtog u tamu. 2. ZID OKO MESTA Kad je odrasla potpuno je zaboravila svoju majku; ak, nije ni bila svesna da ju je zaboravila. Pripadala je ovom mestu, Grobnicama. Oduvek je tu pripadal a. Samo ponekad, u duge julske veeri, dok je posmatrala planine na zapadu,suve i po boji nalik lavovima u poslednjim odsjajima sunevog smiraja, pomislila bi na va tru koja je, nekada davno, gorela na ognji tu istom tom jasnom, utom svetlo u. Zajedno s tim mislima obuzela bi je iseanja kako ju je neko nosio na rukama, to je bilo v eoma udno, jer ovde su je retko kad i dodirivali; a i seanja na prijatne mirise, n a miris tek oprane kose i isprane u vodi namirisanoj kaduljom, plave, duge kose, boje sunevog zalaska i vatre. To je bilo sve ega se jo seala. Naravno, znala je vi e nego to je mogla da se seti, jer su joj bili ispriali celu priu. Kada joj je bilo sedam ili osam godina, i kad je prvi put poela da se pita ko je, u stvari,ta osoba koju su zvali "Arha", oti la je svom staratelju, uvar u Mananu, i obratila mu se:"Ispriaj mi kako ste ba mene izabrali, Manane." "O, malecka, pa ti ve sve to zna ." I znala je; visoka sve tenica strogog glasa, po imenu Tar, priala joj je sv e dok nije nauila napamet svaku re, i umelada izdeklamuje: "Da, znam. Kad umre Jed ina Sve tenica Grobnica Atuana, obredi sahrane i oi enja traju mesec dana po lunarnom kalendaru. Po isteku tog vremenaodreene Sve tenice i uvari Grobnica krenu na put pre ko pustinje i zau meu gradove i sela Autana, tra ei i raspitujui se. Tragaju za enskim detetom koje se rodilo one noi kada je Sve tenica umrla. Kada ga nau, ponu da ekaju i motre. Dete mora biti potpuno zdravog tela i duha i dok raste ne sme se razbolet i od rahitisa, ili velikih boginja, ili bilo koje druge bolesti koja ostavlja tr ajne posledice na telu, niti sme oslepeti. Ako napuni pet godina i ostane potpun o zdravo i telesno i duhovno, onda se sigurno zna da je telo toga deteta zaista novo telo Sve tenice koja je umrla. Tada se to dete predstavi Bogokralju u Avabatu , i dovede ga ovamo u Hram, gde ga poduavaju godinu dana. Po isteku te godine, od vedu je u Prestonu Dvoranu i njeno ime vraaju onima koji su njeni Gospodari, Bezi menima; jer je i ona bezimena, ona je Sve tenica Vena Samororoditeljica." To je bilo sve, od rei do rei, to joj Tar be e kazala, i ona se nikada nije u sudila da zatra i makar ijednu re vi e. Mr ava sve tenica nije bila ni svirepa ni zla, al i je bila veoma hladna osoba i ivela je po nekim gvozdenim prvilima, i zato je se Arha pribojavala. Ali se, zato, ni najmanje nije pribojavala Manana, i ak bi mu nareivala: "A, sad mi ispriaj kako se ba mene izabrali!" I on bi joj priao, uvek izn ova. "Oti li smo odavde na sever i zapad, treeg dana meseevog narastanja; jer Arh a-koja-je-bila umrla je treega dana pro |loga meseca. I najpre smo oti li u Tenahbah, koji je veliki grad, iako oni koji su videli i njega i Avabat, ka u da je on prem a Avabatu kao buva prema kravi. Ali, to se mene tie, vi e je nego veliki; ta, im bar deset stotina kua u Tenahbahu! Pa smo onda oti li u Gar. Ali, niko u ta dva grada nije imao devojicu koja se rodila treega meseevog dana mesec dana ranije; neki su i mali mu ku decu,ali deaci nisu za to... I tako smo u li u brdovitu zemlju severno od Gara, i krenuli kroz njene gradove i sela. To je moja zemlja. Ja sam se rodio u tim brdima, gde teku reke i gde su polja zelena. A ne u ovoj pustinji". Mananov prozukli glas zazvuao bi nekako udno pri ovimreima, a oice bi mu sasvim nestale iza nabora na licu; za trenutak bi uutao, a potom nastavio. I tako smo prona li sve one kojima su se rodila deca tokom prethodnih meseci i razgovarali s njima, i neki su nam ak i lagali; 'O, da, na a devojica se sasvim digurno rodila treega meseevog dan a!' Jer, siromasi, zna , esto ele da se otarase enske dece. A ima i tako velikih bedn ika koji ive po usamljenim kolibama u bespuima dubodolina, da ak ni ne broje dane i jedva da znaju kada se godina menja, tako da nisu umeli da nam ka u koliko im je dete staro. Ali mi smo se uvek toliko dugo raspitivali da smo nakraju ipak dolaz

ili do istine. Naravno, to je i lo veoma sporo. Napokon smo prona li jedno ensko dete , u selu koje je brojalo svega desetak kua, u dolini vonjaka zapadno od Entata. Bi lo je staro ve osam meseci - eto, toliko dugo je trajalo na e raspitivanje. Ali, bi lo je roeno one noi kada je umrla Sve rtenica Grobnica, i to u isti sat. i bila je t o slatka bebica, koja je sedela majci na kolenu i svetlim okicama gledala u nas dok smo u gomili punili onu jednu dedinu sobicu u kolibi, kao slepi mi evi peinu! O tac joj je bio siroma an. Njegovao je jabuke u vonjaku jednog bogata a i nije imao ni t a sem jedne koze i petero dece. ak ni kua u kojoj su iveli nije bila njegova. I tak o smo se svi nagurali u tu izbu, i ve po nainu na koji su sve tenicie posmatrale beb u i razgovarale meusobom, moglo se pogoditi da misle da su najzad prona le Samoroenu . A moglo se to videti i po majci. Samo je dr ala bebu i nije progovorila ni rei. I tako, kad smo opet do li sledeeg dana - gle! bebica svetlih oiju le ala je u kolevci od ispletene trske plaui i vri tei, a po itavom telu je bila osuta peatima i svrabom od groznice, a majka je kukala jo glasnije od bebe: "Oh! Oh! Dete mi je dobilo Ve tiij e Otiske!" Tako je ona to zvala; mislila je na velike boginje. U mom su selu tu bolest takoe zvali ve tiijim otiscima. Ali Kosil, ona koja je sada Velika sve tenica B ogokralja, pri la je kolevci i uzela bebu na ruke. Svi ostali su bili ustuknuli, a i ja s njima; ne cenim svoj ivot ba ne to naroito; ali, ko je lud da ue u kuu gde ima velikih boginja? Ali se ona nije bojala, ona nije takva. Uzela je bebu i rekla: 'Nema groznicu'. Pljunula je sebi na prst i protrljala crvene peate, i oni su nes tali. Bio je to samo sok od kupin. Sirota, glupa majka je mislila da e nas prevar iti i uspeti da zadr i dete!" Manan se zakikota od sveg srca; uto lice mu se jedva malo promenilo,ali su mu se zato ogromni bokovi tresli od smeha. "I tako ju je n jen mu istukao, jer se bojao gneva sve tenica. Ubrzo smo se vratili u pustinju, ali svake godine bi po neko od Grobnica navraao u selo okru eno jabujim sladom da vidi kako dete napreduuje. Tako je pro lo pet godina, a onda su Tar i Kosil krenule na put, zajedno sa stra arima Hrama i vojnicima sa crvenim lemovima koje je Bogokralj poslao da im bude pratnja ida ih titi na putu. Vratili su dete ovamo, jer bila je to zaista Sve tenica Grobnica koja se ponovo samorodila, i tu joj je bilo mesto. A ko je bilo to dete, a, malecka?" "Ja", odgovori Arha, upirui pogled u daljinu kao da eli da vidi ne to to ne m o e, to joj ve be e izmaklo iz vidnog polja. Jednom je, pak, zapitala: " ta je... majka uradila, kad su do li da joj odne su dete?" Ali, Manon to nije znao. On nije bio sa sve tenicama na tom zavr nom putovan ju. A ona nije mogla dase seti. Ali, za to bi se i seala? Pro lo je, sve je to ot i lo u nepovrat. Do la je tu gde mora da bude. Na itavom svetu za nju je postojalo sa mo jedno jedino mesto; Mesto Grobnica Atuana. Prve je godine spavala u velikoj spavaonici, zajedno sa ostalim pripravn icima, devojicama izmeu etiri i etrnaest godina. Ali, ve tada Manon be e izdvojen od os talih Deset uvara da slu i samo njoj, a njena postelja bila je sme tena u maloj ni i i tako delimino odvojena od dugake glavne spavaonice sa niskim krovnim gredama u Vel ikom Zdanju, u kojoj su se ostale devojice tiho kikotale i aputale pre nego to zasp e, i zevajui uplitale jedna drugoj kosu kad bi osvanulo sivo jutro. Kada joj je i me bilo oduzeto i ona postala Arha, spavala je sama u Malom Zdanju, u postelji i u sobi koja e joj pripadati do kraja ivota. Ta kua je bila njena, bila je dom Jedi ne Sve tenice, i niko nije smeo da ue bez njene dozvole. Dok je jo bila sasvim mala, u ivala je da uje kako joj ljudi ponizno kucaju na vrata i da onda ka e: "Mo ete ui." I smetalo joj je to su dve Velike Sve tenice, Kosil i Tar, unapred smatrale da im je dala dozvolu bez kucanja. Prolazili su dani, prolazile su godine, jedna kao i druga. Devojice u Mes tu Grobnica provodile su vreme na asovima i ve banjima. Nisu se nikad igrale. Uile s u svete pesme i obredne igre, istoriju Kargadskih Zemalja, i misterije onih bogo va kojima su bile posveene: Bogokralja koji je vladao koji je vladao u Avabatu, i li Bo anske brae, Avtaha i Vuluaha. Jedino je Arha uila obrede Bezimenih, a njima ju je poduavala jedna jedina osoba, Tar, Velika Sve tenica Bo anske Brae. Sat ili ne to vi e vremena dnevno provodila je odvojeno od ostalih, uei sa Tar; ali, dan je uglavnom provodila kao i one - u radu. Uile su kako da predu i tkaju vunu svojih ovaca i kako da seju i anju i pripremaju hranu koju su stalno jele - soivo, heljdu, koju s

u mlele krupno za ka u ili sitno za hleb od neuskislog testa, crni luk, kupus, koz ji sir, jabuke i med. Najvi e su volele kad im dozvole da idu da pecaju u mutnoj zelenoj reci ko ja je tekla kroz pustinju oko pola milje severoistono od Mesta; tada bi ponele j abuku ili suvu zemiku od heljde za ruak i provele itav dan sedei na suncu, na nekom suvljem mesta cu u evaru, posmatrajui kako zelena voda polako tee i senke oblaka kako se polako menjaju na planinskim padinama. Ali ako bi cuknula od odu evljenja kada se nit na pecaljki iznenada zategnula i na njenom kraju se pojavila pljosnata, svetlucava riba koja e se potom trzati na obali i ugu iti se na vazduhu, Mebet bi s iknula poput zmije: "Psst, ti budalo jedna!" Mebet, koja je slu ila u hramu Bogokr alja, bila je tamnoputa ena, jo mlada, ali o tra i mrka kao obsidijan. Bila je stras tven ribolovac. Morali ste uvek da joj sedite sa one dobre strane i niste smeli da pisnete, inae vas nikada vi e nije izvodila na pecanje; a to je znailo da nikad v i e niste mogli da dospete na reku, osim da leti nosite vodu kd bi bunari presu ili. Bio je to mukotrpan posao, lomatati se kroz usijanu egu pola milje do reke, zati m napuniti dve kante i staviti ih na obramicu, a zatim opet krenuti to br e mo e uzbrd o, ka Mestu. Prvih stotinu jardi je i lo lako, ali onda su kante poinjale da bivaju sve te e i te e, a obramica vam je pekla ramena kao usijana gvozdena ipka, i suneva s vetlost je nemilice blje tala po sasu enoj stazi, i svaki korak je postajao sve te i i sporiji. Najzad biste dospeli u prijatnu sve inu hladovitog zadnjeg dvori ta Veliko g Zdanja, pored povrtnjaka i pljusnuli biste vodu iz kanti u veliku cisternu. Al i onda biste morali da se okrenete i sve to obavite jo jedanput, i jo jedanput, i jo jedanput. U ograenom prostoru Mesta - to mu je bilo jedino ime i jedino koje mu je ikada bilo potrebno dati, jer je bilo najstarije i najsvetije od svih mesta koja su postojala u sve etiri zemlje Kargadskog Carstva - ivelo je oko dve stotine du a i postojale su mnoge graevine: tri hrama, Veliko Zdanje i Malo Zdanje, kua u kojoj su stanovali evnusi uvari, a odmah ispred zidova bile su kasarne za stra are i kol ibe mnogobrojnih robova, skladi ta i ambari, torovi za ovce, torovi za koze i osta le zgrade za poljoprivredne poslove. Izgledalo je kao mali grad, kad se pogleda izdaleka, odozgo sa speenih bregova na zapadu, gde nije raslo ni ta osim kadulje, m akije, sitnog korova i pustinjskih trava. ak i sa velike udaljenosti, iz istonih r avnica, ako se pogleda malo navi e, mogao se videti zlatni krov hrama Bo anske brae k ako treperi i svetluca ispod planinskih padina, nalik na komadi liskuna u steni. Sam taj hram bio je od kamena i u obliku kocke, belo omalterisan, bez pr ozora, sa niskim tremom ispred ulaza i malim vratima. Rasko niji, i stoleima mlai, b io je hram Bogokralja ne to malo ispred njega, sa visokim tremom na stubovima debe lim i belim, sa areno obojenim kapitelima, od kojih je svaki bio jedno ogromno ke drovo stablo, uglaano i doneto brodom sa Hur-at-Hura, gde ima uma, i dovueno na mi ic ama dvadeset robova preko gole ravnice do Mesta. I tek to bi putnik koji prilazi sa istoka dobro osmotrio zlatni krov i bele stubove, uspeo bi da uoi gore na Brdu , iznad Mesta, iznad svega toga, mrke boje i naet zubom vremena kao i sama pustin ja, najstariji od svih hramova svoga naroda: ogromnu, nisku Prestonu Dvoranu, sa zidovima prekrivenim mrljama bui i zaravnjenom, uru enom kupolom. Iza Dvorane i u krug oko brda protezao se zid od kamena, izgraen bez malt era i napola sru en na mnogo mesta.U krugu tog zida nekoliko crnih kamenih blokova visokih osamnaest do dvadeset stopa tralo je iz zemlje poput d inovskih prstiju. Ka d bi jednom pao na njih, pogled bi im se stalno vraao. Stajali su tamo puni znaenj a, a ipak se ni po emu nije moglo videti ta znae. Bilo ih je devet. Jedan je stajao uspravno, ostali manje ili vi e nagnuti, dok dvojica behu pala. Bili su obrasli z elenim i narand astim li ajevima, kao da ih je neko poprskao ogromnim mrljama boje, svi sem jednoga, koji je bio potpuno go i crn, sijajui mutnim sjajem uglaanog kame na. Bio je gladak na dodir, ali na onim drugima, ispod li ajeva, mogli su se videt i urezani znaci i oblici, ili, bar, napipati rukom, ako se nisu meusobno razaznav ali. Tih devet kamenova su bili Grobnice Atuana. Stajali su tu, govorilo se, jo i z vremena prvih ljudi, jo kad je bilo stvoreno Zemljomorje. Bili su pobodeni na t o mesto jo kada su se prva kopna stala uzdizati u tami iz dubina praokeana. Bili su mnogo, mnogo starijui od svetlosti. Bile su to grobnice onih koji su vladali pre nego to je nastao svet u kome ive ljudska bia, onih to nemaju imena, i ona koja im je slu ila takoe nije imala ime.

Nije esto zalazila meu njih, a niko sem nje nije kro io na tlo na kome su on i stajali, na vrhu brda iza Prestone Dvorane, izmeu nje i kamenog zida. Dva puta godi nje, u vreme prvog punog meseca pre prolene i jesenje ravnodnevnice pred Prest olom se prinosila rtva, i ona bi tada izlazila kroz mala zadnja vrata Dvorane nos ei veliku mesinganu posudu, punu kozje krvi koja se jo pu ila; nju je morala da izli je, pola u podno je uspravnog crnog kamena, a pola preko jednog od palih kamenova koji su ve bili utonuli u ljunkovito tle, potamnelo od krvi koja se izlivala vekov ima po njemu. Ponekad je Arha izlazila rano ujutro potpuno sama i lutala izmeu Kamenova , poku avajui da razabere nejasne izboine i urezane linije, koje su se jasnije istic ale u kosoj jutarnjoj svetlosti; ili bi sela i posmatrala planine na zapadu, a p otom spu tala pogled na krovove i zidove Mesta, gledajui prvo jutarnje kome anje oko Velikog Zdanja i stra arskih kasarni, i kako stada ovaca i koza izlaze na svoju os kudnu ispa u u blizini reke. Meu Kamenovima se ni ta nije ni radilo ni de avalo. Odlazi la je tamo samo zato to je jedina ona to smela, zato to je tu bila sama. Bilo je t o sumorno mesto. ak i usred vrelog pustinjskog letnjeg podneva na njemu je vladal a nkakva hladnoa. Ponekad bi vetar malo zahujao izmeu dva kamena koja su stajala v eoma blizu i nagnuti jedan prema drugom, kao da razmenjuju neke tajne. Ali, tajn i nije bilo. Od zida Grobnica poinjao je drugi, ne to ni i kameni zid, koji je u dugakom, n epravilnom polukrugu opasivao Brdo na kome je bilo Mesto, a potom se protezao da lje, na sever, u pravcu reke. Nije toliko titio samo Mesto, koliko ga je delio u dva dela: na jednoj strani su bili hramovi i zdanja u kojima su boravile sve tenic e i uvari, a na drugoj stanovi za stra u i robove koji su obraivali zemlju, uvali sto ku i prikupljali hranu i krmivo. Nikada nisu prelazili na drugu stranu zida, sem to su ponekad, prilikom izuzento svetih obreda, stra ari, njihovi dobo ari i trubai p risustvovali litijama sve tenica; ali nikada nisu ulazili kroz portale hramova. Os im njih, nijedan drugi mu karac nije smeo da kroi u unutra nje dvori te Mesta. Ranije j e bilo hodoasnika, kraljevi i poglavice. etiri Zemlje dolazili su tu da uestvuju u obredima; prvi Bogokralj, pre jednog i po stolea, bio je do ao da uspostavi obrede u svom vlastitom hramu. Ali, ak ni on nije smeo da zae meu Kamenove; ak je i on mora o da obeduje i spava izvan zida koji je okru ivao Mesto. Na taj se zid moglo sasvim lepo popeti, stavljajui vrhove stopala meu puko tine na spojevima kamenih blokova. Jednog popodneva, pred kraj prolea, Progutana i devojica koja se zvala Pent sedele su zajedno na to zidu. Obe su bile stare dva naest godina. Trebalo je da budu u tkaici Velikog zdanja, u ogromnoj kamenoj sobi u potkrovlju; trebalo je da budu za velikim razbojma, zauzete radom na jednolini m, crnim vunenim nitima, tkajui crnu tkaninu za rize sve tenica. Iskrale su se odat le da se napiju vode na bunaru u dvori tu, a onda je Arha rekla: "Hodi!" i povela onu drugu devojicu nizbrdo ka zidu, tamo gde ih nisu vi e mogli videti iz Velikog z danja. Sada su sedele na vrhu zida, deset stopa iznad tla, okrenute licem prema spoljnoj strani i mlatarujui bosim no icama, posmatrajui ravnicu koja se protezala u nedogled ka istoku i severu. "Volela bih da vidim more", ree Pent. "Za to?" upita Arha, vaui gorku stabljiku mleike koju je otkinula iz jedne puk otine na zidu. Pustara je upravo bila precvetala. Svi oni maju ni pustinjski cveto vi, uti, ru iasti i beli, to su rasli nisko i brzo venuli pretvarali su se u semenje, koje se u obliku siu nog paperja i padobrana razvejalo, belo kao pepeo, rasipajui s voje povijene, izvanredno prilagoene resice. Tlo ispod jabukovog drvea u vonjaku bi lo je prekriveno nanosima plaviastobele i ru iaste boje. Kro nje su bile zelene, i to je bilo jedino zeleno granje miljama oko Mesta. Sve ostalo, od jedne do druge li nije obzorja, imalo je onu dosadnu, mrku boju pustinje, izuzev planina koje su b ile prelivene blagim, plaviastosrebrenim odsjajem od prvih pupoljaka kadulje u cv etu. "Oh, ne znam za to. Prosto, volela bih da vidim ne to drugo, ne to to se razlik uje. Ovde je uvek sve isto. Ni ta se ne dogaa." "Sve to se bilo gde dogaa ima svoj poetak ovde", poui je Arha. "Dobro, znam... Ali ipak, volela bih da bar ne to od toga vidim kad se dog aa!" Pent se nasmeja. Bila je to meka, opu tena i spokojna curica. Protrljala j

e bose tabane o kamen ugrejan suncem i nastavila: "Zna , kad sam bila mala ivela sa m pored mora. Na e selo je bilo tik iza pe anih dina, i ponekad smo odlazili da se ig ramo na pla i. Seam se da smo jednom ugledali neku flotu kako prolazi mimo nas, dal eko na puini. Brodovi su liili na zmajeve sa crvenim krilima. Neki su zaista i ima li vratove, sa zmajskim glavama. Pro li su pored Aruana, ali to nisu bili kargijsk i brodovi. Poticali su sa zapada, iz Unutra njih ostrva, kako nam je objasnio na po glavica. Svi iz sela behu iza li na obalu da ih posmatraju. Mislim da su se bojali da e skrenuti i pristati kod nas. Ali, oni su samo pro li, i niko nije znao kuda i du. Mo da da ratuju u Karego-Atu. Ali, ipak, zamisli, bili su to brodovi koji su z aista do li sa ostrva arobnjaka, gde su svi ljudi boje zemlje i mogu da bace ini na tebe za tren oka." "Ne na mene", o tro se obrecnu Arha. "Ja ih ne bi pogledala. Oni su zli, p rokleti arobnjaci. Kako su smeli da prou tako blizu Svete Zemlje?" "Dobro, nadam se da e ih Bogokralj sve pobediti jednog dana i napraviti o d njih robove. Ali, ipak bih volela da opet vidim more. Kad se povue plima u bari cama su ostajali mali oktopodi, i kad vikne 'Ba!' odmah bi pobeleli... Hej, evo m atorog Manana, tra i te." Arhin uvar i sluga polako im je prolazio sa unutra nje strane zida. Zastaja o bi s vremena na vreme da i upa iz zemlje divlji praziluk, dok je u drugog ruci ve dr ao jedan povei, oklembe eni sve anj, a zatim bi se ispravio i pogledao oko sebe siu nim , mutnim smeim oima. Bio se ugojio od starosti, a uta ko a bez ijedne dlaice sijala mu je na suncu. "Spusti se malo ni e, ovde, na mu ku stranu", prodornim i siktavim glasom ree Arha, i obe devojice spuznu e ve to i okretno, kao dva mala gu tera, niz spoljnu stran u zida, tako da su se dr ale na njemu tik ispod gornje ivice, nevidljive za svakog a ko bi gledao sa unutra nje strane. Oslu kivale su Mananove te ke korake, dok je prol azio mimo njih. "Uja! Uja! Krompir-lice!" veselo je pevuckala Arha, tiho kao to vetri apue k roz travke. Te ki koraci zastado e. "Ehej", zau se nesigurni glas, "Malecka? Arha?" Ti ina. Manan produ i. "Ujaaa! Krompir-lice!" "Uja, krompir-trbuh!" pro apta i Pent, imitirajui Arhu, a onda se zaceni, p oku avajui da presee kikotanje. "Ima li koga?" Ti ina. "O, dobro, dobro, neka vam bude", uzdahnu evnuh i njegovi spori koraci s tado e da se udaljavaju. Kada je za ao za padinu, devojice se opet iskobelja e na vrh z ida. Pent se be e zarumenela od napora i kikotanja, ali Arha je bila besna. "Taj glupi matori ovan! Ne mogu da maknem bez njega!" " ta e drugo", razlo no odvrati Pent, "to mu je posao - da brine o tebi." "Oni kojima slu im brinu o meni. Njih slu am; ne moram da slu am nikoga drugog . Te matore ene i polu-mu karci, ti neka ostave na miru. Ja sam Jedina Sve tenica!" Pent se zagleda u nju. "Oh", ree ona malaksalo, "oh, znam da jesi, Arha.. ." "Pa, neka me ne diraju. I neka prestanu stalno da mi zapovedaju!" Pent je neko vreme utala, ali je uzdisala i klatila svojim punakim no icama posmatrajui ispod sebe ogromnu, beliastu pustinju, koja se veoma blago i postepeno uzdizala ka visokom, nejasnom, ogromnom obzorju. "Oni kojima slu im brinu o meni. Njih slu am; ne moram da slu am nikoga drugog. Te matore ene i polumu karci, ti neka m e ostave na miru. Ja sam Jedina Sve tenica!" Pent se zagleda u nju. "Oh", ree ona malaksalo, "oh, znam da jesi, Arha.. ." "Pa, neka me ne diraju. I neka prestanu da mi zapovedaju!" Pent je neko vreme utala, ali je uzdisala i klatila svojim punakim no icama posmatrajui ispod sebe ogromnu, beliastu pustinju, koja se veoma blago i postepeno uzdizala ka viskokom, nejasnom, ogromnom obzorju. "Nema jo mnogo, pa e i ti izdavati nareenja, zna ", ree ona napokon, tiho i mir no. "Jo dve godine i vi e neemo biti deca. Imaemo etrnaest godina. Ja u otii u hram Bog

kralja i za mene e otprilike sve ostati kako i jeste. Ali ti e tada zaista postati Velika Sve tenica. ak e i Kosil i Tar morati da te slu aju." Progutana ni ta ne odgovori. Lice joj je bilo tvrdo, a u oima ispod crnih o brva video joj se bledi, svetlucavi odsjaj neba. "Moramo da se vratimo", ree Pent. "Ne." "Ali, uiteljica tkanja e nas prijaviti kod Tar. A uskoro e i Devet pojanja. " "Ja ostajem ovde, a ti ostaje sa mnom." "Tebe nee kazniti, ali mene hoe", usprotivi se Pent, na svoj pitomi nain. A rha, meutim, ni ta ne odgovori. Pent samo uzdahnu i ostade. Sunce je tonulo u izmag licu, visoko iznad ravnice. Daleko, sa drugih, blagih padina tiho je dopiralo za vonjenje ovjih klepetu a i blejanje jagnjadi. Proletnji vetar je duvao u blagim, to plim naletima, pun slatkih mirisa. Devet pojanja se ve skoro bilo zavr ilo kad su se devojice vratile. Mevet ih je, meutim, videla kako sede na "Mu kom zidu" i prijavila ih svojoj pretpostavljen oj, Kosil, Velikoj Sve tenici Bogokralja. Kosil je imala te ak korak i mrano lice. Bez ikakvog izraza na tom licu i u glasu obratila se devojicama, rekav i im da pou za njom, Provela ih je kroz kamene dvorane i hodnike Velikog zdanja,kroz ulazna vrata, pa uz brdo do hrama Atvaha i Valuaha. Tu je razgovarala sa Velikom Sve tenicom tog hrama, Tar, visokom, suvom i tankom kao noga jelena. "Skini haljinu", obrati se Kosil Pent. I ibala je devojicu sve njem trske, koja je malo zasecala u ko u. Pent je to po dnela strpljivo, plaui bez glasa. Zatim su je poslali natrag u tkanicu bez veere, pr i emu je, jo, morala da posti i sledeeg dana. "Ako te jo jednom uhvatimo da si se p ela na Mu ki zid", upozori je Kosil, "proi e mnogo gore. Jesi li me razumela, Pent?" Kosil je govorila tiho, ali nimalo ne no. Pent samo promuca: "Da", i pobe e, trzajui se po malo kad bi joj te ka tkanina odee povredila brazgotine na leima. Arha je morala da stoji pored Tar i da posmatra ibanje. Sada je posmatral a Kosil kako isti trske na kamd iji. "Ne pristoji se da te vide kako se pentra i jurca unaokolo sa drugim devoji cama", ree joj Tar. "Ti si Arha." Ona je samo stajala, namrgoena, i nije odgovarala. "Bolje ti je da radi samo ono to treba da radi . Ti si Arha." Samo za trenutak devojica podi e oi i uperi ih u lice Tar, potom Kosil, a u pogledu joj je bilo tako duboke mr nje i besa da se ovek mogao slediti. Ali, mr ava s ve tenica niim ne pokaza da to vidi; samo je potvrdila, nagnuta malo napred, skoro a patom: "Ti jesi Arha. To i ni ta drugo. Sve je progutano. "Sve je progutano", ponovi devojica, onako kako je ponavljala svakog dana , svakog dana od kad je napunila est godina. Tar malo sagnu glavu; isto uini i Kosil, dok je sklanjala kamd iju. Devojica nije pognula glavu, ve se samo poslu no okrenula i iza la. Kada je veera koja se sastojala od krompira i mladog luka bila pojedena u ti ini u uzanoj, mranoj trpezariji, kada su bile otpevane veernje himne i svete rei bile postavljene na vrata, i obavio se kratki obred Neizgovorenog, radni dan je napokon bio zavr en. Devojice su tada smele da se popnu u spavaonicu i da se igraju , bacajui kockice ili tapie dokle god je gorelo nono svetlo, a potom da se sa aptavaju u mraku, s jednog kreveta na drugi. Arha se, meutim, uputi preko dvori ta i blagih padina Mesta do Malog zdanja, u kome je spavala sama, svake noi. Blago i slatko je mirisao noni povetarac. Gusto posejane, sujale su prolen e zvezde, kao bokori belih rada na prolenim livadama kao svetlucanje mora u april u. Ali, devojica se nije seala ni livada ni mora. Nije ni pogledala u nebo. "Hej, malecka!" "Zdravo, Manane", odvrati ona ravnodu no. Ogromna senka je vukla noge pored nje, dok mu se svetlost zvezda odbijal a o elu. "Jesu li te kaznili?" "Mene ne smeju kazniti." "Ne smeju... Tako je..."

"Ne smeju me kazniti. Ne usuuju se." Stajao je tako, sa opu tenim velikim rukama, bezbolian i ogroman. Ona oseti miris divljeg praziluka, i sladunjavi zadah kadulje njegove stare, crne rize, i scepane na porubima i suvi e kratke za njega. "Ne smeju me ni dotai. Ja sam Arha", ponovi ona prodornim ljutitim glasom i briznu u pla. Ogromne, spremne ake se podigo e i privuko e je, ne no je pridr avajui, gladei je o upletenoj kosi. "Hajde, hajde. Medenko mali, curice moja..." ula je kako u dubo koj upljini njegovih grudi ne to prozuklo mrmlja i ona se grevito pripi uz njega. Su ze joj ubrzo presu i e, ali se i dalje dr ala Manona, kao da ne mo e da stane na noge. "Sirota mala", pro apta on, i podigav i dete ponese je do ulaza u kuu u kojoj je sama spavala. Tu je spusti na prag. "Je li ti sad dobro, malecka?" Ona klimnu glavom, odvoji se od njega i ue u mranu kuu. 3. ZATVORENICI Kosilini koraci su odluno i ravnomerno odzvanjali kroz predvorje Malog zd anja. Visoka, temeljna prilika ispuni ceo dovratak na ulazu u sobu, malo se sman ji u trenutku kada se sve tenica pokloni, dodirnuv i jednim klolenom pod, opet se po vea kad se ispravi u punoj visini. "Gospodarice?" "Milim, Kosil?" "Bilo mi je dozvoljeno da se staram o izvesnim stvarima koje se odnose n a carstvo Bezimenih, i to sam inila sve do sada. Ako blagoizvoli , sada je vreme da ti sazna , vidi i preuzme na sebe te stvari, kojih se u ovom ivotu jo nisi setila." Devojica je sedela u svojoj sobi bez prozora, tobo e meditirajui, a u stvari ne radei ni ta i gotovo ni na ta ne mislei. Ukoeni izraz lica, pun dosade i oholosti, nije odmah mogao da joj se promeni. Ali se ipak promenio,iako je nastojala da t o prikrije. Upitala je, samo, uz odreeni prizvuk prevejanosti: "Lavirint?" "Neemo jo u Lavirint. Ali, moraemo da proemo kroz Podgrobnicu." U Kosilinom glasu osealo se ne to to je moglo biti strah, a mo da i glumljenje ni strah, s namerom da upla i Arhu. Devojica ustade bez urbe i ree ravnodu no: "Pa, dob ro." Ali, u sebi, dok je sledila te ku priliku Bogokraljeve sve tenice, kliktala je: Najzad! Najzad! Najzad u videti svoje carstvo! Imala je petnaest godina. Pro lo je ve bilo vi e od godinu dana od kako je pr e la u enstvenost i istovremeno stekla svu vlast koju ima Jedina sve tenica Grobnica Atuana; be e ona to je iznad svih velikih sve tenica zemalja Kargada, ona kojoj ak ni sam Bogokralj ne sme da zapoveda. Svi su sada pred njom povijali koleno, ak i mrk a Tar i Kosil. Svi su joj se obraali sa ceremonijalnom utivo u. Ali, ni ta se drugo nij e izmenilo. Ni ta se nije dogodilo. Kada su se zavr ili obredi njenog posveenja, dani su nastavili da teku kao i pre. I dalje je prela vunu, tkala crnu tkaninu, mlel a hranu, obavljala svakodnevne obrede; i dalje je svake noi morala da otpeva svih Devet pojanja, da blagoslovi ulazna vrata, da nahrani Kamenove kozjom krvlju dv a puta godi nje, da igra obredne igre mladog meseca ispred Praznog Prestola. I tak o je protekla itava godina, potpuno ista kao i one prethodne; da li je to trebalo da znai da e sve godine njenog ivota protei na isti nain? amotinja bi je povremeno obuzimala takvom snagom kao da je teskoba: grabi la ju je pravo za gu u. Do nedavno prosto je morala da govori o tome. Morae da govo ri, mislila je, poludee ako bude utala. Priala je o tome Mananu. Bila je isuvi e gord a da bi se poverila nekoj drugoj devojci, a predostro nost joj je govorila da se n e ispoveda nekoj od starijih ena; ali Manan je bio niko i ni ta, samo obini stari, v erni vo; njemu je smela da ispria ta hoe. Ali, iznenadila se kad je od njega dobila odgovor. "Nekada davno," rekao je, "zna malecka, pre nego to su se na e etiri zemlje s pojile u jednu carevinu, pre nego to je nad svima nama vladao Bogokralj, imali sm o mnogo manjih kraljeva, prineva i poglvica. Stalno su se svaali. I dolazili su ov amo da te svae razre e. Ovako je to bilo: dolazili su iz na e zemlje, Atuana, i iz Ka rego-Ata, i iz Atninija, ak i iz Hur-at-Hura, sve te poglavice i vladari zajedno sa svojim slugama i sa vojskama. I onda su te pitali ta da rade. A ti si odlazila pred Prazni Presto i prenosila si im ta savetuju Bezimeni. Eto, tako je bilo nek

ada dano. Ali, posle nekog vremena, Sve tenici-Kraljevi zavladali su itavim KaregoAtom, a ubrzo potom i Atuanom; i evo, ima ve etiri ili pet ljudskih vekova oa kako Bogokraljevi vladaju nad sve etiri zemlje, napraviv i od njih jednu carevinu. I ta ko su se stvari promenile. Bogokralj sada mo e da smiri sve razularene poglavice i sam presuuje kada se posvaaju. A po to je i sam bog, zna , ne mora vi e esto da se obraa Bezimenima". Arha se zaustavi da malo promisli o svemu tome. Vreme nije imalo neki ve liki znaaj, tu u pustinji, ispod venih i uvek istih Kamenova, i ivelo se onako kako se ivelo od pamtiveka. Ona nije bila navikla da misli o menjanju stvari, o izumi ranju starog i nastajanju novoga. Bilo joj je nekako neugodno da u toj svetlosti sagledava svet oko sebe. "Mo Bogokralja je daleko manja od moi onih kojima ja slu i m", izgovori ona napokon mr tei obrve. "Svakako... Svakako... Ali to se jednom bogu ipak ne sme rei, medenko mal i. Niti njegovoj sve tenici." I uhvativ i svetlucanje njegovog malog, smeeg oka, ona se namah seti Kosil, Velike sve tenice Bogokralja, od koje se pla ila jo od kako be e do la u Mesto; i shvati ta je hteo da ka e. "Ali, Bogokralj i njegov narod su zanemarili svoje du nosti i ne obo avaju v i e Grobnice onako kako bi trebalo. Niko vi e ne dolazi." "Pa, on alje zatvorenike da se prinesu na rtvu. To nije zanemario. A ni da rove koji pripadaju Bezimenima." "Darove! Njegov hram se svake godine iznova krei, na oltaru mu je breme z lata, u lampama mu gori ru ino ulje! A pogledaj kakva je Prestona dvorana... rupe na krovu, obru ena kupola, u zidovima joj se gnjezde mi evi, sove i slepi mi evi.. . A li, svejedno, ona e nad iveti i Bogokralja i sve njegove hramove, i sve kraljeve ko ji budu do li posle njega. Ona je bila pre njih, i nje e biti i onda kad njih vi e ne bude. Ona je sredi te svega to postoji." "Ona je sredi te svega to postoji." "Ima tu blaga, itekako; Tar mi ponekad govori o tome. Dovoljno da se des et puta ispuni hram Bogokralja. Zlata i trofeja koje su vekovima poklanjale stot ine pokolenja, od kako je sveta. Sve je to zatvoreno i sklonjeno pod podzemnim s vodovima i po katakombama. Jo nee da me tamo odvedu, primoravaju me da ekam i ekam. Ali, znam kako izgleda.Postoje podzemne prostorije ispod Dvorane, ispod celog Me sta, ispod nas, tu gde sad stojimo. Ogromni splet tunela, Lavirint. Kao ogroman, mraan grad, ispod brda. Pun zlata, i maeva negda njih junaka, starih kruna, kostiju , vekova i ti ine." Govorila je kao u zanosu, kao da be e pala u trans. Manan je utke posmatrao . Njegovo omlitavelo lice nikada nije izra avalo mnogo vi e od stalne tuge, ispunjen e pa njom; sada je bilo jo tu nije nego obino. "Da, a ti si gospodarica svega toga", r ee on. "Ti ine, i mraka." "Jesam. Ali, nisu hteli ni ta da mi poka u, samo ove prostorije iznad zemlje , iza Prestola. Nisu mi pokazali ak ni gde se sve mo e ui u podzemlje; samo ponekad promrse po koju re. Ne daju mi moje vlastito carstvo! Za to me dr e tako da moram veit o da ekam i ekam?" "Jo si mlada. A, mo e biti", dodade brzo Manan svojim prozuklim altom, "da se i sami pla e, malecka. Na kraju krajeva, to ipak nije njihovo podruje. Tvoje je. Za njih je opasno da uzale u njega. Nema tog smrtnika koji se ne boji Bezimenih ." Arha ne odgovori, ali oi joj sevnu e. Manan joj je opet prikazao stvari u d rugaijoj svetlosti. Tar i Kosil su joj oduvek izledale tako strahovite, tako lede ne i vrste, da nije mogla ni zamisliti da se one neega pla e. Ali, Manan je bio u pr avu. One su se bojale tih mesta, tih sila iji je i Arha bila jedan deo, kojima je pripadala. Bojale su se da uu u mrana mesta, da ne budu pojedene. Sada, dok je silazila sa Kosil niz stepenice Malog Zdanja i poela da se p enje s njkom uz strmu, krivudavu stazu ka Prestonoj dvorani, setila se tog razgo vora sa Mananom i opet se odu evila. Ma gde je odveli, ma ta joj pokazali, nee se up la iti. Ona e znati ta da radi. Malo zaostajui za njom na stazi, Kosil progovori. "Jedna od du nosti moje g ospodarice, kao to i sama zna, jeste rtvovanje odreenih zatvorenika, prestupnika pl emenitog roda, koji su bogohulenjem ili izdajstvom zgre ili pred na im gospodom. Bog

okraljem." "Ili pred Bezimenim", dopuni je Arha. "Tako je. Nije prikladno da Progutana, dok je jo dete, preuzima ru du nost. Ali moja gospodarica vi e nije dete. U Sobi s lancima nalaze se zatvorenici koje je pre mesed dana blagoizveleo poslati na gospod Bogokralj iz svoga grada, Avabat a." "Nisam znala da su prispeli neki zatvorenici. Za to je ne znam ni ta o tome? " "Zatvorenici se dovode po noi, i tajno, na nain koji od davnina nala u obred i Grobnica. Moja gospodarica e sada proi na taj put, ako krene stazom koja vodi du zida." Arha skrenu sa staze da bi nastavila pored velikog kamenog zida koji je okru ivao Grobnice iza grada sa kupolom u kojoj je bila Dvorana. Bio je sagraen od masivnih kamenih blokova; najmanji je bio te i od oveka, a najvei su bili veliki kao zapre na kola. Iako neotesani, bili su pa ljivo naslagani i uklopljeni tako da vrsto prianjaju jedan uz drugog, Ipak, mestimino se zid be e obru io i kamenje je le alo u b ezoblinoj gomili. To se moglo dogoditi samo tokom dugog vremenskog razdoblja, tok om stolea vrelih pustinjskih dna i ledenih noi, hiljadugodi njim, neprimetnim pomera njem samih brda. "Ovaj Zid oko Grobnica mo e se sa lakoom prei", ree Arha, dok su hodale ispod njega. "Nemamo dovoljno ljudi da ga popravimo", odvrati Kosil. "Imamo dovoljno ljudi da ga uvaju." "To su samo robovi. Njima se ne mo e verovati." "Mo e, ako ih zapla imo. Neka im kazna bude ista kao strancu ako mu dozvole da kroi na posveeno zemlji te u krugu zida." "Koja je to kazna?" Kosil nije postavila pitanje zato to nije znala odgov or. Ona ga sama, jo davno, be e kazala Arhi da ga zapamti. "Odsecanje glave ispred Prestola." "Da li moja gospodarica eli da se postavi stra a na Zid Grobnica?" "Da", odgovori devojka. Pesnice, skrivene dugakim crnim rukavima, stisla je od zadovoljstva. Znala je da Kosil ne eli nijednog roba da protrai na uvanje zid a, i to je zista bio potpuno beskoristan posao; jer, koji je stranac ikada do ao o vamo? Takoe, nije bilo mnogo izgleda da e neko dolutati, sluajno ili namerno, na mi lju od Mesta, a da ne bude primeen; i sigurno nee stii ni blizu Grobnicama. Ali str a a je bila poast na koju su imale ravo, i Kosil se nije mogla usprotiviti. Morae da poslu a Arhu. "Tu smo," zau se njen ledeni glas. Arha se zaustavi. esto je etala tom stazom oko Zidova Grobnica, i poznaval a je onako kako je poznavala svaku stopu zemlje u Mestu, svaki kamiak, trn i iak. O gromni kameni zid uzdizao se, tri puta vi e od nje, s leve strane; s desne se brdo ugibalo u plitku, su nu dolinu, koja se ubrzo opet pela ka podno ju zapadnog planin skog lanca. Pogledom je preletela preko okolnog tla, i nije ugledala ni ta to ve pre toga nije videla. "Ispod crvenih stena, gospodarice." Nekoliko metara niz padinu, jedna uzvi ica od crvene lave delovala je kao okomiti stepenik u brda. Kada je si la do nje i stala licem prema stenju, Arha shv ati da podsea na nekakve grube vratnice, visoke etiri stope. " ta moda se se uradi?" Jo davno je bila nauila da je na svetim mestima uzalud poku avati da otovri v rata ako ne zna kako se otvaraju. "Moja gospodarica ima sve kljueve mranih mesta.2 Od kako je pro la kroz obred punoletstva Arha je o pojasu nosila jedan gvo zdeni prsten na kome su visili bode i trinaest kljueva, neki dugaki i te ki, neki mal eni kao udice. Podigla je prsten i ra irila kljueve. "Ovaj", ree Kosil, pokazujui prs tom; a onda polo i svoj debeli ka iprst na rupicu izmeu dve crvene, ispupene kamene po vr ine. Klju, dugaka gvozdena ipka sa dva ukra ena jezika, ue u otvor. Arha ga oberuke krenu u levo, jer je bio te ak za rukovanje, ali okrenu se glatko. "Sada?"

"Zajedno..." Zajedno su poele da guraju neravnu kamenu povr inu sa leve strane kljuaonice . Te ko, ali bez zapinjanja i sasvim tiho, jedan nepravilan oivien deo crvene stene pokrenu se ka unutra, sve dok se ne stvori uzani prolaz. Unutra je bilo mrano ka o u rogu. Arha se sagnu i ue. Kosil, debela ena i debelo obuena, jedva se provukla kroz uzani otvor. im j e u la, oslonila se leima na vrata i, napre ui se, gurala ih dok se nisu zatvorila. Po mrina je bila potpuna. Ni zraka svetlosti. inilo se da mrak, poput vla nog filca, pri tiska otvorene oi. Sagnule su se, obe, gotovo se presamitiv i nadvoje, jer tu gde su stajale prostor nije bio visok ni etiri stope, i bio je toliko uzan da je Arha odmah napi pala stenu i s dena i s leva. "Jesi li ponela svetiljku?" aputala je, kao to svi rade u mraku. "Nisam ponela nikakvu svetiljku", odgovori Kosil, iza njenih lea. I Kosil je govorila ti im glasom, ali uz neki udan prizvuk, kao da se sme i. Kosil se nikada nije sme ila. Arhino srce poskoi; krv joj je bubnjala u grlu. Ljutito ree, u sebi: Ovo mesto je moje, njemu ja pripadam, neu se pla iti! Ali glasno nije rekla ni re. Krenula je napred; postojao je samo jedan mo gui put. Ulazio je u brdo i vodio nani e. Kosil ju je pratila u stopu, te ko di ui; haljine su joj se otirale i greble i stenje i zemlju. Iznenada se krov podi e: Arha je sada mogla da se uspravi, i kada je ispru i la ruke, vi e nije napipala zidove. Vazduh koji je bio zagu ljiv i zaudarao na zemlj u sada joj je dodirivao lice hladnijom vlagom, a njegovo jedva osetno strujanje ostavljalo je utisak velikog praznopg prostora. Arha oprezno koraknu nekoliko pu ta u potpuni mrak. Komadi ljunka, o koji joj se okliznu noga u sandali, sudari se s drugim ljunkom i taj jedva ijni um probudi odjek, mnogo odjeka, tihih, udaljenih, jo daljih. Peina mora da se prostirala do ogromnih daljina, i u sisinu i u irinu, a ipak nije bila prazna: ne to u njenoj tmini, povr ine nekih nevidljivih predmeta i li njenih vlastitih manjih odeljenja, prelamali su odjek u hiljade komadia. "Ovde mora da smo ve ispod Kamenova", pro apta devojka, a apat joj odlete u u plju tminu i razli se u niti zvuka, tanane poput pauine, koje su jo dugo odzvanjal e u uhu. "Tako je. Ovo je Podgrobnica. Produ i. Ne mogu da se zadr avam na ovom mestu . Dr i se zida sa leve strane. Proi pored tri otvora." "Idui put u poneti baklju", ree Arha, upravljajui se po zidu, koji je stalno dodirivbala vrhovima prstiju, udei se neobinim oblicima u steni, ipljinama, ispupenj ima, negde hrapavim poput ipke,negde, pak, glatkim poput bronzanih skluptura: bio je to bez sumnje neki reljef urezan u stenu. Mo da je itava peina bila delo vajara iz prastarih vremena? "Ovde je svetlost zabranjena." Kosilin apat zazvua o tro. Ali, i pre nego to je Kosil izgovorila te rei, Arha je znala da je tako. Jer ovo je bila domovina ta me, najdublje sredi te noi. Prsti joj tri puta preo e preko otvora u slo enom, stenovitom crnilu. etvrti p ut je pipajui potra ila visinu i irinu otovra, i u la. Kosil je i la za njom. U tom podzemnom hodniku, koji se opet blago peo navi e, pro li su pored jedn og otvora na levom zidu, a potom, na mestu gde se tunel ravao, krenuv i desnim kril om: sve to samo pipajui, u mraku i savr enoj ti ini podzemlja. Kada se kree na taj nain , ovek mora gotovo bez prestanka da ide ispru enih ruku da bi dodirivao oba bona tun ela, jer inae bi se moglo dogoditi da mu promakne neki otvor koji treba da ubroji , ili da ne primeti da se tunel rava. Snala enje je bilo mogue iskljuivo pipanjem; ove k ne vidi put, ali ga dr i u rukama. "Je li ovo Lavirint?" "Nije. To je jedan manji splet tunela koji se nalazi ispod Prestola." "A gde je ulaz u lavirint?" Arhi se be e dopala ova igra po mraku; htela je da pone da re ava neki te i zad atak. "Na drugom otovru pored kojeg smo pro li, kad smo ulazili u Podgorbnicu. S

ada potra i rukom vrata s desne strane, drvena vrata, mo da smo ih ve mimoi li..." Arha zau kako Kosil neve to barata rukama po zidu, kako joj se dlanovi taru o stenu. Ona je kamen dodirivala tek ovla , samo vrhovima prstiju, i zaas je oseti la pod njima glatko drveno dugmence. Pritisnula ga je, i vrata su se sa lakoom ot ovoril, uz blago kripanje. Zastala je za trenutak, zaslepljena svetlo u. U li su u iroku, nisku prostoriju, sa zidovima od otesanih kamenih ploa i os vetljenu jednom zadimljenom bakljom koja je visela na lancu. Prostorija je zauda rala od dima, koji nije imao ozlaza. Arha zasui i oi poe e da je peku. "Gde su zatvorenici?" "Tamo." Tek tada je shvatila da su tri hrpe neega na drugoj strani sobe, u stvari , bili ljudi. "Vrata nisu zakljuana. Zar nema stra ara?" "Nisu potrebni." Zakoraila je u sobu, oklevajui, murei kroz sumaglicu od dima. Zatvorenici su oba lanka na nozi i jedan na ruci bili lancima okovani za zid. Kad bi neko od nj ih hteo da legne, jedna ruka mi je morala ostati podignuta, visei sa veriga. Kose i brade su im bile prljave i zamr ene kao bun koji im je, zajedno sa drugim senkam a, skrivao lice. Jedan je le ao, napola ispru en, ostala dvojica su sedela ili utala. Bili su potpuno goli. Tela su im zaudarala jo jae od dima. Jedan od njih kao da je gledao u Arhu; uinilo joj se da vidi svetlucanje njegovih oiju, ali nije bila sigurna. Ostali se nisu ni pomerili, niti podigli gl avu. Ona se okrenu u stranu. "To vi e nisu ljudska bia", ree namr teno. "Nikada nisu ni bili. To su demoni, zversi duhovi koji su kovali zaveru protiv svetinje ivota na ega Bogokralja!" Kosiline oi su gorele u crvenkastoj svetlo sti baklje. Arha ponovo pogleda u zatvorenike, zapla ena i zainteresovna. "Kako mo e ovek napasti bo anstvo? Kako je to mogue? Ti: Kako si se usudio da napadne boga ivoga?" Onaj ovek je i dalje zurio u nju kroz bun crne kose, ali ne ree ni re. "Odsekli su im jezik, pre nego to su ih poslali iz Ababata", objasni joj Kosil. "Nemoj im se obraati, gospodarice. Oni su ku ni. Tvoji su, ali ne zato da im se obraa ,niti da ih gleda , niti da misli na njih. Tvoji su samo zato da bi ih ti pr edala Bezimenima." "Kako ih treba prineti na rtvu?" Arha vi e nije gledala u zatvorenike. Be e se okrenula licem prema Kosil, cr pei snagu iz njenog glomaznog tela i ledenog glasa. Oseala je malu vrtoglavicu, a smrad od dima i ljudskih tela gonio ju je na povraanje, ali je, ipak, na izgled g ovorila i mislila savr eno mirno. "Sve tenica Grobnica samo najbolje zna kako da ih umori, a da njeni Gospod ari budu najzadovoljniji, i ona je ta koja treba da bira. Ima mnogo naina. "Onda neka im kapetan garde, Gobar, odsee glave. I neka im se krv izlije pred Presto." "Kao da se rtvuju koze?" Izgledalo je da joj se Kosil podsmeva to ima tako malo ma te. Nije znala ta da ka e. Kosil nastavi. "Osim toga, Gobar je mu ko. Nijedan mu karac ne sme ui u Mrana Mesta Grobnica, pa. valjda moja gospodarica nije to zabor avila? Ako i ue, ne sme izai..." "Ko ih je doveo ovamo? Ko im daje hranu?" "uvari koji slu e u mom hramu, Dabi i Uahto; oni su evnusi i smeju da uu ova mo kad to zahteva slu enje Bezimenima, ba koja i ja. Vojnici Nogokrlaja su ostavili vezane zatvorenike ispred spoljnog zida, a ja i uvari smo ih uveli kroz Vrata za zatvorenike, ona u crvenim stenama. Tako se oduvek radilo. Hranu i vodu im spu ta ju kroz kapak na podu jedne od soba iza Prestola." Arha pogleda navi e i ugleda, pored lanca na kome je visila baklja, drveni kvadrat ugraen u kamen tavanice. Bio je isuvi e mali da se ovek provue kroz njega, a li kad bi se odatle spustio konopac stigao bi tano nadohvat srednjega od trojice zatvorenika. Brzo je skrenula pogled. "Onda neka im vi e ne daju hrane i vode. I neka puste da se baklja ugasi." Kosil je pokloni. "A ta emo s telima, kad poumiru?" "Neka ih Dabi i Uahto sahrane u velikoj peini kroz koju smo pro li, u Podgr

obnici", ree devojka, a govorila je sve br e i sve tanjim glasom. "Moraju to uiniti u mraku. Moji Gospodri e pojesti tela." "Bie uinjeno." "Je li tako dobro, Kosil?" "Dobro je, gospodarice." "Onda, hajdemo odavde", ree Arha, skoro kre tei. Ona se okrenu i pohita natr ag kroz drvena vrata, to dalje od Sobe s lancima u mrak tunela. Sad joj se inilo d a je tamo nekako slatko i mirno kao no bez zvezda, tiho, bez munih prizora, svetlo sti, bez ivota. Ona zaroni u tu istu pomrinu, urei kroz nju kao pliva kroz vodu. Kosil a je takoe hitala iza nje, zaostajui sve vi e, dahui, spotiui se. Ne zaostajui ni za t utak Arha ponovi isti put propu tajui sve otvore koje treba i ulazei u one u koje tr eba; projuri potom kroz ogromnu Podgrobnicu punu odjeka i uspuza se, presamiena, kroz poslednji dugaki tunel do zatvorenog ulaza u steni. Tu unu i pipajui potra i dugak i klju na prstenu koji joj je visio sa pojasa. Na la ga je, ali nije mogla da pronae klujuaonicu. U nevidljivom zidu ispred nje nije se nigde video traak svetlosti kr oz rupicu veliku kao ubod igle. Prstima je grevito pipala po steni, tra ei bravu, ip ili kvbaku i nije nalazila ni ta. Gde mora da stavi klju? Kako da izae?" "Gospodarice!" Kosilin glas, pojaan odjecima, i tao je i bubnjao iza nje. "Gospodarice, vrata se ne mogu otvoriti iznutra. Nema izlaza. Nema povra tka." Arha je i dalje uala uz stenu. Bez rei. "Arha!" "Tu sam." "Hodi!" Ona joj prie, puzajui na rukama i kolenima, kroz prolaz, poput psa, sve do Kosilinij sukanja. "Nadesno. Po uri! Ja ne smem dugo da se zadr avam. ovo nije moje mesto. Poi z a mnom!" Arha se uspravi na noge i uhvati se za Kosiline haljine. Po le su napred, pratei neobino izrezbaren desni zid peine i i le tako dosta dugo, a zatim navi e, podze mnim hodnicima, stepenicama. Devojka se vrsto dr ala za eninu haljinu, zatvorenih oij u. Uskoro se pojavi zraak svetla, crven kroz proreze onih kapaka. Pomislila j e da se opet nalazi u sobi osvetljenoh bakljom i punoj dima, i nije otvorila oi. Ali vazduh je mirisao sladunjavo, bio je suv i vonjao je na vla nu zemlju, i taj m iris joj je bio poznat i noge su joj i le po stepen tu, strmom skoro kao lestvice. O na pusti Kosilinu haljinu iz ruke i pogleda. Iznad glave joj je stajao otvoreni kapak. Provukla je kroz njega, pratei Kosil. Vodio je u sobu koju je dobro znala, malu kamenu eliju gde je le alo nekoliko kamenih i gvozdenih krinja, jedan od mnogo brojnih sobiaka iza Prostorije s Prestolom u Dvorani. Jedva primetna siva svetlos t dana svetlucala je u dvorani ispred vrata elije. "Ona druga, Vrata za zatvorenike, vode samu u tunel. Kroz njih se ne mo e izai. Ovo je jedini izlaz. Ako postoji neki drugi, ja za njega ne znam, a ne zna ni Tar. Morae sama da ga zapamti , ukoliko postoji. Ali, sumnjam." Kosil je i dalje govorila tihim glasom, i pomalo kivno. Debelo lice ispod crne kapuljae bilo joj j e bledo i svo oro eno znojem. "Nisam zapamtila skretanje do ovog izlaza." "Rei u ti ih. Jednom drugom prilikom. Morae da ih zapamti . idui put ja vi e ne oi s tobom. To nije moje mesto. Morae sama." Devojka klimnu glavom. Podigla je pogled ka licu starije ene i pomislila kako udno izleda, sve bledo od straha s kojim je jedva izlazila na kraj, a ipak p obedosnosno, kao da se Kosil naslauje njenom slabo u. "Posle toga i ii sama", ponovi Arha, a onda, poku av i da se okrene i ode os K osil, oseti kako joj kolena popu taju i vide gde se soba oko nje vrti u krug. Ones ve ena se slo ila u malu, crnu gomilicu pred noge sve tenice. "Nauie ", ree Kosil, i dalje te ko di ui, stojei nepomino. "Ve e nauiti." 4. SNOVI I PRIE Arha se nekoliko dana nije dobro oseala. Leili su je od groznice. Le ala je

u postelji ili sedela na tremu Malog zdanja, pod mlakim jesenjim suncem i gledal a ka brdima na zapadu. Oseala se malaksalo i glupo. Stalno su je opsedale jedne i ste misli. Stidela se to se onesvestila. nijedan stra ar nije bio postavljen na Zid Grobnice, ali, posle svega, nikada se vi e ne bi usudila da to zatra i od Kosil. Ni je vi e elela da vidi Kosil; nikada. Zato to se stidela pred njom, jer se onesvestil a. Tu, pod sunevom svetlo u, esto je krojila planove kako e se pona ati kada idui p t bude u la u mrana mesta ispod brda. Mnogo puta je, takoe, razmi ljala i o tome kakvu vrstu pogubljenja e tra iti za sledeu grupu zatvorenika; ne to manje jednostavno, ne to to bi bilo vi e u skladu sa obredima Praznog Prestola. Svake noi se budila, vri tei u pomrini. "Jo su ivi! Jo umiru!" Mnogo je sanjala. Sanjala je kako mora da skuva hranu, ogromne kotlove p une ukusne ka e, i da je do kraja izlije u rupu u zemlji. Sanjala je kako mora da nosi ogroman krak pun vode, ogroman, mesingani krag, kroz mrak, nekome ko je edan. Ali, nikako nije uspevala da stigne do te osobe. Budila se, i sama edna, ali nije odlazila da se napije. Le ala je budna u postelji, otvorenih oiju, u sobi bez proz ora. Jednog jutra Pent doe da je poseti. Arha je sa trema posmatrala kako se p ribli ava Malom zdanju, sa bezbri nim, rasejanim izrazom lica, kao da je sluajno tuda nai la. Da Arha nije progovorila, ona se ne bi popela uz stepenice. Ali Arha se o seala usamljenom, i progovorila je. Pent se duboko pokloni, onako kako treba da uradi svako ko se pribli i Sve t enici Grobnica, a onda se skljoka na stepeni te ispred Arhe i ispusti uzdah nalik na "Phuuu!" Bila je porasla i ugojila se; zajapurila bi se u licu od svakog, i n ajmanjeg napora, a i sada je bila sva zajapurena od hodanja. "ula sam da si bolesna. Sauvbala sm ti malo jabuka." Iznenada, odnekud iz svoje pozama ne crne haljine izvue mre u od trske u kojoj se nalazio est ili osam savr e nih, utih jabuka. Sada je i ona ve bila posveena u slu bi Bogokralja; ali jo nije bila sve tenica, i jo je i la na asove i radila sve poslove kao i pripravnice. "Popi i ja smo ove godine probirale jabuke, i ja sam sklonila one najbolje. One koje su zai sta dobre uvek odu na su enje. Naravno, tako se najbolje odr e, ali nekako mi se uve k ini da je to teta. Zar nisu lepe?" Arha opipa svilenkastu, bledozlatnu koru jabuke, razgleda tanke granice n a kojima su jo slaba no stajali mrki listii. "Lepe su." "Uzmi jednu", ponudi je Pent. "Neu sada. Uzmi ti." Pent utivo izabra najmanju i smaza je u desetak sonih, ve tih, meraklijskih zalogaja. "Ceo dan bih mogla da jedem", ree ona. "Nikada mi nije dosta. Radije bih bila kuvarica, a ne sve tenica. Kuvala bih kudikamo bolje od one matore Natabe, s ko om kao kremen, a osim toga, mogla bih na kraju i da oli em erpe... Oh, jesi li ula za Munit? Trebalo je da izglaa one mesingane ibrike u kojima se uva ru ino ulje, zna , one sa dugim rtankim vratovima i poklopcima. I mislila je da treba da ih oisti i iznutra, pa je ugurala ruku i jedan, prethodno je obmotav i krpom, zna , i onda vi e nije mogla da je izvadi. Poku avala je iz sve snage, tako da joj se ruka sva nadul a i nabrekla u lanku, zna , tako da se na kraju zaista zaglavila. A onda je stala d a juri kroz spavaonice, urlajui: 'Ne mogu da ga skinem! Ne mogu da ga skinem!' A Ponti je sada ve toliko ogluveo da je pomislio da je po ar, te je poeo da kre ti iz sv e snage na ostale uvare da spasavaju pripavnice. A Uahto je upravo muzao koze, pa je istrao iz tora da vidi ta se dogaa, i ostavio otvorena vrata, i sve koze mlekul je su izletele i jurnule u dvori te i naletele na Pantija i uvare i male devojice, a za njima i Munit, vitlajui onim mesingalnim ibrikom na ruci i histerina, i svi su tako jurili kao bez glave u trenutku kaka je Kosil izi la iz hrama. I ona je upit ala: ' ta je sad? ta je to sad?' Pentino lepu kasto, okruglo lice, zadobi izraz odbojnog prezira, ni nalik na Kosilin izraz, a ipak, odnekud toliko nalik na Kosil, da se Arha zagrcnu od s koro upla enog smeha. "' ta je sad? ta se to dogaa?'" rekla je Kosil. A onda ... a onda ju je ona tamnomrka koza tresnula u stra njicu..." Pent se sva zaceni od smeha: suze su joj potokom navirale na oi. "A onda je M-Munit tresnula kozu i-ibrikom..."

Obe devojke su se previjale i grile od smeha, dr ei se za kolena i ljuljukaj ui se gore-dole, gu ei se. "A Kosil se okrenula i upitala: ' ta je sad ovo? ta je sad ovo?' i to ... i to kozi..." Kraj prie se utopi u kikotanje. Pent na kraju obrisa oi i nos, i rase jano zagrize u novu jabuku. Od sinog smeha Arha se oseala malaksalo. Po to se smirila, ona upita: "Kako si ti uop te dospela ovamo, Pent?" "Oh, bila sm esto ensko dete u porodici, i moj otac i majka prosto nisu mo gli da nas sve othrane i poudaju. I tako, kad sam napunila sedam godina doveli s u mu u hram Bogokralja i posvetili me njemu. To je bilo u Osavi. Meutim, verovatn o su tamo imali isuvi e pripravnica, jer su me ubrzo potom poslali ovamo. Ili su m o da mislili da e od mene biti izuzetno dobra sve tenica, ili ne to slino. Ali, tu su po gre ili!" Pent zagrize jabuku sa veselim, mangupskim izrazom lica. "Ti radije ne bi bila sve tenica?" "Radije ne bih! Bego ta! Radije bih se udala za svinjara i ivela u jarku. Radije bih bilo ta drugo nego da provedem ivot ovako, iva sahranjena sa gomilom mat orih baba u odvratnoj pustinji gde niko iv ne dolazi! Ali, nema vajde da elim bil o ta, jer su me posvetili i sad sam ukopana i nema mi druge. Ali se od srca nadam da u u sledeem ivotu biti igraica u Avabahu! Jer to u, vla, i zaslu iti." Arha ju je netremice posmatrala odozgo, mranim pogledom. Nije moga da raz ume. inilo joj se kao da nikada ranije nije videla Pent, da je nikada nije valjan o pogledala i videla je takvu kakva je, debelju kasta i sona i puna ivota, ba kao jed na od njenih prekrasnih zlaanih jabuka. "Zar ti Hram ba ni ta ne znai?" upita je, prilino strogo. Pent, koja je uvek bila ponizna i pla ljiva, ovoga puta ni ne trepnu. "Oh, znam da za tebe tvoji Gospodari znae veoma mnogo", odgovori joj tako ravnodu no, d a se Arha prenerazi. "To u krajnjoj liniji ima smisla, zato to si ti u njihovoj s lu bi jedina i istaknuta. Nisi tek tako posveena, ti si roena kao predodreena. A vidi mene. Treba li i ja da oseam toliko mnogo strahopo tovanja i tako dalje prema Bogo kralju? Na kraju krajeva i on je ipak samo ovek, pa makar i iveo u Avabatu, u plat i koja ima deset milja u obimu i zlatne krovove. Sada mu je oko pedeset godina i elav je. Mo e to videti na svim njegovim kipovima. I kladim se da mora da see nokte na nogama, kao i svi mi. Dobro, savr eno mi je jasno da je on jo i bog. Ali, da ti pravo ka em, mislim da e postati daleko bo anskiji kad bude umro." Arha se slagala sa Pent, jer je u potaji i sama poela da smatra samozvane Bo anske Careve Kargada skorojeviima, le nim bogovima koji poku avaju da uzurpiraju on o bogo tovanje koje se ukazuje istinskim i venim Silama. Ali u Pentinim reima bilo j e jo neeg, neeg s im se nije slagala, to joj je do tada bilo potpuno nepoznato i to ju je pla ilo. Nikada pre toga nije bila svesna koliko se ljudi meusobno razlikuju, i kako razliito gledaju na ivot. Oseala se kao da je prvi put u ivotu podigla pogled i ugledala potpuno novu planetu, kako joj lebdi pred prozorom, ogromna i puna lj udi, savr eno nepoznat svet u kome bogovi nisu ni ta znaili. Upla ila ju je i vrstina Pe ntinog neverovanja. Tako upla ena, krenula je u napad. "Ima pravo. Moji Gospodari su mrtvi ve dugo, dugo vremena; i nikada nisu n i bili ljudi... Zna , Pent, ja bih mogla da te pozovem u slu bu Grobnicama." Govoril a je ljubazno, kao da svojoj prijateljici nudi bolji izbor. Pentini rumeni obrazi odjednom pobele e. "Da", odgovori ona, "mogla bi. Ali ja... ja po prirodi nisam takva da bi h to mogla da radim kako treba." "Za to?" "Bojim se mraka." tiho odogovori Pent. Arha uzvikom pokaza nevericu i nipoda tavanje, ali je bila u sebi zadovolj na. Dokazala je ono to je htela. Pent ne mora da veruje u bogove, ali ipak se boj i bezimenih sila mraka - kao i svi smrtnici. "Naravno, neu to uraditi ako ti ne eli ", obodri je Arha. Zavlada dugo utanje. "Sve vi e lii na Tar", ponovo progovori Pent, onako tiho i sanjalaki kako je samo ona umela. "Na svu sreu, ne poinje da lii na Kosil! Ali, tako si jaka. Volela bi h da sam i ja takva. Ja samo volim da jedem..." "Samo nastavi", ree Arha, nadmono i zabavljajui se, i Pent polako pojede i

treu jabuku, sve do ko tica. Nekoliko dana kasnije, zahtevi beskonanih obreda Mesta nagna e Arhu da izae iz svoje usamljenosti. Jedna koza be e ojarila dva jareta blizanca u nevreme, i tr ebalo ih je prineti na rtvu Bo anskoj Brai Blizancima, kao to je obiaj nalagao; bio je to va an obred, kome je morala prisustvovati i Prvosve tenica. A potom je do la mlada , i morali su se obaviti obredi tame ispred Praznog Prestola. Arha je udisala na rkotina isparenja trava koje su gorele u irokim, bronzanim inijama ispred Prestola, i igrala, potpuno sama i odevena u crno. Igrala je u ast nevidljivih duhova umrl ih i jo neroenih, i dok je igrala duhovi ispuni e vazduh oko nje, pratei zaokrete i u vijanja njenih nogu, i spore, sigurne pokrete ruku. Pevala je rei pesama koje nij edan ovek nije razumeo, koje i ona sama be e nauila slog po slog, jo davno, od Tar. H or sve tenica, nevidljiv u mraku iza dvostrukog reda ogromnih stubova, kao odjek j e ponavljao za njom nepoznate rei, i ogromna, polusru ena prostorija bila je ispunj ena amorom glasova, kao da horde duhova poju zajedno s njom, ponavljajui re po re. Bogokralj iz Avabta vi e nije poslao nijednog zatvorenika u Mesto, i Arha je postepeno prestala da sanja onu trojicu koji su ve odavno bili mrtvi i sahranj eni u plitke grobove u ogromnoj peini ispod Kamenova. Prikupila je hrabrost da se vrati u tu peinu. Mora se vratiti: Sve tenica G robnica mora biti u stanju da bez straha ulazi u svoje podruje, da ga dobro upozn a. Nije joj bilo lako da prvi put proe kroz kapak, ali je ipak bilo mnogo la k e nego to je zami ljala. Tako se dobro bila pripremila za to, toliko je bila vrsto r e ila da e ii sama i odr ati prisustvo duha, da je bila gotovo zbunjena kada se napoko n na la tamo i otkrila da nema ega da se pla i. Grobovi su bili tu, ali ona nije mogl a da ih vidi; nije mogla ni ta da vidi. Bilo je potpuno mrano; bilo je tiho. I ni ta vi e. Poela je da odlazi tamo svakog dana, uvek ulazei kroz kapak u sobici iza P restola, sve dok nije dobro nauila ceo krug peine, s njegovim udnim, izrezbarenim z idovima - onako dobro kako se samo mo e upoznati ono to se ne vidi. Nikada se nije odvajala od zidova, jer ako bi krenula pravo preko ogromne praznine mogla bi ubr zo, u mraku, izgubiti put, i tako, kad bi najzad nasumice opet pogodila zid, vi e ne bi znala gde je. Jer, kao to je jo prvi put nauila, dole, u mraku, najva nije je d a ovek zna kraj kojih je otvora i skretanja pro ao i na koje jo treba da naie. To se mora raditi brojanjem, jer pod rukom su svi delovi jednaki. Arha je imala izve ban o pamenje, i nije joj bilo nimalo te ko da savlada tu neobinu ve tinu orijentacije dod irom i brojanjem, a ne vidom i razumom. Ubrzo je napamet znala sve hodnike koji su vodili iz Podgrobnice, onaj manji lavirint koji je le ao ispod Prestone Dvorane i tano ispod vrha brda. Ali, postojao je i jedan hodnik u koji nikada nije ulazi la; drugi sleva posle ulaza u crvenoj steni, onaj iz kojeg ne bi vi e nikada prona l a izlaz ako bi sluajno pogre ila i u la u njega mislei da je jedan od onih koje poznaj e. udnja da ue u njega, da upozna i Lavirint, postepeno je sve vi e rasla, ali ona j u je suzbijala dok prethodno ne sazna sve to mo e o njemu gore na povr ini. Tar je znala samo imena nekih od prostorija u Lavirintu i upustvo u koje otvore treba ii i koje proi da bi se stiglo do njih. Ta upustva je govorila Arhi, ali je uporno odbijala da ih vizuelno prika e, bilo crtanjem u pra ini ili pokretim a ruke u vazduhu; a ona sam ih nikada nije primetila, nikada nije u la u Lavirint. Ali, kad bi je Arha zapitala: "Kojim putem se ide od gvozdenih vrata koja staln o stoje otvorena do Oslikane sobe? " ili: "Kako izgleda put od Sobe s kostima do tunela pored reke?" Tar bi malo poutala, a zatim izrecitovala upustva koja je jo odavno, napamet nauila od prethodne Arhe: toliko raskrsnica treba prei, toliko i t oliko skrenuti ulevo, i tako dalje i tako dalje. I sve je to Arha nauila napamet, ba kao i Tar pre nje, esto ve pri prvom slu anju. Nou, dok je le ala budna u postelji, ponavljala bi ta upustva u sebi, poku avajui da zamisli mesta, prostorije, zaokrete . Tar je pokazala Arhi i mnogobrojne tajne otvore za gledanje u mali lavir int, koji su se nalazili u svakoj zgradi i hramu u Mestu, i, ak, i pod odreenim ka menovima napolju. Mre a tunela i katakombi prostirala se ispod itavog Mesta i ak i i zvan njegovih zidina; milje i milje tunela tamo dole, u tami. I niko osim nje, d ve Velike sve tenice, i njihovih specijalnih slugu, evnuha Manana, Uahtoa i Dabija

, nije znao da taj splet postoji i da, u stvari, hodaju po njemu. Neodreene glasi ne o tome su kru ile meu ostalima; svi su znali da ispod Kamenova postoje nekakve p eine ili podzemne sobe. Ali niko nije bio ba toliko radoznao da sazna ne to vi e o stv arima u vezi sa Bezimenima i njihovi svetili tima. Nekako kao da su oseali da je bo lje da to manje znaju. Arha je, naravno, bila veoma radoznala, i znajui da postoje otvori iz kojih se mo e gledati u Lavirint, tra ila ih je; ali, bili su tako dobro skriveni, u ploama podova ili u pustinjskom tlu, da nikada nije uspela nijedan da pronae, sve dok joj Tar nije pokazala. Jedne noi, u rano prolee, uzela je fenjer sa neupaljenom sveom i si la s njim , pro av i kroz Podgobnicu do drugog otvora s leve strane prolaza koji je vodio od v rata u crvenoj steni. Tako, u mraku, pre la je otprilike tridesetak koraka kroz prolaz, a onda j e pro la kroz neka vrata, napipav i gvozdeni dovratak ugraen u stenu; to je, do sada, bila najdalja taka njenih podzemnih istra ivanja. Pro av i kroz Gvozdena vrata, dugo j e i la kroz tunel, i kada je napokon poeo da skree udesno, upalila je sveu i pogledal a oko sebe. Jer ovde je svetlo bilo dozvoljeno. Vi e se nije nalazila u Podgrobnic i. Nalazila se na mestu koje je bilo manje svetlo, ali, zato, mo da i stra nije. Nal azila se u Lavirintu. Stajala je u malom krugu svetlosti svee, okru ena hrapavim, golim bonim zido vima, zasvodnjenom tavanicom i kamenim podom. Vazduh je bio ustajao. Ispred i iz a nje tunel je nestajao u tami. Svi su tuneli bili isti; ukr tali su se i ponovo se ukr tali. Pa ljivo je broj ala i pamtila sve zaokrete i prelaze, recitujui u sebi upustva koja je nauila od T ar, iako ih je savr eno znala i bez toga. Jer, ne bi valjalo da se izgubi u Laviri ntu. Da je bila u Podgrobnici, ili u nekom od kratkih prolaza oko nje, mogle bi je pronai Kosil ili Tar, a i Manan bi mogao da je potra i, jer ga je ve nekoliko put a povela dole sa sobom. Ali ovamo nijedno od njih nije nikada kroilo; samo ona. N e bi joj mnogo pomoglo ni kad bi oni do li u Podgrobnicu i poku ali da je vikanjem d ozovu, a ona bila izgubljena u nekom spiralnom spletu tunela pola milje od njih. Zami ljala je kako bi slu ala mno tvo odjeka njihovih glasova, koji se odbijaju kroz svaki tunel i prolaz, i kako bi poku ala da se upravlja po njima, pa bi se, po to ve ionako be e zalutala, izgubila jo vi e. Tako je ivo zamislila tu situaciju da za asak z astade, jer joj se uinilo da uje kako je neko doziva izdaleka. Naravno, niega nije bilo. I ona nee zalutati. Dobro je pazila, a osim toga, ovo je njeno mesto, njeno podruje. Sile mraka, Bezimeni, vodie njene korake ovde, isto onako kao to bi zavel i naa pogre an put svakog dugog smrtnika koji bi se usudio da ue u Lavirint koji pr ipada Grobnicama. Nije za la daleko u njega taj prvi put, ali ipak dovoljno daleko da u njoj sna no naraste ono udno, gorko, a ipak prijatno oseanje potpune ubeenosti da je sama i nezavisna, koje ju je potom, mnogo puta, dovelo, i svaki put sve dalje. Tako je stigla i do Oslikane sobe, i do est puteva, i pre la dugaki Spoljni tunel i u la ak i u udni i zamr eni splet koji je vodio do Sobe s kostima. "Kada je napravljen Lavirint?" upital aje Tar, a stroga, mr ava sve tenica j e odgovorila: "Gospodarice,ne znam. Niko to ne zna". "Za to je napravljen?" "Da bi se sakrilo blago Grobnica, i da bi se kaznili oni koji poku aju da pokradu to blago." "Sve blago koje sam videla nalazi se u sobicama iza Prestola i u podzemn im prostorijama ispod njega. ta se nalazi u Lavirintu?" "Daleko vee i starije blago. Da li bi htela da ga vidi ?" "Da." "Niko sem tebe ne sme da ue u Riznicu Grobnica. Svoje sluge mo e povesti u L avirint, ali ne i u Riznicu. ak i kad bi Manan u ao u nju, probudio bi se gnev tame ; on ne bi iv izi ao iz Lavirinta. Na to mesto mora uvek ii sama. Ja znam gde se nala zi Velika riznica. Sama si mi rekla put, pre petnaest godina, na smrti, da bih g a ja zapamtila i opet ga tebi rekla kad se vrati . Mogu ti rei kojim putem treba da krene kroz Lavirint, kada proe kroz Oslikanu sobu; a klju riznice je ovaj srebrni, na tvom prstenu, sa dr kom u obliku zmaja. Ali, morae da ide sama." "Ka i mi put." I Tar joj je rekla, i ona je zapamtila, kao to je uvek pamtila sve to ju j

oj kazali. Ali, nije oti la da vidi Veliko blago Grobnica. Zadr alo ju je neko oseanj e da joj volja jo nije dovoljno jaka, niti znanje dovoljno veliko. Ili je, mo da, el ela da zadr i ne to u rezervi, ne to to e se s rado u i ekivati, ime e pridodati malo r beskonanim, mranim tunelima koji se uvek zavr avaju zidom ili prazninom, pra njavom eli jom. Saekae jo malo, pre nego to vidi svoje blago. Uostalom, zar ga nije ve videla? Jo se oseala nekako udno kad bi joj Tar ili Kosil priale o stvarima koje je videla ili rekla pre nego to je umrla. Znala je da je zaista umrla i da se ponovo rodila u novom telu onoga asa kada je njeno staro telo umrlo; i to ne samo jedno m, pre petnaest godina, ve i pre pedeset godina, i pre toga, i jo pre toga, i pre mnogo godina, i pre vi e stotina godina, i pre jo vi e generacija, sve do samog poetka vremena, kada je iskopan Lavirint i kad su podignuti Kamenovi, i kad je Prva sv e tenica Bezimenih ivela u ovom Mestu i igrala ispred Praznog Prestola. Sve je to j edno, svi ti ivoti i njen sada nji. Ona je bila Prva sve tenica. Sva ljudska bia se iz nova raaju u drugom vidu, jedino ona, Arha uvek se raa ista. Ve stotinama puta je ui la pravce i skretanja kroz Lavirint i napokon stizala do skrivene sobe. Ponekad bi joj se inilo d se prisea. Mrana mesta ispod brda su joj bila nek ako poznata,kao da nisu samo njeno podruje ve i njen dom. Kad je udisala narkotina isparenja da bi potom zaigrala u doba mladog meseca, u glavi joj je bilo nekako lako, a telo kao da vi e nije bilo njeno; tada je igrala kroz stolea, bosonoga i u crnoj rizi, i znala je da ta igra veito traje. A ipak se uvek oseala nekako udno kad bi Tar rekla: "Pre nego to si umrla, kazala si mi..."

Jednom je upitala: "Ko su bili oni ljudi to su dolazili da opljakaju Grobn ice? Da li je ikada nekome od njih to po lo za rukom?" Pomisao na pljaka e ju je uzbui vala, ali joj je izgledala malo verovatna. Kako su mogli da se prikradu Mestu a da ih niko ne opazi? Hodoasnici su se pojavljivali veoma retko, jo ree nego zatvore nici. Tek pokatkad bi im slali pripravnice ili robove iz manjih hramova etiri Zem lje, ili bi do la grupica ljudi da donese nekom od hramova poklon u vidu zlata ili retkih vrsta tamjana. I to je bilo sve. Niko nije nailazio sluajno, ili da trguj e, ili da obie znamenitosti, ili da krade; niko nikada nije dolazio, sem po nareen ju. Arha ak nije znala ni koliko je udaljen najbli i grad, dvadeset milja ili vi e; a najbli i grad je bio malo mesto. Njihovo Mesto su titili kroz pustinju koja ga je okru ivala, mislila je Arha, imao je izgleda da proe neprimeen koliko i crna ovca u polu pod snegom. Bila je sa Tar i Kosil, s kojima je sada provodila mnogo vi e vremena, kad god nije boravila u Malom Zdanju ili sama u podzemlju. Napolju je vladala olujn a, hladna aprilska no. Sedele su pored vatrice zalo ene kaduljom na ognji tu u sobi i za hrama Bogokralja, u Kosilinoj sobi. Ispred vrata, u predssoblju, Manan i Dabi su igrali mikado, bacajui sve anj tapia i poku avajui da ih to vi e nahvataju na podmet u nadlanicu. Manan i Arha su ponekad jo igrali tu igru, kad ih niko ne bi video, u unutra njem dvori tu Malog zdanja. egrtanje popadalih tapia, promukli neartikulisani uzvici pobede ili poraza, tiho pucketanje vatre - bilo je sve to se mglo uti kada bi tri sve tenice uutale. Svuda unaokolo, iza zidova, prosirala se gluva ti ina pusti njske noi. S vremena na vreme do njih bi doprlo bubnjanje retkih naleta proletnje ki e. "Od vajkada su mnogi ljudi dolazili da opljakaju grobnice, ali niko nije uspeo", ree Tar. Tako utljiva, volela je d s vremena na vreme ispria poneku priu, i e sto bi to inila tako da izleda kao deo Arhinog kolovanj. Veeras je izgledalo da e iz nje moi da se izmami jedna od njih. "Kako su se samo usudili?" "h, takvi se usuuju", ume a se Kosil. "Bili su to arobnjaci, ve ci iz Unutra nji h Zemalja. To se de avalo pre nego to su Bogokraljevi zavladali zemljama Kargada; t ada jo nismo bili ovako jaki. Ti ve ci su obino stizali morem sa zapada do Kareko-At a i Atuana, da opljakaju priobalne gradove i opusto e seoska imanja; dospevali su ak i do svetog grada Avabata. Priali su da dolaze da ubijaju zmajeve, ali suostajal i da opljakaju gradove i hramove." "A njihovi veliki junaci dolazili su kod nas da isprobaju svoje maeve", n astavi Tar, "i da bacaju svoje bezbo ne ini. Jedan od njih, moni ve tac i gospodar zma

jeva, najvei od svih njih, ovde je lo e pro ao. Bilo je to davno, veoma davno, ali pr ia se jo uvek pamti, i to ne samo tu, kod nas. Ve tac se zvao Eret-Akbe, i bio je i kralj i arobnjak tamona Zapadu. Do ao je u na e zemlje, i u Avabatu se pridru io izvesn im pobunjenim kargadskim plemiima, i borio se za prevlast nad gradom sa Velikim s ve tenikom Sredi njeg hrama Bo anske Brae. Dugo su se borili, ovekova crna magija protiv munje bogova, i hram su pretvorili u prah. Na kraju je Veliki sve tenik prelomio ve cu njegov arobni tap, prepolovio mu amajliju u kojoj je le ala njegova mo i pobedio ga. Ovaj je pobegao iz grada i iz kargadskih zemalja i nastavio da be i preko Zeml jomorja, do krajnjih granica na zapadu; i tu ga je ubio jedan zmaj, jer vi e nije imao moi. i od toga dana sila i mo zemalja Unutra njeg Kopna stalno su u opadanju. O naj Veliki sve tenik,se zvao Intatin, i bio je prvi iz kue Tarba, te loze iz koje, posle Karego-Ata, a preko njih i Bogokraljevi Kargada. i tako, od vremena Intati na, sila i mo zemalja Kargada stalno su u porastu. Oni koji su dolazili da pljakaj u Grobnice bili su takoe ve ci, i stalno su poku avali i poku avali da se domognu prelo mljene amajlije Eret-Akbe. Ali ona je jo tu, ovde, gde ju je Veliki sve tenik posla o na uvanje. Zajedno s njihovim kostima..." Tar uperi prst prema zemlji ispod svo jih nogu. "Jedna polovina je tu", ispravi je Kosil. "A druga se zauvek izgubila." "Kako to, izgubila?" upita Arha. "Onu polovinu koja mu se na la u ruci Intatin je predao u Riznicu Grobnica , gde treba zauvek da bude uvana. Druga polovina je ostala u ruci ve ca, ali on ju je, pre nego to je pobegao, dao jednom sitnom vladaocu, jednom od pobunjenika, po imenu Toreg od Hapana. Ne znam za to je tako postupio." "Da bi izazvao sukob, da Toreg pone da se pravi va an", opet se ume a Kosil. "I uspeo je. Toregovi potomci su se opet pobunili, za vlade kue Tarba; i opet su se digli na oru je protiv prvog Bogokralja, odbijajui da ga priznaju i za kralja i za boga. Bili su prokletog, ukletog porekla. Ali, svi su sada ve mrtvi." Tar klimnu glavom. "Otac na eg sada njeg Bogokralja, Gospodar-Koji-Se-Podiga o, istrebio je porodicu Hapana i poru io sve njihove dvorce. Dok se to de avalo izgu bila se ona polovina amajlije koju su oni uvali jo od vremena Eret-Akbe i Intatina . Niko ne zna ta se s njom desilo. A sve se to dogaalo pre jednog ljudskog veka." "Bez sumnje su je bacili u ubre", ree Kosil. "Ka u da uop te nije izgledala ka o ne to vredno, ta uvena amajlija, Prsten Eret-Akbe. Neka je prokleta i ona i sve to dolazi od tog ve takog naroda!" Kosil pljunu u vatru. "Jesi li videla tu polovinu koja je kod nas?" upita Arha Tar. Mr ava ena zavrte glavom. "Ona je u riznici u koju niko ne sme da ue, osim J edine sve tenice. Mo da je upravo ona najvee os svih blaga koje se tamo nalaze: ne zn am. Rekla bih da jeste. Ve stoleima zemlje Unutra njeg kopna alju lopove i arobnjake n e bi li se opet domogle, i oni prolaze pored otvorenih kovega krcatih zlatom, tra ei uvek samo tu jednu stvar. Pro lo je ve mnogo vremena od kako su iveli Eret-Akbe i I ntatin, a pria se jo pamti i prepriava, i ovde i na Zapadu. Mnoge stvari stare i ne staju dok vekovi prolaze. Malo je takvih koje ostaju dragocene, i malo je pria ko je se pamte. " Arha se malo zamisli, pa ree: "Oni to su ulazili u Grobnice mora da su bil i ili veoma smeli ili veoma glupi. Zar ne znaju kakve su moi Bezimenih?" "Ne znaju", odvrati Kosil, svojim ledenim glasom. "Oni nemaju bogova. Ba ve se magijom i zami ljaju da su oni sami bogovi. Ali, nisu. Kad umru, ne raaju se ponovo. Pretvaraju se u prah i mrtve kosti, a njihove aveti jo malo zavijaju i cv ile na vetru,dok ih vetar ne oduva. Oni nemaju besmrtnu du u." "Ali, kakva je ta magija kojom se bave? upita Arha, gorei od radoznalosti . Bila je zaboravila da jednim be e rekla da bi se okrenula i ne bi ni pogledala b rodove iz zemalja Unutra njeg kopna. "Kako oni to rade? ta je ta magija?" "Obino trikovi, prevare, opsene", odreza Kosil. "Ali, i ne to vi e od toga", ispravi je Tar, "ukoliko u priama ima iole istin e. arobnjaci sa Zapada umeju da probude i da uti aju vetrove, i da ih nateraju da d uvaju u pravcu u kome oni to ele. Tu se svi sla u i sve su prie u tom pogledu iste. Zato su oni veliki moreplovci; umeju da stvore magijski vetar i uprave ga u svoj a jedra, i tako brode gde im je volja, a umeju i da uti aju oluje na moru. Pria se da takoe uemeju da stvore svetlost kad ime je volja, a i mrak; da obino kamenje pr

etvore u dijamante, i olovo u zlato; da umeju da sagrade ogromne palate ili itav grad u tren oka, bar prividno; da mogu da se pretvore u medvede, ribe, zmajeve, u ta god im se prohte." "Ja u to ne verujem", ponovo e Kosil. "Da su opasni, lukavi i prevaranti, namazani svim mastima - to, da. Ali, ka u da arobnjak izgubi svoju mo kad mu uzme nj egov drveni tap. Verovatno da su na tom tapu ispisane zle rune." Tar opet zavrte glavom. "Nose tap. To je tano, ali on je samo orue moi koju imaju u sebi." "Ali otkud im ta mo?" upita Arha. "Odakle?" "Lagarije", sevnu Kosil. "Rei", objasni Tar. "Tako mi je ispriao neko ko jejednom posmatrao jednog velikog arobnjaka iz zemalja Unutra njeg kopna, Maga, kako ga oni zovu. Zaboravili su ga prilikom jednog pljaka kog pohoda po Zapadu. Pokazao im je osu enu granu i reka o joj jednu re. I gle! grana se rascvetala. Izgovorio je jo jednu re, i gle! pojavi le su se na njoj crvene jabuke. Izgovorio je jo jednu re, i tap, cvetovi, jabuke sve je to nestalo, a zajedno sa njima i arobnjak. Na ciglo jednu re je nestao onak o kako nestaju duga, kao treptaj oka, bez traga; i vi e ga nikad nisu prona li na to m ostrvu. Je li to bila obina opsena?" "Budalu je lako prevariti", bila je uporna Kosil. Tar uuta, izbegavajui prepirku; ali Arha se nerado odvajala od te teme. "K ako izgledaju arobnjaci?" upita ona, "jesu li zaista crni po itavom telu i imaju b ele oi?" "Crni su i zli. Nikada nisam videla nijednog od njih", zadovoljno izjavi Kosil, prome koljiv i svoju telesinu na niskom trono cu i irei ake u pravcu vatre. "Neka ih Bo anski Blizanici dr e to dalje od nas", promrlja Tar. "Nikada se vi e nee vratiti ovamo", izjavi Kosil. A vatra zapucketa i ki a za bubnja po krovu, i negde napolju, u polumranom predvorju Manan prodorno ciknu: "A ha! Meni polovinu, polovinu." 5. SVETLOST POD BRDOM Dok se krug godine polako zatvarao ka zimi, Tar je umrla. Tog leta je do bila su icu; i inae je bila mr ava, a sada se be e pretovrila u kostur; uvek smrknuta, sada vi e nije otvarala usta. Jedino bi pred Arhom katkad progovorila, pa i to sam o kad su bile same; a potom je i to prestalo, i ona je utke u la u tamu. A kada je vi e nije bilo, Arha je patila za njom. Ako je i bila stroga, Tar nikada nije bila svirepa. Nauila je Arhu ponosu, a ne strahu. Sada je preostala jo samo Kosil. Nova Velika sve tenica iz hrama Bo anske Brae u Avabatu doi e tek na prolee; do tada, Arha i Kosil su bile jedine vladarke u Mestu. ena je devojku oslovljavala s a "gospodarice" i morala je da poslu a, ako bi joj ova ne to naredila. Ali Arha je d obro znala da Kosil ne mo e da nareuje. Imala je na to pravo, ali joj je nedostajal o snage; velika je snaga bila potrebna da bi se ovek suprostavio Kosilinoj zavist i prema nekome ko je od nje vi i po rangu, njenoj mr nji prema svemu ime nije mogla d a vlada. Od kada je Arha saznala (od uvek ne ne Pent) da postoji i bezbo ni tvo, i prih vatila ga kao injenicu iako joj je ulivao strah, stekla je sposobnost da daleko m irnije gleda na Kosil i d shvati kakva je. U Kosilinom srcu nije bilo istinskog po tovanja ni prema Bezimenim, ni prema bogovima. Ni ta joj nije bilo sveto, osim moi . Po to je Car svih zemalja Kargada sada imao mo, i stoga zaista u njenim oima bio b o anski kralj, ona ga je verno slu ila. Ali u njenim oima hramovi su bili samo pozori t a, Kamenovi samo obino stenje, Grobnice Atuana crne peine u podzemlju, zastra ujue, a li prazne. Da je mogla, ukinula bi i obo avanje Praznog Prestola. Ubila bi i Prvos ve tenicu, samo da je mogla. Arha je uspela da se sasvim irno suoi sa ovom poslednjom injenicom. Mo da jo j je ba Tar pomogla da je sagleda, iako joj nikada nije rekla ni ta otvoreno. U prv im trenucima svoje bolesti, pre nego to ju je utanje potpuno obuzelo, pozivala je Arhu da joj doe svakih nekoliko dna, i razgovarala s njom, priajui joj mnogo i deli ma Bogokralja i njegovog prethodnika, i o obiajima koji vladaju u Avanatu - sve to je ova kao istaknuta sve tenica trebalo da zna, ali to nije uvek bilo veoma laskav o za Bogokralja i njegov dvor. Priala joj je i o svom vlastitom ivotu, i opisivala

joj kako je izgledala ona Arha u prethodnom ivotu i ta je radila; a ponekad, ikao veoma retko, pominjala je i ono to e mo da postati te ko ili opasno za Arhu u njenom sada njem ivotu. Ni jedan jedini put nije pomenula Kosil po imenu. Ali Arha je ve je danaest godina bila Tarina uenica, i bio joj je dovoljan samo nagove taj ili promen a tona, pa da razume i da zapamti. Kada se zavr ila sumorna gu va i kada behu pro li Obredi oplakivanja, Arha je stala da izbegava Kosil. Kad bi se naizgled beskrajni svakodnevni poslovi i obre di priveli kraju, odlazila je u svoje samako boravi te; i kad god je imala vremena, odlazila je u sobicu iza Prestola, otvarala kapak i silazila u tamu. Po danu i po noi, jer ovde takve razlike nisu postojale, ona je sistematski ista ivala svoje podruje. Ulazak u Podgrobnicu, onako veliku svetinju, bio je zabranjen svim osim sve tenicima i njihovim poverljivim evanusima. Bilo koga drugog, mu karca ili enu, ko bi se usudio da ue, sigurno bi smesta pogodio gnev Bezimenih. Ali, nijedno od pr avila koje je nauila nije zabranjivalo ulaz u Lavirint. Nije ni bilo potrebno. U njega se moglo ui samo iz Podgrobnice; uostalom, zar su muvama potrebna pravila d a bi znale da ne trebada ulaze u paukovu mre u? I tako je ona esto vodila Manana sa sobom kad je odlazila u bli e delove La virinta, da bi i on nauio puteve i pravce. Nije ba goreo od elje da tamo zalazi, al ise, kao i uvek, pokoravao njenim nareenjima. Postarala se da i Kosilini evenusi, Dabi i Uahto, naue put kojim se sti e do Sobe s lancima i kojim se izlazi iz Podgr obnice, ali ni ta vi e od toga. Htela je da samo Manan, koji joj je bio beskrajno od an, zna sve tajne prolaze - on i niko drugi. Jer, oni su pripadali njoj, samo nj oj, zauvek. Sada je ve bila poela da istra uje Lavirint. Tokom itave jeseni provodila je najvei broj dana hodajui kroz te beskrajne podzemne hodnike, ali je i dalje bi lo delova do kojih nije stizala. To traganje kroz bezmernu i besmislenu mre u prol aza bilo je zamorno; noge bi malaksale a um otupio, veito zabavljen brojanjem i z brajanjem skretanja i prolaza kroz koje se pro lo i kroz koje je tek trebalo proi. Lavirint je zaista bio pravo udo, isplaniran i izveden u ivom kamenu duboko pod ze mljom, poput ulica u nekom velikom gradu; ali, bio je stvoren da zamori i zbuni svakog smrtnika koji bi u ao u njega, pa je ak i sama njegova sve tenica na kraju poel a da smatra da je on samo jedna ogromna klopka i ni ta vi e. I tako, dok su sve dublje ulazili u zimu, ona je svoja istra ivanja sve vi e usredsreivala na samu Dvoranu, na oltare, na ni e iza i ispod oltara, na sobe sa k ovezima i kutijama, na sadr aje tih kovega i kutija, hodnike i potkrovlja, pra ljavu up ljinu ispod kupole gde su se gnjezdile stotine slepih mi eva, prizemlja i podrume koji su bili predvorja katakombi mraka. Ruku i rukava namirisanih opojnim sasu enim mo usom koji se be e pretvorio u p rah le ei osam stolea u gvozdenom kovegu, ela isprljanog razmazanom pauinom koja se bil a uhvatila na njega, provodila je po itav sat kleei, samo da to bolje proui rezbarije na prekrasnom, od vremena istro enom kovegu od kedrovine, koji je pre mnogo stolea neki kralj doneo na dar Bezimenim Silama Grobnica. Evo slike tog kralja, malene krute prilike sa velikim nosom, a evo i Prestone Dvorane sa uru enom kupolom i stu bovima na ulazu, onako kako ju je ve to i u plitkom duborezu prikazao u drvetu nek i umetnik koji se sam u meuvremenu be e pretvorio u prah, jo ko zna pre koliko stoti na godina. Evo i Jedine sve tenice, kako udi e narkotina isparenja i savetuje kralja, iji se nos, na toj slici, bio slomio; lice sve tenice bilo je isuvi e malo da bi se na njemu jasno razaznavale crte i oblici, ali Arha je zami ljala da je to njeno li ce. Pitala se ta je to tada bila rekla kralju sa velikim nosom, i da li joj je bi o zahvalan na tome. Imala je svoja omiljena mesta u Prestonoj Dvorani, kao to drugi imaju mes ta gde rado sede u nekoj kui punoj sunca. esto je odlazila u malo polupotkrovlje i znad jedne od garderoba u zadnjem delu Dvorane. Prastari ogrtai i rasko na odela su se uvali na tom mestu, jo iz onih dana kada su kraljevi i moni plemii dolazili da u ka u svoje bogopo tovanje Mestu Grobnica Atuana, priznajui na taj nain da postoji cars tvo vee od njihovog ili od carstva bilo kog oveka. Ponekad bi njihove keri, princez e, oblaile te haljine od meke bele svile, izvezene topazima i tamnim ametistima, i igrale obredne igre zajedno sa sve tenicom Grobnica. u jednoj od riznica nalazil e su se ploice od slonove kosti oslikane prizorima takvog igranja, dok gospoda i kraljevi ekaju napolju,ispred Dvorane, jer ni tada, kao ni danas, nijedan mu karac nije smeo da stupi na posveeno tle Grobnica. Ali devojke su smele da uu i zaigraju

zajedno sa Sve tenicom, obuene u belu svilu. Sve tenica je, pak, nosila i tada, kao i sada, samo grubu, rukom tkanu crnu odeu; ali, volela je da doe i opipava ne ne, me ke materijale, ve istrulele od starosti, neuni tivo drago kamenje od ije se neznatne te ine cepala tro na tkanina. Iz tih kovega je provirivao miris drugaiji od svih mo sa i tamjana po hramovima Mesta: nekako sve iji, ne niji, mlai. Umela je da provede i celu no u sobama s blagom, prouavajui sadr aje jednog j edinog kovega, dragulj po dragulj, zarali oklop, slomljenu perjanicu na lemu, naruk vice, igle i bro eve, bronzane, posrebrene ili od istog zlata. Nimalo uznemirene njenim prisustvom, sove su sedele na potkrovnim gredam a i otvarale i zatvarale svoje ogromne, ute oi. Svetlost zvezda bi se probila kroz pukotinu izmeu dva crepa na krovu; ili bi sneg poinjao da sipi otuda, ne an i leden , ba kao te prastare svilne tkanine koje su i ezavale na ovla ni dodir ruke. Jedne noi, duboko u zimi, u dvorani je bilo isuvi e hladno. Ona je pri la kap ku, podigla ga, kliznula nani e kroznjega niz stepenice i opet ga zatvorila nad so bom. Tiho se uputila u pravcu koji je ve tako dobro poznavala,hodnikom koji je vo dio u Podgrobnicu. Tamo, naravno, nikada nije unosila svetlost; ako je sluajno no sila u ruci fenjer, zato to je dolazila iz Lavirinta, ili iz mrkle noi sa povr ine, gasila ga je pre nego to bi se pribli ila Podgrobnici. Nikada nije videla to mesto, nijednom u svim ivotima koje je provela kao sve tenica. Po to je ve u la u hodnik, dunu la je u sveu fenjera koji je nosila u ruci, i ne usporavajui korak produ ila kroz mr kli mrak, lako, kao ribica u tamnim dubinama mora. Ovde nije bilo ni hladno ni t oplo; ovde nije bilo ni zime ni leta; uvek je vladala jednaka, umerena sve ina, ma lo vla na, nepromenljiva. Tamo gore su sna ni, ledeni vetrovi ibali snegom preko pust inje. Ovde nije bilo ni vetrova, ni godi njih doba; bilo je zatvoreno, mirno, bezb edno. Uputila se u Oslikanu sobu. Volela je da ode do nje s vremena na vreme i da posmatra udne slike po zidovima, koje su iskakale iz mraka kad bi ih obasjala slaba svetlost njene svee, bili su to mu karci sa dugakim krilima i ogromnim oima, b istrim i mrzovoljnim. niko nije znao da joj ka e ko su oni; u Mestu vi e nigde nije bilo takvih slika, ali je ona ipak verovala da zna; bili su to duhovi prokletih, onih koji se ne raaju ponovo. Oslikana soba nalazila se u Lavirintu, tako da je morala da proe kroz peinu ispod Kamenova da bi stigla do nje. i dok joj se pribli av ala kroz hodnik koji je i ao nadole, pred njom se razli neko nejasno sivilo, tek n agove taj i odsjaj, senka senke neke udaljene svetlosti. U prvom trenutku pomisli da je oi varaju, to se esto de avalo u tom potpunoj tmini.Ona ih zatvori, i svetlucanje nestade. Otvori ih, i ono se opet pojavi. Ona se zaustavi, i sada je stajala nepomino. Zaista vi e nije bilo crno, ve sivo. Jedva primetni odsjaj bledila tu gde ni tanije smelo da se vidi, gde je sve moralo biti crno. Ona naini nekoliko koraka i ispru i ruku ka tom isturenom mestu na bonom zid u gde je tunel skretao; i premda beskrajno slabo, ipak uspe da nazre pokret svoj e ruke. Produ ila je da koraa. Ovo je udo bilo tako neumno da je prevazilazilo svako oseanje straha: to jedva primetno zraenje svetlosti gde svetlosti nikada nije bil o, u najdubljem grobu pokopane tame. Koraala je bosa, bez najmanjeg uma, odevena u crno. Na poslednjem zavijutku hodnika se zaustavi; a onda sasvim,sasvim polako naini i taj poslednji korak, pogleda i vide... Videla je to nikada jo nije videla, iako ve be e pro ivela stotinu ivota: veliku , zasvoenu peinu ispod Kamenova, koju ne behu izdubile ljudske ruke ve sile Zemljin e. Kaodragim kamenjem bila je sva okiena kristalima i ukra ena iljcima i filigranima belog krenjaka tamo gde su podzemne vode dejstvovale pre mnogo eona: ogromna, sv etlucavih zidova i tavanica, vrcajui varnicama, ne na, komplikovana, palata od dija manata, kua od ametista i kristala, iz koje je praiskonska tmina bila prognana ra sko nim sjajem. Ne mnogo jaka, ali ipak zaslepljujua oku naviklom na tminu, bila je svetl ost koja je izvela ovo udo. Bio je to blagi sjaja, kao avetinjska svetlost nad mov arom, koji se polako kretao kroz peinu, palei u prolazu hiljade siu nih, treperavih o dsjaja sa briljantske tavanice i pravei hiljade uskome anih i fantastinih senki du zi dova peine. Svetlost je sjala na vrhu jednog drvenog tapa, bez dima, ne sagorevajui. ta

p je dr ala ovjeja ruka, i Arha ugleda lice iza tog sjaja; tamnoputo lice: lice mu kar ca. Stajala je kao ukopana. On je dugo obilazio ogromnu peinu, uzdu i popreko. Kretao se kao da ne to tr a i, zagledavajui iza ipkastih kamenih zavesa, zavirujui u nekoliko prolaza koji su v odili iz Podgrobnice, ali ne ulazei ni u jedan. A Sve tenica Grobnica je jo stajala nepomino, u mranom uglu hodnika, ekajui. Najte e joj je, izgleda, padalo da se momiri s injenicom da gleda nekog str anca. Retko je viala nepoznate ljude. Uinilo joj se da to mora biti jedan od uvara - ne, mo da jedan od onih ljudi izvan zidina, neki kozar ili stra ar, rob iz Mesta; i do ao je da vidi tajne Bezimenih, mo da i da ukrade ne to iz Grobnica... Da ukrade ne to. Da opljaka Sile Tame. Svetogre: re se polako pomaljala u Arh inom umu. Ovo je mu karac, a nijdna mu ka noga ne sme dotai tlo Grobnica, Sveto Mesto . A ipak se drznuo da zae ovamo, u ovu upljinu gde je le alo samo srce Grobnica. U ao je. Ukresao je svetlost tu gde je svetlost zabranjena, gde je nije bilo od posta nka sveta. Za to ga Bezimeni ne obore mrtvog na zemlju? Sada je stajao i zagledao kameniti pod, koji je bio sav izlomljen i iseen . Moglo se videti da je bio esto otvoran i zatvaran. Kiselkaste, jalove grudve ze mlje izbaene na povr inukad su se kopali grobovi nisu bile ponovo dobro utabane. Njeni Gospodari su ve pojeli onu trojicu. Za to ne pjedu i ovoga? ta ekaju? Ruke da delaju za njih, jezike da progovore... "Odlazi; Odlazi! Gubi se!" iznenada se proderala iz svega glasa. Sna ni od jeci zapi ta e i zabubnja e kroz peinu, i kao da zamagli e ismao tamnoputo, prepadnuto li ce koje se okrenu u njenom pravcu, i u magnovanu, kroz uskovitlani sjaj peine, ug leda je. A onda svetlosti nestade. Nestade svog onog saja. Slepilo mraka, i utanj e. Sada je opet bila u stanju da misli. Osloboena magije svetlosti. Mora da je u ao kroz vrata u crvenoj steni, Vrata za zatvorenike; dakle, p oku ae kroz njih i da pobegne. Lakonoga i neujna, poput sove to leti na mekim krilima , ona potra u polukrugu du zidova peine i ulete u niski tunel koji je vodio do vrat a to su se otvarala samo spolja. Tu se zaustavi, na ulazu u tunel. Nikakvo struja nje vazduha nije dopiralo s te strane; znai, nije ostavio za sobom otvorena i priv r ena vrata. Bila su zatvorena, a ako je bio u tunelu, onda mu vi e nema izlaza. Ali, nije bio u tunelu. U to je bila sasvim sigurna. u tom sabijenomi ni skom prostoru, tako blizu nje, ula bi mu disanje, osetila toplinu tela i otkucaje samog ivota u njemu. Ne, u tunelu nije bilo nikoga. Stajala je ukoeno i oslu kivala . Gde li je nestao? Tama joj je poput stegnute marame pritiskala oi. Zbunilo je to to je videl a Podgrobnicu; bila je izvan sebe. Poznavala ju je samo kao prostor omeensluhom, dodirom, naletom sve eg vazduha u mraku; bila je za nju ogromna praznina, tajna ko ja se nikada ne sme otkriti. A sada je be e ugledala, i tajna je ustupila mesto ne u asu, ve lepoti, tajni jo veoj od tajne mraka. Krenula je polako napred, nesigurno. Napipala je put s leve strane do dr ugog otvora, onog koji je vodio u Lavirint. Tu je zastala i oslu nula. Polako i tiho krenula je opet niz podzemni hodnik, voena intuicijom. Posle nekih stotinak koraka ula ga je. Bio je tih skoro kao i ona, ali se nije tako sigrno kretao kroz tamu. ula je tiho struganje, kao da se spotakoa na neravnom podu i odmah povratio ravnote u. Ni ta drugo. Saekala je jo malo, a onda opet polako krenula napred, tek ovla dodirjui zid vrhovima prstiju desne ruke. Najzad pod njima oseti oblu, metalnu ipku. Tu se zaustavi i krenu rukom, pipajui, navi e du gvozdene trake sve dok nije, na ivini koju je jedva mogla da dosegne, na la na ist urenu ruicu od grubo obraenog gvo a. A onda je iznenada, iz sve snage, povue nani e. Zau se strahovito krckanje, kao da se ne to melje, a potom tresak. Mlaz pla viastih varnica iskoi i utrnu. Utiunu e i odjeci, kao da se svaaju, u hodnicima iza n je. Ona ispru i polako ruku i napipa, samo nekoliko santimetara pred svojim licem grubu povr inu gvozdenih vrata. Odahnula je. Vrativ i se polako uz tunel ka Podgrobnici i dr ei se njenog zida tako da joj bude sa desne strane, ona produ i sve do kapka u Prestonoj dvorani. Nije ubrzala korak i i la je utke, iako vi e nije bilo potrebno da uti. Uhvatila je lopova. Vrata k

roz koja je pro ao bila su jedina vrata koja su vodila u Lavirint i jedini izlaz i z njega; a mogla su da se otvore samo sa spoljne strane. Ostao je tamo dole, u mranom podzemlju, i nikada vi e nee izii. Koraajui polako i uspravno, kao da se ukoila, ona proe mimo Prestola i ue u d ugaku dvoranu sa dva reda stubova. Tu, gde je u jednoj bronzanoj iniji na visokom trono cu tinjalo ugljevlje, nagomilano do vrha, ona se okrenu i prie stepeni tu od se dam stepenika koji su vodili do Prestola. Na najni em od njih kleknu, saginjui se sve dok nije elom dodirnula hladni, pra njavi kamen, zagaen kostima mi eva koje su ispustile sove u lovu. "Oprosti mi to sam videla probijenu va u tamu", ree ona, ne izgovarajui rei gl asno. "Oprostite mi to sam videla va e grobnice oksrnavljene. Biete osveeni. O, Gospo dari moji, smrt e vam ga predati, i on se nikada vi e nee roditi ponovo! " Ali, dok se jo molila u seanju je videla treperavi sjaj osvetljene peine, iv ot u obitavali tu smrti; i umesto da se upla i bogohuljenja i razbesni se na lopova, mislila je samo da je to udno, vemoa udno... " ta moram da ispriam Kosil?" upita samu sebe dok je izlazila napolje, pod udarce zimskog vetra i vr e se umotavala u svoj ogrta. "Ni ta Za sada. Ja sam gospodari ca Lavirinta. Bogokralj nema tu ta da se me a. Mo da u joj rei, kad lopov ve bude mrtav. Kojom smru bi trebalo da ga umorim? Dobro bi bilo da ipak pustim Kosil da doe i d a ga gleda dok umire. Ona to m,nogo voli. ta li je samo tra io? Mora da je neki lud ak. Kako je uspeo da ue? Samo Kosil i ja imamo kljueve od vrata u crvenoj steni i od kapka. Mora da je u ao kroz vrata u crvenoj steni. Samo bi ve tac mogao da ih otv ori. Ve tac..." Ona naglo zastade, i nalet vetra zamalo je ne obori s nogu. "Tako je. On je ve tac, arobnjak sa Unutra njeg kopna, koji tra i amajliju Eret -Akbe." I u tome je bilo tako neoekivanog i rasko nog uzbuenja, da je svu obuze neka toplina, ak i na onom ledenom vetru, i ona stade da se smeje iz sveg glasa. Mest o koje ju je okru ivalo, i pustinja koja je okru ivala Mesto, bili su mrani i tihi; v etar je sekao sve jee; dole, u Velikom Zdanju nije gorelo ni jedno jedino svetlo. Retke, nevidljive sne ne pahuljice hitro su promicale no ene vgetrom. "Ako je otvorio vrata u crvenoj steni pomou arolije, onda mo e da otvori i d ruga. Mo e da pobegne." Od te misli se za trenutak sledi, ali, ipak, nije bila potpuno ubeena. Be zimeni su ga pustili da ue. Za to da ne? Ionako od toga ne mo e biti tete. Kakvu tetu m o e da napravi lopov koji ne mo e da napusti mesto koje je pokrao? Mora da raspola e v rad binama i crnom magijom, i to, bez sumnje, veoma jakom, im je uspeo ovako daleko da prodre; ali dalje nee moi. Nema te ini koju jedan smrtnik mo e baciti i njome nad jaati volju Bezimenih, duhova u Grobnicama Kraljeva iji je Presto prazan. Da bi bila posve sigurna, ona pohita ka Malom zdanju. Manan je spavao na tremu, umotan u svoj ogrta i olinjalo krzneno ebe, koje je inilo njegovu zimsku po stelju. U la je tiho, da ga ne probudi, ne palei lampu. Otvorila je malu, zakljuanu sobu, u stvari plakar u dnu predsoblja. Ukresala je varnicu kremenom, tek koliko da nae odreeno mesto na podu, i, kleknuv i, pomerila jednu opeku. Komadi debele, prl jave tkanine od svega nekoliko kvadratnih santimetara pojavi joj se pod prstima. Ona ga be umno u nu u stranu. Trgla se, i nehotice, jer zrak svetlosti iznenada sukn u navi e, pravo njoj u lice. Trenutak kasnije, veoma oprezno, ona zaviri kroz otvor. Bila je zaboravi la da on nosi onu neobinu svetlost na vrhu tapa. Oekivala je da e ga u najboljem slua ju samo uti kako se kree, tamo dole, u mraku. Zaboravila je na svetlost, ali zato je on bio ba tamo gde je i mislila da e ga nai; tano ispod tajnog otvora za gledanje , kod gvozdenih vrata koja su mu onemoguavala da pobegne iz Lavirinta. Tu je stajao, podboiv i se jednom rukom o kuk, a drugom dr ei pod odreenim uglo m drveni tap, visok koliko i on sam, na ijem se vrhu dr ala mala svetlost lutalica. Glavu, koju je ona gledala s visine od nekih est stopa, bio je nakrivio malo u st ranu. Bio je odeven kao svaki putnik ili hodoasnik koji putuje po zimi, u kratki, debeli ogrta, ko nu jaknu, vunene, pripijene ak ire, u nirane ko ne sandaale; na leima je nosio laki zave ljaj sa koga je visila uturica s vodom, a no mu je bio u koricama ob e enim o pojas. Stajao je tamo nepomino, kao kip, spokojno i zami ljeno. Polako je potom podigao tap sa zemlje i njegov svetlei svrh upravio prema

vratima, koja Arha nije mogla da vidi kroz svoj tajni otvor. Svetlost se promeni la; postala je manja i jaa i sjaj joj je postao nekako prodoran. On glasno progov ori. Jezik kojim se slu io bio je Arhi udan, ali jo udniji od rei bio mu je glas, dubo k i zvuan. Svetlost na tapu se pojaa, zatrepta, pa poe da se gasi. U jednom trenutku s e ugasila potpuno, i ona vi e nije mogla da ga vidi. Bledoljubiasta movarna svetlost se opet pojavi, bez treperenja, i ona vide kako se on okree i odlazi od vrata. ini otvaranja mu nisu uspele. Mo koja je dr ala bravu tih vrata da ne popusti bila je jaa od njegove magije. On se osvrnu oko sebe, kao da razmi lja - a ta sad? Tunel, ili podzemni hodnik u kojem je stajao bio je irok ne to vi e od jednog metra. Tavanica mu se uzdizala pet do est metara iznad meobraenog, stenovitog pod a. Zidovi su na tom mestu bili od obraenog kamena, sagraeni bez maltera, ali na sp ojevima tako pa ljivo i vrsto priljubljeni da bi se izmeu njih jedva mogao uvui vrh n o a. Uzdi ui se, postepeno su se naginjali jedan ka drugom, tako da su stvarali svod. I ni ta vi e. On poe napred. Jedan od koraka ga odvede izvan Arhinog vidnog polja i sve tlosti nestade. Upravo se spremala da vrati tkaninu i opeku na mesto, kada se sl abaki zrak svetlosti opet uzdi e iz poda ispred nje. Bio se vratio ka vratima. Valj da je shvatio da nema mnogo izgleda da ih opet pronae,ako ih napusti i zae u Lavir int. Progovorio je opet, kazav i samo jednu re, i to tiho, Emenn, i onda, opet, malo glasnije, Emenn! I gvozdena vrata zaegrta e u svojim spojevima, i duboki odjek se zakotrlja niz zasvoeni tunel poput grmljavine, i Arhi se uini da se pod ispod nje zatresao. Ali vrata ostado e zatvorena. On se tada glasno nasmeja, kratko, kao ovek koji je pomislio: Ba sam ispao budala! Jo jednom stade razgledav i zidove oko sebe, i kad je bacio pogled navi e Ar ha ugleda kako mu sme ak titra na tamnoputom licu. Onda sede, razveza svoj zave ljaj , izvadi komad suvog hleba i zagrize ga. Izvadio je i zapu a iz grlia svoje ko ne boce i protresao je; delovala je nekako lako u njegovoj ruci, kao da je skoro prazna . On vrati zapu a, ne otpiv i ni gutljaj. Staviv i potom zave ljaj iza sebe, umesto jastu ka,umota seu ogrta i le e. tap mu be eostao u desnoj ruci. Kad je legao, malakuglica l utajue svetlosti odvoji se od tapa i zaplovi navi e, pa ostade da mu lebdi iznad gla ve, metar ili dva iznad tla. Levu ruku be e stavio na grudi, dr ei u aci ne to to mu je v iselo obe eno o te ki lanac oko vrata. Le ao je tako, sasvim udobno, nogu prekr tenih u l anicima iznad stopala; pogled mu je pre ao preko tajnog otvora na tavanici i produ i o dalje; uzdahnuo je i zatvorio oi. Svetlost je polako postala prigu ena. Zaspao je . Stisnuta aka na grudima mu se opusti i kliznu u stranu,i posmatra iznad nj ega napokon ugleda amajliju koju je nosio na lancu: komad grubo obraenog metala, ne to nalik na polumesec. Slabo svetlucanje njegove arolije polako zgasnu. Le ao je u ti ini i tami. Arha vrati na mesto tkaninu i opet uglavi opeku u pod, pa oprezno ustade i od unja se u svoju sobu. Tu je jo dugo le ala u mraku ispunjenom zavijanjem vetra, neprestano gledajui pred sobom treperavo blistanje kristala u kui smrti, meku sve tlost vatre koja ne gori, kamenje na zidu tunela, nepomino lice zaposlenog oveka.

6. KLOPKA Sledeeg dana, kada je obavila sve svoje du nosti u raznim hramovima i zavr il a obuavanje pripravnica svetim plesovima, iskrala se do Malog zdanja i, zamraiv i so bu, otvorila tajni otvor i provirila kroz njega. Svetlosti vi e nije bilo. Bio je oti ao. Ona nije ni verovala da e tako dugo ostati pored vratakroz koja ne mo e proi, ali to je bilo jedino mesto gde se mogla nadati da e ga videti. Kako sad da ga pr onae,kada se sam izgubio? Tuneli Lavirinta,sudei po onome to joj je priala Tar i po njenom vlastitom iskustvu, protezali su se, uvijajui se, ravajui, vrtei se uspiralu, zavr avajui orsokac ma, u du ini od preko dvadeset milja. orsokaka koji je bio najudaljeniji od Grobnic a nije se nalazio dalje od jedne milje, u pravoj liniji. Ali u podzemlju ni ta nij e i lo pravolinijski. Svi su tuneli skretali, ravali se, ponovo se sastajali, ponov

o se sastajali, preplitali, pravili petlje, slo enim putevima stizali tamo odakle su i poinjali,jer nije bilo ni poetka ni kraja. ovek je mogao da hoda, i hoda, pa o pet nigde da ne stigne, jer nigde se nije ni moglo stii. Nije bilo nikakvog sredi t a, srca laivrinta. I kad bi se vrata jednom zakljuala, Lavirint vi e nije imao kraj a.Nijedan pravac nije bio onaj pravi. Iako su putevi i skretanja do odreenih soba Arhi bili vrsto urezani u pamen je, ak je i ona prilikom du ih istra ivanja nosila sa sobom klupe tankog kanapa, i pu ta lada se razmotava za njom, namotavajui ga opet kad bi se vraala. Jer, kad bi propu stila samo jedan od otvora ili sretanja koje je trebalo brojati, ak bi i ona zalu tala. A svetlost joj nije bila od pomoi, jer nije bilo upadljivih taaka, po kojima bi se mogla upravljati. Svi hodnici, sva vrata i otvori, izgledali su potpuno i sto. Mo da je pre ao ve milje i milje, a da se ipak nije odmakao ni za desetak met ara od vrata kroz koja je u ao. Oti la je u Prestonu dvoranu, i u hram Bo anske Brae, i u podrum ispod kuhinj a, i, uluiv i priliku kad je ostala sama, pogledala kroz svaki tajni otvor koji se tamo nalazio; ali, videla je samo gustu, hladnu pomrinu.Kada je pala no, sva zamrz nuta i gorei od zvezda, oti la je i do izvesnih mesta na brdu i podigla odreene kame nove, ra istila zemlju, provirila dolje, i opet videla samo tamu bez zvezda u podze mlju. Tu je. Mora da je tu. Ali joj je ipak umakao. Umree od ei pre nego to ga pro nae. Morae da po alje Manana u Lavirint da ga pronae,kad bude sigurna da je mrtav. Al i, pomisao na to nije mogla da podnese. Dok je tako kleala pod zvezdama na zamrzn utom tlu Brda, suze joj navre e na oi od besa. Po la je potom stazom koja je vodila niz brdo do hrama Bogokralja. Stubovi sa izrezbarenim kapitelima, pobledeli od inja, blistali su u svetlosti zvezda, kao da su od kostiju. Ona zakuca na zadnja vrata, i Kosil je pusti unutra. " ta mi dovodi moju gospodaricu?" upita krupna ena, hladno ioprezno. "Sve tenice, u Lavirintu se nalazi jedan ovek." Kosil se zbuni; po prvi put se desilo ne to to nije predvidela. Stajala je i blenula. Oi kao da su joj se malo iskolaile. Arhi prolete kroz glavu misao da Ko sil izgleda veoma nalik na Pent kad imitira Kosil, i spopade je ludaki napad smeh a; no ona ga potisnu i on se sti a. "ovek? U Lavirintu?" "ovek, stranac." I, po to je Kosil i dalje gledala s nevericom, ona dodade: "Umem da prepoznam oveka, kada ga vidim, iako sam ih do sada malo viala." Kosil ne obrati pa nju na njenu zajadljivost. "Kako je ovek dospeo tamo?" "Crnom magijom, rekla bih. Ko a mu je tamna, mo da je sa Unutra njeg kopna. Do a o je da opljaka Grobnice. Otkrila sam ga u Podgrobnici, ispod samih Kamenova.Kad me je primetio, pobegao je u pravcu ulaza u Lavirint,kao da zna kuda ide. Zakljua la sam gvozdena vrata za njim. Poku ao je da baci ini, ali nije uspeo da njima otvo ri vrata. Sutradan ujutro po ao je dalje kroz Lavirint. Sada vi e ne mogu da ga pron aem." "Ima li svetiljku?" "Da," "Vode?" "Malu uturicu, ne ba punu." "Svea mu je, mora biti, ve izgorela." Kosil je raunala u sebi. "Jo jedno etir i do pet dana. Mo da i svih est. Posle toga mo e poslati moje uvare dole da izvuku telo . Krv treba dati Prestolu, a telo..." "Ne", iznenada i estoko izgovori Arha, skoro viui. "Hou da ga naem dok je jo ." Glomazna i visoka sve tenca spusti pogled na devojku. "Za to?" "Da bih... da bih ga umorila sporijom i te om smru. Poinio je gogohulni in pr ema Bezimenima. Oskrnavio je Podgrobnicu svetlo u. Do ao je da iz Grobnica ipljaka bla go. Kazna ne sme biti da samotniki umre negde u tunelu. "D, prihvati Kosil, ali kao da se ipak koleba izmeu dve odluke. "Ali,kako e ga uhvatiti,gospodarice? Nismo sigurni. Zato smo, ba , potpuno sigurni kad je u p itanju ovo drugo. Zar se negde u Lavirintu ne nalazi soba puna kostiju onih koji su u li u njega i nisu vi e iza li?... Neka ga Mrani kazne onako kako oni znaju, u mra

kuLavirinta. Opako je i te ko umreti od ei." "Znam", ree devojka. Ona se okrenu i vrati u no, navlaei kapuljau da se za titi od ledenog vetra koji je fijukao unaokolo. Zar nije mogla unapred da zna? Ponela se ba detinjasto, i glupo, obrativ i se Kosil. Kod nje nije mogla da se nada pomoi. Sama Kosil nije ni ta znala; sve to je mogla da smisli bilo je da hl adno saeka dok konano ne nastupi smrt. Nije mogla da shvati. Nije uviala da se ovek mora pronai. On ne sme da proe kao oni ostali. Ne bi to opet mogla da podnese. Kad ve mora da umre, neka to bude brzo, pa danu. Sigurno je da je daleko prikladnije da taj lopov, prvi koji se posle nekoliko stolea odva io da poku a da pokrade Grobni ce, pogine od maa. Nije ak imao ni besmrtnu du u, da se ponovo rodi. Njegov duh e cvi lei lutati podzemnim hodnicima. Ne sme ga pustiti da umre od ei, sam i u mraku. Te noi Arha je veoma malo spavala. Sledei dan joj je bio ispunjen obredima i du nostima. No je provela obilazei, tiho i bez svetiljke, sve tajne otvore u svim neosvetljenim zgradama Mesta, i po brdu preko kojeg je brisao vetar. Najzad se vratila u Malo zdanje da legne, dva ili tri sata pre zore, ali opet nije mogla d a se smiri. Treega dana, kasno popodne, oti la je sama u pustinju, ka reci u kojoj je zbog zimske su e bila jo jedva ne to vode, i gde se led nahvatao izmeu trski. Setil ase kako je jednom, pro le jeseni,za la veomadaleko u Lavirint, pro av i raskrsnicu est P uteva, i tako idui, sve dalje i dalje kroz jedan dugaki hodnik u obliku luka, u je dnom trenutku ula kako negde, iza kamenog zida, tee voda. Zar ne bi o edneli ovek, ak o bi se namerio tim putem, ostao na tom mestu? ak i tako daleko napolju nalazili su se tajni otvori; morae da ih potra i. Tar joj ih je bila pokazala pro le godine; i ona ih je sada ponovo na la bez velike muke. Po nainu na koji je prepoznavala neko mesto ili oblik podseala je na kakvog slepca: vi e je napipavala put do svake skri vene take nego to ga je tra ila pogledom.Kod druge, one koja je bila najudaljenija o d Grobnica, kada je navukla kaapuljau da zakloni svetlost i kada je priljubila ok o uz rupu useenu u jednu zaravan na steni, najzad ugleda pod sobom prigu eno svetlu canje ve tije svetlosti. Bio je tu, delimino izvan njenog vidokruga. Kroz otvorse mogao videti sam o zavr etak osrokaka.. MOgla je da mu nazre tek lea, sagnutu glavu i desnu mi icu. Sed eo je blizu jednog ugla u zidovima, i kopao po kamenu no em, kratkim bode om sa dr kom ukra enom dragim kamenjem. O trica mu je ve bila slomljena. Odlomljeni deo le ao je tan o ispod otvora kroz koji je gledala. Be e ga slomio dok je poku avao da razdvoji dva kamena, da dopre do bistre vode koju je slu ao kako tee i ubori u onom mrtvakom muku podzemlja, s druge strane neprobojnog zida. Pokreti su mu bili greviti. Veoma se razlikovao, nakon tri dana i noi, od one vitke i sna ne prilike koja je mirno stajala ispred gvozdenih vrata i smejala se svom porazu. Jo je bio uporan, ali snaga ga je oigledno napu tala. Njegove ini nis u mogle da razdvoje ta dva kemena bloka, ve je morao da upotrebi svoj neupotreblj ivi no . ak je i njegova magijska svetlost postala nekako zamagljena i prigu ena. Dok ga je Arha posmatrala, svetlost zatreperi; ovek trgnu glavom i ispusti bode . Onda ga tvrdoglavo opet podi e i poku a da ugura slomljenu o tricu izmeu dva kamena. Le ei meu zaleenom trskom na obali reke, zaboravljajui i koje i ta ini, Arha pr ljubi usta uz ledena usta stene i ogradi ih dlanovima da se sav zvuk zadr i unutra . "arobnjae!" viknu ona, i njen glas kliznu niz kameno grlo i hladno za u ta u podzemn om tunelu. ovek se tr e i skoi na noge i tako joj izmae iz vidnog polja. Ona opet prilju bi usta na otvor u steni i doviknu: "Vrati se du zida pored reke do drugog skreta nja. Prvo skretanje udesno, jedno preskoi, pa opet desno. Na raskrnici est puteva skreni opet desno. Onda levo, pa pravo, pa levo, pa pravo. Saekaj u Oslikanoj sob i." Kada se pomerila da opet pogleda unutra, mora da je pustila da zrak dnev nog svetla proe za trenutak kroz otvor; jer, kada je opet pogledala on se ve bio v ratio u njen vidokrug i gledao gore u otvor. Njegovo lice, na kome je sada videl a nekakve o iljke, bilo je napeto i radoznalo. Usne su mu bile ispucale i pocrnele , ali su mu oi gorele. Podigao je tap, prinosei joj svetlost sve bli e i bli e. Ona upl a eno ustuknu, navali kameni zatvara na otvor i opet nabaca na njega ljunka kojim je bio sakriven; potom se podi e i urno krenu natrag u Mesto. Potom ustanovi da joj s e ruke tresu, a ponekad bi je obuzela i mala vrtoglavica dok je hodala. Nije zna la ta e dalje.

Ako se bude pridr avao njenih upustava, vratie se u pravcu gvozdenih vrata, do sobe sa slikama. Tamo nije bilo niega, nikakvog razloga da ode ba tamo. Na tav anici Oslikane sobe bio je tajni otvor, veoma dobar za osmatranje, a nalazio se u riznici hrama Bo anske Brae; mo da je to bio razlog to joj je Oslikana soba pala na pamet. Nije znala. Za to mu se uop te obratila? Mogla je da mu spusti malo vode kroz neki od tajnih otvora, i tek posle toga da ga pozove na to mesto. Tako bi du e ostao u ivotu. U stvari, onoliko koliko ona bude htela. Ako mu s vremena na vreme bude spu tala malo hrane i vode, mogao bi da ivi jo du e, danima i mesecima, tumarajui po Lavirintu; a ona bi mogla da ga po smatra kroz tajne otvore, i da mu ka e gde e nai vodu, a ponekad i da ga sla e, tako d a uzalud ode tamo gde mu bude rekla, ali bi uvek morao da se uputi na oznaeno mes to. To e ga nauiti pameti; da shvati ta znai kad se neko podsmeva Bezimenima i epuri se svojom glupom mu ko u po grobnicama Besmrtnih Pokojnika! Ali dokle god on bude tamo, ona nee smeti da sie u Lavirint. Za to ne? upita samu sebe i odgovori - Zato to e on moi da pobegne kroz gvozdena vrata, koja e nmor ati da ostavi otvorena za sobom... Ali nee moi da pobegne dalje od Podgrobnice. io stinski odgovor, u stvari, bio je da se ona bojala da se sretne s njim livem u l ice. Bojala se njegove moi, tajnih znanja koja je upotrebio da prodre u Podgrobni cu, crne magije kojom je odr avao onu svetlost da stalno gori. A, ipak, zar je sve to bilo toliko stra no? Sile koje su vladale mranim mestima bile su na njenoj stra ni, ne na njegovoj. Oigledno da nije raspolagao nekom naroitom moi, tamo u carstvu Bezimenih. Nije uspeo da otvori gvozdena vrata; nije prizvao magijsku hranu, nit i je uspeo da dovede sebi vodu kroz zid, niti je zazvao neko demonsko udovi te koje bi sru ilo zidove - sve ono ega se ona pribojavala. Ni posle tri dana lutanja nije mu po lo za rukom da nae put do Velike riznice, zbog ega je sigurno i do ao ovamo. Sa ma Arha nije jo nijedanput do la do te prostorije, prema upustvima koje joj je osta vila Tar; stalno je odlagala i odlagala da pree taj put jer je pomalood njega str epela; oklevala je, oseajui da joj nije do lo vreme za to. Ali, sada pomisli - za to ne bi on pre ao taj put umesto nje? Mogao je do mi le volje da razgleda sve blago Grobnica. Mnogo e mu vredeti! Mogla bi ak i da mu s e podsmeva, da mu ka e da se najede zlata, da se napije dragog kamenja. U onoj nervoznoj, grozniavoj u urbanosti, kojom je bila opsednuta tokom pos lednja tri dana, ona otra u hram Bo anske Brae, otkljua njegovu malu, zasvoenu riznicu , i otkri dobro skriveni tajni otvor na podu. Oslikana soba se nalazila ispod nje,ali u mrklom mraku. Put kojim je ovek morao da proe kroz Lavirint bio je mnogo zaobilazniji, mo da miljama du i od njenog; to be e smetnula s uma. A bez sumnje je bio ve i malaksao i kretao se sporo. Mo da je i zaboravio n jena upustva i zalutao, skrenuv i na pogre nom mestu. Malo je ljudi moglo da pamti u pustva od prve, onako kao ona. Mo da ak nije ni razumeo njen jezik. Ako je tako, ne ka luta i luta, o padne mrtav na kraju negde u mraku, ta budala, taj stranac, ta j nevernik. Neka mu duh zavija niz kamene hodnike Grobnica Atuana,dok tama i nje ga samog ne pojede... Sledeeg jutra, ve u cik zore, posle noi provedene sa malo spavanja ispunjen og ru nim snovima, ona se vrati do tajnog otovra u malom hramu. Pogledala je dole i nije videla nita: samo mrak. Spustila je upaljenu sveu u malom, limenom fenjeru na lancu. Bio je tu, u Oslikanoj sobi. Kroz sjaj svee videla mu je noge i jednu m litavu ruku. A onda doviknu u otvor koji je bio velik, kao cela jedna podna opek a: "arobnjae!" Ni ta se nije pokrenulo. Da li je mrtav? Zar je samo toliko snege ima u se bi? Prezrivo se osmehnula; srce joj je lupalo. "arobnjae!" viknula je ponovo, dok joj je glas odzvanjao u praznoj sobi u podzemlju. On se pomeri i polako sede, i zbunjeno se osvrnu naokolo. Posle kratkog vremena podi e pogled, za muriv i u pravcu m aju nog fenjera koji je visio sa tavanice. Bilo je stra no videti mu lice, nateklo, potamnelo, kao lice mumije. Ispru io je ruku prema svom tapu koji je le ao na podu pored njega, ali nikak va svetlost nije se rascvetala na drvetu. U njemu vi e nije preostalo nimalo moi. "Hoe li da vidi blago Grobnica Atuana, arobnjae?" On umorno pogleda navi e, murei pri svetlosti njenog fenjera, koji je jedino mogao da vidi. Posle nekog vremena, uz trzaj mi ia na licukoji je mo da bio poku a da

se nasme i, on klimnu glavom. "Izai iz ove sobe idui pored zida koji ti je s leve strane. Skreni u prvi hodnik u levo..." Onda kao mitraljez,bez predaha izrui itav niz upustava, i dodade na kraju: "Tamo e nai blago zbog kojeg si do ao. A mo da e uz njega nai i vodu. ta bi je od toga dvoga, a, arobnjae?" On se uspravi na noge, oslanjajui se o svoj tap. Podigav i u njenom pravcu oi ,kojima je nije mogao diveti, on poku a ne to da ka e, ali u sasu enom grlu vi e nije bilo glasa. Jedva primetno sle e ramenima i izae iz Oslikane sobe. Ona mu nee dati vode. Uostalom, on ionako nikada nee uspeti da nae put do s obe s blagom. Upustva su predugaka, nee ih zapamtiti; a ako i uspe da dopre tako d aleko, tu je i Ponor. Sada se nalazi u mraku. Zalutae, i na kraju e se skljokati i umreti negde u uskim, praznim, sasu enim peinama. A Manan e ga pronai i iuvui mu be ivo tno telo. I to e biti kraj. Arha se grevito uhvati za poklopac tajnog otvora i sta de, onako uei, da se ljulja napred-natrag, nepred-natrag, zagrizav i donju usnu kao d a trpi neke u asne bolove. Nee mu dati vode. Nee mu dati vode. Od nje e dobiti samo s voju smrt, smrt, smrt, smrt, smrt. U taj tmurni as njenog ivota do la joj je Kosil, te kim korakom ulazei u riznic u, sva glomazna u crnoj zimskoj odei. "Je li taj mu karac konano mrtav?" Arha podi e glavu. U oima nije imala suze, ni ta to bi trebalo da krije. "Mislim da jeste", odgovori ona ustajui i otresajui pra inu sa sukanja. "Sve tiljka mu je utrnula." "Mo da nam podvaljuje. Ti stvorovi bez du e su veoma lukavi." "Saekau jo jedan dan da bih bila sigurna." "Svakako, ili, ak, dva dana. A posle Dabi mo e da sie i iznese ostatke. Sna ni ji je od starog Manana." "Ali Manan je u slu bi Bezimenih, a Dabi nije. U Lavirintu ima mesta u koj a Dabi ne sme da zalazi, a lopov se upravo nalazi na jednom takvom mestu." "Pa ta, u tom sluaju ve je opoganjeno..." "Da, ali e ga smrt prestupnika opet proistiti", usprotivi se Arha. Po izra zu Kosilinog lica videla je da na njenom vlastitom mora da ima neega udnog. "To je moje podruje, sve tenice. Moram se brinuti o njemu onako kako to Gospodari od mene tra e. Nisu mi vi e potrebni asovi iz ubijanja." Kosilino lice kao da se povue sasvim u crnu kapuljau, kao pustinjska kornj aa u oklop, kiselo, sporo i ledeno. "U redu, gospodarice." Rastale su se ispred oltara Bo anske brae. Arha se, ovoga puta bez urbe, upu ti ka Malom zdanju i pozva Manana da joj pravi dru tvo.Nakon razgovora sa Kosil zn ala je ta mora da uradi. Zajedno sa Mananom popeli su se uz brdo, u Prestonu dvoranu, pa si la u Po dgrobnicu. Uperiv i zajednikim snagama uspeli su da povuku dugaku ruicu i da otvore d rvena vrata Lavirinta. Upalili su svoje fenjere i u li. Arha je i la napred, sve do Oslikane sobe, a odatle krenu ka Velikoj riznici. Lopov nije stigao daleko. Ona i Manan jedva da su pre li pet stotina korak a tim munim putem kad naio e na njega, skljokanog u uskom hodniku, poput gomile odbae nih krpa. Pre nego to je pao bio je ispustio tap iz ruke; le ao je malo podalje od n jega. Usta su mu bila okrvavljena, oi poluzatvorene. " iv je", ree Manan, kleei pored njega i dr ei mu ogromnu utu aku na grlu, da b u osetio bilo. "Da li da ga zadavim, gospodarice?" "Ne. Hou ga ivog. Podigni ga i ponesi za mnom." " ivog?" zbunjeno upita Manan. "Ali za to, mala gospodarice?" "Da bude rob Grobnicama! Prestani da brblja i uradi kako ti ka em!" Manan je poslu a, lice tu nijeg nego ikada. Bez imalo napora prebaci mladia s ebi preko ramena, kao d ak. Tako natovaren krenu, povodei se, za Arhom. Nije bez od mora mogao da pree veliko rastojanje, pa su se u povratku desetak puta zaustavlja li da bi Manon predahnuo. Pri svakom zastajanju podzemni hodnik je izgledao potp uno isto: Sivkasto uti, dobro uglavljeni kamenovi koji se di u navi e i stvaraju luk, neravni, kameniti pod, ustajali vazduh; Manan koji dahe i stenje, stranac koji n epomino le i, dva fenjera to u oba pravca kroz hodnik prosipaju sve u u kupu svetlosti . Pri svakom predahu Arha je oveku u sasu ena usta kapala po nekoliko kapi vode iz fla e koju je bila ponela sa sobom, malo po malo, da mu ne ubije ivot ako mu se neg

lo vrati u telo. "U Sobu s lancima?" upita Manan, kada su se najzad obreli u hodniku koji je vodio ka gvozdenim vratima; i tu se Arha po prvi put zapita kuda da odnesu z atvorenika. Nije znala. "Ne, nemoj tamo", ree napokon, zgadiv i se jo jednom pri pomisli na dim, smr ad i prljava lica to ne govore i ne vide ni ta. A i Kosil bi mogla da doe u sobu s l ancima. "On... on mora da ostane u Lavirintu, da ne bi opet stekao arobnjake moi.Da li tu negde ima soba..." "Oslikana soba ima vrata sa bravom i pijunku, gospodarice. Ako verujete d a e vrata izdr ati." "Ovde dole ibn nema nikakvih moi. Odnesi ga tamo, Manane." I tako ga Manan opet odvue pola puta natrag, isuvi e se napre ui i hvatajui dah da bi mogao da guna. Kad su konano u li u Oslikanu sobu, Arha skide s lea dugaki, deb eli zimski ogrta od vune i prostre ga po pra njavom podu. "Stavi ga na ovo." Manan je sumorno i zaprepa eno zurio u nju, i tei, sav zadihan. "Ali, mala gosp odarice..." "Hou da ostane iv, Manane. Umree od zime, pogledaj kako drhti." "Tvoja odea e biti okaljana. Odea sve tenice. On je nevernik, mu karac", proval i iz Manana, dok mu oice behu utonule u nabore, kao da ga ne to boli. "Taj e ogrta spaliti i dau da mi se istka drugi! Hajde, ve jednom, Manane!" Na te rei on se poslu no sa e i pusti da mu mlitavo telo zatvorenika sklizne sa ramena na crni ogrta. ovek je le ao nepomino, kao mrtav ali na grlu su mu se videl i te ki otkucaji ile kucavice, dok bi mu telom s vremena na vreme prostrujao gr dok je le ao, drhtei. "Treba da ga okujemo", ree Manan. "Zar izgleda opasno?" prezrivo odvrati Arha; ali kada Manan pokaza na gv ozdeni prsten usaen u kameni diz koji je slu io za vezivanje zatvorenika, ona ga pu sti da ode i donese lanac sa verigama iz Sobe sa lancima. On se gunajui uputi niz hodnik, mrmljajui upustva sebi u bradu; i pre toga je dolazio i odlazio iz Oslika ne sobe, ali nikada sam. U svetlosti njenog fenjera slike na etiri zida kao da stado e da se kreu, da podrhtavaju; nezgrapne ljudske prilike sa ogromnim, oklembe enim krilima, koje su uale ili stajale kao zamrznute u bezvremenoj amotinji. Ona kleknu i pusti da voda kaplje, malo po malo, u zatvorenikova usta. N apokon, on se naka lja, a ruke mu malaksalo posegnu e za fla om.Ona ga pusti da se nap ije. Zatim se ponovo spusti na pod; na mokrom licu su mu stajali razmazana pra ina i krv, i on ne to promrmlja, svega re ili dve, na jeziku koji nije znala. Manan se najzad vrati, vukui za sobom splet gvozdenih veriga, veliki kata nac sa kljuem i gvozdeni prsten koji je odgovarao obimu ovekovog struka i koji on katancem be e privrstio oko njega. "Nije dovoljno tesan, mogao bi da se izvue", gunao je dok je poslednju kariku lanca privr ivao za prsten usaen u zid. "Ne, pogledaj." Ne bojei se vi e toliko od svog zatvorenika, Arha mu pokaza da ne mo e provui svoju aku izmeu gvozdenog prstena i ovekovih rebara. "Jedino ako bu de gladovao du e od etiri dana." "Mala gospodarice", plano ree Manan, "ne me am se, ali... vredi li uop te da b ude rob Bezimenih? On je mu karac, malecka." "A ti si matora budala, Manane. Hajde, prestani da zanoveta ." Zatvorenik ih je posmatrao blistavim, umornim pogledom. "Gde mu je tap, Manane? A, tu je. Ja u ga uzeti; u njemu je magijska mo. Ah , da, i ovo; i ovo u uzeti", i hitrim pokretom ona epa srebrni lanac koji se video iznad okovratnika zatvorenikove tunike i skide mu ga preko glave, iako on poku a d a je uhvati za ruke i sprei. Manan ga utnu nogom u lea. Arha mu otr e lanac iznad gla ve, van doma aja, "Je li to tvoja amajlija, vrau? Da li ti je zaista tako dragocena ? Ne izgleda bogzna ta; zar nisi mogao nabaviti ne to bolje? Ja u ti je uvati na bezb ednom mestu." I ona prebaci lanac sebi oko glave, sakriv i visuljak ispod debelog okovratnika svoje vunene rize. "Ti ne zna kako da je upotrebi ", ree on, veoma promuklmim glasom i lo e izgov arajui kargijski jezik, ali ipak dovoljno razumljivo. Manan ga opet utnu u lea, i on malo zastenja od bola i zatvori oi. "Pusti ga, Manane. Hajdemo".

Ona izae iz sobe. Manan, gunajui, poe za njom. Te noi, kada su se pogasila sva svetla u Mestu, ona se opet pope na brdo, sama. Napunila je fla u vodom iz bunara u sobi iza Prestola, i odnela je, zajedno sa velikom ra enom pogaom u Oslikanu sobu u Lavirintu. Spustila je to nadohvat zat vorenika, iza vrata. On je spavao i nije se ni pomakao. Zatim se vratila u Malo zdanje, i te je noi iona dugo i vrsto spavala. Rano popodne vratila se opet u Lavirint. Hleba vi e nije bilo, fla a je bila ispra njena i stranac je sedeo, oslonjen leima na zid. Lice mu je jo izgledalo groz no od prljav tine i o iljaka, ali je bilo povratilo budnost i ivot. Ona stade preko puta njega, tamo gde nije mogao da je dohvati onako okov an, i poe ga posmatrati. Potom, naglo skrenu pogled. Ali, nije bilo nieg naroitog z a gledanje. Ne to ju je spreavalo da progovori. Srce joj je tuklo kao da je neki be zuman strah be e epao. Nije, meutim, bilo razloga za to. Bio joj je prepu ten na milost i nemilost. "Lepo je kad sija svetlost", ree on tihim i dubokim glasom, koji ju je ne kako uznemirivao. "Kako se zove ?" upita ona strogo. Glas joj je, pomisli odmah, bio neubiaje no visok i tanak. "Pa, uglavnom me zovu Jastreb." "Jastreb? Je li ti to ime?" "Nije." "Pa, kako se, u stvari zove ?" "To ti ne mogu rei. Jesi li ti Jedina Sve tenica Grobnica?" "Jesam." "Kako se ti zove ?" "Zovem se Arha." "Ona koju su progutali - je li to to znai?" Njegove crne oi su je pa ljivo p osmatrale. Osmehnuo se. "Kako ti je ime?" "Ja nemam imena. Nemoj da me ispituje . Odakle si?" "Sa Unutra njeg kopna, na zapadu." "Iz Hevnora?" Bio je to jedini grad na Unutra njem kopnu ije je ime znala. "Da. iz Hevnora." "Za to si do ao ovamo?" "Grobnice Atuana su uvene u mom narodu." "Ali, ti si nevernik, ovek bez vere." On zavrte glavom. "A, ne, Sve tenice. Ja verujem u sile mraka! Ve sam se sr etao sa Bezimenima, na drugim mestima." "Kojim drugim mestima?" "U Arhipelagu - Unutra njem kopnu - postoje mesta koja pripadaju Prastarim silama Zemlje, mesta poput ovog. Ali nijedno nije toliko veliko kao ovo. Nigde na drugom mestu one nemaju hram, sve tenicu, i nigde ih ne obo avaju tako kao ovde. " "Znai, i ti si do ao da ih obo ava ", ree ona, podsmevajui mu se. "Do ao sam da ih opljakam", odvrati on. Ona se upilji u njegovo ozbiljno lice, "Hvalisave!" "Znao sam da e biti te ko." "Te ko! Nemogue! Da nisi nevernik znao bi to. Bezimeni uvaju ono to im pripad a." "Ono to ja tra im ne pripada njima." "Ne, nego tebi, je l' da?" "Ja pola em pravo na to." "Ama, ta si ti - bog? Kralj?" Odmeravala ga je pogledom dok je sedeo onak o prljav i iscrpljen, u lanicima. "Ti si obian lopov, eto ta si!" On je odgovori, ali mu se pogled sukobi s njenim. "Ne sme da me gleda !" ree ona, skorokre tei. "Gospo", odgovori on, "nisam imao nameru da te uvredim. Ja sam ovde stra nac i prestupnik. Ne znam va e obiaje, niti kakvo se po tovanje ukazuje Sve tenici iz G robnica. Zavisim od tvoje milosti, i molim te da mi oprosti ako sam te uvredio." Stajala je utei i za trenutak osetila kako joj je krv jurnula u obraze; os

eala se, istovremeno i ljutito i glupo. Ali, on nije gledao u nju i nije video ka d je porumenila. Pokorio se i skrenuo pogled svojih crnih oiju. Neko vreme nijedno od njih nije progovaralo. Naslikane prilike unaokolo posmatrale su ih svojim tu nim, slepim oima. Bila je donela kameni krag sa vodom. Njegov pogled je stalno skretao u to m pravcu, tako da ona najzad ree: "Pij, ako hoep." On se smesta baci na krag i podigav i ga lako, kao da je pehar s vinom, pov ue iz njega dug, dug gutljaj. Onda nakvasi kraj rukava i opra njime kako je znao i umeo blato i zgru anu krv i pauinus lica i ruku. Neko vreme je bio zabavljen time , dok ga je devojka posmatrala. Kad je zavr io izgledao je mnogo bolje; ali to ovl a no umivanje otkrilo mu je o iljke na jednoj strani lica; stare o iljke i davno zaras le, koji su belinom odudarali od njegove tamne ko e, etiri paralelne ogrebotine od oka do viline kosti, kao od nekihogromnih kand i. "Otkud ti to?" upita ona. "Taj o iljak." Nije odmah odgovorio. "Zmaj?" upita ona, poku avajui da joj rei zvue kao ala. Zar nije si la ovamo da se podsmeva svojoj rtvi, da ga mui njegovom vlastitom bespomono u. "Ne, nije od zmaja." "Dobro, bar si priznao da nisi gospodar zmajeva." "Ne", odgovori on, sa dosta oklevanja, "ja jesam gospodar zmajeva. Ali, o iljke sam zadobio pre toga. Ve sam ti rekao da sam se i ranije sretao sa Mranim si lama,na drugim mestima. Ovo na mom licu je ostavio jedan roak Bezimenih. Ali, vi e nije bezimeni, jer sam mu na kraju ipak otkrio ime." " ta to pria ? Kakvo ime?" "Ne mogu da ti ka em", odgovori on i nasme i se, iako mu je pogled ostao ozb iljan. "To je koje ta, sumanuto trabunjanje, bogohuljenje. Oni su Bezimeni! Ne zn a ta pria ..." "Znam bolje ak i od tebe, Sve tenice", odvrati on, i glas mu odjednom posta de nekako dublji. "Pogledaj jo jedanput! " On okrenu glavu tako da ona mo e lepo da vidi etiri u asna o iljka na njegovom obrazu. "Ne verujem ti", ree ona, ali glas joj je drhtao. "Sve tenice", obrati joj se on blago, "ti nisi stara; znai, tek odskora slu i Silama Mraka." "Ne, odavno! Ja sam Prva sve tenica, samoroena. Slu imsvojim gospodarima hilj adama godina i jo hiljadama godina pre njih. Ja sam im slu kinja, i glas i ruka. I ja sam njihova osveta na onima koji oskrnave Grobnice i vide ono to se videti ne sme! Prestani da la e i da se razmee ; zar ne vidi da je dovoljno da ka em jednu re pa da moj stra ar doe i skine ti glavu sa ramena? A ako odem i zakljuam ova vrata, niko vi e kroz njih nee ui, nikada, i ti e umreti ovde, u tami, a oni kojima slu im poje e ti tel i du u i ostavie ti kosti ovde, u pra ini!" On utke klimnu glavom. Ona zamuca, i po to vi e nije mogla da nae prikladne rei, izlete iz sobe i s t reskom spusti ip preko vrata. Neka misli da se vi e nee vratiti! Neka se malo prezno java, tamo u mraku, neka proklinje i drhti i poku ava da izvede svoje beskorisne, la ne maioniarske trikove! Ali u ma ti ga je videla kako se opru io i spava,onako kako je videla da ini ispred gvozdenih vrata, spokojan kao ovca u polju pod suncem. Ona pljunu na za ipljena vrata i napravi rukom znak da odagna oskrvnue,i sk oro trei krenu ka Podgrobnici. Dok je obilazila du njenog zida idui ka kapku u Dvorani,prstima je povlaila du siu nih brazda i izboina u steni, nalikna zamrznutu ipku. Iznenada je obuze jaka el ja da upali fenjer i da jo jedanput vidi, makar samo za trenutak, kamen u koji je vreme urezalo svoje are i prekrsno svetlucanje zidova. Ali, samo vrsto zatvori oi i pohita dalje. 7. VELIKO BLAGO Nikada joj svakodnevni obredi i poslovi nisu izgledali tako mnogobrojni, beznaajni i beskonani. Devojice bledih lica i boja ljivih kretnji, nemirne starije p ripravnice, sve tenice iji je izgled odavao strogost i hladnou, ali iji je ivot bio sa

v satkan od ogovaranja, ljubomore, bede, sitnih ambicija i uzalud protraenih stra sti - sve te ene meu kojima je oduvek ivela i koje su sainjavale njen svet, sada su joj izgledale dosadne i dostojne sa aljenja. Ali ona koja je slu ila velikim silama, ona, sve tenica opake Noi, bila je os loboena tih triarija. Ona nije morala da bude samlevena prizemno u zajednike svakodnev nice, u kojoj je najvee odu evljenje pobuivalo ukoliko dobije vei komad ovjeg loja u po rciji soiva nego tvoja susetka u trpezariji... Bila je osloboena ak i same dnevne s vetlosti. Pod zemljom nije bilo dnevne svetlosti. Oduvek i uvek tamo je bio samo mrkli mrak. I u toj bezmernoj noi, zatvorenik, crni mu karac, znalac crne magije, okova n u gvo e i zakljuan u kamenu, eka na nju, pitajui se da li e doi ili ne, da mu donese ode, hleba i ivot, ili, pak, no , kasapsku posudu i smrt, kako joj bude volja. Nikome osim Kosil nije ispriala o tom oveku, a Kosil nije rekla nikom drug om. Pro lo je ve tri dana i tri noi od kako se stranac nalazio u Oslikanoj sobi, a o na jo ni jedanput nije upitala Arhu ta je s njim. Mo da je pretpostavila da je ve umr o i da je Arha naredila Mananu da iznese le u Sobu s kostima. Nije liilo na Kosil da u ne to poveruje bez pitanja; ali Arha be e samu sebe ubedila da u tom Kosilinom u tanju nema nieg udnog. Kosil je volela da se sve odr i u tajnosti i mrzela je da pos tavlja pitanja. Osim toga, Arha joj ve be e rekla da joj se ne me a u posao. Kosil se , jednostavno, pokorila. Ipak, ako je taj ovek mrtav, Arha ne sme da tra i hranu za njega. I tako je ona sama, izuzev jabuka i su enog luka koji je ukrala iz podruma Velikog zdanja, i vela bez hrane. Naredila je da joj se doruak i veera donose u Malo zdanje, tobo e elei da obeduje sama, i svake noi je nosila u Oslikanu sobu Lavirinta, sve to bi dobil a, osim supe. Bila je naviknuta da posti jedan do etiri dana, i nije joj smetalo. Momak u Lavirintu je gutao njene oskudne porcije hleba i sira i pasulja kao to ab a proguta muvu: am! i gotovo. Oigledno je mogao tako bar jo pet do est puta vi e; ali , on joj se ozbiljno zahvaljivao, kao da je njen gost, a ona domaica za jednim od onakvih stolova o kojima je slu ala u priama o gozbama u palati Bogokralja, prepun ih peenja i hleba s buterom i vina i kristalnog posua. Ba je bio udan. "Kako izgleda Unutra nje kopno?" Bila je donelasa sobom malu stolicu narasklapanje od slonovae, tako da ne mora vi e da stoji dok mu postavlja pitanja, a da ipak ne mora da sedne na pod i spusti se na njegov nivo. "Pa, ima mnogo ostrva. etiri puta etrdeset, ka u, i to samo u Arhipelagu, a onda postoje i Postrnstva; nikojo nije uspeo da oplovi sva Prostranstva, niti da izbroji sva ostrva. I, svako je drugaije. Ali, najlep e je, rekao bih, Hevnor, veli ko kopno u sredi tu sveta. u srcu Hevnora, u irokom zalivu punom brodova, nalazi se grad Hevnor. Njegove kule su od belog mermera. Na kui svakog plemia i trgovca ima po jedna kula i tako se one stepenasto uzdi u jedne nad drugima. Krovovi su od cr venog crepa, a svi mostovi preko kanala prekriveni su mozaicima, crvenim, plavim i zelenim. Zastave plemia su u svim bojama i lepr aju na vrhovima belih kula. Na n ajvi oj stoji ma Eret-Akbe, i stremi ka nebu poput tornja. Kad sunce izlazi nad Hev norom, njegovi zraci se najpre odbiju o tu o tricu i ona zablista, a kad zalazi, M a jo neko vreme lebdi nad gradom, polazei veernjim odsjajima." "Ko je Eret-Akbe?" upita, lukavo. On je pogleda. Nije ni ta rekao, samo se osmehnuo. Zatim, kao da se naknad no neeg setio, odgovori: "Da, ti ovde nisi mogla mnogo da sazna o njemu. Verovatno si ula samo priu o njegovom dolasku u zemlje Kargada. A koliko od te prie zna ?" "Da je izgubio svoj ve tiji tap, amajliju i svoju mo - ba kao ti", odgovori on a. "Umakoa je Velikom sve teniku i pobegao na zapad i tamo su ga ubili zmajevi. Al i da je sluajno do ao ovamo, u Grobnice, zmajevi ne bi imali posla." "Ima pravo", slo i se njen zarobljenik. Ona nije vi e elela da razgovara o Eret-Akbe, slutei da tu le i neka opasnost. "Bio je gospodar zmajeva, ka u. A ti ka e da si i ti. Ka i mi, ta je to gospodar zmajev a?" Njen ton je uvek bio podsmevaki, ali joj je on davao neposredne i jasne o dgovore, kao da njena pitanja uzima sasvim ozbiljno. "Onaj sa kim zmajevi hoe da govore", odgovori on, "taj je gospodar zmajev a; odnosno, u tome je su tina stvari. Nije to onaj koji zna kako da upravlja zmaje

vima, kao to veina ljudi misli. Zmajevi ne priznaju nikakve gospodare. Odnosi sa z majem svode se na jedno jedino pitanje: hoe li s tobom da razgovara ili e te pojes ti? Ako mo e da rauna na to da e uraditi ono pravo, a ne ono drugo, e, pa tada si gosp odar zmajeva." "Zar zmajevi umeju da govore?" "Nego ta! Na Prastarom jeziku, jeziku koji mi ljudi uimo sa velikom mukom i upotrebljavamo ga tek pomalo, da bismo stvorili ini magije ili ustrojstva. Nije dan ovek jo nije uspeo da potpuno ovlada tim jezikom, ili makar njegovim desetim d elom. Nema se za to vremena. Ali, zmajevi ive hiljadu godina. .. S njima vredi ra zgovarati, ako to mo e i sama da nasluti . " "Ima li zmajeva kod nas, u Atuanu?" "Ne, i to ve mnogo vekova, mislim; bar ne u Karego-Atu. Ali na va em najsev ernijem ostrvu, Hur-at-Huru, ka u da u planinama jo ima ogromnih zmajeva. Na Unutra n jem kopnu oni se sada uglavnom dr e krajnjeg zapada, udaljenih Zapadnih Prostranst ava, ostrva na kojima ne ive ljudi i na koja ovi retko dolaze. Kad ogladne, napad aju zemlje istono od njih, ali to se retko de ava. Video sam ostrvo na koje dolaze da zajedno igraju. Lete na svojim ogromnim krilima opisujui spiralu, sve vi e i vi e nad zapadnim morem, kao vihor utoga li a u jesen." Pogledom potpuno zanesenim u taj prizor prodirao je kroz crne slike na zidovima, kroz same zidove, zemlju i tamu, posmatrajui kako se morska puina kao ogledalo prostire u smiraju sunca,kako zlatn e zmajeve nosi zlaani vetar. "La e ", besno uzviknu devojka, "izmi lja ." On se tr e i pogleda u nju. "Za to bih ti lagao Arha?" "Da bih se ja oseala kao budala, i glupaa i da se prepadnem. Da bi ti izgl edao mudar i hrabar i moan i gospodar zmajeva i ovo i ono. Video si zmajeve kako igraju, i kule Vevnora, i zna sve o svemu. A ja ne znam ni ta i nigde nisam bila. A sve to zna su samo la i i la i! Ti si samo jedan obian lopov i zatvorenik, i nema du u, nikada vi e nee izai odavde. I ta ti vredi to ima okeana i zmajeva i belih kula i sveg a toga, kad ih ti vi e nikada nee videti; nee vi e videti ni svetlost dana. Ja znam samo za tamu i za no u podzemlju. I to je sve to zaista postoji. I sve o emu se zna, ka d nastupi kraj. Ti ina i mrak. Ti sve zna , arobnjae. Ali ja znam jednu jedinu stvar onu jedinu istinsku stvar!" On obori glavu. Dugake ruke, mrke kao bakar, poivale su mu na kolenima. On a mu ugleda etvorostruki o iljak na obrazu. On be e za ao u tamu jo dalje od nje; on je poznavao smrt bolje od nje, ak i smrt... Mr nja odjednom nabuja u njoj, i u magnove nju joj zagu i grlo. Za to sedi tako, bespomoan, a tako jak? Za to ona ne mo e da ga pobe di? "Zato sam te ostavila u ivotu", iznenada mu dobaci ne mislei uop te ta govori . "Hou da mi poka e kako se izvode ve tije arolije. Ostae iv samo onoliko dugo koliko imao ta da mi poka e . Ako ni ta ne bude imao, ako su to sve gluposti i la i, onda u te se re iti; jesi li razumeo?" "Jesam." "Dobro. Nastavi." On za trenutak spusti glavu u ruke i prome kolji se. Zbog gvozdenog pojasa nije moglo da mu bude udobno, sem kada legne na pod. On najzad podi e lice i progovori veoma ozbiljnim glasom. "Slu aj, Arha. Ja sam Mag, ono to ti zove ve tac i arobnjak. Raspola em odreenim ve tinama i moima. To je . Takoe je tano da je ovde, u Mestu Prastarih sila, moja mo veoma mala i da mi ve tin e koje znam ne poma u mnogo. Mogao bih da ti izvedem opsene i prika em ti sva mogua ud a. To je najlak i deo arobnja tva. Opsene sam mogao da prizivam jo dok sam bio dete; t o mogu ak i ovde. Ali, ako im poveruje , upla ie se, i mo da e po eleti da me ubije , ak izazove u tebi bes. A ako im ne poveruje , videe u njima samo la i i gluposti, kako i sama ka e ; i tako u opet proigrati ivot. A moj cilj i elja ovoga trenutka jesu da ost anem iv." Ovo Arhu odistinski zasmeja i ona ree: "Oh, pa ostae iv neko vreme, zat ti n ije jasno? Ba si glup! Dobro, hajde, poka i mi te opsene. Znam da su la ne i neu ih se bojati. Ne bih se bojala ni kad bi to bila stvarnost, da zna . Ali, hajde. Tvoja dragocena ko a jo nije u opasnosti, bar ne jo veeras." Na to se on nasmeja, kao to i ona be e uinila trenutak ranije. Dobacivali su jedno drugom njegov ivot kao loptu, igrajui se.

" ta hoe da ti poka em?" " ta mo e da mi poka e ?" "Bilo ta." "Samo lupeta bez veze!" "Nije tako", ree on, oigledno malo acnut. "Ne lupetam. Nisam, bar imao tu n ameru. "Poka i mi ne to to ti misli da vredi videti. Bilo ta!" On obori glavu i neko vreme je posmatrao svoje ruke. Ni ta se nije dogodil o. Lojna svea u njenom fenjeru gorela je prigu eno i ujednaeno. Crne slike nazidovim a, prilike sa ptijim krilima koja ne mogu da polete i sa oima obojenim zagasito cr veno i belo, kao da su se pretei nadnosile nad njega i nju. Vladala je mukla ti ina . Ona najzad uzdahnu, razoarana i nekako o alo ena. Bio je slab; rei su mu bile velike, ali dela ni tavna. Bio je, znai, samo dobar la ov; ak ni dobar lopov nije bio. "Dobro ", ree ona najzad i prikupi rukom suknje da bi ustala. Vuna, meutim udno za u ta kada s e pomerila. Ona, pogleda niz sebe i skoi, zaprepa ena. Debela crna riza koju je godinama nosila be e nestala; haljina joj je bila od svile tirkizne boje, svetlucava i meka, kao veernje nebo. irila joj se kao zvo no od kukova nani e, i cela suknja je bila izvezena tankim srebrnim nitima i sitni m biserima, posuta siu nim mrvicama kristala, tako da je svetlucala meko, kao april ska ki a. Nemo je zurila u arobnjaka. "Da li ti se dopada?" "Gde..." "Takvu sam haljinu video na jednoj princezi, kada smo jednom proslavljal i Praznik Suneve povratnice u Novoj palati u Hevnoru", objasni on, zadovoljno je gledajui. "Kazala si mi da ti poka em ne to to vredi videti. Pokazujem ti tebe samu." "Uini... uini da nestane!" "Ti si meni dala svoj ogrta", ree on, tobo e prekorno. "Zar smem da ti ne uz vratim dar? Dobro, dobro, ne brini. To je samo opsena; vidi ." Nije podigao ni mali prst, a svakako nije izgovorio ni jednu jedinu re; a li plavi sjaj svile i eze i ona je opet ostala da stoji u svojoj gruboj crnini. Jo neko vreme se nije pomakla. "Kako da budem sigurna", ree najzad, "da si zaista ono to izgleda da si?" "Nikako", ree on. "Ni ja sam ne znam kako izgledam u tvojim oima." Ona se opet zamisli. "Mogao bi da me obmane da te vidim kao..." Ona zasta de u pola rei, jer on be e podigao prst i pokazivao joj ka tavanici, jedva primetni m pokretom. Ona pomisli da on to baca ini i ustuknu brzo prema vratima; ali pratei njegov pokret oi joj otkri e visoko u mranom luku tavanice maju ni etvrtasti otvor kro z koji se moglo gledati iz riznice u hramu Bo anske brae. Iz otvora nije dopirala nikakva svetlost; ni ta nije mogla da vidi, niti d a uje da se neko kree, tamo gore; ali on joj je pokazao prstom, i njegov upitni po gled sada je bio uperen u nju. Oboje su neko vreme ostali posve nepkretni. "Tvoja magija je samo igrarija za decu", ree ona najzad, vrlo razgovetno. "Sve su to trikovi i la i. Dovoljno sam videla. Predau te Bezimenima da te pojedu. Vi e se neu vratiti." Ona uze svoj fenjer i izie, i pusti da gvozdeni ipovi padnu vrsto i uz doba r odjek. Onda ostade da stoji tako, ispred vrata, zbunjena. ta sad da radi? Koliko toga je Kosil videla ili ula? ta su njih dvoje govorili? Nije mogla da se seti. Nekako je uvek izgledalo da ka e zatvoreniku ono to nije nameravala da mu ka e. Stalno ju je zbunjivao svojim priama o zmajevima i kulama i davanjem imen a Bezimenima, i eljom da ostane iv, i zahvalno u za njen ogrta na kome je le ao. Nikada nije rekao ono to je ona htela da ka e. ak nije uspela ni da ga pita o amajliji, koj u je jo nosila skrivenu na prsima. Mo da je i bolje tako, jer Kosil je prislu kivala. Pa, ta, zar to uop te ima neke va nosti; ta Kosil mo e? Jo dok je postavljala seb i to pitanje znala je odgovor. Ni ta nije lak e nego ubiti sokola u kavezu. ovek je b io bespomoan, okovan lancima u kavezu od kamena. Dovoljno je da sve tenica Bogokral ja samo po alje svog slugu Davija da ga noas zadavi; ili, ako ona i Dabi ne znaju p ut tako daleko u Lavirint, sve to treba da uradi je da samo dune otrovni prah kro

z tajni otvor u Oslikanu sobu. Imala je ona kutije i fla ice pune tih tvari, neke da njima zatruje hranu ili vodu, i druge, da ispuni vazduh drugom koja je bila s mrtonosna ako se dugo udi e. I on e ujutro biti mrtav, i sve e se zavr iti. Nikada vi e nee biti svetlosti ispod Grobnica. Arha pohita kroz uske kamene hodnike do ulaza u Podgrobnicu, gde ju je ek ao Manan, uei kao neki stari abac u mraku. Uvek su mu smetale njene posete zatvoreni ku. Ona nije htela da mu dozvoli da je prati do kraja, pa su tu na li zajedniko re en je. Sada joj je bilo drago to joj je tu, pri ruci. U njega je mogla imati poveren ja. "Slu aj, Manane. Idi u Oslikanu sobu, i tosmesta. Ka i onom oveku da ga vodi d a bude iv sahranjen ispod Grobnica." Mananove oice sevnu e. "To ka i glasno. Otkai lamn ac sa zida i odvedi ga..." Ona zastade, jer jo nije bila odluila gde e najbolje sak riti zatvorenika. "U Podgrobnicu", uskliknu Manan odu evljeno. "Ama, ne, glupane. Rekla sam ti da to ka e , a ne i da uradi . ekaj..." Koje mesto e biti najbezbednije od Kosil i njenih pijuna? Nijedno, sem oni h najdubljih pod zemljom, najsvetijih i najskrovitijih mesta u carstvu Bezimenih , gde se Kosil nee usuditi da ue.Ali, zar se Kosil nee usuditi da uradi bilo ta? Ma koliko bila upla ena od mranih mesta, bila je ipak od onih koji e potisnuti svoj str ah, samo da postignu cilj. Nije se moglo znati u kojoj meri je ve obave tena o plan u Lavirinta, od Tar, ili od strane same Arhe u njenom prethodnom ivotu, ili iz vl astitih tajnih istra ivakih pohoda u mladosti; Arha je podozravala da Kosil zna vi e nego to priznaje. Ali, postojao je jedan put koji sigurno nije mogla da zna, post ojala je ona najbolja uvana tajna. "Mora dovesti oveka tamo gde te ja budem vodila, i to mora uraditi u mraku. Onda, kad te opet dovedem ovamo, iskopae raku u Podgrobnici, napraviti na nju kove g, staviti ga praznog u raku i zatrpati ga, ali tako da se mo e napipati i pronai a ko neko hoe da ga tra i. Duboku raku. Jesi li razumeo? "Nisam", ree Manan, smrknut i uznemiren. "Malecka, ta podvala ti nije pam etna. Ne valja. Ovde ne sme da boravi mu karac! Snai e nas kazna..." "Da, jednoj staroj budali e odsei jezik, tako je! Zar se ti usuuje da me ui ta je pametno, a ta nije? Ja postupam po naredbi Mranih sila. Za mnom!" "Oprosti, mala gospodarice, oprosti..." Vratili su se u Oslikanu sobu. Tu je ona saekala napolju, u tunelu, dok j e Manon u ao i otkaio lanac sa prstena ugraenog u zid. ula je duboki glas kako pita: "Kuda emo, Manane?! i prozukli alt kako mu mrgodno odgovara: "Bie iv sahranjen, ka e m oja gospodarica. Ispod Kamenova. Ustaj!" ula je kako te ki lanac puca, kao bi. Zatvorenik se pojavi na izlazu, ruku vezanih na leima Manonovim ko nim poja som. Manan je i ao iza njega, dr ei ga kao psa na kratkoj voici, ali ogrlica mu je bil a oko struka, a voica je bila od gvo a.On skrenu pogled ka njoj, ali ona bez rei dunu u sveu i uputi se kroz mrak. Smesta je pre la na lagani, ravnomerni korak kojim je obino i la kad nije koristila svetlo u Lavirintu, vukui prstima ovla , ali stalno po zidovima sa obe strane. Manan i zatvorenik su i li za njom, ali daleko nespretnije zbog voice, vukui noge i spotiui se. Ipak, morali su kroz mrak;jer, ona nije htela da ni jedan ni drugi naue put. Skreni levo od Slikane sobe i proi pored dva otvora; na raskrsnici etiri p uta idi desno, i proi pored otvora s desne strane; onda dugakim, zavojitim putem, pa niz stepeni te, dugako, klizavo i sa stepenicama mnogo u im od normalnog ljudskog stopala. Dalje od tih stepenica ni ona nije nikada i la. Vazduh je ovde bio jo ustajaliji, nepomian, i oseao se neki o tar zadah. Upus tva je bila dobro zapamtila, ak i ton Tarinog glasa kojim joj ih je kazivala. Niz stepenice (zatvorenik iza nje se spotae u mrklom mraku, i ona u kako je duboko is pustio vazduh jer ga je Manan odr ao na nogama sna nim trzajem lanca), i na dnu step eni ta odmah skrenu levo. Dr i se leve strane dok ne prou tri otvora, onda prvi otvor desno, i dr i desno. Tuneli su se uvijali i prelamali u okukama; nijedan nije i ao pravo. "Onda mora da se provue pored Ponora", ree Tarin glas u mraku njenog uma, "a prolaz je veoma uzan." Ona uspori korak,sagnu se i opipa jednom rukom tle oko sebe. Hodnik je s ada ve dugo i ao pravo, uljuljkujui neopreznog prolaznika u oseanje sigurnosti. Iznen ada njena ruka, kojom je bez prestanka pipala i prevlaila preko kamena pred sobom

, propade u prazninu. Tu se nalazila kamena uzvi ica na tlu, u stvari, ivica; a iz a ivice bio je ponor. S desne strane bio je ispust kojim se moglo proi, jedva ne to iri od ljudske ake. "Ovde je ponor. Okrenite se licem prema levom zidu, priljubite se uz nje ga i idite porebarke. Vucite noge. Dr i dobro taj lanac, Manane... Jeste li na isp ustu? On e postati jo u i. Nemojte se oslanjati na pete. Evo, ja sam pro la ponor. Pru i mi ruku. Tako..." Tunel je i ao u cik-cak, uz mnogo bonih otvora. Kad bi prolazili pored neki h od njih koraci su im udno odzvanjali, nekako uplje; i, to je bilo jo udnije moglo s e osetiti nekakvo blago strujanje vazduha, kao da ga ne to usisava. Ti su se hodni ci sigurno zavr ili provalijama nalik na onu pored koje su pro li. Mo da je tu negde, ispod ovog najni eg dela Lavirinta, le ala praznina, peina tako duboka i ogromna da b i peina Podgrobnice bila siu na u poreenju s njom; ogromna, crna unutra nja praznina. Ali iznad tog praiskonskog ponora,tu gde su se oni kretali kroz uske tun ele, podzemni hodnici su postali sve u i i sve ni i, tako da se najzad ak i Arha mora la zaustaviti. Zar ovaj put nije imao kraja? Kraj je do ao iznenada: zatvorena vrata. Hodajui povijenih lea i malo br e neg o obino, Arha je naletela na njih, priklje tiv i glavu i ruke. Pipajui, potra ila je bra vu, a zatim kljui na prstenu obe enom o pojas, onaj koji jo nikad nije upotrebila, sr ebrni kljui sa dr kom u obliku zmaja. Odgovarao je, mogla je da ga okrene. Otvorila je vrata Velike riznice Grobnica Atuana. Suvi, kiselkasti, ustajali vazduh kao u zdah pokulja napolje iz tame. "Manane, ti ovde ne sme da ue . Saekaj pred vratima. " "On sme, a ja ne?" "Ako ue u ovu sobu, Manane, vi e nee izai iz nje. To je zakon koji va i na sve, zuzev za mene. Nijedno smrtno bie osim mene nije jo ivo iza lo iz ove sobe. Hoe li da u " "ekau napolju", zau se tu ni glas u mraku. "Gospodarice, gospodarice, nemoj z atvarati vrata..." Njegov je strah toliko uznemirujue delovao na nju da je ostavila vrata po luotvorena. Zaista, ovo mesto ju je ispunjavalo nekim tupimu asom, a osetila je i neku strapnju od zatvorenika, iako je bio vezan. Kad su se obreli unutra, ona up ali sveu. Ruke su joj drhtale. Svea u fenjeru se jedva rasplamsa; vazduh je bio te a k i mrtav. Pri ukastoj treperavoj svetlosti koja joje je izgledala veoma jaka posl e onolikog putovanja kroz mrak, soba sa blagom se odjednom stvori oko nje, puna nemirnih senki. U njoj se nalazilo est velikih kovega. Svi su bili od kamena, svi ogrezli u sitnu, sivu pra inu, kao hleb u bu; ni ta vi e. Zidovi su bili neravni, tavanica nisk a. Hladnoa je nekako bila nekako duboka i bez vazduha i od nje joj se prosto ledi la krv, sve do srca. Nije bilo pauine; samo pra ina. Ni ta tu nije ivelo, ba ni ta, ak ni oni retki, mali beli pauci iz Lavirinta. Pra ina je bila debela, debela, i svako n jeno zrnce kao da je predstavljalo jedan dan koji je protekao ovde, gde nije bil o ni vremena ni svetlosti; dani, meseci, godine, stolea - pretvoreni u prah. "Ovo je mesto koje si tra io", ree Arha, a glas joj je bio vrst. "Ovo je Vel iko blago Grobnica. Stigao si do njega. Nikada nee moi da ode od njega." On joj ni ta ne odgovori; lice mu je bilo mirno, ali u oima mu se videlo ne t o to ju je dirnulo: oajanje, pogled oveka koga su izdali. "Rekao si da hoe da ostane iv. Ovo je Jastrebe, jedino mesto za koje znam na kome e moi da sauva ivot. Kosil e te ubiti, ili e naterati mene da te ubijem. Ali, n a mo ne dopire dovde." I dalje je samo utao. "Ionako ne bi nikada iza ao iz Grobnica, zar ti to nije jasno? Nema razlik e. A bar si uspeo da stigne do... do kraja ovog puta. Ono to si tra io nalazi se ovd e." On se spusti na jedan od velikih kovega. Delovao je iznureno. Lanac koji se vukao za njim grubo zveknu o kamen. On pree pogledom oko sebepo sivim zidovima i senkama, a zatim ga usredsredi na nju. Ona skrenu svoj pogled i uperi ga na kamene kovege. Nije je zanimalo kakv a udesa trunu u njima. "Ne mora vi e da nosi taj lanac dok si ovde." Ona mu prie i otkljua katanac na

gvozdenom pojasu, i razveza Mananov ko ni pojas, oslobodiv i zatoeniku ruke. "Moram zakljuati vrata, ali kad budem do la imau poverenja u tebe. Pa, i sam zna da ne mo e da ode , da ne sme ni da poku a ? Ja sam njihova osveta, ja ispunjavam njihovu volju; ali ako ih prevarim - ako ti prevari mene - oni e se osvetiti. Ne sme poku ati da napusti sobu, tako to e me napasti ili poku ati da me prevari kad budem do la. Mora mi verovati. "Uradiu onako kako ka e ", odgovori on blagim glasom. "Donosiu ti hranu i vodu kad god budem mogla. Nee biti mnogo. Imae vode, ali ne i dovoljno hrane, bar neko vreme; izgladnela sam, razume ? Ali, imae je dovoljno da ostane iv. Mo da neu moi da se vratim ni sutra, ni prekosutra, mo da ni du e. Moram da zavaram trag pred Kosil. Ali, doi u, sigurno. Obeavam. Evo ti fla a. Budi tedljiv, neu moi brzo da se vratim. Ali, vratiu se." On je pogleda u lice. Imao je udan izraz. "uvaj se. Tenar", ree joj. 8. IMENA Vratila se s Mananom kroz isprepletane puteve u mraku, i ostavila ga u t ami Podgrobnice, da iskopa grob koji e morati tu da stoji kao dokaz, da bi Kosil poverovala da je lopov zaista bio ka njen. Bilo je ve dockan, i ona ode pravo u Mal o zdanje da legne. Usred noi se iznenada tr e iz sna; setila se da je zaboravila sv oj ogrta u Oslikanoj sobi.Onnee imati ime da se za titi od hladnoe u onom mokrom i led enom zasvoenom podzemlju, izuzev svog vlastitog kratkog ogrtaa, i nee imati gde da legne, sem na pra njavi kamen. Hladni grob, hladni grob, mislila je ona alosno, ali bila je isuvi e umorna da bi mogla sasvim da se probudi, i ubrzo je opet zaspala. Poela je da sanja. Sanjala je du e mrtvih na zidovima Oslikane sobe, nalik na ogro mne, blatnjave ptice sa ljudskim rukama, nogama i licem, kako ue u pra ini po mranim mestima. Nisu mogle da polete. Ilovaa im je bila hrana, a pra ina pie. Bile su to du e onih koji se ne raaju ponovo, drevnih naroda i nevernika, onih koje su pojeli Be zimeni. uali su u polusenci, svuda oko nje, i s vremena na vreme ispu tali nekakve t ihe glasove, nalik na kriputanje drveta ili cvrkutanje ptica. Jedna od njih joj j e pri la sasvim blizu. U prvi mah se prepala i poku ala da se odmakne, ali nije mogl a ni da se pomeri. To, ta spodoba, imala je ptiije, a ne ovjeije lice; ali kosa joj je bila kao od zlata i izgovorila je glasom ene: "Tenar", beskorisno ne no i tiho: "Tenar." Probudila se. Usta su joj bila zapu ena ilovaom. Le ala je u kamenom sarkofag u pod zemljom. Ruke i noge su joj bile obavijene mrtvakom tkaninom i sputane, tak o da nije mogla da se pomeri, ni da progovori. Oajanje u njoj be e toliko naraslo da su joj se grudi rasprsle, i ono je, u vidu vatrene ptice, razbilo stenu u paramparad i probilo se na svetlost dana - s vetlost dana, jedva primetnu u njenoj sobi bez prozora. Stvarno probuena ovoga puta... Ona se uspravi u postelji, sva iznurena i mamurna od tih snova. Poptom navue odeu i izae do cisterne u zidom opasanom dvori tu Malog zdanja. Tu zaroni ruke i lice, a potom i celu glavu i ledenu vodu, sve dok joj se telo nije samo trglo zbog hladnoe i krv br e da struji. A onda, zabaciv i una zad kosu sa koje se cedila voda, ona se uspravi i zagleda u jutarnje nebo. Sunce ve odavno be eodskoilo i bio je vedar zimski dan. Nebo je bilo ukaste bo je i bez i najmanjeg oblaka. Daleko gore u visinama, tako visoko da je bila osvet ljena suncem i gorela poput zlatne pahuljice, kru ila je jedna ptica, soko ili pus tinjski orao. "Ja sam Tenar", ree ona poluglasno i strese se od hladnoe i straha i uzbuen ja, tu, ispod otvorenog neba, obasjanog suncem. "Ime mi se vratilo. Ja sam Tenar !" Zlatna pahuljicase,kovitlajui udalji u pravcu zapada, ka planinama, i nes tade joj iz vida. Zraci jutarnjeg sunca pozlati e zabate Malog zdanja. Zau e se zvonc a stada ovaca, tamo dole u ravnici. Miris dima od zapaljenog drveta i ra ene ka e is krade se iz kuhinjskog dimnjaka i stade se iriti, no en prijatnim, sve impovetarcem. "Tako sam gladna... Kako je samo saznao? Otkud mu moje ime?... Oh, moram da jedem, stra no sam gladna..." I, navukav i kapuljau, potra na doruak. Posle tri dana polugladovanja hrana joj povrati oseanje snage i vrstine, d av i joj potrebno optereenje; vi e se nije oseala onako podivljalom, ravnodu nom i upla en

om. Sada, posle doruka, oseala je da je savr eno u stanju da sredi Kosil. Pri la je visokoj, temeljnoj prilici koja je upravo izlazila iz trepezarij e Velikog Zdanja i tiho rekla: "Dovr ila sam onog pljaka a... Ba divan dan!" Ledene, sive oi pogleda e u nju iskosa, ispod crne kapuljae. "ini mi se da sve tenica mora da se uzdr i od svake hrane nakon prino enja ljud ske rtve?" Bila je u pravu. Arha to be e smetnula s uma, i to joj se videlo i na licu . "Jo nije umro", ree najzad, poku avajui da podr ava onaj ravnodu ni ton koji joj je do pre jednog trenutka jo bi tako prirodan. " iv je sahranjen. Pod Grobnicama. U kovegu. Bie ne to vazduha, koveg nije zavaren, od drveta je. Bie to sasvim polagano u miranje. Kad budem znala da je mrtav, poeu da postim. "Kako e saznati?" Zateena, opet je malo oklevala. "Saznau. Oni... moji Gospodari e mi rei." "A, tako. Gde je grob?" "U Podgrobnici. Kazala sam Mananu da kopa ispod Glatkog kamena." Ne sme tako brzo da odgovara, tim glupim, umirujuim tonom; s Kosil mora govoriti s visin e. " iv, u drvenom kovegu. Veoma nesigurno,kad je ve tac u pitanju, gospodarice. Jeste li se obezbedili zapu iv i mu usta, tako da ne mo e da izgovara bajalice? Jesu li mu ruke vezane? Oni umeju da bace ini jednim prstom, ak ikad im se odsee jezik." "Nema niega u njegovim vrad binama, obina igrarija", odvrati devojka, podiga v i ton. "Sahranjen je i moji Gospodari ekaju na njegovu du u. Sve ostalo vas se ne t ie, sve tenice!" Ovoga puta je preterala. Drugi su mogli da ih uju; Pent i jo dve druge dev ojke, Dabi i sve tenica Mebet - svi su bili dovoljno blizu da uju. Devojke se behu pretvorile u uvo, i Kosil je to primetila. "Mene se tie sve to se dogaa ovde, gospodarice. Sve to se de ava u njegovom kr aljevstvu tie se Bogokralja, Besmrtnog oveka, kome ja slu im. ak i u podzemlje, ak i u srca ljudi on ima pravo da zae i da ih pretrese, i niko mu ne sme zabraniti ulaz !" "Ja smem. U Grobnice niko ne ulazi ako to Bezimeni zabrane. Oni su posto jali pre tvog Bogokralja i postojae i onda kad njega vi e ne bude. Pazi kako govori o njima, sve tenice. Nemoj iz izazivati, da ti se ne osvete. Ui e ti u snove, ui e u m rana podruja tvoga uma i poludee ." Devojine oi su gorele. Kosilino lice je bilo skriveno, zavueno u crnu kapul jau. Pent i ostali su posmatrali, u asnuti i radoznali. "Oni su stari", ree Kosilin glas, tiho, tek kao nagove taj i tavog zvuka iz du bine kapuljae. "Stari su. Njihovo se obo avanje izobliilo, izuzev na ovom jednom mes tu. Mo im je i ilela. Oni su sad jo samo seni. Vi e nemaju nikakve moi. Nemoj poku avati a me zastra i , Progutana. Ti si Prva sve tenica; zar to ne znai da si i poslednja?... Nee me zbuniti. Vidim ti pravo u srce. Mrak ne mo e ni ta da sakrije od mene. Pazi se, Arha!" Ona se okrenu i ode, svojim te kim, odlunim korakom, mrvei u prah sleeni koro v svojim te kim stopalima, obuvenim u sandale, pravo ka kui Bogokralja sa belim stu bovima. Devojka ostade da stoji, mr ava i crna, kao zaleena za zemlju, u prednjem d vori tu Velikog zdanja. Niko se nije micao, ni ta se nije kretalo; samo Kosil, u svo m tom ogromnom predelu to su ga sainjavali dvori te i hram, brda i pustinjske ravnic e i planine. "Neka ti Mrani pojedu du u, Kosil!" viknu ona glasom nalik na krik sokola, i podigav i ruku sa kruto ispru enom akom, baci kletvu na iroka sve tenika lea, upravo ka je ova stavila nogu na prvi stepenik svoga hrama. Kosil se malo zanese, ali ne zastade i ne okrenu se. Produ ila je, i u la kroz vratnice Bogokralja. Arha je provela taj dan sedei na najni em stepeniku ispred Praznog prestola . Nije se usuivala da ode u Lavirint; nije htela ni da se pridru i drugim sve tenicam a. Be e je ispunila nekakva te ina i dr ala je tako, sat za satom, u ledenom polumraku velike dvorane. Ukoeno je gledala u parove debelih, beliastih stubova koji su se udaljavali od nje i tonmuli u mrak na drugom kraju dvorane, u zrake dnevnog svet

la to su se koso spu talikroz rule na krovu, i u guste kolutove dima iz bronzanog t rono ca napunjenog ugljem u blizini Prestola. Od sii nih kostiju mi eva pravila je are n a mermernom stepeniku, sagnute glave, dok joj je um radio; ali, ipak, bio sav ne kako zbunjen. Ko sam ja? pital je samu sebe i nije dobila odgovor. Manan ue, ljapkajui niz dvoranu izmeu dva reda stubova, kao svetlost ve odavn o be e prestala da proseva svojimzracima tamu u dvorani, i hladnoa se pojaala. Manan ovo podnadulo lice bio je veoma tu no. Zastao je malo podalje od nje i velike ruke su mu bespomono visile; pocepani porub otrcanog ogrtaa ljuljao mu se iznad peta. "Mala gospodarice?" " ta je, Manane?" Ona ga pogleda tupo, ali ljubazno. "Malecka, pusti me da uradim ono to si kazala... to si kazala da je ve uraen o. On mora umreti, malecka. Zaarao te je. Ona e se osvetiti. Ona je stara i svirep a, a ti si suvi e mlada. Nema dovoljno snage." "Ona mi ne mo e ni ta." "ak i kad bi te ubila naoigled svima, tamo napolju, u itavom Carstvu niko n e bi imao hrabrosti da je kazni. Ona je Prvosve tenica Bogokralja, a Bogokralj je onaj koji vlada. Ali, ona te nee ubiti na otvorenom. Uinie to kradom, otrovom, jedn e noi." "Onda u se ponovo roditi." Manan je kr io svoje ogromne ruke. "Mo da te nee ubiti," pro apta. " ta hoe time da ka e ?" "Ona mo e da te zakljua u sobu u... tamo dole. Kao to si ti uradila s njim. I tako da ivi jo mo da godinama i godinama. Godinama... I nee se roditi nova Sve tenica, jer ti nee biti mrtva. A ipak, nee biti Sve tenice Grobnica, i igre mladog meseca se nee igrati, i rtve se nee prinositi, i krv se nee izlivati, i tako e obo avanje Mranih biti zauvek zaboravljeno. Ona i njen Gospod bi voleli da tako bude." "Oni e me osloboditi, Manane." "Nee, ako budu gnevni na tebe, mala gospodarice", pro apta Manan. "Gnevni?" "Zbog njega... Svetogra koje nije iskupljeno. Oh, malecka, malecka! Oni n e pra taju!" Sedela je u pra ini na najni em stepeniku, sagnute glave. Posmatrala je ne to siu no, to je dr ala na dlanu, mi iju lobanju. Sove na gredama iznad Prestola se malo us kome a e; sumrak je prelazio u no. "Nemoj noas silaziti u Lavirint", ree Manan, veoma tiho. "Idi kui i spavaj. Sutra ujutro otidi kod Kosil i ka i joj da si je oslobodila kletve. I to je sve. Nee morati vi e da brine . Ja u joj pokazati dokaz." "Dokaz?" "Da je ve tac mrtav." Sedela je nepomino. Polako je zatvorila aku i lobanja se slomila i rasula. Kad ju je ponovo otvorila, u njoj su bili samo komadii kostiju i pra ina. "Ne", ree ona, otirui pra inu sa dlana. "Onmora umreti. Zaaro te je. Izgubljena si, Arha!" "Nije me zaarao. Ti si matora kukavica, Manane; boji se obinih baba. Kako z ami lja da e doi do njegai ubiti ga i dobiti taj tvoj 'dokaz'? Da li zna put do Velikog blaga, onaj kojim si sino i ao za mnom po mraku? Ume li da broji zaokrete i da stign e do stepeni ta, a onda pored provalija, pa do vrata? Mo e li da otkljua ta vrata?... Oh , jadni moj, stari Manane, ba si pobrljavio. Ona te je upla ila. idi sd lep u Malo Zdanje i lezi da spava i prestani da misli o tome. I prestani da me stalno pla i priam a o smrti... Ja u doi kasnije. hajde, hajde, ludo stara, stara panjibno." Ustala j e i blago poela da gura Manana u iroke grudi, tap ui ga rukama i gurajui ga da ode. "L aku no, laku no!" On se jedva pokrenu, punoklevanja i strepnje ali poslu an, i odgega se niz dugaku dvoranu ispod stubova i obru enog krova. Ona je gledala na njim. Kada je ve odmakao ona se okrenu i zaobi av i podijum na komeje stajao Presto , nestade u tami iza njega. 9. PRSTEN ERET-AKBE U Velikoj riznici Grobnica Atuana vreme nije prolazilo. nije bilo svetlo sti; nije bilo ivota; nijedan pauk se nije kretao po pra ini, nijedancrv u ledenoj

zemlji. Stene, i mrak, i vreme koje je stalo. Na kamenom poklopcu velikog kovega lopov iz Unutra njeg kopna le ao je ispru en na leima, poput kamene figure na sarkofagu. Pra ina koju su njegovi pokreti uskovi tlali be e mu se slegla po odei. Nije se micao. Brava na vratima zaegrta. Vrata se otvori e. Svetlo rasturi mrtvako crnilo, i sve i da ak pokrenu mrtvi vazduh. ovek je i dalje le ao nepomino. Arha zatvori vrata i zakljua ih iznutra, stavi fenjer na jedan koveg i pol ako se pribli i nepominoj prilici.Kretala se oprezno i iroko otvorenih oiju, a zenice su joj jo bile ra irene od dugog putovanja kroz mrak. "Jastrebe!" Ona mu dodirnu rame i jo jedanput ga pozva po imenu, pa jo jedanput. On se tada prome kolji i zastenja. Napokon se uspravi i sede, a lice mu je bilo upalo i pogled prazan. Gledao ju je kao da je ne prepoznaje. "To sam ja, Arha - Tenar. Donela sam ti vode. Evo, pij. " On nasumice posegnu za fla om,kao da mu ruka be e utrnula, i uze da pije, al i sitnim gutljajima. "Koliko je vremena pro lo?" upita on, te ko izgovarajui rei. "Dva dana otkako si u ovoj sobi. Ovo je trea no Nisam ranije mogla da doem. Morala sam da ukradem hranu - evo je..." Ona izvue jednu pogau iz torbe koju je nosila, ali on zavrte glavom. "Nisam gladan. Ovo... ovo je ubistveno mesto." On stavi glavu u ruke i o stade tako, nepomian. "Je li ti hladno? Donela sam ogrta iz Oslikane sobe." On ne odgovori. Ona spusti ogrta pored njega i stade pa ljivodaga posmatra. Malo je drhtala , a oi su joj jo bile crne i razgoraene. Odjednom klonu na kolena, sa e glavu i poe da plae, dubokim jecajima od koji h joj se trzalo celo telo, ali bez suza. On kruto sie sa kovega i sagnu se nad nju. "Tener..." "Ja nisam Tener. Ja sam Arha. Bogovi su mrtvi, bogovi su mrtvi." On joj polako polo i ruke na glavu, odgurnuv i kapuljau. Onda, poe da govori. Glas mu je bio tih, a rei na jeziku koji ona nikada nije ula.Njihov zvuk joj pade na srce kao blaga ki ica. Smirila se da bolje uje. Kada se potpuno umirila, onje podi e i kao dete postavi da sedne na veliki koveg na kome je onle ao. A onda uze njene ruke u svoje. "Za to si plakala, Tener?" "Kazau ti. Ali, nije va no, ma ta ti ja rekla. Ne mo e ni ta. Ne mo e mi pomoi. umire , zar ne? Zato, nije va no. Ni ta vi e nije va no. Kosil, sve tenica Bogokralja, oduve k je bila svirepa, poku ala je da me natera da te ubijem. Kao to sam pobila i one d ruge. Ali, ja nisam htela. Kakva prava ona ima? I ru no je govorila i Bezimenima i podsmevala im se, i ja sam je proklela. I od tada se stalno bojim, jer istina j e ono to ka e Manan - ona ne veruje u bogove. Hoe da budu zaboravljeni, i ubie me kad zaspim. Zato nisam zaspala. Nisam se vratila u Malo zdanje. Pro lu no sam provela u Dvorani, u jednoj od sobica u potkrovlju, gde se uvaju haljine za igru. Pre neg o to se razdanilo si la sam u Veliko zdanje i ukrala hranu iz kuhinje, i onda sam s e vratila u Dvoranu i ostala u njoj ceo dan. Poku avala sam da odluim ta da uradim. A noas... noas sam bila tako premorena, pa sam pomislila da bih mogla da odem na s veto mesto i tu spavam; ona e se mo da bojati da doe ovamo. I tako sam si la u Podgrob nicu. Onu veliku peinu u kojoj sam te prvi put videla. I... i ona je bila tamo s fenjerom. Razgrtala je grob koji je Manan iskopao, da se uveri da li je u njemu zaista mrtvo telo. Kao pacov na groblju, veliki, debeli crni pacov, kopala je. I svetlost je gorela na Svetom Mestu, onom gde mora uvek biti tama. A Bezimeni ni su ni ta uinili. Nisu je ni ublili, nisu joj odeuzeli um. Stari su, ba kao to je rekl a. Mrtvi su. Nema ih vi e. Ja vi e nisam sve tenica." ovek je stajao i slu ao je, u rukama su mu jo uvek bile njene ruke, glava ma lo pognuta. Ne to snage kao da mu se be e vratilo u lice i dr anje, iako su mu o iljci n a obrazu bili svetlosivi, a na odeii i u kosi mu je jo bilo pra ine. "Pro la sam pored nje, kroz Podrgrobnicu. Njena svea je pravila vi e senki ne go svetlosti, ali me ona nije ula. Htela sam da uem u Lavirint, da bih se sklonila od nje. Ali kada sam ve bila u njemu, stalno mi se priinjavalo da ujem kako ide za

mnom. Kroz sve hodnike, stalno sam ula nekoga iza sebe. I nisam znala kuda u. Pom islila sam da u ovde biti najbezbednija; mislila sam da e me moji Gospodari za titi i braniti. Ali, oni to ne ine, nema ih, mrtvi su..." "Jesli li za njima plakala - to su mrtvi? Ali, oni su tu, Tenar, ovde su! " "Otkud zna ?" upita ona uzmenireno. "Zato to sam sve vreme od kako sam stupio u peinu pod Kamenovima mora da s e trudim da ih ne uznemirim, da me ne primete. Sve moje ve tine sam iscrpio na to, svu snagu sam potro io. Ispunio sam sve ove tunele beskarjnim tkanjem ini, ini za u spavljivanje, mir i ti inu, skrivanje; a oni su, ipak, svesni da sam tu, ili, bar, polusvesni; u polusnu su. I uprkos tome ja sam potpuno iscrpljen od napora da i m se suprostavim. Ovo je u asno mesto. Jedan ovek, sam nema nikakvog izgleda da pre i vi. Umirao sam od ei kad si mi ti dala vode, ali nije me samo voda spasla. Bila je to snaga onih ruku koje su mi je dale." Dok je to govorio okrenuo joj je ruku d lanom navi e i zadr ao je u svojoj za trenutak, zagledav i se u njen dlan; zatim se ok renuo, po ao nekoliko koraka oko sobe i opet se zaustavio pred njom. Ona je utala. "Zar si odista mislila da su mrtvi? U dubini du e zna da nije tako. Oni ne umiru. Mrani su i besmrtni, i mrze svetlost: tu kratkotrajnu, sna nu svetlost na e sm rtnosti. Nisu dostojni obo avanja ni jedne jedine ljudske du e." Slu ala ga je dok su joj se oi sklapale, prikovane za treperavi fenjer. "Da li su ti ikada ne to dali, Tenar?" "Ni ta", pro apta ona. "Ni ta ni nemaju da pru e. Nemaju mo stvaranja. Sva njihova mo se svodi na zam raivanje i uni tavanje. Ne mogu da napustite ovo mesto; oni jesu ovo mesto; i treba ga prepustiti njima. Ne smemo poricati niti zaboraviti da postoje, ali ne bi tr ebalo ni da ih obo avamo. Zemlja je prelepa, svetla i prijateljska, ali to nije sv e. Zemlja ume biti i stra na, i mrana, i svirepa. Zec skii kad umire na zelenim liva dama. Planine grevito ste u svoje ogromne ake pune skrivene vatre. U moru ima ajkula , a u ljudskim oima svireposti. I tamo gde ljudi obo avaju te stvari i poni avaju se pred njima, tamo se raa zlo; u svetu ima mesta gde se skuplja tmina, mesta potpun o prepu tena Onima koje zovemo Bezimeni, praiskonskim i svetim Silama Zemlje pre S vetlosti, silama mraka, uni tenja, ludila... Mislim da su tvojoj sve tenici Kosil od uzeli um jo odavno; mislim da se unjala kroz ove peine isto kao to je zavirivala u l avirint po vlastitoj volji, i sada ve vi e nije u stanju da vidi svetlost dana. Rek la ti je da su Bezimeni mrtvi; samo izgubljena du a, izgubljena za istinu, mo e u ta ko ne to da poveruje. Oni postoje. Ali, oni nisu tvoji Gospodari. Niti su to ikada bili... Ti si slobodna, Tenar. Vaspitali su te da bude robinja, ali ti si se otr gla i oslobodila." Slu ala je, iako jopj se izraz na licu nije menjao. On zauta. Oboje su utali ; ali to vi e nije bio onaj isti muk koji je vladao sobom pre nego to je ona u la u n ju. Sada se ulo njihovo disanje i kretanje ivota u njihovim ilama, a svea koja je go rela u limenom fenjeru ispu tala je tihe, ivahne zvuke. "Otkud mi zna ime?" On se opet poe etati gore-dole po sobi, podu ui finu, sitnu pra inu, prote ui mi i ramena, trudei se da se oslobodi umrtvljujue hladnoe. "saznavanje imena mi je posao. To je moj zanat. Da bi se oko neega isplel e ini, zna , mora se prethodno otkriti kakvo je istinsko ime te stvari. U zemljama odakle potiem mi itavog ivota krijemo svoja istinska imena od svih osim od onih u k oje imamo potpuno poverenje; jer, u imenu le i velika mo i velika opasnost. Nekada, davno, na samom poetku vremena, kad je Segoj uzdigao ostrva Zemljomorja iz dubin e okeana, sve stvari nosile su svoja istinska imena. I celokupna magija, sve vra d bine, i dan-danas zavise od znanja - ponovnog saznavanja, pamenja - tog istinskog i prastarog jezika Stvaranja. Naravno, postoje bajalice, rei poreane na odreeni nai n koje treba nauiti; takoe, moraju se znati i posledice. Ali ono na emu arobnjak pro vede sav svoj ivot upravo je otkrivanje imena stvari, i otkrivanje kako da se otk riju imena stvari." "Kako si otkrio moje?" On se za trenutak zagleda u nju, dubokim, bistrim pogledom koji je prodi rao kroz senke izmeu njih dvoje; malo je oklevao. "To ti ne mogu rei. Ti si kao fe

njer, obmotan takaninom i prekriven odozgo njome, sakriven u mraku. Ali, svetlos t ipak prosijava; nisu mogli da ugase svetlost. Nisu uspeli da te sakriju. Po to j a prepoznajem svetlost i po to poznajem tebe, znam ti i ime, Tenar. To je moj tale nat, moja mo. Vi e od toga ti ne mogu rei. Ali, ka i mi ovo: ta e sada da radi ?" "Ne znam." "Kosil je do sada ve otkrila da je grob prazan. ta e ona uraditi?" "Ne znam. Ako se opet popnem gore, mo e dati da me pogube. Kad Prvosve tenic a sla e oekuje je smrtna kazna. Mo e narediti da me prinesu na rtvu na stepenicama Pre stola, ako joj se prohte. I Manan e ovog puta zaista morati da mi odsee glavu, a n e da samo podigne ma i saeka da se pojavi Mrana prilika da mu zaustavi ruku. Jer, o voga puta se nee zaustaviti. Spustie se pravo dole i otsei e mi glavu." Govorila je jednolino i polako. On se namr ti. "Ako dugo ostanemo ovde gde smo", ree on, "ti e sigurno poludeti, Tenar. Gnev Bezimenih ti te ko optereuje um. A i moj. Za sada je bolje da si ovde, mnogo bolje. Ali, dugo je vremena pro lo dok se nisi pojavila i ja sam istro io svu svoju snagu. Niko ne mo e da se, sam, dugo opir e Mranima. Veoma su jaki." Zastao je; glas mu je odjednom izgubio snagu i kao da je i on izgubio nit svojih misli. Protrljao je rukama elo i krenuo da opet otpije malo iz uturuce. Odlomio je pare hleba i seo na koveg preko puta nje, da ga pojede . Ono to je govorio bilo je tano; oseala je te inu, pritisak na svoj um, koji k ao da joj je unosio zbrku u sve misli i oseanja. Ipak, nije se vi e pla ila, kao onda kad je sama dolazila kroz hodnike. Jedino je grobna ti ina izvan sobe delovala za stra ujue. Za to? Nikada pre toga nije se bojala ti ine podzemlja. Ali, nikada nije bil a neposlu na prema Bezimenima, nikada im se nije suprostavila. Najzad se nasmeja, ali to je vi e liilo na cviljenje. "Evo gde sedimo na na jveem blagu Carstva", ree ona. "Bogokralj bi dao sve svoje ene samo da dobije makar jedan od ovih kovega. A nismo jo otvorili nijedan poklopac, makar samo da pogleda mo." "Ja jesam", ree Jastreb, preko zalogaja. "U mraku?" "Napravio sam malo svetlo. Avetinjsko svetlo. Ovde to ba nije bilo lako. a k i sa tapom bi te ko i lo, a bez njega je bilo kao da pali vatru od mokrog drveta i p o ku i. Ali, ipak sam uspeo. I na ao sam ono to sam tra io." Ona polako podi e glavu da bi mu videla lice. "prsten?" "Pola prstena. Druga polovina je kod tebe." "Kod mene? Druga polovina je bila izgubljena..." "I pronaena. Nosio sam je na lancu oko vrata. Ti si ga skinula i pitala m e zar nisam mogao nabaviti bolju amajliju. Jedina koja bi bila bolja od pola prs tena Eret-Akbe bio bi ceo prsten. Ali, kako ka e poslovica, bolje je imati i pola vekne nego biti bez hleba. Tako, ti sada ima moju polovinu, a ja tvoju." On joj s e nasme i kroz senike u grobnici. "Kada sam ga uzela, ti si mi rekao da ne znam kako da ga upotrebim." "Tako je." "A da li ti zna ?" On potvrdi glavom. "Reci mi. Reci mi ta je, u stvari, taj prsten, i kako si na ao onu izgublje nu polovinu, i kako si dospeo ovamo, i za to. Sve to moram da saznam, i onda u mo da odluiti ta da radim." "Mo da i hoe . Dobro. ta je, u stvari, Prsten Eret-Akbe? Vidi , ne izgleda mnogo dragocen, i ak nije ni prsten. Suvi e je velik. Narukvica, mo da, ali za to, opet, i zgleda isuvi e mali. Niko ne zna u koju je svrhu bio napravljen. Lepotica Elfaran ga je nosila, nekada davno, pre nego to je ostrvo Solea utonulo u more; i ve tada je bio veoma star. I na kraju je dospeo u ruke Eret-Akbe... Od srebra je i probu e n je na devet mesta. Na spoljnoj strani ima urezanu valovitu aru, a na unutra njoj ugraviranih devet Runa moi. Na polovini koja je kod tebe nalazese etiri rune i del i pete; na mojoj polovini takoe. Prelom je pro ao tano kroz jedan runski znak i uni tio ga. Od tada, taj znak se zove Izgubljena runa. Magi znaju preostalih osam: Pir, koja titi od ludila, setra i po ara; Ges, koja daje izdr ljivost, i tako dalje. A ra zlomljena runa je bila ona koja vezuje zemlje. Bila je to Runa saveza, znak vlad avine, znak mira. Kralj koji ne vlada u tom znaku, nikada ne mo e dobro da vlada.

Niko ne zna kako se pisala. Od kada je izgubljena, u Hevnoru vi e nije bilo veliki h kraljeva. I, sitni vladari i tirani, ratovi i svae zavladali su nad svim zemlja ma Zemljomorja. I zato su mudri vladari i Magi sa Arhipelaga oduvek eleli da povrate prst en Eret-Akbe, da bi mogli da obnoove izgubljenu runu. Ali na kraju su odustali, i prestali da alju ljude da ga tra e, jer niko nije uspevao da iznese jednu polovin u iz Grobnica Atuana: a ona druga polovina, koju je Eret-Akbe svojevremeno dao j ednom kargijskom kralju, bila je ve davno nestala. Rekli su da je ne vredi vi e ni tra iti. To je bilo pre mnogo stotina godina. Ja sam, ovako u ao u sve to. Kad sam bio samo malo stariji od tebe, po ao u. .. lov, neku vrstu hajke preko mora. Ono to sam lovio prevarilo me je, i ja sam s e na ao izbaen olujom odavde. Bilo je to tek puko ostrvce, ne mnogo vee od pe anog spru da, a u sredini su mu se protezale dugake dine, obrasle travom, imalo je jo jedan izvor slane vode, i ni ta vi e. Ali dve osobe su ipak ivele na njemu. Starac i starica; mislim da su bili brat i sestra. Stra no su se prepali kada su me ugledali. Nisu videli ljudski lik ve - ko zna koliko? Godinama, decenijama. Ali, ja sam bio u nevolji, a oni su se lepo poneli prema meni. Amli su kolibicu, izgraenu od naplavljenog drveta i vatr u u njoj. Starica mi je dala hrane, dagnje koje je otkidala sa stena kada se pli ma povue, osu eno meso morskih ptica koje su lovili gaajui ih kamenjem. Bojala me se, ali mi je ipak dala hranu. I polako, po to nisam inio ni ta to bi je upla ilo, ona je p ostepeno poinjala sve vi e mi veruje, i nazjad mi je pokazala svoje blago. I ona je imalo blago... Jednu deju haljinicu. Od svile, izvezenu biserom. Haljinicu za be bu, za malu princezu. Ona, sama, nosila je neu tavljenu ko u foke. Nismo mogli da razgovaramo. Ja tada jo nisam znao kargijski, a oni nisu z nali ni jedan jezik Arhipelaga, a jedva da su govorili i onaj svoj. Mora da su i h tamo dovukli i bacili jo dok su bili deca, i ostavili ih da umru. Ne znam za to, a sumnjam da su i oni znali. Ali kad sam odlazio, ona mi je dala poklon. Pokloni la mi je izgubljenu polovinu Prstena Eret-Akbe." Uutao je za trenutak. "Tada jo nisam znao ta je to; znao sam koliko i ona. Najvei poklon na svetu koji se mo e dobiti u na e doba, a dala ga je jadna poludela starica odevena u krzn o foke jednom otkaenom skitnici koji ga je samo strpao u d ep, kazao "Hvala! " i ot plovio... I eto, tako sam produ io dalje, i uradio ono to sam morao da uradim. A on da su iskrsle neke nove stvari, i ja sam putovao na zapad, do Zmajevih staza, i jo dalje. Ali sve vreme sam dr ao taj poklon uz sebe, jer sam oseao zahvalnost prema starici koja mi je poklonila jedino to je mogla. Kroz jednu od rupa na njuemu pr ovukao sam lanac i nosio ga oko vrata, i nikad mi ni na pamet nije palo da se up itam ta to zapravo imam. A onda, jednog dana na Selidoru, najudaljenijem od svih ostrva, tamo gde je poginio Eret-Akbe u borbi sa zmajem koji se zvao Orm - na Se lidoru, dakle, razgovarao sam sa jednim zmajem, jednim iz te porodice Orm. I on mi je otkrio ta nosim na grudima. Bilo mu je veoma sme no to ja o tome pojma nemam. Zmajevi, uop te, misle da s mo mi sme ni. Ali, pamte Eret-Akbu; o njemu govore kao da je bio zmaj, a ne ovek. Kada sam se vratio na Unutra nje kopno, stigao sam napokan i do Hevnora. J a sam inae roen na GOntu, ostrvu koje nije mnogo daleko na zapad od va ih kargijskih zemalja, i dosta sam se nalutao u ivotu, ali nikada do tada nisam bio u Hevnoru. Bilo je, dakle, vreme da odem i tamo. Video sam bele kule i razgovarao sa velik im ljudima, trgovcima, vladarima i kraljevima prastarih zemalja. Ispriao sam im ta posedujem. Rekao sam im da u, ako ele, otii da potra im drugu polovinu prstena u Gro bnicama Atuana, da bih na ao Izgubljenu runu, klju mira. Jer, mir nam je itekako po trebam u svetu. Hvalili su me na sva usta, i jedan od njih mi je dao novaca da s nabdem svoj brodi. I tako sam nauio va jezik i do ao u Atuan. Uutao je i zagledao se u senke ispred sebe. "Zar stanovnici na ih gradova nisu u tebi prepoznali Zapadnjaka, po boji k o e, po nainu govora?" "Oh, ni ta lak e nego prevariti ljude", odgovori on rasejano, "samo ako zna k ako. Prividno se izmeni , i niko sem drugog maga ne mo e da te prozre. A vi, u zemlj ama Karga, nemate arobnjake i mage. udno. Prognali ste svoje vrae jo dvano, i zabran ili bavljenje magijskim ve tinama; i sada ste ve skoro sasvim prestali da verujete

u njih." "Mene su uili da ne verujem. To je suprotno uenju Sve tenika-kraljeva. Ali, znam da je samo magija mogla da te dovede do Grobnice i da to otvori vrata u crv enoj steni." "Ne samo vrad bine, ve i malo znanja. Mi, ini mi se vi e od vas koristimo pisa nje i itanje. Ume li da ita ?" "Ne. To je jedna od crnih magija." On klimnu glavom. "Ali je korisna", ree. "Jedan od onih davnih lopova koj i nisu uspeli ostavio je za sobom neke spise Grobnica Atuana, i uputstva kako se u njih mo e ui, pod uslovom da ovek zna Velike ini Otvaranja. On mi je dozvolio da g a proitam. I tako sam uspeo da prodrem do velike peine... "Do Podgrobnice." "Lopov koji je ono pisao mislio je da se tu nalazi blago, u Podgrobnici. Zato sam ga tamo potra io, ali sam nekako oseao da mora biti bolje sakriveno, negd e dublje u Lavirintu. Znao sam ulaz u veliki Lavirint, i kada sam video tebe, ot i ao sam do njega, nameravajui da se sakrijem u Lavirintu i pretra im ga. Razume se, tu sam pogre io. Bio sam ve pod uticaj Bezimenih i um mi je bio malo pometen. I od tada stalno postajem sve slabiji i gluplji.ovek im se ne sme predati, mora se odu preti, mora da svoj duh stalno odr ava, da bude jak i siguran u sebe. To sam jo oda vno nauio. Ali ovde je to te ko; ovde su oni veoma jaki. Nisu oni bogovi, Tenar. Al i su jai od bilo kog oveka." Oboje su uutali i dugo ostali tako, bez rei. " ta si jo prona ao u kovezima s blagom?" upita ona tupo. "Triarije. Zlato, drago kamenje, krune, maeve. Ni ta to bi pripadalo nekom ivo m oveku... Reci mi, Tenar. Kako su ba tebe izabrali da bude Sve tenica Grobnica?" "Kad Prva sve tenica umre, oni pou po celom Atuanu i tra e ensko dete koje se rodilo one noi kad je Sve tenica umrla. I uvek nau neko. Jer, ono je Sve tenica koja s e ponovo rodila. Kad devojica napuni pet godina dovedu je ovamo, u Mesto. A kad n apuni est, predaju je Mranima i oni joj pojedu du u. I od tada ona pripada njima, ka o to im je oduvek pripadala, od kad postoji svetlost dana. I nema imena." "Da li veruje u to?" "Oduvek sam verovla?" "A da li veruje sada?" Ona ni ta ne odgovori. Izmeu njih se opet uvee ti ina, ispunjena senkama. Posle du eg vremena, ona se ponovo oglasi. "Ispriaj mi... ispriaj mi o zmajevima na Zapadu." "Tenar, ta namerava da uradi ? Ne mo emo veito da ostanemo ovde i priamo jedno d rugom prie, sve dok svea ne izgori i opet ne zavlada mrak." "Ne znam ta u, Bojim se. "Sedela je ispravljenih lea na kamenom kovegu, kr ila ruke i godorila veoma glasno, kao da je mue bolovi. "Bojim se mraka", dodade tu no . On joj tiho odgovori. "Mora se odluiti. Ili e me ostaviti, zakljuati vrata, p opeti se natrag do svojih oltara i predati me svojim Gospodarima; zatim otii do s ve tenice Kosile i pomiriti se s njom - i tu e biti kraj prii - ili e otkljuati vrata i izii odavde zajedno sa mnom. Napustiti Grobnice, napustiti Atuan, i poi sa mnom p reko mora. I to e biti poetak jedne nove prie. Mora biti ili Arha, ili Tenar. Ne mo e b iti obe." Duboki glas mu je bio blag i siguran. Pogledala mu je kroz senke u lice, tvrdo i pokriveno o iljcima, ali bez svireposti i la i u sebi. "Ako napustimslu bu Mranima, ubie me. Ako iziem odavde, umreu." "Nee ti umreti. Umree Arha." "Ne mogu..." "Da bi se neko ponovo rodio, Tenar, mora najpre umreti. Nije tako te ko ka o to se spolja ini." "Nee nas pustiti da iziemo. Nikada." "Mo da nee. Ali, vredi da poku amo. Ti ima znanje, ja ve tinu, a udru eni imamo... " On zastade. "Imamo prsten Eret-Akbe." "Da, njega. Ali, mislio sam na jo ne to to imamo zajedno. Nazovi to uzajamni m poverenjem... To je jedno od njegovih imena. I to je ogromna stvar. Iako je sv

ako od nas dvoje slabo, samo za sebe, kad to imamo jaki smo, jai ak i od Sila mrak a." Oi su mu sad bile sasvim bistre i prosto su mu gorele na izrova enom licu. "Slu a j, Tenar"! uzviknu odjednom. "Do ao sam kao lopov, kao neprijatelj, naoru anda ti se suprostavim; a ti si imala milosra prema meni, i verovala si mi. I ja sam tebi v erovao, jo od onog asa kad sam ti u magnovanju ugledao lice, u peini ispod Kamenova , onako prekasno u tami. Dau ti sada ono to imam. Moje istinsko ime je Ged. I tebi ga predajem na uvanje." Ustao je i pru io joj polukrug od izbu enog i i aranog srebra. "Neka se prsten opet sastavi", ree. Ona mu ga uze iz ruke. Zatim skinu s vrata srebrni lanac na kome je visi la druga polovina, iskinu je s lanca. Sastavljala je dve polovine na dlanu, tako da su se ivice, tamo gde je bio prelomljen, uklopile jedna u drugu, i prsten je opet bio ceo. Nije podigla glavu. "Poi i s tobom", ree jednostavno. 10. GNEV TAME Kada je to izgovorila, ovek po imenu Ged je polo io svoju ruku preko njenih , koje su dr ale prelomljenu amajliju. Ona iznenadapodi e pogld i vide kako se odjed nom sav zajapurio od ivota i oseanja pobede, i kako se sme i. "Ti si nas oboje oslob odila", ree on. "Niko ne mo e da stekne slobodu sam samcit. Hajdemo; nemojmo gubiti vreme dok ga jo imamo! Poka i ga jo malo." Bila je sklopiola dlan na kojem su se na lazila dva komada srebra, ali na njegov zahtev ponovo ga rastvori. Ivice prstena i dalje su se dodirivale. On ih ne uze od nje, ve samo svoj dlan polo i preko njenog. Izgovorio je, p ri tom dve rei, i lice mu iznenada orosi znoj. Osetila je neko udno, jedva primetn o podrhtavanje na svom dlanu, kao da se na njemu be e prome koljila neka zaspala ivot injica. Ged uzdahnu; napetost u njemu popusti i on obrisa elo. "Eto, ree, i uzev i u ruku Prsten Eret-Akbe navue joj ga preko desne ake; jed va je pro la kroz njega. Tu ga i ostavi. "Eto!" ponovi on, zadovoljno ga posmatraj ui: "Odgovara. Mora da je to enska narukvica, ili,mo da deja." "Hoe li dr ati?" uznemireno promrlja ona, oseajui kako joj srebrna traka, hla dna i krhka, le i na tankom runom zglobu. "Hoe. Nisam mogao da popravim prsten Eret-Akbe obinom vrad binom, kao seoska ve tica kad krpi ajnik. Morao sam da upotrebim ini Ustrojstva i da opet od njega st vorim jedno. Sada je opet kao da nikada nije ni bio prelomljen. Tenar, moramo to pre da krenemo. Ja u poneti i uturicu. Ogrn8i svoj ogrta. Dok je ona petljala oko brave, otkljuavajui je, on ree: "Voleo bih da imam svoj tap", a ona odgovori apatom: "Tu je, odmah iza vrata." Donela sam ga." "Za to si ga donela?" upita on radoznalo. "Nameravala sm... da te odvedem do izlaza. da te pustim da pobegne ." "Takav izbor nisi moglada napravi . Mogla si da me dr i zarobljenog i da i sa ma bude robinja; ili da me oslobodi , i poe zajedno s amnom, u slobodu. Hajde, maleck a, budi hrabra, okreni taj klju." Ona okrenu u bravi klju sa dr kom u obliku zmaja i otvori vrata koja su vod ila u niski, mrani hodnik. Napustila je Riznicu Grobnica sa Prstenom Eret-Akbe na ruci, a ovek je po ao za njom. Osetilo se nekakvo slabo treperenje, ne ba nalik na zvuk, u kamenim zidov ima, podu i u lukovima tavanice. Kao da je negde daleko zagrmelo, kao da se ne to ogromno negde stropo talo. Kosa joj se nakostre i od straha, i ne razmi ljajui on brzo dunu u sveu svog l imenog fenjera. ula je kako je ovek iza njenih lea napravio nagli pokret; njegov sp okojni glas ree, tako blizu da mu je dah osetila u kosi: "Ostavi fenjer. Ja mogu da napravim svetlo, ako bude potrebno. Koliko je sati, tamo napolju?" "Ve je bila davno prevalila pono, kad sam do la ovamo." "Onda moramo napred, to pre." Ali, kako se nije pokrenuo, ona svati da eka da ga ona povede. Jedino je ona znala kojim se putem izlazi iz Lavirinta, i on je ekao da poe za njom. Krenula je, pognuta, jer tunel je na tom mestu bio veoma nizak, ali dosta brziom korako m. Na nevidljivim raskrsnicama do njih je dopirala hladna vazdu na struja i o tar, g adni zadah, mrtvaki smrad ogromne praznine ispod njih. Kad je tunel postao malo v

i i i ona mogla da se uspravi, usporila je korak, brojei svaku stopu dok su se prib li avali ponoru. Lakim hodom, svestan svakog njenog pokreta, on ju je pratio u sto pu. istog asa kada je stala, zaustavio se i on. "Ovde je ponor", pro apta ona. "Ne mogu da naem ispust. Ah, tu je. Pazi dob ro, ini mi se da se kamenje osipa.. . Ne, ne, stani... osulo se..." Hitro se pore barke povukla na vrsto tle u trenutku kada se kamenje pod njenim stopalama rasulo i propalo dole. ovek je zgrabi za mi icu i zadr a je. Srce joj je lupalo kao ludo. " Ispust vi e nije siguran, kamenje se osipa." "Napraviu malo svetla, da vidim na emu smo. Mo da u uspeti da ga uvrstim uz od govarajuu re. U redu je, malecka." Pomislila je kako je udno to je zove istim imenom kojim ju je Manan oduvek zvao. I u trenutku kada je zapalio prigu enu svetlost na kraju svog tapa, nalik na svetlucanje trulog drveta ili na zvezdu u magli, i koraknuo na uzani ispust izn ad crne provalije, ona ugleda ogromnu crnu priliku kako se primie u tmini ispred njega; smesta shvati da je to Manan. Ali glas joj zape u grlu, kao da ga ste e oma, i nije mogla da vikne. U asu kada je Manan ispru io ruke da ga gurne sa nestabilne, uske staze u p onor, Ged je podigao pogled, ugledao ga, i uz krik iznenaenja i besa, zamahnuo na njega tapom. Na njegov uzvik svetlost iznnada planu, i njen beli i nepodno ljivi s jaj suknu evnuhu pravo u lice. Manan brzo podi e jednu veliku ruku da zakloni oi, n asumice se zatetura u pravcu Geda, da ga zgrabi, proma i i pade. Dok je padao nije ispustio ni jedan jedini krik. Nikakav zvuk nije dopro iz crnog ambisa, nikakav udarac tela o dno provalije, nikakav zvuk pogibije, ni t a. Visei iznad provalije, dr ei se vrsto za kamenu ivicu i kleei pored smrznutog ispupe ja na njenom kraju, Ged i Tenar se nisu micali; oslu kivali su; ali, ni ta nisu uli. Svetlost je liila na sivu pahuljicu, jedva se videla. "Hodi!" ree Ged i ispru i ruku; ona je uze i on je u tri odva na koraka preba ci na drugu stranu. zatim ugasi svetlost. Opet je po la ispred njega, da mu poka e p ut. Bila je sva obamrla i nije mislila ni na ta. Tek nakon izvesnog vremena, pade joj na pamet: Da li sada desno ili levi? Zaustavi se. On se zaustavi nekoliko koraka iza nje i tiho upita: ta je? "Zalutala sam. Upali svetlost." "Zalutala?" "Zaboravila sam... zaboravila sam da brojim skretanja." "Ja sam brojao", ree on, primaknuv i joj se malo. "Skrenuli smo levo posle ponora, pa desno, pa opet desno." "Onda na sledeem zaokretu treba opet desno", ree ona kao automat, ali je i dalje stajala nepomino. "Upali svetlost." "Svetlost nam nee pomoi da naemo put, Tenar." "Nee. Ni ta nee. Izgubljeno je. I mi smo izgubljeni." Mrtva ti ina se sklopi oko njenog apata i proguta ga. Osetila je kretanje i toplotu drugog ljudskog bia, tu odmah pored nje, u tami. On potra i njenu ruku i uze je u svoju. "Hajde, Tenar. Prvo skretanje desno. " "Upali svetlost, preklinjala ga je. "Tuneli su tako izuvijani..." "Ne mogu. Ne smem da rasipam snagu. Tenar, oni su... oni znaju da smo iz a li iz Riznice. Znaju i da smo pro li ponor. Tra e nas, tra e na u volju, na duh. Da ih ut rnu, da ih pro deru. Njih moram da odr avam, da gore i dalje. Sva mi snaga odlazi na to. Moram im se odupreti; zajedno s tobom. Uz tvoju pomo. Moramo dalje." "Nema izlaza", ree ona, ali ipak uini jedan korak. Pa jo jedan, oklevajui, k ao da joj ispod svakog sledeeg koraka zjapi crni ponor, ona grozna praznina ispod zemlje. Topli, vrsti stisak njegove ruke poivao je na njenoj. Produ ili su dalje. Nakon itave venosti stigo e najzad do stepeni ta. Ranije imse nije inilo toliko strmo, a sada je svaki stepenik bio kao ljigavo, plitko udubljenje u steni. Ali su se ispeli do vrha, a zatim produ ili malo br e, jer je znala da se zavojiti hodn ik sada prote e veoma dugo, pre nego to stigne do prvog skretanja. Prsti leve ruke, koje je neprestano vukla po zidu, da bi osetila kuda ide, preo e preko otvora s le ve strane. "Tu je", promrlja ona; ali, izgledalo je da on okleva, kao da je posu mnjao zbog neega u nainu na koji se kretala.

"Ne, nije", promuca ona, zbunjeno, "nije ovaj, ve sledei otvor s leve stra ne. Ne znam vi e. Ne mogu. Nema izlaza." "Po li smo u Oslikanu sobu", ree spokojni glas iza nje u mraku. "Kako emo st ii do nje?" "Prvo sledee skretanje nalevo." Ona krenu dalje. Napravili su dugaki zaokret i pro li dva lana skretanja pr e nego to su stigli do hodnika koji je skretao desno, ka Oslikanoj sobi. "Sad pravo", pro apta ona, i sada je ve bilo lak e da se snau u mraku, jer je dobro poznavala hodnike do gvozdenih vrata, budui da je stotinama puta pre toga i zbrojala sva skretanja; udna te ina koja joj je pritiskala um nije vi e mogla da je z buni, samo ako bude uspela da ne misli. Ali sve vreme su se primicali, sve bli e i bli e, onome to ju je pritiskalo i gnjeilo pod sobom; noge su joj bile tako premore ne i ote ale da je dva-tri puta zastenjala od napora da ih pokrene. A ovek pored nj e je disao duboko i te ko, kao neko ko se upinje iz petnih ila, nosei teret. Ponekad bi se uo njegov glas, prigu en i odsean, jedna re, ili slog. I tako su najzad stigli do govozdenih vrata; ona odjednom ispru i ruku, u asnuta. Vrata su bila otvorena. "Brzo!" uzviknu ona, i povue svog pratioca kroz njih. S druge strane vrat a se zaustavi. "Za to su bila otvorena?! upita se ona naglas. "Zato to tvoji Gospodari ne mogu da ih zatvore sami; potrebna im je tvoja ruka." "Sada emo ui..." Glas je izdade. "U srce tame. Znam. Ipak, iza li smo iz Lavirinta. Koliko ima puteva iz Po dgrobnice?" "Samo jedan. Vrata na koja si u ao ne otvaraju se iznutra. Mo e se izai samo ako se proe kroz peinu i hodnicima se popne do kapka na podu sobe iza Prestola. U Prestonoj dvorani." "Znai, moraemo tim putem." "Ali, ona je t6amo", pro apta devojka. "Tamo, u Podgrobnici. U peini. Kopa po praznom grobu. Ne smem da proem pored nje, oh, neu moi opet da proem pored nje!" "Do sada je sigurno ve oti la." Pred njima se otvarao tunel kome kao da nije bilo kraja. Osetili su odje dnom oko sebe vi e vazduha; mrak kao da se be e nekako pro irio. U li su u veliku peinu i spod Kamenova. Poeli su da je obilaze, dr ei se stalno zida sa desne strane. Tenar je pre la samo nekoliko koraka i zastala. " ta je sad ovo?" promrlja odjednom, jedva ujno. U toj ogromnoj, mrtvoj, mranoj vazdu noj lopti ne to se ulo: kao da ne to podrhtava, ili s e ljulja. Bio je to zvuk koji je odzvanjao u krvi i oseao se u kostima. Zidovi ko je je vreme ukrasilo svojim rezbarijama podrhtavali su, podrhtavali ispod njenih prstiju. "Napred", ree ovekov glas, nekako suv i sav napet. "Po uri, Tenar! Dok se i dalje spoticala u svom umu, mranom i poljuljanom kao podzemni sv odovi, ona uzviknu: "Oprostite mi, o, Gospodari moji, o, vi to nemate imena, vi to ste od iskona, oprostite mi, oprostite!" Odgovora nije bilo. Nije ga nikada ni bilo. Stigli su do hodnika ispod Dvorane, popeli se uz stepenice, stigli do po slednjeg stepenika i glavom dodirivalikapak. Bio je zatvoren, onako kako ga je o na uvek ostavljala. Pritisnula je oprugu kojom se otvarao. Nije se otvarao. "Slomila se", ree ona. "Zakljuan je." "On je obie i upre leima o kapak. Nije se pomerio. "Nije zakljuan, ve pritisnut neim te kim odozgo." "Mo e li da ga otvori ?" "Mo da. Mislim da nas ona eka tamo gore. Da li je i neki mu karac tamo gore s njom?" "Dabi i Uahto, mo da jo neki uvari - mu karci ovde ne smeju da dou..." "Nisam u stanju da istovremeno bacam ini otvaranja, dr im na odstojanju lju de koji gore ekaju i odupiremse tami", ree njegov mirni glas, kao da razmi lja. "Mor aemo da poku amo kroz ona druga vrata, vrata u steni, kroz koja sam u ao. Da li ona z na da se ne mogu iznutra otvoriti?"

"Zna. Jednom me je pustila da poku am." "Onda ih mo da nije uzela u obzir. Hajde, doi Tenar!" Ona je bila klonula na kamene stepenice, koje su zujale i podrhtavale ka o da se negde duboko ispod njih odapinju tetive nekih divovskih lukova. " ta je ovo... ovo podrhtav anje?" "Doi", ree on, tako sigurno i mirno da ga ona poslu a i opet se pipajui vrati niz stepenice i kroz hodnike, i ue u onu u asnu peinu. Na ulazu se sudari sa tako ogromnom, slepom i opakom mr njom kao da se sam a zemlja sruila na nju, da zadrhta i povika, a da ni sama nije bila toga svesna: "Ovde su! Ovde su!" "Onda neka znaju da smo i mi ovde", ree ovek, i iz njegovog tapa i ruku pok ulja blistava, bela svetlost, koja se prelamala kao to se morski talasi prelamaju , o hiljade dragulja na zidovima i tavanici; bo anska svetlost, kroz koju njih dvo je protra e pravo preko ogromne peine, dok su im senke4 preletele preko belih ara i s vetlucavih udubljenja i praznog, otvorenog groba. Dotrali su do niskog dovratka, sve idui kroz tunel, pognuti, ona napred a on za njom. Tu, u tunelu, kamenje je v e grmelo i ljuljalo im se pod nogama. Ali, svetlost je i dalje bila uz njih, zasl epljujua. Kad je ugledala pred sobom mrtvo lice stene, ula je kako njegov glas nad jaava grmljavinu zemlje, izgovarajui samo jednu jedinu re, i udari u crveni kamen z atvorenih vrata. Stena buknu belim sjajem kao da se zapalila i raspue se. Kroz otvor se videlo nebo, koje je upravo bledelo u praskozorju. Nekolik o hladnih belih zvezda lebdelo je visoko na njemu. Tenar ugleda zvezde i oseti da ak vetra na lic u; ali, nije ustala. uala je zgrena na rukama i kolenima, tu, na pola puta izmeu zemlje i neba. ovek, udna, mrana prilika u tom polumraku praskozorja, okrenu se i povue je za ruku da ustane. Lice mu je bilo crno i iske eno, kao u demona. Ona ustuknu u st rahu, vri tei nekim debelim glasom koji uop te nije bio njen, kao da joj se ustima kr ee jezik mrtvaca. "Ne"! Ne dodiruj me... pusti me... Idi!" I stade da se koprva u nazad, to dalje od njega, u osute i razjapljene, bezube eljusti Grobnica. Njegov stisak popusti i on ree, tihim i vrstim glasom: "Zaklinjem te simbo lom saveza koji nosi na sebi. Doi Tenar." Ona ugleda svetlost zvezda u srebru prstena koji je nosila oko ruke. Ne odvajajui oi od njega di e se, polako, povodei se. Zatim stavi svoju ruku u njegovu, i poe za njim. Nije mogla da tri. Silazili su niz brdo. iz crnih eljusti u stenama iza njihovih lea zau se dugi, dugi i bolni urlik mr nje i tuge. Kamenje poe da pada o ko njih. Tlo je podrhtavalo. I li su dalje, ona sa oima i dalje uprtim u blagi sjaj zvijezda na svojoj ruci. Nalazili su se u polumranoj dolini nedaleko od Mesta. Sad su poeli da se p enju, i on je odjednom zamoli da se okrene. "Pogledaj..." Okrenula se, i vidjela. Nalazili su se na suprotnoj strani doline, na is toj visini sa Kamenovima, devet ogromnih monolita koji su stajali ili le ali iznad peine sa dijamantima i grbovima. Kamenovi koji su bili uspravni kretali su se. T rgli bi se povremeno i polako se nakrivili, kao katarke broda. Jedan kao da je z atreperio i malo se uzdigao, a onda se zadrhtao celom du inom i pao. Pao je jo jeda n, tresnuv i popreko preko njega. Iza njih je zadrhtala uru ena kupola Prestone dvor ane, iji se crni obris ocrtavao na utoj svetlosti sa istoka. Zidovi su joj se ispu pili. Ogromna, polusru ena masa kamena i cigala menjala je oblik, kao glina u tekuoj vodi, upadala u samu sebe, i uz gromovit urlik i pljusak kamenja i pra ine odjedn om kliznula u stranu i rasula se. Zemlja u dolini se nadimala i talasala; jedan talas kao da je pro ao uz padinu brda, i d inovska pukotina je odjednom zinula meu Ka menovima, zjapei u tamu podzemlja, ispu tajui tanku zavesu od pra ine, nalik na sivi d im. Kamenovi koji su jo stajali sada se sunovrati e u nju i ona ih proguta. A zatim , uz tutanj koji kao da se odbijao o samo nebo, neravne, crne usne pukotine se z atvori e; brda se zatreso e samo jo jednom i umiri e. Ona skrenu pogled sa grozote zemljotresa i upravi ga u oveka pored sebe, kome jo nikada nije videla lice na dnevnom svetlu. "Ti si ga zadr avao", ree, a glas joj je delovao piskutavo, kao vetar u trsci, nakon onog monog urlanja i jadikova nja zemlje. "Ti si zadr ao zemljotres, gnev tame." "Moramo dalje", ree on jednostavno, okreui se na drugu stranu od izlazeeg su nca i sru enih grobnica. "Umoran sam, hladno mi je..." On se spotae, i ona ga uze z

a ruku. Oboje su jedva hodali, vukui noge. Polako, kao dva siu na pauka na velikom z idu, mileli su uz ogromnu padinu brda, sve dok napokon nisu stupili na suvo tle na vrhu, pozlaeno zracima izlazeeg sunca i pro arano dugim, retkim senkama timijana. Pred njima su stajale planine na zapadu, purpornog podno ja, pozlaenih vrhova. Nji h dvoje na trenutak zastado e, a zatim preo e preko grebena, za av i izvan vidokruga Mest a Grobnica, i odo e. 11. PLANINE NA ZAPADU Tenar se probudi, borei se da se oslobodi ko marnih snova i napusti mesto p o kome je hodala toliko dugo da je svo meso poodpadalo sa nje, tako da je mogla da vidi kako joj dve bele kosti ruke svetlucaju u mraku. Otvorila je oi i ugledal a zlaanu svetlost, i osetila prodorni miris timijana. Dok se budila obuze je neko slatko oseanje, zadovoljstvo koje ju je ispunjavalo polako i potpuno, sve dok se nije prelilo; ona se pridi e i sede, prote ui ruke iz crnih rukava svoje rize i osvrui se oko sebe, puna odu evljenja. Bilo je vee. Sunce se spustilo iza planina koje su se uzdizale veoma bliz u na zapadnoj strani, ali njegov otsjaj je jo ispunjavao zemlju i nebo: beskrajno , vedro zimsko nebo, beskrajnu, golu, pozlaenu zemlju sa planinama i irokim dolina ma. Vetar be e utihnuo. Bilo je hladno i savr eno tiho. Ni ta se nije kretalo. Li e bunova timijana u njenoj blizini bilo je suvo i sivo i osu ene vlati pustinjskih trava b ockle su joj aku. Ogromna, tiha, bo anska svetlost blistala je na svakoj granici i o su enom listu i peteljci, na brdima, u vazduhu. Bacila je pogled na levu stranu i ugledala oveka koji je le ao na pustinjsk om tlu, vrsto umotan u svoj ogrta, s rukom pod glavom, u dubokom snu. Zaspalo lice mu je bilo strogo, gotovo namr teno; ali leva ruka mu je le ala opu tena u pra ini, por ed malog ika koji je jo bio prekriven svojim iskrzanim prekrivaem od sivih pahuljica i isturao svoje odbranbeno trnje. ovek i mali, pustinjski iak; iak i usnuli ovek... On je bio taj ije su moi bile sline, i isto toliko jake kao i Prastare moi z emlje; taj koji je razgovarao sa zmajevima, i jednom svojom reju obuzdao zemljotr es. I evo ga sada gde le i u pra ini i spava, a mali iak mu raste pored ruke. Kako je sve to bilo udno. iveti, boraviti u svetu, bilo je mnogo velianstvenije i udnije neg o to je ona ikad mogla i da sanja. Nebeska svetlost se dotae njegove pra njave kose i za trenutak pretvori iak u zlato. Svetlost je polako bledela. Dok se to de avalo, hladnoa kao da je svakog tr enutka postajala sve jaa. Tenar ustade i poe da prikuplja osu ene granice timijana, d i ui ih sa zemlje i lomei preko kolena one vee, koje su rasle tako kvrgave i masivne - u poreenju sa ostalim biljem te veliine - kao grane hrasta. Zaustavili su se tu oko podneva, dok je jo bilo toplo, i nisu mogli da produ e dalje, bili su premoreni . Na li su zaklon ispod dve ukoene smrznute smreke i zapadne padine brda niz koju u pravo behu si li; popili su malo vode iz uturice, legli i zaspali. Ispod veeg drvea nalazile su se vee grane, popadale sa kro nji, koje ona takoe sakupi. Iskopav i akama jamu u zaklonu koji, su pod uglom, stvarala dva kamena u z emlji, ona naslaga granice za vatru i zapali ih kresivom i elikom. Suvo li e i granice timijana odmah prihvati e plamen. Osu ene grane se razbukta e u ru iasti oganj, koji je mirisao na suvo gro e. sad se bilo ve sasvim smrailo, svuda oko vatre; i zvezde opet poe e da se pojavljuju na neverovatno lepom nebu. Pucketanje plamena probudi spavaa. Seo je, trljajui rukama prljavo lice, i napokon se ukoeno podi e i prie vatri. "Pitam se..." poe sanjivo. "Znam, ali ne mo emo pre iveti ovu no bez vatre. Tako je stra no zahladnelo", r ee ona, i odmah dodade: "Sem ako nas ne mo e zagrejati pomou neke arolije, ili njome s akriti vatru..." On sede pored vatre, spustiv i noge gotovo u sam oganj, i obgrli rukama ko lena. "Brrr", procedi on. "Vatra je mnogo bolja od svake arolije. Ogradio sasm na s malom opsenom; ako neko naie, mislie da vidi samo kamenje i granje. ta misli ? Hoe l i poi u poteru za nama?" "Bojim se, iako mislim da nee. Niko osim Kosil nije znao da smo nas dvoje dole. Samo Kosil i Manan. A oboje su mrtvi. Ona je sigurno bila u Dvorani kada se sru ila. ekala je pored kapka. A ostali sigurno misle da sam ja bila uDvorani il i u Grobnicama, i da me je smrvio zemljotres." Ona obgrli rukama kolena i strese

se. "Nadam se da se ostale zgrade nisu sru ile. Nije se moglo dobro videti sa brd a, bilo je suvi e uskovitlane pra ine. Svi hramovi i sve zgrade nisu popadali; misli m, Veliko zdanje u kome spavaju sve devojke." "Mislim da nisu. Samo su Grobnice progutale same sebe. kad smo se okreta li da odemo, video sam pozlaeni krov nekog hrama; jo je stajao. A u podno ju brda vi dele su se ljudske prilike kako be e." " ta li e rei, tae misliti... Sirota pent! Mo da e ona morati sada da postane Pr osve tenica Bogokralja. A oduvek je elela da pobegne to dalje. Ja, ne. Mo da e sada usp eti." Tenar se nasme i. U njoj je bilo neke radosti koju nikakva misao ili strepnj a nisu mogle da poremete; one iste, one iste postojane radosti koja je navrla iz nje kad se probudila u zlatnoj svetlosti dana. Otvorilas je torbu i izvadila iz nje dve male, pljosnate pogae od neuskislog testas; dodala je Gedu jednu, preko vatre, a sama zagrizla drugu. Hleb je bio suv, tvrd, kiseo, i veoma ukusan. Neko vreme su, utke zajedno vakali. "Koliko smo daleko od mora?" "Kad sam dolazio, trebalo mi je dva dana i dva noi. U odlasku e nam biti p otrebno jo vi e vremena." "Ja sam jaka", ree ona. "Jesi. Ihrabra. Ali, tvoj saputnik je umoran", ree on uz osmeh. "A nemamo ba mnogo hleba." "Hoemo li naii na vodu?" "Sutra kad zaemo u planien." "Hoe li moi da nas hrani ", upita ona, nekako stidljivo i neoreeno. "U lovu se gubi mnogo vremena, i treba imati i oru je." "Mislila sam pomou, zna ve, vrad bina." "Mogao bih da prizovem zeca", ree on,d arajui vatru povijenom granom smreke. "Zeevi upravo sada izlaze iz rupa svuda oko nas. Vee ke njihovo vreme. Mogao bih jednoga da pozovem po imenu i do ao bi. Ali, zar bi ti bila u stanju da ga uhvati , ubije , odere i skuva zeca koga sam prizvao na taj nain? Mo da, ako ba umire od gladi. A i to bi ipak znailo da si zloupotrebila neije poverenje; ja bar tako mislim." "Da. Mislila sam da bi mo da mogao..." "Da doaram veeru", ree on. "O, to svakako. Na pozlaenim inijama, ako eli . Ali, to bi bila samo opsena, a onaj ko se hrani opsenama obino je na kraju jo gladniji nego na poetku. To ti je kao da jede svoje vlastite rei." Videla je kako su mu beli zubi sevnuli pri svetlosti vatre. "udna je ta tvoja magija", ree ona, dostojanstveno i na ravnoj nozi s njim - Sve tenica koja se obraa Magu. "Izgleda da se mo e upotrebiti samo za velike stvar i." On dodade jo malo drveta na vatru, i ona buknu, kao vatromet varnica i go ruih iveraka, koji je mirisao na smreku. "Da li zaista mo e da prizove zeca", iznenada upita Tenar. "Hoe li da to uradim?" Ona potvrdi glavom. On se okrenu u stranu i izgovori tiho, kao da se obraa ogromnoj, zvezdano j noi: "Kebo... O kebo..." Ti ina. Muk. Nepominost. Iznenada. Na samoj ivici osvetljenog, treperavog k ruga, ukaza se okruglo oko, kao belutak, sasvim blizu zemlje. Povijena, krznom o brasla lea; jedno uvo, dugako, oprezno, nauljeno. Ged opet progovori. Uvo mahnu, odjednom mu izroni drugar - jo jedno uvo iz senke; a onda; kad se ivotinjica okretala, Taner je u magnovenju ugleda celu, tu maju nu, mekanu i ivahnu lopticu koja se ravnodu no vraala u no, da gleda svoja pos la. "Ah!" uzdahnu ona, "kako je ljubak." Brzo zatim upita: "Da li bih i ja t o mogla?" "Pa..." "Znam to je tajna", ree ona, opet krajnje dostojanstveno. "Ime zeca je tajna. Ili, bolje reeno, ne sme se upotrebljavati tek teko, bez valjanog razloga. Ali ono to nije tajna, ve pre poseban dar, ili udo, to je mo p rizivanja." "Oh", ree ona, "to ima " znam!" U glasu joj se oseti strast, koju prividni

podsmeh nije mogao da sakrije. On je pogleda i ne ree ni ta. Zaista je jo bio iscrpljen od borbe sa Bezimenima; be e istro io svu svoju sn agu u tunelima koji su se tresli. Iako je iza ao kao pobednik, nije vi e smogao u se bi poleta da se raduje. Ubrzo se opet sklupa, to je bli e mogao uz vatru, i zaspa. Tenar ostade da lo i vatru i zaneseno posmatra sazve a na zimskom nebu kako s ijaju od jedne linije obzorja do druge, sve dok joj u glavi nije poelo da se muti od sjaja i ti ine, pa i sama zadrema. Oboje su se probudili istovremeno. Vatra se bila ugasila. Zvezde koje je posmatrala sada su bile visoko iznad planine, a nove su se pojavile na istoku. Probudila ih je hladnoa, ona golomrazica pustinjske noi, vetar nalik na no od leda. Veo oblaka se navlaio preko neba, dolazei sa jugozapada. Drva za potpalu bila su skoro potro ena. "Hajde da hodamo", ree Ged, "Tek to nije svanulo." Cvokotao je toliko da ga je jedva razumela. Krenuli su na zapad, penjui se po dugakoj, blagoj padini. Stene i bunje se crnelo na svetlosti zvezda, te su lako hodali kao po danu. Ubrzo su se zabrejali od hodanja; stali su, unuli i drhtali malo, a zatim nastavili, sporije. Kad je sunce iza lo bili su na prvoj uz vi ici planine na zapadu, koje su do tada kao zid ograivale Tenarin ivot. Zaustavili su se u malom gaju, sa zlatnim, drhtavim li em koje se jo dr alo na granama. Rekao joj je da su to breze; ona je od drvea poznavala samo smreku, kr lj ave jablanove pored izvora reke i etrdeset jabukovih drveta u vonjaku Mesta. Jedna ptiica u brezama pevu ila je "dii, dii", jedva ujno. Ispod drvea je tekao potok, uza n ali brz, buan i sna an, preko stena i kaskada, isuvi e brz da bi se zamrznuo. Tenar ga se skoro upla i. Bila je naviknuta na pustinju, u kojoj je sve tiho i kree se p olako; spore reke, senka oblaka, le inari koji kru e u visinama. Podelili su za doruak pare hleba i poslednje mrvice sira, malo se odmorili i nastavili. Do veeri su se ve popeli visoko. Bilo je oblano i vetrovito, ledeno vreme. Ulogorili su se u dolini jednog drugog potoka, gde je bilo drvea za potpalu do mi le volje, i ovog puta naslagali veliku lomau od panjeva, pored koje su mogli pris tojno da se zagreju. Tenar je bila presrena. Prona la je veveriino skloni te sa orasima, koje se ot krilo kada je uplje drvo palo na zemlju: oko dve funte najlep ih oraha, i onih glat ke kore koje je Ged, ne znajui im naziv na kargijskom, zvao ubir. Razbijala ih je jedan po jedan, izmeu ravnog kamena i drugog, koji joj je slu io umesto ekia, i svak o drugo jezgro pru ala svom saputniku. "Volela bih da ostanemo ovde", primeti ona, gledajui niz brdo na vetrovit u dolinu izmeu brda, koja je ve bila utonula u sumrak. "Dopada mi se ovo mesto." "Mesto je dobro", slo i se on. "Ljudi nikada ne zalaze ovamo." "Ponekad, retko... Ja sam se rodio u planinama", ree on, "na brdu Gont. P roi emo pored njega kad budemo plovili za Hevnor, ako krenemo severnim putem. Prel epo je kad ga gleda u zimu, kako se, potpuno belo, uzdi e iz mora, kao ogromni tala s. Moje je selo bilo pored jednog potoka, ba kao to je ovaj. Gde si se ti rodila, Tenar?" "Na severu Atuana, u Entatu, ini mi se. Ne mogu da se setim." "Zar su te tako malu odveli odatle?" "Imala sam pet godina. Seam se vatre u ognji tu i... niega vi e." On protrlja vilicu, koja je ve bila pomalo zarasla u bradu, ali je bar bi la ista; uprkos hladnoi, oboje su se umivali u planinskim potocima. Trljao je brad u i gladao pravo pred sebe, zami ljeno i strogo. Ona ga je posmatrala i nikako nij e mogla da odradi ta joj je to u srcu dok ga tako posmatra, u svetlosti vatre, u planinskom sumraku. " ta e raditi u Hevnoru?" upita on, kao da svoje pitanje upuuje vatri, a ne n joj. "Ti si... vi e nego to sam mislio... zaista si ponovo roena." Ona potvrdi glavom, sme ei se. zaista se oseala kao da se tek sada rodila. "Trebalo bi bar da naui jezik." "Tvoj jezik?" "Da." "Volela bih." "Dobro, kad je tako. Ovo je kabat", ree on i ubaci kamiak u krilo njene cr

ne rize. "Kabat. Je li to jezik zmajeva?" "Ama, ne, nije. Ti nee da baca ini, hoe samo da se sporazumeva sa drugim ljudi a i enama!" "Kako se zove ljunak na jeziku zmajeva?" "Tolk", odgovori on. "Ali, neu da od tebe pravim svog uenika u arobnja tvu. Ui m te jeziku koji ljudi govore u Arhipelagu, na Unutra njem kopnu. Ja sam morao da nauim va jezik pre nego to sam do ao ovamo." "udno ga govori ." "Bez sumnje. A sada arkemi kabat". I on ispru i ruke da bi mu ona dala ljun ak. "Da li moram da idem u Hevnor?" upita ona. "A gde bi drugde, Tenar?" Oklevala je. "Hevnor je prekrasan grad", nastavi on. "I ti mu donosi prsten, sinbol mi ra, izgubljeno blago. U Hevnoru e te doekati kao peincezu. Ukazivae ti sve poasti zb og velikog poklona koji im nosi , po elee ti dobrodo licu, i zaista e i oseati da si dobr do la. Stanovnici tog grada su plemeniti i velikodu ni. Zvae te Bela gospa, zbog boje tvoje ko e, i volee te tim vi e to si tako mlada. I zato to si lepa. Dobie stotinu halj na poput one koju sam ti pokazao kao opsenu, samo to e ove biti prave. Nailazie na p ohvale, zahvalnost i ljubav. Ti, koja si znala samo za usamljenost, zavist i mra k." "Imala sam Manana", ree ona, prkosno, a usne joj jedva primetno uzdrhta e. "Voleo me je i bio ljubazan prema meni, uvek. titio me je kako je najbolje umeo, a ja sam ga ubila; pao je u crnu provaliju. Neu da idem u Hevnor. Neu tamo. Hou da ostanem ovde." "Ovde - u Atuanu?" "U planinama. Tu gde sam sada." "Tenar", ree on svojim ozbiljnim, smirenim glasom, "neka bude. Ostaemo. Ne mam kod sebe svoj no , i ako padne sneg bie nam te ko. Ali dokle god budemo mogli da nalazimo hranu..." "Ne. Znam da ne mo emo ostati. Priam koje ta". ree Tenar i ustade, rasuv i oko s ebe ljuske oraha, da stavi nova drva na vatru. Stajala je tako, veoma mr ava i ukr uena u svojoj iscepanij, blatnjavoj rizi i crnom ogrtau. "Sve to znam i onako mi vi e ne koristi", dodade ona, "a jo nisam nauila ni ta drugo. Nastojau da nauim." Ged pogleda u stranu, trepui kao da ga je ne to zabolelo. Sledeeg dana su pre li vrh mrkog planinskog lanca. Na prevoju je duvao jak vetar, nosei sneg, ujedajui ih za lica i zaslepljujui im oi. Tek kada su si li dugakim putem sa druge strane, iz sne nih oblaka iznad vrhova, Tenar ugleda zemlju iza pla ninskog zida. Bila je sva zelena - zelena od borova, livada, zasejanih polja i u gara. ak i sred zimskog mrtvila, sa opalom gusti om i umom punao sivih grana, bila j e to zelena zemlja, skromna i blaga. Gledali su je odozgo sa visoke, strme plani nske padine. Ged bez rei pokaza u pravcu zapada, gde je sunce zalazilo iza debeli h, mekih oblaka. Sunce se nije videlo, ali je zato na liniji obzorja ne to treperi lo, skoro kao zaslepljujui kristalni zidovi Podgrobnice, nekakvo razdragano svetl ucanje na kraju sveta. " ta je to?" upita devojka, a on e na to: "More." Uskoro potom, videla je ne to manje udesno, ali ipak dovoljno neobino da je zbuni. Stigli su do druma i po li njime; predvee ih je doveo do sela: desetak ili d vanaestak kua, nanizanih du puta. Upla eno je pogledala u svog saputnika, kada je sh vatila da dolaze meu ljude. Pogledala ga je, ali nije ugledala njega. Pored nje, u Gedovom odelu, veselo kao i on, i sa njegovom obuom na nogama, koraao je neki dr ugi mu karac. Imao je belu ko u, i bio obrijan. Pogledao je u nju; oi su mu bile plav e. Namignuo je. "Hou li ih prevariti?" upita je. " ta je to na tebi?" Pogledala je sada sebe. Bila je obuena kao seljanka, u smeu suknju i prslue , i nosila je veliki, crveni vuneni al oko ramena. "Oh", uzviknu ona, ukopav i se u mestu. "Oh, pa ti si... ti si zaista Ged! " U trenutku kad mu je izgovorila ime videla ga je opet savr eno jasno, ono tamnop

uto lice sa o iljcima koje je poznavala, i njegove crne oi; ali, trenuak potom, pre d njom se opet stvori bledoliki stranac. "Nemoj nikada izgovoriti moje pravo ime pred nekim drugim. Neu ni ja tvoj e. Mi smo brat i sestra, iz Tanakbaha. I mislim da u zatra iti ne to za veeru, ako bud em video neko ljubazno lice." Uzeo ju je za ruku i tako su u li u selo. Iza li su iz njega sledeeg jutra, punih stomaka, posle prijatno prespavane noi u jednom seniku. "Da li magi esto prose?" upita Tenar, kad su se opet na li na drumu izmeu ze lenih polja, na kojima su pasle koze i sitna, pegava stada. "Za to me to pita ?" "Uinilo mi se da si navikao da prosi . ak si to veoma dobro radio." "Pa, tako je, da. Prosio sam itavog ivota, mo e to i tako da se shvati. arobn jaci, zna ne poseduju mnogo toga. U stvari, kad putuju, nemaju ni ta osim svog tapa i odee. Uglavnom ih svi rado primaju i daju im hranu i prenoi te. Oni za uzvrat urad e pone to." " ta to?" "Pa, recimo, onoj eni u selu. Izleio sam joj koze." " ta im je bilo?" "Obe su imale zapaljenje vimena. Kad sam bio mali i ja sam uvao koze." "Jesi li joj rekao da si ih izleio?" "Nisam. Kako bih? Za to bih?" Poutav i malo, ona primeti: "Sada vidim da tvoja magija nije samo za velike stvari." "Gostoprimstvo", ree on, "ljubaznost ukazana nepoznatim ljudima velika je stvar. Naravno, dovoljno je rei hvala. Ali, bilo mi je ao koza." Tog popodneva pro li su pored velikog grada. Bio je sagraen od nepeenih ciga la i opasan bedemima, kao to je obiaj u Kargu, sa grudobranima, osmatranicama na sv a etiri ugla, i jednom jedinom kapijom, ispod koje su gonii stoke upravo okupljali veliko stado ovaca. Krovovi pokriveni crvenim crepom na vi e od stotinu kua provir ivali su iznad bedema od ukaste cigle. Na kapiji su stajala dva stra ara sa crvrnim perjanicama na kacigama, to je oznaavalo da su u slu bi Bogokralja. Tenar je vidjela ljude u takvim lemovima otprilike jedanput godi nje, kad su dolazili u Mesto da do vedu robove i donesu novac na poklon hramu Bogokralja. Kada to pomenu Gedu, dok su prolazili sa spoljne strane bedema, on ree: "I ja sam ih video, kad sam bio ma li. Do li su u osvajaki pohod na Gont. U li su u moje selo, da ga opljakaju. Ali, bili su odbijeni. I vodila se bitka dole, na u u reke Ar, na morskoj obali; mnogo je lj udi tu izginulo, ka u na stotine. Pa, sad kad je prsten opet sastavljen i Izgublje na runa obnovljena, mo da vi e nee biti takvih osvajakih pohoda i ubijanja izmeu Carstv a Kargada i Unutra njeg kopna. "Zaista bi bilo glupa da se tako ne to nastavi", slo i se Tenar. " to bi Bogok ralj radio sa tolikim robljem?" Njen saputnik kao da se malo zamisli nad tim. "Ako zemlje Kargada pobede Arhipelag, hoe da ka e ?" Ona potvrdi glavom. "Mislim da se to nikada nee desiti." "Ali, pogledaj kako je Carstvo mono - vidi taj grad sa bedemima, i sve te ljude. Kako bi tvoje zemlje mogle da im se odupru, ako ih napadnu?" "Ovo nije ba veliki grad", ree on oprezno i blago. "I ja bih pomislio da j e ogroman, da sam prvi put si ao sa planine. Ali ima mnogo, mnogo velikih gradova u Zemljomorju, prema kojima je ovaj kao selo. Ima jo mnogo, mnogo zemalja.Videe ih, Tenar." Ona ni ta ne odgovori. Smrknuta lica je koraala dalje. "Odu evie se, kad ih vidi : nove zemlje koje izranjaju iz mora, dok im se tvoj brod pribli ava. Obra ena polja i ume, velike gradove sa lukama i palatama, pijace n a kojima se prodaje sve ega ima na svetu." Ona klimne glavom. Znala je da poku ava da je oraspolo i, ali njena radost b e e ostala iza nje, u planinama, u sumraku one doline pored potoka. Sada je u njoj bio samo strah, koji je rastao i rastao. Sve to je le alo pred njom bilo joj je ne poznato i tu e. Znala je samo za pustinju i Grobnice. ta joj je to sada vredelo? Po znavala je svaki zaokret sada razru enog Lavirinta, znala je igre koje je igrala p

ored oltara koji vi e nije postojao. Nije ni ta znala o umama, velikim gradovima i lj udskom srcu. Iznenada, ona upita: "Hoe li ti ostati sa mnom, kada stignemo tamo?" Nije gledala u njega. Bio je preru en u svoj privid, u beloputog kargijsko g seljaka, i ona nije volela da ga takvog gleda. Ali glas mu je ostao nepromenje n; bio je to isti onaj glas koji joj se obratio u mraku Lavirinta. Pro lo je dosta vremena, pre nego to je odgovorio. "Tenar, ja idem tamo gde sam poslat. Sledim svoj poziv. Jo mi do sada nije bilo dozvoljeno da du e vremena boravim na jednom mestu. Razume li? Radim ono to moram. Tamo kuda odlazim, moram ii sam. Dokle god ti budem potreban, ostau s tobom u Hevnoru. I ako ti ikad budem p onovo ustrebao, pozovi me. Doi u. Digao bih se iz groba na tvoj poziv, Tenar! Ali, ne mogu ostati stalno sa tobom." Ona ni ta ne odgovori. Posle nekog vremena, on ree: "Kad bude tamo, vi e ti du go neu biti potreban. Bie srena." Ona klimnu glavom, prihvatajui ono to joj be e rekao, utke. I li su jedno pored drugog, ka moru. 12. PUTOVANJE Sakrio je bio svoj brodi u peini u podno ju velikog, stenovitog kopna, koje su seljaci iz obli njeg sela zvali Rt Oblaka, i jedan od njih im je za veeru dao ini ju riblje orbe. Si li su niz okomite stene na obalu u poslednji smiraj natmurenog d ana. Peina je, u stvari, bila uska pukotina koja je zalazila u stenu oko trideset ak stopa; peskovito tle u njoj je bilo vla no, jer je le alo tik iznad najvi eg nivoa plime. Otvor joj se mogao videti sa puine, i Ged je zato rekao da ne pale vatru, da ih ne bi videli ribari koji nou love ribu u malim amcima oko obale, da ih radoz nalost ne namami da dou. Tako su polusmrznuti legli na pesak, koji je meu prstima delovao tako meko, a bio tvrd kao kamen ispod umornog tela. I Tenar je oslu kivala more, kako hui i i ti povlaei se, a onda se opet razbija o stenje nekoliko metara isp od otvora peine, i kako grmi jo miljama na istok, du obale. Ponavljalo je i ponavlj alo iste zvuke, a ipak nikad nisu bili potpuno isti. Nijednog trenutka nije poiva lo. Na svim obalama, svih zemalja u celom svetu, podizalo se i razbijalo o stenj e svojim neumornim valovima, i nijednog trenutka nije prestajalo, i nikad nije b ilo nepomino. Pustinja, planine: one su bile nepomine. Nisu bez prestanka pu tale kr ike tim monotonim, sna nim glasom. More je govorilo bez prestanka, ali njegov jezi k joj je bio stran. Nije ga razumela. Pri prvim zracima sivog jutarnjeg neba, kad se plima povukla, ona se pro budi iz nelagodnog sna i vide kako arobnjak izlazi iz peine. Posmatrala ga je kako hoda, bosonogog i opasanog ogrtaa, po stenju crnom i upavom od algi, tra ei ne to na o bali. Vratio se i peina se za trenutak zamrai, kad je ulazio. "Uzmi", ree joj on, p ru ajui joj punu aku neeg vla nog i odvratnog, nalik na crveno kamenje i narand aste usne . " ta je to?" "Dagnje sa stenja. A ove dve su ostrige, jo ukusnije. Vidi - ovako e ." Mali m bode om sa njenog prstena za kljueve, koji mu je bila pozajmila jo u planinama, ot vorio je jednu koljku i pojeo narand asto meso dagnje, sa morskom vodom umesto prel iva. "Zar se ne kuvaju? Jede ih ive!" Nije smela da ga gleda, dok je on, pokajnika lica, ali uporan, nastavljao da otvara i jede koljke, jednu po jednu. Kad je zavr io, vratio se u peinu i pri ao amcu, koji je le ao s kljunom napred, uzdignut od peska i poduprt sa nekoliko panjeva koje je more nanelo na obalu. T enar je prethodne noi sumnjiavo razgledala amac, ni ta ne shvatajui. Bio je mnogo vei n ego to je ona zami ljala da amac treba da bude; tri puta du i od njene visine. bio je pun nekih predmeta za koje nije znala emu slu e, i izgledao je opasno. Sa obe stran e nosa (tako je nazvala pramac amca) bilo mu je naslikano po jedno oko; i onako, u polusnu, stalno je imala oseanje da taj amac bulji u nju. Ged je malo preturao po amcu pa izae, nosei ne to u rukama; paket tvrdog hleb a, dobro umotan da bi ostao suv. Ponudio joj je veliki komad. "Nisam gladna." On se zagleda u njeno natmureno lice.

Sklonio je hleb, umotav i ga kao i pre, a onda sede na zemlju, na ulazu u peinu. "Jo otprilike dva sata dok se plima ne vrati", objasni joj. "Onda mo emo da i splovimo. Lo e si provela no, za to sad malo ne odspava ?" "Nisam sanjiva." On ni ta ne odgovori. Sedeo je tako, okrenut prema njoj profilom, prekr teni h nogu u mranom uglu peine; blistavo talasanje i nadola enje mora bilo je u pozadini , iza njega, sa one take u dnu peine, odakle ga je ona posmatrala. Sedeo je nepomin o. Miran kao samo kamenje. Mir se irio iz njega, kao krogovi oko kamenja baenog u vodu. Njegovo utanje nije vi e bilo samo odsustvo govora, ve se be e pretvorilo u ne to po sebi, kao ti ina u pustinji. Posle dugog vremena Tenar ustade i prie ulazu u peinu. On se nije micao. O na spusti pogled na njegovbo lice. Kao da je izliveno od bakra - ukoeno; ali crne oi nisu bile zatvorene, ve oborene nani e, a usta spokojna. Bio je isto tako neshvatljiv kao i more. Gde se sada nalazi, kojim putevima duha se trenutno kree? Nikako joj nije polazilo za rukom da dr i korak s njim. On ju je naterao da poe za njim. Pozvao ju je po imenu, i ona mu je dopuz ala do ruke, onako kako mu je divlji pustinjski zeka pri ao iz mraka. I sada, kad je dobio prsten, sada kad su grobnice bile u ru evinama i njihova sve tenica ostala zauvek krivokletnica, sada mu vi e nije bila potrebna i on je odlazio tamo gde ona nee moi za njim. Nije hteo da ostane s njom. Obmanuo ju je, sada e je i napustiti. Ona ispru i ruku i hitrim pokretom istr e mu iz pojasa mali elini bode koji mu be e dala. Njegova reakcija, meutim, bila je koliko i opljakanog kamenog kipa. O trica bode a je bila dugaka samo etiri ina i nao trena samo s jedne strane; bil a je to minijatura rtvenog no a. Bio je deo opreme Sve tenice Grobnica, koja je moral a da ga nosi zajedno sa prstenom s kljuevima obe enim o pojas od konjskih struna, k ao, uostalom, i jo neke stvari kojima nije znakla namenu. Nikada nije upotrebila taj bode jedino ga je prilikom jedne od igara izvoene u vreme mladog meseca bacala u vazduh i ponovo hvatala, ispred Prestola. Volela je tu igru; bila je veoma br za, bez muzike pratnje, i samo je vlastitim topotom nogu odr avala ritam. Redovno b i se posekla, dok nije nauila, ve bajui, da svaki put uhvati no za dr ku. Kratko seivo j e bilo dovoljno o tro da rasee prste do kosti, ili da presee vratnu arteriju. Ipak e i dalje slu iti svojim Gospodarima, iako su je izdali i odrekli je se. Oni e joj vo diti ruku u poslednjem inu mraka. Prihvatie rtv. Okrenula se prema oveku, dr ei no u ruci, skriven iza kuka. Dok je to inila, o n polako podi e glavu i pogleda je. Imao je u oima izraz nekoga ko se vratio izdale ka, nekoga ko je video grozne stvari. Lice mu je bilo mirno, ali ispunjeno bolom . Dok je netremice gledao u nju, kao da je sve jasnije i jasnije vidi, izraz na licu mu se razvedri i on najzad izgovori "Tenar", kao da je pozdravlja, i podi e r uku da dodirne izbu enu i i aranu srebrnu traku oko njene ruke. Uinio je to kao da tr a i utehu, s puno poverenja. Nije obratio pa nju na bode u njenoj ruci. Zatim skrenu pogled ka talasima, koji su kljuali duboko dole, na stenju, i s naporom izgovori: "Vreme je... Vreme da krenem." Na zvuk njegovog glasa iz nje nestade sav bes. Upla i se. "Sada ih ostavlja sa sobom, Tenar. Odlazi u slobodu", ree on, skoiv i na noge, odjednom sna no i ve to. Proteglio se i opet vrsto pritegao pojas svog ogrtaa. "Pomoz i mi oko amca. Postavljen je na panjeve, kao na valjke. Tako je, gurni... jo jedno m. Tako, tako, dosta. Sad se spremi da uskoi u njega kad ka em hop. Ovo je nezgodno mesto za porinue - jo jednom. Tako! Uskai!" I uskoiv i i sam za njom, prihvati je u tr enutku kad je izgubila ravnote u, postavi da sedne na dno amca, sam stade vrsto, ra ir enih nogu, i stojei uz vesla ve to prebaci brod preko stenja na jednom velikom tala su koji se povlaio, pa momo urlajueg, penom natopljenog rta isplovi na otvoreno mo re. Uvrstio je vesla kada ve behu dobrano odmakli od pliaka, i podigao katarku. amac je izgledao veoma mali, sada, kada je ona bila u njemu, a more svuda oko nj ih. Razvio je jedro. Sva oprema je izgledala kao da je ve dugo kori tena i u lo i m prilikama, iako je tamnocrveno jedro bilo veoma bri ljivo okrpljeno, a amac ist i doteran kako samo mo e biti. Bili su nalik na svog vlasnika: putovali su daleko i s njima se nije uvek ne no postupalo.

"Sad," ree on, "sad smo odmakli, sad smo ve daleko, sad smo oigledno oti li, Tenar. Osea li to?" I oseala je. Neka crna ruka, koja joj je itavog ivota stezala srce, konano j e nestala. Ali nije oseala onakvu radost, kao u planinama. Spustila je glavu u ru ku i zaplakala, i obrazi su joj bili slani i mokri. Plakala je za izgubljenim go dinama svog ivota u robovanju beskorisnom zlu. Plakala je od bola, zato to je bila slobodna. Poela je da saznaje te inu slobode. Sloboda je bila te ko breme, veliki i neo bian teret s kojim se duh morao nositi. Nije to bilo lako. Nije sloboda dar koji se poklanja, ve izbor koji se ini, a izbor mo e biti te ak. Put vodi navi e, u pravcu sv etlosti; ali natovareni putnik mo da nikada nee stii do njegovog kraja. Ged ju je pusti da plae, ne izgovoriv i ni jednu ute nu re; nije progovorio ni kad je zavr ila sa suzama i sedei u brodu posmatrala nisko, modro kopno Atuana kak o nestaje za njom. Lice mu je bilo strogo i napeto, kao da je sasvim sam; starao se o jedru i kormilu, hitro i utke, stalno gledajui ispred sebe. Popodne joj pokaza rukom na desnu stranu od sunca, ka kojem su upravo pl ovili. "Ono je Karego-at", ree on, i Tenar ugleda pratei pogledom njegovu ruku, ud aljena brda nalik na oblake i ogromno ostrvo Bogokralja. Autan ve davno be e nestao iza njihovih lea. Srce joj je bolo te ko kao kamen. Sunce joj je tuklo u oi, kao zl atni eki. Za veeru su imali suvog hleba i dimljene ribe, iji je ukus Tenar bio odvra tan, i vodu iz bureta u amcu, koje Ged be e napunio na jednom potoku jo na Rtu Oblak a, pethodne veeri. Ledena zimska no se brzo spustila na more. Daleko na severu ugl edali su za trenutak kako trepere neka svetla, ute svetlosti ognji ta u dalekim sel ima na obalama Karego-ata. Ubrzo, meutim, i nona nestado e, utonu e u sumaglicu koja se dizala iznad okeana i oni nestado e sami u noi bez zvezda, plovei nad morskim dub inama. Ona se sklupa na fari; Ger le e na pramcu, podmetnuv i pod glavu pljosnatu utu ricu umesto jastuka. amac se ravnomerno kretao napred; niski talasi su mu pljuska li oko bokova, iako je samo slabi da ak vetra dopirao s juga. Tu, na puini, daleko od kamenitih obala, i more je utalo; za aputalo bi pomalo samo kad zapljusne amac. "Ako vetar dolazi s juga", ree Tenar, apuui jer je tako inilo more, "zar to n e znai da amac plovi na sever?" "Da, osim ako nam smer nije izazvan isko eno u jedra. Ali, ja sam u jedra uba cio magijski vetar, u pravcu zapada. Do sutra ujutro trebalo bi da izaemo iz karg ijskih voda. Onda u ga pustiti da se kree pomou prirodnog vetra." "Da li odr ava kurs sam od sebe?" "Da", ozbiljno odgovori Ged, "pod uslovom da dobije odgovarajua uputstva. Ne treba mu mnogo. Bio je na otvorenom moru, iza najudaljenijeg ostrva Istonog P rostranstva; bio je i na Selidoru, tamo gde je poginuo Eret-Akbe, najdalje na za padu. Mudar je to i ve t amac, taj moj Dalekovidi. Mo e mu verovati." Devojka je le ala u amcu, no enom magijom preko ogromnih dubina, i gledala u mrak. Provela je ivot tako, gledajui u mrak; ali ovo je bila mnogo prostranija tam a, ta no na okeanu. Nije imala kraja. Nije imala krova. Prostirala se i preko zve zda. Nikakve zemaljske sile nisu je mogle pokrenuti. Postojala je pre svetlosti, a bie tu i kada svetlosti vi e ne bude. Bila je pre ivota, i bie i posle njega. Pros tirala se jo dalje od zla. Ona progovori, u tami: "Da li je onoostrvce gdje si dobio amajliju u ovo m moru?" "Da", odgovori njegov glas u mraku. "Tu negde. Verovatno ju no odavde. Neb ih mogao opet da ga na em." "Znam ko je bila ona starica to ti je dala prsten." "Zna ?" "ula sam tu priu. Spada u ono to Prva sve tenica treba da zna. Tar mi ju je i spriala, prvi put kad je Kosil bila prisutna, a drugi put i op irnije kad smo ostal e nasamo; poslednje to mi je ispriala pre nego to je umrla. U Hapanu je postojala j edna plemika kua, koja se borila protiv napredovanja Prvosve tenika u Avabatu. Osniv a te dinastije je bio kralj Toreg, i meu blagom koje je ostavio naslednicima nalaz ila se i ta polovina prstena, koju mu je poklonio Eret-Akbe. Sve je to ispriano u Podvizima Aret-Akbe. Tamo se ka e... na va em jeziku se

ka e: "Kad je prsten bio prelomljen, jedna polovina je ostala u ruci Prvosve tenika Intatina, a druga u ruci junaka. Prvosve tenik je svoju polovicu poslao Bezimenima , Prastarim silama Zemlje iz Atuana, i ona je dospela u mrak, u nedoinu. Ali Eret -Akbe svoju polovinu be e stavio u ruke device Tiarat, erke mudroga kralja, govorei: "Neka ostane na svetlosti, i bude miraz device, neka ostane u ovoj zemlji dok n e nae svoju drugu polovinu." Tako je govorio junak, pre nego to je otplovio na zap ad. I tako je po svoj prilici njegov prsten jedna erka te kue nasleivala od dru ge, tokom svih ovih godina. Nije nestao, kao to je mislio tvoj narod. Ali kada su Prvosve tenici sebe proglasili za Bogokraljeve, kua Torega je postajala sve slabij a i siroma nija. I, na kraju, kako mi je rekla Tar, ostalo je samo dvoje dece, deak i devojica, od plemike loze Torega. Bogokralj u Avabatu u to vreme bio je otac sa da njeg na eg Bogokralja. Dao je da se deca ukradu iz njihove palate u Hapanu. Upla io se od jednog proroanstva koje je kazivalo da e Carstvo propasti zbog jednog potom ka Torega od Hapana. Zato je naredio da se deca ukradu i odnesu na pusto i zabaen o ostrvo, negde usred mora, i da tamo budu ostavljena bez iega sem svoje odee i ma lo hrane. Pla io se da ih ubije no em, omom ili otrovom; bili su kraljevske krvi, a u bistvo kralja povlai za sobom prokletstvo, ak i kad to bogovi ine. Deca su se zvala Enser i Antil. Antil je bila ona starica koja ti je dala polovinu prstena." On je dugo utao. "Znai tako je pria dobila kraj i poetak" ree on najzad, "kao to je i prsten postao opet ceo. Ali, to je surova pria, Tenar. Deca, ono ostrvo, starac i starica koje sam video... Jedva su poznavali ljudski govor." "Hou ne to da te zamolim." "Zamoli me." "Ne elim da odem na Unutra nje kopno, u Hevnor. Meni tamo nije mesto, u vel ikim gradovima, meu stranim svetom. Ja ne pripadam ni jednoj zemlji. Izdala sam s voj narod. Sad vi e nemam svoj narod. I uinila sam veliko zlo. Iskrcaj me na neko p usto ostrvo i ostavi me tamo, kao to su ostavili kraljevu decu; na zabaeno i pusto ostrvo, gde nema ljudi, gde nema nikoga. Ostavi me, i ponesi prsten u Hevnor. O n pripada tebi, ne meni. Nema nikakve veze sa mnom. A nema ni tvoj narod. Ostavi me da budem sama!" Polako, postepeno, ali ipak na njeno iznenaenje, u tami pred njom poe da s e raa svetlo, nalik na meseinu; arobna svetlost koja je nastajala kad god on naredi . Zadr ala se na kraju njegovog tapa, koji je dr ao uspravno, dok je sedeo na pramcu i gledao je u lice. Srebrnim sjajem oblila je donji deo jedra, otvore za vesla, daske i njegovo lice. Gledao ju je pravo u oi. "Kakvo si to zlo uinila, Tenar?" "Naredila sam da tri oveka budu zatvorena u sobu ispod Prestola i tako um ru od gladi. Umrli su od gladi i ei. Umrli, i bili sahranjeni u Podgrobnici. Kamen ovi su im pali na grobove," "Ima li jo ?" "Manan." "Njegova smrt ide meni na du u." "Ne ide. On je poginuo zato to me je voleo, i bio mi odan. Mislio je da e me tako za tititi. On je bio ovek koji mi je dr ao ma nad vratom. Kad sam bila mala, u vek me je te io kad sam... kad sam plakala..." Ona opet uuta jer je suze zagu i e, ali nije vi e htela da plae. ake su joj bile vrsto stegnute u crnim naborima njene rize. "Nikad nisam bila dobra prema njemu", dodade ona. "Neu u Hevnor. Neu s tobom. Nai n eko ostrvo gde niko ne dolazi, i iskrcaj me tamo, i ostavi me. Zloin se mora isku piti. Ja nisam slobodna." Meko svetlo, posivelo od morske sumaglice, titralo je izmeu njih. "Slu aj, Tenar. Slu aj me dobro. Bila si kao pehar ispunjen zlom. To zlo je izliveno. Nema ga. Sahranjeno je u vlastitoj grobnici. Nikada nisi bila stvorena za surovost i tamu; bila si stvorena da nosi u sebi svetlost, kao to zapaljena la mpa sadr i i daje drugima svoju svetlost. Na ao sam lampu nezapaljenu; neu je ostavit i na pustom ostrvu, kao obinu stvar koju ovek nae, pa posle baci. Odve u te u Hevnor i rei vladarima Zemljomorja: Pogledajte! U carstvu mraka na ao sam svetlost, du u svet losti. Ona je uinila da jedno prastaro zlo bude uni teno. Ona me je vratila iz grob a. Ona je uinila da ono to je slomljeno bude opet celo, i tamo gde je vladala mr nja sada e vladati mir."

"Neu", uzviknu Tenar, u agoniji. Ne mogu. To nije istina!" "A posle toga", nastavi on mirno, "odve u te od vladara i velike gospode; j er, istina je da ti tamo nije mesto. Suvi e si mlada, suvi e mudra. Odve u te u moju ze mlju, na Gont, gde sam se rodio, svom starom uitelju Ogionu. On je sada veoma sta r i veliki je mag, ovek u ijem je srcu mir. Zovu ga 'utljivi'. ivi u kuici na okomiti m stenama Re Albija, visoko iznad mora. Dr i nekoliko koza i ima malu ba tu. Sjeseni krene da luta po ostrvu, sam samcit, kroz pra ume, po planinskim padinama, kroz r ene doline. Nekada sam i ja iveo tamo s njim, kad sam bio jo mlai nego ti sada. Nisa m dugo ostao; nisam bio dovoljno pametan. Oti ao sam odande, tra ei zlo, i, dabome, n a ao ga... Ali, ti e doi be ei od zla; tra ei slobodu; tra ei mir i ti inu za izvesno v ne pronae svoj vlastiti put. Tamo e , Tenar, nai ti inu i dobrotu. Tamo e lampa moi nek reme da gori u zavetrini. Hoe li uiniti tako?" Siva morska sumaglica im je lebdela izmeu lica. amac se lagano dizao i spu t ao na blagin valovima. Oko njih je bila no, a pod njima more. "Hou", odgovori ona uz duboki uzdah. I, posle mnogo vremena dodade: "Vole la bih da to bude to pre... da odmah poemo tamo." "Bie uskoro, malecka." "Hoe li ti ikada navraati?" "Dolaziu kad god budem mogao." Svetlost polako utrnu; oko njih zavlada tama. U li su, posle mnogo sunevih izlazaka i zalazaka, mirnih i ledenih vetrovit ih dana svog zimskog putovanja, u Unutra nje more. Jedrili su izmeu velikih brodova nagomilanih u moreuzima Ebavnora, i u li u zaliv koji le i zatvoren u srcu Hevnora, pa preko zaliva do Velike luke Hevnor. Ugledali su bele kule i itav grad sav bli stav od snega. Krovovi mostova i crveni krovovi kua bili su pokriveni snegom, a i konopci sa jarbola stotina brodova u luci svetlucali su, zaleeni, na zimskom sun cu. Vest o njihovom dolasku be e ih pretekla, jer zakrpljeno, crveno jedro Dalekov idog bilo je dobro poznato u tim vodama; velika gomila ljudi be e se iskupila na p ristani tu pod snegom, a raznobojne zastave buno su lepr ale iznad ljudi na istom, led enom vetru. Tenar je sedela na fari, ispravljenih lea, u svom iskrzanom crnom ogrtau. Pogledala je u prsten na ruci, onda na iskupljeni narod i arenu obalu i na palate i visoke kule. Podigla je desnu ruku i sunevi zraci su sevnuli na srebru prstena . Izdaleka se ulo veselo klicanje kako se podi e i razliva, no eno vetrom, preko nemi rne vode. Ged uvede amac u luku. Stotine ruku se ispru i da uhvati konopac koji je nabacio na stub za vezivanje. On iskoi na kej i okrenu se, pru ajui ruku da je prihv ati. "Hodi!" ree jednostavno, sme ei se, i ona ustade, i do e. Ozbiljna lica, koraala j e pored njega uz bele ulice Hevnora, dr ei ga za ruku, kao dete koje se vraa kui. Trea knjiga NAJDALJA OBALA 1. OSKORU A U Dvori tu Fontane martovsko sunce prosijavalo je kroz mlade listove jasen a i bresta, a voda se slivala i oticala kroz senku i jasnu svetlost. To nenatkri to dvori te okru ivala su etiri kamena zida. S druge strane nalazile su se sobe, dvor ane, prolazi, hodnici, kule, a na kraju sna ni spolja nji zidovi Velikog zdanja Rouk a, koji su bili u stanju da zadr e savki ratni pohod, da odole svakom zemljotresu i naletu talasa; bili su sagraeni ne samo od kamena, ve i od neoborive magije. Jer Rouk je Ostrvo Mudrih na kome se predaje nauka magije; a Veliko zdanje je kola i sredi nje mesto arobnja tva; a sredi nje mesto tog zdanja je to malo dvori te u samom sr edi tu, gde ubori fontana i drvee postojano odoleva ki i, suncu i zvezdama. Korenje drveta najbli eg fontani, jedne razgranate oskoru e, nadiglo je i st vorilo pukotine u mermerskim ploama. Pukotine je ispunila svetlo zelena mahovina, irei se iz travnate parcele oko vodoskoka. Tamo je na jednom oni em mermernom ispupe nju prekrivenom mahovinom sedeo deak, pratei pogledom oticanje sredi njeg mlaza font ane. Bio je ve gotovo mu karac, ali ipak jo deak; vitak, bogato odeven. Lice kao da m u je bilo uraeno u zlatastoj bronzi, imalo je tako fine crte i bilo je sasvim spo

kojno. Iza njega, na nekih petnaest stopa, ispod drvea na drugom kraju malog sre di njeg travnjaka, stajao je jedan ovek, ili se bar inilo da stoji. Te ko je to bilo z asigurno, utvrditi usled treperavog pomeranja senke i tople svetlosti. On je, ne ma sumnje, bio tamo, ovek u belom, stajao je nepomino. Dok je deak posmatrao fontan u, ovek je posmatrao njega. Nije se uo nikakav zvuk niti videlo bilo kakvo kretanj e osim igre li a i vode i njihove neprestane pesme. ovek krenu napred. Vetar pokrenu grane oskoru e i zatalasa njene tek rastvo rene listove. Deak skoi na noge, okretno i zaprepa eno. Okrenu se prema oveku i naklon i mu se. "Gospodaru Arhima e", ree on. ovek koji se zaustavio pred njim bio je onizak, uspravna dr anja, krepak i na sebi je imao ogrta sa kapuljaom od bele vune. Iznad nabora spu tene kapuljae videl o se tamno crveno lice, orlovski nos, a jedan obraz bio mu je izbrazdan davno za dobijenim o iljcima. Pogled mu je bio bistar i divlji. Pa ipak, govorio je blago. "Prijatno je sedeti u Dvori tu Fontane", primeti on, i preduprediv i deakovo izvinjen je, nastavi: "Doputovao si izdaleka i jo se nisi odmorio. Slobodno sedi." On kleknu na belu ivicu fontane i ispru i aku prema prstenu svetlucavih kap i koje su se rasipale iz gornje inije fontane, pu tajui da mu voda curi izmeu prstiju . Deak ponovo sede na ispupene ploe i proe trenutak pre no to ijedan od njih ponovo p rogovori. "Ti si sin kneza od Enlada i ostrva Enlada", ree Arhimag, "naslednik kne ev ine Mored. U celom Zemljomorju nema starije niti estitije ba tine. Video sam vonjake Enlada u prolee i zlatne krovove Berile... Kako se zove ?" "Zovem se Aren." "Ta re mora da potie iz dijalekta tvoje zemlje. ta ona znai u svakodnevnom g ovoru?" Deak odvrati: "Ma." Arhimag klimnu. Ponovo nastupi ti ina, a onda deak progovori, ne ba srano, al i bez stida: "Mislio sam da Arhimag zna sve jezike." ovek odmahnu glavom, posmatrajui fontanu. "I sva imena..." "Sva imena? Samo je Segoj koji je izgovorio Prvu re, izdi ui ostrva iz dubok og mora, znao sva imena. Budi siguran", a na Arenovom licu zaigra bistar, iv pogl ed, "da mi je bilo potrebno da saznam tvoje pravo ime, sazano bih ga. Ali nema p otrebe. Zvau te Aren; a ja sam Jastreb. Reci mi, kakvo ti je bilo putovanje dovde ?" "Suvi e dugako." "Nepovoljni vetrovi?" "Vetrovi su bili povoljni, ali vesti koje sam uo bile su lo e, gospodaru Ja strebe." "Priaj", ree ozbiljno Arhimag, ali poput oveka koji udovoljava dejem nestrpl jenju; dok je Aren govorio, on se ponovo zagledao u kristalnu zavesu od vodenih kapi to se prelivala iz gornjeg dela fontane u donji, i pre bi se moglo rei da je pored deakovih rei oslu kivao jo ne to, a ne da ga nije slu ao. "Vi znate, gospodaru, da je knez moj otac upuen u vraanje, po to potie od loz e Moreda, i po to je u mladosti proveo godinu dana ovde na Rouku. Poseduje izvesne moi i znanje, mada retko koristi tu svoju ve tinu, po to je zaokupljen vladavinom i upravljanjem svojom kne evinom, zapovedni tvom u gradovima i trgovinom. Flote sa na eg ostrva odlaze na zapad ak do Zapadnog Prostranstva trgujui safirima, ovijom ko om i kalajem; u ranu zimu jedan pomorski kapetan vratio se u na grad Berilu i doneo pr iu koja je stigla i do u iju mog oca, tako da je on poslao po tog oveka i saslu ao ga. " Deak je govorio u urbano, sigurno. Obuavali su ga civili, dvorani, tako da nije b io samouveren poput ostale mlade i. "Pomorski kapetan je ispriao kako na ostrvu Narveduen, koje se nalazi na nekih pet stotina milja zapadno od nas, merei pomorske puteve, vi e nema nikakve ma gije. arolije tamo nemaju nikakvu mo, rekao je, a rei vraanja su zaboravljene. Otac ga je upitao da nisu svi arobnjaci i ve tice napustili to ostrvo, a on je odgovorio da nisu: bilo je tamo jo onih koji su nekada bili arobnjaci, ali oni vi e nisu baca li nikakve ini, ak ni one najjednostavnije za popravak kakvog lonca ili pronala enje

izgubljene igle. Moj ga je otac upitao, da li je narod na Narveduenu obeshrabre n? A pomorski kapetan je ponovo odgovorio da nije, ve bi se pre moglo rei da ih ni je bilo briga. Vladaju bole tine, kazao je, jesenja etva bila im je siroma na, a njim a ipak kao da ni do ega nije stalo. Rekao je. .. Bio sam tamo, dok je razgovarao sa knezom... rekao je: 'Lie na bolesnike, na oveka kome je reeno da mora umreti do kraja godine, a on sebi ponavlja kako to nije istina, da e on veno iveti. Idu unaok olo' kazao je, 'ne obazirui se na svet oko sebe.' Kada su se i ostali trgovci vra tili, ponovili su priu da je Narveduen jako osiroma io i da se na njemu vi e ne upra nj ava bajanje. Ali sve su to bile prie vezane za Prostranstvo, a one su uvek neobine , tako da im je samo moj otac poklonio veu pa nju. A onda za Novu Godinu, za vreme svetkovine Jagnjeta koja se odr ava u Enla du, kada ene pastira dolaze u grad i donose prvu jagnjad iz stada, moj otac je im enovao vraa Ruta da izgovori bajalice za uveanje stada. Ali Rut se vratio u dvor s av pometen, spustio je tap i rekao: 'Gospodaru, ne mogu da izgovorim bajalice.' O tac poe da ga ispituje, ali on je samo mogao da ka e: 'Zaboravio sam rei i ustrojava nje.' Onda je otac oti ao na trg i sam izgovorio bajalice, tako da je proslava mog la biti zavr ena. Ali video sam ga kada se vratio u palatu te veeri, bio je ozbilja n, zabrinut i rekao mi je: 'Izgovorio sam rei, ali ne znam da li su one i ta znaile. ' I odista, ovog prolea pastiri imaju mnogo nevolja sa stadima, mladunci umiru od mah po roenju, a mnoga jagnjad se raaju mrtva, a poneka su... deformisana." Deak je u poetku govorio s lakoom, a sada ga glas izdade; trgnuo se kada je izgovorio tu re i progutao knedlu. "Video sam neke", ree on. Zatim nastupi pauza. "Moj otac veruje da ovo i pria o Narvedeunu, ukazuje na to da u na em delu sveta deluje neko zlo. eli da uje savet Mudrih." "To to je tebe poslao dokazuje kako smatra da taj savet treba da brzo dob ije", odvrati Arhimag. "Ti si mu sin jedinac, a putovanje od Enlada do Rouka nij e ba kratko. Ima li jo ta da mi ispria ?" "Pa samo prie nekih starica koje ive u brdima." " ta ka u starice?" "Da sve ve tice koje proriu sudbinu iz dima i bara govore o zlu, i da njiho vi ljubavni napici ne deluju. Ali one nisu prave vraare." "Na proricanje sudbine i ljubavne napitke ne treba mnogo obraati pa nju, al i treba saslu ati ono to te starice imaju da ka u. E pa, o tvojoj poruci e Veliki majs tori Rouk sigurno raspravljati. Ali ne znam, Arene, kakav bi savet oni mogli dat i tvome ocu. Jer Enlad nije prva zemlja iz koje su do nas doprle sline glasine." Arenu je putovanje sa severa, pored velikog ostrva Hevnora i kroz Unutra n je more do Rouka, bilo prvo vee putovanje. Tek je u ovih nekoliko poslednjih nede lja video i druge zemlje pored svoje rodne, postao svestan razdaljina i raznolik osti i shvatio da postoji veliki svet s druge strane prijatnih enladskih brda, k ao i mnogo ljudi u njemu. Jo nije bio navikao da razmi lja u tako irokim razmerama, tako da je pro ao trenutak pre no to je shvatio. Odakle jo ?" upitao je, pomalo pomet en. Jer nadao se da e se kui u Enlad vratiti sa pravim lekom. "Iz Ju nog Prostranstva, u poetku. U poslednje vreme ak i ne to ju nije od Arhip elaga, iz Vatorta. Ljudi ka u da se u Vatortu vi e ne upra njava magija. Te ko je biti s iguran. Ta je zemlja dugo bila steci te pobunjenika i gusara pa se stoga ka e da kad a uje trgovca sa juga, to ti je isto kao da slu a la ova. Pa ipak, pria je uvek ista: Iz vori arobnja tva su presu ili." "Ali ovde na Rouku..." "Ovde na Rouku ni ta od toga nismo osetili. Ovde smo za tieni od oluje, prome na i svega lo eg. Mo da i suvi e dobro za tieni. Kne eviu, ta e sada preduzeti?" "Vratiu se u Enlad kada budem u stanju ocu da odnesem neko jasno obja njenj e prirode toga zla i lek za njega." Arhimag ga jo jednom pogleda, i ovog puta, uprkos svoj obuci kroz koju je pro ao, Aren odvrati pogled. Nije znao za to, jer pogled tih tamnih oiju nije bio ni malo neljubazan. Bio je nepristrasan, smiren, saoseajan. Svi su u Enladu podizali pogled ka njegovom ocu, a on je bio sin svog oc a. Niko ga jo nije ovako pogledao, ne kao Arena, kne evia Enlada, sina vladara, ve sa mo kao Arena. Nije mu se dopadala pomisao da se upla io Arhimagova pogleda, ali je dnostavno je morao da skrene svoj. inilo se da je on jo vi e uveao svet oko njega, ta ko da sada ne samo da je Enlad postao mali i neva an, ve i on sam, te je tako u Arh

imagovim oima bio mali, sasvim mali, u velikoj panorami zemalja okru enih morem nad kojima je visila tama. Sedeo je i upkao ivopisnu mahovinu koja je rasla iz raspucalih mermernih p loa, ali ubrzo potom prozbori, glasom, koji je tek u nekoliko poslednjih godina p ostao dublji, mada je sada zazvuao nekako tanko i piskutavo: "Uiniu kako mi naredit e." "Ti si obavezan prema svom ocu, ne prema meni", odvrati Arhimag. I dalje nije skidao pogled sa Arena, tako da deak sada podi e oi prema njemu . Dok mu se malopre podreivao, zaboravio je na sebe, tako da je sada ugledao Arhi maga u pravom svetlu: najveeg vraa u celom Zemljomorju, oveka koji je prekrio Crni Izvor Fundara i povratio prsten Eret-Akbe iz grobnica Atuana, te podigao nepski zid, iji su temelji duboko u moru; mornara koji je poznavao mora od Astovela do S elidora; jedinog ivog gospodara zmajeva. Kleao je tu pored fontane, onizak, ne ba t ako mlad, ovek tiha glasa, sa oima dubokim kao vee. Aren nespretno ustade, te kleknu na oba kolena, i to sve izvede nekako n a brzinu. "Gospodaru", poe on zamuckujui, "dozvolite da vam slu im!" Njegovog samopouzdanja je nestalo, lice mu je bilo obliveno rumenilom, g las mu je podrhtavao. Za pasom je nosio ma u koricama od nove ko e koje su bile ukra ene crvenim i zlatnim umecima; ali sam ma bio je jednostavan, sa izlizanom poprenom dr kom od posr ebrene bronze. Sada ga je urno izvukao i dr ku okrenuo prema Arhimagu, kao to vitez nudi ma svome knezu. Arhimag nije ispru io aku da dodirne dr ku maa. Pogledao ga je, a onda je podi gao oi prema Arenu. "To je tvoje, a ne moje", ree on. "A ti nisi niiji sluga." "Ali otac je rekao da mogu ostati na Rouku dok ne doznam o kakvom je to zlu re i dok mo da ne steknem neko znanje... ve tinu ne posedujem, mislim da nemam ni kakavu mo, ali meu mojim precima bilo je maga... ako bih mogao da nauim da vam bude m od neke koristi..." "Va nije od toga da su ti neki od predaka bili magi je to", ree Arhimag, " to su bili kraljevi." On se pridi e i prie Arenu tihim, krepkim korakom, te ga uhvativ i za ruku na tera da ustane. "Zahvaljujem ti na ponudi da mi slu i , i mada je sada ne prihvatam, ipak bih mogao, kada se posavetujemo o tim stvarima. Ponudu velikodu nog duha ne treba olako odbiti. Niti treba nepromi ljeno odgurnuti ma Moredovog sina!... Poi sad a. Momak koji te je doveo ovamo pobrinue se da dobije ne to za jelo, da se okupa i od mori . Poi", i on blago pogura Arena, dodirnuv i ga izmeu lopatica, tako prisno kako t o niko pre njega nije uinio; da je bilo ko drugi bio u pitanju mladi princ ne bi otrpeo takvo pona anje; ali on je Arhimagov dodir do iveo kao titraj slave. Jer Aren je prema njemu poeo da osea veliku naklonost. Bio je aktivan deak, voleo je igre, bio ponosan i u ivao u telesnim i umnim ve tinama, spreman da izvr ava svoje ceremonijalne du nosti i da vlada, to sve nije bi lo nimalo lako ni jednostavno. Ipak do sada se jo niemu nije potpuno predao. Sve m u je izgledalo lako i sve je s lakoom obavljao; sve je bilo igra i on ju je igrao s ljubavlju. A sada se razbudila sama su tina njegova bia, i tome nisu doprineli i gra niti kakav san, ve ast, opasnost, mudrost, lice puno o iljaka, miran glas i stis ak tamnopute ake, nesvesne svoje moi, tap od tisovine na kome je blizu dr ke bila sre brom utisnuta u crnom drvetu, izgubljena runa kraljeva. I tako je on iznenada iskoraio iz detinjstva, ne pogledav i ni ispred sebe, niti se osvrnuv i, neoprezno, ni ta ne sauvav i u rezervi. Zaboraviv i na dvorski nain pozdravljanja, on pohita ka vratima, nespretan, ozaren, poslu an. A Ged Arhimag ostade da ga posmatra kako se udaljava. Ged postoja jo malo pored fontane ispod jasena, a zatim podi e lice spram n eba umivenog sunevim zracima. "Kako uljudan glasnik za lo e vesti", ree on poluglasn o, kao da se obraa fontani . Nije ga ekala ve je nastavljala da govori na nekom svo m srebrnom jeziku, i on ju je izvesno vreme slu ao. A onda, uputiv i se prema jednim drugim vratima, koja Aren nije video, i koja je malo ko i mogao da uoi bez obzir a na to kako se blizu na ao, on ree: "Veliki majstore uvaru kapije." Pojavi se jedan sitan ovek neodreene starosti. Mlad nije bio, tako da ga j e ovek morao zvati starcem, ali ta mu re nije pristajala. Lice mu je bilo uvelo i boje slonovae, i krasio ga je prijatan osmeh koji je stvarao duboke bore u njegov

im obrazima. " ta je bilo, Gede?" upita on. Bili su sami, i on je bio jedan od sedmorice ljudi na svetu koji su znal i Arhimagovo ime. Jo su ga znali Veliki majstor Imenovanja sa Rouka; Ogion utljivi , vra sa Re Albija, koji je davno na planini Gont dao Gedu to ime; Bela gospa sa Gonta, Tenar od prstena; seoski vra sa Ifi a po imenu Ve; ena graditelja kua sa Ifi a, m ajka tri devojice koja ni ta nije znala o vrad binama, ali je bila mudra u drugim stv arima, po imenu D erou; i na kraju, na drugom kraju Zemljomorja na krajnjem zapadu , dva zmaja: Orm Embar i Kalesin. "Veeras emo se sastati", ree Arhimag. "Poi u do velikog majstora Ustrojstva. Poslau poruku Kurremkarmerruku, da odlo i svoje spiskove i pusti uenike jedno vee da se odmore, te doe do nas, makar ne i lino. Hoe li se pobrinuti za ostale?" "Da", odvrati uvar kapije, sme ei se, i nestade; nestade i Arhimaga; a fonta na je i dalje priala sama sa sobom, sva razdragana i nikada ne prestajui, na suncu ranog prolea.

Negde na zapadu od Velikog zdanja Rouka, a esto i ju no od njega, obino se m ogao videti Gaj Su tine. Njega nema na kartama i do njega mogu stii samo oni koji p oznaju put. Ali ak ga i egrti, ljudi iz grada i seljani mogu videti, uvek na izves noj udaljenosti, tu umu visokog drvea ije je zeleno li e protkano zlatom ak i u prolee. I oni smatraju... egrti, ljudi iz grada i seljani... da se Gaj kree unaokolo na ne ki tajanstveni nain. Ali tu nisu u pravu, jer Gaj se ne kree. Njegovo korenje je k orenje postojanja. Sve se ostalo kree. Ged je koraao preko polja udaljujui se od Velikog zdanja. Skinuo je beli o grta, jer sunce je bilo u zenitu. Seljak koji je orao smeu padinu brda podi e ruku u znak pozdrava i Ged mu otpozdravi na isti nain. Male ptice odizale su se u vazdu h i pevale. Varnini krov je upravo poeo da cveta po ugarima i pored puteljaka. Dal eko u visini, jedan soko napravio je iroki luk na nebu. Ged podi e pogled na trenut ak i ponovo di e ruku. Ptica se stu ti nani e i zaustavi se tano na ponuenom zglobu, epav ga utim kand ama. To nije bio jastreb, ve veliki enderski soko sa Rouka, belo-smei so ko ribolovac. On postrance pogleda Arhimaga jednim okruglim, svetlozlatnim okom, zatim lupnu povijenim kljunom, te se zagleda u njega sa oba okrugla svetlozlatn a oka. "Neustra ivi", obrati mu se Arhimag na istinskom jeziku. Veliki soko zamaha krilima i zari jo jae kand e, zurei u njega. "Poi brate, neustra ivi." Seljak na udaljenoj padini brda ispod vedrog neba, vi e nije gledao. Jedno m je pro le jeseni posmatrao Arhimaga i divlju pticu koja mu je sletela na zglavak , a ve u narednom trenutku oveka vi e nije mogao da vidi, ve samo dva sokola kako se penju uz vetar. Ovog puta su se rastali dok je seljak jo gledao: ptica se vinula visoko u nebo, a ovek je nastavio da koraa preko blatnjavih polja. Stigao je do staze koja je vodila u Gaj Su tine, staze koja je uvek vodila pravo i izravno bez obzira kako se vreme i svet krivili oko nje, sledei je, usko ro je stigao u hlad drvea. Debla pojedinog drvea bila su ogromna. Kad bi ih ovek ugledao konano je mog ao da poveruje da se Gaj nikada ne pomera: liila su na prastare kule posivele od godina; njihovo korenje nalikovalo je korenju planina. Ipak su neka od najdrevni jih oskudevala u li u i imala su uvele granice. Nisu bila besmrtna. Meu tim divovima rasle su mladice, visoke i sna ne sa svetlim kro njama i presadnicama, tankim lisnat im ibljem ne vi im od kakave devojke. Tle ispod drvea bilo je meko, plodno od istrulelog li a koje je opadalo toko m svih tih godina. Tu su rasle paprati i umske biljke, ali mogla se nai samo jedna vrsta drveta, koja nije imala imena na hardijskom jeziku Zemljomorja. Pod grana ma je vazduh bio sve i mirisao na zemlju, a okus u ustima nalikovao je na izvorsk u vodu. Na istini koju je pre mnogo godina napravilo jedno palo drvo, Ged je sreo Velikog majstora Ustrojstva, koj je iveo u Gaju i retko, gotovo nikada nije izla zio iz njega. Kosa mu je bila uta poput maslaca; on nije poticao iz Arhipelaga. P o to je prsten Eret-Akbe bio vraen, varvari iz Kargada prestali su da vr e upade, pa su ak i sklopili neke trgovake pogodbe sa Unutra njim kopnom. Oni nisu bili prijatel jski raspolo en narod i dr ali su se po strani. Ali tu i tamo kakav mladi ratnik ili

trgovev sin, do li bi sami samciti na zapad, privueni izgledima na pustolovine ili sa eljom da naue ve tinu vraanja. Takav je bio i Veliki majstor Ustrojstva pre deset godina, opasan maem, crveno-modar mladi divljak iz Karego-Ata, koji je stigao na Gont jednog ki nog jutra, rekav i uvaru kapije na bahatom i oskudnom hardijskom: "Do ao sam da uim!" A sada je stajao na zeleno-zlatnoj svetlosti ispod drvea, taj visoki beloputi ovek svetle kose i udnih zelenih oiju, Veliki majstor Ustrojstva Zemljomo rja. Mo da je i on znao Gedovo ime, ali ako ga je i znao nikada ga jo nije izgov orio. Nemo su se pozdravili. " ta to tamo posmatra ?" upita Arhimag, a ovaj drugi odgovori: "Pauka." Izmeu dve visoke vlati trave na istini pauk je ispleo mre u, jedan pa ljivo ok aen krug. U srebrnim nitima hvatala se svetlost. U sredi tu je ekao pauk, ne to sivo-c rno, ne vee od zenice oka. "I on stvara ustrojstva", ree Ged, prouavajui umetniki napravljenu mre u. " ta je zlo?" upita mlai mu karac. inilo se da ih obojicu promatra ta okrugla mre a sa crnim sredi tem. "Mre a koju mi ljudi tkamo", odvrati Ged. U ovoj umi nije pevala nijedna ptica. Bila je utihla na podnevnoj svetlos ti i vruini. Oko njih su se uzdizali drvee i senke. "Stigao je glas iz Narveduena i sa Enlada: istovetan." "Jug i jugozapad. Sever i severozapad", ree Veliki majstor Ustrojstva, ne skidajui pogled sa okrugle pauine. "Veeras emo se ovde okupiti. Ovo je najbolje mesto za savetovanje." "Nemam nikakav savet!" Veliki majstor Ustrojstva sada je gledao u Geda, a njegove zelenkaste oi su bile hladne. "Bojim se", ree on. "Postoji strah. Postoj i strah u korenima." "Da", odvrati Ged. "Mislim da moramo zaviriti u duboke izvore. Mislim da smo suvi e dugo u ivali na suncu, uljuljkujui se u miru koji je donelo spajanje prst ena, obavljajui samo neva ne poslove, pecajui u pliacima. Veeras moramo pretra iti dubin e." Rekav i to, on ostavi Velikog majstora Ustrojstva samog, da i dalje zuri u pau ka u suncem obasjanoj travi. Na ivici Gaja, gde se li e velikog drvea nadnosilo nad obinim tlom, on sede o sloniv i se leima o jedan moni koren, spustiv i tap preko kolena. Zatvori oi kao da se o dmara, te posla glasnika svog duha preko brda i polja Rouka, prema severu, do rt a koji je napadalo more i na kome je stajala Osamljena kula. "Kurremkarmerrue", ree on u duhu a Veliki majstor Imenovanja podi e pogled s a debele knjige imena korenja i trava, li a, semenja i latica koju je itao svojim uen icima i ree: "Ovde sam, gospodaru." Zatim se udubi u slu anje, taj visoki, mr avi starac, sede glave pod tamnom kapuljaom; uenici za radnim stolovima u odaji u kuli podigo e poglede prema njemu, z atim poe e da se zgledaju. "Doi u", odvrati Kurremkarmerruk, te ponovo pognu glavu nad knjigom, rekav i : "A sad, latica cveta moli ima ime, a to je iebera, kao i sepal, koji se zove p artonat; i stabljika i list i koren, svako od njih ima svoje ime..." Ali Arhimag Ged koji je i dalje sedeo ispod drveta i koji je znao sva mo lina imena, povue svog glasnika, te udobnije ispru i noge i ne otvarajui oi uskoro za spa na suncu pro aranom li em. 2. VELIKI MAJSTORI SA ROUKA U kolu na Rouku slati su deaci koji su obeavali da bi mogli postati vraevi: dolazili su iz svih krajeva Unutra njeg kopna kako bi nauili najvea umea magije. Tu b i sticali znanja iz raznih oblasti arobnja tva, uili bi imena, rune, ve tine, arolije, ono to treba i ono to ne treba initi i za to. A onda, posle duge ve be i ako bi im se ak e, um i duh uporedo razvijali, mogli su da steknu naziv vraa i prime tap moi. Pravi vraevi nastaju samo na Rouku. Po to na svim ostrvima ima arobnjaka i ve tica, a ljudima je magija potrebna kao hleb i smatraju je ugodnom poput muzike, kola za arobnjake je mesto vredno po to vanja. Devet maga, Velikih majstora kole, smatraju se jednakima velikim kne evima A rhipelaga. Njihov gospodar, Upravitelj Rouka, Arhimag nije podreen nijednom oveku, sem kralju svih ostrva; a i njemu je samo odan kao vazal, srcem, jer ak ni kralj

nije u stanju da primora jednog tako velikog maga da po tuje obiajno pravo, ako on to ne eli. Pa ipak, ak i tokom vekova bez kralja, Arhimazi sa Rouka ostali su oda ni i po tovali su to obiajno pravo. Na Rouku se sve odvijalo onako kao to se odvijal o ve mnogo stotina godina; inilo se da je to mesto za tieno od svih nevolja, smeh deak a odzvanjao je dvoranama i irokim, hladnim hodnicima Velikog zdanja. Arenov vodi u obilasku kole bio je jedan zdepasti momak iji je ogrta ispod b rade bio zakaen srebrnom kopom, znakom da vi e nije egrt ve dokazani arobnjak koji se o buava da dobije tap. Zvao se Kocka "jer su", objasnio je, "moji roditelji imali est devojica, pa je za sedmo dete moj otac rekao da predstavlja kockanje sa sudbinom ." Bio je prijatan, brza uma i jezika. U drugoj prilici Aren bi u ivao u njegovim a lama, ali danas su mu druge stvari bile na pameti. I tako na njega mnogo obraao p a nju. Kocka je stoga, usled prirodne elje da bude primeen, poeo da iskori tava odsutno st gosta. Priao mu je udne stvari o koli, pa udne la i o koli, a Aren je na sve odgovar ao: "Ah, da", ili "Razumem", tako da je Kocka na kraju zakljuio da ima posla sa k raljevskim idiotom. "Razume se da se ovde ne kuva", ree on vodei Arena pored ogromnih kamenih kuhinja u kojima se presijavala sva sila bakrenih kotlova i iz kojih je dopirao zveket no eva i miris luka koji je pekao oi. "To oni rade samo onako, radi predstav e. Odlazimo u trpezariju, i tamo svako prizove ono to eli da jede. Tako ne prljamo sudove." "Da, shvatam", odvrati utivo Aren. "Zato egrti koji jo nisu nauili arolije esto prvih meseci izgube dosta na te in i; ali naue. Imamo jednog deaka iz Hevnora koji stalno poku ava da prizove peeno pile , ali stalno dobija prosenu ka u. Jue je uz nju dobio i su enog bakalara." Kocka je p romukao poku avajui da kod gosta probudi nevericu. Konano je odustao i uutao. "Gde... sa kog kopna potie Arhimag?" upita gost, ni ne primeujui monu kolona du kroz koju su prolazili, a iji su svi zidovi i luni svod bili izrezbareni prikaz om Hiljadulisnatog drveta. "Sa Gonta", odvrati kocka. "Tamo je bio seoski kozar." uv i tu jednostavnu i svima poznatu injenicu, deak sa Enlada se okrenu i s ne vericom zagleda u Kocku. "Kozar?" "Gontijci su uglavnom svi kozari, sem ako nisu gusari ili arobnjaci. Nisa m zna , kazao da je on sada kozar." "Ali kako je jedan kozar mogao postati Arhimag?" "Na isti nain kao to bi to mogao postati i princ? Do av i na Rouk i nadma iv i sve Velike majstore, ukrav i prsten u Atuanu, savladav i Stazu zmajeva, tako to je najvei vra od vremena Eret-Akbe... kako drugaije?" Napustili su kolonadu kroz severna vrata. Kasno poslepodne poivalo je top lo i sjajno po izbrazdanim brdima i krovovima Grada Tvila, i luke iza njega. Zas tado e da porazgovaraju.Kocka ree: "Razume se, to se sve dogodilo veoma davno. Od k ada je imenovan za Arhimaga nije mnogo ta uinio. Obino je to tako. Samo sede na Rou ku i paze na Ravnote je, pretpostavljam. A on je i inae ve dosta star." "Star? Koliko mu je godina?" "Oh, etrdeset ili pedeset." "Jesi li ga vidio?" "Razume se da sam ga video", odvrati o tro Kocka. Kraljevski idiot je izgl eda bio i kraljevski snob. "esto ga via ?" "Ne. Samuje. Ali video sam ga kada sam stigao na Rouk, u Dvori tu Fontane. " "Danas sam tamo s njim razgovarao", primeti Aren. Boja njegovog glasa natera Kocku da ga pogleda, i da mu da iscrpniji odg ovor: "Bilo je to pre tri godine. Bio sam toliko upla en da ga nisam pravi ni pogl edao. Razume se, bio sam prilino mlad. Ali tamo je te ko jasno videti stvari. Seam s e, uglavnom, njegovog glasa, i amora fontane." Posle jednog trenutka, dodade. "Na glasak mu je stvarno gontijski." "Da mogu da razgovaram sa zmajevima na njihovom jeziku", primeti Aren, " ne bih vodio rauna o svom naglasku." Kocka ga tada pogleda sa izvesnim odobravanjem, te upita: "Da li si do ao ovamo da ui , kne eviu?"

"Ne. Doneo sam Arhimagu poruku od svog oca." "Enlad je jedna od kne evina kraljevstva, je li tako?" "Enlad, Ilijen i Put. Nekada su to bili i Hevnor i Eja, ali u njima se u gasila kraljevska loza. Ilijenska loza vodi poreklo od Gemala iz Mora roenog, pre ko Mahariona koji je bio kralj svih ostrva. Put, od Akambara i Kue eliet, Enlad, n ajstarija, od Moreda preko njegovog sina Seriada i Kue Enlada." Aren je odrecitovao ove genealogije sa sanjalakim izrazom na licu, poput kakvog dobro uve banog aka iji je um zaokupljen neim drugim. "Misli li da emo za svoga ivota ponovo videti kralja u Hevnoru?" "Nikada o tome nisam mnogo razmi ljao." "U Arku, odakle ja potiem, ljudi o tome razmi ljaju. Mi sada, zna , pripadamo kne evini Ilijen, od kada je sklopljen mir. Koliko je od tada pro lo, sedamnaest, o samnaest godina, od kada je prsten kraljevske rune vraen u Kulu kraljeva u Hevnor u? Stvari su tada krenule nabolje, ali kratko je potrajalo, i sada je gore no ik ada. Do lo je vreme da na presto Zemljomorja ponovo zasedne kralj, da donese Znak mira. Ljudi su umorni od ratova, pohara, trgovaca koji precenjuju svoju robu, kn e eva koji udaraju prevelike namete i sve te zbrke koja potie od moi kojom niko ne u pravlja. Rouk predvodi, ali ne mo e da vlada. Ovde je ravnote a, ali mo treba da bude rukama kralja." Kocka je sada govorio sa velikim zanimanjem, zaboraviv i na glupiranje, te je konano uspeo da privue Arenovu pa nju. "Enlad je bogata i mirna zemlja", ree on l agano. "Nikada se nije upu tao u sline sukobe. uli smo za nevolje koje su sna le druge zemlje. Ali na prestolu u Hevnoru nije bilo kralja jo od Maharionove smrti: osam stotina godina. Da li bi sve te zemlje odista prihvatile kralja?" "Ako bi do ao u miru i bio jak: ako Rouk i Hevnor priznaju njegovo pravo n a presto." "A postoji i proroanstvo koje mora biti ispunjeno, zar ne? Maharion je ka zao da naredni kralj mora biti mag." "Veliki majstor Poezije je iz Hevnora i zanimaju ga te stvari, te se tak o ve tri godine trudi da nam ove rei utuvi u glavu. Maharion je kazao: Nasledie moj presto onaj koji bude, iv pro ao kroz zemlju tame i stigao na udaljene obale dana. " " to e rei, mora biti mag." "Da, po to samo kakav vra ili mag mogu otii meu mrtve u zemlju tame i vratiti se iz nje. Mada je oni ne prelaze. Bar uvek o njoj govore kao da ima samo jednu granicu iza koje nema kraja. A ta su daleke obale dana? Ali tako glasi proroanstv o poslednjeg kralja, pa e se jednog dana i roditi neko ko e ga ispuniti. Rouk e ga prepoznati, a flote, vojske i narodi e mu svi zajedno prii. Tada e ponovo u sredi tu sveta, u Kuli kraljeva u Hevnoru boraviti velianstvo. Takvome bih pri ao; slu io bih istinskog kralja svim srcem i svim umeem koje posedujem", ree Kocka, a onda se nas meja i slegnu ramenima, da Aren ne bi pomislio kako je govorio suvi e oseajno. Ali Aren ga je posmatrao prijateljski, razmi ljaju i: "On bi prema kralju oseao isto ono to ja oseam prema Arhimagu." Naglas ree: "Kralju bi bili potrebni ljudi kao to si t i." Stajali su tako, svaki prebirajui po vlastitim mislima, pa ipak zajedno, dok se u Velikom zdanju iza njih nije oglasio gong. "Evo!" ree Kocka. "Veeras je na redu lea i supa od luka. Hajdemo." "Uinilo mi se da si kazao kako se ovde ne kuva", primeti Aren i dalje pol uodsutan, krenuv i za njim. "Oh, ponekad skuvaju... gre kom..." Nikakva magija nije ume ala svoje prste u veeru, ve samo dosta opipljivog. P osle veere izi li su i uputili se preko polja kroz blago plavetnilo poveerja. "Ovo j e Okruglo brdo Knol", ree Kocka, kada poe e da se uspinju uz jedno zaobljeno brdo. T rava puna rose trala im se od noge, a u podno ju brda, pored movarnog Tvilburna nal azio se hor malih aba koje su pozdravljale prve tople dane i skraenje zvezdanih noi . Sve okolno tlo odisalo je nekim tajanstvom. Kocka blago ree: "Ovo brdo je prvo izronilo iz mora, kada je izgovorena Prva re." "I ono e poslednje potonuti, kada sve stvari budu ra lanjene", dodade Aren. " to znai da je bezbedno boraviti na njemu", ree Kocka drhtei od strahopo tovan

ja; a onda iznenada zastra eno povika: "Pogledaj! Gaj!" Na tlu, ju no od Knola pojavila se velika svetlost, kao da je izi ao mesec, ali srpasti mesec ve je plovio ka zapadu preko vrha brda; to je zraenje bilo trepe ravo, poput kretanja li a na vetru. " ta je to?" "Dolazi iz Gaja... mora da se tamo nalaze Veliki majstori. ka u da je isto tako plamtelo, kao da je meseina, cele noi, kada su se pre pet godina sastali da izaberu Arhimaga. Ali za to su se sada sastali? Da nije zbog vesti koje si doneo?" "Mo e biti", odvrati Aren. Kocka koji je bio uzbuen i nesiguran, eleo je da se vrati u Veliko zdanje da uje glasine o tome ta je vee Velikih majstora predskazalo. Aren poe s njim, ali es to se osvrtao da vidi to udno zraenje, sve dok ga padina nije zaklonila i dok nisu ostali samo mlad mesec i prolene zvezde. Ostav i sam u mranoj kamenoj eliji koja mu je dodeljena za spavaonicu, Aren je le ao otvorenih oiju. Celog ivota je spavao na krevetu, pokriven mekim krznima; ak i na galiji sa dvadeset vesala na kojoj je do ao sa Enlada obezbedili su mladom k ne eviu vi e udobnosti nego ovde... slamaricu prostrtu na kamenom podu i iscepano fil cano ebe. Ali on ni ta od toga nije primeivao. "Nalazim se u sredi tu sveta", razmi ljao je. "Veliki majstori razgovaraju na svetom mestu. ta e uiniti? Hoe li istkati neku veliku magiju da bi spasli magiju uop te? Da li je mogue da arobnja tvo odumire u svet u? Postoji li opasnost koja ak preti i Rouku? Ostau ovde. Neu se vratiti kui. Radije u istiti njegovu sobu nego biti kne evi u Enladu. Hoe li mi dopustiti da ostanem kao e grt? Ali mo da vi e niko nee poduavati ve tinu vraanja, niko vi e nee uiti prava imena s . moj otac poseduje dar za izvoenje vrad bina, ali ne i ja; mo da on odista izumire s a ovog sveta. Ipak u ostati u njegovoj blizini, pa ak i ako izgubi svu mo i ve tinu. a k i ako ga nikada ne vidim. ak i ako mi nikada vi e ne uputi nijednu re." Ali njegov a iva ma ta brzo pree preko toga, tako da je ve u narednom trenutku video sebe jo jedn om licem u lice sa Arhimagom u dvori tu ispod oskoru e, nebo je bilo mrano, drvo bez li a, a fontana nije uborila; govorio je: "Gospodaru, oluja se stu tila na nas, ali ja u ostati pored vas da vam slu im", i Arhimag mu se osmehnuo... ali tu ga ma ta izdad e, jer jo nije video to tamno lice kako se sme i. Ujutro je ustao sa oseanjem da je prethodnog dana bio deak, a tog jutra od rastao mu karaca. Bio je spreman na sve. Ali kada je do toga do lo, ostao je da stoj i otvorenih usta. "Arhimag eli da razgovara s vama, kne eviu Arene", ree mladi egrt st ojei na pragu njegove elije, saeka trenutak i pobe e pre no to je Aren uspeo da se sab ere i odgovori. Krenuo je niz stepeni te kule, kroz kamene hodnike prema Dvori tu Fontane, n e znajui kuda da poe. U hodniku ga srete jedan starac, sme ei se tako jako da su mu s e duboke bore spu tale niz obraze od nosa do brade: bio je to onaj isti koga je jue sreo na vratima Velikog zdanja, kada je stigao iz luke i koji je od njega zahte vao da mu ka e svoje pravo ime pre no to ue. "Poi onuda", ree Veliki majstor uvar kapij e. Dvorane i prolazi u ovom delu zdanja bili su tihi, u njima nije bilo gu ve i vike deaka koji su naseljavali ostale delove. Ovde se oseala velika starost zid ova. arolija kojom su drevni kamenovi bili polo eni i za tieni ovde je bila oigledna. N a zidovima su povremeno bile urezane rune, duboko urezane, a neke uraene u srebru . Aren je rune hardijskog jezika nauio od oca, ali nijednu od ovih nije znao, mad a mu se inilo da neke od njih sadr e znaenje koje je gotovo mogao da prepozna, ili k oje je nekada znao, ali sada nije mogao da ga se seti. "Stigao si, mome", ree uvar kapije, koji nije vodio rauna o titulama kao to s u gospodar ili kne evi. Aren poe za njim u neku dugaku, nisku odaju, na ijem je jednom kraju gorela vatra u kamenom ognji tu i njeni se plamenovi odslikavali u hrastovo m podu, a sa druge strane za iljeni prozori propu tali hladnou, meku svetlost magle. Ispred ognji ta stajal je skupina mu karaca. Svi se zagleda e u njega kada je u ao, ali od svih njih on je video samo jednoga, Arhimaga. On zastade i pokloni se, te ost ade nemo da stoji. "Ovo su, Arene, Veliki majstori Rouka", ree Arhimag, "sedmorica od deveto rice. Veliki majstor Ustrojstva nee da napusti Gaj, a Veliki majstor Imenovanja n alazi se u svojoj kuli, trideset milja severno odavde. Svi oni znaju za to si ovde .Gospodo, ovo je Moredov sin."

Aren ne oseti nikakav ponos kada u tu reenicu, ve samo neku vrstu straha. P onosio se svojim poreklom, ali sebe je video samo kao naslednika kne eva, jednog i z Kue Enlada. Mored, od koga je ta Kua poticala, bio je mrtav ve dve hiljade godina . Njegova su dela u la u legende, i to ne od ovih dana. Kao da ga je Arhimag uprav o oslovio kao sina mita, naslednikom snova. Nije se usuivao da podigne pogled prema licima osmorice maga. Zurio je u gvo em optoen vrh Arhimagova tapa, i osetio kako mu krv dobuje u u ima. "Doi, hajde da dorukujemo zajedno", ree Arhimag i povede ih do stola postav ljenog ispod prozora. Bilo je mleka, gorkog piva, hleba, sve eg maslaca i sira. Ar en sede sa njima i poe da jede. Ceo ivot proveo je meu plemiima, zemljoposednicima, bogatim trgovcima. Dvor njegova oca u Berili bio ih je pun: onih koji su mnogo posedovali, koji su mnog o kupovali i prodavali, onih koji su bili bogati zemaljskim dobrima. Ti su jeli meso, pili vino i glasno razgovarali; mnogi su raspravljali, mnogi laskali, veina tra ila ne to za sebe. Iako je bio mlad, Aren je ve dosta nauio o pona anju i preru avanj u oveanstva. Ali nikada jo nije boravio meu ljudima kao to su bili ovi. Jeli su hleb, malo govorili, a lica su im bila spokojna. Ako su i tra ili ne to, to nije bilo za sebe. A ipak su to bili veoma moni ljudi: Aren je i to shvatio. Jastreb Arhimag sedeo je na elu stola i inilo se da slu a ono o emu se govori lo, ali oko njega je ipak vladala ti ina i niko mu se nije obraao. I Arena su ostav ili na miru, tako da je imao vrmena da se povrati. Levo od njega sedeo je uvar ka pije, a desno jedan sedokosi ovek ljubaznog lica,koji mu se konano obrati: "Mi smo zemljaci, kne eviu Arene. Ja sam roen u istonom delu Enlada, pored ume Aol." "Bio sam u lovu u toj umi", odvrati Aren, te njih dvojica malo popria e o uma ma i gradovima ostrva Mitova, i Aren se malo smiri prisetiv i se doma. Kada su zavr ili sa obedom, ponovo se okupi e oko ognji ta; neki su posedali, a neki su ostali da stoje, a onda nastupi kratak muk. "Pro le noi", poe Arhimag, "okupili smo se da se posavetujemo. Dugo smo razg ovarali, ali nismo do li ni do kakvog re enja. elim da i sada, pri dnevnoj svetlosti, ujem od vas da li ostajete pri onome to ste rekli sino, ili to pobijate." "To to nismo do li ni do kakvog zakljuka", primeti Veliki majstor Travarstva , zdepast, tamnoputi ovek mirnog pogleda, "ve samo po sebi predstavlja nekakav zak ljuak. U Gaju se nalaze ustrojstva; ali mi tamo nismo na li ni ta do rasprave." "Samo zato to nismo uspeli jasno da sagledamo ustrojstvo", primeti sedoko si mag iz Enlada, Veliki majstor Pretvaranja. "Malo toga znamo. Glasine sa Vator ta; vesti iz Enlada. udne vesti koje treba proveriti. Ali ne treba izazivati kod ljudi strah koji se zasniva na tako klimavim nogama. Na a mo nije ugro ena zato to je nekolicina arobnjaka zaboravila svoje arolije." "To i ja tvrdim", javi se mr avi mu karac o tra pogleda, Veliki majstor Vetrum ea. "Zar smo izgubili neku od na ih moi? Zar je drvee u Gaju prestalo da raste i list a? Zar nebeske oluje ne slu aju na a nareenja? Ko mo e da strahuje za arobnjake sposobnos ti, koje su najstarije od svih ovekovih sposobnosti?" "Niko", odvrati Veliki majstor Prizivanja, duboka glasa i visok, mlad, t amnog i plemenitog lica, "nijedan ovek, nikakva mo, nisu u stanju da zatome arobnja t vo ili zata kaju rei moi. Jer to su rei samog Stvaranja i onaj ko bi bio u stanju da ih uutka, mogao bi i da ra ini svet." "Tako je, a taj koji bi to mogao ne bi se nalazio ni na Vatortu ni na Na rveduenu", dodade Veliki majstor Pretvaranja. "Nalazi bi se ovde kod kapija Rouk a i smak sveta bio bi na pomolu! Dotle jo nismo stigli." "Pa ipak ne to nije u redu", javi se jedan novi glas, i svi se zagleda e u n jega: uvuenih prsa, krupan poput hrastovog bureta, sedeo je pored vatre, a iz nje gova grla dopre glas blag i istinit poput odjeka velikog zvona. bio je to Veliki majstor Poezije. "Gde je kralj koji bi trebalo da se nalazi u Hevnoru? Rouk nij e sredi te sveta. To je ona kula na kojoj stoji ma Eret-Akbe, u kojoj se nalazi pre sto Seriada od Akambara, od Mahariona.Ve osam stotina godina je sredi te sveta praz no! Imamo krunu ali ne i kralja koji bi je poneo. Vraena nam je izgubljena runa, kraljevska runa, runa mira, ali da li vlada mir? Neka na presto zasedne kralj i imaemo mir, pa e ak i u najudaljenijim Prostranstvima arobnjaci upra njavati svoje umee neoptereena uma, vladae red i za sve e stvari postojati pravo vreme." "Tako je", slo i se Veliki majstor Rukove tina, jedan slaba an, hitar ovek, skr

omna dr anja, ali jasnog i pametnog pogleda. "Uz tebe sam uitelju Poezije. Kakvo udo to je arobnja tvo zastranilo, kada je i sve ostalo zastranilo? Ako celo stado odlut a, hoe li na a crna ovca ostati u toru?" uvar kapije se na te rei nasmeja, ali ni ta ne ree. "Znai, niko od vas", javi se Arhimag, "ne smatra da se de ava ne to neuobiajen o; ili ako se ve i de ava, onda je to stvar u tome da na im zemljama nema ko da uprav lja ili da se njima lo e upravlja, te su stoga sve ovekove umetnosti i ve tine zapost avljene. to se toga tie, sla em se s vama. Moramo se oslanjati na glasine, zato to je Jug izgubljen za prijateljsku trgovinu; ko je dobio bilo kakvu pouzdanu vest iz Zapadnog Prostranstva, osim ove iz Narveduena? Da brodovi odlaze i vraaju se bez bedno kao u stara vremena, da su kopna Zemljomorja vrsto povezana, znali bismo ka ko stvari stoje u udaljenim mestima, te bismo mogli i da ne to preduzmemo. Mislim da bismo preduzeli! Jer, gospodo moja, knez Enlada nam poruuje da je izvodei arolij u izgovorio rei Stvaranja, ali nije bio svestan njihovog znaenja dok ih je izgovar ao; Veliki majstor Ustrojstva ka e da u korenima vlada strah i iz njega se ne mo e n i ta vi e izvui: zar to nije dovoljno za uznemirenost? U poetku oluje, na obzorju mo emo primetiti samo kakav mali oblak." "Ti si sklon mranim mislima, Jastrebe", primeti uvar kapije. "Oduvek si bi o. Ka i nam ta misli da nije u redu." "Ne znam. Mo slabi. vlada oskudica re enosti. Sunce slabi. Oseam, gospodo... oseam kao da smo svi mi koji smo se ovde okupili da razgovaramo, smrtno ranjeni, i da dok u nedogled vodimo razgovore iz na ih vena lagano istie krv..." "I ti e ustati i poi ne to da preduzme ." "Hou", odvrati Arhimag. "Pa", poe uvar kapije, "mogu li sove spreiti sokola da poleti?" "Ali kuda bi mogao da poe ?" upita Veliki majstor Pretvaranja, a Veliki maj stor Poezije mu odgovori: "Da pronae na eg kralja i dovede ga na presto!" Arhimag prodorno pogleda uitelja Poezije, ali samo ree: "Poi u tamo gde ima nevolja." "Na jug ili na zapad", javi se Veliki majstor Vetroumea. "I na sever i istok ako bude potrebe", odvrati mu uvar kapije. "Ali potrebni ste ovde, gospodaru", ree Veliki majstor Pretvaranja. "Zar ne bi bilo mudrije ostati ovde, gde je magija jaka, i slu ei se svojim umeem pronai u emu se sastoji to zlo ili nered, nego naslepo tra iti meu neprijateljski raspolo enim narodima i po nepoznatim morima?" "Moja ve tina mi nije ni od kakve koristi", ree Arhimag. Ne to u njegovom gla su natera ih sve da se potpuno sabrano i sa nelagodno u zagledaju u njega. "Ja sam Upravitelj Rouka. ne odlazim sa Rouka laka srca. Voleo bih da smo do li do istog z akljuka; ali tome se ne mo emo nadati. Odluku moram sam doneti: moram poi." "Pokoravamo se toj odluci", ree Veliki majstor Prizivanja. "Poi u sam. Vi sainjavate vee Rouka, a vee mora ostati na okupu. Ipak u nekoga povesti, ako bude hteo da poe." On pogleda u Arena. "Jue si mi ponudio svoje uslu ge. Pro le noi je Veliki majstor Ustrojstva rekao: 'Nijedan ovek ne dospeva sluajno n a obale Rouka. Niti je Moredov sin sluajno ovog puta bio glasnikm.' Cele noi nije imao ni ta vi e da nam ka e. Stoga te pitam, Arene, hoe li poi sa mnom?" "Hou, gospodaru", odvrati Aren suva grla. "Knez, tvoj otac, sigurno ne bi dozvolio da se izlo i tolikoj opasnosti", p rimeti Veliki majstor Pretvaranja pomalo o tro, a zatim se obrati Arhimagu: "Momak je mlad i nije obueni vra." "Imam dovoljno godina i arolija za obojicu", odvrati Jastreb suvim glasom . "Arene, kako stvari stoje s tvojim ocem?" "Dopustio bi mi da poem." "Otkud zna ?" upita ga Veliki majstor Prizivanja. Aren nije znao gde to treba da poe, niti kada, niti za to. Zbunili su ga i doveli u nepriliku ovi ozbiljni, po teni, u asni ljudi. Da je imao vremena da razmis li ne bi bio u stanju ni ta da odgovori. Ali nije imao vremena za razmi ljanje; Arhi mag ga je upitao: "Hoe li poi sa mnom?" "Pre no to me je otac poslao ovamo rekao mi je: 'Pla im se da svetu prete m rana vremena, vremena puna opasnosti. Stoga aljem tebe radije od bilo kog drugog g lasnika, jer si u stanju da proceni da li treba da tra imo pomo od ostrva Mudrih po

ovom pitanju, ili da im ponudimo pomo Enlada. I tako ako sam potreban, zato sam i ovde." Tada je prvi put ugledao osmeh na Arhimagovom licu. Iako kratak, taj je osmeh bio krajnje prijatan. "Vidite?" upita on sedmoricu maga. "Mogu li godine i li arobnja tvo i ta ovome dodati?" Aren je oseao da ga gledaju sa odobravanjem, ali i sa izvesnom dozom zami l jenosti i nesigurnosti. Prvi progovori Veliki majstor Prizivanja, ije su izvijene obrve sada bile ispravljene i davale mu namr ten izgled: "Ne razumem, gospodaru. Jasno mi je za to eli da poe . Ovde si zatvoren ve pet godina. Ali ranije si uvek bio sa m; uvek si putovao sam. Za to sada tra i saputnika?" "Nikada ranije mi pomo nije bila potrebna", odvrati Jastreb, sa izvesnom primesom pretnje ili ironije u glasu. "A prona ao sam pristalog saputnika." Oko nj ega se irila neka opasnost, tako da mu visoki Majstor Prizivanja nije postavio vi e nijedno pitanje, mada se i dalje mr tio. Ali sa svog sedi ta podigao se Veliki majstor Travarstva, mirnih crnih oiju , mudrih i strpljivih kao u vola, i ostao da stoji onako golem. "Poi, gospodaru", ree on, "i povedi momka. Poklanjamo ti sve svoje poverenje." Jedan po jedan nemo se slo i e i ostali, te se po dvojica ili trojica udalji e , dok od njih sedmorice ne ostade samo Veliki majstor Prizivanja. "Jastrebe", poe on, "ne nameravam da dovodim u pitanje tvoju odluku. Samo ti ka em: ako si u prav u, ako postoji neravnote a i opasnost od velikog zla, onda nee biti dovoljno otputo vati samo do Vatorta, u Zapadno Prostranstvo ili na kraj sveta. Mo e li povesti ovo g saputnika tamo gde e mo da morati da poe , da li je to pravo prema njemu?" Stajali su malo dalje od Arena, i Veliki majstor Prizivanja govorio je t iho, ali Arhimag otvoreno odvrati: "Pravo je." "Nisi mi rekao sve to zna ", primeti majstor Prizivanja. "Kada bih jo ne to znao, to bih ti i rekao. Ni ta ne znam. Ali mnogo toga nag aam." "Dopusti da poem s tobom." "Neko mora da uva kapije." "To radi uvar kapije." "Ne samo kapije Rouka. Ostani ovde. Ostani ovde i prati izlaske sunca ka ko bi video da li e biti jarko i motri na kameni zid da bi video ko ga prelazi i na koju stranu su im lica okrenuta. Postoji raspuklina, Torione, pukotina, rana, nju idem da potra im. Ako se ja izgubim, mo da e je ti pronai. Ali saekaj. Nareujem ti a me saeka ." Sada je govorio Prastarim Govorom, jezikom Stvaranja, na kome se baca ju sve prave ini, o kome zavise sva velika magijska dela; ali njime se retko razg ovara, to ine samo zmajevi. Veliki majstor Prizivanja ne nastavi raspravu niti mu uputi bilo kakvu daljnju primedbu, ve se s visine pokloni i Arhimagu i Arenu i o de. Vatra je pucketala u ognji tu. to je bio jedini zvuk. S druge strane prozo ra pritiskala je bezoblina i nejasna magla. Arhimag je zurio u plamenove, kao da je zaboravio na Arenovo prisustvo. deak je stajao na izvesnoj udaljenosti od ognji ta ne znajui da li treba da se udalj i ili da saeka da bude otpu ten, neodluan i pomalo tu an, osetiv i se ponovo poput kakve siu ne prilike u mranom, beskrajnom,zbunjujuem prostoru. "Prvo emo poi do Grada Horta", ree Jastreb, okrenuv i lea vatri. "Tamo se gomi laju vesti iz celog Ju nog Prostranstva, te tamo mo emo naii na kakav trag. Tvoj brod jo eka u luci. Razgovaraj sa kapetanom; neka odnese poruku tvome ocu. Mislim da b i trebalo da krenemo to je pre mogue. Sutra u zoru. Budi kod stepeni ta koje vodi u kuicu za amce." "Gospodaru..." Glas ga na trenutak izdade. " ta vi to tra ite?" "Ne znam, Arene." "Onda... " "Kako u onda da tra im? Ni to ne znam. Mo da e ono potra iti mene." On se kratko nasme i Arenu, ali lice mu je i dalje bilo kao od elika na sivoj svetlosti koja je dopirala kroz prozore. "Gospodaru", poe Aren, a glas mu je sada bio postojan, "istina je da potie m iz loze Moreda, ako se mo e slediti jedna tako stara loza. I ako mi se uka e prili ka da vam slu im smatrau to najveom prilikom i a u u svom ivotu, i nema niega to bih r

inio. Ali pla im se da me vi gre kom smatrate vrednijim nego to jesam." "Mo da", odvrati Arhimag. "Ne posedujem nikakav veliki dar niti ve tinu. Umem da baratam kratkim i d ugakim maem. Umem da upravljam amcem. Znam dvorske plesove i seoske igre. Umem da s mirim svau meu dvoranima. Umem da se rvem. Slab sam strelac, ali sam ve t u prebaciv anju lopte preko mre e. Lepo pevam, sviram harfu i lutnju. I to je sve. Ni ta vi e ne znam. Od kakve u vam koristi biti? Veliki majstor Prizivanja je u pravu..." "Ah, primetio si, zar ne? Ljubomoran je. Tra i da mu se prizna pravo prven stva zbog du e vernosti." "I vee ve tine, gospodaru." "Znai ti bi vi e voleo da on poe sa mnom, a ti da ostane ?" "To ne! Ali pla im se..." "ega se pla i ?" Deakove oi se napuni e suzama. "Da vas ne izneverim", odvrati on. Arhimag se ponovo okrete ka vatri. "Sedi, Arene", ree on, i deak prie kamen om sedi tu u uglu ognji ta. "Nisam se prevario i pomislio da si vra, ratnik ili bilo t a ve izgraeno. Ne znam ta si, mada mi je drago to sam saznao da ume da upravlja amcem. . ta e postati, to niko ne zna. Ali ovo znam zasigurno: ti si Moredov i Seriadov si n." Aren je utao. "To je tano, gospodaru", konano ree. "Ali..." Arhimag je utao t ako da je morao da zavr i reenicu: "Ali ja nisam Mored. Ja sam samo ja." "Ne ponosi se svojim poreklom?" "Da, ponosim se... jer sam zahvaljujui njemu kne evi; to podrazumeva odgovor nost, ne to na ta se ovek mora naviknuti.. ." Arhimag jednom o tro klimnu. "Upravo sam na to mislio. Poricati pro lost, zn ai poricati budunost. ovek ne kroji sam svoju sudbinu: on je prihvata ili porie. Ako oskoru ino korenje ne prodre duboko u zemlju, drvo ostaje bez kro nje." Na te rei Ar en podi e zapanjeno pogled, jer njegovo pravo ime, Lebanen, bilo je ime za oskoru u. Ali Arhimag nije izgovorio njegovo ime. "Tvoje korenje je duboko", nastavi on. "Poseduje snagu i mora imati prostora, prostora za rast. Stoga ti nudim, umesto be zbednog povratka u Enlad, nesigurno putovanje sa neizvesnim krajem. Ne mora da poe . Na tebi je da izabere . Ali nudim ti da bira . Umoran sam od bezbednih mesta, krovo va i zidova oko mene." On iznenada uuta, osvrnuv i se oko sebe pronicljivim oima koj e ni ta nisu videle. Aren primeti da je taj ovek stra no uznemiren i to ga upla i. Ali strah podstie veselost, tako da je on u tren oka odgovorio: "Gospodaru, izabrao s am da poem sa vama." Aren napusti Veliko zdanje sa oseanjem uenja u srcu i umu. Ubeivao je sebe d a je srean, ali sve mu se inilo da ta re ba nije bila najprikladnija. Ponavaljao je sebi kako je Arhimag rekao da je sna an, da je ovek ija je sudbina preodreena, i da s e ponosi tom hvalom; ali nije bio ponosan. Za to nije? Najmoniji vra na svetu mu je kazao: "Sutra emo isploviti prema ivici sudbine", a on je klimnuo i po ao: zar ne b i trebalo da se osea ponosnim zbog toga? Ali ipak nije. Ispunjavalo ga je jedino ue nje. Spustio se niz strme, zavojite ulice Grada Tvila, prona ao kapetana broda kojim je doplovio, na keju, i rekao mu: "Sutra u isploviti sa Arhimagom u pravcu Vatorta i Ju nog Prostranstva. Reci knezu, mome ocu, da u se vratiti kui u Berilu ka da budem otpu ten iz ove slu be." Kapetan broda bio je krajnje ozbiljan. Znao je kako je knez Enlada mogao doekati donosioca ovakvih vesti. "Morate mi to, kne eviu, dati napismeno", ree on. S matrajui da je to pravo, Aren pohita... oseao je da sve mora istog asa obaviti. .. te pronae jednu udnu malu prodavnicu u kojoj kupi mastionicu, etkicu, i list meke h artije, debele kao filc; zatim po uri nazad prema keju, te se smesti u blizini bro da i poe da pi e roditeljima. Kada se setio majke dr ei taj list papira i itajui ta je n pisao, obuze ga nemir. Bila je puna radosti, strpljiva, ali Aren je znao da je o n glavni razlog njenog zadovoljstva, da ona ezne za njegovim brzim povratkom. Nij e bilo nain da je ute i zbog dugog odsustvovanja. Pismo koje je napisao bilo je krto i kratko. Potpisao ga je runom maa, zapeatio s malo katrana iz obli njeg lonca za z atvaranje rupa, te predao kapetanu broda. A onda ree: "Stanite!", kao da je brod ve bio spreman da isplovi i otra kaldrmisanom ulicom nazad do one male udne prodavn ice. Pomuio se da je pronae, jer bilo je neeg neodreenog u vezi s ulicama Tvila; got

ovo da mu se inilo da su skretanja svaki put drugaija. Konano je dospeo u pravu uli cu i sjurio se u radnju pro av i ispod niti sa kuglicama od crvene gline koje su ukr a avale ulazna vrata. Dok je kupovao mastilo i papir primetio je, na jednom poslu av niku sa kopama i bro evima, srebrni bro u obliku divlje ru e; a njegova se majka zvala Ru a. "Kupiu ovaj", ree on na svoj u urbani, kne evski nain. "Drevni rad u srebru s ostrva O. Vidim da ste poznavalac starih ve tina", ree vlasnik radnje, posmatajui dr ku Arenova maa koja nije bila lepa. "etiri belokosna novia." Aren plati tu prilino visoku cenu ne pravei pitanje; imao je u novaniku dos ta belokosnih kovanica koje su slu ile kao novac na Unutra njem kopnu. Bio je zadovo ljan to se setio da majci kupi poklon; u ivao je i u samom inu kupovanja; kada je iz i ao iz radnje spustio je aku na balak maa, epurei se. Otac mu je dao taj ma vee uoi polaska iz Enlada. Primio ga je sveano i nosio ga je kao da mu je du nost da ga nosi, ak i na brodu. Bio je ponosan na njegovu te i nu koju je oseao na boku, na te inu njegove velike starosti koja je pritiskala njeg ov duh. Jer to je bio Seriadov ma, a Seriad je bio sin Moreda i Elfaran; na svetu nije bilo starijeg sem maa Eret-Akbe koji je bio postavljen na vrh Kule kraljeva u Hevnoru. Seriadov ma nikada nije bio odlo en ili spreman, ve samo no en; pa ipak, v ekovi na njemu nisu ostavili traga, njegova mo nije bila ni ta manja, jer je bio is kovan pomou velike arolije. U njegovom istorijatu se navodi da nikada nije izvuen, niti se mo e izvui, sem kada je u pitanju spasavanje ivota. Jer nikakav cilj krvave po ude, osvete ili udnje, u nijednom ratu radi dobiti, ne bi dozvolio da se on upot rebi. Po njemu, tom velikom blagu njegove porodice, Aren je dobio svoje svakodne vno ime: dok je bio dete zvali su ga Arendek: Mai. On jo nije upotrebio taj ma, nije ni njegov otac, niti njegov deda. Ve dugo je u Enladu vladao mir. A sada, na ulicama ovog udnog grada ostrva vraeva, dr ka maa mu se uini udna ka da je dodirnu. udno je le ala u njegovoj ruci i bila je hladna. Onako te ak, ma ga je ometao u hodu, vukao se za njim. uenje koje je oseao nije ga napu talo, ali se ohladi lo. Vratio se na kej i predao bro kapetanu broda da ga odnese njegovoj majci, te mu za eleo srean put i bezbedan povratak kui. Okrenuv i se od njega, navukao je ogrta p reko korica maa u kome se nalazilo to staro, nepovodljivo oru je, ta smrtonosna stv ar koju je nasledio. Vi e mu nije bilo de epurenja. " ta ja to inim?" upita sam sebe d ok se peo uskim putem, ne urei vi e, ka utvrenom Velikom zdanju iznad grada. "Kako to da nisam po ao kui? Za to tragam za neim to ne razumem, sa ovekom koga ne poznajem?" Nije umeo da odgovori na pitanja koja je sam sebi postavljao. 3. GRAD HORT U tami pred svitanje Aren navue odeu koju su mu dali, mornarski ogrta, dost a izno en ali ist, te pohita kroz utihle dvorane Velikog zdanja ka istonim vratima, izrezbarenim od roga i zmajevskog zuba. uvar kapije ga propusti kroz njih i pokaz a mu kojim putem treba da krene, sa jedva vidljivim osmehom na usnama. On krenu najgornjom ulicom grada, a zatim stazom koja je vodila nizbrdo ka kuicama za amce koje su pripadali koli, a nalazile se poreane ju no du obale, u zalivu, gledano u odn osu na tvilske dokove. Jedva je razaznavao put. Drvee, krovovi, brda nabubrela od nejasnih izraslina, sve se gubilo u tami; mrani vazduh bio je potpuno miran i ve oma hladan; sve je mirovalo, dr alo se povueno i zatamnjeno. Samo se nad tamnim mor em na istoku protezala jedna slaba, jasna pruga: obzorje, koje se tog asa okrenul o ka nevidljivom suncu. On sti e do stepeni ta koje je vodilo do kuice za amce. Tamo nije bilo nikoga, ni ta se nije pomeralo. Nije mu bilo hladno u glomaznom mornarskom kaputu i vunen oj kapi, ali ipak je drhtao, stojei na kamenim stepenicama u tami, ekajui. Kuice za amce su se, onako crne, izdizale iznad vode, a onda iznenada iz n jih dopre neki prigu eni, upalj zvuk, prodorno kucanje, koje se ponovi tri puta. Ar enu se kosa di e na glavi. Jedna dugaka senka kliznu tiho napolje na vodu. Bio je t o amac koji je meko nastavio da plovi prema doku. Aren potra niz stepenice do doka i uskoi u amac. "Prihvati kormilo", ree Arhimag, koga jevideo samo kao okretnu senku na p ramcu, "Dr i ga u tom polo aju dok ne razvijem jedro." Ve su bili isplovili, jedro se irilo sa jarbola poput kakvog belog krila,

hvatajui sve jae svetlost. "Gle, zapadni vetar koji e nas spasti veslanja do izlask a iz zaliva, to je, nema sumnje, opro tajni poklon Velikog majstora Vetroumea. Pazi mome, ovim amcem se veoma lako upravlja! Znai tako. Zapadni vetar i vedra zora za prolenu ravnodnevnicu." "Je li ovo Dalekovidi?" Aren je iz pesama i pria uo za Arhimagov amac. "Aha", odvrati ovaj, poslujui oko konopaca. amac se propinjao i evrdao na s ve jaem vetru; Aren stisnu zube i poku a da ga smiri. "Njime se odista lako upravlja, ali je pomalo samovoljan, gospodaru." Arhimag se nasmeja. "Pusti mu na volju; mudar je. uj, Arene", poe on, pa z astade kleknuv i na klupicu i zagledav i se u Arena, "sada nisam niiji gospodar, niti si ti kne evi. Ja sam trgovac po imenu Soko, a ti si moj neak, koji sa mnom putuje da upozna mora, po imenu Aren; dolazimo sa Enlada. Iz kog grada? Nekog velikog, u sluaju da sretnemo nekog iz istog mesta." "Mo e li Temer, na ju noj obali? Oni trguju po svim Prostranastvima." Arhimag klimnu. "Ali", poe oprezno Aren, "naglasak vam ba nije enladski." "Znam. Imam gontski naglasak", ree njegov saputnik i nasmeja se, pogledav i prema istoku na kome se sve vi e razdanjivalo. "Ali mislim da mogu od tebe pozajm iti ono to mi je potrebno. Znai stigli smo iz temera na im amcem Delfinom, a ja nisam ni gospodar, ni mag, ni Jastreb, ve... kako se ono zovem?" "Soko, gospodaru." Aren se ugrize za jezik. "Potrebna ti je ve ba, neae", ree Arhimag. "Samo ve ba. Nikada nisi bio ni ta dru go do kne evi. Dok sam ja bio mnogo toga, a poslednja moja uloga, u kojoj sam mo da b io najslabiji, bila je uloga Arhimaga... Uputili smo se na jug u potrazi za alem kamenom, onom plavom bezvrednom materijom od koje prave talismane. Znam da je na ceni u Enladu. Prave od njega talismane protiv reume, i a enja, ukoenih vratova i gov ornih mana." Aren se posle jednog trenutka nasmeja, i upravo kada je podigao glavu, am ac se prope na jednom dugakom talasu i on ugleda obod sunca naspram ivice okeana, iznenadni zlatni blesak ispred njih. Jastreb je stajao sa akom polo enom na jarbol, jer mali je brodi poskakivao na nemirnim talasima, licem okrenut prema suncu koje je izlazilo, tog dana prolen og ekvinocija, i on zapeva. Aren nije znao Prastari govor, jezik vraeva i zmajeva , ali osetio je da iz tih rei izbija hvala i radost, ritam je bio nalik na ritam kakve koranice, poput smenjivanja plime i oseke ili ravnote e dana i noi koji bez pr estanka slede jedno posle drugog. Galebovi su kre tali na vetru, a obale tvilskog zaliva promicale su levo i desno od njih, dok na kraju, no eni dugim talasima puni m svetlosti, ne zaplovi e u Unutra nje more. Putovanje od Rouka do Grada Horta ne traje dugo, ali oni su tri noi prove li na moru. Arhimagu se urilo da krene, ali kada se jednom otisnuo, bio je vi e neg o strpljiv. im su se na li van doma aja zaarenog vremena oko Rouka, vetar poe da duva p rotiv njih, ali on ne dozva magijski vetar u njihovo jedro, to je mogao da uini i bilo koji vra-vremena ; umesto toga, on je mnoge asove utro io da Arena naui kako da up ravlja amcem pri sna nom pramanom vetru, na moru punom stena istono od Isela. Druge n oi koju su proveli napolju poela je da pada ki a, hladna martovska ki a, ali on ne izg ovori nikakvu aroliju da je odvrati od njih. Naredne noi, dok su le ali neposredno p red ulazom u Luku Hort u mirnoj, hladnoj, maglovitoj tami, Aren je razmi ljao o ov ome i odjednom shvatio da za ovo kratko vreme koliko poznaje Arhimaga, ovaj jo ni jednom nije posegao za magijom. Bio je nenadma an mornar. U tri dana plovidbe s njim Aren je nauio vi e nego tokom deset godina vozikanja amcem i trkanja u Zalivu Berile. A mag i mornar su d osta bliski jedan drugom; obojica koriste moi neba i mora i pokoravaju sna ne vetro ve tako da im ovi slu e, pribli avajui ono to je udaljeno. Arhimag ili Soko pomorski t rgovac, izlazilo je uglavnom na isto. Bio je prilino utljiv ovek, mada savr eno dobroudan. Nikakva Arenova nespretno st nije mogla da ga razbesni; bio je dobar saputnik; boljeg ne bi mogao da nae, r

azmi ljao je Aren. Ali predavao bi se vlastitim mislima i onda bi satima utao, a ka da bi konano progovorio glas bi mu zazvuao nekako o tro, i uop te ne bi primeivao Arena iako bi mu pogled poivao na njemu. To nije moglo da oslabi ljubav koju je deak os eao prema njemu, ali mo da mu se zbog toga malo manje sviao; bilo je pomalo stra no. M o da je Jastreb to osetio, jer je te maglovite noi nadomak obale Vatorta poeo Arenu, dosta isprekidano, da pria o sebi. "Ne elim sutra ponovo da odem meu ljude", ree on . "Pretvarao sam se da sam slobodan... da je u svetu sve u redu. Da nisam Arhima g, ak ni arobnjak. Da sam Soko iz Temera, bez ikakvih obaveza i privilegija, da ni kome ni ta ne dugujem... On zastade pa onda posle izvesnog vremena nastavi. "Poku aj pa ljivo da bira , Arene, kada bude morao. U mladosti sam morao da biram izmeu ivota k oji se sastoji od postojanja i ivota koji se sastoji od delenja. Uskoio sam u ovaj drugi kao to aba skae na muvu. Ali svako delo koje izvr i , svaki tvoj in, vezuje te za sebe i za svoje posledice i tera te da stalno iznova dela . Tada se vrlo retko mo e nai na nekom mestu, u nekom vremenu slinom ovom, izmeu dva ina, kada ti je dozvoljen o da se zaustavi i jednostavno postoji . Ili pone da razmi lja o tome ko si i ta si."

Kakav je jedan ovakav ovek mogao da sumnja u to ko je i ta je? Verovao je da su sline sumnje primerene mladima, koji jo ni ta nisu uinili. amac se ljulju kao u velikoj, hladnoj tami. "Zato volim more", javi se Jastrebov glas iz tame. Aren ga je razumeo; ali njegove misli hrlile su napred, kao to su to inile ova tri dana i noi, ka onome za im su tragali, cilju njihovog puta. I po to je njeg ov saputnik konano bio raspolo en za priu, on upita: "Mislite li da emo u Gradu Hortu nai ono to tra imo?" Jastreb odmahnu glavom, to je moglo da znai ne, ali i da ne zna. "Da nije mo da posredi neka po ast, kuga, koja se iri sa kopna na kopno, dese tkujui useve, stada i ljudski duh?" "Po ast predstavlja kretanje velike Ravnote e, samog Ravnote ja; ovo je ne to dr ugo. Zaudara na zlo. Dok se ravnote a meu stvarima ponovo uspostavlja, u stanju smo da osetimo posledice toga, ali ne gubimo nadu i ne odriemo se ve tina, ne zaboravl jamo rei Stvaranja. Priroda nije neprirodna. Ovo nije uspostavaljanje ravnote e, ve njeno naru avanje. Postoji samo jedno stvorenje sposobno za tako ne to." "ovek?" upita nagaajui Aren. "Mi ljudi." "Kako?" "Ako neizmerno udimo za ivotom." "Za ivotom? Ali ta ima lo e u tome to neko eli da ivi? " "Ni ta. Ali kada eznemo da ovladamo ivotom... beskrajnim bogatstvom, nepobit nom sigurno u, besmrtno u... onda ta elja prerasta u pohlepu, a na kraju postaje zlo. T ada dolazi do naru avanja ravnote e u svetu, i uni tavanje odnosi prevagu." Aren je malo razmi ljao o ovome, a onda je konano rekao: "Znai vi smatrate d a tragamo za nekim ovekom?" "Za ovekom i magom. Da, mislim da tragamo za jednim takvim." "Ali mislio sam, na osnovu onoga u ta su moj otac i moji uitelji bili ubeen i, da velika dela arobnja tva zavise o Ravnote i, Ravnote ju, te se stoga ne mogu koris titi u zle svrhe." "O tome se", ree Jastreb nekako bezvoljno, "mo e raspravljati. Beskrajne su rasprave maga... Svako kopno Zemljomorja zna za ve tice koje bacaju neiste ini, arob njake koji koriste svoje ve tine za sticanje bogatstva. Ali ima i va nijih stvari. G ospodar vatre, koji se trudio da ra ini tamu i zaustavi sunce u podne, bio je velik i mag; te ko bi ga i Eret-Akbe pobedio. Moredov Neprijatelj bio je jo jedan od tih. Kad bi se on pojavio, celi gradovi bi pali niice pred njim; vojske su se borile na njegovoj strani. arolija koju je istkao protiv Moreda bila je tako mona da se n ije mogla ra initi ak ni kada je bio pogubljen, tako da je more progutalo ostrvo Sol eu i sve na njemu. To su bili ljudi kojima su velika snaga i znanje slu ili da ine zlo i hrane se njime. Da li se arobnja tvo koje slu i onome to je dobro mora uvek poka zati jaim, to ne znamo. Nadajmo se da je tako." Ako tamo gde oekuje sigurnost, nae samo nadu, oseae se nekako praznim. Aren os ti da ne eli da ostane na tim hladnim vrhovima. Posle izvesnog vremena, ree: "Misl im da shvatam za to ka ete da su samo ljudi u stanju da ine zlo. ak su i ajkule nevine

; one ubijaju zato to moraju." "To je razlog zbog koga nam se ni ta ne mo e odupreti. Samo jedna stvar na s vetu u stanju je da se odupre zlom oveku. A to je drugi ovek. U na oj sramoti nahodi se na a slava. Jedino na duh, koji je sposoban na zlo, sposoban je i da ga prevazie ." "Ali zmajevi", poe Aren. "Zar oni ne ine velika zla? Zar su oni nevini?" "Zmajevi su pohlepni, nezasitni, izdajice; nikog ne sa aljevaju, prema nik om nemaju milosti. Ali da li su oni zli? Ko sam ja da sudim o delima zmajeva?... Mudriji su od ljudi. S njima stvari stoje kao i sa snovima, Arene. Mi ljudi san jamo, bavimo se magijom, inimo dobro, inimo zlo. Zmajevi ne sanjaju. Oni sami su s novi. Oni se ne bave magijom; ona je njihova su tina, njihovo bie. Oni ni ta ne ine; o ni jesu." "U Serilonu", ree Aren, "Nalazi se ko a Bar Ota, koga je ubio Keor, knez En lada, pre tri stotine godina. Od tog dana nijedan se zmaj vi e nije pojavio u Enla du. Video sam ko u Bar Ota. Te ka je poput gvo a i tako velika da bi, ako bi je ra irili, prekrila ceo trg u Serilonu, bar tako ka u. Zubi su dugaki kao moja podlaktica. A ka u i da je Bar Ot bio mladi, jo neodrasli zmaj." "U tebi tinja elja", primeti Jastreb, "da vidi zmajeve." "Da." "Krv im je hladna i otrovna. Ne sme ih gledati u oi. Stariji su od oveanstva ..." Trenutak je poutao, a onda nastavio: "Kada bih za alio zbog svega to sam ikada uinio ili sve to zaboravio, ipak bih se seao da sam jednom video zmajeve kako u su mrak plove na vetru iznad zapadnih ostrva; i bio bih zadovoljan." Tada obojica uuta e, i vi e se nije uo nikakav drugi zvuk do do aptavanja mora i amca, i svuda oko njih vladao je mrak. I onda konano, tamo na dubokoj vodi, oni z aspa e. U svetloj izmaglici jutra uplovi e u Luku Hort, u kojoj je bilo blizu stot inu brodica, to usidrenih to onih koje su se spremale da isplove: ribarskih amaca, a maca na vesla, putnikih brodova, trgovakih brodova, dve galije sa po dvadeset vesa la, jedna velika galija sa ezdeset vesala u lo em stanju, i nekoliko vitkih, dugakih brodica sa visokim trouglastim jedrima, napravljenim da hvataju vazdu ne struje u vi im predelima kada se nau u toplom mrtvomorju Ju nog Prostranstva. "Je li ono ratn i brod?" upita Aren dok su prolazili pored jedne od galija sa dvadeset vesala, a njegov mu saputnik odvrati: "Njime se prevoze robovi, sudei po alkama za lance u spremi tu. Prodaju ljude u Ju nom Prostranstvu." Aren je trenutak razmi ljao o ovome, zatim ode do sanduka za opremu i iz n jega izvadi ma koji je bio dobro umotao i odlo io onog jutra kada su krenuli na put . Sada ga razmota; neodluno je stajao, dr ei obema rukama ma u koricama, sa kojih se klatio opasa. "Ne lii na ma kakvog pomorskog trgovca", ree on. "Korice su suvi e fine." Jastreb, zaposlen oko kormila, samo ga okrznu pogledom. "Opa i ga ako eli ." "Mislio sam da bi bilo mudro." " to se maeva tie, taj je mudar", primeti njegov saputnik, budno motrei da se ne sudari s nekim, u prenatrpanoj luci. "nije li to ma koji ne pristaje da olako bude upotrebljen?" Aren klimnu. "Tako ka u. Ipak je ubijao. Ubijao je ljude." On spusti pogle d na vitki, izlizani balak. "On jeste, ali ja nisam. Oseam se kao budala zbog toga . Toliko je stariji od mene... poneu no ", zavr i on, ponovo umota ma i gurnu ga dubok o u sanduk sa opremom. Na licu su mu se ogledala mnoga oseanja, a meu njima je naj izra eniji bio bes. Jastreb ni ta ne ree, dok nije morao da ga upita: "Bi l' se prihv atio vesala, mome? Poi emo do onog tamo keja pored stepeni ta." Grad Hort, jedna od sedam velikih luka Arhipelaga, uzdizao se iz svog bun og vodenog proelja na padinama tri strma brda u va aru boja. Kue su bile od gline, o bojene crveno, narand asto, uto, belo; krovovi su bili od purpurno crvenih crepova; rascvetano pendik drvee ispunjavalo je tamnim crvenilom gornje ulice. ivopisna, p rugasta platna protezala su se od krova do krova, zaklanjajui uska pijana mesta. D okovi su bili obasjani suncem; ulice koje su se vraale nazad od vodenog proelja na likovale su crnim prorezima punim senki, ljudi i buke.

Kada su privezali amac, Jstreb prie Arenu tobo e da proveri vor i ree: "Arene, na Vatortu ima ljudi koji me jako dobro poznaju; zato me sad dobro pogledaj, ka ko bi me mogao kasnije prepoznati." Kada se uspravio, lice mu vi e nije bilo u o ilj cima. kosa mu je bila prilino seda; nos baburast i pomalo spljo ten; a umesto tapa o d tisovine njegove visine, nosio je palicu od slonovae, koju je sklonio u nedra. "Upoznaj se sa mnom", ree on Arenu uz iroki osmeh, a govorio je s enladskim naglas kom. "Zar nikad do sad nisi vid'o svog strica?" Aren je sretao vraeve na dvoru u Berili koji su menjali izgled kada su mi mikom doaravali Dela Moredova, i znao je da je to samo privid; ostao je priseban i uspeo da prozbori: "Svakako, strie Sokole!"

Ali dok se mag pogaao sa lukim stra arem oko cene za ostavljanje i uvanje amca , Aren nije skidao pogled sa njega kako bi dobro upamtio njegov sada nji izgled. to je du e gledao, taj ga je preobra aj sve vi e muio, umesto manje.Bio je suvi e savr en; ov o uop te nije bio Arhimag, to nije bio mudri vodi i voa... uvar je tra io mnogo novca, i Jastreb je gunao dok mu je plaao, a onda se udaljio sa Arenom, nastaviv i da guna. "Kakav ispit za moje strpljenje", ree on. "Morao sam da platim tom debeloguzom lo povu da uva moj amac! A samo pola arolije dvaput bi bolje obavilo taj posao! Eto to je cena preru avanja... Ah, zaboravio sam na svoj naglasak, je l' tako, neae?" Koraali su pretrpanom, smrdljivom, arolikom ulicom prepunom radnjica tek n e to veih od tezgi, iji su vlasnici stajali na vratima meu gomilama i nizovima lonarsk e robe, naglas hvalei lepotu i jeftinou svojih lonaca, pletene robe, e ira, lopata, p ribadaa, novanika, korpi, araa, no eva, konopa, zavrtanja, krevetskih ar ava i svih mogu metalnih predmeta i tekstilne robe. "Je li va ar?" "A?" upita ovek spljo tena nosa, poviv i svoju posedelu glavu. "Je li va ar, strie?" "Va ar? Ne, ne. Ovde je tako preko cele godine. Zadr ite svoje kolaie od ribe, gospoja, ve sam dorukov'o!" A Aren je poku avao da se otrese oveka sa poslu avnikom na kome su bile male mesingane posude, i koji ga je pratio zavijajui: "Kupi, probaj , lepi mladi gospodine, nee te izneveriti, dah e ti biti sladak kao miris ru a iz Nu mina, privui e ti ene, probaj, mladi gospodaru mora, mladi kne eviu..." Sasvim iznenada Jastreb se stvori izmeu Arena i torbara, rekav i: "Kakvi su to arobni napici?" "Nisu to arobni napici!" zacvile ovek i stade da se udaljava od njega. "Ne prodajem ja nikakve arobne napitke gospodaru-mora! Samo sirupe koji osve avaju dah posle pia ili korena-hazije... samo sirupe, veliki kne e!" Skupio se na poploanom t rotoaru, a posudice na poslu avniku su egrtale i sudarale se; kada bi se nagnule, i z nekih bi iscurela po koja kap lepljive, ru iaste ili purpurne tenosti, i prelila s e preko ivice. Jastreb se bez rei okrenu i krenu dalje sa Arenom. uskoro se gu va proredi, a radnje posta e znatno siroma nije; izbor robe koji se u njima mogao nai svodio se na aku savijenih eksera, slomljeni tuak, i stari e alj za grebanje - izlo ene u neem nal ik na kuicu za pse. Arenu se to siroma tvo gadilo manje od ostalog; na bogatom kraj u ulice oseao je da e se udaviti, da e ga ugu iti stvari koje su bile na prodaju i gl asovi koji su mu dovikivali da kupi, kupi. Zaprepastila ga je i torbareva snisho dljivost. Setio se hladnih, svetlih ulica svog severnog grada. Razmi ljao je kako nijedan ovek u Berili ne bi tako puzao pred jednim strancem. "Ovo je ludi narod!" ree on. "Ovuda, neae", bilo je sve to mu je odgovorio njegov saputnik. Skrenu e u jed an prolaz izmeu visokih zidova kua bez prozora, koje su se pru ale du padine brda, pr oo e kroz luni prolaz ukra en iscepanim stegovima, izio e ponovo na suncem obasjan strmi trg, jo jednu pijacu pretrpanu tezgama i tandovima, sa mno tvom ljudi i muva. Oko ivica trga sedeo je i le ao nepokretno na leima veliki broj mu karaca i en a. Usta su im imala neku neobinu crnu boju, kao da su u modricama, a oko usana su im se rojile i skupljale muve poput grozdova sasu enih ribizla. "Koliko ih je", z au Jastrebov glas, prigu en i u urban, kao da je i on sam bio zaprepa en; ali kada ga je Aren pogledao ugledao je zatupasto, blago lice mornara trgovca Sokola, koga to kao da se uop e nije ticalo.

" ta je tim ljudima?" "Hazija. Umiruje i omamljuje, oslobaa telo od uma. A um onda slobodno lut a. Ali kada se vrati u telo tra i jo vi e hazije... e nja raste, a ivot se skrauje, jer t stvar je ist otrov. Prvo nastupa drhtavica, kasnije dolazi do ukoenostim, a na kr aju se umire." Aren se zagleda u enu koja je sedela leima oslonjena o zagrejani zid; podi gla je ruku kao da eli da otera muve sa licam, ali napravila je samo jedan isprek idani kru ni pokret kroz vazduh kao da je u trenu potpuno zaboravila na ruku, pa j e ova nastavila da se kree jedino zahvaljujui kakvom gru ili drhtaju mi ia. Taj gest j e nalikovao bajanju li enom svake svesne namerem, aroliji bez znaenja. I Soko ju je bezizra ajno posmatrao. "Hajdemo!" ree on. Povede ga zatim dalje preko pijace ka jednoj tezgi natkritoj gumiranim p latnom. Pruge suneve svetlosti, zelene, narand aste, limun ute, grimizne, azurnoplave , padale su preko izlo enih tkanina, aleva i pletenih opasaa, i poigravale su u bezb roj siu nih ogledala koja su krasila uzdignutu, perjem zakienu frizuru ene koja je pr odavala tu robu. Bila je krupna i zapevala je dubokim glasom: "Svila, saten, pla tno, krzno, filc, vuna, runofilc sa Gonta, gaza sa Soula, svila sa Lorbanerija! Hej, vi Severnjaci, skinite svoje postavljene kapute; zar ne vidite da je sunce izgrejalo? Kako bi bilo da ponesete ovako ne to kui devojci u dalekom Hevnoru? Pogl edajte samo, svila sa juga, ne na poput krila vodenog konjica!"Odmotala je svojim spretnim rukama balu pauinaste svile, ru iaste sa srebrnim nitima. "Ne, gospoja, nismo mi o enjeni kraljicama", ree Sokom, a ena zavri ta: "U ta o nda odevate svoje ene, u grubo platno? Tkaninu za jedra? Tvrdica koja nee da kupi ni komad svile za jednu enu koja se smrzava na severnjakom snegu to se nikad ne top i! A ta ka ete na ovaj gontijski runofilc, da je lak e zagrejette za vreme zimskih noi !" Ona rasprostre preko pulta veliki kvadrat drap-smee tkanine, istkane od svilas te dlake koza sa severnoistonih ostrva. Tobo nji trgovac ispru i aku, opipa tkaninu, p a se nasme i. "Aha, znai ti si Gontijac?" zau se ponovo onaj isti vri tavi glas, a kada je prodavaica nagnula glavu, hiljadu raznobojnih takica stade da se vrti po nadstre ni ci i tkanini. "Ovo je andradeanski rad; vidi ? Samo etiri podrezane niti na irinu prsta. N a Gontu koriste est ili vi e. Ali reci mi, za to si prestala da upra njava magiju i pre la na prodavanje prnja. Kada sam bio ovde pre nekoliko godina, video sam te kako l judima iz u iju izvlai plamenove koje si zatim pretvarala u ptice i zlatna zvona, to je bila unosnija trgovina od ove." "To nije bila nikakva trgovina", odvrati krupna ena, a Aren na trenutak p ostade svestan njenih oiju, tvrdih i nepokretnih poput ahata, koje su posmatrale njega i Sokola negde iz sjaja i neprestanog pokretanja perja i svetlucavih ogled ala. "Lepo si to radila, mislim na izvlaenje plamenova iz u iju", primeti Soko o porim, ali jednostavnim glasom. "Hteo sam da i moj neak to vidi." "Slu aj ti", poe ena malo manje o tro, nagnuv i svoje debele, tamne ruke i te ka p rsa na tezgu. "Vi e ne izvodimo takve trikove. Ljudi ih ne ele. Prozreli su ih. Ova ogledalca, mada mi je jasno da se sea mojih ogledalaca", i ona zatrese glavom tak o da odbijene takice raznobojne svetlosti vrtoglavo zaigra e oko njih. "Pa, mo e se z buniti ovekov um svetlucanjem ogledalaca, reima i drugim stvarima koje vam neu otkr iti, tako da pomisli kako vidi ono to, u stvari, ne vidi, ono ega nema. Poput plam enova i zlatnih zvona ili odela u koja sam nekada odevala mornare, u odeu od zlat a sa dijamantima velikim kao kajsije, pa bi se oteturali kao da su kraljevi svih ostrva. .. ali to su bili trikovi, budala tine. Ljude mo e namagariti. Oni su poput p ilia koje opini zmija, veruju u prst koji im se turi pod nos. Ljudi su poput pilia. Ali na kraju ipak postanu svesni toga da su prevareni i omamljeni, pa se naljut e i vi e ne u ivaju u takvim stvarima. Tako sam pre la na trgovinu ovim, i mo da sva ova svila i nije svila, niti je sav filc sa Gonta, ali od njih se svejedno pravi od ea... pravi se odea! Sve te tkanine su prave, a nisu samo puke la i i sanje poput od

ela od zlatne pree." "Dobro, dobro", ree Soko, "znai u Gradu Hortu nema vi e nikoga ko bi mogao d a izvlai vatru iz u iju ili prika e bilo ta od magije koja se tu ranije izvodila?" uv i njegove poslednje rei starica se namr ti; ispravi se i poe pa ljivo da sla e unofilc. "Oni koji ele la i i vizije vau haziju", ree ona. "Porazgovaraj s njima, ako hoe !" Ona pokaza glavom prema nepokretnim prilikama oko trga. "Ovde je bilo i arobnjaka, onih koji su dozivali vetar mornarima i bacali basme za dobru sreu na njihov teret. Zar su se svi okrenuli nekoj drugoj vrsti t rgovine?" Ali mu ona u iznenadnom naletu besa upade u re: "Ima jedan arobnjak, ako t i takav ba treba, veliki arobnjak, vra sa tapom i svim tim... eno ga tamo! Plovio je sa samim Egrom, dozivao vetrove, pronalazio blagom natovarene galije, bar tako pria, ali sve je to sigurna la , jer ga kapetan Erg na kraju prema zasluzi nagradio ; odsekao mu je desnu aku. Eno ga gde sad tamo sedi, vidi ga, s ustima punim hazij e i stomakom punim vazduha. Vazduh i la i! Vazduh i la i! To je sve to ostaje od tvoj e magije, kozji kapetane!" "Dobro, dobro, gospodarice", nastavi pomirljivo Soko, "samo sam pitao." Ona im okrete svoja iroka lea izazvav i tim pokretom vrtoglavi blesak u ogledalima-t akicama, a on se lagano udalji, zajedno sa Arenom. Namerno je i ao sporo. Tako stigo e do oveka na koga im je ukazala. Sedeo je oslonjen leima o zid i zurio u prazno; nekada je to tamnoputo, u bradu obraslo li ce bilo veoma lepo. Naborani patrljak sramno mu je poivao na ploniku, izlo en jarkom suncu. Izmeu tezgi iza njih do lo je do nekog kome anja, ali Aren nije mogao da odvo ji od oveka; ujedno mu se gadio i opinjavao ga. "Zar je odista nekada bio vra"? upi ta on veoma tihim glasom. "Mo da je to onaj koga su zvali Zec, koji je radio kao vra-vremena kod gusar a Egra. Bili su to poznati lopovi... hej, skloni se, Arene!" Jedan ovek koji je u punom trku izletao izmeu tezgi umalo nije naletio na njih dvojicu. Protra jo jedan , posrui pod teretom poslu avnika na sklapanje punog konopca, gajtana i ipki. Jedna t ezga sru i se uz tresak; u urbano su prebacivali ili skidani platneni krovovi; skupi ne ljudi pojavi e se na trgu i poe e da se tuku; uli su se povici i vriska. Sve ih je nadjaavalo vri tanje ene ija je kosa bila ukra ena ogledalcima. Aren je na trenutak ugl eda kako vitla nekom vrstom motke ili tapa pretei gomili mu karaca, odbijajui ih iroki m zamasima poput kakvog meevaoca sateranog uza zid. Da li je u pitanju bila svaa k oja je prerasla u izgred, napad bande lopova ili tuu izmeu dve supranike grupe torb ara, nije se moglo zakljuiti. Ljudi su promicali pored njih s narujima punim namir nica koje su mogle biti i plen, ali i njihova vlastita roba koju su spasli od po hore. Do lo je i do obrauna no evima, pesnienja u tunjave na celom trgu. "Onuda", pokaz a Aren prema jednoj sporednoj ulici u njihovoj blizini koja je vodila sa trga. o n krenu prema toj ulici, jer bilo je jasno da e biti najbolje ako sesmesta izgube , ali ga njegov saputnik uhvati za ruku. Aren se osvrnu i vide da Zec poku ava da ustane. Kada se uspravio, trenutak je ostao da stoji klatei se, a onda je, ni ne osvrnuv i se oko sebe krenuo oko trga, povlaei preostalom akom po zidovima kua kao da mu je ona vodi ili potpora. "Dr i ga na oku", ree Jastreb i oni krenu e za njim. Niko nije presreo ni njih oveka koga su sledili i za tili as nao e se van pijanog trga, te poe e da se spu taju niz brdo, utke, jednom uskom krivudavom ulicom. Tavani kua iznad njihovih glava gotovo su se dodirivali, skrivajui svetlos t; kamene ploe pod nogama bile su klizave od vode i otpadaka. Zec je dosta brzo n apredovao iako je i dalje prevlaio akom po zidovima kao da je slep. Morali su da g a prate na maloj udaljenosti kako ga ne bi izgubili na kakvoj raskrsnici. Arena iznenada obuze uzbuenje zbog potere; sva ula bila su mu budna, kao da je u lovu na jelene u umama Enlada; ivo je zapa ao svako lice pored koga bi pro li dok je udisao s latkasti msrad: miris ubreta, tamjana, crkotina i cvea. Dok su se probijali preko jedne iroke, prepune ulice on zau udare bubnja i na trenutak ugleda niz nagih mu kar aca i ena, meusobno okovanih lancima za zglobove i struk, zamr ene kose koja im je p rekrivala lica: ve nerednog trenutka nije ih vi e bilo, jer je on krenuo dalje za Z ecom koji je poeo da se spu ta niz neke stepenice to su izlazile na jedan uski, praz ni trg na kome je samo nekoliko ena eretalo kod fontane. Tu Jastreb sti e Zeca i spusti mu aku na rame, a ovaj se skupi kaoda ga je

neko o urio, i trzajui se povue u zaklon jednog Masivnog ulaza. Tu ostade da stoji p odrhtavajui, buljei u njih oima progonjenog koje ni ta nisu videle. "Je l' tebe zovu Zec?" upita Jastreb, svojim prirodnim, glasom koji je i stovremeno bio i grub i ne an. ovek ni ta ne odgovori kao da nije mario ili mo da nije u o. " elim ne to da ujem od tebe", ree Jastreb. Ponovo nije bilo odgovora. "Platiu ti." Slaba reakcija: "U belokosti ili zlatu?" "Zlatu." "Koliko?" "Vra zna vrednost arolije." Zeevo lice se iskrivi i promeni, na trenutak o ive, tako brzo kao da je sam o zasvetlucalo, a onda ga opet prekori neprobojni oblik. "Toga vi e nema", ree on, "niega nema." Ka alj ga natera da se presamiti; ispljuvak mu je bio crn. Kada se us pravio ostao je nepokretno da stoji, drhtei, kao da je zaboravio o emu su razgovar ali. Aren se ponovo zadivljeno zagleda u njega. Ugao u kome je stajao obrazov ale su dve d inovske figure to su stajale svaka sa po jedne strane vrata, kipovi iji su vratovi bili povijeni pod te inom zabata i ija su se mi iava tela samo delimino pom aljala iz zida, kao da su poku ali da se oslobode kamena i ponu ivot, ali ih je snag a izdala na pola puta. Vrata koja su oni uvali visila su na izjedenim arkama; kua, nekada palata,sada je bila napu tena. Mrana, ispupena lica divova bila su izrova ena i obrasla li ajevima. izmeu tih nezgrapnih prilika stajao je mlitav i krhak ovek zvan i Zec oiju tamih poput prozora te prazne kue. On podi e svoju osakaenu ruku izmeu sebe i Jastreba i zavcile: "Udelite jadnom bogalju, gospodaru..." Mag se namr ti kao da ga je prostrelio bol i sram; Aren poseti da je na tr enutak ugledao njegovo pravo lice pod krinkom. On ponovo polo i aku na Zeevo rame i izgovori nekoliko blagih rei, na jeziku vraeva, koje Aren nije razumeo. Ali zato Zec jeste: On epa Jastreba onom preostalom akom i promuca: "Jo mo e da govori ... govori ... Poi, poi sa mnom..." Mag okrznu Arena pogledom, pa klimnu. Nastavi e da se spu taju strmim ulicama do jedne od dolina izmeu tri postojea brda na kojima se uzdizao Grad Hort. Prolazi su postojali u i, mraniji, ti i to su se vi e spu tali. Nebo je bilo uska traka izmeu streha, a zidovi kua sa obe strane bili s u memljivi. Na dnu prevoja proticao je potok, koji je zaudarao kao kakav otvoren i odvodni kanal; izmeu lunih mostova, na obali, bile su nagomilane zgrade. U mranom ulazu jedne od tih zgrada Zec skrenu i nestade poput uga ene svee. Oni krenu e za nj im. Neosvetljeno stepeni te kripalo je i ugibalo se pod njihovim stopalima. Na vrhu stepeni ta Zec gurnu jedna vrata, i oni konano vide e gde se nalaze: pred njima je bila prazna soba sa du ekom od slame u jednom uglu i sa jednim nezastakljenim k limavim prozorima koji je propu tao malo pra njave svetlosti. Zec se okrenu prema Jastrebu i ponovo ga uhvati za ruku. Usne stado e da m u se pomeraju. Konano mucajui izusti: "Zmaj... zmaj..." Jastreb mu sasvim mirno uzvrati pogled ni ta ne rekav i. "Ne mogu da govorim", ree Zec i pusti Jastrebovu ruku, te se uuri na golom p odu, plaui. Mag kleknu pored njega i poe ne to ne no da mu govori na Prastarom govoru. Ar en je stajao pored zatvorenih vrata, ake polo ene na dr ku no a. Ta siva svetlost i pra n java soba,dve prilike na kolenima,mek, udan zvuk magova glasa, rei na jeziku zmaje va, sve je to liilo na san koji nije imao nikakve veze sa onim to se dogaalo van nj ega ili sa vremenom koje je proticalo. Zec lagano ustde. istrese kolena onom jedinom akom, a osakaenu ruku sakri iza lea. Osvrte se oko sebe, pa zagleda u Arena; sada je video ono u ta je gledao. Ubrzo se okrenuo i seo na du ek. Aren ostade da stoji, na stra i; ali Jastreb, sasv im prirodno, kao da je odrastao bez name taja, sede prekr tenih nogu na goli pod. "I spriaj mi kako si ostao bez svoje ve tine i zaboravio jezik te ve tine", ree on. Zec mu nije odmah odgovorio. Poeo je osakaenom rukom da udara po bedru, ne rvozno i trzavo,ali na kraju ipak ree, istiskujui rei u naletima: "Odsekli su mi aku . Ne mogu da izvodim arolije. Odsekli su mi aku. Krv je istekla, presu ila." "Ali to je bilo tek po to si izgubio mo, Zee, jer inae to ne bi mogli da ti ui ne."

"Mo." "Mo nad vetrovima, talasima, ljudima. Pozivao si ih po imenima i oni su t e slu ali." "Da. Seam se da sam bio iv", ree ovek, mekim, promuklim glasom. "Znao sam rei i imena..." "Jesi li sada mrtav?" "Ne. iv sam. iv. Samo nekada sam bio zmaj... nisam mrtav. Ponekad spavam. Svako zna da je san veoma blizak smrti. Mrtvi dolaze u sne i to svi znaju. Dolaz e ti kao da su ivi i govore razne stvari. Oni iz smrti odlaze u snove. Postoji pu t. itav put. Mo e ga pronai ako zna gde treba da tra i . I ako si spreman da plati za to reenu cenu." "Kakva je to cena?" Jastrebov glas je lebdeo na nejasnom vazduhu poput s enke lista koji pada. " ivot... ta bi drugo moglo biti? ime mo e da kupi ivot, ako ne ivotom?" Zec se atio napred nazad na svom du eku, s tajanstvenim sjajem u oima. "Vidi , poe on, "mogu da mi odseku aku. Mogu da mi odseku glavu. Nije va no. Mogu da pronaem put nazad. Zn am gde treba da ga tra im. Tamo mogu poi samo ljudi od moi." "Misli na vraeve?" "Da." Zec je oklevao, kao da je nekoliko puta poku ao da izgovori tu re; al i nije uspeo. "Ljudi od moi", ponovi on. "Ali moraju... moraju ga se odrei. Platit i." Potom se namrgodi, kao da je re "platiti" konano orobudila neke uspomene, pa je shvatio da dobrovoljno pru a obave tenja umesto da ih prodaje. Iz njega se ni ta vi e nije moglo izvui, ak ni nagove taji, ni mucanje o "povratku" koje je Jastreb izg leda smatrao za va ne, pa mag stoga uskoro ustde. "Poluodgovor je isto to i ao kaka v opsenar, baci samo jedan zlatni novi na du ek ispred Zeca. Zec ga pokupi. Zagleda se u njega, pa u Jastreba i Arena, trzavo pokreui g lavu. "ekajte", zamuca on. im se situacija izmenila on je ispustio uzde i sada se muio da ka e ono to je eleo. "Noas", konano prozbori. "Stanite. Noas. Imam haziju." "Nije mi potrebna." "Pokazau vam... pokazau vam put. Noas. Pove u te. Pokazau ti. Mo e stii tamo, i... jer si..." Muio se da izgovori re, sve dok ga Jastreb ne prekinu: "Jer sam vr a." "Da! Zato mo emo... mo emo stii tamo. Na put. Dok sanjam. u snu. Shvata ? Pove u t e. Poi e sa mnom, na... na put." Jastreb ustade, onako vrst i zamisli se, nasred polumrane sobe. "Mo da", ree on konano. "Ako re imo da doemo, biemo ovde pre mraka." Zatim se okrete prema Arenu, koji istog asa otvori vrata, udei da to pre ode odatle. Vla na, natkrivena ulica liila mu je na vrt posle Zeeve sobe. Uputi e se najkr aim putem ka gornjem delu grada, jednim strmim kamenim stepeni tem izmeu zidova kua o braslih br ljanom. Aren je udisao i izdisao vazduh kao mor ... "Uh!... Hoete li se vr atiti tamo?" "Pa, hou, ako ne uspem da dobijem isto obave tenje iz kakvog manje opasnog izvora. Verovatno e nam postaviti zasedu." "Zar niste za tieni protiv lopova i njima slinih?" "Za tien?" upita Jastreb. "Kako to misli ? Zar misli da hodam unaokolo umotan u arolije poput kakve starice koja se pla i reumatizma? Nemam ja vremena za tako ne t o. Krijem lice, kako bih prikrio cilj na eg traganja; i to je sve. Mo emo paziti jed an na drugoga. Ali injenica je da na ovom putovanju neemo moi da se klonimo neprili ka." "Razume se da ne", ree Aren kruto, ljutito, povreena ponosa. "Nisam to tra i o." "Ispada na isto", bio je i dalje uporan mag, pa ipak se u njegovom glasu naziralo izvesno dobro raspolo enje to umiri Arena. I sam je bio iznenaen vlastitim besom; nikada nije ni pomislio da e ovako rzgovarati sa Arhimagom. Ali ovo i jes te i nije bio Arhimag, ovaj Soko pljosnata nosa i etvrtastih, lo e obrijanih obraza ,iji je glas u jednom trenutku pripadao jednom oveku, a ve u narednom, nekom drugom : nepoznat, nepouzdan. "Ima li ono to vam je rekao ikakvog smisla?" upita Aren, jer on se ba nije radovao povratku u onu mranu sobu iznad smrdljive reke. "Sva ta trabunjanja o ivo

tu i smrti i vraanju sa odeseenom glavom?" "Ne znam da li ima smisla. eleo sam da razgovaram sa vraem koji je izgubio mo. On ka e da je nije izgubio, ve da je se odrekao... da ju je trampio. Za ta? ivot za ivot, rekao je. Mo za mo. Ne, ne razumem ga, ali vredi ga saslu ati." Jastrebova postojanja razboritost jo vi e posrami Arena. Oseao je da je drza k irzdra ljiv, poput kakvog deteta. Zec ga je zadivio, ali sada kada je ta zadivlj enost minula oseao je gaenje, kao da je pojeo ne to otrovno. Odluio je da uti dok ne u spe da se savlada. Narednog trenutka izgubi korak na izjedenom, klizavom stepeni t u, spotae se, ali se zadr a ogrebav i pri tom ake i kamenje. "Nek' je proklet ovaj prl javi grad!" opsova on besno. A mag mu suvo odvrati: "Mislim da to nije bilo potr ebno." Ne to odista nije bilo u redu sa Gradom Hortom, sa samim vazduhom u njemu, tako da je ovek ozbiljno mogao pomisliti kako je pod nekom kletvom; pa ipak, nij e se radilo o prisustvu nekog kvaliteta, ve pre o odsustvu, o slabljenju svih kva liteta, neem nalik na bolest koja je brzo napadala duh svakog posetioca. ak je i t oplota popodnevnog sunca bila nezdrava, suvi e jaka za mesec mart. Na trgovima i u licama sve je kljualo od aktivnosti i poslova, ali nije bilo nikakvog reda ni nap retka. Roba je bila siroma na, cene visoke, a pijace podjednako nesigurne i za pro davce i za kupce, jer su bile pune lopova i lutajuih bandi. Na ulicama nije bilo e na, a i onaj mali broj koji bi se pojavio i ao je uglavnom u skupinama. Bio je to grad bez zakona i uprve. Razgovarajui sa ljudima, Aren i Jastreb su uskoro saznal i da u Gradu Hortu nije vi e bilo ni vea, niti gradonaelnika, niti ijednog od gospod ara. Neki od onih koji su nekada vladali gradom su umrli, neki su podneli ostavk e, a neki su bili pogubljeni; razni zapovednici vladali su razliitim etvrtima grad a, luki stra ari upravljali su, na primer, lukom i punili d epove, i tako dalje. Grad vi e nije imao centar. Uprkos svojoj rastrzanoj aktivnosti, ljudi kao da nisu imali nikakvog cilja. Zanatlijama kao da je nedostajalo volje da dobro obavljaju posao; ak su i kradljivci krali samo zato to su to jedino umeli d rade. Buka i sjaj velikog lukog grada jo su bili prisutni, ali suvda unaokolo sedeli su nepokretni u ivaoci hazije. A ispod povr ine, stvari nisu izgledale ba potpuno stvarn e, pa ak ni lica, zvuci, mirisi. Oni bi, s vremena na vreme, tokom tog dugog, top log poslepodneva bledeli, dok su Jastreb i Aren i li ulicama i razgovarali s po ko jim prolaznikom. Gotovo sasvim bi izbledeli. Prugaste nadstre nice, prljava kaldrm a, raznobojni zidovi i sva ova ivost postojanja bi nestali, stvarajui od tog grada - grad iz snova, prazan i turoban na izmagliastoj sunevoj svetlosti. Tek se na vrhu grada gde se oti li da se malo odmore u kasno popodne,to bo lesno raspolo enje snevanja na javi na trenutak razi lo. "Ovo nije grad u kome treba tra iti sreu", rekao je Jastreb pre nekoliko sati, i sada posle asova i asova bescil jnog lutanja i beskorisnih razgovora voenih sa strancima, izgledalo je umoran i t uroban. Njegova maska se nekako pohabala; kroz tobo nje lice pomorskog trgovca mog le su se nazreti izvesna strogost i tama. Aren nikako nije mogao da se oslobodi jutro nje razdra ljivosti. Seli su na neobraenu tratinu na vrhu brda, ispod li a, u gaju pendik drvea, tamnih listova i sa gomilom crvenih pupoljaka, od kojih su neki bi li otvoreni. Odatle su od grada videli samo mno tvo krovova koji su se stepenasto spu tali ka moru. Zaliv je irio ruke, plave poput kriljca pod prolenom izmaglicom, do pirui do ivice vazduha. Nisu bile povuene nikakve linije,nikkve granice. Sedeli su zurei u to ogromno plavo prostranstvo. Arenu se um razbistrio i otvorio, spreman da prihvati i velia svet. Kada odo e da se napiju vode iz malog, obli njeg potoka koji je bistar proti cao preko smeeg kamenja dolazei iz nekog izvora u kakvoj kne evskoj ba ti na brdu izna d njih, on se dobro napi i zaroni glavu u hladnu vodu. Zatim ustade i poe da reci tuje stihove iz Dela Moredovih, Slavljene su fontane eliata, srebrna harfa voda, Ali zauvek blagosiljam p otok ovaj, koji mi ugasi e! Jastreb mu se nasmeja, a Aren mu se pridru i. Otrese glavu kao pas i blist avi oreol finih kapi razlete se unaoklo na poslednjim zlatnim zracima sunca. Morali su da napuste gaj i ponovo siu meu ulice, a po to su veerali za tezgom na kojoj su se prodavali masni kolaii od ribe, no se ve uveliko spustila. Mrak se b

rzo uvlaio u uske ulice. "Bie bolje da poemo, mome", ree Jastreb, a Aren upita: "Do am ca?" mada je znao da nee poi do amca, ve do kue iznad reke i do one prazne, pra njave, u asne sobe. Zec ih je ekao na vratima. Zapalio je uljanu lampu kako bi se lak e popeli mranim stepeni tem. Njena tan ana svetlost sve vreme je treperila u njegovoj ruci, bacajui ogromne, hitre senke po zidovima. Nabavio je jo jednu vreu slame za svoje posetioce, ali Aren se ipak smesti o na goli pod pored vrata. Vrata su se otvorila prema spolja, i da bi ih dobro uv ao trebalo je da se smesti ispred njih u hodniku: ali taj hodnik u kome je bilo mrano kao u rogu, bio je vi e no to je on mogao da podnese, a eleo je i da motri na Z eca. Jastrebova pa nja, a mo da i njegove moi bie usredsreene na ono to e Zec imati da m ka e ili poka e; Arenova du nost bila je da motri kako ne bi do lo do neke podvale. Zec se sada dr ao uspravnije i manje se tresao, isprao je usta i oprao zub e; u poetku je govorio prilino suvislo, mada uzbueno. Oi su mu pri svetlosti lampe b ile tako tamne da su liile na oi kakve ivotinje, jer su mu se beonjae jedva nazirale . Ozbiljno je ubeivao Jastreba. Moramo poi istim putem. Jo malo pa u poi, bilo da si spreman ili ne. Mora uzeti haziju da bi mogao da me sledi . "Mislim da sam u stanju da te sledim." "Nisi tamo kuda ja idem. Ovo nije... bacanje ini." inilo se da nije u stan ju da izgovori rei "arobnjak" ili "arobnja tvo". "Znam da mo e stii do mesta... do mesta koje poznaje , do zida. Ali to se ne nalazi tamo. Tamo se sti e drugim putem." "Ako ti poe , moiu da te sledim." Zec odmahnu glavom. Njegovo nekada lepo, a sada propalo lice obli rumeni lo; esto je pogledavao prema Arenu, ukljuujui u razgovor i njega, mada se obraao sam o Jastrebu. "Slu aj: postoje dve vrste ljudi, zar ne? Oni na eg soja i ostali. Z... Zmajevi i ostali. Ljudi koji ne poseduju mo samo su napola ivi. Oni se ne raunaju. Oni ne znaju ni ta sanjaju; pla e se mraka. Ali oni drugi, gospodari ljudi, oni se ne pla e da zakorae u mrak. Mi posedujemo snagu." "Sve dok znamo imenastvari." "Ali imena tamo nisu va na... u tome i jeste stvar, u tome i jeste stvar! Nije ti potrebno ono to ini , ta zna . arolije nisu ni od kakve koristi. Sve to mora zab raviti, pustiti da nestanu oblici stvari, odlazi pravo u stvarnost. Jo malo pa u ot ii; ako eli da sazna kuda, mora uiniti ono to ti ka em. Ponavljam njegove rei. Mora spodar ljudi da bi postao gospodar ivota. Mora otkriti tajnu. Mogao bih ti rei njen o ime, ali ta je to ime? Ime nije stvarno, stvarno, stvarno zauvek. Zmajevi tamo ne mogu poi. Zmajevi umiru. Svi umiru. Veeras sam toliko uzeo da me nikada nee uhvat iti. Neuhvatljiv sam. Kada se izgubim mo e me povesti. Sea se u emu je tajna? Sea se? N ma smrti. Nema smrti... ne! nema znojavog kreveta, ni trulog kovega, toga vi e nema , niti e ikada vi e biti. Nestala su imena, rei i strah. Povedi me kada se izgubim, povedi me, gospodaru..." On nastavi, hropui da izgovara rei koje su nalikovale na zapevanje prilikom bajanja, a opet nije bacao nikakve ini, nije govorio ni ta suvislo, celovito. Aren je slu ao, slu ao, borei se da razume. Kad bi samo mogao da razume! Jastreb bi treba lo da uini kao to mu je reeno, da uzme drogu, samo ovaj put, kako bi saznao o emu to Zec govori, da otkrije tajnu o kojoj nije eleo ili nije mogao da govori. Za to su inae do li? Ali (Aren skrenu pogledsa Zeevog lica u ekstazi u zagleda se profil ovog drugog) mo da je mag ve shvatio... Taj je profil bio vrst poput stene. Gde je nesta o spljo ten nos, dobroudni izgled? Soko, pomorski trgovac je nestao, bio je zaborav ljen. Tamo je sada sedeo mag. Arhimag. Zeev glas se sada pretvorio u pevuckavo mrmljanje i on se njihao dok je s edeo skr tenih nogu. Lice mu je dobilo neki divlji izgled, a usta se opustila. Suel ice njemu, pri slaboj, postojanoj svetlosti uljane lampe, ostavljene na podu izm eu njih, sedeo je onaj drugi koji nije izustio nijednu re, ali je ispru io ruku i do hvatio Zeevu aku. Aren nije primetio kada je ispru io ruku. Postojale su neke pukoti ne u poretku dogaaja, provalije nepostojanja... mora biti da je zadremao. Mora da je pro lo nekoliko asova; sigurno e uskoro pono. Ako zaspi hoe li i on moi d sledi Zec a u njegov san i stegne do tog mesta, tog tajnog puta? Mo da bi mogao. Sada mu je to izgledao sasvim mogue. Ali on je trebalo da uva vrata. On i Jastreb jedva da su o tome progovorili koju re, ali obojica su bili svesni da je zec imao na umu nek

u zasedu kada ih je nagovorio da nou ponovo dou kod njega; bio je gusar; poznavao je pljaka e. Nisu o tome rzgovarali, ali Aren je znao da je njegova du nost da uva vra ta, jer dok mag bude na tom udnom putovanju duha, bie bespomoan. Meutim, poput kakve budale on je svoj ma ostavio u amcu, a od kakve mu koristi mo e biti no , ako se vrat a odjednom iza njega otvore? Ali to se nee dogoditi: mogao je da oslu kuje i da uje svakog ko bi im se primakao. Zec je sada utao. Obojica su bili potpuno mirni; u c eloj kui vladao je spokoj. Niko nije mogao da se popne tim kripavim stepeni tem, a d a ne izazove buku. Mogao je ne to da ka e, ako bilo ta uje: glasno da zavue, trans bi s e prekinuo, Jastreb bi se okrenuo i dobranio sebe i Arena svom silinom arobnjakog osvetoljubivog besa... Kada je Aren seo na pod, Jastreb ga je pogledao, samo ga je okrznuo jednim pogledom slaganja; slaganja i poverenja. On je bio uvar. Ako bu de stra ario ne preti im nikakva opasnost. Ali bilo je te ko, veoma te ko posmatrati t a dva lica i mali biser plamena iz svetiljke postavljene na pod izmeu njih; sda s u obojica bili nemi, nepokretni, oi su im bile otvorene ali nisu videle svetlost, niti primeivale pra njavu sobu, nisu videle ovaj svet, ve neki drugi svet snova ili smrti... gledati ih, a ne poku ati krenuti za njima... Tamo, u nepreglednoj, suvoj tami,stajao je neko i pozivao. Doi, govorio j e, visoki gospodar senki. U aci je dr ao siu ni plamen ne vei od bisera, pru io ga je pre ma Arenu,nudei mu ivot. Aren lagano zakorai prema njemu, a zatim i krenu za njim. 4. MAGIJSKA SVETLOST Suva, usta su mu bila suva. Oseao je u njima ukus pra ine. Usne su mu bile prekrivene pra inom. Ne podi ui glavu sa poda posmatrao je igru seniki. Video je neke velike sen ke koje su se kretale i saginjale, nadimale se i smanjivale, i slabije koje su ur no i glatko kru ile po zidovima i tavanici,rugajui im se. U uglu se nalazila jo jedn a senka kao i jedna na podu, i te dve se nisu pokretale. Poe da ga boli potiljak. U tom trenutku postade mu na tren jasno ta on to, u stvari, vidi: Zeca presamienog u uglu sa glavom na kolenima, Jastreba ispru enog na leima,nekog oveka kako klei nad Jastrebom, jo jednog kako gura zlatne novanice u vreicu, treeg kako stoji i posmatra. Taj trei ovek dr ao je u jednoj ruci svetiljku, a u drugoj bode , Arenov bode . Ako su i razgovarali,on ihnije uo. uo je samo vlastite misli koje su mu is tog asa i bez oklevanja saop tile ta mu valja initi. Smesta ih je poslu ao. poeo je veom a polako da puzi napred i tako pre ao nekoliko stopa, ispru io munjevito levu aku i epa o vreicu sa plenom, skoio na noge, te pojurio prema stepenicama, promuklo vrisnuv i. Stu tio se niz mrano stepeni te ne proma iv i nijedan stepenik,kao da je leteo. Izleteo je na ulicu i to je br e mogao nestao u tami. Kue su liile na crne klade naspram zvezda. Svetlost zvezda jedva vidljivo je svetlucala na povr ini reke s njegove desne strane, i mada nije mogao da vidi k uda ulice vode, nazirao je raskr a, pa je skretao i zavaravao trag. Sledili su ga; mogao je da ih uje iza sebe, ne ba mnogo daleko iza sebe. Bili su bosi, tako da se jae ulo njihovo dahtavo disanje nego bat nogu. Da je imao vremena nasmejao bi se; konano je otkrio kako to izgleda biti progonjen, a ne progonitelj, divlja, a ne p redvodnik potere. To je znailo biti sam slobodan. On zavi nadesno i pognuv i se kre nu preko jednog visokog mosta, skliznu u bonu ulicu, zae za ugao, vrati se do obal e reke i nastavi du nje izvesno vreme, a onda pree preko drugog mosta. Bat njegovi h cipela glasno je odzvanjao po kaldrmi, i to je bio jedini zvuk koji se uo u gra du; zastao je kod le i ta mosta da ih razve e, ali uzice su se zapetljale, a progonioc i su mu bili za petama. Na trenutak zasvetluca svetiljka na drugoj strani reke; bat bosih, te kih stopala se nastavljao. Nije im mogao umai. Mogao je samo da im be i ; da nastavi dalje,napred, da ih odvue to dalje od one pra njave sobe, daleko od nje ... Kada su mu oduzeli bode skinuli su mu i kaput, tako da je sada bio samo u ko ulji, lakoj i toploj, a u glavi mu se sve me alo; bol u potiljku probadao ga je pri svakom koraku, ali on je trao i trao... Vreica mu je smetala. On je iznenada ba ci, a zlatnici se rasu e i poe e da zvekeu po kaldrmi. "Evo vam va novac!" povika on pr omuklo i dahui. Zatim nastavi da tri. A onda iznenada ulica se zavr i. Ne oklevajui, o n se okrete i potra prema progoniocima. Svetiljka mu se divlje ljuljala pred oima; dok im se primicao prkosno je vri tao.

Pred njim se napred nazad ljuljala svetiljka,ta slaba taka svetlosti u ve likom, pokretnom sivilu. Dugo ju je posmatrao. Postajala je sve slabija, dok kon ano ispred nje ne proe senka, a kada se ona sklonila svetlosti vi e nije bilo. Malo je alio za njom; ili je mo da alio sam sebe, jer je znao da se sada mora probuditi. Utuljenja svetiljka i dlje se ljuljala na jarbolu za koji je bila zakaena . Svuda unaokolo more je svetlelo od izlazeeg sunca. ulo se bubnjanje. Vesla su sn a no i ujednaeno kripala; drvo od koga je brod bio napravljen cvilelo je i kripalo og la avajui se stotinama glasa; ovek na pramcu doviknu ne to mornarima iz sebe. Ljudi vez ani lancima u spremi tu,zajedno sa Arenom, bili su tihi. Svaki je imao gvozdeni ob ru oko struka i okovane zglavke, a obe te veze bile su spojene kratkim, te kim lanc em sa vezama narednog oveka; gvozdeni obru bio je jo privr en za kuku u podu, tako da j e ovek mogao da sedi ili puzi, ali nije mogao da stoji. Bili su nagomilani i spre mi tu,suvi e zbijeni jedni uz druge pa nisu mogli da legnu. Aren se nalazio u prednj em pramanom uglu. Ako bi visoko podigao glavu, oi bi mu se na le u nivou sa palubom izmeu spremi ta i ograde; video bi je u irini od nekoliko stopa. Nije se ba dobro seao pro le noi jurnjave i ulice-orsokaka. Borio se i bio obo ren, zatim podignut poput klade i nekuda odnet.Govorio je neki ovek koji je udno ap utao; na ao se na nekom mestu to je liilo na kovanicu,na kome su plamenovi vatre za t alenje, onako crveni,visoko poskakivali... Nije mogao da ga se seti. Ali znao je da je ovo brod za prevoz robova i da su ga tu doveli da bi ga prodali. To za njega nije imalo nekog veeg znaaja. Bio je suvi e edan. Telo mu je bilo kao slomljeno, a glava ga je bolela. Kada je sunce izgrejalom, njegova svetlost stade da mu probada oi. Negde oko podneva dobili su svaki etvrt vekne hleba i dozvolili su im da povuku po jedn dugaak gutljaj iz ko ne me ine koju im je ustima prinosio neki ovek o tro g i tvrdokornog lica. Oko vrata je imao zlatom izvezenu ko nu traku nalik na pseu o grlicu, a kada ga Aren u kako govori prepoznade njegov slabi, udni, zvi dukavi glas. Pie i hranu za izvesno vreme olak a e njegove telesne patnje i razbistri e mu u m. Po prvi put se zagleda u lice robova sapatnika, trojice u njegovom redu i jo et vorice odmah iza njega. Neki su sedeli glava oslonjenih o podognuta kolena; jeda n je bio presamien, mo da bolsetan ili drogiran. Momak pored Arena mogao je imati d vadesetak godina; lice mu je bilo iroko i spljo teno. "Kuda nas to vode?" upita ga Aren. Momak se zagleda u njega... izmeu njihovih lica nije bilo ni stope slobod nog prostora... isceri se, slegnu ramenima, te Aren pomisli kako eli time da mu s tavi do znanja da ne zna; ali on zatim iznenada trgnu okovanim rukama kao da ne to pokazuje, te razjapi jo vi e iscerena usta da mu poka e kako mu je od jezika ostao s amo crni patrljak. "Sigurno u oul", ree jedan oza Arena; a drugi:"Ili na trnicu u Amrunu", al i onda se ovek sa ogrlicom, koji kao da je svuda istovremeno bio, nagnu nad otvor i pro i ta: "Umuknite, ako ne eliteda postanete mamac za ajkule", i svi uuta e. Aren poku a da zamisli ta mesta, oul, tr nicu u Amrenu. Tamo su prodavali rob ove. Verovatno bi ih postrojili pred kupcima kao to izla u volove i ovnove na tr nici u Berili. Stajae tamo okovan. Neko e ga kupiti, povesti ku i izdati mu nareenja; a on e odbiti da ga izvr i. Ili e ga, pak, izvr iti i poku ati da pobegne. Ubie ga, na ovaj ili onaj nain. Nije da mu se du a bunila pri pomisli na ropstvo; bilo muje suvi e mu ka i bio je previ e zbunjen za tako ne to. Jednostavno je znao da on to ne bi mogao da podnese, da bi za nedelju ili dve ili umro ili bio ubijen. Mada je to uviao i prihvatao kao neospornu injenicu, pla ilo ga je, pa je prestao da razmi lja o onome ta e se dogoditi. Zagledao se u pune, crne daske spremi ta izmeu svojih nogu i osetio je toplinu sunca na golim ramenima, e koja mu je sve vi e su ila usta i ponovo skuplja la grlo. Sunce zae. Spusti se jasna i hladna no. Isija e prodorne zvezde. odjeci bubn ja podseali su na usporene otkucaje srca, odr avajui ritam veslanja, jer nije bilo n i da ka vetra. Sada je hladnoa postala najvei jad. Arenova lea dobijala su malo toplo te od skupljenih nogu oveka iza njega, a levi bok od mutavca pored njega koji je sedeo pogrbljen i pevu io mrmljajui i menjajui ritam jednoj jedinoj noti. Veslai se p romeni e; bubanj se ponovo oglasi. Aren je eznuo za tamom, ali sada nije mogao da z aspi. Kosti su ga bolele, a nije mogao da promeni polo aj tela. Sedeo je trpei bol, drhtei, umirui od ei, zureu u zvezde, koje bi poskoile na nebu sa svakim zaveslajem,

zatim ponovo skliznule na svoje mesto, umirile se, ponovo poskoile, skliznule, za stale... ovek sa ogrlicom, zajedno sa jo jednim, stajao je izmeu skladi ta i jarbola; mala svetiljka na jrabolu koja se ljuljala bacala je svetlost na njih, ocrtavala im glave, ramena. "Magla, svinjske mu me ine", zau se slabi, omrznuti glas oveka sa ogrlicom, "otkud magla u Ju nim Prostranstvima u ovo doba godine? Kakav baksuzluk !" uo se bubanj. Zvezde su poskakivale,klizile, zastajale. ovek bez jezika ko ji je sedeo pored Arena odjednom se strese i podigav i glavu ispusti ko marni vrisak , u asan, bezoblian krik. "Ti ina tamo!" zagrme onaj drugi ovek pored jarbola. Mutavac ponovo zadrhta i uuta, mljackajui vilicama. Zvezde kradimice skliznu e napred u ni tavilo. Jarbol se zatalasa i nestade. Hladno,sivo ebe kao da se spustipreko Areno vih lea. Bubanj izgubi korak, povrati ga, ali sada je odzvanjao mnogo sporije. "Gusta je kao zgru aneo mleko", zau se onaj promukli glas negde iznad Arena . "Odr avaj ritam! Jo dvadeset milja do pliaka!" Jedno otvrdlo stopalo puno o iljaka p ojavi se iz magle, zaustavi se na trenutak blizu Arenovog lica, a ona zakoraiv i, n estade. U mgali nisu oseali da idu napred, ve samo da se ljuljaju i da vesla udraj u. Odjek bubnja bio je prigu en. Bilo je vla no i hladno. Magla se kondenzovala u Ar enovoj kosi i curila mu u oi; poku avao je da uhvati kapljice jezikom i udisao je v la ni vazduh otvorenim ustima, poku avajui da tako utoli e. Ali zubi su mu cvokotali. H ladni metal lanca prislanjao mu se uz butine i pekao poput vatre mesto koje je d odirivao. Bubanj je udarao, udarao, pa prestao. Nastupila je ti ina. "Nastavi sa bubnjanjem! ta se desilo?" grmeo je promukli, zvi dukavi glas s a pramca. Niko mu ne odgovori. Brod jo malo nastavi da se kree po mirnom moru. Iza nejasne ograde nije bi lo niega: praznina. Ne to stade da grebe po boku broda. Ta buka poe da odzvanja kroz mrtvu, izopaenu ti inu i tamu. "Nasukali smo se", pro aputa jedan od zatvorenika, al i ti ina proguta njegov glas. Magla postade svetlija kao da je negde u njoj zasijala svetlost, Aren je jasno mogo da raspozna glave zatvorenika okovanih oko sebe, kao i siu ne kapi vlag e koje su sijale u njihovoj kosi. Brod se ponovo zaljulja, a on se ispravi kolik o su mu tolanci dozvoljavali, i istegnu vrat kako bi video ima li ega na pramcu. Magla koja je prekrivala palubu sijala je nalik na mesec iza tankih oblaka, hlad na i zraea. Veslai su sedeli kao isklesani kipovi. Posada je stajal na sredini brod a, sa oima koje su neznatno svetlucale. Na levoj strani broda stajao je sasvim sa m jedan ovek; svetlost je dopirala do njega, od njegovog lica, aka i tapa koji je p lameto poput otopljenog srebra. Kod stopala oveka koji je zraio ualo je neko tamno oblije. Aren poku a ne to da ka e, ali nije mogao. Odeven u tu velianstvenu svetlost, A rhimag doe do njega i kleknu na palubu. Aren oseti dodir njegove ake i zau njegov g las. Oseti kako se spone oko njegovih zglavaka i pasa raspadaju; kroz celo sprem i te zau se zveket lanca. Ali nijedan ovek se ne pomeri; samo je Aren poku ao da ustan e, ali nije uspeo, jer se ukoio od dugog mirovanja. Arhimag ga sna no uhvati za mi ic u i on, uz njegovu pomo, ispuza iz spremi ta za teret i posrui izie na palubu. Arhimag se udalji od njega, a onaj magliasti sjaj obasja nepomina lica ves laa. Zastao je pored oveka sklupanog pored ograde na levoj strani broda. "Ja ne ka njavam", oglasi se vrst,jasan glas, hladan na hladnoj magijskoj s vetlosti u magli. "Ali zarad pravde, Egre, dopustiu sebi ovo: oduzeu ti glas dok n e nae re vrednu da se uje." On se vrati do Arena i pomo e mu da se osovi na noge. "Hajdemo, mome", ree o n, i uz njegovu pomo Aren uspe da hramajui zakorai, da napola etverono ke i esto padaju stigne do ograde i da se dokopa amca koji se ljulju kao pored broda: Dalekovidi, s a jedrom nalik na krilo nonog leptira u magli. U istoj toj ti ini i mrtvom miru ugasla je i svetlost, amac se okrenuo i od vojio od broda. Gotovo istog asa galija, nejasna svetiljka na jarbolu, nepokretni veslai, ispupeni crni bok, nestado e. Arenu se uini da je uo glasove kako se prolamaj u u obliku krika, ali taj zvuk je bio veoma slab i ubrzo je utihnuo. Ne to kasnije

i magla poe da se proreujei cepa, da promie pored njih u mraku. Izvuko e se iz nje i nao e pod zvezdama, te noni leptir Dalekovidi nastavi da juri kroz jasnu no preko mo ra, Jastreb je Arena prekrio ebadima i dao mu vode; sedeo je sa akom polo enom n a deakovo rame kada Aren iznenada zaplaka. Jastreb ni ta ne ree, ve svojim dodirom pr u i deaku ne nost i uli mu volju da ustraje. Arena lagano preplavi lagodnost; toplina , lagano kretanje amca, olak anje. On podi e pogled prema svom saputniku. Tamno lice vi e nije obasjavalo nikak vo nezemaljsko zraenje. Jedva da ga je naizrao naspram zvezda. amac je leteo no en arolijom. Talasi du njegovih bokova iznenaeno su aptali. "Ko je onaj ovek sa ogrlicom?" "Mirno lezi. Morski pljaka , Egr. Nosi ogrlicu da sakrije o iljke od posekoti ne na vratu. Izgleda da je od gusarenja spao na trgovinu robljem. Ali ovoga puta je hteo da ukrade medvee mladune." U njegovom suvom, tihom glasu na trenutak zazv oni zadovoljstvo. "Kako ste me prona li?" "Bajanjem, podmiivanjem... Gubio sam vreme. Nisam eleo da se sazna da se A rhimag i Upravnik Rouka muva oko ljama Grada Horta. Volieo bih da sam mogao i dal je da ostanem preru en. Ali morao sam da sledim jednog pa drugog oveka, i kada sam na kraju saznao da je brod sa robljem isplovio pre zore, izgubio sam strpljenje. Uzeo sam Dalekovidog dozvao vetar u jedro po potpunoj bonaci i slepio sva vesla na brodovima u zalivu za njihove otvore... na kratko. Kako e to objasniti, ako s u arolije samo trice i kuine, to je njihov problem. Ali u urbi i besu proma io sam i pretekao Egerov brod koji je skrenuo na jugoistok da bi izbegao pliake. Sve to sam danas radio radio sam naopako. U Gradu Hortu nema sree... I tako sam konano izgov orio basmu pronala enja i nabasao na brod po mraku. Zar ne bi trebalo sada da spav a ?" "Dobro mi je. Oseam se mnogo bolje." Laka groznica zamenila je Arenovu dr htavicu i on se odista dobro oseao; iako mu je telo bilo mlitavo, um mu je lako s kakao s jedne stvari na drugu. "Kada ste se probudili? ta se dogodilo sa Zecom? "Probudio sam se u zoru; sreom imam tvrdu glavu; imam raseenu voruggu nalik na raspolueni krastavac iza uveta. Zeca sam ostavio da drogiran spava." "Izneverio sam vas tamo na stra i..." "Ali ne zbog toga to si zaspao." "Ne." Aren je oklevao. "Bilo je... ja sam bio..." "Bio si ispred mene; video sam te," ree Jastreb nekako udno. "Tada su se u u njali i obojici zadali udarac u glavu kako da smo jagnjad na klanici, uzeli zlat o, dobru odeu, roba za prodaju i oti li. Tebe su tra ili, mome. Za tebe bi dobili lepu paru na tr nici u Amrunu." "Nisu me dovoljno jako udarili.Probudio sam se. Pobegao sam im. Prosuo s am im i plen po ulici pre no to su me saterali u o ak." Arenove oi su svetlucale. "Probudio si se dok su jo bili tamo... i pobegao? Za to?" "Da bih ih odvukao od vas." Iznenaenje u Jastrebovom glasu pogodi Arenov ponos, i on vatreno dodade: "Mislio sam da vas jure. Pomislio sam da bi vas mogl i ubiti. Zgrabio sam im vreicu da bi krenuli za mnom, vrisnuo i potrao. I krenuli su." "Svakako da su krenuli!" To je bilo sve to je Jastreb rekao, nijedne rei p ohvale, mada je izvesno vreme ostao da sedi i razmi lja. Zatim prozbori: "Zar ti n ije palo na pamet da sam mo da ve mrtav?" "Nije." "Prvo ubij, onda pljakaj,sigurnije je." "Nisam o tome razmi ljao. Samosam mislio na to kako da ih odvuem od vas." "Za to?" "Zato to biste vi bili u stanju da nas odbranite, da nas obojicu izvuete i z nevolje, ako vam pru im priliku da se probudite. Ili bar sebe da izvuete. Ja sam bio na stra i i ja sam taj koji je izneverio. Poku ao sam da se iskupim. Vas sam uvao . Vi ste onaj koji je va an. Ja sam samo stra ar, onaj koji ini ono to je potrebno... ali vi ste taj koji vodi, koji nas mo e dovesti do mesta do koga moramo stii, onaj koji je u stanju da ispravi ono to je po lopo zlu." "Misli ?" upita mag. "I ja sam tako mislio do pro le noi. Mislio sam da imam

sledbenika, ali ja sam sledio tebe, mome." Glas mu je bio hladan i mo da malo ironia n. Aren nije znao ta da ka e. Bio je potpuno zbunjen. Mislio je da te ko mo e popraviti to to je zaspao ili pao u trans na stra i time to e odvui lopove od Jastreba: sada se pokazalo da je ovo drugo predstavljalo glupost,dok je zapadanje u trans u pogre n om trenutku bilo neverovatno pametno. " ao mi je, gospodaru", izusti on konano,prilino ukoenih usana jedva suzbijaj ui poriv da ponovo zaplae, " to sam vas izneverio. A vi ste mi spasli ivot..." "Mo da si i ti moj",odvrati grubo mag. "Ko zna? Da su posao obavili do kra ja mogli su mi prerezati grkljan... Neemo vi e o tome, Arene. Drago mi je da si sa mnom." On ode do njihovog sanduka sa odlo enim stvarima, upali malu pe na umur i st ade da petlja oko neega. Aren je le ao i posmatrao zvezde, splasnulih oseanja, i smi renog uma koji vi e nije jurio s jedne stvari na drugu. I tada shvati da Jastreb n ikada nee izrei svoje mi ljenje o onome to je uinio i o onome to nije uinio. Bilo je go ovo; Jastreb je to prihvatio kao gotovu stvar. "Ja ne ka njavam", reako je hladnim glasom Egru. Nije nagraivao. Ali to je br e mogao do ao je za Arenom preko mora, upot rebiv i svoju arobnjaku mo radi njega; on bi to ponovo uinio. Na njega se ovek mogao os loniti. Bio je vredan ljubavi koju je Aren gajio prema njemu,kao i njegovog pove renja. Jer on je neosporno verovao Arenu. Aren je pravilno postupio. Sada se vratio, i pru io Arenu olju vrueg vina koje se pu ilo. "Mo da e te ovo us pavati. Pazi da ne opee jezik." "Odakle vino? Nikada nisam video me inu sa vinom na..." "Na Dalekovidom ima mnogo vi e stvari nego to oko mo e videti", ree Jastreb do k se ponove sme tao pored njega i Aren ga u kako se nasmeja, kratko i gotovo bezgla sno, u tami. Aren se pridi e da popije vino. Bilo je odlino,tako da mu je osve ilo i telo i duh. On ree: "Kuda emo sad? "Na zapad." "Kuda ste i li sa Zecom?" "U tamu. Nisam ga ni u jednom trenutku izgubio, ali on se sam izgubio. L utao je spolja njim granicama u beskrajnim goletima delirijuma i ko mara. Du a mu je k re tala poput kakve ptice natim u asnim mestima, poput galeba kad se nae daleko od mo ra. Nije on nikakav vodi. Uvek se gubi. Bez obzira na svu njegovu arobnjaku ve tinu o n nikada nije ugledao put pred sobom, jer je video samo sebe." Aren nije ba sve razumeo; niti je eleoda razume, bar ne sada. Bio je nakra tko odvuen u tu "tamu" o kojoj su vraevi govorili, ali nije eleo da je se sea; to ni je imalo nikakve veze sa njim. Zato nije ni eleo da zaspi, da je opet ne ugleda u snu, da ne ugleda onu mranu priliku, senku koja mu pru a biser i ape: "Doi." "Gospodaru", ree on, a um mu istog asa odluta ka neem drugom, "za to..." "Spavaj!" ree Jastreb pomalo razdra ljivo. "Ne mogu da spavam, gospodaru. Pitao sam se za to niste oslobodili i ostal e robove." "Jesam.Nisam ostavio nijednog okovanog na tom brodu." "Ali Egrovi ljudi su imali oru je.Da ste njih okovali..." "Ah, da sam njih okovao? Bila su samo estorica. Veslai su bili okovani rob ovi, poput tebe.Egr i njegovi ljudi su mo da ve mrtvi ili su ih drugi okovali da ih prodaju u roblje; ostavio sam ih slobodne da bi mogli da se bore ili pogaaju. Ni sam ja nikakav robovlasnik." "Ali znali ste da su zli..." "Zar je trebalo zbog toga da im se pridru im? Da dopustim da njihovo pona an je upravlja mojim? Neu ja za njih donositi odluke, niti dozvoljavam da oni umesto mene donose moje!" Aren uuta i stade da razmi lja o ovome. Uskoro potom, mag ne no ree: "Vidi , Are ne, ono to ini nije kamen koji podigne i baci , a on pogodi cil ili ga proma i i to je k raj, kao to mladi misle. Kada se taj kamen podigne, zemlja postaje lak a; aka u kojo j se nae te a. Kada je baen, to utie na kru enje zvezda, a gde udari ili padne vaseljen a se menja. Ravnote a celine zavisi od svakog pojedinanog ina. Vetrovi i mora, moi vo de, zemlje isvetlosti,sve to one ine, i sve to ine zveri i zelenilo, dobro jest, i p ravedno je. Sve se to odvoja unutar Ravnote ja. Od orkana i glasanja velikog kita

do pada sasu enog lista i leta mu ice, sve to oni ine odvija se unutar ravnote e celine. Ali mi, dokle god posedujemo mo nad svetom i jedni nad drugima, moramo uiti da ini mo ono to ine list, kit, vetar sa svojom prirodom. Moramo nauiti da odr avamo ravnote u . Po to posedujemo inteligenciju, ne smemo delati u neznanju. Po to nam se pru a moguno st izbora, ne smemo neodgovorno delati. Ko sam ja... iako posedujem mo da to uinim ... da ka njavam ili nagraujem, da se poigravam ljudskim sudbinama?" "Ali",poe deak, namr tiv i se na zvezde, "zar ravnote u treba odr avati tako to ni neemo initi? Nema sumnje da ovek mora delati, pa ak i ako ne zna sve posledice svog a delanja, ako elimo bar ne to da postignemo?" "Bez brige. oveku je mnogo lak e da ne to uini da se suzdr i og toga. Nastviemo d a inimo i zlo i dobro... Ali kada bi ponovodobili kralja koji bi nama vladao, i a ko bi on potra io savet maga,kao u davna vremena, a ja bio taj mag, rekao bihmu: G ospodaru, nemojete ni ta initi zato to je pravo, hvale vredno ili plemenito; ne inite ne to zato to vam izgleda da tako treba; inite samo ono to morate i ono to ne mo ete ui iti nikako drugaije." Boja njegova glasa natera Arenada se okrene i zagleda u njega. Uini mu se da njegovo lice ponovo zrai svetlo u, da vidi orlovski nos i obraz pun o iljaka, vatr ene oi. I Aren ga pogledas ljubavlju, ali i sa strahom, razmi ljajui: "On je toliko iznad mene." Ali dok je zurio u njega shvatio je konano da to nije magijska svetl ost, nikakva hladna slava arobnja tva koja obasjava, ne stvarajui senke, svaku crtu i povr ovekova lica, ve sama svetlost: jutro, obina dnevna svetlost. Postojala je mo jo vea od magove. Godine nisu bile ni ta bla e prema Jastrebu nego prema bilo kom oveku . To su bile boje starosti, izgledao je umoran, to se sve vi e primeivalo kako je sv etlost postajala jaa. Zevnuo je... Zurei tako, pitajui se i razmi ljajui, Aren na kraju ipak zaspa. A Jastreb os tade da sedi pored njega i posmatra raanje novog dana, pojavljivanje sunca, kao n eko ko gleda blago iji je jedan deo izgubljen, kakav raspukli dragi kamen, bolesn o dete.

5. MORSKI SNOVI U kasno jutro Jastreb opozva magijski vetar i pusti amac da plovi no en zem aljskim vetrom koji je blago duvao ka jugozapadu. Daleko sa desne strane, promak o e brda ju nog Vatorta i nestado e s vidika, poplavev i i smanjiv i se,te postav i slini ta asima magle nad talasima mora. Aren se probudi. More se sunalo na toplom, zlatnom podnevnom suncu, beskr ajna voda pod beskrajnom svetlo u. Jastreb je nag sedeo na krmi; na sebi je imao sa mo pare tkanine oko bedara i neku vrstu turbana napravljenog od platna za jedro. Tiho je pevu io, udarajui akama po klupici kao da je bubanj, lakim, ujednaenim ritmom . Pesma koju je pevao nije imala nikakve veze sa kakvom arolijom ili arobnja tvom, n ije to bila nikakva bajalica ili Delo junaka ili kraljeva, ve pevuckao mrmljanje besmislenih rei, kakvo se mo e uti od deaka koji tera koze za vreme dugih letnjih pos lepodneva, sam, u visokim brdima Gonta. Iz mora iskoi riba i nastavi da klizi kroz vazduh jo nekoliko jardi na ukr uenim, svetlucavim krilima nalik na krila konjica. "Nalazimo se u Ju nom Prostranstvu", ree Jastreb kada zavr i pesmu. "udan deo sveta je to, tu ribe lete i delfini pevaju, bar tako ka u. Ali voda je ba prijatna za plivanje, a ja dobro stojim sa ajkulama. Speri sa sebe ostatke robovanja." Arena je boleo svaki mi i i u poetku ba nije imao volje da se pokrene. Nije b io ni neki naroiti pliva, jer mora oko Enlada su dosta opasna, tako da se plivai vi e bore sa talasima nego to plivaju, pa se brzo umore. Kada je zaronio, ovo plavlje more mu se uini dosta hladno, ali nedugo potom bio je odu evljen. Bol istog asa kao da je rukom bio odnesen. Probijao se kroz vodu uz bok Dalekovidog poput kakve m lade morske zmije. Kapljice vode pr tale su na sve strane. Jastreb mu se pridru i; n jegovi zamasi bili su mnogo vr i. Poslu an i za titniki, Dalekovidi ih je ekao, s belim k ilom na svetlucavoj vodi. Iz mora u vazduh iskoi riba; Aren krenu za njom,ona zar oni, ponovo iskoi, nastavi da pliva kroz vazduh, leti kroz more, progonei ga. Zlatan i gibak, deak se igrao i sunao na vodi i svetlosti dok sunce nije d odirnulo more. A taman i tedljiv, strogo vodei rauna o pokretima i s jezgrovitom sn agom koja dolazi s godinama, plivao je mu karac,odr avao amac na dobrom kursu, zateza o u tavljeno platno jedra, pazio na deaka koji je plivao i ribu to je letela i sve t

o radio s istovetnom ne no u. "Kuda smo se uputili?" upita Aren kada su ve dobrano spustio mrak, po to se obilato najeo usoljenog mesa i tvrdog hleba i ve ponovo tonuo u san. "Na Lorbaneri", odvrati Jastreb, i meki samoglasnici koji su sainjavali t u re bili su poslednje to je Arenuo te noi, tako da su se njegovi prvi snovi vrteli oko nje. Sanjao je kako koraa kroz nanose neeg mekog, bledunjavog,nekih niti, kroz neki konac, ru iast, zlatan i azurnoplav, i oseao je budalasto zadovoljstvo; neko m u je rekao: "To su lorbanersijka polja svile, na kojima se nikada ne smrkava." A li kasnije, pred muan kraj noi, kada su jesenje zvezde sijale na prolenom nebu, san jao je dase nalazi u nekoj polusru enoj kui. Posvuda je bila pra ina i unaokolo su vi sile iskidne pra njave mre e pauine kao kakvi venci. Arenu su noge bile uvezane pauino m koja mu se povlaila preko usta i nozdrva zaustavljajui mu dah. A naju asnije od sv ega bilo je to to je znao da je ta visoka, sru ena odaja upravo ona dvorana u kojoj je dorukovao sa Velikim majstorima, u Velikom zdanju Rouka. Probudio se potpuno pometen,srce mu je divlje udaralo, a noge bile zgrene uz klupicu. Seo je, poku avajui na taj nain da umakne opakom snu. Na istoku se jo ni je nazirala svetlost, tama samo to je poela da se razreuje. Jarbol je kripao; jedro koje je jo bilo napeto od povetarca to je duvao prema severoistoku,svetlucalo je v isoko i jedva primetno iznad njega. Njegov saputnik je vrsto spavao na krmi. Aren ponovo le e i nastavi da drema dok ga ne probudi novi dan. Toga dana more je bilo plavlje i mirnije no to je zami ljao da ono uop te mo e biti, voda tako prijatna i bistra da je plivanje nalikovalo lebdenju ili kli enju kroz vazduh; bilo je udno i slino snu. U podne, on upita "Da li vraevi obraaju pa nju na snove?" Jastreb je pecao. Pa ljivo je posmatrao udicu. Posle du eg vremena, odvrati pitanjem: "Za to?" "Pitao sam se ima li u njima uop te istine." "Svakako da ima." "Da li oni govore istinu?" Ali u tom trenutku mag je ne to upecao i deset minuta kasnije, kada je izv ukao njihov ruak, divnog srebrnasto-plavog brancina, potpuno je zaboravio na post avljeno mu pitanje. Posle podne, dok su lenarili ispod napetog platna koje je trebalo da ih z a titi od nemilosrdnog sunca, Aren zapita: " ta emo tra iti u Lorbaneriju?" "To to tra imo", odvrati Jastreb. "U Enladu", primeti Aren posle izvesnog vremena,"postoji pria o deaku iji j e uitelj bio kamen." "Stvarno?... emu ga je poduavao?" "Da ne postavlja pitanja." Jastreb frknu kao da suzdr ava smeh i sede. "Pa dobro", ree on. "Iako vi e vo lim da utim dok nisam siguran u ono to govorim. Za to se u Gradu Hortu i Narveduenu, a mo da i irom svih Prostranstava niko vi e ne bavi magijom? To je ono to elimo da otk rijemo, je li tako?" "Tako je." "Da li ti je poznata ona strana izreka, U Prostranstvima vladaju drugaiji zakoni? Koriste je moreplovci, ali to je izreka vraeva, i znai da arobnja tvo, samo po sebi, zavisi od mesta na kome se izvodi. Istinska arolija na Rouku mo e na Ifi u p redstavljati prazne rei. Ne seaju se svuda jezika Stvaranja; tu i tamo samo po koj e rei. I samo tkanje arolija je isprepleteno sa zemljom i vodom, vetrovima i padan jem mraka, zavisi od mesta na kome se izvodi. Jednom sam plovio daleko na istok, tako daleko da vi e ni vetar ni voda nisu slu ali moje naredbe, jer nisu znali svoj a prava imena; ali mnogo je verovatnije da sam ja bio neznalica. Svet je veoma velik, Otvoreno more se prostire tako daleko da o tome nik o ni ta ne zna; a postoje i svetovi pored ovog sveta. Preko provalija vremena i po sle jako dugakog razdoblja vremena, sumnjam da e bilo koja re koja se mo e izgovoriti , posedovati, svuda i zauvek, te inu svog znaenja i svoju mo; sem ako to nije ona Pr va re koju je izgovorio Segoj, re koja je sve stvorila, ili Poslednja re, koja ne s me biti niti e biti izgovorena dok sve stvari ne budu ra injene... I tako, ak i unuta r ovog na eg sveta na eg Zemljomorja, meu malim ostrvima za koja znamo, postoje razli ke, tajne i promene. A najmanje poznato mesto, ono za koje se vezuju najvee tajne jeste ju no Prostranstvo. Tek nekoliko vraeva sa Unutra njeg kopna oti lo je meu te lju

de. Oni ne doekuju dobrodo licom vraeve, jer... kako se veruje... imaju neku svoju v rstu magije. Ali te glasine su krajnje neodreene i lako se mo e desiti da oni nikad a i nisu upoznali magiju, niti je potpuno razumeli. Ako je to tano, onda bi je la ko ra inio neko ko bi se postarao da to uini, i uskoro bi ona postala slabija od na e magije na Unutra njem kopnu. Tada bi do nas mogle dopreti prie o neuspesima magije na jugu. Jer disciplina je kanal kojim na e delanje protie ustro i zahvatajui duboke s lojeve; gde ne postoji usmerenje, ovekovo delanje protie po povr ini, luta i uzaludn o je. Tako je i ona debela ena sa ogledalcima izgubila svoje umee i misli da ga ni kada nije ni posedovala. Zato i Zec uzima haziju i smatra da je oti ao dalje od na jveih maga, a u stvari, jedva da je zakoraio na polja sna i ve se na njima izgubio. .. Ali gde se nalazi mesto na koje on misli da odlazi? ta je to za im on traga? ta je to progutalo njegovu arobnjaku ve tinu? Mislim da nam je Grada Horta bilo dosta, i zato idemo dalje na jug, do Lorbanerija, da vidimo ta vraevi tamo rade, da sazna mo ta to moramo da otkrijemo... Da li ovaj odgovor zadfovoljava tvoju znati elju?" "Da, ali..." "Pusti onda kamen da malo miruje!" ree mag. I on sede pored jarbola na ukas ti, svetlucavi hlad ispod platna i zagleda se prema puini, ka zapadu, dok je amac lagano jedrio prema jugu kroz popodne. Sedeo je uspravan i nepokretan. Prolazili su asovi. Aren je nekoliko puta odlazio na plivanje, skliznuv i neujno u vodu sa kr me, jer nije eleo da se nae ispred tih tamnih oiju, zagledanih prema zapadu preko p uine, oiju koje su izgleda videle mnogo dalje od svetle linije obzorja, prodirale s druge strane plavetnila vazduha, iza granica svetlosti. Jastreb se konano trgnu iz ti ine kojim se okru io i poe da govori, mada tek s vremena na vreme po koju re. Arenov odgoj omoguavao mu je da brzo oseti la no raspo lo enje zakamuflirano utivo u ili rezervom; znao je da je njegovom saputniku te ko na sr cu. Prestao je da postavlja pitanja, i tek uvee se odluio na jedno: "Da li bi vam moja pesma smetala pri razmi ljanju?" Jastreb poku a da se na ali: "To zavisi od pevan ja." Aren sede osloniv i se leima o jarbol i zapeva. Glas mu vi e nije bio visok i sladunjav kao kada mu je uitelj muzike pre mnogo godina davao asove na dvoru u Be rili, pratei ga na svojoj velikoj harfi; sada je vi e tonove izvodio promuklo, a on e duboke kao da je izvlaio na violi, bili su tamni i jasni. Pevao je Tu balicu za B elim arobnjakom, pesmu koju je Elfaran spevala kada je saznala za Moredovu smrt i dok je ekala da i sama umre. Ta se pesma ne peva esto, niti olako. Jastreb je slu a o njegov mladiki glas, jak, siguran i tu an izmeu crvenog neba i mora, i u oima mu se pojavi e suze koje ga zaslepi e. Aren je izvesno vreme, po to je zavr io pesmu, utao; zatim ne no zapeva krae i l ak e stihove, razbijajui veliku monotoniju nepominog vazduha, mora koje se mre kalo i sve slabije svetlosti, dok se no spu tala. Kada je prestao da peva sve je bilo mirno, vetar je prestao da duva, tal asi su bili mali, jedva da se ulo pucketanje drveta i konopaca. Nad morem je vlad ao tajac, a nad njim su jedna za drugom izlazile zvezde. Na jugu se pojavi prodo rni sjaj ute svetlosti i rasu nad vodom pregr t zlatnih estica. "Pogledajte! Zvezda vodilja!" A onda posle minute: "Zar je mogue da je to zvezda?" Jastreb se nakratko zagleda u nju, a onda ree: "MIslim da to mora biti zv ezda Gobardon. Mo e se videti samo u Ju nom Prostranstvu. Gobardon znai Kruna. To nas je Kurremkarmerruk nauio, ako nastavimo dalje na jug, na obzorju ispod Gobardona , jedna za drugom, pojavie se jo osam zvezda, koje sainjavaju jednu veliku konstela ciju, neki ka u da lii na oveka koji tri, drugi da predstavlja runu Agnen. Runu Svr etk a." Posmatrali su je kako rasteruje tamu na nemirnom obzorju mora i postojan o sija. "Pevao si Elfaraninu pesmu", primeti Jastreb, "kao da si u tom trenutku oseao njenu bol i naterao si i mene da je upoznam... Od svih istorija Zemljomorja , ta je na mene uvek ostavljala najsna niji utisak. Velika Moredova hrabrost nasup rot oajanju; i Seriad koji je roen van tog oajanja, taj blagi kralj. I ona, Elfaran . Kada sam poinio najvee zlo, mislio sam da se obraam njenoj lepoti; i video sam je ... na trenutak sam ugledao Elfaran."

marci proo e Arenovim leima. On proguta knedlu i ostade nemo da sedi, zagleda n u predivnu, zlokobnu, topazno- utu zvezdu. "Kog junaka najvi e voli ?" upita mag, a Aren posle kratkog oklevanja odvrat i: "Eret-Akbe." "Zato to je bio najvei?" "Zato to je mogao da vlada celim Zemljomorjem, ali to nije prihvatio, ve j e oti ao da samuje i sam umro, borei se protiv zmaja Orma na obali Selidora." Izvesno vreme su sedeli, svaki pratei vlastiti sled misli, a onda Aren up ita i dalje posmatrajui uti Gobardon: "Znai, tano je da se pomou magije mrtvi mogu vr atiti meu ive i naterati da se obrate ivim du ama?" "Basmama Prizivanja. Da, to je u na oj moi. Ali to se retko ini, i sumnjam d a je to uop te mudro initi. Veliki majstor Prizivanja se, to se toga tie, sla e sa mnom ; on se ne koristi Predanjem o Palnu niti druge ui i ta o njemu, jer ono sadr i takve arobne formule. Najveu od njih stvorio je Sivi mag od Palna, pre hiljadu godina. Prizivao je du e junaka i maga, ak i Aret-Akbe, da posavetuje Gospodare Palna u rat nim i dr avnikim poslovima. Ali saveti mrtvih nisu ni od kakave koristi ivima. U Pal nu je sve krenulo po zlu i Sivi mag je bio okrivljen za to; umro je bezimen." "Znai, to je ne to lo e?" "Poznavao sam samo jednog oveka koji je te arobne formule slobodno koristi o, ne obazirui se na rizik to su ga one nosile u sebi. Jer te formule su rizinije, opasnije od bilo kakve druge magije. Smrt i ivot su, kao to rekoh, nalik na suprot ne strane moje ake, ali istina je samo to, da mi ne znamo ni ta je, u stvari, ivot, ni ta je smrt. Tvrditi da si gospodar neega to, u stvari, ne razume nije nimalo mud ro, niti sluti na dobro." "Ko je bio taj ovek koji se njima koristio?" upita Aren. Jastreb ranije b a nije bio voljan da mu ovako smireno i zami ljeno odgovara na pitanja; obojici je ovaj razgovor pru ao veliku utehu, bez obzira to je njegov predmet bio tako mraan. " iveo je u Hevnoru. Smatrali su da je obian arobnjak, ali to se tie uroene moi bio je veliki mag. Svoju je ve tinu koristio za zgrtanje novca, pokazujui svakome k o bi mu platio, duhove po elji, mrtve mu eve, ene, decu, i tako je svoju kuu ispunjav ao nemirnim senima iz pro lih vekova, lepim enama iz dana Kraljeva. Video sam svoji m oima kako je, iz iste dosade, prizvao iz Suve zemlje duh mog starog uitelja Nemer la koji je bio Arhimag u mojoj mladosti. I ta velika du a do la je na njegov poziv, poput kakvog psa svome gospodaru. Razbesneo sam ga i izazvao ga... tada nisam jo bio Arhimag... rekav i: 'Prisiljava mrtve da ti dolaze u kuu: bi li ti sa mnom po ao u njihovu?' I naterao sam ga da poe sa mnom u Suvu zemlju, mada mi se suprostavlja o ovom svojom voljom, menjao oblik i glasno plakao kada ni ta nije pomoglo." "Znai ubili ste ga?" pro aputa Aren, kao zaaran. "Ne! Naterao sam ga da me sledi u zemlju mrtvih i da se iz nje sa mnom v rati. Pla io se. On koji je tako olako pozivao mrtve k sebi, vi e se pla io smrti... v lastite smrti... od bilo kog drugog oveka koga sam ikada upoznao. Kod kamenog zid a... Ali ispriao sam ti vi e nego to egrt treba da zna. A ti ak nisi ni egrt." Njegov o ar pogled zadr a se na trenutak u tami, na Arenovom, zbuniv i ga. "Nije va no", ree Arh imag. "Na odreenom mestu, na potoiu, postoji jedan kameni zid. Posle smrti duh prel azi preko njega, i preko njega iv ovek mo e prei i ponovo se preko njega vratiti, sam o ako je mag... Kod tog kamenog zida ovaj se ovek uurio, na strani ivih, i poku ao da s e odupre mojoj volji, ali nije uspeo. akama se hvatao za kamenje, psova i vri tao. Nikada nisam video toliki strah; smuilo mi se. Ve tada je trebalo da znam da sam p ogre io. Bio sam opsednut besom i ta tinom. Jer on je bio veoma sna an, a ja sam udeo d a doka em kako sam ja jai." " ta je potom uinio... kada ste se vratili?" "Gunao je i zakleo se da nikada vi e nee upotrebiti arobne formule iz paln kog predanja; poljubio mi je ruku, a ubio bi me da se usudio. Napustio je Hevnor i o ti ao na zapad, mo da u Paln; mnogo godina kasnije uo sam da je umro. Imao je sedu ko su jo kada sam ga ja upoznao, mada je imao dugake ruke i bio hitar poput kakvog rv aa. ta mi bi da zaponem priu o njemu? Ne mogu ak ni imena da mu se setim." "Njegovog pravog imena?" "Ne! njega ne mogu da se setim... " Zatim zastade i za vreme tri otkucaj a srca uop te se ne pomeri.

"U Hevnoru su ga zvali Kob", ree on promenjenim, odmerenim glasom. Suvi e s e smrailo, tako da mu Aren nije mogao videti izraz lica. Primeti samo kako se okr enuo i zagledao u utu zvezdu, koja se sada popela visoko iznad talasa i bacala pr eko njih izlomljeni zlatni trag tanak poput paukove niti. Posle duge utnje, on ree : "Vidi , ne suoavamo se samo u snovima o onome to je davno pro lo sa onim to e se tek d esiti, i ne govorimo samo u njima tobo nje besmislice zato to ne elimo da shvatimo n jihovo znaenje." 6. LORBANERI Gledan s udaljenosti od deset milja, preko vode obasjane suncem, Lorbane ri je bio zelen, zelen kao sjajna mahovina na obodu fontane. Kada se prie bli e, iz tog zelenila poinju da se izdvajaju pojedinani listovi, debla senke, putevi, kue,i lica i odea ljudi, pra ina, kao i sve ono to ini jedno naseljeno ostrvo. Pa ipak, po red svega toga, bilo je zeleno: jer svaki akr zemlji ta na kome ni ta nije bilo izgr aeno ili po kome se nije hodilo bio je prepu ten niskom hurbah drveu sa zaobljenim k ro njama na vrhu, ijim su se li em hranili mali crvi koji su preli svilu, to su je opet mu karci, ene i deca Lorbanerija preraivali u konac i tkanine. Vazduh je tamo u sum rak pun malih, sivih slepih mi eva koji se hrane tim malim crvima. Mnoge pojedu, a li to im se dopu ta i tkai svile ih ne ubijaju jer smatraju da predstavlja krajnje lo predznak ako neko ubije sivokrilog slepog mi a. Ako mogu ljudi da ive samo od ono ga to naprave crvi, ka u oni, onda neosporno na to imaju pravo i mali slepi mi evi. Kue su udno izgledale, sa malim nasumino ugraenim prozorima i krovovima od h urbah granica, zelenim od mahovine i li ajeva. To je nekad bilo bogato ostrvo, kao uglavnom i sva ostrva u tom prostranstvu, a njegovo bogatstvo se ogledalo u lepo omalanim i lepo name tenim kuama, u velikim tokovima i razbojima u kolibama i radio nicama, kao i u kamenim gatovima male luke u Sosari u kojoj se moglo usidriti ne koliko trgovakih galija. Ali sada u luci nije bilo nijedne. boja na kuama je izble dela, nigde se nije mogao nai nijedan komad novog name taja, a veina tokova i razboja je mirovala, pokrivena pra inom i pauinom rastegnutom izmeu papuica, izmeu podloge i rama. "arobnjaci?" upita gradonaelnik sela Sosare, jedan oni i mu karac lica otvrdlo g i tamnog kao i njegovi bosi tabani. "U Lorbaneriju nema arobnjaka. Niti ih je i kad bilo." "Ko bi to mogao i da pomisli?" primeti zadivljeno Jastreb. Sedeo je sa o smoricom ili devetoricom seljana i pio vino od bobica hurbah drveta, slabo i kis elo. Po to je bio primoran na to, kazao im je da je do ao u Ju no Prostranstvo zarad a lemkamenja, ali se ni na koji nain inae nije preru io niti je to uinio sa svojim sapu tnikom, sem to je Aren ostavio svoj ma sakriven u amcu, kao i obino; a ako je Jastre b negde kod sebe i imao svoj tap, niko ga nije mogao videti. Seljani su u poetku b ili mrzovoljni i neprijateljski raspolo eni i mogli su svakog asa ponovo da postanu mrzovoljni i neprijateljski raspolo eni; zahvaljujui Jastrebovoj ve tini i njegovom autoritetu uspeli su da ih, makar i nerado prihvate. "Mora da ovde imate obine lj ude koji se brinu o drveu", upravo je govorio. "Kako brane vonjake od kasnog mraza ?" "Nikako", odgovori jedan mr avi ovek na kraju reda seljana. Sedeli su u niz u leima oslonjeni o zid krme, ispod strehe krova od granica. Ne to malo dalje od njih ovih bosih stopala, po tlu su dobovale krupne, meke kapi aprilske ki e. "Opasna je ki a, a ne mraz", ree gradonaelnik. "Zbog nje trule aure crva. Nik o nikada nee zaustaviti ki u. Niti je to iko ikada uinio." Imao je ne to protiv arobnja ka i njihove ve tine; neki od ostalih su ozbiljnije razmi ljali o tom problemu. "Nik ada ranije nije ki ilo u ovo doba godine", primeti jedan od njih, "dok je stari bi o iv." "Ko? Stari Mildi? E pa, on vi e nije meu ivima. Mrtav je", ree gradonaelnik. "Zvali smo ga Voar", dodade mr avko. "Da. Zvali smo ga Voar", slo i se jo jedan . Nad njih se spusti ti ina, slino ki i. Aren je sedeo s druge strane prozora u krmi koja se sastojala od samo jed ne prostorije. Na zidu je na ao obe enu jednu staru lutnju dugog vrata, sa tri ice, n a kakvima su svirali na Ostrvu Svile i sada ju je isprobavao, poku avajui da iz nje izvue muziku ne mnogo glasniju od dobovanja ki e po krovu od granica. "Na tr nicama u Gradu Hortu", poe Jastreb, "video sam robu za koju su tvrdi

li da je svila iz Lorbanerija. Ne to od toga je odista bila svila. Ali nijedna bal a nije poticala sa Lorbanerija." "Imali smo nekoliko siroma nih sezona", odvrati mr avko. Ovo je etvrta, peta lo a godina." "Pet godna od Uoi Ugara", ree jedan starac unjkavim, samozadovoljnim glaso m, "od dana kada je stari Mildi umro, da, umro je, a nije dostigao ni pribli no mo ju starost. Umro je Uoi Ugara." " to je robe manje, to su cene vi e", ree gradonaelnik. "Jer sada za jednu bal u polufine plave svile dobijamo koliko smo ranije dobijali za tri." "Ako je dobijemo. Gde su brodovi? A i plava boja je la na", opet se javi m r avko, otvoriv i na taj nain poluasovnu raspravu o kvalitetu boja koje se koriste u v elikim radionicama. "Ko spravlja boje?" upita Jastreb i pokrenu novu prepirku. Tokom nje je saznao da je ceo proces bojenja nadgledala porodica koja je svoje lanove, u stvar i, smatrala za vraeve; ali ako su nekada i bili vraevi, izgubili su svoju mo, a nik o drugi je nije prona ao, kako je zlvoljno primetio mr avko. Jer svi su se oni, sem gradonaelnika, slagali da uvene lorbanerijske nijanse plave i nedosti ne grimizne, k oju su zvali "vatra zmajeva" i koju su davno nosile kraljice u Hevnoru, nisu vi e onakve kakve su nekada bile. Ne to im je nedostajalo. Krivicu su svaljivali na ki e koje su padale kad im vreme nije, na zemlju iz koje se dobijala boja i na preraiv ae. "Ili su krive oi", ree mr avko, "oi ljudi koji vi e ne razlikuju pravu azurnu boju o d plavog blata", i tu se on zagleda u gradonaelnika. Gradonaelnik ne prihvati izaz ov; ponovo svi uuta e. Retko vino kao da im je samo jo vi e ukiselilo raspolo enje, tako da su izgle dali natmureni. Sada se jo samo ulo rominjanje ki e po nebrojenom li u u vonjacima u dol ini, apat mora tamo dole na kraju ulice i aputanje lutnje u mraku kue. "Ume li da peva, taj tvoj enkasti momi?" upita gradonaelnik. "Da, ume da peva. Arene! Otpevaj nam ne to, mome." "Ne mogu iz ove lutnje da izvuem mol", ree Aren kroz prozor, osmehujui se. "Samo hoe da plae. ta biste eleli da ujete, domaini?" "Ne to novo", proguna gradonaelnik. Lutnja malo zadrhta; ve je uspeo da ovlada njome. "Ovo bi ovde moglo biti novo", ree on i zapeva. Pored belih brzaka Solee i povijenih crvenih grana iji se cvetovi nadnose nad njenu pognutu glavu, ote alu od tuge za izgubljenim dragim, crvenim i belim granama i tom neiscrpnom boli kunem se, Serijade, sine moje majke i Moreda, da nikad neu zaboraviti nepravdu nikada, nikada. Bili su nepokretni, ogorenih lica, pronicljiva pogleda, te namuenih aka i t ela. Sedeli su nepomini u toplom, ki ovitom ju njakom sumraku i slu ali tu pesmu nalik n a vapaj sivog labuda sa hladnih mora Eje, puni e nje, ucveljeni. "To je neobina muzika", primeti jedan od njih nesigurno. Jedan drugi, koji je izgleda bio ubeen da je ostrvo Lorbaneri apsulutno s redi te kako vremena tako i prostora, ree: "Muzika stranaca je uvek udna i mrana." "Da ujemo ne to va e", javi se Jastreb. "I sam bih voleo da ujem ne to veselo. O vaj momak e pevati samo o davno mrtvim junacima." "Evo ja u", prijavi se poslednji govornik, poe prvo malo da pevu i, a zatim zapeva o ednom, mednom buretu vina, dodajui posle svakog stiha haj i ho, i tako to ! Ali niko ne prihvati pesmu i tako njegov glas ostade usamljen ak i dok je pevao refren. "I pevanje vi e nije kakvo je nekad bilo", ree on ljutito. "Zato su krivi m ladi, stalno menjaju poredak stvari i ne ue stare pesme."

"Nije u tome stvar", ree mr avko, "ve u tome to ni ta vi e nije kao to je nekad b lo. Ni ta vi e nije kako treba." "Da, da, da", soptao je najstariji od njih, "iskoristili smo svu sreu. Et o ta je. Nema vi e sree." Posle toga nije ostalo vi e mnogo ta da se ka e. Seljani stado e da odlaze po d vojica-trojica zajedno, dok Jastreb nije ostao sam s jedne, a Aren s druge stran e prozora. A onda se Jastreb, konano, nasmeja. Ali to nije bio veseo smeh. Stidljiva ena vlasnika krme ue i prostre im na podu postelje, a zatim se ud alji. Lego e. Ali visoke zabatne grede bile su pune slepih mi eva. Preko cele noi sle pi mi evi su uletali i izletali kroz nezastakljen prozor prodorno cijukajui. Tek u zoru su se svi vratili i primirili, smestiv i se u obliku malih, sivih, urednih pa keta koji su naglavake visili sa greda. Mo da Aren nije mogao spokojno da spava zbog nemirnih slepih mi eva. A mo da i zbog toga to je posle du eg vremena prvi put spavao na suvom; telo mu se odviklo d a poiva na nepokretnom tlu i zbog toga je sve vreme, kada bi utonuo u san, oseao k ao da se ljulja, ljulja... i kao da e se zbog tog ljuljanja svet ispod njega izma knuti i on e se iznenada probuditi. Kada je konano zaspao, sanjao je da se nalazi okovan u spremi tu broda za prevoz robova; i drugi su bili okovani s njim, ali svi su bili mrtvi. Dok je to sanjao, probudio se vi e no jednom, borei se da se oslobo di tog sna, ali im bi zaspao, ponovo bi se obreo u njemu. Na kraju mu se inilo da je ostao potpuno sam na brodu, ali i dalje je bio okovan tako da nije mogao da s e pokrene. Onda mu u uho progovori neki udan, lagani glas. "Oslobodi se veza", ree mu. "Oslobodi se veza." On tada poku a da se pokrene, i to mu poe za rukom: ustade . Nalazio se na nekoj nepreglednoj, nejasnoj pustopoljini, pod natmurenim nebom. Iz zemlje je izbijao u as, oseao se u gustom vazduhu, neizmerna koliina u asa. Samo o vo mesto predstavljalo je strah, su tinu straha; i on se nalazio u njemu, a nigde nijedne staze. Mora pronai put, ali staza nije bilo, a on je bio siu an poput deteta , poput mrava, a mesto je bilo ogromno, beskonano. Poku ao je da koraa, sapleo se, p robudio. Sada kada je bio budan, taj strah je bio u njemu, a ne obrnuto, mada ni je bio ni ta manji niti konaniji. Oseao je da ga gu i crna tama sobe, te je pogledao k roz kvadrat koji je obrazovao prozor, tra ei zvezde, ali, iako je ki a prestala, zvez da nije bilo. Le ao je budan i pla io se, a slepi mi evi su izletali i uletali na svoj im ko natim krilima koja nisu stvarala buku. Povremeno bi uo njihove piskutave glas ie na samoj ivici ujnosti. Osvanulo je vedro jutro i oni rano ustado e. Jastreb se ozbiljno raspitiva o o alemkamenju. Iako niko od me tana nije znao kako izgleda alemkamen, svi su na ir oko raspredali o tome i svaali se; on ih je slu ao da bi saznao druge stvari, a ne ne to o alemkamenu. Konano se on i Aren uputi e putem koji im je gradonaelnik predlo io, prema kamenolomima u kojima se vadila zemlja za spravljanje plave boje. Ali Jas treb skrenu s tog puta. "Bie da je to ova kua", ree on. "Reko e da porodica bojad ija i vraeva koji su i zgubili ugled stanuje na ovom putu." "Ima li svrhe razgovarati s njima?" upita Aren, kome je Zec jo bio u ivom seanju. "Postoji sredi te iz koga izvire ta huda srea", odvrati grubo mag. "Postoji mesto na kome srea istie. Potreban mi je vodi do tog mesta!" I on nastavi dalje, a Aren bi primoran da ga prati. Kua je stajala po strani, okru ena vlastitim vonjacim a, bila je lepa, kamena, ali i na njoj kao i na zemlji tu oko nje jasno se primeiva lo da ve dugo niko o njima ne vodi rauna. Neobrane aure svilenih crva visile su izm eu pokidanih grana, a tle ispod njih bilo je posuto papirnatim ubretom od mrtvih l arvi i nonih leptira. Svuda oko kue, ispod gusto zasaenog drvea, oseao se miris raspa danja, a kada su do li do nje, Aren se iznenada seti u asa koji ga je okru avao tokom noi. Pre no to su i stigli do vrata, ona se irom otvori e. Kroz njih nahrupi neka sedokosa ena, sevajui zakrvavljenim oima i viui. "Napolje, prokleti da ste, lopovi, klevetnici, bezumnici, la ovi i bezvredne budale! Gubite se, gubite, odlazite! Zau vek neka vas prati nesrea!" Jastreb zastade, zagleda se u nju pomalo zadivljeno, a onda brzo podi e aku napraviv i njom udan pokret. Izgovorio je samo jednu re: "Odbij!" ena tada prestade da vie. Zagleda se u njega.

"Za to si to uinio?" "Da bih otklonio tvoju kletvu." Jo malo je zurila u njih, a onda konano promuklo upita: "Stranci?" "Sa severa." Ona im prie. U poetku Aren samo to je nije ismejao, tu staricu to vri ti na sv om pragu, ali kada se na ao blizu nje osetio je samo poni enje. Bila je luda, lo e ode vena, zaudaralo joj je iz usta, a u oima joj se nazirao u asan bol. "Nisam u stanju nikoga da prokunem", ree ona. "Ne posedujem mo." Ona ponov i Jastrebovu kretnju. "Tamo odakle dolazi jo rade te stvari?" On klimnu. Nije skidao pogled s nje i ona mu ga uzvrati. Ubrzo s njenim licem poe ne to da se dogaa, poe da se menja i ona upita: "Gde ti je tap?" "Ne pokazujem ga ovde, sestro." "I ne treba. Dr ao bi te podalje od ivota. Isto je bilo i sa mojom moi: ona me je delila od ivota. Pa sam je izgubila. Izgubila sam sve to sam znala, sve rei i sva imena. Izi le su mi iz oiju i usta niz tanke niti nalik na pauinu. Postoji rupa u svetu kroz koju istie svetlost. A rei odlaze sa svetlo u. Jesi li to znao? Moj sin po vasceli dan sedi i zuri u mrak, tra ei rupu u svetu. Ka e da bi jasnije video da je slep. Izgubio je oseaj za boje. Bili smo lorbanerijske bojad ije. Pogledaj!" Ona pred njim zamlatara svojim mi iavim, mr avim rukama, do ramena obojenim nekom blagom , prugastom me avinom neverovatnih boja. "Ne mo e da se skine s ko e", ree ona, "ali um se sasvim ispere. On ne eli da zadr i boje. Ko ste vi?" Jastreb ni ta ne odgovori. Njegove oi ponovo zarobi e enine; Aren koji je staj ao po strani, posmatrao ih je s nelagodno u. Sasvim iznenada ona zadrhta i pro aputa: "Poznajem te..." "Da. Slini se meusobno prepoznaju, sestro." Bilo je neobino videti kako se u u asu povlai pred magom, elei da mu umakne, a u stvari udi da mu prie i klekne pred njim. On je uhvati za ruku i zadr a. "Da li bi volela da ponovo zadobije svoju mo, da povrati svoju ve tinu, da opet vlada imenima? Mogu ti to dati." "Ti si Veliki ovek", pro aputa ona. "Ti si Kralj Senki, Gospodar Mranog mest a..." "Nisam. Nisam ja nikakav kralj. Ja sam ovek, smrtnik, tvoj brat, tebi slia n." "Ali ti nee umreti?" "Hou." "Ali vratie se i iveti zauvek." "Ja ne. Niti bilo koji drugi ovek." "Znai ti nisi... nisi Veliki iz Tame", ree ona, namr tiv i se i gledajui ga mal o postrance, s manje straha. "Ali ipak si ti neki Veliki. Zar postoje dvojica? K ako se zove ?" Jastrebovo ozbiljno lice na trenutak smek a. "To ti ne mogu rei", ree on bla go. "Otkriu ti jednu tajnu", nastavi ona. Sada je stajala uspravljena, licem okrenuta prema njemu, a u glasu i dr anju naziralo se staro dostojanstvo. "Ne elim da ivim, ivim i ivim zauvek. Radije bih da mi se vrate imena stvari. Ali njih vi e ne ma. Imena sada nisu va na. Vi e nema tajni. eli li da sazna moje ime?" Oi joj se ispuni e svetlo u, pesnice stegnu e, ona se nagnu napred i pro aputa: "Zovem se Akaren." Zatim g lasno viknu: "Akaren! Akaren! Zovem se Akaren! Sada svi znaju moje tajno ime, mo je pravo ime i vi e nema tajni, nema istine, nema smrti... smrti... smrti!" Izviki vala je tu re jecajui, a sa usana joj je trcala pljuvaka. "Smiri se, Akaren!" Smirila se. Niz lice su joj se slivale suze, niz njeno prljavo lice ispr esecano loknama neoe ljane, sede kose. Jastreb dohvati to izborano, suzama zamrljano lice, meu ake i ovla , veoma n e no, poljubi je u oi. Stajala je nepokretno, zatvorenih oiju. Primakav i zatim svoje usne njenom uvetu on progovori nekoliko rei na Prastarom govoru, jo jednom je polj ubi, a onda je pusti. Ona otvori oi koje su sada bistro gledale i zagleda se u njega, zami ljenim , upitnim pogledom. Tako tek roeno dete posmatra majku; tako majka gleda svoje de te. Lagano se okrenula i oti la do vrata, u la i zatvorila ih za sobom: sve je to ur

adila utke, sa zauenim izrazom lica. utke se i mag okrenuo i po ao nazad ka putu. Aren ga je sledio. Nije se usui vao ni ta da ga pita. Uskoro mag zastade, tamo u zapu tenom vonjaku i ree: "Uzeo sam j oj ime i dao joj novo. Tako se na neki nain ponovo rodila. Drugaije joj nisam moga o pomoi, to je bila jedina preostala nada." Glas mu je bio napet i prigu en. "Bila je ena od moi", nastavi on. "Nije bila tek obina ve tica ili spravljaica napitaka, ve ena koja je poznavala umetnost i ve tinu magije, koja je svoje umee kor istila za stvaranje lepote, bila je ponosna i asna ena. Takav je bio njen ivot. Ulu do utro en ivot." On se iznenada okrenu i uputi u aleje vonjaka, te zastade pored je dnog debla, okrenut leima. Aren ga je ekao na toplom suncu koje je poigravalo po li u. Znao je da se Ja streb stidi da Arena optereti svojim oseanjima i, zaista, deak ni ta nije mogao ni d a uini ni da ka e. Ali njegovo je srce u tom trenutku potpuno pripadalo njegovom sa putniku, ne vi e s onim romantinim arom i obo avanjem, ve s bolom, kao da je izvuena nek a nit iz same njegove unutra njosti i iskovana u neraskidivu vezu. Jer sada je osea o da u toj ljubavi ima samilosti: bez samilosti ljubav nije prekaljena, nije cel ovita i nije trajna. Ubrzo se Jastreb vratio do njega kroz zeleni hlad vonjaka. Nijedan od nji h ni ta ne ree i nastavi e put rame uz rame. Ve je bilo dosta toplo, ki a od pro le noi ni e se osu ila, tako da su stopalima podizali pra inu s puta. Ranije se Arenu taj dan i nio turobnim i dosadnim, kao da je bio zara en njegovim snovima, ali sada je u ivao u suncu koje je arilo i olak anju koje bi osetio u hladu; u ivao je da koraa ne razmi lj ajui o tome kuda su se uputili. A i inae je bilo svejedno, jer ni ta nisu postigli. Poslepodne su proveli u razgovoru sa ljudima koji su vadili rude za boje i u cenkanju oko nekih komadia za koje su ovi tvrdili da predstavljaju alemkamenje. Dok su se polako vraali u So saru, a kasno sunce im grejalo glavu i vratove, Jastreb primeti: "To je plavi ma lahit, ali sumnjam da e i u Sosari znati razliku." "udni su ovda nji ljudi", primeti Aren. "Tako je i sa svim ostalim; ne prav e razliku. Kao to je sino jedan od njih rekao glavnome: 'Ti ne bi uoio razliku izmeu prave azurne boje i plavog blata...' ale se na lo a vremena, ali ne znaju kada su ta lo a vremena nastupila; ka u da posao slabo ide, ali se ne trude da ga pobolj aju; a k ne prave razliku ni izmeu zanatlije i arobnjaka, izmeu runog rada i ve tine vraanja. Kao da im u glavama nije sve u redu sa granicama, razlikama i bojama. Njima je s ve isto - sve je sivo." "Da", odvrati mag zami ljeno. Izvesno vreme je koraao glave uvuene u ramena, nalik na sokola; iako je bio nizak, pravio je velike korake. " ta im to nedostaje ?" Aren bez razmi ljanja odvrati: " ivotna radost." "Da", ponovi Jastreb, prihvativ i Arenovu tvrdnju i malo potom razmisliv i o njoj. "Drago mi je", ree on konano, "da mo e umesto mene da razmi lja , mome... oseam s ako umornim i glupim. Jo od jutros mi je srce bolesno, od kada smo razgovarali sa onom koja je bila Akaren. Ne volim traenje i uni tavanje. Ne elim da imam neprijate lje. Ako ve moram da imam neprijatelja, ne elim da ga tra im i naem, sretnem se s nji m... ako ve mora da se lovi, nagrada bi trebalo da bude bogatstvo, a ne neka odvr atna stvar." "Neprijatelj, gospodaru?" upita Aren. Jastreb klimnu. "Kada je govorila o Velikom oveku, Kralju Senki..." Jastreb ponovo klimnu. "Da, tako bar mislim", odvrati on. "Mislim da nam cilj nije da stignemo do tog mesta, ve i do odreene osobe. Ovo to se dogaa na ovom ostrvu je zlo, pravo zlo: ovo gubljenje ume nosti i ponosa, ova smrknutost, ovo tr aenje. To je delo neke zle volje. Ali volje koja ak ni ne naginje ovamo, koja ak ni ne primeuje Akaren ili Lorbaneri. Trag koji sledimo je trag pukotine, kao da pra timo kola koja su izgubila kontrolu i survavaju se niz padinu brda i izazivaju o dron." "Da li bi ona... Akaren mogla ne to vi e da vam ka e o tom neprijatelju... ko je on i gde se nalazi, ili ta je on?" "Vi e ne, mome", odgovori mag blagim ali prilino bezbojnim glasom. "Bez sumn

je je mogla. U njenom ludilu jo je bilo tragova arobnja tva. Odista, njeno ludilo je i bilo njeno arobnja tvo. Ali nisam mogao da je zadr im da bi mi odgovorila. Suvi e je patila." I on nastavi da koraa s glavom delimino uvuenom meu ramena, kao da i sam trp i i udi da izbegne neku bol. Aren se okrenu kada zau bat na putu iza njih. Za njima je trao neki ovek, b io je jo dosta daleko, ali im se brzo pribli avao. Pra ina sa puta i njegova dugaka ko sa stvarale su oko njega, pri svetlosti to je dolazila sa zapada, oreole crvenila , a njegova dugaka senka pomamno je poskakivala du debala i aleja vonjaka pored put a. "ujte!" povika on. "Stanite! Prona ao sam je! Prona ao sam je!" U trku sti e do njih. Arenova aka polete kroz vazduh prema mestu gde je tre balo da se nalazi dr ka njegova maa, zatim ka mestu gde se ranije nalazio sada izgu bljen no , a onda se ste e u pesnicu i sve to u deliu sekunde. On se namr ti i krenu na pred. Taj je ovek za celu glavu bio vi i od Jastreba i imao je iroka ramena: dahtao je, besneo, ludaki sevao oima. "Prona ao sam je!" nastavljao je da ponavlja, dok je Aren poku ao da ovlada njime odlunim, preteim glasom i dr anjem, te je rekao: " ta eli ?" ek poku a da ga zaobie i stigne do Jastreba. Aren se ponovo nae ispred njega. "Ti si bojad ija iz Lorbanerija", ree Jastreb. Aren shvati da je ispao budala kada je poku ao da za titi svog saputnika; za to sada koraknu u stranu, skloniv i se s puta. Jer tih pet magovih rei bilo je dovo ljno da ludak prestane da dahe i opusti velike ake stegnute u pesnice; pogled mu s e primiri; klimnu u znak odgovora. "Bio sam bojad ija", izusti on, "ali sada ne mogu da bojim." Tada iskosa p ogleda Jastreba i razvue usta u osmeh; zatrese glavom sa pra njavom ubom crvenkaste kose. "Oduzeo si mojoj majci ime", ree on. "Sada je ne poznajem, a ne poznaje ni ona mene. I dalje me veoma voli, ali me je napustila. Mrtva je." Arenu se ste e srce, ali primeti da je Jastreb samo neznatno odmahnuo glav om. "Ne, ne", ree on, "nije ona mrtva." "Ali bie. Umree." "Hoe. To je posledica ivljenja", odvrati mag. Bojad ija je, izgleda, trenuta k mozgao o tome, a zatim prie sasvim blizu Jastrebu, uhvati ga za ramena i nagnu se nad njim. Uinio je to tako brzo da ga Aren nije mogao spreiti, ali im je ipak p ri ao tako blizu da je uo njegov apat: "Prona ao sam rupu u tami. Tamo je stajao Kralj . Posmatrao ju je; upravljao je njome. Imao je mali plamen, malu sveu u ruci. Dun uo je i ugasio ju je. Onda je ponovo dunuo i ona se rasplamsala! Rasplamsala se! " Jastreb niim nije pokazao da mu smeta to ga ovaj dr i za ramena i to mi apue. O n jednostavno upita: "Gde si ti bio kada si to video?" "U krevetu." "Sanjao si?" "Ne." "Video si je na zidu?" "Ne", odvrati bojad ija odjednom jecavim glasom i kao da mu je nelagodno. Zatim pusti maga i zakorai unazad, udaljiv i se od njega. "Ne, ja... ne znam gde se nalazi. Prona ao sam je, ali ne znam gde." "To je ono to bih voleo da znam", primeti Jastreb. "Mogu vam pomoi." "Kako?" "Imate amac. U njemu ste pristigli ovamo i u njemu ete krenuti dalje. Idet e li na zapad? Tamo treba poi. To je put koji vodi do mesta na kojem on izlazi. T amo mora da je to mesto, mesto ovde jer on je iv... nisu u pitanju nekakve du e, du hovi, koji prelaze preko zida, ve telo; to je besmrtno telo. Video sam plamen kak o se izvija navi e u tami podstaknut njegovim dahom, plamen kji je prethodno bio u ga en. Video sam to." ovekovo lice se preobrazilo, u njemu se sad nazirala neka div lja lepota pri dugoj crvenozlatnoj svetlosti. "Znam da je prevazi ao smrt. Znam to . rtvovao sam svoju ve tinu vraanja da bih to saznao. Nekada sam bio vra. Vi to znate i vi ete poi tamo. Povedite me sa sobom." Ista svetlost zraila je i sa Jastrebovog lica, ali ono je ostalo nepromenjeno i strogo. "Poku avam da stignem tamo", ree on . "Dopustite mi da poem s vama!"

Jastreb kratko klimnu. "Ako bude spreman kada isplovimo", ree on isto onak o hladno kao i ranije. Bojad ija se povue od njega jo za jedan korak, a zanos na njegovom licu poe l agano da tamni dok ga ne zameni neki udni mrani izraz; kao da se neka razumna misa o borila da prodre kroz oluju rei, oseanja i vizija koje su ga zbunjivale. Na kraj u se bez rei okrenu i potra nazad putem, nestajui u izmaglici pra ine koja se jo nije slegla od njegovog prvog prolaska. Aren duboko i s olak anjem uzdahnu. Jastreb takoe uzdahnu, mada njegov uzdah nije bio uzdah olak anja. "E pa", zausti on. "Na udnim putevima ovek ima udne vodie. Hajdemo." Aren uhvati korak s njim. "Neete ga povesti sa nama?" upita on. "To zavisi od njega." Aren ljutito pomisli: i od mene takoe. Ali ni ta ne ree i oni nastavi e zajedn o dalje u ti ini. Nisu ih ljubazno primili kada su se vratili u Sosaru. Na tako malom ostr vu kao to je Lorbaneri stvari se brzo prouju, a i nema sumnje da ih je neko video kako skreu prema Kui bojad ija i kako razgovaraju sa ludakom na putu. Vlasnik krme ih je osorno poslu io, a njegova ena se pona ala kao da ih se na smrt pla i. Uvee kada su mu karci iz sela do li da posede ispred strehe krme, trudili su se da poka u strancima kako ne ele s njima da razgovaraju i kako su u meusobnom razgovoru veoma pametni i veseli. Ali to nije dugo potrajalo, tako da je njihova veselost ubrzo splasnula . Dugo su svi sedeli utke, dok se na kraju gradonaelnik nije obratio Jastrebu: "Je ste li prona li to va e plavo kamenje?" "Prona ao sam neko plavo kamenje", odvrati utivo Jastreb. "Sopli vam je, nema sumnje, pokazao gde da ga potra ite." "Ha, ha, ha", nasmeja e se ostali kako bi pohvalili ovaj majstorski zadat ironian udarac. "Sopli je sigurno onaj crvenokosi?" "Ludak. Jutros ste svratili do njegove majke." "Tra im vraa", odvrati vra. Mr avko koji je sedeo najbli e njemu pljunu u tamu. "Zbog ega?" "Mislio sam da bih mogao pronai ono to tra im." "Ljudi dolaze na Lorbaneri zbog svile", ree gradonaelnik, "a ne zbog kamen ja. Ne dolaze zbog arolija. Ili zbog mlataranja rukama, hokus-pokusa i arobnjakih t rikova. Ovde ivi po ten svet koji se bavi po tenim poslom." "Tako je. U pravu je", slo i e se ostali. "I mi ovde ne elimo drugaije ljude, strance koji nju kaju unaokolo i me aju se u na e poslove." "Tako je. U pravu je", zau e se ponovo ostali u horu. "Da se u okolini pojavio kakav arobnjak koji nije lud, ponudili bismo mu a stan posao u spremi tima, ali oni ne znaju da obavljaju po tene poslove." "Mogli bi, da ih ima", odvrati Jastreb. "Va a spremi ta su prazna, o vonjacim a niko ne vodi rauna, svila u skladi tima je istkana jo pre mnogo godina. ta, u stvar i, radite vi ovde u Lorbaneriju?" "Gledamo svoja posla", odbrusi gradonaelnik, ali se tada uzbueno ume a mr avko . "Za to brodovi ne dolaze, recite nam! ta rade oni tamo u Gradu Hortu? Da nije to zbog toga to su na i radovi bili lo i?" Prekinu e ga ljutiti povici. Vikali su jedni na druge, svi su poustajali, gradonaelnik je mahao pesnicom Jastrebu ispred nosa, j edan je potegao no . Podivljali su. Aren smesta skoi na noge. Posmatrao je Jastreba oekujui da ga vidi iznenada obasjanog magijskom svetlo u, a sve prisutne da zaneme k ada otkriju njegovu mo. Ali on to nije uinio. Ostao je da sedi i prelazi pogledima s jednog na drugog i slu a njihove pretnje. Postepeno su se smirili, kao da nisu mogli da ustraju ni u ljutnji ni ta du e nego u veselju. No je vraen u korice; pretnje su se pretvorile u frktanje. Poeli su da se razilaze poput pasa koji napu taju bit ku, neki kooperei se, a neki podvijenih repova. Kada njih dvojica osta e sami, Jastreb ustade, ue u krmu i otpi jedan povei g utljaj vode iz kraga pored vrata. "Idemo, mome", ree on. "Dosta mi je ovoga." "U amac?" "Da." On spusti dva srebrna novia kojima se trgovalo na sims prozora kao n aknadu za prenoi te, te podi e nihov laki smotuljak odee. Aren je bio umoran i pospan, te se osvrnuo po sobi krme, zagu ljivoj i sumornoj, po kojoj su lepr ali slepi mi evi i

ji je dom bio meu gredama podno krova; prisetio se pro le noi provedene u toj sobi, te je voljno krenuo za Jastrebom. Takoe je pomislio, dok su se spu tali jednom mrano m ulicom Sosare, da e ako sada krenu umai ludaku Sopliju. Ali kada su stigli u luk u, on ih je ve ekao na doku. "Tu si", ree mag. "Ukrcavaj se ako eli da poe ." Sopli bez ijedne rei sie u amac i sklupa se pored jarbola poput kakvog velik og neoe ljanog psa. Aren se pobuni. "Gospodaru!" poe on. Jastreb se okrenu; stajali su, licem u lice, na doku iznad amca. "Na ovom su ostrvu svi ludi, ali ja sam mislio da vi niste. Za to ga vodit e sa sobom?" "Da mi bude vodi." "Vodi... u jo vee ludilo? U smrt davljenjem ili udarcem no a u lea?" "U smrt, ali kojim putem, to ne znam." Aren je govorio uzbueno i mada mu je Jastreb tiho govorio, u njegovom gla su oseao se nekakav divlji prizvuk. Nije bio navikao da ga neko ispituje. Ali otk ako je Aren poku ao tog popodneva da ga na putu za titi od ovog ludaka i uverio se d a je njegov in bio uzaludan i nepotreban, oseao je gorinu i sav onaj nalet odanosti to ga je osetio jutros sada je nestao i bio izgubljen. Nije bio u stanju da za tit i Jastreba; nije mu bilo dozvoljeno da donosi bilo kakve odluke; nije bio u stan ju ili mu nije bilo dozvoljeno, ak ni da shvati prirodu njihove potrage. Jednosta vno ga je vukao za sobom kao kakvo dete. Ali on nije bio dete. "Neu se svaati s vama, gospodaru", ree on to je hladnije mogao. "Ali ovo... ovo je van pameti!" "To je van svake pameti. Idemo onamo kuda nas nee razum odvesti. Ide li il i ne?" U Arenovim oima pojavi e se suze besa. "Rekao sam da u vas pratiti i slu iti. Ja ne kr im datu re." "To je dobro", primeti mag smrknuto i napravi pokret kao da e se okrenuti . A onda se ponovo zagleda u Arena. "Potreban si mi, Arene, kao i ja tebi. Jer e vo sada u ti rei - verujem da je ovaj put kojim emo poi, put kojim mora poi, ne zato t si poslu an ili meni odan, ve stoga to ti je bilo sueno da ga sledi jo pre no to si me i ugledao; pre no to si kroio na Rouk; pre no to si otplovio sa Enlada. Ne mo e skrenu ti s njega." Glas mu nije postao nimalo mek i. Aren mu odgovori isto tako smrknuto: "Ka ko da se vratim, bez amca, sa kraja sveta gde se sada nalazimo?" "Misli da je ovo kraj sveta? Ne, to se nalazi jo dalje. Mo da emo stii i do nj ega." Aren klimnu i prebaci se u amac. Jastreb odveza konopac i dozva lagani ve tar u jedro. Kada su napustili prazne dokove Lorbanerija koji su se sada ocrtava li u daljini, dunu hladan i isti vazduh sa mranog severa i pojavi se srebrni mesec iz glatkog mora pred njima, te poe da se di e s njihove leve strana kada su krenul i prema jugu kako bi obi li ostrvo. 7. LUDAK Ludak, bojad ija iz Lorbanerija, sedeo je sklupan pored jarbola, obuhvativ i rukama kolena i glave uvuene u ramena. uma njegove kose inila se crnom na meseini. J astreb se umotao u ebe i zaspao na krmi. Nijedan od njih dvojice nije se ni pomer io. Aren je sedeo na pramcu; zakleo se sam sebi da e cele noi ostati na stra i. Ako je mag odluio da veruje kako njihov ludi putnik nee tokom noi napasti ni njega ni A rena, u redu; meutim, Aren je donosio vlastite zakljuke i izvr avao vlastite du nosti. Ali no je bila veoma duga i veoma mirna. Meseina ih je obasjavala bez pres tanka. Sklupan kod jarbola, Sopli je hrkao, polako i duboko. amac je lagano klizio napred; Aren postepeno utonu u san. Jednom se naglo trgnuo i video da se mesec neznatno podigao na nebu; tada odustade od samonametnutog stra arenja, udobno se s mesti i zaspa. Ponovo su ga pohodili sni, kao i svake noi na ovom putovanju; u poetku su opet na trenutke bili neobino prijatni i umirujui. Na mestu gde se nalazio jarbol Dalekovidog raslo je drvo, sa bogatom kro njom; labudovi su plivali ispred amca, za mahujui sna no krilima; daleko napred, preko berilnozelenog mora, presijavao se gra d sa belim kulama. Zatim se na ao u jednoj od tih kula, peo se stepenicama koje su

zavojito vodile navi e, trao je uz njih s lakoom i po udno. Ti prizori bi se potom pr omenili, ponovo vratili, zatim prerasli u druge, koji bi se opet gubili bez trag a; a onda odjednom, na ao bi se u zastra ujuem, neprozirnom sumraku pustopoljine, u as u njemu postajao je sve jai, dok na kraju vi e nije mogao da di e. Ali nastavio je da se kree napred, jer on mora da ide napred. Posle dugo vremena shvatio je da je ii napred na tom mestu znailo ii ukrug i vraati se na sopstveni trag. Pa ipak, on mor a utei, mora izii. I to to hitnije. Poeo je da tri. Dok je trao krugovi su se su avali, a zemlji te je postajalo sve strmije. Trao je po sve veoj tami; br e i br e, oko strme u nutra nje ivice jame, jednog ogromnog vrtloga ije je dno nestajalo u tami: u trenut ku kada je postao toga svestan, okliznuo se i pao.

" ta je, Arene?" To mu se obraao Jastreb sa krme. Sivo svitanje, mirno nebo i more. "Ni ta." "Ko mar?" "Ni ta." Arenu je bilo hladno, a desna ruka na kojoj je le ao ga je bolela. On zatv ori oi pred sve jaom svetlo u i pomisli: "Nagove taj ili dva s vremena na vreme, ali on mi nikada jasno nee rei kuda smo se to uputili i za to, kao ni to za to ja treba tamo da poem. A sada je jo poveo i ovog ludaka. Ko je od nas dvojice lui to je po ao s nji m, taj ludak ili ja? Njih dvojica bi se mo da razumela; sada su vraevi ti koji su l udi, rekao je Sopli. Do sada sam ve mogao da stignem kui, kui na berilski dvor, da budem u svojoj sobi sa izrezbarenim zidovima, crvenim tepisima na podu i vatrom u ognji tu, da se budim ujutru sa jednim jedinim ciljem, da poem sa ocem u lov sa s okolima. Za to sam po ao s njim? Za to li me je poveo? Zato to je to put koji moram pre valiti, tako bar ka e, ali tako govore vraevi, upotrebljavajui znaajne rei kako bi sam e stvari uinili znaajnim. Ali pravo znaenje tih rei uvek je drugaije. Ako postoji ije dno mesto kuda moram poi, onda je to moj dom, a ne besciljno lutanje po Prostrans tvima. Zanemario sam obaveze koje me ekaju kod kue. Ako odista smatra da postoji n eki neprijatelj koji eli da uni ti arobnja tvo, za to je po ao sam, povev i samo mene? Moga je povesti jo kog maga da mu pomogne... stotine njih. Mogao je povesti vojsku ra tnika, flotu brodova. Zar se ovako suoava sa velikom opasno u; po alju joj se u susret jedan starac i jedan deak u amcu? Ovo je prava ludost. I on je lud; upravo je ona ko kao to je kazao, on tra i smrt. On tra i smrt i eli mene da povede sa sobom. Ali ja niti sam lud niti sam star; neu da umrem; neu dalje s njim." On se podignu na lakat i zagleda ispred sebe. Mesec koji se pred njima u zdizao dok su napu tali zaliv Sosare, jo je bio tu, ali je sada zaranjao. Iza njih, na istoku, pomaljao se bled i bezbojan dan. Nije bilo oblaka, ali dan je bio ne znatno i bolesno tmuran. Kasnije toga dana izgrejalo je sunce, ali od njega ih j e titila koprena, tako da je sijalo bez sjaja. Celog dana obilazili su oko Lorbanerija, niskog i zelenog koji im se pro tezao s desne strane. Blagi vetar duvao je s kopna i napinjao im jedra. Predvee s u pro li pored poslednjeg dugakog rta. Povetarac zamre. Jastreb dozva magini vetar u jedro i Dalekovidi, poput sokola pu tenog sa zglavka, urno pojuri napred, ostaviv i za sobom ostrvo svile. Sopli bojad ija proveo je ceo dan na istom mestu, oigledno se pla ei amca i mor a, patei od morske bolesti i tuge. Tada promuklo upita: "Idemo li na zapad?" Sunce koje je zalazilo udaralo mu je pravo u lice, ali Jastreb, koji je strpljivo odgovarao i na najgluplja njegova pitanja, samo klimnu. "U Obehol?" "Obehol le i zapadno od Lorbanerija." "Daleko na zapadu. Mo da se to mesto tamo nalazi." "Kakvo je to mesto?" "Otkud znam? Kako sam mogao da ga vidim? Ne nalazi se na Lorbaneriju! Go dinama sam hodao za njim, etiri, pet godina, po mraku, nou, zatvorenih oiju, a on j e stalno prisutan i dozivao me Doi, doi, ali ja nisam mogao da doem. Nisam nikakav gospodar vraeva koji ume da razaznaje put po mraku. Ali postoji mesto na koje se mo e stii po danu i obasjano je suncem. To je ono to Mildi i moja majka nisu hteli d a shvate. Nastavili su da tra e po mraku. A onda je stari Mildi umro, a moja majka je si la s uma. Zaboravila je arolije koje smo koristili pri bojenju i to je utica

lo na njen um. elela je da umre, ali sam joj ja kazao da saeka. Saeka dok ne pronaem to mesto. Mesto mora postojati. Ako mrtvi mogu da o ive i vrate se na ovaj svet, onda u svetu mora postojati mesto na kome se to dogaa." "Zar se mrtvi vraju u ivot?" "Mislio sam da su vam poznate takve stvari", odvrati Sopli posle izvesne pauze, gledajui postrance u Jastreba. "Tragam za njima." Sopli ni ta ne ree. Mag mu iznenada uputi jedan direktan, iznuujui pogled, ma da mu glas ostade ne an: "Traga li ti to, Sopli, za nainom da veno ivi ?" Sopli mu na trenutak uzvrati pogled, a onda obuhvati rukama svoju upavu, smeecrvenu glavu, te poe da se blago ljulja napred-nazad. Izgleda da je svaki put kada se upla io zauzimao taj polo aj; a kada je bio u njemu, ne bi govorio, niti obr aao pa nju na ono to se govori. Aren, oajan, okrenu glavu od njega s gaenjem. Kako da nastave ovako da putuju, danima ili nedeljama, sa Soplijem u amcu, dugakom osamnae st stopa? To je bilo kao da deli telo sa obolelom du om... Jastreb pie Arenu koji se nalazio na krmi i kleknu, osloniv i se jednim kol enom o klupicu, te se zagleda u ukasto vee. Zatim ree: "Taj ovek ima dobru du u." Aren ni ta na to ne odgovori. Samo hladno upita: " ta je to Obehol? Nikada n isam uo za to ime." "Poznato mi je njegovo ime i polo aj na kartama; ni ta vi e... Pogledaj tamo: Gobardonovi sadruzi!" Velika topazna zvezda sada je bila vi e na jugu, a ispod nje, obasjavajui n ejasnu povr inu mora, nalazile su se, s leve strane jedna bela zvezda, a sa desne jedna plaviastobela, tako da su sve tri obrazovale trougao. "Imaju li imena?" "Veliki Majstor Imenovanja ih nije znao. Mo da ljudi sa Obehola i Velogija imaju za njih imena. Ne znam. Sada ulazimo u udna mora, Arene, mora pod Znakom S vr etka." Deak ni ta ne ree, ve nastavi sa izvesnom mr njom da promatra sjajne, bezimene zvezde iznad beskrajne vode. Po to su iz dana u dan plovili sve dalje na zapad, na vodi je poela da se o sea toplota osobena za prolea na jugu, a nebo je bilo vedro. Pa ipak se Arenu inilo da je svetlost nekako prigu ena. Kao da pada iskosa kroz staklo. More je bilo mla ko dok je u njemu plivao i nije pru alo neko naroito osve enje. Njihova usoljena hran a bila je bezukusna. Ni u emu nije mogao da nae makar malo sve ine niti sjaja, sem n ou, u neobino jakom sjaju zvezda, kakav nikada nije ni sanjao da postoji. Le ao bi i posmatrao ih dok ne bi zaspao. A kada bi zaspao poeo bi da sanja: i to uvek isti san o pustopoljini ili jami ili o dolini okru enoj stenama ili o dugakom putu koji se spu ta ispod uske trake neba; uvek ista nejasna svetlost, u as koji ga ispunjava i beznade ni napor da pobegne. Nikada nije Jastrebu ispriao o ovome. Ni o emu va nom nije razgovarao s njim , ni o emu drugom do o sitnim dnevnim dogodov tinama s njihovog puta; a Jastreb kog a je uvek trebalo naterati da progovori, sada je sve vreme utao to je bilo osobeno za njega. Aren je sada shvatio kakva je budala bio kada se telom i du om predao tom nemirnom i tajanstvenom oveku koji je dozvoljavao da ga pokreu nagoni i koji se uo p te nije trudio da upravlja svojim ivotom, pa ak ni da ga sauva. Jer sada je zapao u takvo raspolo enje da je jedino eleo da umre, a to je bilo stoga, mislio je Aren, jer se nije usuivao da se suoi sa vlastitim neuspehom... neuspehom arobnja tva kao ve like sile koja upravlja ivotima ljudi. Sada je bilo jasno da za one koji su poznavali tajne, nije bilo mnogo ta jni u toj ve tini magije iz koje su Jastreb i sva prea nja pokolenja arobnjaka i vraeva crpila veliku slavu i mo. Sva ta ve tina sastojala se u kori enju vetrova i vremena, poznavanju lekovitih trava i ve tom prikazivanju iluzija kao to su magla, svetlo, p romena oblika, kojima su mogli da zapla e neznalice, ali koje su predstavljale sam o obine trikove. Stvarnost je ostala nepromenjena. U arobnja tvu nije bilo niega to je oveku davalo pravu mo nad ljudima; niti je ono imalo ma kakvu mo nad smru. Na arobnja tvo nije trebalo raunati ni kada su u pitanju bile sitnice. Jastr eb je uvek krtario kada je trebalo da se poslu i svojim umeem; kad god su to mogli,

koristili su svetski vetar, lovili ribu kako bi do li do hrane i tedeli vodu kao sv i mornari. Posle etiri dana neprekidnog menjanja smera, zbog hirovitog vetra koji im je stalno duvao u pramac, Aren ga upita za to ne dozove makar i slab vetar koj i e napeti jedro, a kada Jastreb odmahnu glavom, upita: "Za to neete?" "Nikada ne bih od bolesnog oveka tra io da uestvuje u trci", odvrati Jastreb , "niti bih dodao jo jedan kamen na ve ionako pretovarena lea." Nije bilo jasno da li je pri tome mislio na sebe ili na svetu celinu. Nerado je odgovarao, a i te kr te odgovore te ko je bilo razumeti. U tome je sama su tina arobnja tva: nagovestiti mone stvari praznim reima i stvoriti ne to ne radei ni ta - izgleda da je u tome su tina mud rosti. Aren je poku ao da ne obraa pa nju na Soplija, ali to je bilo nemogue; u svako m sluaju, uskoro je uhvatio sebe da je sklopio neku vrstu saveza sa tim ludakom. Sopli nije bio ba toliko lud, ili bar nije bio ba jednostavno lud, to bi se mo da dal o zakljuiti na osnovu njegove razbaru ene kose i nepovezanog govora. U stvari, njeg ova se ludost mo da najvi e ogledala u tome to se u asno pla io vode. Za njega je ulazak u amac predstavljao in neopisive hrabrosti i nikada nije uspeo da prebrodi taj str ah; stalno je dr ao pognutu glavu da ne bi morao da gleda vodu koja se oko njega u zdizala i poskakivala. Ako bi se uspravio u amcu, zavrtelo bi mu se u glavi; odma h bi se hvatao za katarku. Kada je Aren prvi put odluio da se okupa i skoi sa pram ca, Sopli je u asnuto kriknuo; kada se Aren uspeo nazad na amac, jadnik je sav bio zelen od oka koji je do iveo. "Mislio sam da hoe da se udavi ", rekao je, na ta je Aren morao da se nasmeje. Tog poslepodneva, dok je Jastreb meditirao i bio potpuno odsutan, Sopli je, dr ei se klupa, pa ljivo do ao do Arena. Upitao ga je tihim glasom: "Ti ne eli da umr e , zar ne?" "Razume se da ne elim." "On eli", kaza Sopli isturiv i malo donju vilicu prema Jastrebu. "Za to to ka e ?" Aren mu je postavio to pitanje kao da se obraa kakvom slugi, nimalo izve tae no, a Sopli je njegovo dr anje prihvatio kao sasvim prirodnu stvar, iako je bio ne kih deset-petnaest godina stariji od Arena. Odvratio je spremno i utivo, mada na svoj isprkidani nain: " eli da dospe na to tajno mesto. Ali ne znam za to. Ne eli da.. . On ne veruje u... u obeanje." "Kakvo obeanje?" Sopli ga o tro pogleda i u oima mu se pojavi ne to od naru ene mu evnosti, ali Ar enova volja bila je jaa. On odvrati veoma tihim glasom: "Zna ve. ivot. Veni ivot." Arenovim telom proe drhtaj. Setio se svojih snova: pustopoljine, jame, ne jasne svetlosti. To je bila smrt, on mora pronai naina da joj umakne. A u dovratku je stajala prilika okrunjena senkom koja je prema njemu pru ala siu nu svetlost, ne veu od bisera, plamak besmrtnog ivota. Aren po prvi put uhvati Soplijev pogled: svetlosmee, potpuno bistre oi; u njima je video da je konano shvatio i da je Sopli s njim delio to saznanje. "On", ree bojad ija, ponovo isturiv i donju vilicu prema Jastrebu, "on ne eli da se odrekne svoga imena. Niko ne mo e njegovo ime da prenese na drugu stranu. Pu t je suvi e uzak." "Jesi li ga video?" "U tami, u svom umu. To nije dovoljno. elim da stignem tamo, elim da ga vi dim. Pri svetlu, vlastitim oima. ta ako... ta ako umrem i ne uspem da pronaem taj pu t, to mesto? Veina ljudi nije u stanju da ga pronae; ak ni ne znaju da on postoji. Samo neki od nas poseduju mo. Ali te ko je jer se mora odrei moi da bi tamo stigao... To znai da vi e nema rei. Nema imena. To je jako te ko uiniti u umu. A kada... umre , tvo j um... umire." Kod te rei bi svaki put zastao. " elim da budem siguran da u se vrat iti. elim da se naem tamo. Na strani ivota. elim da ivim, da budem bezbedan. Mrzim... mrzim ovu vodu..." Bojad ija privue udove poput pauka u padu i uvue svoju upavu crvenokosu glavu meu ramena, kako bi odvratio pogled od mora. Ali posle toga Aren vi e nije izbegavao da razgovara sa Soplijem, jer je z nao da Sopli ima ne samo iste vizije kao i on ve i da ga razdire istovetni strah; znao je i to da mu, ako doe do onog najgoreg, Sopli mo e pomoi protiv Jastreba.

Plovili su bez prestanka, lagano po zati ju, no eni povoljnim povetarcem, ka zapadu; Jastreb se pretvarao da ih Sopli vodi u tom pravcu. Ali Sopli ih nije v odio, jer nije znao ni ta o moru, nikad nije video nijednu kartu, nikad ranije nij e kroio u amac, a vode se u asavao. Mag je bio taj koji ih je vodio i to namerno pog re nim putem. Aren je to sada uvideo, a shvatio je i njegove razloge za tako ne to. Arhimag je znao da oni i drugi slini njima tragaju za venim ivotom, da im je on obea n, da ih on privlai i da bi ga mogli pronai. Zbog ponosa, osornog ponosa koji ide uz titulu Arhimaga, pla io se da bi ga mogli i stei; zavideo im je i pla io ih se i n ije eleo da nijedan ovek bude vei od njega. Nameravao je da plovi sve dalje i dalje na Otvoreno more, dalje od najdaljeg kopna dok se ne izgube i dok ne budu tako daleko da se vi e ne mogu vratiti u svet i dok tu ne umru od ei. Jer on e radije i sa m umreti nego da im dozvoli da postanu besmrtni. S vremena na vreme Jastreb bi porazgovarao s Arenom o kakvoj sitnici vez anoj za upravljanje amcem ili bi plivao s njim u toplom moru ili mu po eleo laku no pod prekrivaem od velikih zvezda i u tim trenucima sve te ideje bi se deaku inile p otpuno besmislenima. Zagledao bi se u svog saputnika i pred sobom video to ozbil jno, strogo, strpljivo lice i pomislio bi: "Ovo je moj gospodar i prijatelj." Pr osto nije mogao da poveruje da je uop te posumnjao u to. Ali malo kasnije ponovo b i poeo da sumnja, pa bi on i Sopli izmenjali poglede, upozoravajui jedan drugog na njihovog zajednikog neprijatelja. Sunce je svakog dana pr ilo iako je njegov sjaj bio nekako mutan. Njegova svetlost poivala je poput sjaja na povr ini mora koje se lagano izdizalo i spu talo. Voda je bila plava, nebo stalno isto plavo, bez oblaka. Povetarac bi povremeno p restajao i oni bi onda okretali jedro da ga uhvate i lagano nastavljali da puze prema nepostojeem kraju. Jednog poslepodneva, konano, dunu slabi krmeni vetar; Jastreb pokaza uvis negde u vreme zalaska sunca i ree: "Pogledaj." Visoko iznad jarbola niz morskih gusaka lebdeo je poput crne rune nacrtane na nebu. Guske su letele na istok: sle dei ih, Dalekovidi narednog dana sti e u blizinu nekog velikog ostrva. "Evo ga", ree Sopli. "Ono kopno tamo. Tamo moramo poi." "Mesto koje tra i se tamo nalazi?" "Da. Moramo pristati. Dalje ne mo emo." "Bie da je to kopno Obehol. Iza njega, u Ju nom Prostranstvu, nalazi se jo j edno ostrvo, Velogi. A u Zapadnom Prostranstvu nalaze se ostrva koja le e jo zapadn ije od Velogija. Jesi li siguran, Sopli?" "Bojad ija sa Lorbanerija poe da se ljuti i pogled mu ponovo postade prepla e n; ali nastavio je da govori razumno, pomisli Aren, isto onako kao to je prvi put s njim razgovarao pre mnogo dana na Lorbaneriju. "Da. Moramo tamo pristati. Dov oljno smo daleko oti li. Ovde je mesto koje tra imo. elite li da se zakunem da sam si guran? Da se zakunem svojim imenom?" "Ne mo e ", odvrati Jastreb kruto, podigav i pogled prema Sopliju koji je bio vi i od njega; Sopli je bio ustao i vrsto se uhvatio za jarbol kako bi video kopno ispred njih, "ne poku avaj, Sopli." Bojad ija ga mrko pogleda kao da je besan ili kao da ga ne to boli. Zatim se zagleda u planine plavkaste usled udaljenosti koje su se protezale ispred amca, iznad vode koja se uzdizala i podrhtavala i ree: "Kunem se imenom. Svojim imenom" , ponovio je to mnogo puta, namr ten kao da ga razdire bol. Pribli ili su se ostrvu no eni severnim vetrom, a zatim stali da obilaze oko njega tra ei kakav zaliv ili deo kopna pogodan za pristajanje, ali celu severnu ob alu zapljuskivali su sna ni talasi na toplom suncu. U unutra njosti su se na toj sve tlosti kupale zelene planine, prekrivene drveem do samih vrhova. Zaobi av i rt konano su ugledali jedan duboki zaliv u obliku polumeseca sa pl a ama od belog peska. Talasi su ga lagano zapljuskivali, jer je njihovu snagu zadr a vao rt, tako da je amac mogao u njemu pristati. Na pla i nije bilo ni traga nekom l judskom biu, isto kao ni u umi iznad nje; nisu ugledali niti kakav amac, krov, pram en dima. Blagi povetarac utihnu im je Dalekovidi uplovio u zaliv. Sve je bilo mir no, tiho i vladala je velika vruina. Aren se prihvati vesala, Jastreb krme. Jedin i zvuk koji se uo bila je kripa vesala u le i tima. Iznad zaliva uzdizali su se sa svi h strana zeleni vrhovi. Sunce je obasjavalo vodu prugama tople bele svetlosti. A ren je slu ao kako mu krv tutnji u u ima. Sopli je napustio sigurnost jarbola i otpu

zao do pramca, dr ei se za ivicu amca, zurei i iste ui se prema kopnu. Jastrebovo tamno lice puno o iljaka sijalo se od znoja kao da je premazano uljem; pogled mu je sve vreme prelazio sa malih talasa na stenovitu obalu iznad njih, obraslu zelenilom. "Sada", ree on Arenu i amcu. Aren triput sna no zamahnu veslima i Dalekovidi se s lakoom zarije u pesak. Jastreb iskoi da jo malo pogurne amac i iskoristi zaost alu snagu talasa. Kada je ispru io ruku da gurne amac, sapleo se i gotovo pao, uhva tiv i se za pramac. Jednim sna nim zamahom on povue amac nazad u vodu na talasu koji s e povlaio, a zatim se prebaci preko ivice amca koji je plutao izmeu mora i obale. " Veslaj!" dahui izgovori i nastavi da puzi etvorono ke dok se sa njega cedila voda, a on poku avao da povrati dah. U ruci je dr ao koplje... koplje sa bronzanim vrhom, du gako dve stope. Odakle mu? Pojavilo se jo jedno dok je Aren zbunjeno zapinjao vesl ima; pogodilo je klupicu postrance, otkinuv i komad drveta i odbiv i se s jednog kra ja na drugi. Meu niskim stenjem iznad pla e, ispod drvea, neke prilike stado e da se k reu, ni ane i puze. Vazduh je paralo slabo i tanje, zujanje. Aren iznenada pognu glavu i uvue je izmeu ramena, povi lea i stade da vesla sna nim zamasima: dva zaveslaja da se oslobodi pliaka, tri da okrene amac i potom krenu e. Sopli, koji se nalazio na pramcu, Arenu iz lea, poe da vie. Iznenada je epao Arena za ruku tako da su vesla poletela iz vode. Dr ka jednog vesla udari ga u sto mak, pa je na trenutak ostao zaslepljen i bez daha. "Vrati se! Vrati se!" vikao je Sopli. amac odjednom poskoi iz vode i zaljulja se. im je ponovo epao vesla, Aren s e okrenu; bio je besan. Sopli nije bio u amcu. Svuda oko njih uzdizala se i svetlucala na suncu duboka voda zaliva. Aren se, ni ta ne shvatajui, ponovo osvrnu i ovog puta se zagleda u Jastreb a koji je puzio po pramcu. "Tamo", ree Jastreb, pokazav i pored broda, ali tamo nij e bilo nieg sem mora i zaslepljujueg sunca. Baeno koplje je za nekoliko jardi palo iza amca, buno uroniv i u vodu i nestalo. Aren napravi nekih deset ili dvanaest sna ni h zaveslaja, zatim okrenu lea vodi i jo jednom se zagleda u Jastreba. Jastrebove ake i leva mi ica bile su krvave; na rame je pritiskao smotuljak od tkanine za jedra. Na dnu amca le alo je koplje sa bronzanim vrhom. Kada ga je A ren prvi put ugledao, on ga nije dr ao; str alo je iz njegovog ramena u koje se zabo iljak. Osmatrao je vodu izmeu njih i bele obale, na kojoj su nekakve siu ne prilike poskakivale i ljuljale se gledane kroz ustalasani i vreo vazduh. Konano ree: "Hajd emo." "Sopli..." "Nije isplivao..." "Je li se utopio?" s nevericom upita Aren. Jastreb klimnu. Aren nastavi da vesla dok se obala nije pretvorila u belu crtu ispod uma i visokih zelenih vrhova. Jastreb je sedeo pored kormila, dr ei smotanu tkaninu pri slonjenu uz rame, ali ne obraajui na to pa nju. "Da li ga je koplje pogodilo?" "Skoio je." " Ali... ali on nije umeo da pliva. Pla io se vode!" "Da. U asno se pla io. eleo je... eleo je da stigne na obalu." "Za to su nas napali? Ko su oni?" "Sigurno su mislili da smo neprijatelji. Hoe li... da mi pomogne na trenuta k?" Aren tada vide da je tkanina koju je dr ao na ramenu bila natopljena krvlju. Koplje ga je pogodilo izmeu zgloba ramena i kljune kosti, razderalo jednu od velikih vena, tako da je jako krvario. Slu ajui Jastrebova uputstva, Aren iscepa jednu lanenu ko ulju na trake i primae se da mu prepovije ranu. Jastreb ga zamoli da mu doda koplje i kada mu ga Aren polo i preko kolena, on spusti desnu aku na o tri cu, dugaku i usku, nalik na vrbin list, napravljenu od grubo iskovane bronze; inil o se da e ne to da ka e, ali posle minute od odmahnu glavom. "Nemam snage za arolije", ree on. "Kasnije. Sve e biti u redu. Mo e li nas izvesti iz ovog zaliva, Arena?" Deak utke nastavi da vesla. Zdu no se trudio i uskoro je, jer bilo je snage u tom glatkom, gipkom telu, izveo Dalekovidog iz zaliva u obliku polumeseca, na otvoreno more. Po povr ini vode polegao je dugaki podnevni mir Prostranstva. Jedro je mlitavo visilo. Sunce je sijalo kroz izmaglicu i inilo se da zeleni vrhovi pod rhtavaju i odzvanjaju na velikoj vruini. Jastreb se ispru io na dnu amca, glave oslo njene na klupicu pored kormila; nepokretno je le ao, polurastvorenih usana i kapak

a. Arenu se nije dopadalo da zuri u njegovo lice, pa je gledao preko pramca amca. Iznad vode lelujala se izmaglica koju je stvarala vruina, tako da se inilo kao da su preko neba razapeta vela pauine. Ruke su mu se tresle d umora, ali nastavljao je da vesla. "Kuda nas to vodi ?" upita promuklo Jastreb, malo se uspraviv i. Okrenuv i se Aren ugleda kako zaliv u obliku polumesaca jo jednom svija svoje zelene ruke oko a mca, a planine se gomilaju u vazduhu iznad njih. Okrenuo je amac a da toga uop te n ije bio svestan. "Ne mogu vi e da veslam", ree on, odlo i vesla i ode da une na pramac. Stalno j e mislio da se Sopli nalazi iza njega u amcu, pored jarbola. Proveli su zajedno d osta dana, a umro je tako iznenada, tako bezrazlo no da mu nikako nije i lo u glavu kako ga vi e nema. Ni ta mu vi e nije bilo jasno. amac nastavi da se ljulja na vodi, sa mlitavim jedrom na oblici. Plima, k oja je poela da nadire u zaliv, okrenu Dalekovidog lagano postrance u odnosu na s truju i, malo po malo, stade da ga gura prema udaljenoj beloj liniji obale. "Dalekovidi", prozbori umilno mag i doda jo re ili dve na Prastarom govoru ; brod se malo zaljulja, okrenu se od zaliva i poe da klizi preko gorueg mora sve dalje od zagrljaja zaliva. Ali isto tako lagano i meko, za manje od jednog sata, poe da usporava i jedro se ponovo opusti. Aren se osvrnu i ugleda svog saputnika kako le i u istom polo aju kao i ranije, ali mu je sada glava malo bila zabaena naza d, a oi zatvorene. Sve ovo vreme Arena je pro imao te ak, bolestan u as, koji je sve vi e rastao u njemu i onemoguavao mu da bilo ta preduzme i koji mu je telo i um pretvarao u fine niti to se upliu. Nije imao hrabrosti da se bori protiv tog straha; oseao je samo neku vrstu nejasne zlovolje vezane za usud koji ga je sna ao. Ne bi trebalo da dozvoli amcu da se na ovom mestu pribli i stenovitoj obali kopna iji stanovnici napadaju strance; to mu je bilo sasvim jasno, ali mu ni ta ni je znailo. ta je trebalo da uini? Veslajui vrati amac na Rouk? bio je izgubljen, potp uno i beznade no izgubljen, u nepreglednosti Prostranstva. Nikada mu ne bi po lo za rukom da vrati amac do nekog prijateljskog kopna, jer to je znailo nedelje putovan ja. To bi mogao da uini samo ako bi ga mag vodio, ali Jastreb je bio ranjen i bes pomoan, isto onako iznenada i bezrazlo no kao to je i Sopli umro. Lice mu se izmenil o, bilo je opu teno i ukasto; mo da je umirao. Aren pomisli kako bi ga trebalo sklonit i sa sunca ispod nadstre nice i napojiti ga; kad ovek izgubi dosta krvi, treba mu d ati da pije. Ali ve danima su kuburili s vodom; bure je bilo gotovo prazno. Ali k akve to veze ima? Ni ta vi e nije bilo dobro, ni ta ih nije moglo spasti. Potro ili su s voju sreu. Pro li su asovi, sunce je neumoljivo sijalo, sivkasta toplina omotala se ok o Arena. Nepokretno je sedeo. Preko ela mu pree talas sve ine. On podi e pogled. Bilo je vee: sunce je za lo, z apad se nejasno crveneo. Dalekovidi se lagano kretao no en blagim povetarcem sa is toka, zaobilazei strme, po umljene obale Obehola. Aren se vrati na dno amca i poe da se stara o svom saputniku, namestiv i mu ispod nadstre nice slamaricu i napojiv i ga. Sve je to obavio u urbanim pokretima, tru dei se da ne gleda u zavoj koji je ve trebalo promeniti, jer rana nije prestala sa svim da krvari. Iznemogli Jastreb ni ta ne ree; jo dok je pohlepno pio, oi mu se sklo pi e i on ponovo utonu u san, za kojim je oseao veu potrebu nego za vodom. Mirno je le ao: a kada je u tami povetarac uminuo, nije ga zamenio nikakav magijski vetar, tako da je amac ponovo poeo lenjo da se ljulju ka na glatkoj, poti tenoj vodi. Ali pla nine koje su se sada ocrtavale desno od njih spram velianstvenog neba posutog zve zdama, bile su crne i Aren je dugo zurio u njih. Njihovi obrisi su mu izgledali poznati, kao da ih je ve ranije video, kao da ih je znao celog ivota. Kada je legao da spava, licem se okrenuo prema jugu, a tamo, daleko na n ebu, iznad povr ine praznog mora, gorela je zvezda Gobardon. Ispod nje nalazile su se i druge dve koje su zajedno s njom obrazovale trougao, a ispod ovih pojavile su se jo tri u jednoj pravoj liniji, obrazujui jo vei trougao. Oslobodiv i se razlive nih povr ina crnog i srebrnog, pojavi e se jo dve, dok je no bila na izmaku; bile su ut e kao i Gobardon, mada slabije i naginjale su se zdesna nalevo od desne osnovice trougla. Tako je video osam od devet zvezda za koje se smatralo da obrazuju pri liku oveka ili hardijsku runu Agnen. Aren u tom ustrojstvu nije nazirao nikakvog o

veka, sem, kao to je to uobiajeno s likovima koje tvore zvezde, ako on nije bio ne obino izoblien; ali runa se jasno videla, sa rukom u obliku kuke i sa unakrsnim po tezom, kome je nedostajalo samo stopalo, poslednji potez pa da bude zavr eno, a nj ega je inila zvezda koja jo nije izi la. Tra ei je pogledom, Aren zaspa. Kada se u zoru probudio, Dalekovidi se jo vi e udaljio od Obehola. Magla je skrivala obale i sve ostalo sem vrhove planina, a stanjivala se u izmaglicu izn ad ljubiastih voda juga, prigu ujui sjaj poslednjih zvezda. On pogleda svog saputnika. Jastreb je neravnomerno disao, kao da bol koj a ga je muila izbija do ispod same povr ine sna, ne prekidajui ga. Lice mu je izgled alo staro i bilo je oivieno hladnom svetlo u bez senki. Aren u njemu vide oveka koji je izgubio mo, sposobnost vraanja, snagu, mladost, sve. Nije spasao Soplija, niti je skrenuo koplje od sebe. Doveo ih je u opasnost i nije ih spasao. Sada je Sopl i bio mrtav, on sam je umirao, a i Aren e umreti. I to zbog ovog oveka, i to uzalu d, bez ikakvog razloga. I tako ga je Aren sav oajan posmatrao i ni ta nije video. U njemu se ne probudi e nikakva seanja na fontanu ispod oskoru e, na belu mag ijsku svetlost na brodu sa robovima u magli ili na zapu tene vonjake Kue bojad ija. U njemu se ne probudi e ak ni ponos ni tvrdoglavost. Posmatrao je zoru kako svie na mi rnom moru, po kome su promicali niski, veliki talasi boje bledog amatista i sve je to bilo kao san, bled, bez ikakve veze sa stvarno u. A u dubinama sna i mora nij e bilo niega... samo provalija, praznina. Dubina nije bilo. amac je napredovao nepravilno i lagano, pratei hirovito raspolo enje vetra. Iza vrhova Obehola kvrila se tama naspram izlazeeg sunca, iz koje je dopirao vetar , odnosei amac sve dalje od kopna, dalje od sveta, ka otvorenom moru. 8. DECA OTVORENOGA MORA Negde sredinom dana Jastreb se pomeri i zatra i vode. Kada je utolio e, on u pita: "Kuda idemo?" Jer jedro nad njegovom glavom bilo je napeto i amac je uranja o poput lastavice u duge talase. "Na zapad ili na sever preko zapada." "Hladno mi je", ree Jastreb. Sunce je pr ilo, ispunjavajui amac toplotom. Aren ni ta ne ree. "Probaj da se dr i zapada. Velogi, zapadno od Obehola. Pristani tamo. Potre bna nam je voda." Deak se zagleda ispred sebe, preko praznog mora. Ponovo ni ta ne odgovori. Jastreb poku a da sedne, a kada mu to ne uspe, poku a da dohvati tap koji je le ao pored kutije sa opremom; ali bio je van njegovog doma aja, a kada je poku ao pon ovo da progovori, rei mu zastado e na suvim usnama. Krv opet probi natopljeni i sko reli zavoj, oblikujui grimiznu pauinu na tamnoj ko i njegovih grudi. On o tro udahnu i sklopi oi. Aren se tek na trenutak zagleda u njega; pri tom ni ta nije oseao. Zatim je oti ao na pramac i tamo ponovo unuo, pogleda uprtog ispred sebe. Usta su mu bila ve oma suva. Istoni vetar koji je sada postojano duvao preko otvorenog mora bio je s uv poput kakvog pustinjskog vetra. U buretu im je ostalo jo svega dve do tri pint e vode; a one su bile, prema Arenovom mi ljenje, za Jastreba, ne za njega; uop te mu nije palo na pamet da popije makar i gutljaj. Postavio je udice, nauiv i otkad su otplovili iz Lorbanerija da sirova riba mo e da utoli e i glad; ali nikada se na udi ce ni ta nije uhvatilo. To i nije bilo va no. amac je napredovao preko vodene pustinj e. Iznad amca, lagano, kao veiti pobednik u trci, pred kojim se prostiralo svo pro stranstvo neba, kretalo se sunce, takoe sa istoka na zapad. Arenu se jednom uinilo da je ugledao neku plavu uzvisinu na jugu koja je mogla predstavljati kopno, a mo da i kakav oblak; brod je ve satima hitao prema sev erozapadu. Nije poku avao da ga skrene, ve ga je pustio da i dalje plovi u tom prav cu. To kopno je moglo, ali nije moralo biti stvarno; nije bilo va no. Njemu je sva ta neizmerna, plamena slava vetra, svetlosti i okeana bila nejasna i la na. Spustila se tama i ponovo pojavila svetlost, zatim je nai la nova tama, pa opet svetlost i svo to njihovo smenjivanje nalikovalo je udarima bubnja po vrsto zategnutom platnu neba.

Vukao je aku kroz vodu pored amca. Na trenutak mu se uini da je o ivela: njeg ova aka bila je bledozelena pod ivom vodom. On se sa e i posisa vla ne prste. Bili su gorki i bolno su mu pekli usne, ali on to ponovi. Onda mu je bilo muka i puzao j e povraajui, ali u grlu ga je peklo tek ne to malo ui. Vi e nije imao vode koju bi dao J astrebu, a i pla io se da mu prie. Ovaj je le ao drhtei, uprkos vruini. Svuda unaokolo vladali su mir, su a i jarka svetlost: u asno jarka. On sakri oi pred tom svetlo u. Stajali su u amcu, njih trojica, mr avi poput trske, nekako etvrtasti, krupn ooki, nalik na udne mrane aplje ili dralove. Imali su tanke glasie kao kakve ptice. N ije ih razumeo. Jedan kleknu nad njim sa tamnom me inom privr enom za ruku i poe da sip a kap po kap vode Arenu u usta. Aren je pohlepno pio, davio se, nastavljao da pi je dok nije ispraznio celu me inu. Zatim se obazreo oko sebe i posrui uspravio na no ge, upitav i: "Gde je, gde je on?" Jer s njim u Dalekovidom bila su samo tri udna, vitka oveka. Ne shvativ i ta ih pita, zagleda e se u njega. "Onaj drugi", zakre ta on, jer grlo mu je bilo nadra eno a usne skorene i sp aljene tako da je s mukom obrazovao rei: "moj prijatelj..." Jedan od njih shvati zbog ega je zabrinut, ako i nije razumeo rei, te mu s pusti mr avu aku na mi icu, a drugom pokaza: "Tamo", ree on smirujui ga. Aren pogleda u tom pravcu. I ugleda severno ispred amca splavove; neki su bili zbijeni jedni uz druge, a drugi su bili razbacani po irokom vodnom prostran stvu. Ugledao je toliko splavova da su ga pdsetili na jesenje li e razbacano po kak vom ribnjaku. Na svakom od njih nalazio se jedan do dva reda koliba, sme tenih bli zu sredine, a na nekoliko su ak bili pobodeni i jarboli. Plutali su poput li a, uzdi ui se i spu tajui veoma meko dok su pod njima promicali neizmerni talasi zapadnog oke ana. Voda izmeu njih i iznad njih sijala je poput srebra, prote ui se prema velikim ljubiastim i zlatnim ki nim oblacima, koji su zamraivali zapad. "Tamo", ponovi ovek, pokazujui prema jednom velikom splavu blizu Dalekovid og. " iv?" Gledali su u njega dok konano jedan nije shvatio. " iv. iv je." Kad to u, Are n poe da plae, suvo da jeca, a jedan od ove trojice uhvati ga za zglavak svojom sn a nom uskom akom i povede ga iz Dalekovidog na splav za koji je amac bio privezan. S plav je bio tako veliki i stabilan da nimalo nije utonuo pod njihovom te inom. ovek povede Arena preko njega, a jedan drugi dohvati te ki harpun sa zakrivljenim zubo m kitoajkule na kraju i stade da privlai obli nji splav dok razmak izmeu njih nije b io tako mali da su mogli da ga premoste u jednom jedinom koraku. On zatim povede Arena do zaklona ili kabine na tom splavu koja je s jedne strane bila otvorena, a na ostale tri je imala istkane zastore. "Lezi", ree on i posle toga Aren se vi e nieg nije seao. Le ao je na leima, potpuno ispru en, zurei u grubi zeleni krov pro aran sitnim t akama svetlosti. Zami ljao je da se nalazi u vonjacima jabuka u Semerminu, u kojima prinevi Enlada provode leta, u brdima iza Berile; zami ljao je kako le i u gustoj tra vi Semermina, zagledan u sunavu svetlost izmeu grana jabuka. Posle izvesnog vremena zau pljeskanje i udaranje vode u upljinama ispod sp lava i piskutave glasove ljudi sa splavova koji su govorili jednostavnim hardijs kim koji se upotrebljavao u Arhipelagu, ali veoma izmenjenim kako u glasovima, t ako i u ritmu, pa ga je bilo te ko razumeti; i tako je saznao gde se nalazi... izv an Arhipelaga, izvan Prostranstva, dalje od svih ostrva, izgubljen na otvorenom moru. Ali ni to ga nije brinulo i ostao je da le i udobno sme ten kao da je ispru en u travi vonjaka svoga doma. Posle izvesnog vremena pomisli kako bi trebalo da ustane i uini tako, te ugleda svoje veoma mr avo i izgorelo telo i drhtave noge koje su ipak mogle da kor aaju. Odgurnu istkani zastor koji je obrazovao zidove zaklona i izie napolje; bilo je poslepodne. Dok je spavao padala je ki a. Velika, glatko izdeljena etvrtasta de bla splava, priljubljena jedna uz druga, sa rupama zapu enim kudeljom i smolom, bi la su tamna od vlage, a kosa mr avih, polugolih ljudi bila je crna i opu tena od ki e. Ali polovina neba na zapadu na kojoj je boravilo sunce, bila je vedra i oblaci su sada plovili ka krajnjem severoistoku u obliku srebrnastih gomilica. Jedan od mu karaca oprezno prie Arenu i zaustavi se na nekoliko stopa od nj

ega. Bio je vitak i oni i, ne vi i od kakvog dvanaestogodi njaka; oi su mu bile izdu ene, velike i tamne. Nosio je koplje sa nazubljenom glavom od slonovae. Aren mu se ob rati: "Tebi i tvom narodu dugujem ivot." ovek klimnu. "Hoe li me odvesti do mog saputnika?" Okrenuv i se, splavar ispusti jedan visoki, prodoran krik nalik na glasanj e galeba. Zatim unu s osloncem na pete kao da se sprema na ekanje i Aren uini to ist o. Splavovi su imali jarbole, mada na splavu na kome su se nalazili, jarbol nije bio postavljen. Jedra na njima su se mogla podizati i izgledala su siu na u p oreenju sa ogromno u splava. Jedra su bila napravljena od nekog smeeg materijala, ne od platna ili lana ve od neke vlaknaste materije koja kao da i nije bila tkana, v e presovana, onako kako se pravi filc. Jedan splav, udaljen nekih etvrt milje od n jih, spusti pomou konopca smee jedro sa poprene katarke i stade lagano da se probij a, poma ui se harpunima i motkama, izmeu drugih splavova dok se nije na ao uz onaj na kome je bio Aren. Kada je meu njima bilo samo tri stope vode, ovek pored Arena ust ade i s lakoom preskoi taj razmak. Aren uini isto i doeka se nespretno na sve etiri; kolena su mu bila stra no kruta. On se di e i ugleda malog oveka kako ga posmatra, ne s podsmehom, ve s odobravanjem: oigledno ga je po tovao a tome je naroito doprineo n jegov stas. Ovaj splav bio je vei i izdignutiji iz vode od svih ostalih, napravljen o d debala dugakih po etrdeset stopa i pet- est stopa irokih, pocrneo i uglaan od upotre be i delovanja vremena. udno izrezbareni drveni kipovi bili su postavljeni oko ne koliko zaklona ili ograenih prostora na njemu, a u etiri ugla uzdizale su se visok e motke okiene perjem galebova. Vodi ga odvede do najmanjeg zaklona i on u njemu u gleda usnulog Jastreba. Aren sede unutar zaklona. Njegov vodi vrati se na drugi splav i ostavi e ga na miru. Posle otprilike jednog sata jedna ena mu donese hranu: neku vrstu hladn og ribljeg gula a s komadiima izvesne zelene prozrane tvari, slan ali dobar; i malu o lju vode, ustajale, sa ukusom katrana kojim je bure bilo premazano. Po nainu na k oji mu je pru ala vodu video je da je ona za nju pravo bogatstvo, ne to to treba ceni ti. Popio ju je s du nim po tovanjem i nije zatra io jo , mada je mogao da popije deseto struko vi e. Jastrebovo rame bilo je ve to prepovijeno; spavao je dubokim i mirnim snom . Kada se probudio, pogled mu je bio jasan. Pogledao je Arena i nasme io se ljupko i veselo to je uvek delovalo zapanjujue na njegovom strogom licu. Aren iznenada p onovo oseti elju da zaplae. On bez rei polo i svoju aku na Jastrebovu. Jedan od splavara prie i unu u hlad obli njeg zaklona; taj zaklon je liio na n ekakav hram; iznad vrata se nalazio veoma slo en etvrtasti crte , a okvir vrata bio j e napravljen od trupaca izrezbarenih u obliku sivih, jecavih kitova. ovek je bio nizak i mr av kao i ostali, deakog tela, ali lice mu je bilo odluno i na njemu su se ogledale njegove godine. na sebi je imao samo tkaninu obmotanu oko bedara, ali z ato je dostojanstvo bilo to koje ga je bogato krasilo. "Mora spavati", ree on i A ren ostavi Jastreba te pree kod tog oveka. "Ti zapoveda ovim narodom", ree Aren, odmah u njemu prepoznav i kneza. "Da", odvrati ovek, kratko klimnuv i. Aren je stajao pred njim, uspravan i nepokretan. Uskoro ovekove tamne oi sreto e na trenutak njegove: "I ti si poglavica" , primeti on. "Jesam", odgovori Aren. Veoma bi voleo da je mogao da sazna otkud je to splavar znao, ali ni ta nije preduzeo. "Ali ja slu im mom gospodaru, onom tamo." Poglavica splavara ree ne to to Aren uop te nije razumeo. Pojedine rei su bile toliko izmenjene da su bile neprepoznatljive, a za imena nije znao na koga se od nose; on zatim upita: "Za to do li vi u Balatran?" "U potrazi..." Ali Aren nije bio siguran da li sme da ka e, niti ta uop te da ka e. inilo mu se da je sada ono to se dogodilo, pa i sama njihova potraga, daleko za njima i bio je potpuno zbunjen. Konano ree: "Do li smo do Obehola. Kada smo stigli do obale, nap ali su nas. Moj gospodar je bio ranjen." "A ti?" "Ja nisam bio ranjen", ree Aren, a hladnokrvnost kojom je nauio da se vlad

a u svakoj prilici, tokom detinjstva provedenog na dvoru, sada mu je bila dobro do la. "Ali bilo je neeg... nekog ludila. Jedan koji je bio s nama, utopio se. Oseao se neki strah..." On uuta i ostade nemo da stoji. Poglavica ga je posmatrao crnim, ogranienim pogledom. Konano ree: "Znai, ova mo ste sluajno stigli." "Da. Jesmo li jo u Ju nom Prostranstvu?" "Prostranstvu? Ne. Ostrva..." Poglavica napravi svojom mr avom, crnom akom luk, ne vei od etvrtine kompasa, sa severa na istok. "Ostrva su tamo", ree on. "Sva ostrva." Pokazav i zatim prema veernjem moru ispred njih, od severa preko zapada s ve do juga ree: "More." "S kog ste kopna, gospodaru?" "Ni sa jednog. Mi smo Deca otvorenog mora." Aren se zagleda u njegovo usko lice. Zatim se obazre oko sebe po velikom splavu sa hramom i visokim idolima, od kojih je svaki bio izdeljan od jednog je dinog komada drveta i predstavljao velike figure bogova koji su bili me avina delf ina, ribe, oveka i galeba; video je ljude zaposlene tkanjem, rezbarenjem, ribaren jem, kuvanjem na izdignutim platformama, uvanjem beba; druge splavove, kojih je u kupno bilo najmanje sedamdeset, razbacane po vodi u velikom krugu iji je prenik iz nosio mo da ak i itavu milju. Bio je to grad: iz udaljenih kua dizali su se tanki pra menovi dima, piskutave glasove dece donosio je vetar. Bio je to grad, a ispod nj egovog poda nalazila se provalija. "Zar se nikada ne iskrcate na neko kopno?" upita deak tihim glasom. "Jedanput godi nje. Idemo na Dugaku Dinu. Tamo seemo drva i popravljamo spla vove. To pada u jesen, a posle toga pratimo sive kitove na sever. Zimi se razdva jamo i svaki splav plovi za sebe. U prolee odlazimo u Balatran i tamo se okupljam o. U to doba ljudi prelaze s jednog splava na drugi, venavaju se, odr ava se Dugaki Ples. To su staze Balatrana; odavde velika struja ide na jug. Leti plovimo no eni velikom strujom ka jugu dok ne primetimo velike, sive kitove, koji skreu ka sever u. Zatim kreemo za njima i konano se vraamo na pla e Emaha na Velikoj Dini, bar na kr atko." "Pa to je divno, gospodaru", ree Aren. "Nikad jo nisam uo ni za jedan narod slian va em. Moj dom se nalazi daleko odavde. Pa ipak i tamo, na ostrvu Enlad, pri reujemo Dugaki Ples uoi Ivandana." "Vi nogama poravnavate zemlju i ona postaje bezbedna", primeti suvo pogl avica. "Mi ple emo u dubokom moru." Posle izvesnog vremena, on upita: "Kako mu je ime, tvom gospodaru?" "Jastreb", odvrati Aren. Poglavica ponovi tu re po slogovima, ali bilo je jasno da oni za njega nemaju nikakvo znaenje. I to vi e od bilo ega drugog uveri Ar ena da je njegova pria istinita, da ovi ljudi preko cele godine ive na moru, na ot vorenom moru, na otvorenom moru daleko od svakog kopna, ili nagove taja kopna, van doma aja ptica sa kopna, daleko od oiju ljudi. "U njemu je bila smrt", ree poglavica. "Mora spavati. Ti se vrati na Zvez dani splav; poslau po tebe." On ustade. Mada je bio savr eno siguran u ono to on jes te, oigledno nije bio naisto sa Arenom; da li je trebalo da se prema njemu odnosi kao prema sebi ravnom ili kao prema deaku. Arenu se vi e dopadalo ovo drugo, u ovoj situaciji, te prihvati nain na koji ga je otpustio, ali onda se nae pred velikim problemom. Splavovi su se ponovo razdvojili i stotine jardi sjajne vode razdvaja lo je ta dva splava. Poglavica Dece otvorenog mora mu se jo jednom kratko obrati. "Plivaj", ree on. Aren se odva no baci u vodu. Njena hladnoa prijala je njegovoj suncem opalj enoj ko i. Preplivao je tu razdaljinu i popeo se na drugi splav na kome je zatekao skupinu od petoro- estoro dece i mladia koji su ga posmatrali sa neskrivenim zanim anjem. Jedna malena devojica mu ree: "Pliva kao riba na udici." "Kako bi trebalo da plivam?" upita Aren, pomalo smrknuto, ali utivo; on n ikako nije mogao da bude grub prema jednom tako malom ljudskom biu. Liila je na is poliranu statuetu od mahagonija, bila je ne na, ivahna. "Ovako!" povika ona i zaron i poput foke u svetlucavu i uzburkanu vodu. Tek posle du eg vremena i na neverovat noj udaljenosti, zauo je njen kre tav vrisak i ugledao njenu crnu, glatku kosu izna d povr ine.

"Hajde", ree deak koji je verovatno bio Arenovih godina, mada po visini i grai ovek ne bi rekao da ima vi e od dvanaest: bio je to momak ozbiljna lica koji je preko celih lea imao istetoviranu krabu. On zaroni, svi zaroni e, ak i jedan trogod i njak; tako je i Aren morao pa je to i uinio, poku av i da ne podigne mlaz vode. "Kao jegulja", ree deak, doplivav i do njega. "Kao delfin", ree jedna lepa devojica prijatnog osmeha i nestade u dubinam a. "Kao ja!" zakre ta trogodi njak pravei mehurie kao da izlaze iz boce. Tako je toga dana sve do mraka i ceo naredni dugaki zlatni dan kao i nare dne dane, Aren plivao, razgovarao i radio sa mlaima sa Zvezdanog splava. I od svi h dogaaja sa njegovih putovanja od onog jutra ekvinocija kada su on i Jastreb nap ustili Rouk, ovo mu je na neki nain izgledalo najudnije; jer nije imalo ba nikakve veze sa svim onim to se zbilo ranije, za vreme putovanja ili tokom celog njegovog ivota; a jo manje je imalo veze sa onim to e tek uslediti. Le ei meu ostalima pod zvez anim nebom, cele noi je razmi ljao: "Kao da sam umro, pa je ovo sada ivot posle smrt i, ovde na suncu, s druge strane ivice sveta, meu sinovima i kerima mora..." Pre no to bi zaspao pogledao u daljinu prema jugu, tra ei utu zvezdu i Runu S vr etka, uvek bi ugledao Gobardona i manji ili vei trougao; ali sada je izlazila ka snije tako da nije mogao da ostane budan dok se celo ustrojstvo ne bi oslobodilo obzorja. I nou i danju splavovi su grabili prema jugu, ali more je stalno bilo i sto, jer ono koje se stalno menja, nije se menjalo; pro le su majske ki ne oluje, noi su sada bile zvezdane, a preko celog dana sijalo je sunce. Znao je da nisu stalno iveli ovako lagodno, kao u snu. Raspitivao se o zi mama i oni mu ispria e o ki ama koje dugo padaju, o monim talasima, usamljenim splavov ima, razdvojenim, koji plove i zaranjaju kroz sivilo i tamu nedelju za nedeljom. Pro le zime, za vreme jednomesene oluje, videli su talase koji su bili tako veliki da su liili na "olujne oblake", reko e, jer nikada nisu videli brda. Kako bi jedan talas pro ao odmah bi ugledali drugi, ogroman, miljama udaljen, kako se valja pre ma njima. Da li splavovi mogu da plove takvim morem? upita on, a oni odgovori e da mogu, ali ne uvek. U prolee kada se okupljaju kod Staza Balatrana nedostajalo bi po dva, tri ili est splavova... enili su se veoma mladi. Plavakraba, deak koji je na leima imao istetoviran u ivotinju po kojoj je dobio ime i lepa devojica Albatros bili su mu i ena, iako je njemu bilo tek sedamnaest, a njoj dve godine manje; bilo je mnogo slinih brakova meu mladima na splavovima. Mnogo beba je puzalo i gegalo se po splavovima, zaveza ne dugakim uzicama za etiri motke oko sredi njeg zaklona; sve bi upuzale u njega za vreme dnevne ege i spavale u gomilama koje su se sve vreme uvijale. Starija deca brinula su se o mlaoj, a mu karci i ene zajedniki su obavljali sve poslove. Na svakog a bi do ao red da sakuplja morsku travu velikih, smeih listova, nilgu sa Staze, sa rubovima kao u paprati i dugaku od osamdeset do sto stopa. Svi su zajedno radili na pravljenju tkanina od nilgua i uplitanja grubih vlakana u konopce i mre e; zaje dno su lovili i ribu, su ili je i od kitovih kostiju oblikovali orua i obavljali sv e druge poslove kojima su se bavili na splavovima. Ali uvek su imali vremena za plivanje i razgovor i nikada nisu postavljali rokove do kojih bi neki zadatak va ljalo zavr iti. asovi nisu postojali: samo celi dani, cele noi. Posle nekoliko takvi h dana i noi, Arenu se inilo da je na splavu proveo neizmerno dugo vremena; Obehol mu je liio na san, a ono to se desilo pre njega liilo je na jo blei san; u nekom dru gom svetu iveo je na kopnu i bio princ u Enladu. Kada su ga konano pozvali na splav poglavice, Jastreb ga je izvesno vreme posmatrao, da bi zatim rekao: "Sada ponovo lii na onog Arena koga sam ugledao u D vori tu sa Fontanom: sjaji se poput peata od zlata. Prija ti ovde, mome." "Da, gospodaru." "Ali gde je to ovde? Mesta smo ostavili za sobom. Isplovili smo izvan ka rti... Veoma davno uo sam prie o Narodu sa splavova, ali smatrao sam da je to samo jo jedna pria o Ju nom Prostranstvu, puka izmi ljotina. Pa ipak nas je ta izmi ljotina spasla, a ivote nam je spasao mit." Govorio je osmehujui se, kao da se i sam prepustio tom bezvremenom lagodn om ivljenju tokom leta; ali lice mu je bilo ispijeno, a u oima mu se nazirala nera skidiva tama. Aren to primeti i suoi se s njom. "Izdao sam...", poe on i zastade. "Izdao sam va e poverenje u mene."

"Kako to, Arene?" "Tamo... kod Obehola. Kada sam vam konano bio potreban. Bili ste ranjeni i bila vam je potrebna moja pomo. Ni ta nisam preduzeo. amac je krivudao, a ja sam g a pustio da krivuda. Bolelo vas je, a ja ni ta nisam za vas uinio. Video sam kopno. .. video sam kopno, ali nisam ak ni poku ao da okrenem amac..." "Smiri se, mome", ree mag tako odluno da ga Aren poslu a. A zatim: "Ispriaj mi ta si u to vreme oseao." "Ni ta, gospodaru... ni ta! Mislio sam da nema smisla bilo ta preduzimati. Mi slio sam da ste izgubili mo vraanja... ne, da je nikada niste ni posedovali. Da st e me prevarili." Arenovo lice orosi se znojem i on je morao sam sebe da prisilja va da nastavi. "Pla io sam vas se. Pla io sam se smrti. Toliko sam je se pla io da nis am smeo da vas pogledam jer ste mogli umreti. Ni o emu nisam mogao da mislim, sem o tome da postoji... da postoji nain da ne umrem, trebalo ga je samo pronai. Ali i vot je sve vreme isticao, kao da postoji neka velika rana iz koje istie krv... on akva kakvu ste vi zadobili. Ali ona je postojala u svemu. I ja ni ta, ba ni ta nisam i nio, ve sam samo poku avao da se sakrijem od umiranja." On zastade, jer glasno izrei istinu bilo je neizdr ivo te ko. Nije zastao zbo g srama, ve iz straha, istog onog straha. Sada je shvatio za to mu je ovaj miram ivo t na moru i na suncem obasjanim splavovima liio na ivot posle smrti ili na san, na ne to nestvarno. Bilo je to stoga to je u srcu znao da je stvarnost prazna: bez ivo ta, topline, boje, zvuka: bez znaenja. Nije bilo ni visina ni dubina. Sva ova lju pka igra oblika, svetlosti i boje na moru i u oima ljudi, nije bila ni ta vi e od tog a: poigravanje iluzija na plitkoj praznini. Nestale su i iza njih je ostalo samo bezoblije i hladnoa. Ni ta drugo. Jastreb ga je posmatrao i on obori oi da bi izbegao taj pogled. Ali u Are nu se iznenada javi jedan tanani glas hrabrosti ili izrugivanja: bio je aroganta n i nemilosrdan i ree mu: "Kukavice! Kukavice! Zar e i ovo odbaciti?" I tako on podi e pogled, s velikim naporom volje i srete oi svog saputnika. Jastreb ispru i ruku i vrsto mu stisnu aku, tako da se dodirnu e i pogledima i telom. On izgovori Arenovo pravo ime, koje mu ovaj nikada nije rekao: "Lebanene ." Zatim ga ponovi: "Lebanen, zove se. Ti i tvoje umee. Nema sigurnosti i nema kra ja. Re se mora saslu ati u ti ini; da bi se videle zvezde mora pasti tama. Ples se uv ek ple e iznad upljine, iznad u asne provalije." Aren ga vrsto uhvati za ake i stade da povija glavu dok elom ne dodirnu Jas trebovu aku. "Izneverio sam vas", ree on. "I ponovo u vas izneveriti isto kao i seb e samog. Nemam dovoljno snage!" "Ima ti dovoljno snage." Glas maga bio je ne an, ali ispod ne nosti krila se ista ona strogost koja se izdigla iz dubina Arenovog vlastitog srama i rugala mu se. "Ono to voli , to e i voleti. Sve ega e se latiti to e i ispuniti. Ti si dokaz d a postoji; na tebe se treba osloniti. Ali sedamnaest godina nisu ba neki naroiti ti t protiv oajanja... Razmisli, Arene. Odbiti smrt znai odbiti ivot." "Ali ja sam i ao za tim da umremo i vi i ja!" Aren podi e glavu i zagleda se u Jastreba. "Kao i Sopli koji se utopio..." "Sopli nije tra io smrt. On je tra io nain da umakne i njoj i ivotu. Tra io je s igurnost: mogunost da se oslobodi straha... straha od smrti." "Ali postoji... postoji takva mogunst. S druge strane smrti. Povratak u iv ot. U ivot posle smrti, ivot bez smrti. To je ono... za im oni tragaju. Zec i Sopli , oni koji su nekada bili vraevi. To je ono za im mi tragamo. Vi... vi pre svih... morate znati u emu se sastoji ta mogunost..." Magova sna na aka i dalje je poivala na njegovoj. "Ne znam", ree Jastreb. "Da , poznato mi je ta oni misle da tra e. Ali svestan sam da je to la . uj me, Arene. Umr ee . Nee veno iveti. Kao to nee nijedan ovek niti stvar. Ni ta nije besmrtno. To je v ar: dar linosti. Jer posedujemo samo ono to znamo da moramo izgubiti, ono to smo vo ljni da izgubimo... Ta linost koja je na e muenje, na e blago i na e oveanstvo, ne traje. Menja se; nestaje, poput morskih talasa. Da li bi dozvolio da se more umiri i ne stanu plime, da bi spasao jedan talas, da bi spasao sebe? Da li bi se odrekao um e nosti svojih prstiju, strasti svoga srca i svetlosti izlaska i zalaska sunca da bi sebi kupio sigurnost... venu sigurnost? To je ono za im tragaju na Vatortu, Lor baneriju i drugde. To je poruka koju su uli oni koji umeju da slu aju. Odrekav i se iv ota, mo e se odrei smrti i iveti veno! Tu poruku ja ne ujem, Arene, jer ne elim da je

m. Ne elim da primim savet oajnika. Gluv sam; slep sam. Ti si moj vodi. Ti koji si nevin, hrabar, nerazborit i odan, ti si moj vodi... dete koje aljem da pre mene za korai u tamu. Sledim tvoj strah, tvoj bol. Smatrao si da sam grub prema tebi, Are ne; ali nisi bio svestan koliko sam bio grub. Koristim tvoju ljubav, kao to neko koristi sveu. Dopu ta da ona sagori kako bi mu osvetlila put. Ali moramo poi dalje. Moramo. Moramo prei ceo put. Moramo stii do mesta na kome more presu uje i nestaje r adosti, do mesta ka kome te vue tvoj smrtni u as." "Gde se ono nalazi, gospodaru?" "Ne znam." "Ne mogu vas tamo povesti. Ali poi u sa vama." Mag ga je posmatrao mranim pogledom bez ljubavi. "Ali ta ako ponovo zaka em i izdam vas..." Zatim obojica uuta e. Iznad njih su se visoki, izrezbareni idoli lagano ljuljali naspram plavo g ju nog neba: tela delfina, smotana krila galeba, ljudska lica sa buljavim oima u obliku koljki. Jastreb ukrueno ustade, jer jo se ni izdaleka nije oporavio od zadobijene rane. "Dosadilo mi je da sedim", ree on, "Ugojiu se lenarei." Zatim poe da koraa goredole po splavu i Aren mu se pridru i. Malo su razgovarali dok su koraali; Aren je i spriao Jastrebu kako je proveo ove dane, s kim se od splavara dru io. Jastrebov nem ir bio je vei od njegove snage koja ga ubrzo izdade. Zaustavio se pored devojke i z Kue Velikih koja je tkala nilgu na razboju, zamoliv i je da umesto njega potra i po glavicu, a onda se vratio u svoj zaklon. Tu ga poseti i poglavica splavara, utivo ga pozdraviv i, i mag mu s istom utivo u odvrati i sva trojica sedo e zajedno na takaste prostirke od fokine ko e rasprostrte u zaklonu. "Razmi ljao sam", poe poglavica, lagano i sa utivim po tovanjem, "o stvarima o kojima ste mi govorili. O tome kako ljudi misle da mogu da se vrate u ivot posle smrti, i to u vlastita tela, te tragajui za tom moguno u zaboravljaju da odaju poast bogovima, zapostavljaju svoja tela i na kraju polude. To je veliko zlo i velika ludost. Takoe sam razmi ljao o tome kakve to ima veze sa nama. Mi se ne me amo sa ost alim ljudima, ne idemo na njihova ostrva, ne ivimo kao oni, ne inimo i ne ra injujemo ono to i oni. Mi ivimo na moru i na i ivoti vezani su za more. Ne nadamo se da emo ih spasti; ne eznemo da ih izgubimo. Ludost nas ne pohodi. Ne izlazimo na kopno; ni ti narod sa kopna dolazi kod nas. Dok sam bio mlad, ponekad smo razgovarali sa l judima koji su amcima dolazili na Dugaku Dinu dok smo mi tamo boravili da bi se sn abdeli deblima za splavove i sagradili zaklone za zimu. esto smo viali jedra iz Oh ola i Velvalija (tako je on nazivao Obehol i Velogi) kako s jeseni slede sive ki tove. esto su izdaleka pratili na e splavove jer nama su poznati morski putevi i sa stajali ta Velikih. Jedino sam tada viao narode s kopna, sada vi e ne dolaze. Mo da su svi poludeli, te se meusobno bore. Pre dve godine na Dugakoj Dini, usmeriv i poglede prema severu i Velvaliju tri dana smo gledali dim neke velike paljevine. Pa i d a je sve tako, ta se to nas tie? Mi smo Deca otvorenog mora. Mi sledimo morske put eve." "Pa ipak, kada ste ugledali amac oveka sa kopna koji je skrenuo s puta vi ste mu pri li", primeti mag. "Neki od nas su rekli da to nije mudro i hteli su da puste amac da otplov i do kraja mora", odvrati poglavica svojim piskutavim, ravnodu nim glasom. "Ti nisi bio meu njima." "Nisam. Rekoh, iako su sa kopna, ipak emo im pomoi, i tako je bilo. Ali ne mamo nikakve veze sa va im poduhvatom. Ako meu ljudima sa kopna vlada ludilo, s nji m se uko tac moraju uhvatiti ljudi sa kopna. Mi sledimo put Velikih. Ne mo emo vam p omoi u va oj potrazi. Ostanite s nama koliko god elite. Nije jo mnogo dana ostalo do Dugakog Plesa; posle njega vraamo se na sever, sledei istonu struju koja e nas do kra ja leta ponovo dovesti u mora koja okru avaju Dugaku Dinu. Ako hoete da ostanete s n ama i zaleite ranu, lepo. Ako hoete da uzmete amac i odete, i to e biti lepo." Mag mu zahvali i poglavica ustade, vitak i ukruen kao aplja, te ih ostavi same. "U nevinosti nema snage koja bi se oduprla zlu", ree Jastreb, pomalo smrk nuto. "Ali zato u njoj ima snage za dobro... Mislim da emo izvesno vreme ostati s njima, bar dok ne prebrodim ovu slabost."

"To je mudro", ree Aren. Jastrebova fizika nemo ga je zaprepastila i dirnul a; vrsto je odluio da tog oveka titi od njegove vlastite energije i poriva da krene dalje, da uporno zahteva da saekaju sa polaskom bar dok ne prestane da ga mui bol. Mag ga pogleda, pomalo zbunjen ovim komplimentom. "Ovde su svi ljubazni", nastavi Aren ni ne primetiv i to. "Izgleda da ne p ate od bolesti du e koju smo sretali kod ljudi iz Grada Horta i kod ljudi sa drugi h ostrva. Mo da ne postoji ostrvo gde bi nam pomogli i gde bi nas doekali sa takvom dobrodo licom, kao ovi izgubljeni ljudi." "Verovatno si u pravu." "Leti vode zaista prijatan ivot..." "Da. Mada bi mi na kraju ipak dosadilo da celog ivota moram jesti hladnu ribu, nikada da ne ugledam kru ku u cvatu ili okusim vodu sa izvora!" I tako se Aren vratio na Zvezdin splav, radio, plivao i sunao se sa ostal im mladim ljudima, razgovarao sa Jastrebom u sve a predveerja i spavao pod zvezdama . A dani su proticali i sve se vi e pribli avao Dugaki Ples uoi Ivandana, a veliki spl avovi lagano su se kretali prema jugu no eni strujama otvorenog mora. 9. ORM EMBAR Preko cele noi, najkrae noi u godini, gorele su baklje na splavovima okuplj enim u velikom krugu ispod neba gusto posutog zvezdama, tako da je izgledalo kao da se na moru svetluca vatreni prsten. Narod sa splavova je plesao, bez pratnje bubnjeva, frula ili bilo kakve druge muzike, dajui ritam golim stopalima po veli kim splavovima koji su se ljuljali, a piskutavi glasovi njihovih pevaa alobno su o dzvanjali kroz prazninu njihovog stani ta, mora. Te noi nije bilo meseine, tako da s u tela igraa bila nejasna, obasjana samo svetlo u zvezda i baklji. Svaki as bi se po neki mladi praaknuo poput ribe i preskoio s jednog splava na drugi: pravili su dugak e, visoke skokove u meusobnom nadmetanju, poku avajui da obiu sve splavove i da na sv akom igraju, te na taj nain zavr e obilazak pre svanua. Aren je igrao sa njima, jer Dugaki Ples se odr ava na svakom ostrvu u Arhip elagu, mada koraci i pesma nisu istovetni. Ali to je no vi e odmicala, sve je vi e igr aa odustajalo; ostajali bi da sede i posmatraju ili bi zadremali, a glasovi pevaa postajali su sve promukliji; Aren sa skupinom igraa koji su visoko skakali sti e do poglaviinog splava i na njemu se zaustavi, dok oni nastavi e dalje. Jastreb je sedeo sa poglavicom i poglaviine tri ene, blizu hrama. Izmeu izr ezbarenih kitova koji su uokvirivali ulaz, sedeo je peva iji piskutavi glas nije z adrhtao cele noi. Neumorno je pevao, dobujui akama po drvenoj palubi kako bi odr ao r itam. "O emu on to peva?" upita Aren maga, jer nije mogao da prati rei, koje je peva razvueno i treperavo izgovarao, udno pratei note. "O sivim kitovima, albatrosu i oluji... Oni ne znaju pesme o junacima i kraljevima. Nije im poznato ime Eret-Akbe. Malopre je pevao o Segoju, o tome kak o je on ustanovio zemlje usred mora; samo toliko se seaju gospodara ljudi. Ali sv e ostale su o moru." Aren je slu ao: uo je pevaa kako opona a zvi dukavo glasanje delfina, pletui oko toga svoju pesmu. Posmatrao je Jastrebov profil naspram svetlosti baklje, taman i vrst kao iz kamena isklesan, primetio je razvodnjeni sjaj u oima poglaviinih ena d ok su prijatno avrljale, osetio je dugako, lagano poniranje splava na mirnom moru i lagano poeo da tone u san. Iznenada je ustao: peva je uutao. Ne samo onaj u ijoj su blizini sedeli, ve i svi ostali, na obli njim i udaljenim splavovima. Piskutavi glasovi su zamrli pop ut udaljenog zvi dukanja morskih ptica i zavladao je muk. Aren pogleda preko ramena prema istoku, oekujui da vidi kako svie. Ali ugle da samo stari mesec kako nisko plovi nebom, upravo izlazei, zlatan meu letnjim zve zdama. Osvrnuv i se prema jugu ugleda, visoko na nebu, uti Gobardon, a ispod njega osam pratilaca, sve do jednog: Runa Svr etka videla se jasno i plamtela je iznad mora. Pogledav i Jastreba, vide da se i njegovo tamno lice okrenulo ka tim istim z vezdama. "Za to si stao?" upita poglavica pevaa. "Jo nije dan, nije ak ni svanulo."

ovek zamuca i odvrati: "Ne znam." "Nastavi! Dugaki Ples jo nije zavr en." "Ne znam rei", ree peva, a glas mu postade vri tav kao da se od neeg u asnuo. "N e mogu da pevam. Zaboravio sam pesmu." "Pevaj onda neku drugu!" "Nema vi e pesama. Kraj je", povika peva i savi se unapred i ostade tako uuren na palubi, a poglavica je zaprepa eno zurio u njega. Splavovi su se ljuljali pod bakljama koje su cvrale i na svima je vladao muk. Ti ina okeana opkoljavala je ovo maleno kome anje ivota i svetlosti na sebi i pr ogutala ga. Nijedan plesa nije se pokrenuo. Arenu se tada uini da je potamneo sjaj zvezda, ali dan se jo nije pomaljao na istoku. Obuze ga u as i on pomisli: "Sunce nee izii. Nee svanuti." Mag ustade. Kada je to uinio, slaba bela svetlost, hitro pree preko njegov og tapa, najjasnije zasvetlev i na srebrnoj runi koja je bila umetnuta u drvo. "Ple s jo nije gotov", ree on, "niti je no pro la. Arene, zapevaj." Aren je eleo da ka e: "Ne mogu, gospodaru!"... ali umesto toga pogleda prem a devet zvezda na jugu, duboko uzdahnu i zapeva. Glas mu je bio mek i promukao u poetku, ali to je du e pevao, postajao je sve sna niji, a pevao je najstariju od svih pesama, o Stvaranju Eje, o ravnote i izmeu tame i svetlosti, o tome kako je onaj k oji je izgovorio prvu re stvorio zelena prostranstva, o Najstarijem Gospodaru, o Segoju. Pre no to je zavr io pesmu, nebo je postalo sivkastoplavo i na njemu su jo b ledo sijali samo mesec i Gobardon. Baklje su cvrale na jutarnjem vetru. Kada je z avr io pesmu, Aren uuta; plesai koji su se okupili da ga uju bez rei stado e da se vraaj na svoje splavove, dok je zora rudela na istoku. "Lepa pesma", ree poglavica. Glas mu je bio nesiguran, mada se trudio da zvui ravnodu no. "Ne bi bilo dobro da se Dugaki Ples okona pre vremena. Narediu da len je pevae i ibaju nilgu bievima." "Bolje ih ute i", ree Jastreb. I dalje je stajao, a glas mu je bio odluan. " Nijedan peva svojevoljno ne uuti. Poi sa mnom, Arene." On se okrenu da poe prema zaklonu, a Aren krenu za njim. Ali to nije bila jedina neobinost ovog svitanja, jer upravo tada, kada je istoni obod mora pobeleo , sa severa dolete neka velika ptica: letela je tako visoko da se u njenim krili ma uhvatila svetlost sunca koja jo nije obasjala svet, tako da se ona prelivala u vazduhu kao zlato. Aren povika, uprev i prstom prema njoj. Mag zbunjeno podi e pogl ed. Lice mu se tada zgri od besa i on glasno viknu: "Nam hietha arv Ged arkvaissa l!" to na Govoru stvaranja znai: "Ako Geda tra i , na ao si ga." I poput ispu tenog zlatnog viska, sa visoko ra irenim krilima, ogroman, tutn jei kroz vazduh, sa kand ama koje su mogle da epaju vola kao da je mi , sa plamenim dah om koji mu je sukljao iz dugakih nosnica, zmaj se zaustavi poput sokola na splavu koji se ljuljao. Splavari poe e da vri te. Neki su se uurili, neki poskakali u vodu, a neki ostal i nepomino da stoje jer su od prevelikog uenja zaboravili na strah. Zmaj je lebdeo iznad njih. Promer njegovih opnastih krila iznosio je, ot prilike, devedeset stopa i ona su sijala na tek roenoj svetlosti sunca poput zlat astog dima; ni du ina tela mu nije bila ni ta manja, bilo je vitko i izvijeno kao u sivog hrta, kand e kao u gu tera, krlju t zmijska. Du uske kime protezao se niz nazublje nih strelica, poput poreanih ru inih trnova, na pregibu lea njihova du ina iznosila je tri stope, a zatim su se smanjivale tako da ona poslednja, na vrhu repa, nije b ila du a od o trice kakvog malog no a. Bodlje su bile sive, a zmajeva krlju t elinosiva, p a ipak sa izvesnim zlatnim odsjajem u sebi. Imao je zelene sitne oi. Podstaknut strahom za svoj narod i zaboraviv i na vlastitu bezbednost, pog lavica narda sa splavova izie iz svog zaklona sa harpunom kakav su koristili u lo vu na kitove: bio je du i od njega samog, a na vrhu je imao veliki nazubljeni iljak od kosti. Kada ga je doveo u ravnote u u svojoj maloj, mi iavoj ruci, on se zalete, kako bi stekao dodatnu snagu, da ga zavitla navi e u zmajev uzak, slabo oklopljen stomak koji je visio iznad splava. Povrativ i se iz obamrlosti, Aren vide ta ovaj s mera i baciv i se napred uhvati ga za ruku, te se obojica zajedno sa harpunom nao e n a gomili. "Zar elite da ga razljutite svojim sme nim iglama?" dahtao je on. "Dopust ite Gospodar-Zmaju prvo da ka e ta ima!"

Poglavica, koji je gotovo ostao bez daha kada ga je Aren oborio, glupavo je zurio u Arena, maga i zmaja. Ni ta nije rekao. A onda zmaj progovori. Niko od prisutnih, sem Geda, nije mogao da ga razume jer zmajevi se slu e jedino Prastarim govorom, koji je, u stvari, njihov jezik. Glas mu je bio mek i i t av, gotovo kao u besne make, ali puniji i odzvanjao je nekom u asnom muzikom. Ko go d da je uo taj glas ukoio bi se i ostao da ga slu a. Mag mu ne to kratko odgovori, a onda zmaj nastavi da govori, odr avajui se iz nad njega laganim mahanjem krila: gotovo da lii na vilinog konjica dok tako lebdi u vazduhu, pomisli Aren. Mag mu odgovori samo jednom reju: "Memeas" doi u; i podi e svoj tap od tisovin e. Zmajeve eljusti se razjapi e i iz njih utee ne to dima u obliku dugake arabeske. Zla tna krila gromovito zalepeta e, podigav i sna an vetar koji se oseao na paljevinu: on s e okrenu i istog asa nestade u pravcu severa. Na splavovima je vladao muk, ulo se samo kre tanje i zavijanje dece i glaso vi ena koje su ih umirivale. Ljudi se ispe e na slavove pomalo posramljeni; a zabor avljene baklje nastavi e da gore i pri prvim zracima sunca. Mag se okrenu ka Arenu. Lice mu je blistalo mo da od radosti, a mo da usled velikog besa, ali glas mu je bio miran: "Moramo poi, mome. Pozdravi se i doi." On s e okrenu da se zahvali poglavici naroda sa splavova i za eli mu sreu, a zatim napus ti veliki splav i preko drugih, koji su i dalje bili na okupu radi plesa, sti e do onoga za koji je bio privezan Dalekovidi. amac je, tako privezan, pratio grad od splavova na njegovom dugom, laganom putu ka jugu, ljulju kajui se prazan iza njega ; ali Deca otvorenog mora napunila su njegovo prazno spremi te sakupljenom ki nicom i popunila zalihe, elei tako da iska u po tovanje svojim gostima, jer mnogi od njih su verovali da je Jastreb jedan od Velikih, koji je uzeo na sebe oblik oveka umesto kita. Kada mu se Aren pridru io, upravo je podizao jedro. Aren odveza konopac i s koi u amac i u tom trenutku amac se odvoji od splava, jedro mu se nape kao da duva sna an vetar, mada se oseao samo jutarnji povetarac. Nagnuo se na jednu stranu i ok renuo, a zatim ubrzao prema severu zmajevim tragom, lak poput lista na vetru. Kada se Aren osvrnuo, video je grad splavova jo samo kao sitne komade drv eta i iverke razbacane po povr ini: zaklone i baklje. Uskoro su i oni nestali u iz maglici rane suneve svetlosti koja je obasjavala povr inu vode. Dalekovidi je grabi o napred. Kada bi pramcem udario u kakav talas, oko njega bi se razletele krista lne kapi, a vetar koji je izazivao svojim kretanjem zabacivao je Arenovu kosu un azad i terao ga da kilji. Nijedan zemaljski vetar nije mogao tako brzo da goni taj mali amac, a i d a je mogao, verovatno bi ga poklopili olujni talasi. Ovo nije bio nikakav zemalj ski vetar, ve su ga tako ustro pokretali re i mo maga. Dugo vremena proveo je stojei pored katarke, budno motrei. Konano je seo na svoje staro mesto pored rude kormila, polo iv i jednu aku preko nje i zagledao se u Arena. "To je bio Orm Embar", ree on " Selidorov zmaj, rod velikog Orma koji je pogubio Eret-Akbu i sam pritom bio pogubljen." "Da li je bio u lovu, gospodaru?" upita Aren jer nije bio siguran da li se mag obratio zmaju dobrodo licom ili mu je pretio. "Lovio je mene. Zmajevi nau ono to love. Do ao je da zatra i moju pomo." Kratko se nasmeja. "Da mi je to neko rekao, ne bih mu poverovao: da e se jedan zmaj obr atiti oveku za pomo. I od svih njih ba ovaj! Nije najstariji, mada je veoma star, a li je najmoniji od svog roda. Ne krije svoje ime, kao to to zmajevi i ljudi moraju initi. Ne boji se da bi iko mogao da ga nadvlada. Niti vara, kao to to ini njegova vrsta. Veoma davno, na Selidoru, podario mi je ivot i otkrio mi veliku istinu; k azao mi je kako se Runa Kraljeva mo e ponovo pronai. njemu dugujem prsten Eret-Akbe . Ali nikada mi nije palo na pamet da u moi vratiti dug takvom jednom darodavcu!" " ta je tra io?" "Da mi poka e put za kojim tragam", ree mag jo o trije. A posle izvesne pauze: "Rekao je: 'Na zapadu ivi jo jedan Gospodar-Zmaj; on nas uni tava, a njegova mo je v ea od na e.' Ja sam upitao: 'ak i od tvoje, Orm Embare?' a on je odvratio: 'ak i od m oje. Potreban si mi: pohitaj za mnom.' Poslu ao sam njegovu zapovest." "To je sve to znate?" "Saznau i vi e."

Aren smota u e za vezivanje, odlo i ga i postara se za jo neke sitnice u amcu, ali sve vreme treperio je od uzbuenja poput zategnutog luka, to se osetilo i u nj egovom glasu kada je na kraju progovorio: "Ovo je bolji vodi", ree on, "od ostalih !" Jastreb ga pogleda i nasmeja se: "Da", ree on. "Ovog puta, mislim da neemo skrenuti s puta." I tako nih dvojica otpoe e svoju veliku trku preko okeana. Od mora kojima j e plovio narod sa splavova i koja nisu bila na kartama, do ostrva Selidora koje je le alo najdalje na zapadu od svih kopna Zemljomorja, imalo je vi e od hiljadu mil ja. Dan za danom ru a je sijala sa jasnog obzorja i uranjala u crveni zapad i pod zlatnim lukom sunca i srebrnim okretanjem zvezda amac je hitao na sever, sasvim s am na moru. Ponekad bi se u daljini nagomilali letnji olujni oblaci, bacajui purpurne senke na obzorje; Aren bi tada posmatrao maga koji bi ustao i glasom i pokretim a ake pozivao te oblake da dou do njih i istresu svoju ki u na amac. Meu oblacima bi p oskoila munja i grom bi zarikao. Mag bi i dalje stajao podignute ruke, sve dok ki a ne bi poela da se sliva po njemu i Arenu, da dobuje po veslima koja bi isturili, da puni amac i plju ti po moru, ubla ujui talase svojom estinom. On i Aren bi se osmeh ivali od zadovoljstva, jer hrane su imali dovoljno, mada ne i za razbacivanje, a li voda im je bila potrebna. Odu evljavala ih je estina divote te oluje koja je slu a la magove rei. Arenu nije ne to bilo jasno kada je u pitanju bila mo koju je njegov saputn ik sada sa lakoom koristio, pa je jednom primetio: "Na poetku na eg putovanja niste izvodili arolije." "Prva i poslednja lekcija na Rouku glasi: ini ono to je potrebno i ni ta vi e od toga!" "Onda se lekcije izmeu verovatno sastoje u uenju onoga to je potrebno." "Tako je. Uvek se mora voditi rauna o Ravnote i. Ali kada je sama Ravnote a n aru ena... onda se vodi rauna o drugim stvarima, a iznad svega o hitnji." "Ali kako to da su svi vraevi na Jugu... a sada ve i drugde... ak i pevai na splavovima... izgubili svoju ve tinu, a vi ste svoju zadr ali?" "Jer ja ne eznem ni za im drugim osim za svojom umetno u", odvrati Jastreb. Posle izvesnog vremena, veselije dodade: "A ako uskoro treba da je izgub im, iskoristiu je najbolje to umem dok jo traje." Sada je u njemu zaista bilo izvesne lake srdanosti, istog u ivanja u prikazi vanju ve tina, koje Aren nije mogao ni da nasluti, viajui ga ranije uvek veoma pa ljiv og kada su u pitanju bile te stvari. Um vraeva u iva u trikovima; mag je tvorac tri kova. Jastrebovo preru avanje u Gradu Hortu, koje je toliko namuilo Arena, predstav ljalo je za njega obinu igru; takoe i laku igru za onoga ko je bio u stanju ne sam o da po elji preoblikuje svoj lik i glas ve i telo i samo svoje bie, te postane kad za eli riba, delfin, soko. Jednom je rekao: "Pogledaj, Arene: pokazau ti Gont i da o mu da pogleda povr inu vode u njihovom buretu za vodu, koje je otvorio i koje je bilo puno do ivice. Mnogi obini arobnjaci u stanju su da stvore sliku u vodenom o gledalu, pa je i on to uinio: jedan visoki vrh ovenan oblacima, koji se izdi e iz si vog mora. A onda se slika izmenila i Aren je jasno mogao da vidi jednu stenu na toj planini ostrvu. Kao da je bio ptica, galeb ili soko, koji lebdi na vetru dal je od obale i preko vetra posmatra tu stenu koja se nadnosi nad sna nim talasima s a dve hiljade stopa visine. Visoko na njoj nalazila se jedna kuica. "To je Re Alb i", ree Jastreb, "i tamo ivi moj gospodar Ogion, onaj koji je davno umirio zemljot res. uva koze, sakuplja trave, uva svoj mir. Pitam se da li jo hodi planinom; sada je veoma star. Ali ja bih znao, nema sumnje da bih znao, ak i sada, da je Ogion u mro..." U glasu mu se nije oseala sigurnost; slika na trenutak zatreperi, kao da je sama stena poela da pada. Ubrzo se razbistrila, kao uostalom i njegov glas: "es to je odlazio sam gore u ume u pozno leto i u jesen. Tako je prvi put nai ao i na m ene, dok sam jo bio deran u planinskom selu i dao mi moje ime. A s njim i ivot." S lika u vodenom ogledalu sada je pokazivala okolinu kao da je posmatra ptica meu ums kim granama, koja posmatra strme, suncem obasjane livade ispod stene i sneg na v rhu, te strmi put kako se spu ta u zelenoj, zlatom pro aranoj tami. "Nema mira kao to je onaj koji vlada u tim umama", ree Jastreb eznutljivo. Slika izblede i od nje ne ostade ni ta sem zaslepljujueg diska podnevnog su

nca iji se odraz video u vodi bureta. "Tamo", ree Jastreb, zagledav i se u Arena nekim udnim, rugajuim pogledom, "t amo, ako ikada budem mogao tamo da se vratim, ak ni ti nee moi da me prati ." Pred njima je bilo kopno, nisko i plavo u popodnevnoj svetlosti, nalik n a obalu magle. "Je li to Selidor?" upita Aren i srce mu br e zakuca, ali mag odgov ori: "Ob, bar mislim da je to Ob, ili mo da D esag. Nismo jo ni na pola puta, mome." Te noi su pro li kroz tesnac koji je delio ta dva ostrva. Nisu videli nikak vu svetlost, ali u vazduhu se oseao miris dima, toliko te ak da su ih plua bolela od udisanja. Kada je svanulo i oni se osvrnuli, istono ostrvo, D esag, izgledalo je s paljeno i crno dokle god im je pogled dopirao u unutra njost od obale, a iznad nje ga je visila plava i prigu ena izmaglica. "Spalili su polja", ree Aren. "Da. I sela. Ve sam ranije imao prilike da udi em takav dim." "Zar ovde na zapadu ive divljaci?" Jastreb odmahnu glavom: "Seljaci, graani." Aren je zurio u crnu razrova enu zemlju, osu ena stabla po vonjacima koja su se ocrtavala spram neba; lice mu se smrknu. "Kakvo zlo im je drvee nanelo?" upita on. "Zar moraju travu da ka njavaju za vlastite gre ke? ovek je divljak, ko bi drugi zapalio zemlju samo zato to se posvaao s drugim ovekom." "Niko njima ne vlada", ree Jastreb. "Nemaju kralja; i ljudi kraljevskog r oda i arobnjaci, svi su se povukli u vlastite umove, tragajui za vratima koja vode kroz smrt. Tako je bilo na Jugu, a pretpostavljam da je tako i ovde." I to sve je delo jednog oveka... onoga o kome je zmaj govorio. Izgleda ne mogue." "Za to? Da postoji kralj svih ostrva, to bi bio jedan ovek. I on bi vladao. Jedan ovek mo e s istom lakoom i uni tavati i upravljati: budi kralj ili antikralj." U glasu mu se ponovo pojavi ono poznato ismevanje ili izazivanje koje je estilo Arena. "Svaki kralj ima sluge, vojnike, glasnike, porunike. On vlada kroz svoje sluge. Gde su sluge ovog... antikralja?" "U na im umovima, mome. U na im umovima. Izdajnik je na a prava priroda; prava priroda koja vapi elim da ivim; neka svet sagori, samo da ja ostanem iv! Taj mali i zdajnik rovari u nama, u tami, poput crva u jabuci. On se obraa svima nama. Ali s amo ga pojedinci razumeju. Vraevi i arobnjaci. Pevai, stvaraoci. I junaci, oni koji eznu da budu ono to jesu. Biti onakav kakav si, ovih je dana retkost i vrlina. Bi ti ono to jesi zauvek: zar to nije ipak bolje? Aren pogleda Jastreba u oi. "Vi biste rekli da nije. Ali recite mi za to ni je? Bio sam dete kada sam krenuo na ovaj put, dete koje nije verovalo u smrt. Vi me i dalje smatrate detetom, ali ne to sam nauio, mo da to nije mnogo, ali je ipak n e to; nauio sam da smrt postoji i da u umreti. Ali nisam nauio da se radujem zbog tog saznanja, da dobrodo licom pozdravljam svoju ili va u smrt. Ako volim ivot, neu li mr zeti njegov kraj? Za to ne treba da eznem za besmrtno u?" Arenov uitelj maevanja u Berili bio je jedan ezdesetogodi njak, nizak, elav i hladan. Aren ga godinama nije voleo, mada je znao da je ovaj neobino dobar maevala c. Ali jednog dana za vreme asa iskoristio je trenutak kada se uitelj otkrio i got ovo ga razoru ao; nikada nije zaboravio neverovatnu, neprimerenu sreu koja je odjed nom obasjala hladno lice uitelja, nadu, radost... konano sam nai ao na sebi ravna, s ebi ravna! Od tog trenutka, pa nadalje, uitelj maevanja ga je izlagao nemilosrdnim ve banjima i uvek kada su se maevali, isti onaj nemilosredan osmeh zatreperio bi n a starevom licu, postajui sve sjajniji to bi ga Aren vi e potiskivao. Isti takav osme h ugledao je sada na Jastrebovom licu, bljesak elika na suncu. "Za to ne bi eznuo za besmrtno u? Kako da ne ezne za njom? Za njom udi svaka du a njeno zdravlje je u jaini elje... Ali budi pa ljiv; ti si onaj koji bi mogao da os tvari svoju elju." "A onda?" "Onda bi se dogodilo ovo: vladao bi la ni kralj, zanati ljudi bili bi zabo ravljeni, pevai bi ostali bez rei, slepi. Ovo! Taj korov i tu kugu na zemlji, tu r anu tra imo kako bismo je zatvorili. Postoji, Arene, dvojstvo, koje sainjava celinu : svet i senka, svetlost i tama. Dva pola Ravnote ja. ivot se izdi e iz smrti, smrt s

e izdi e iz ivota; po to su u suprtnosti, eznu da postanu jedno, raaju jedno drugo i vei to se iznova raaju. A sa njima ponovo se raa i sve drugo, cvet jabukova drveta, sv etlost zvezda. ta je onda ivot bez smrti? Nepromenljiv, veni ivot koji ne prestaje d a traje... ta je on drugo do smrt... smrt bez ponovnog raanja?" "Ako se toliko toga vrti oko nje, to jest, gospodaru, ako ivot jednog ovek a mo e uni titi Ravnote je Celine, to nije mogue... to ne bi dozvolili..." On zbunjen z astade. "Ko dozvoljava? Ko zabranjuje?" "Ne znam." "Ne znam ni ja. Ali zato znam koliko zla mo e da poini jedan ovek, jedan ivot . Suvi e dobro to znam. Znam jer sam i sam tako ne to i uinio. Izazvao sam isto takvo zlo, zbog ludog ponosa. Otvorio sam vrata izmeu svetova, samo sam ih od krinuo, sa mo malo, da bih pokazao kako sam jai od same smrti... bio sam mlad i nisam se suoi o sa smru - poput tebe... Da bi se ta vrata zatvorila, bili su potrebni snaga Arh imaga Nemerela, njegova ve tina i njegov ivot. Prepoznaje znak koji je ta no ostavila na meni, na mom licu; ali njega je ubila. Oh, vrata izmeu svetlosti i tame mogu se otvoriti, Arene; potrebna je snaga, ali mo e se izvesti. Ali da bi se ona zatvo rila, to je ve druga pria." "Ali gospodaru, to o emu govorite sigurno se po mnogo emu razlikuje od ovo g..." "Za to? Zato to sam ja dobar?" U Jastrebovim oima ponovo se pojavi ona elina h ladnoa osobena za pogled sokola. "Kakav je to dobar ovek, Arene? Da li je dobar uv ek onaj koji nee poiniti nikakvo zlo, koji nee otvoriti vrata koja vode u tamu, ona j koji u sebi ne krije mrana mesta? Razmisli ponovo, mome. Poi malo dalje; bie ti po trebno ono to naui da poe tamo kuda mora poi. Zaviri u sebe! Zar nisi uo glas koji te ziva: Doi? Zar ga nisi sledio?" "Jesam. Nisam... nisam zaboravio. Ali mislio sam... mislio sam da taj gl as pripada... njemu." "Da, pripadao je njemu. Ali i tebi. Kako je drugaije mogao da ti se obrat i, preko tolikih mora, do tvojim vlastitim glasom? Kako to da se obraa samo onima koji znaju da slu aju, magima, stvaraocima, tragaima, onima koji mare za unutra nji glas? Kako to da se nije obratio meni? Zato to ga ja ne bih poslu ao; ja neu ponovo u ti taj glas. Roen si da poseduje mo, Arene, isto kao i ja; mo nad ljudima, nad ljuds kim du ama; a to nije ni ta drugo do mo nad ivotom i smru. Mlad si, nalazi se na granica ma mogueg, na zemlji senki, u kraljevstvu snova i uje glas kako te doziva: Doi. Ali ja, ja koji sam star, ja koji inim ono to moram, ja koji stojim na dnevnoj svetlos ti suoen sa vlastitom smru, krajem svake mogunosti, ja znam da postoji samo jedna s tvarna mo vredna posedovanja. To je mo prihvatanja, a ne uzimanja." D esag je sada ve bio daleko za njima, tek jedna plava tinjajua vatra na mor u. Mrlja. "Onda sam ja njegov sluga", ree Aren. "Jesi. A ja sam tvoj." "Ali ko je onda on? ta je on?" "Mislim da je ovek... ak slian tebi i meni." "ovek o kome ste mi jednom govorili... vra iz Hevnora, koji je prizivao mr tve? Je li to on?" "Mogao bi biti. Posedovao je veliku mo, koju je koristio uglavnom za pori canje smrti. Znao je i Velike arolije Predanja Palna. Kada sam upotrebio to preda nje, bio sam mlad i blesav i uni tio sam samog sebe. Ali ako se njime koristi jeda n star i jak ovek, ne vodei rauna o posledicama, mogao bi uni titi sve nas." "Zar vam nisu rekli da je taj ovek mrtav?" "Da", odvrati Jastreb, "jesu". Zatim zauta e. Te noi celo more je gorelo. Britki talasi koje je zabacivao pramac Daleko vidog kao i kretanje svih riba koje su promicale tik ispod povr ine bili su oivieni svetlo u koja ih je inila ivima. Aren je sedeo ruke polo ene na rub amca i glave oslonj ene o ruku, posmatrajui te zavijutke i spirale srebrnastog zraenja. Spustio je aku u vodu, te je ponovo izvukao, a svetlost meko potee iz njegovih prstiju. "Pogleda jte", ree on, "i ja sam vra." "Taj dar ne poseduje ", ree njegov saputnik.

"Ba u vam biti od neke pomoi bez njega", primeti Aren, zagledan u nemirno s vetlucanje talasa, "kad sretnemo na eg neprijatelja." Jer on se nadao... od samog poetka se nadao... da je razlog to ga je Arhim ag izabrao, i to ba samo njega za ovo putovanje, to to poseduje neku uroenu mo koja potie od njegovog pretka Moreda, a koja e se u krajnjoj nu di i u najcrnjem asu otkri ti: i tako e on spasiti sebe i svog gospodara i ceo svet od neprijatelja. Ali ned avno je jo jednom razmislio o toj nadi i uinilo mu se da sad na nju gleda iz velik e udaljenosti; kao da se seao epizoda iz vremena kad je bio jako mali i kad je st ra no eleo da proba oevu krunu, te plakao kad su mu zabranili. Ova nada rodila se u jednom isto tako neprimerenom vremenu, bila je isto tak detinjasta. Nije posedov ao nijednu od osobina potrebnih vraevima. Nikad ih ni nee posedovati. Vreme je odista moglo doi kada bi mogao, kada e morati da ponese oevu krunu i pone da vlada kao knez Enlada. Ali sada mu je to izgledalo ni tavno, a na svoj d om gledao je kao na siu no i udaljeno mesto. To nije znailo da mu nije odan. Njegova je odanost samo porasla, vezala se za jedan vei model i obuhvatniju nadu. Takoe j e spoznao i vlastite slabosti i nauio da prema njima odreuje svoju snagu; a znao j e da je sna an. Ali od kakve koristi mu je i mogla biti ta snaga kada nije posedov ao dar, kada svom gospodaru nije imao ni ta vi e da ponudi do svoje postojane ljubav i i kada je mogao samo da mu slu i? Da li e to biti dovoljno tamo kuda su se uputil i? Jastreb je samo rekao: "Da bi video svetlost svee, ovek je mora odneti na neko mrano mesto." Aren poku a da u tome nae utehu; ali ipak nije smatrao da je to s tvarno ute no. Kada su se narednog jutra probudili i vazduh i voda bili su sivi. Iznad jarbola nebo se razvedrilo i dobilo opalno plavu boju, jer magla je bila nisko p olegla. Severnjaci, kakvi su bili Aren od Enlada i Jastreb od Gonta, doekali su m aglu dobrodo licom, kao starog prijatelja. Lagano je obavila ceo amac tako da nisu mogli nadaleko da vide i njima se uini da se posle mnogo nedelja nalaze u poznato j sobi, posle mnogo nedelja sjajnog i ble tavog prostora kojim je duvao vetar. Vraa li su se u klimu na koju su navikli i sada su se mo da nalazili na geografskoj irin i Rouka. Nekih sedam stotina milja od ovih u maglu zaodenutih voda kojima je plov io Dalekovidi, arko sunce obasjavalo je li e drvea u Gaju Su tine, na zelenom Okruglom brdu Rouka i visoke kriljcem prekrivene krovove Velikog zdanja. U jednoj odaji u ju noj kuli, radnoj sobi vraeva, pretrpanoj retortama, apa ratima za destilaciju, bocama sa velikim stomacima i savijenim vratovima, peima d ebelih zidova, malim lampama za zagrevanje, ma icama, mehovima, dr aima, kle tima za icu , cevima, hiljadama kutija i posuda, te krazima zapu enim staklenim zapu aima obele enih hardijskim ili nekim jo tajnijim runama i drugim slinim delovima alhemijske oprem e za duvanje stakla, prei avanje metala i vidarstvo, u toj odaji izmeu pretrpanih sto lova i klupa stajali su Veliki majstor Pretvaranja i Veliki majstor Prizivanja s a Rouka. Sedokosi Veliki majstor Pretvaranja dr ao je u rukama veliki kamen nalik n a nebru eni dijamant. Bio je to dragi kamen - kristal, ije se sredi te blago prelival o u boju amatista i ru e, a inae je bio bistar poput vode. Pa ipak, kada bi se oko zagledalo u tu bistrinu, uoilo bi da ona i nije tako ista i u njemu ne bi videlo n i odraz niti sliku okolne stvarnosti, ve samo ravnine i dubine sve dalje i sve du blje, dok ga to ne bi odvelo u dubine sna kojih nije moglo da se oslobodi. To je bio eliatov kamen. Dugo je pripadao Kne evima od Puta, ponekad je bio samo jedan k amen vi e u njihovoj riznici, ponekad je slu io kao talisman za san, a ponekad se up otrebljavao u korisnije svrhe: oni koji bi suvi e dugo i bez razumevanja gledali u tu neizmernu dubinu kristala mogli su da polude. Arhimag Gen er od Puta doneo je sa sobom eliatov kamen kada je do ao na Rouk, jer u rukama maga on je pokazivao ist inu. Ali ta istina se menjala od oveka do oveka. Stoga je Veliki majstor Pretvaranja, dr ei kamen i gledajui kroz njegovu izb oinu, neravnu povr inu u beskrajne, bledo obojene, svetlucave dubine, naglas govori o ono to vidi. "Vidim zemlju, kao da stojim na brdu On u sredi tu sveta i vidim sve ispod sebe, ak tamo do najudaljenijeg ostrva u najudaljenijim delovima Prostrans

tva, pa ak i dalje. Sve je sasvim jasno. Vidim brodove na morskim putevima oko Il iena, ognji ta Torhevena, kao i krvove ove kule u kojoj se sada nalazimo. Ali posl e Rouka nema nieg. Na jugu nema nijednog kopna. Ni na zapadu. Ne vidim Vatort tam o gde bi trebalo da bude, kao nijedno drugo ostrvo zapadnog prostranstva, ak ni o na najbli a kao o je Pendor. A gde su Oskil i Eboskil? Enlad je prekriven maglom i sivilom nalik na paukovu mre u. Svaki put kada pogledam, ima sve manje ostrva, a m ore je na mestima gde su se ona nalazila prazno i nerastvoreno kakvo je bilo pre stvaranja..." kod poslednje rei on se zagrcnu kao da ju je s mukom izgovorio. On spusti kamen na dr a od belokosti i odmaknu se od njega. Njegovo ljubazn o lice bilo je izmueno. Ree: "Reci mi ta ti vidi ?" Veliki majstr Prizivanja uze kristal i lagano ga okrenu kao da tra i na nj egovoj gruboj staklastoj povr ini ulaz u viziju. Dugo ga je obrtao, napetog izraza lica. Na kraju ga spusti i ree: "Pretvarau, vidim sasvim malo. Delove, nagove taje, ni ta to sainjava celinu." Sedokosi Majstor stade da kr i prste. "Nije li to udno?" "Kako to misli ?" "Da li te esto hvata slepilo?" Povikao je kao podivljao Pretvara. "Zar ne vidi da tamo..." i on nekoliko puta zamuca pre nego to uspe da izgovori: "Zar ne v idi da ti neka ruka prekriva oi isto kao to meni prekriva usta?" Priziva ree: "Premoren si, majstore." "Prizovi mi Prisustvo Kamena", ree pretvara, savladav i se, ali govor mu je bio nekako ukruen. "Za to?" "Zato, zato to te ja to molim." "Ma hajde, Pretvarau, ne ikaj me... pona amo se kao deaci pred medveim brlogom ? Zar smo deca?" "Jesmo! Pred onim to vidim u eliatovom kamenu ja sam dete... zapla eno dete. Prizovi Prisustvo Kamena. Moram li da te preklinjem, majstore?" "Ne mora ", odvrati visoki Majstor, ali se namr ti i okrenu lea starijem oveku . Zatim ra iri ruke i u velikom stilu zapoe basmu koristei se svojom ve tinom; zatim p odi e glavu i jasno izgovori slogove prizivanja. Dok je govorio, unutar eliatovog k amena pojavi se svetlost. Odaja se zamrai; nagomila e se senke. Kada su senke posta le veoma mrane, a kamen poeo jako da svetli, on sklopi ake, podi e kristal pred svoje lice i zagleda se u njegovo zraenje. Izvesno vreme je utao, a onda progovori: "Vidim fontane eliata", ree on bla go. "Jezerca, ribnjake i vodopade, peine sa srebrnim zavesama od kapljica u kojim a raste paprat na obalama prekrivenim mahovinom, namre kani pesak, poskakivanje i proticanje vode, izviranje vode iz dubine zemlje, tajanstvo i dra est izvora, vrel a..." On ponovo uuta i izvesno vreme ostade nemo da stoji, lica bledog poput sreb ra obasjanog svetlo u kamena. Zatim nemu to kriknu, pade na kolena, sakriv i akama lice. Senki vi e nije bilo. Letnja sunava svetlost ispunjavala je pretrpanu odaju . Veliki kamen le ao je neo teen u pra ini i pilevini ispod stola. Priziva naslepo ispru i ruku, hvatajui se za aku drugog mu karca poput kakvog d eteta. Zatim duboko udahnu. Konano ustade, pomalo se oslanjajui na Pretvaraa, te ree nesigurnim glasom poku a i ak da se osmehne: "Drugi put neu dozvoliti da me izazove , m ajstore." " ta si to video Torione?" "Video sam fontane. Video sam kako se gase, potoke kako presu uju, a izvor e kako se povlae nazad u zemlju. Ispod je sve bilo crno i suvo. Ti si video more pre Stvaranja, a ja sam video... ono to dolazi na kraju... ja sam video Ra injavanje ." On ovla i usne. "Voleo bih da je Arhimag ovde", ree on. "Ja bih voleo da smo mi sada tamo s njim." "Gde? Nema toga ko bi sada mogao da ga pronae." Priziva podi e pogled ka pro zorima kroz koje se videlo plavo, vedro nebo. "Nikakva poruka na mo e stii do njega . Nikakvo prizivanje ne mo e ga nai. On je tamo negde gde si ti video prazno more. Ide prema mestu na kome izvori presu uju. Nalazi se tamo gde na e ve tine nisu ni od k akve koristi... Pa ipak, mo da jo i sada ima arolija koje bi mogle dopreti do njega, neke od onih iz Predanja o Palnu." "A to su basne kojima se mrtvi dovode meu ive." "Neke od njih odvode ive meu mrtve."

"Ne misli valjda da je mrtav?" "Mislim da ide ka smrti, da ga ne to privlai k njoj. Kao i nas sve. Ponesta je nam moi i sage, nade i sree. Vrela presu uju." Pretvara je izvesno vreme zurio u njega zabrinutog izraza lica. "Nemoj te i ti da ode k njemu, Torione", ree on konano. "On je davno pre nas znao ta tra i. Za nje ga je svet slian ovom eliatovom kamenu: on gleda i vidi ono to jeste i ono to mora b iti... Ne mo emo mu pomoi.Velike arolije postale su vrlo opasne, a najopasnije od sv ih su one iz Predanja koje si pomenuo. Moramo biti vrsti kao to je to on od nas tr a io i uvati zidine Rouka i pamtiti Imena." "Da", odvrati Priziva. "Ali ja moram poi i razmisliti o tome." I on napust i odaju u kuli, pomalo ukruenog koraka i dr ei visoko uzdignutu svoju plemenitu crno kosu glavu. Ujutru ga potra i Veliki majstor Pretvaranja. Po to je u ao u njegovu sobu pos le uzaludnog kucanja, nae ga ispru enog na kamenom podu, kao da ga je unazad odbaci o neki sna ni udarac. Ruke su mu bile irom razmaknute kao za vreme prizivanja, ake h ladne, a otvorene oi ni ta nisu videle. Iako je Veliki majstor Pretvaranja kleknuo pored njega i obratio mu se autoritetom maga, izgovoriv i njegovo ime Torino, i to tri puta, on je i dalje ostao nepomino da le i. Nije bio mrtav, ali u njemu je bil o samo toliko ivota da mu je srce usporeno kucalo, a plua se jedva primetno nadima la. Veliki majstor Pretvaranja uhvati ga za ake i pro aputa: "O, Torione, primorao sam te da pogleda u Kamen. Ja sam za ovo kriv!" A onda urno napusti sobu i svima k oje je sreo, Uiteljima i acima, glasno je govorio: "Neprijatelj je stigao meu nas, na dobro branjeni Rouk i napao je samo sredi te na e snage!" Iako je bio ne an ovek, iz gledao je kao da je na samrti i bio je tako hladan da su se oni koji su ga videl i upla ili. "Pogledajte Velikog majstora Prizivanja", ree on. "Ko e prizvati njegov duh da se vrati, kad vi e nema njega koji je najbolje vladao tom ve tinom?" Uputio se ka vlastitoj odaji, a svi su se povukli da ga propuste. Pozvan je Veliki majstor Travarstva. Naredio im je da polo e Toriona Prizi vaa na krevet i dobro ga utople; nije mu pripravio nikakve trave za ozdravljenje, niti je otpevao ijednu od pesama koje poma u bolesnom telu ili napaenom umu. Sa nj im je bio jedan od njegovih uenika, mladi koji jo nije postao vra, ali koji se iskaz ao u travarstvu, i on ga upita: "Gospodaru, zar se za njega ne mo e ni ta uiniti?" "Ne sa ove strane zida", odgovori Veliki majstor Travarstva. Setiv i se za tim s kim razgovara, on dodade: "Nije on bolestan, mome; ali ak i da je bila u pit anju groznica ili kakva druga bolest tela, ne znam da li bi mu na e umee bio od kak ve koristi. Izgleda da u poslednje vreme moje trave ne deluju; te iako izgovaram rei na ih arolija, one nemaju nikakvu vrednost." "To isto rekao je jue i Veliki majstor Poezije. Zastao je usred pesme koj u nas je uio i rekao: 'Ne znam ta ta pesma znai.' Potom je iza ao iz prostorije. Neki od deaka su se smejali, ali ja sam se oseao kao da mi se tlo izmaklo pod nogama." Veliki majstor Travarstva pogleda prvo u deakovo otvoreno, pametno lice, a zatim spusti pogled na lice Velikog majstora Prizivanja, hladno i ukoeno. "Vrat ie nam se on", ree. "Pesme nee biti zaboravljene." Te noi je Veliki majstor Pretvaranja napustio Rouk. Niko nije video na ko ji nain je to uinio. Spavao je u svojoj sobi sa prozorom koji gleda na ba tu; ujutru je prozor bi otvoren, a njega nije bilo. Mislili su da se vastitim umeem pretvor io u neku pticu ili ivotinju, ili mo da u maglu, pa ak i vetar, jer nijedan oblik ni ti tvar nisu bili nedosti ni njegovoj ve tini, i tako utekao sa Rouka, mo da da potra i Arhimaga. Neki, znajui kako se onaj ko menja oblik mo e uhvatiti u kolo vlastitih ar olija, ako ga izda ve tina ili volja, strahovali su za njega, ali nikom nisu pomin jali svoje bojazni. Tako je Vee Mudrih ostalo bez tri Majstora. Dani su prolazili, od Arhimag a nije bilo nikakvih vesti, Veliki majstor Prizivanja i dalje je le ao kao mrtav, a Pretvara se nije vraao, tako da su u velikom zdanju sve vi e maha uzimale jeza i m rano raspolo enje. Deaci su aputali izmeu sebe, neki su ak pominjali da e napustiti Rou jer ih ne ue onome zbog ega su do li. "Mo da", ree jedan, "su to sve od samog poetka bi le la i, te prie o tajnom umeu i moima. Od svih Veliki majstora jedino jo Veliki majst or Rukove tine izvodi svoje trikove, a oni su, to nam je svima poznato, iste iluzij e. Ostali se kriju i odbjaju bilo ta da ine jer su njihovi trikovi otkriveni." Jed an od nih koji su ga slu ali upita: "Pa dobro, ta je to arobnja tvo? U emu se sastoji t

a magijska ve tina, sem to je prikazivanje prividnosti? Da li je ona ikada spasla k og oveka od smrti, ili bar kome podarila dug ivot? Nema sumnje da bi magi, kada bi posedovali mo za koju tvrde da poseduju, iveli veno!" I tada on i onaj drugi deak p oe e da prepriavaju smrti velikih maga, kako je Mored bio ubijen u bici, kako je Ner egera ubio Sivi mag, Eret-Akbu zmaj, a Gen era, poslednjeg Arhimaga, savladala je obina bolest i smrt ga je zatekla u krevetu kao svakog drugog oveka. Neki od deaka su sa zadovoljstvom ovo slu ali; bili su to oni ija su srca zavidna; ostali su slu al i s tugom u srcima. Sve to vreme Veliki majstor Ustrojstva nije izlazio iz Gaja Su tine, niti je kome dozvoljavao da ue u njega. Ali Veliki majstor uvar kapije, mada su ga retko viali, nije se izmenio. U oima mu se nije nazirala senka. Sme io se i bio spreman da otvori vrata Velikog zd anja kada se njegov gospodar vrati. 10. STAZA ZMAJEVA Gospodar Ostrva Mudrih probudio se zgren i ukoen u malom amcu u hladno, ved ro jutro, na moru na krajnjim granicama Zapadnog Prostranstva, seo i zevnuo. Pos le jednog trenutka, pokazav i prema severu, on ree svom saputniku koji je zevao: "T amo! Dva ostrva, vidi li ih? Na krajnjem jugu, ostrva Staze zmajeva." "Imate oko sokolovo, gospodaru", ree Aren, pospano se zagledav i preko mora , ali ni ta ne uspe da vidi. "Zato me i zovu Jastreb", odvrati mag; i dalje je bio veseo, kao da je o dbacio opreznost i zle slutnje. "Zar ih ne vidi ?" "Vidim galebove", odvrati Aren po to je protrljao oi i pogledom pretra io cel o plavosivo obzorje ispred amca. Mag se nasmeja. "Mo e li soko videti galebove na udaljenosti od dvadeset m ilja?" Kada je sunce jae zasijalo iznad magli na istoku, siu ne take koje su se vrte le u vazduhu i koje je Aren posmatrao, kao da su zasvetlucale, poput zlatnog pra ha pretresenog u vodi, ili poput estica pra ine na sunevom zraku. Aren tada shvati d a su to zmajevi. Dok se Dalekovidi pribli avao ostrvima, Aren je gledao zmajeve kako lebde i kru e na jutarnjem vetru i njegovo srce stade sna no da kuca od radosti, radosti i spunjenja, koje je liilo na bol. U tom letu video je svu slavu smrtnosti. Njihova lepota poticala je od u asne snage, krajnje neobuzdanosti i kreposti razuma. Jer ovo su bila stvorenja koja misle, s darom govora i koja su posedovala drevnu mud rost: u ustrojstvima njihova leta nazirao se divlji, eljni sklad. Aren ni ta ne ree, ali je mislio: nije me briga ta e biti posle, video sam zm ajeve na jutarnjem vetru. Povremeno bi ta ustrojstva bila naru ena, krugovi se raskidali i esto bi ko ji zmaj u toku leta ispustio kroz nozdrve dugaki zavojiti mlaz vatre koji bi osta o trenutak da visi u vazduhu opona ajui zavojite linije i jasnou zmajevog dugakog, lun og tela. Videv i to, mag ree: "Ljuti su. Igrom na vetru iskazuju svoj bes." Posle kraeg vremena nastavi: "Sada se nalazimo u str ljenovom gnezdu." Jer zmajevi su primetili malo jedro na talasima, pa su prvo jedan, a zatim i drugi n apustili vrtoglavi ples i krenuli ispru eni u vazduhu i ma ui krilima, pravo prema amc u. Mag pogleda u Arena koji je sedeo kod kormila, dok su talasi postajali s ve vei i brojniji. Deak ga je dr ao vrsto, mirne ruke, mada su mu oi bile uprte u lepe t tih krila. Kao da je neim zadovoljan, Jastreb se ponovo okrete na drugu stranu i stojei tako pored jarbola, oduze jedru magijski vetar. Zatim podi e svoj tap i gla sno progovori. Kad mu zau e glas i rei Prastarog govora, neki od zmajeva, okrenu e se usred l eta, ra trka e se i vrati e na ostrva. Ostali se zaustavi e i ostado e da lebde sa ispru eni m kand ama na prednjim nogama, nalik na maeve, ali obuzdavajui se. Jedan se spustio nisko nad vodu i lagano poleteo prema njima: po to je samo dva puta zamahnuo krili ma na ao se nad amcem. Oklopljeni stomak nalazio mu se tik iznad jarbola. Aren je v ideo naborano, neza tieno meso u predelu unutra njeg dela ramenog zgloba i prsa koje je, pored oiju, predstavljalo zmajevo jedino ranjivo mesto, osim ako koplje za na pad nije mono zaarano. Gu io ga je dim to je izbijao iz dugakih nazubljenih usta, a sa

njim je izi ao i smrad raspadanja od koga se trgao i pripala mu muka. Senka se udalji. Zatim se vrati, letei isto onako nisko kao i ranije i ov og puta Aren oseti njegov ognjeni dah pre dima. Zau Jastrebov glas, jasan i besan . Zmaj se udalji. Zatim svi odo e uputiv i se prema ostrvima nalik na u areno ugljevlj e, na estokim udarima vetra. Aren zadr a dah i obrisa elo koje je bilo prekriveno hladnim znojem. Pogled av i svog saputnika vide da mu je kosa pobelela: zmajev dah spalio mu je i oprljio krajeve. A debela tkanina jedra je du jedne strane potamnela od njegove vreline. "Glava ti je malo osmuena, mome." "Kao i va a, gospodaru." Jastreb iznenaeno proe akom preko kose. "Znai tako!... to je bilo drsko, ali ne elim da se svaam sa tim stvorenjima. Izgleda da su besni ili zbunjeni. Ni ta nis u rekli. Nikada jo nisam sreo zmaja koji nije ni ta rekao pre no to je napao, ako ni zbog ega drugog a ono da bi muio svoj ulov... Sada moramo dalje. Ne gledaj ih u oi , Arene. Ako ne mo e drugaije, okreni glavu. Dalje emo ploviti koristei zemaljski veta r, dolazi sa dalekog juga, a moja ve tina mi mo e zatrebati za druge stvari. Zadr i ov aj pravac." Dalekovidi krenu napred i uskoro se s njegove leve strane nae jedno udalj eno ostrvo, a sa desne ostrva blizanci koja su prva ugledali. Ona su se uzdizala iz mora svojim niskim stenama i svo to vrsto kamenje bilo je belo od izmeta zmaj eva i malih, crnoglavih igri koje su bez straha svijale gnezda izmeu njih. Zmajevi su odleteli daleko u visinu i sada su kru ili u gornjim slojevima vazduha kao to to ine le inari. Nijedan se nije ponovo obru io na amac. Povremeno su se dozivali, kriavim i promuklim glasovima preko struja vazduha, ali ako su ti kric i i krili neke rei, Aren nije mogao da ih razabere. amac zaobie jedan manji rt i on na obali ugleda ne to za ta je na trenutak po mislio da je razru ena tvrava. Bio je to zmaj. Jedno crno krilo le alo je savijeno po d njim, a drugo je bilo ispru eno u svoj svojoj veliini preko peska sve do vode, ta ko da su ga talasi koji su nadolazili i povlaili se pomalo pomerali napred-nazad u tobo njem letu. Dugako zmijsko telo opru ilo se preko stena i peska u svoj svojoj v eliini. Nedostajala mu je jedna prednja noga, veliki komad oklopa i mesa bio mu j e otrgnut sa rebara, stomak rasporen, tako da je okolni pesak, nekoliko jardi u preniku, bio crn od otrovne crne zmajevske krvi. Stvorenje je ipak jo bilo ivo. Zma jevi su u toj meri puni ivota da im ga jedino isto tako jaka magija mo e oduzeti. Z elenozlatne oi bile su otvorene i dok je amac promicao, uska, ogromna glava se mal o pomeri i uz krkljavo i tanje iz nozdrva pokulja puno pare izme ane sa kapima krvi. Pla a izmeu umirueg zmaja i ivice mora bila je puna tragova stopala i te kih t elesa njegove vrste, a njegova utroba bila je uga ena u pesak. Ni Aren ni Jastreb ne progovori e ni rei dok se nisu dobro odmakli od tog o strva i uputili se kroz uzburkan, nemirni kanal Staze zmajeva, pun grebena, vrho va i raznolikih stena, prema severnim ostrvima koja su se prostirala u duplom ni zu. Tada Jastreb ree: "To je bio grozan prizor", glas mu je bio bezbojan i hladan . "Zar se oni... meusobno pro diru?" "Ne. Ne vi e od nas. Poludeli su. Oduzet im je dar govora. Oni koji su gov orili jo pre ljudi, oni koji su stariji od bilo kog ivog bia, Segojeva deca... sved eni su na nemi u as zveri. Ah! Kalesine! Gde su te tvoja krila odnela? Da li si po i veo da vidi svoju vrstu posramljenu?" Njegov glas je odzvanjao kao udari ekia po na kovnju, a onda se zagleda u visinu, pretra ujui nebo. Ali zmajevi su ostali za njim a; sada su kru ili na maloj visini iznad stenovitih ostrva i pla e poprskane krvlju, a iznad njihovih glava nije bilo nieg drugog sem plavog neba i podnevnog sunca. Sem Arhimaga nije postojao nijedan iv ovek koji je pre ao Stazu zmajeva ili je bar video. Pre vi e od dvadeset godina, on ju je pre ao po du ini, sa istoka na zap ad i nazad. Za mornara je to istovremeno bio i ko mar i udo. Voda je bila lavirint sastavljen od plavih kanala, zelenih pliaka, a izmeu njih, zaveslajima, reju i s na jveom pa njom, on i Aren su odreivali put kojim e proi njihov amac izmeu stenja i greba a. Neki od njih le ali su u dubini, ispod talasa ili su ih oni ostavljali delimino otkrivene kada bi pre li preko njih; bili su prekriveni anemonama, luparima i trak astom morskom paprati; poput vodenih udovi ta, zaklonjeni ili ispupeni. Ostali su se uzdizali kao stene ili uspravni vrhovi iz mora i to u obliku lukova, polulukova

, izrezbarenih kula, u fantastinim ivotinjskim oblicima, nalik na medvea lea i zmijs ke glave, svi ogromni, deformisani, rasuti, kao da se ivot napola svesno uvijao u steni. Morski talasi su ih zapljuskivali uz zvuke koji su podseali na disanje i oni su bili mokri od sjajnih, gorkih kapi. U jednoj od tih stena, kada bi se pos matrala sa juga, mogla su se jasno raspoznati pogrbljena ramena i krupna, plemen ita glava oveka, pognutog i zami ljenog nad morem; ali kada je amac pro ao pored nje i kada su je pogledali sa severa, u njoj vi e nisu mogli razabrati nikakvog oveka, a veliko kamenje im je otkrilo peinu u kojoj se nivo mora podizao i spu tao potmulo tutnjei. Taj zvuk podseao je na neku re, slog. Kada su se odmakli od nje, iskrivlje ni odjeci su oslabili i slog se uo jasnije, tako da Aren upita: "Kakav se to glas uje iz te peine?" "To je glas mora." "Ali on izgovara re." Jastreb poe pa ljivo da oslu kuje, pogleda Arena, pa onda opet peinu. " ta uje ?" "Kao da izgovara ahm ." "Na Prastarom govoru to znai poetak ili davno pro lo vreme. Ali ja ga ujem ka o ohb, to je jedna od rei koja oznaava kraj... Gledaj napred!" on naglo pree na ne to drugo, upravo u trenutku kada ga Aren upozori: "Pliak!" Mada se Dalekovidi kretao poput make, izbegavajui opasnosti, izvesno vreme bili su zabavljeni krmanjenjem, te je stena koja stalno tutnjei izgovara svoju zagonetnu re, ostala iza njih. Sada je voda postala dublja i oni konano izio e iz opsene od stena. Ispred n jih uzdizalo se jedno ostrvo nalik na kulu. Njegove su stene bile crne i sastoja le su se od mnogobrojnih cilindara i velikih stubova zbijenih jedan uz drugi, pr avih ivica i glatkih povr i; sve se to okomito uzdizalo tri stotine stopa iz vode. "To je Kalesinova Tvrava", ree mag. "Tako su mi zmajevi rekli da se zove, kada sam davno ovde bio." "Ko je Kalesin?" "Najstariji..." "Je li on sagradio ovo mesto?" "Ne znam. Ne znam ni da li je sagraeno. Niti koliko je on star. Ka em 'on' ali ak ne znam ni da li... Za Kalesina je Orm Embar poput kakvog jednogodi njaka. A ti i ja lokvanji." On osmotri te u asne klisure, pa i Aren nevoljko podi e pogled k a njima, razmi ljajui o tome kako bi se zmaj mogao stu titi sa te daleke, crne ivice i nai se iznad njih gotovo istog asa kada i njegova senka. Ali nije se pojavio nik akav zmaj. Lagano su pro li mirnim vodama zaklonjenim stenom; uo se samo apat i udar i talasa po bazaltnim stubovima u senci. Voda je ovde bila duboka i u njoj nije bilo ni grebena ni stenja; Aren je upravljao amcem, a Jastreb je stajao na pramcu pogledom pretra ujui stene i vedro nebo ispod njih. amac konano napusti senku Kalesinove Tvrave i izbi na kasno popodnevno sunc e. Preplovili su Stazu zmajeva. Mag podi e glavu, kao neko ko je ugledao ono to je pogledom tra io i preko tog ogromnog zlatnog prostora pred njih sti e na zlatnim kri lima zmaj Orm Embar. Aren u kako mu Jastreb dovikuje: Aro Kalesin ? Pretpostavio je ta to znai, ali nikakav zakljuak nije mogao da izvede iz onoga to mu je zmaj odgovorio. Pa ipa k, uvek kada bi uo rei Prastarog govora oseao je da je na pragu razumevanja, da ga gotovo ve sad razume: kao da je to bio jezik koji je zaboravio, a ne jedan od oni h koje nikada nije znao. Kada je mag govorio tim jezikom, glas mu je bio mnogo j asniji nego kada je govorio hardijski i inilo se kao da sti ava sve oko sebe, kao to je to u stanju da uini i najne niji dodir sa velikim zvonom. Ali zmajev glas je od zvanjao kao udari gonga, bio je istovremeno i dubok i rezak ili nalik na siktavo zveckanje cimbala. Aren je posmatrao svog saputnika kako stoji na uskom pramcu i razgovara sa udovi nim stvorenjem koje je lebdelo iznad njega ispunjavajui pola neba i deakovo srce ispuni se nekom vrstom veselog ponosa, kada je video kako je ovek mali, krha k, a ipak u asan. Jer zmaj je mogao otrgnuti oveku glavu sa ramena jednim udarcem s vog stopala sa kand ama, mogao je razbiti i potopiti amac kao to kamen potapa list k oji pliva na vodi, ako bi bila u pitanju samo veliina. Ali Jastreb je bio isto on ako opasan kao i Orm Embar i zmaj je to znao. Mag okrenu glavu. "Lebanene", ree on i deak ustade i prie, mada nije eleo ni za stopu da se pribli i tim eljustima od petnaest stopa i izdu enim utozelenim oima u

obliku proreza sa zenicom, koje su ga iz vazduha vatreno posmatrale. Jastreb mu ni ta ne ree ve samo polo i aku na njegovo rame i ponovo se nakratko obrati zmaju. "Lebanen", zau se sna an glas bez strasi. "Agni Lebanen !" On podi e pogled, stisak magove ake podseti ga i on izbegnu pogled zelenozl atnih oiju. Nije znao Prastari govor, ali nije bio glup. "Pozdravljam te Orm Embare, Zmaju gospodare", ree on jasno, kao to jedan knez pozdravlja drugog. Zatim nastupi ti ina, a Arenovo srce stade u urbano i s mukom da kuca. Ali s e Jastreb, koji je stajao pored njega, osmehnu. Posle toga zmaj ponovo progovori, a Jastreb mu odgovori; sve je to Arenu izgledalo jako dugo. Konano se zavr ilo, iznenada zmaj je poskoio uvis samo jednom mahnuv i krilima, usled ega se amac nagnuo i odleteo. Aren pogleda u sunce i vide da ono gotovo ni za dlaku nije ni e nego ranije, u stvari, nije pro lo dugo vremena. A li magovo lice je imalo boju mokrog pepela, a oi su mu sijale kada se okrenuo ka Arenu. Zatim je seo na klupicu. "Odlino si to obavio, mome", ree on promuklo: "Nije lako... razgovarati sa zmajevima." Aren donese malo hrane, jer celog dana nisu ni ta jeli; mag je utao sve dok nisu zavr ili da jedu i piju. Tada je sunce ve bilo dosta nisko na obzorju, mada s e, na ovim severnim geografskim irinama, u vreme kada je tek pro la sredina leta, n o kasno i lagano spu ta. "Pa", poe on konano, "Orm Embar mi je, po svojoj navici, mnogo toga rekao. Prvo da se onaj koga tra imo i nalazi i ne nalazi na Selidoru... Zmaju je te ko da se jasno izra ava. Njihovi umovi nisu otvoreni. ak i kada neki od njih govori oveku istinu, to se retko de ava, on ne zna kako ta istina izgleda oveku. Stoga sam ga upi tao: 'Da li je otac Orm na Selidoru?' Jer kao to ti je poznato, tamo su Orm i Ere t-Akbe poginuli delei megdan. A on mi je odgovorio: 'I jeste i nije. Nai e ga na Sel idoru, ali ne na Selidoru." Jastreb je zastao i zamislio se, vaui koricu tvrdog hle ba. "Mo da je hteo da ka e da iako taj ovek nije na Selidoru, ipak moram poi tamo da b ih stigao do njega. Mo da... Onda sam ga pitao za ostale zmajeve. Rekao je da je taj ovek oti ao meu njih , bez straha, jer iako je mrtav, on se vraa iz mrtvih u svom telu, iv. Stoga ga se i boje jer misle da to stvorenje ne pripada prirodi. Njihov strah daje njegovom arobnja tvu mo nad njima, a on im onda oduzima dar Govora Stvaranja, ostavljajui ih da varaju svoju vlastitu divlju prirodu. Tako oni pro diru jedni druge ili sami se bi oduzimaju ivot, uranjajui u more... to je grozna smrt za vatrenu zmiju, zver vet ra i vatre. Onda ja upitah: 'Gde je gospodar Kalesin?' A on je odgovorio samo: ' Na zapadu', to je moglo da znai da je Kalesin odleteo u druge zemlje, za koje zmaj evi ka u da le e dalje no to je ijedan brod ikad doplovio; ili to mo da uop te to ne znai. Onda sam prestao da mu postavljam pitanja, a on je poeo da iznosi svoja, prvo je glasilo: 'Preleteo sam preko Kaltuela letei na sever a i iznad Toringejta . Na Kaltuelu sam video kako seljani ubijaju bebu na kamenom oltaru, a na Ingatu sam video kako graani kamenuju svog arobnjaka. ta misli , Gede, hoe li pojesti bebu? Hoe li se arobnjak vratiti iz mrtvih i kamenovati svoje graane?' Mislio sam da mi s e ruga i upravo sam se spremao da mu ljutito odgovorim, ali on mi se nije rugao. Dodao je: 'Stvari su izgubile smisao. U svetu postoji rupa kroz koju istie more. Svetlost se gasi. Ostaemo na suvoj zemlji. Niko vi e nee govoriti i niko vi e nee umre ti.' Tada sam konano shvatio ta mi je govorio." Aren nije shvatio, a i bio je stra no zabrinut. Ponavljajui zmajeve rei, Jas treb je izgovorio vlastito pravo ime, u to nije bilo sumnje. To je Arena podseti lo na munu scenu sa poremeenom enom sa Lorbanerija koja je vikala: "Zovem se Akaren !" Ako su arobnja tvo, muzika, govor i poverenje gubili mo i venuli meu ljudima, ako se u njih uvlaio ludi strah, tako da su poput zmajeva gubili razum, onda e se okre nuti jedni protiv drugih i uni tavati se meusobno: ako je sve to bilo tano, hoe li nj egov gospodar moi to da izbegne? Da li je bio toliko jak? Nije izgledao jak dok je pogrbljen sedeo nad svojom veerom to se sastojala od hleba i dimljene ribe, posedele kose oprljene vatrom, vitkih ruku i umorna l ica. Zmaj ga se ipak bojao.

" ta te jedi, mome?" Nije vredelo da okoli a. "Gospodaru, izgovorili ste svoje ime." "Ah, da. Zaboravio sam da to jo nisam uinio. Bie ti potrebno moje pravo ime ako poemo tamo gde moramo poi." On podi e pgled, vaui, i zagleda se u Arena. "Zar si p omislio da sam posenilio i poeo unaokolo da brbljam svoje ime poput kakva stara k rmeljiva oveka koji je izgubio i razum i sram? Nisam jo , mome!" "Ne", odvrati Aren toliko zbunjen da ni ta vi e nije mogao da ka e. Bio je veo ma umoran; dan je bio dugaak i pun zmajeva. A put pred njima se smraio. "Arene", oslovi ga mag. "Ne, Lebanene: tamo gde idemo nema skrivanja. Ta mo sve nosi svoje pravo ime." "Mrtve ne mo ete povrediti", primeti mrano Aren. "Ali ne koriste se ljudi svojim imenima samo tamo, ne samo u smrti. Oni koji mogu najvi e biti povreeni, oni najranjiviji: oni koji su dali svoju ljubav i nisu je uzeli natrag, oni se oslovljavaju svojim imenima. Oni odana srca, oni ko ji daruju ivot... Iscrpljen si, mome. Lezi i spavaj. Sada se ni ta ne mo e uiniti ve sam o cele noi odr avati pravac. Negde pred jutro ugledaemo poslednje ostrvo sveta." U glasu mu se oitavala neizmerna ne nost. Aren se sklupao na pramcu i san ga je istog asa savladao. uo je maga kako poinje ne no, gotovo apatom da peva, ne na har dijskom jeziku ve na jeziku Stvaranja; upravo kada je konano poeo da razabire znaenj e rei i da se prisea njihovog znaenja, tek trenutak pre no to e u potpunosti shvatiti taj jezik, on zaspa. Mag tiho skloni hleb i meso, izvr i sve pripreme u amcu i onda, uzev i nit ko jom se upravljalo jarbolom u ruke i spustiv i se na stra nju klupicu, dozva jak magi jski vetar u jedro. Neumorni Dalekovidi pohita ka severu, poput strele odapete p reko mora. Pogleda u Arena. Deakovo usnulo lice bilo je obasjano zlatnim rumenilom k asnog zalaska sunca, a valovitu kosu mrsio mu je vetar. Ne an, prinevski izgled deak a koji je sedeo pored fontane velikog zdanja pre nekoliko meseci, nestao je; ovo lice bilo je mr avije, tvre i mnogo jae. Ali ni ta manje lepo. "Nisam na ao nikog ko bi me pratio na mom putu", ree glasno Ged, Arhimag, u snulom deaku ili ispraznom vetru. "Nikoga sem tebe. A ti mora poi svojim putem, a n e nastavljati mojim. Ipak e ta kraljevska poast biti delimino i moja. Jer ja sam te prvi prepoznao. Prvi sam te prepoznao! Vi e e me zbog toga po tovati onda kada me vi e ne bude nego zbog bilo ega to sam kao mag uradio... Ako bude tog posle. Jer nas d vojica prvo moramo stati na taku ravnote e, sam oslonac sveta. Ako ja padnem i ti p ada , kao i sve ostalo... Za izvesno vreme, samo za izvesno vreme. Nikakva tama ne traje veno. ak i tamo, i tamo ima zvezda... Oh, ali ja bih voleo da te vidim s kr unom na glavi u Hevnoru i kako sunce obasjava Kulu Maa i Prsten koji smo za tebe doneli iz Atuana, iz mranih grobnica, Tenar i ja, pre no to si bio roen!" On se tada nasmeja i okrenu lice prema severu, te ree sam sebi, na obinom jeziku: "uvar koza postavlja Moredovog naslednika na presto! Zar nikad ni ta neu naui ti?" Ubrzo potom, dok je sedeo sa konopcem za navoenje u ruci i gledao napeto jedro obasjano rumenilom poslednjih tragova svetlosti na zapadu, ponovo tiho pro govori: "Neu poi ni u Hevnor, a neu otii ni na Rouk. Sastai se sa Tenar. Otii u da pos tim Ogiona i porazgovaram s njim pre no to umre, u kui na steni Re Albi. eznem da h odam po planini, gontskoj planini, kroz ume, u jesen, kada je li e sjajno. Nema kral jevstva do kraljevstva uma. Vreme je da poem tamo, u miru i sam. I mo da u tamo konano i nauiti ovo to me nikakav in, umetnost niti ma ne mogu nauiti, ono to nikad nisam na uio." Ceo zapad plamteo je u besu i slavi rumenila, tako da je more bilo grimi zno, a jedro iznad njega svetlo kao krv; a onda se tiho spustila no. Cele te noi d eak je spavao, a mu karac bdeo, sve vreme uporno zagledan ispred sebe. Zvezda nije bilo. 11. SELIDOR Probudiv i se ujutru Aren ispred amca, du plavetnila na zapadu, ugleda nejas ne i niske obale Selidora. U Dvorani u Berili nalazile su se stare karte napravljene u danima Kralj

eva, kada su se trgovci i istra ivai otiskivali dalje od Unutra njeg kopna i kada su Prostranstva bila poznatija. Jedna velika karta Severa i Zapada, izraena u mozaik u, prekrivala je dva zida kne evske dvorane sa prestolom iznad koga je bilo prikaz ano ostrvo Enlad u zlatnim i sivim tonovima. Arenu se ona pojavi pred oima isto o nako jasno kao to ju je hiljadama puta gledao u detinjstvu. Severno od Enlada nal azio se Oskil, zapadno oed njega Eboskil, a ju no od ovoga Semel i Paln. S njima s e zavr avalo Unutra nje kopno i posle njih se prostirao samo bled plavozeleni mozaik koji je doaravao prazno more iz koga je tu i tamo izvirivao kakav delfin ili kit . A onda, na samom kraju, iza ugla u kome su se sretali severni i zapadni zid, n alazio se Nerveduen, a iza njega tri manja ostrva. Onda se opet prostiralo prazn o more unedogled; sve do same ivice zida i ivice karte gde se nalazio Selidor a iza njega praznina. Mogao je zorno da ga dozove u seanje, njegov zakrivljen oblik i veliki zaliv u samom sredi tu koji se jednim uskim prolazom otvarao prema istok u. Oni jo nisu oti li toliko na sever, ve su sada krmanili prema dubokom malom zaliv u na najju nijem rtu ostrva i tamo su se, dok je sunce jo bilo nisko pri jutarnjoj izmaglici, iskcali na kopno. Tako se zavr ilo njihovo veliko putovanje od Puteva Balatrana do ovog zapa dnog ostrva. Nepokretnost kopna uinila im se jako udnom kada su izvukli Dalekovido g na pla u i poeli po njoj da koraaju, na av i se posle toliko vremena na vrstom tlu. Ged se pope na jednu nisku dinu iji je vrh bio obrastao travom, a njen gr eben nastavljao se u strmu padinu, izdeljenu u vence vrstim korenjem trave. Kada je stigao na vrh, on zastade i poe da se osvre na zapad i sever. Aren se zaustavi kod amca da izvadi cipele koje nije nosio dosta dugo, pa iz spremi ta izvadi svoj m a, te ga opasa, uop te se ovog puta ne zapitav i da li treba to da ini ili ne. Zatim s e pope do Geda da razgleda kopno. Dine su se prostirale u unutra njost kopna otprilike pola milje, bile su n iske i prekrivene travom; za njima su nastupale lagune, bogate a om i morskom trsko m, a iza njih le ala su niska utosmea i prazna brda dokle god je pogled dosezao. Sel idor je bio divan i pust. Nigde nije bilo ni traga od oveka, njegovog rada ili na stambine. Nisu ugledali ni zveri, a u blizini jezera ispunjenih trskom nije bilo jata galebova, divljih gusaka niti bilo kojih drugih ptica. Spusti e se niz dinu onom stranom koja je vodila u kopno i ta padina peska zakloni ih od buke sna nih talasa i huanja vetra tako da namah nastupi ti ina. Izmeu ove pogranine dine i naredne nalazila se udolina od istog peska, zakl onjena, a jutarnje sunce obasjavalo je svojim tolim zracima njenu zapadnu padinu . "Lebanene", oslovi Arena mag njegovim pravim imenom to je sada stalno inio, noas nisam mogao da spavam, pa moram sada. Ostani sa mnom i stra ari." On le e na sunce p o to je u hladovini bilo dosta sve e; rukom pokri oi; uzdahnu i zaspa. Aren sede pore d njega. Ni ta drugo nije video do bele padine udoline i trave na dinama koja se p ojavila na vrhu naspram maglovitog plavetnila neba i utog sunca. Nije se uo nikaka v zvuk osim prigu enog mrmorenja talasa i ponekog naleta vetra koji bi malo uskovi tlao pesak uz tihi apat. Aren ugleda u visini ne to to je mogao biti orao, ali to ipak nije bio orao . Prvo je kru io, a onda se strelovito obru io i spustio uz grmljavinu i prodorni le pet ra irenih zlatnih krila. Doekao se na ogromne kand e na vrhu dine. Naspram sunca mu je ogromna glava izgledala crna i bila pro arana divljim odsjajima. Zmaj se puz ei spusti malo niz padinu dine i progovori: "Agni Lebanen ", ree on. Stojei izmeu njega i Geda, Aren odvrati: "Orm Embare." U ruci je dr ao ma. Sada mu nije bio te ak. Glatka, izlizana dr ka udobno se smestila u njegovoj aci; kao da je za nju bila napravljena. Seivo je sasvim lako, ak eljno izi lo iz kori ca. Njegova mo i starost bili su na Arenovoj strani, jer on je sada znao da ga is koristi. To je bio njegov ma. Zmaj se ponovo oglasi, ali Aren ga nije razumeo. On se osvrnu na svog us nulog saputnika, koga nije probudio ovaj iznenadni dolazak zmaja i grmljavina ko ja ga je propratila, te ree zmaju: "Moj gospodar je umoran, spava." Orm Embar tada spuza niz dinu i sklupa se na dnu udoline. Na tlu je izgle dao nezgrapan i te ak, ne onako okretan i slobodan kao kad je leteo, ali u tom spo rom spu tanju velikih stopala sa kand ama i uvijanju bodljikavog repa bilo je izvesn e zlokobne gracioznosti. Kada je stigao na dno podigao je noge pod sebe, podigao svoju ogromnu glavu i umirio se: liio je na zmaja urezanog na lemu kakvog ratnika

. Aren je bio svestan njegovog utog oka, ni deset stopa udaljenog, i slabog miris a paljevine koji ga je obavijao. To nije bio smrad raspadanja, suv i metalni, sl agao se sa slabim mirisima mora i slanog peska; bio je to ist divlji miris. Sunce koje se pelo po nebu obasja bokove Orm Embara i on zaplamte poput kakvog zmaja napravljenog od gvo a i zlata. Ged je i dalje spavao, ne primeujui zmaja kao to ni usnuli seljak ne primeuje svog psa. Pro ao je jedan sat, Aren se odjednom tr e i vide maga kako sedi pored njega . "Zar si se toliko navikao na zmajeve da im spava izmeu apa?" upita ga Ged i nasmeja se zevnuv i. Ustav i, obrati se Orm Embaru na zmajevskom jeziku. Pre no to je Orm Embar odgovorio i on zevnu... mo da usled pospanosti, a mo d a radi takmienja... a to je bio prizor koji je malo ljudi do ivelo i mogao da ga se sea: nizovi utobelih zuba dugakih i o trih poput maeva, ra ljasti, crveni, plameni jezi k dvaput du i od visine oveijeg tela, peina grla iz koje se pu ilo. Orm Embar ne to ree i Ged se upravo spremao da mu odgovori, kad se obojica okrenu e i zagleda e u Arena. uli su, jasno u ti ini, uplji apat elika koji se tare o kor ce. Aren je gledao prema pregibu dine iza magove glave, a ma mu je ve bio spreman u ruci. Tamo je stajao, okupan jarkim suncem, neki ovek kome je povetarac zanosio ogrta. Stajao je nepomino kao isklesam, sem to su mu lepr ali porub i kapuljaa na lak om ogrtau. Imao je dugaku, crnu kosu, koja je padala u gustim, sjajnim kovrd ama; im ao je iroka ramena, bio je visok i sna an, jednom reju zgodan ovek. Ali inilo se da mu je pogled upravljen negde preko njih, prema moru. Sme io se. "Orm Embara poznajem", ree on, "a znam i tebe, mada si ostario od kada sa m te poslednji put video, Jastrebe. Ka u mi da si sada Arhimag. Postao si velik, a li i star. Sa tobom je mladi sluga: mag egrt, bez sumnje jedan od onih koji se ue mudrosti na Ostrvu Mudrih. ta ete vas dvojica ovde, tako daleko od Rouka i nesavla divih zidina koje tite Majstore od svih zala?" "Pojavila se pukotina u veim zidinama od tih", ree Ged, obuhvativ i svoj tap obema akama i zagledav i se u tog oveka. "Ali zar nee stati pred nas kao stvorenje od krvi i mesa kako bismo mogli da pozdravimo onoga koga ve dugo tra imo?" "Krvi i mesa?" ponovi ovek i ponovo se osmehnu. "Zar je puko meso, telo, kasapsko meso, toliko va no za dva maga? Nije, hajde da se sretnemo umovima, Arhim a e." "Mislim da to ne mo emo uiniti. Mome, odlo i ma. Ovo je samo poslanik, prikaza, nije pravi ovek. Takoe preseci seivom vetar. U Hevnoru, kada ti je kosa bila seda, zvali su te Kob. Ali to je bilo samo ime kojim si se koristio. Kako da te sada oslovljavamo kada te sretnemo?" "Oslovljavaete me sa Gospodaru", odvrati visoka prilika na ivici dine. "Dobro, i kako jo ?" "Kralju i Majstore." Na to Orm Embar za i ta, glasno i pretei, a njegove velike oi zasvetluca e; ipak je okrenuo glavu od tog oveka i uurio se na istom mestu na kome je prethodno le ao, k ao da nije mogao da se pomeri. "A gde to treba da doemo da bismo te na li i kada?" "U moje kraljevstvo i na moje zadovoljstvo." "U redu", ree Ged i pogledav i tap malo ga pomeri u pravcu visokog oveka... i oveka nestade. Kao da je plamen svee koju je neko ugasio. Aren je zurio, moni zmaj se podi e na sve etiri svinute noge, oklop mu zazvea , a usne se povuko e i ogoli e zube. Mag se ponovo osloni na svoj tap. "Bio je to samo glasnik. Prikaza ili slika tog oveka. U stanju je da govo ri i da uje, ali ne poseduje nikakvu mo, osim one koju joj daje na strah. Ne mora ak ni da bude istinita, sem ako to onaj ko je alje ne eli. Pretpostavljam da nismo v ideli kako on sada u stvari izgleda." " ta mislite, je li blizu?" "Glasnici ne prelaze preko vode. On je na Selidoru. Ali Selidor je velik o ostrvo: ire je od Rouka ili Gonta i gotovo isto onako dugako kao Enlad. Mogli bi smo dugo da ga tra imo." Tada se oglasi zmaj. Ged ga saslu a, a onda se okrenu ka Arenu. "Ovo izjav ljuje Gospodar Selidora: 'Vratio sam se u svoju zemlju i neu je napustiti. Pronai u

Rastvoritelja i odvesti vas k njemu da ga zajedno dokrajimo.' Nisam li ti ve reka o da zmaj uvek pronae ono ta tra i?" Tada se Ged spusti na jedno koleno ispred tog velikog stvorenja, kao to v itez klekne pred kralja, i zahvali mu se na njegovom jeziku. Dah zmaja koji se n alazio tako blizu zapahnuo je toplotom njegovu pognutu glavu. Omar Embar izvue jo jednom svoju krlju astu telesinu do vrha dine, zamahnu k rilima i polete. Ged oetka pesak sa svoje odee i ree Arenu: "Video si me kako kleim. Mo da e me re kraja jo jednom videti kako kleim." Aren nije zatra io da mu objasni te svoje rei; tokom njihovog dugog dru enja nauio je da mag ima razloga za svoju suzdr anost. Pa ipak mu se uinilo da se u tim r eima krije neki lo predznak. Ponovo preo e preko dine do obale da provere da li je amac van dometa plime ili oluje i da iz njega uzmu ogrtae kojima e se ogrnuti po noi, kao i ostatke hrane . Ged na trenutak zastade kod vitkog pramca koji ga je tako dugo nosio preko udni h mora i odneo tako daleko; polo i aku na njega, ali ne baci nikakve ini niti izgovo ri bilo koju re. Zatim krenu e ka unutra njosti kopna, prema severu, ponovo prema brd ima. Hodali su itavog dana, a uvee su se ulogorili pored jednog potoka koji je krivudao nani e prema jezerima i movarama bogatim trskom. Iako je bilo leto, duvao je ledeni vetar, koji je dolazio sa zapada, sa beskrajnih, beskrajnih morskih pr ostranstava. Nebo je sakrila magla i nijedna zvezda nije sijala iznad brda na ko jima nikad nije bila zapaljena nijedna vatra na kakvom ognji tu niti je zasijala s vetlost kroz kakav prozor. Aren se probudio kada je zavladala potpuna tama. Njihova mala vatra se u gasila, ali je mesec koji se kretao prema zapadu osvetljavao tlo sivom, magliasto m svetlo u. U dolini kroz koju je proticao potok i na padini brda oko nje stajalo j e mno tvo ljudi, nepominih, nemih, lica okrenutih prema Gedu i Arenu. U njihovim oim a nije se zadr avala meseeva svetlost. Aren se nije usuivao da progovori, ve je samo spustio aku na Gedovu mi icu. M ag se prome kolji i sede, upitav i: " ta je bilo?" Krenuo je za Arenovim pogledom i ug ledao neme ljude. Svi su bili odeveni u tamnu, istovetnu odeu, i mu karci i ene. Lica im se ni su jasno videla pri slaboj svetlosti, ali se Arenu uini da se meu onima koji su st ajali najbli e njima u dolini, s druge strane malog potoka, nalaze i neki koje je poznavao, mada nije mogao da izgovori njihova imena. Ged ustade, a ogrta spade sa njega. Lice, kosa i ko ulja svetleli su mu ble dosrebrnim sjajem, kao da se sva meseina slila ka njemu. On ispru i ruku i napravi njome jedan iroki pokret, a zatim glasno ree: "O, vi koji ste iveli, budite slobodn i! Raskidam veze koje vas sapinju! Anvassa mane harv pennodathe!" To mno tvo nemih ljudi jo je trenutak ostalo ukoeno da stoji. Zatim su se la gano okrenuli i kao da su poeli da odlaze u sivu tamu, a onda su nestali. Ged sede. Duboko udahnu. Pogleda u Arena i spusti aku na deakovo rame, a d odir mu je bio topao i vrst. "Nema mesta strahu, Lebanene", ree on ne no, pomalo se izrugujui. "To su bili samo mrtvi." Aren klimnu, iako su mu zubi cvokotali, a on oseao kako ga jeza pro ima do samih kostiju. "Kako su", poe on, ali ga vilice i usne izdado e. Ged ga je razumeo. "Do li su na njegov poziv. To je ono to obeava: veni ivot. Mogu se vratiti kada on to ka e. Na njegovu zapovest moraju hoditi po brdima ivota, mada nisu u stanju da zalelujaju ni vlat trave." "Je li... je li onda i on mrtav?" Ged odmahnu glavom, prepustiv i se mranim mislima. "Jedan mrtvac ne mo e da p ozove drugog mrtvaca u svet. Ne, on poseduje mo ivog oveka; i vi e od toga... ako je neko i pomislio da ga sledi, on ga je nadmudrio. On svoju mo uva za sebe. Igra se Kralja Mrtvaca; i ne samo mrtvaca... Ali ovo su bile samo seni." "Ne znam za to ih se pla im", priznade posramljeno Aren. "Pla i ih se zato to se pla i smrti, i to s pravom: jer smrt je u asna i treba je se pla iti", odvrati mag. On dodade na vatru nove grane i stade da duva u male ko made ugljena ispod pepela. Mali svetli plamen zaigra po granicama ipra ja i Aren mu bi zahvalan na toj svetlosti. "I ivot je u asna stvar", dodade Ged, "i ovek ga se mo

ra pla iti i ceniti ga." Obojica ponovo sedo e, umotav i se u ogrtae. Izvesno vreme su utali. Tada Ged krajnje smrknuto progovori: "Lebanene, ne znam kako dugo nas mo e izazivati aljui gl asnike i seni. Ali poznato ti je kuda e na kraju poi." "U zemlju tame." "Da, meu njih." "Sada sam ih video. Poi u s vama." "Da li te pokree vera u mene? Mo e imati poverenja u moju ljubav, ali ne i u moju snagu. Jer ini mi se da sam nai ao na sebi ravnog." "Poi u s vama." "Ali ako budem pora en, ako mi ponestane moi ili izgubim ivot, neu moi da te o dvedem nazad; sam se ne mo e vratiti." "Vratiu se s vama." Na to Ged ree: "Na kapiji smrti postae mu karac." A onda izgovori onu re ili i me kojim je zmaj dva puta nazvao Arena, i to veoma tiho: "Agni... Agni Lebanen." Posle toga ne reko e vi e ni ta i uskoro oseti e da su ponovo pospani, te lego e p ored male i kratkotrajne vatre. Narednog jutra krenu e dalje na severozapad; tako je odluio Aren, a ne Ged koji mu je kazao: "Izaberi put kojim emo ii, mome; meni su svi putevi nalik jedan n a drugi." Nisu urili jer nisu imali nikakav cilj, ve su ekali da im Omar Embar uput i neki znak. Sledili su najni i i najistureniji lanac brda i sve vreme im je okean uglavnom bio na vidiku. Trava je bila sasu ena i kratka i sve vreme se povijala n a vetru. Sa njihove desne strane uzdizala su se zlatna i osamljena brda, a sa le ve su le ale slane movare i zapadno more. Jednom su videli labudove u letu, daleko na jugu. Celog tog dana nisu videli nijedno drugo stvorenje to di e. Tokom dana Are n je bivao sve umorniji od u asa, od ekanja da se dogodi ono najgore. Obuzimali su ga nestrpljenje i prijatni bes. Posle nekoliko asova utanja, on ree: "Ova zemlja je mrtva isto koliko i zemlja mrtvih!" "Ne govori tako", opomenu ga o tro mag. Nastavio je izvesno vreme da koraa, a zatim promenjenim glasom nastavio: "Pogledaj ovu zemlju; osvrni se oko sebe. Ovo je tvoja besmrtnost. Pogledaj ta brda, smrtna brda. Ona nee trajati veno. Ta b rda prekrivena ivom travom i potocima koji kroz njih protiu... U celom svetu, na s vim svetovima, u svoj ogromnosti vremena, nema potoka kao to su ovi, to hladni izv iru iz zemlje tamo gde ih niije oko ne vidi, protiu kroz suncem obasjane predele i one prekrivene tamom na svom putu do mora. Izvori bia su duboki, dublji od ivota, od smrti..." On zastade, a u oima mu se, dok je gledao u Arena i u suncem obasjana brd a, nazirala velika, neiskazana ljubav puna tuge. Aren to primeti, a primetiv i to sagledao je njega, po prvi put ga je sagledao celog, onakvim kakav odista jeste. "Ne umem da iska em ono to mislim", ree nesreno Ged. Aren se priseti prvog asa koji je proveo u Dvori tu sa fontanom, oveka koji je kleao pored vode to je uborila u fontani; i radost, bistra poput te vode koje se seao, uzavre u njemu. On pogleda svog saputnika i ree: "Ja sam svoju ljubav podar io onome to je vredno ljubavi. Zar to nije kraljevstvo i nepresu ni izvor?" "Da, mome", odvrati blago i s bolom Ged. Nastavi e put utke. Ali Aren je sada svet gledao oima svoga saputnika, te je primeivao divotu ivota koja mu se otkrivala unaokolo u toj tihoj, pustoj zemlji, a za to kao da je bila zaslu na mo magije koja je prema ivala sve druge, u svakoj vla ti trave povijene na vetru, svakoj senci, svakom kamenu. Znai, kada se neko nae na kakvom po tovanja vrednom mestu poslednji put pred putovanje bez povratka, on sve vidi kao celinu, onakvo kakvo jeste, njemu drago, onako kako stvari nikada rani je nije video i kako ih nikada ponovo nee videti. Vee se spustilo na gusto zbijene nizove oblaka pristigle sa zapada, koje su naduvali sna ni vetrovi sa mora i koji su sada arko goreli ispred sunca, prekriv ajui ga crvenilom dok je zalazilo. Dok je sakupljao granice za vatru u jednoj doli ni sa renim rukavcem, pri toj crvenoj svetlosti, Aren je podigao pogled i ugledao oveka koji je stajao na manje od deset koraka od njega. Crte ovekova lica bile su neodreene i udne, ali Aren ga je prepoznao. Bio je to bojad ija sa Lorbanerija Sopl i, koji je bio mrtav. Iza njega stajali su drugi, tu na lica, zagledani u jednu taku. inilo se da

ne to govore, ali Aren nije mogao da uje rei, samo neki apat koji je sa sobom odnosio zapadni vetar. Neki od njih polako krenu e prema njemu. Ostao je da stoji zagledan u njih, a onda je ponovo vratio pogled na Sop lija; potom im je okrenuo lea, sagnuo se i podigao jo jednu granicu, iako su mu se a ke tresle. Stavio ju je zajedno sa ostalima, a onda podigao jo jednu, pa jo jednu. Tada s uspravio i osvrnuo. U dolini nije bilo nikoga, samo je crvena svetlost g orela u travi. Vratio se do Geda i spustio naramak granica za vatru, ali nije ni pomenuo ono to je video. Cele te noi, u maglovitoj tami te zemlje kojoj su nedostajale ive du e, kada se budio iz trzavog sna, oko sebe je uo aputanje mrtvih du a. Uporno se trudio da i h ne slu a i ponovo tonuo u san. I on i Ged su se kasno probudili, kada je sunce ve za irinu ake odskoilo izn ad brda, konano se oslobodiv i magle, te obasjav i hladnu zemlju. Kada su pojeli svoj skromni jutarnji obrok, pojavio se zmaj, kru ei iznad njih u vazduhu. Iz eljusti mu je sukljala vatra, a iz crvenih nozdrva izlazio je dim i vrcale varnice; zubi s u mu sijali na tom plamenom sjaju poput belokosnih seiva. Ali ni ta ne ree, iako ga je Ged pozvao i upitao, viui na njegovom jeziku: "J esi li ga prona ao, Orm Embare?" Zmaj zabaci glavu i udno izvi telom, parajui vazduh kand ama o trim poput ileta . Zatim odlete brzo prema zapadu, gledajui ih dok se udaljavao. Ged epa svoj tap i udari njime po tlu. "Ne mo e da govori", ree on. "Ne mo e da govori! Oduzete su mu rei Stvaranja, ostavljen je da biti e kao zmija, kao crv bez jezika, bezglasnog uma. Ali mo e da nas vodi, a mi mo emo da ga sledimo!" Prebaciv i s voje lake zave ljaje preko ramena, krenu e na zapad preko brda, u pravcu u kome je o dleteo Orm Embar. Pre li su osam, mo da i vi e milja, ne usporavajui. Sada se i levo i desno od n jih nalazilo more i oni nastavi e niz dugaku padinu grebena koja se na kraju spu tala kroz sasu enu trsku i preko krivudavih korita potoka do pe ane pla e boje slonovae koja je zadirala daleko u more. To je bio najzapadniji rt svih ostrva, kraj kopna. Orm Embar je uao na beliastom pesku, nisko spu tene glave, nalik na kakvu bes nu maku, a iz usta je rigao plameni dah. Nedaleko ispred njega, izmeu njega i dugak ih morskih talasa, stajalo je ne to nalik na kolibu ili izbledeo zaklon koji kao d a je bio sagraen od davno izbledelog naplavljenog drveta. Ali na ovoj obali nije bilo naplavljenog drveta jer ona nije bila okrenuta prema nijednom drugom kopnu. Kada su pri li bli e Aren uvide da su tro ni zidovi bili podignuti od velikih kostiju ; u prv mah je pomislio da su to kitove kosti, a onda je ugledao bele trouglove o trih ivica kao da su o trice no eva i bi mu jasno da su to zmajevske kosti. Stigli su na pravo mesto. Sunava svetlost sa mora svetlucala je kroz puko tine izmeu kostiju. Gornja greda dovratka bila je od bedrene kosti ija je du ina pre ma ivala ovekovu visinu. Na njoj je stajala ljudska lobanja koja je zurila praznim dupljama u brda Selidora. Zaustavi e se; dok su posmatrali lobanju, kroz vrata ispod nje, izie neki ov ek. Na sebi je imao starinski oklop od pozlaene bronze; bio je rascepljen kao da je neko po njemu udarao sekirom, a korice za ma optoene draguljima, bile su mu pra zne. Lice mu je bilo strogo sa izvijenim crnim obrvama i uskim nosem; oi tamne, p rodorne i pune tuge. Ruke su mu bile izranjavljene kao i grlo i bok; vi e nisu krv arile, ali to su bile smrtne rane. Stajao je uspravan i miran i posmatrao ih. Ged koraknu prema njemu. Bili su pomalo slini, kada su se ovako na li licem u lice. "Ti si Eret-Akbe", ree Ged. Ovaj drugi nije skidao pogleda sa njega i jed nom je klimnuo, ali nije progovorio. "ak i ti, ak i ti mora izvr avati njegova nareenja." U Gedovom glasu oseao se b es. "O moj gospodaru, najbolji i najhrabriji meu nama, poivaj u asnoj smrti!" Podig av i ruke, Ged ih spusti opisav i veliki polukrug, ponovo izgovarajui rei koje je uput io i prethodnom mno tvu mrtvaca. Njegove ake ostavi e za sobom u vazduhu, na trenutak , iroki, svetli trag. Kada je nestao, vi e nije bilo ni oveka u oklopu i samo je jo s unce treperilo na pesku tamo gde je on prethodno stajao. Ged udari po kui od kostiju svojim tapom i ona se sru i i nestade. Ni ta od nj e nije ostalo do jednog velikog rebra koje je iskoilo iz peska. On se vrati Orm Embaru. "Je li to ovde, Orm Embare? Je li to ono mesto?"

Zmaj otvori usta i sna no dahui za i ta. "Ovde na poslednjoj obali sveta. To je dobro!" Dr ei svoj crni tap od tisovi ne u levoj ruci, Ged ra iri ruke u gestu prizivanja i progovori. Iako je govorio j ezikom Stvaranja, Aren ga je ipak razumeo. Konano ga je razumeo, kao to ga svi koj i uju prizivanje moraju razumeti, jer ono ima mo nad svime to postoji: "A sada priz ivam tebe da doe ovamo, moj neprijatelju, pred moje oi i u svom telesnom odliju i na reujem ti reju koja nee biti izgovorena do svr etka vremena, doi!" Ali na mestu na kome je trebalo da izgovori ime onog koga priziva, Ged j e samo rekao: Moj neprijatelju. Usledila je ti ina, kao da se uti alo i huanje mora. Arenu se uinilo da je sun ce oslabilo i postalo nejasno, mada je stajalo visoko na vedrom nebu. Pla u prekri tama kao da ovek gleda kroz staklo boje dima; neposredno ispred Geda postalo je veoma mrano i te ko je bilo videti ta se tamo nalazi. inilo se kao da nema niega, niega na ta bi svetlost mogla pasti, sama bezoblinost. Iz nje iznenada izie ovek. Bio je to onaj isti ovek koga su videli na dini, crne kose i dugih ruku, gibak i visok. Sada je dr ao dugaku ipku ili seivo od elika, celom du inom izgravirano runama, a kada se licem okrenuo prema Gedu, seivo je nagn uo prema njemu. Ali bilo je neeg udnog u pogledu njegovih oiju, kao da ih je zaslep ilo sunce, pa ne mogu da vide. "Do ao sam", ree on, "po vlastitoj volji, na vlastiti nain. iv sam. Samo sam ja iv! Ti misli da si ti iv, ali ti umire , umire . Zna li ta je ovo to dr im u ruci? T ap Sivog maga, onog koji je uutkao Neregera, Majstora moje ve tine. Ali sada sam ja Gospodar. I dosta mi je poigravanja s tobom." Rekav i to, on iznenada ispru i elinu o t ricu da dodirne Geda, koji je stajao kao da ne mo e ni da se pomeri ni da bilo ta k a e. Aren se nalazio korak iza njega i svu raspolo ivu volju ulagao je u to da se po meri, ali nije mogao ni da se prome kolji, nije ak mogao ni da spusti aku na dr ku maa, a glas mu je zastajao u grlu. Ali iznad Geda i Arena, iznad njihovih glava, ogromno i besno, na lo se ve liko telo zmaja, i to u jednom izvijenom skoku, a onda se obru ilo punom snagom na ovog drugog, tako da se zaarana elina o trica celom du inom zarila u zmajeva oklopljen a prsa: ovek je pao pod njegovom te inom, ostao slomljen i ugljenisan. Ponovo se podigav i sa peska, izviv i lea u luk, poev i da ma e krilima, Orm Embar stade da bljuje vatru i vri ti. Poku ao je da poleti, ali nije mogao. Poguban i hla dan metal bio mu je zariven u srce. Zgurio se, iz usta mu je pokuljala crna, otr ovna krv koja se pu ila, a u nozdrvama mu je zamrla vatra tako da su sada liile na jame pepela. Zatim je polo io svoju veliku glavu na pesak. I tako je umro Orm Embar tamo gde je umro i njegov predak Orm, nad Ormov im kostima zakopanim u pesak. Ali na mestu gde je Orm zalepio svog neprijatelja na zemlju le alo je ne to ru no to se grilo, nalik na telo velikog pauka sasu enog u svojoj mre i. Spalio ga je zm ajev dah, a smlavilo njegovo stopalo sa kand ama. Pa ipak, dok ga je Aren promatra o, to ne to se pomerilo. Otpuzalo je malo dalje od zmaja. Prema njima se podi e lice. U njemu nije ostalo nimalo one prethodne prist alosti, sada je ono bilo samo ru evina, starost koja je nad ivela starost. Usta su m u bila sasu ena. One duplje prazne, i to odavno prazne. I tako su Ged i Aren konano ugledali ivo lice njihovog neprijatelja. Okrenulo se u stranu. Spaljene, pocrnele ruke se ispru i e i u njima se skup i tama, ona ista bezoblina tama koja je zaklonila i smanjila sunevu svetlost. Ruke Rastvoritelja podseale su na luni prolaz ili kapiju, mada nejasnu i bezoblinu i kr oz njih nije nestajao ni bledi pesak niti okean, ve dugaka padina tame koja je pon irala u tamu. Tamo je oti la i slomljena, puzava prilika, a kada je u la u tamu, na trenut ak im se uinilo da se podigla i poela hitro da se kree, a onda je i ezla. "Hajdemo, Lebanene", ree Ged, spustiv i desnu aku na deakovu mi icu i oni se up uti e u suvu zemlju. 12. SUVA ZEMLJA tap od tisovine u magovoj ruci sijao je srebrnim sjajem u neprobojnoj tam i koja se spu tala. Aren zapazi jo neki blago svetlucavi pokret: treptaj svetlosti du o trice maa koji je isukan dr ao u ruci. Kada su zmajev in i njegova smrt raskinuli a

roliju koja ih je sputavala, isukao je, tamo na obali Selidora, svoj ma. A ovde, iako nije bio ni ta vi e do senka, ipak je bio iva senka i u ruci je dr ao senku svoga maa. Nigde drugde nije se pomaljao nikakav drugi sjaj. Kao da je bio kasni su mrak negde pri kraju novembra, nebo oblano, a vazduh gust, hladan, zagu ljiv, kroz koji se moglo gledati, ali se nije videlo jasno i ne daleko ispred sebe. Aren je prepoznao to mesto, pustopoljine i goleti iz njegovih beznade nih snova. Ali izgl edalo mu je kao da je za ao dublje, mnogo dublje, no to je to ikada inio u svojim sn ovima. Nije ni ta oko sebe mogao jasno da razabere, sem da se on i njegov saputnik nalaze na padini brda i da se ispred njih nalazi nizak kameni zid koji je oveku dopirao do kolena. Ged je i dalje dr ao svoju desnu aku na Arenovoj mi ici. Sada je krenuo napre d, a Aren za njim; preskoi e kameni zid. Bezoblina, dugaka padina pred njima pre la je u tamu koja se spu tala nani e. Ali iznad njihovih glava, na mestu na kome je Aren mislio da vidi te ak po krov od oblaka, nebo je bilo crno i videle su se zvezde. On se zagleda u njih i uini mu se da mu se srce odjednom smanjilo i sledilo u grudima. Te zvezde jo nikad a nije video. Bile su nepomine, sijale su, ali nisu treperile. Bile su to zvezde koje niti izlaze niti zalaze, zvezde koje nikada ne zaklanja nikakav oblak, niti ih pomrauje izlazak bilo kojeg sunca. Male i nepomine one obasjavaju suvu zemlju. Ged se uputi niz suprotnu stranu brda Postojanja, a s njim je uporedo ko raao i Aren. Obuzimao ga je u as, ali srce mu je bilo toliko odluno, a volja toliko nepokolebljiva, da strah nije vladao njime, niti ga je on jasno bio svestan. Izg ledalo mu je samo kao da je ne to duboko u njemu alosno, oseao se poput ivotinje zatv orene u sobi i okovane lancima. Izgleda da su se dugo spu tali niz padinu toga brda, a mo da je put bio i sa svim kratak; jer tu gde vetar nije duvao i zvezde se nisu kretale, vreme nije pr oticalo. Onda izbi e na ulicu jednog od tamo njih gradova i Aren vide kue sa prozorim a koje nikada ne obasjava svetlost i mrtve kako nepominih lica i praznih aka stoje u pojedinim ulazima. Svi trgovi bili su prazni. Ovde se ni ta nije ni prodavalo ni kupovalo, ni ko nije zaraivao, niti je iko tro io. Ni ta se nije koristilo; ni ta se nije pravilo. G ed i Aren su sami prolazili uskim ulicama, mada su nekoliko puta ugledali neku p riliku na kakvom skretanju, udaljenu i jedva vidljivu u mraku. Kada je ugledao p rvu od njih, Aren je hitro podigao ma spreman da ubode, ali Ged je odmahnuo rukom i nastavio dalje. Aren je tada primetio da je ta prilika neka ena koja se sporo kretala i nije be ala pred njima. Svi oni koje su videli... a nisu ih videli mnogo, iako su mrtvi mnogobro jni, ali ta zemlja je prostrana... stajali su nepomino ili su se sporo i besciljn o kretali. Nijedno od njih nije bilo izranjavljeno, kao to je to bilo sa prikazom Eret-Akbe pozvanog da izie na dnevnu svetlost na mestu svoje pogibije. Na njima nije bilo ni tragova bolesti. Bili su celi i izleeni. Bili su izleeni od bola i ivo ta. Nisu bili onako odvratni kao to se Aren pla io da e biti, nisu izgledali zastra uj ue na nain na koji je on mislio da e izgledati... Lica su im bila spokojna, osloboen a besa i elje, a u njihovim oima koje je prekrivala senka nije se mogla nazreti na da. Strah u Arenu tada zameni jako sa aljenje, a ako ga je strah samo jo pojaava o, to je znailo da on vi e ne sa aljeva sebe, ve sve ljude. Jer video je majku i dete koji su umrli zajedno, pa su i u ovoj zemlji tame bili zajedno; samo ovo dete ni je tralo, niti je plakalo, a majka ga nije dr ala u naruju, niti bi ga ikada pogleda la. ak i oni koji su umirali zbog ljubavi, prolazili su jedni pored drugih na uli ci kao da se ne primeuju. Grnarski toak je mirovao, tkalaki razboj bio je prazan, pe hladna. Nikada tu nijedan glas nije zapevao. Mrane ulice izmeu mranih kua protezale su se unedogled, a oni su prolazili n jima. Zvuk njihovih stopala bio je jedini zvuk koji se uo. Bilo je hladno. Aren u poetku nije primetio koliko je hladno, ali hladnoa mu se uvukla u duh, koji je ov de istovremeno predstavljao i njegovo telo. Bio je veoma umoran. Mora da su dale ko odmakli. Za to da idu dalje, pomisli on i koraci mu malo ote a e. Ged iznenada stade i okrenu se kako bi se suoio sa ovekom koji je stajao n

a raskr u dve ulice. Bio je vitak i visok, a videv i mu lice, Aren pomisli kako ga je negde ve sreo, mada nije mogao da se seti gde. Ged mu se obrati, i to je bio prv i glas koji se uo od kada su pre li preko kamenog zida: "O Torione, prijatelju, kak o si dospeo ovamo?" Torion ne napravi nikakav pokret kojim bi im odgovorio. Stajao je nepokr etno, nepokretna lica; ali srebrnasta svetlost sa Gedovog tapa prodrla je duboko u njegove oi u kojima nije bilo senke, izazvav i u njima mali odblesak ili mo da se s usrev i s njim. Ged ga uhvati za aku koju mu ovaj nije ponudio i ponovi: " ta e ovde, T orione? Jo ne pripada ovom kraljevstvu. Vrati se!" "Po ao sam za neumiruim. Izgubio sam se." Glas Velikog majstora Prizivanja bio je mek i prigu en, kao u oveka koji govori u snu. "Gore: prema zidu", ree Ged, ukazujui na put kojim su on i Aren stigli dot le, na dugaku, mranu ulicu koja se spu tala nani e. U tom trenutku drhtaj pree preko To rionovog lica, kao da se u njega zarila nada, nepodno ljiva poput o trice maa. "Ne mogu pronai put", ree on. "Gospodaru, ne mogu da pronaem put." "Mo da hoe ", odvrati Ged, zagrli ga i poe dalje. Torion ostade nepomino da sto ji na raskr u, iza njega. to su dalje odmicali, Arenu se sve vi e inilo da u ovom bezvremenom mraku, u istinu nije postojalo ni napred ni nazad, ni istono ni zapadno, da nije bilo puta kojim bi trebalo poi. Da li je postojao izlaz? Razmi ljao je o njihovom silasku ni z brdo, niz koje su se uvek spu tali bez obzira u kom su pravcu krenuli; a i u gra du tame ulice su se stalno spu tale, tako da je trebalo samo stalno da se penju ak o su eleli da se vrate do kamenog zida koji e nai kada dospeju do vrha brda. Ali ni su krenuli nazad. Nastavili su dalje, jedan pored drugoga. Je li on sledio Geda? Ili ga je vodio? Izi li su iz grada. Predeo u kome su obitavali nebrojeni mrtvi bio je praz an. Nije bilo drvea, niti trnja, nijedna vlat trave nije rasla iz kamenitog tla p od zvezdama koje nikada nisu zalazile. Nije bilo obzorja, jer pogled nije mogao da prodre tako daleko u tamu; a li ispred njih, nad velikim delom tla, na nebu nije bilo malih, nepokretnih zvez da; ovaj predeo bez zvezda bio je izrova en i valovit tako da je podseao na lanc pl anina. Kada su krenuli dalje, obrisi postado e odreeniji: visoki vrhovi koje nije ib ao vetar niti ih je prala ki a. Na njima nije bilo snega koji bi svetlucao na svet losti zvezda. Bili su crni. Ugledav i ih, Arena spopade usamljenost. Skrenu pogled na drugu stranu. Ali bili su mu poznati; prepoznao ih je; ponovo su mu privukli pogled. Svaki put kada bi pogledao u te vrhove osetio bi u grudima neki hladan teret, a ivci ga umalo nisu izdali. Ipak je nastavio da koraa i dalje se spu tajui, j er tle je poniralo, silazei ka podno ju planina. Na kraju ree: "Gospodaru, ta su..." On upre prst u planine, jer ni ta vi e nije mogao da ka e, grlo mu je bilo suvo. "Odvajaju ovaj svet od sveta svetlosti", odvrati Ged, "isto kao i onaj k ameni zid. Zovu ih jednostavno Bol. Preko njih vodi put. Mrtvima je zabranjeno d a njime hode. Nije dugaak, ali je gorak." " edam sam", ree Aren, a njegov mu saputnik odgovori: "Ovde piju pra inu." Nastavi e dalje. Arenu se uini da je njegov saputnik usporio i da ponekad okleva. On sam v i e nije oseao potrebu da okleva, mada je bivao sve umorniji i umorniji. Moraju sii dole, moraju poi dalje. I po li su. S vremena na vreme pro li bi kroz grad mrtvih, u kome su tamni krovovi isk o eno stajali spram zvezda, to su veno poivale na istom mestu iznad njih. Kada bi izi l i iz grada, ponovo bi se na li u praznom prostoru, na kome ni ta nije raslo. im bi na pustili koji grad, on bi nestajao u tami. Ni ta se nije moglo razabrati, bilo ispo d ili iza njih, sem planina koje su se stalno sve vi e pribli avale, uzdi ui se pred nj ima. S njihove desne strane bezoblina padina je i dalje ponirala kao i pre koliko ono vremena kada su pre li preko kamenog zida. " ta se nalazi u onom pravcu?" promr mlja Aren upitav i Geda, jer je uspeo da povrati sposobnost govora, ali mag odmahn u glavom: "Ne znam. Mogao bi biti i put bez kraja." U pravcu u kome su se kretali inilo se da padina postaje sve bla a i bla a. T le pod njihovim nogama jako je kripalo, kao da hodaju po pra ini od lave. I li su sve dalje i Aren vi e nije pomi ljao na to da se vrati, niti je razmi ljao o tome kako e s e vratiti. Nije pomi ljao ni da se zaustavi, mada je bio stra no umoran. U jednom tr

enutku poku ao je da malo osvetli neprobojnu tamu, da rastera umor i ubla i u as u seb i mislei na dom; ali nije mogao da se seti kako izgleda suneva svetlost, niti je m ogao da se priseti majinog lika. Preostalo mu je samo da nastavi dalje. I nastavi o je. Osetio je kako se tle izravnalo pod njegovim stopalima; Ged koji je bio pored njega trenutak je oklevao. Zatim je i on stao. Dugo sila enje se okonalo; ovo je bio kraj; dalje nije bilo puta, nije bilo potrebe da idu dalje. Nalazili su se u dolini neposredno ispod Planina Bola. Pod nogama im je bilo kamenje, a itave gromade nalazile su se razbacane unaokolo, grube na dodir p oput ljake. Kao da je ova uska dolina bila presahlo korito neke vodene reke koja je nekada ovuda proticala ili put kojim je pro la vatrena reka, to se odavno ohladi la, izliv i se iz vulkana iji su se crni, nemilosrdni vrhovi uzdizali iznad nje. Stajao je nepomino, tamo u uskoj dolini u mraku, a Ged je nepomino stajao pored njega. Stajali su tako nalik na one besciljne mrtve, zurei u prazno, bez rei . Aren je mislio, pomalo strahujui, ali ne preterano: "Oti li smo suvi e daleko." To kao da uop te nije bilo va no. Ged naglas izree Arenovu misao: "Suvi e smo daleko oti li da bismo se sada vr atili." Glas mu je bio mek, ali njegov odjek nije sasvim uspela da prigu i velika, mrana ispraznost oko njih, tako da se, zauv i ga, Aren malo povratio iz mranog raspo lo enja. Zar nisu ovamo do li da pronau onoga koga tra e?" Jedan glas iz tame ree: "Dospeli ste suvi e daleko. " Aren mu odvrati: "Samo je suvi e daleko dovoljno daleko." "Do li ste do Suve reke", ree glas. "Ne mo ete se vratiti do kamenog zida. Ne mo ete se vratiti u ivot." "Ne tim putem", ree Ged, obrativ i se tami. Aren ga je jedva video, mada su stajali jedan pored drugog, jer su planine ispod kojih su se nalazile zaklanjal e pola svetlost zvezda i inilo se kao da je tok Suve reke i sam tama. "Ali saznaem o kojim ti putem izlazi ." Odgovora nije bilo. "Ovde smo se sreli kao jednaki. Ti si, Kobe, slep, a mi smo u mraku." Odgovora nije bilo. "Ovde te ne mo emo povrediti; ne mo emo te ubiti. ega se boji ?" "Niega se ja ne bojim", javi se glas iz tame. A onda lagano, pomalo svetl ucajui kao da ga prati svetlost slina onoj koja ponekad obasjava Gedov tap, pojavi se ovek; stajao je malo uzvodno od Geda i Arena, izmeu velikih gromada nejasnih iv ica. Bio je visok, irokih ramena i dugakih ruku, slian onoj prilici koja im se ukaz ala na dini na obali Selidora, ali stariji; kosa mu je bila seda i gusto mu je p adala na visoko elo. Tako im se on prikazao kao du a, u kraljevstvu smrti, kao da g a nije sagoreo zmaj svojim dahom, kao da ga nije osakatio; ali ipak nije bio ceo . One duplje bile su mu prazne. "Niega se ne bojim", ponovi on. "ega bi to trebalo da se pla i mrtav ovek?" O n se nasmeja. Smeh je tako la no i neugodno odzvanjao, tu u toj uskoj, kamenoj udo lini ispod planina, da Arena na trenutak izdade dah. Ali epao je ma i nastavio da s lu a. "Ne znam ega bi mrtav ovek trebalo da se pla i", odgovori Ged. "Sigurno ne s mrti? Pa ipak, ini mi se da je se ti pla i ? Iako si prona ao nain da je izbegava ." "Jesam. ivim: moje telo ivi." "Ne ba najugodnije, primeti suvo mag. "Iluzija mo e da prikrije godine; ali Orm Embar nije bio ba ne an s tim telom." "Mogu ga popraviti. Poznate su mi tajne isceljenja, mladosti, koje nisu puke iluzije. Za koga me to smatra ? Misli da sam obini seoski arobnjak samo zato to t ebe zovu Arhimagom? Mene, koji sam jedini od svih maga prona ao Put Besmrtnosti to ga niko ranije nije otkrio!" "Mo da ga nismo tra ili", primeti Ged. "Tra ili ste ga. Svi vi. Tra ili ste ga, ali niste mogli da ga pronaete, pa s te zato izmislili mudre rei o prihvatanju, ravnote i, Ravnote ju ivota i smrti. Ali to su bile samo rei... la i kojima ste prikrivali svoj neuspeh... svoj strah od smrti ! Koji ovek ne bi odabrao veno da ivi ako mu se uka e prilika? A meni se ukazala. Bes mrtan sam. Uinio sam ono to vi niste mogli i stoga sam ja va gospodar; i ti to zna . Zanima li te da sazna kako sam to postigao, Arhima e?"

"Zanima." Kob mu prie jedan korak. Aren primeti da se taj ovek, iako nije imao oiju, nije kretao kao pravi slepac; kao da je tano znao gde se Ged i Aren nalaze, kao d a je bio svestan obojice, mada nikada nije okrenuo glavu u Arenovom pravcu. Mo da je posedovao neki arobnjaki drugi vid, kao to su sluh i vid onih glasnika i predsta va: ne to to ga je inilo svesnim njihovog prisustva, mada to nije morao biti pravi v id. "Bio sam u Palnu", obrati se on Gedu, "posle onog s tobom kada je do izr a aja do ao tvoj ponos, mislio si da si me ponizio i oitao mi lekciju. Oh, da, dobru si mi lekciju oitao, ali ne onu koju si nameravao! Tamo, rekoh sebi: sada sam vid eo ta je to smrt i neu se nikad pomiriti s njom. Neka sva glupava priroda ide svoj im glupim putem, ali ja sam ovek, bolji sam od prirode, ja sam iznad prirode. Neu poi tim putem, neu prestati da budem ono to jesam! Odluiv i to, ponovo sam posegnuo u paln ko predanje, ali prona ao sam samo nagove taje i oskudno znanje o onome to mi je b ilo potrebno. Stoga sam ga ponovo istkao i prepravio i napravio aroliju... najveu a roliju ikada stvorenu. Najveu i poslednju!" "Radei na toj aroliji, umro si." "Da! Umro sam. Bio sam dovoljno hrabar da umrem, da pronaem ono to vi kuka vice ne mo ete da pronaete... put nazad i smrt. Otvorio sam vrata koja su bila zatv orena od samog poetka vremena. I sada slobodno dolazim na ovo mesto i slobodno se vraam u svet ivih. Ja jedini od svih ljudi postojim u celokupnom vremenu, ja sam Gospodar Obe Zemlje. A vrata koja sam otvorio nisu otvrena samo ovde ve i u umovi ma ivih, u dubinama i nepoznatim mestima njihovog bia, na kojima smo svi sjedinjen i u tami. Oni to znaju i dolaze k meni. I mrtvi moraju doi k meni, svi, jer sam z adr ao sposobnost da baratam vrad binama ivih: moraju prei preko kamenog zida kada im ja to naredim, sve du e, svi gospodari, magi, ponosite ene; moraju prelaziti iz ivot a u smrt na moju zapovest. Svi moraju doi k meni, ivi i mrtvi, k meni koji sam umr o i o iveo!" "Kuda to oni dolaze, Kobe? Gde je to mesto na kome se nalazi ?" "Izmeu svetova." "Ali to nije ni ivot ni smrt. ta je ivot, Kobe?" "Mo." " ta je ljubav?" "Mo", ponovi polagano slepac, poviv i ramena. " ta je to svetlost?" "Tama!" "Kako se zove ?" "Nemam imena." "Sve u ovoj zemlji ima pravo ime." "Reci mi onda svoje!" "Dobio sam ime Ged, a ti?" Slepac je malo oklevao, a onda ree: "Kob." "To je ime koje si upotrebljavao, ali to nije tvoje pravo ime, gde je tv oje ime? Gde je istina o tebi? Jesi li je ostavio u Palnu gde si umro? Mnogo tog a si zaboravio. O, Gospodaru Dvaju Zemalja. Zaboravio si svetlost i ljubav i svo je vlastito ime." "Ja sada imam tvoje ime i mo nad tobom, Gede Arhima e... Ged koji je bio Ar himag dok je bio iv!" "Moje ti ime nije ni od kakve koristi", ree Ged. "Nada mnom nema nikakvu m o. Ja sam iv; moje telo le i na obali Selidora, sunce ga greje, na zemlji koja se ok ree. A kada to telo umre, nai u se ovde: ali samo po imenu, jedino po imenu, u obli ku senke. Zar ne razume ? Zar nikada nisi shvatio, ti koji si prizvao toliko mrtvi h du a, ti koji si pozvao svo mno tvo onih koji su odavna urli, pa ak i mog gospodara Eret-Akbe, najmudrijeg meu nama? Zar nisi shvati da ni on, ak ni on, nije ni ta dru go do senka i ime? Njihova smrt nije umanjila vrednost ivotu. Niti je umanjila nj ega. On je tamo... tamo, ne ovde! Ovde nema niega do pra ine i senki. Tamo je on ze mlja i suneva svetlost, li e drvea, let orla. iv je. I svi koji su ikada umrli, ive; po novo se raaju do u beskraj, a tom beskraju nikada nee doi kraj. Svi, sem tebe. Jer ti nee iskusiti smrt. Ti si izgubio smrt, izgubio si ivot da bi spasao sebe. Sebe! Svoje besmrtno ja! ta je? Ko si ti?"

"Ja sam ja. Moje telo se nee raspasti i umreti..." " ivo telo trpi bol, Kobe; ivo telo stari; umire. Smrt je cena koju plaamo z a svoj ivot i za celokupni ivot." "Ja je neu platiti! Mogu umreti i u istom trenutku ponovo o iveti! Niko me ne mo e ubiti, ja sam besmrtan. Samo u ja zauvek ostati ono to jesam!" "Ko si onda ti?" "Besmrtnik." "Reci mi svoje ime." "Kralj." "Ponovi kako je meni ime. Rekao sam ti ga pre samo jedan tranutak. Kako se ja zovem?" "Ti nisi stvaran. Nema imena. Samo ja postojim." "Postoji : bez imena, bez oblika. Ne mo e videti dnevnu svetlost; ne mo e videti tamu. Prodao si zelenu zemlju, sunce i zvezde da bi spasao sebe. Ali ti nema seb e. Sve ono to si prodo, to si bio ti sam. Trampio si sve za ni ta. I stoga sada te i d a privue svet k sebi, sav onaj ivot i svetlost koje si izgubio da bi ispunio svoje ni tavilo. Ali ono se ne mo e ispuniti. Niti sve pesme na svetu, niti sve zvezde sa neba ne bi mogle da ispune tvoje ni tavilo." Gedov glas je odzvanjao poput udaraca ekia po nakovnju, tamo u hladnoj dol ini pod planinama, a slepac se skupio i poeo da udaljava od njega. Podigao je gla vu i njegovo lice obasja prigu ena svetlost zvezda; izgledalo je kao da je plakao, ali on nije imao suza ni oiju. Usta mu se otvori e i zatvori e, puna tame, ali iz nj ih ne izie nijedna re, samo mrmljanje. Konano je uspeo da izgovori samo jednu re, i to jedva je oblikujui svojim iskrivljenim usnama, a ta re je bila " ivot". "Podario bih ti ivot, Kobe, da mogu. Ali ne mogu. Ti si mrtav. Ali mogu t i dati smrt." "Ne!" zavri ta slepac, a zatim ponovi: "Ne, ne" i sklupa se na tlu jecajui, mada su mu obrazi bili suvi poput kamenog korita reke kojom je tekla samo no, a n e i voda. "Ne mo e . Niko me nikada ne mo e osloboditi. Otvorio sam vrata izmeu dva sve ta i ne mogu da ih zatvorim. Niko ne mo e da ih zatvori. Nikada nee ponovo biti zat vorena. Privlae me, privlae. Moram se vratiti. Moram proi kroz njih i vratiti se ov amo u pra inu, hladnou i ti inu. Vuku me ka sebi, vuku, ne mogu ih se osloboditi. Ne mogu ih zatvoriti. Usisae na kraju svu svetlost sa sveta. Sve e reke biti nalik na Suvu reku. Ne postoji takva mo koja bi mogla zatvoriti vrata koja sam ja otvorio !" Bila je veoma udna ta me avina oajanja i osvetoljubivosti, u asa i ta tine, u nj egovim reima i glasu. Ged samo upita: "Gde se nalaze?" "U onom pravcu. Nisu daleko. Mo e tamo otii. Ali ni ta ne mo e uiniti. Ne mo e i vriti. Da utro i i svu svoju mo na samo taj jedan in, ni to ne bi bilo dovoljno. Ni ta nije dovoljno." "Mo da", odvrati Ged. "Ti si izabrao oajanje, ali nemoj zaboraviti da mi jo nismo. Povedi nas do tog mesta." Slepac podi e lice na kome se jasno videlo kakvu borbu u njemu vode strah i mr nja. Nadvladala je mr nja. "Neu", ree on. Tada Aren koraknu napred i ree: "Hoe ." Slepac se ukoi. Okru i ih ledena ti ina i tama kraljevstva mrtvih, okru i i nji h i njihove rei. "Ko si ti?" "Zovem se Lebanen." Ged progovori: "Ti koji sebe naziva Kraljem, zar ne zna ko je ovo?" Kob se ponovo ukoi. A onda ree, pomalo dahtavo: "Ali on je mrtav... Ti si mrtav. Ne mo ete se vratiti. Nema izlaza. Uhvaeni ste ovde!" Dok je govorio, treper ava svetlost oko njega poe da nestaje i oni zau e kako se okree u tami i udaljava od njih, urno nestajui u njoj. "Dajte mi malo svetlosti, gospodaru!" povika Aren, a G ed podi e svoj tap iznad glave, pu tajui belu svetlost da razbije tu staru tamu, punu stena i senki, izmeu kojih je visoka, pogurena prilika slepca hitala i uzmicala, uzvodno od njih, nekim udnim, slepim, sigurnim korakom. Aren poe za njim, s maem u ruci, a za njim Ged. Aren je uskoro dosta odmakao svom saputniku, tako da je svetlost bila ve

oma slaba i esto je sasvim nestajala kada bi je zaklonila kakva gromada ili zavoj renog korita; ali zvuk Kobovih koraka, njegovo prisustvo pred njim koje je oseao, bili su mu dovoljni da ne zaluta. Aren se lagano sve vi e primicao to je put posta jao strmiji. Peli su se uz strmi prevoj zatrpan kamenjem; Suva reka, koja je bil a sve u a to su se vi e pribli avali njenom izvoru, krivudala je izmeu uspravnih obala. Kamenje je odzvanjalo pod njihovim nogama i akama, jer morali su da se uspinju. A ren oseti da e uskoro doi do potpunog su avanja obala i baciv i se unapred sti e do Koba i uhvati ga za ruku, zaustaviv i ga: zaustavio ga je u nekoj vrsti bazena od sten a irokom pet do est stopa, koji je nekada mogao biti ribnjak ako je ovuda voda ika da proticala; a iznad njega nalazila se jedna prevrnuta stena i vulkanska lava. U toj se steni nalazio crni otvor, izvor Suve reke. Kob nije poku ao da mu se otme. Stajao je sasvim miran, dok mu je svetlost sa Gedovog tapa, dok se on pribli avao, obasjavala lice bez oiju. On to lice okrnu ka Arenu. "Ovo je to mesto", ree on konano, dok mu se oko usana obrazovao izvestan osmeh. "Ovo je mesto koje tra ite. Vidite? Tamo se mo ete ponovo roditi. Treba samo da krenete za mnom. iveete veno. Zajedno emo kraljevati." Aren pogleda u to suvo, tamno vrelo, usta od pra ine, mesto gde se mrtva d u a, upuzav i u zemlju i tamu, ponovo mrtva raala: njemu je to izgledalo izopaeno i on ree o trim glasom, borei se protiv smrtonosnog gaenja: "Neka bude zatvoren!" "Bie zatvoren", ree Ged, pri av i mu: sada iz njegovih ruku i lica suknu svetl ost kao da je on zvezda to je te beskrajne noi pala na zemlju. Pred njim je zjapio suvi izvor, zjapila su vrata. Bio je irok i prazan, ali da li je bio dubok ili p litak, ni po emu se nije moglo naslutiti. U njemu nije bilo niega na ta bi svetlost pala, to bi oko videlo. Bio je prazan. U njemu nije bilo ni svetlosti ni tame, n i ivota ni smrti. Predstavljao je ni ta. Predstavljao je put koji nikud nije vodio. Ged podi e ruke i progovori. Aren je i dalje dr ao Koba za ruku; slepac je polo io slobodnu aku na stenu-z id. Obojica su nepomino stajala, uhvaeni u mre u mone arolije. Pomou celokupne ve tine koju je sticao tokom celog ivota i pomou sve snage ko ju je posedovalo njegovo estoko srce, Ged se upinjao da zatvori ta vrata, da svet jo jedanput objedini. Pod dejstvom njegova glasa i naredbom njegovih podignutih ruku, stene stado e da se primiu jedna ka drugoj, bolno, poku avajui da postanu jedno, da se sretnu. Ali istovremeno, svetlost je sve vi e slabila, nestajui iz njegovih a ka i sa njegovog lica, nestajui iz njegovog tapa od tisovine, sve dok se nije pret vorila tek u slabo svetlucanje. Ali i pri toj slaboj svetlosti Aren vide da su v rata gotovo zatvorena. Slepac je pod akom osetio da se stene pomeraju, osetio je kako se primiu j edna drugoj: takoe je osetio kako se ve tina i mo smanjuju, kako se tro e, kako se pot ro i e... Iznenada on povika: "Ne!" otr e se Arenu, baci se napred i epa Geda u svoj sle pi, moni zagrljaj. Oboriv i ga svojm te inom, obuhvati mu vrat akama u elji da ga zadav i. Aren podi e Seriadov ma i sna no zamahnuv i spusti o tricu pravo na povijeni vrat pod zamr enom kosom. ivi duh poseduje te inu u svetu mrtvih, a senka njegova maa ima o tricu. Seivo je napravilo veliku ranu, povrediv i Kobovu kimu. Iz nje pokulja crna krv, osvetlje na svetlo u samog maa. Ali nema nikakve koristi od ubijanja ve mrtvog oveka, a Kob je bio mrtav, mrtav ve mnogo godina. Rana se zatvorila, progutav i svoju krv. Slepac ustade onako visok i posegnu svojim dugakim rukama prema Arenu, dok mu se lice krivilo od bes a i mr nje: kao da je tek sada postao svestan ko mu je pravi neprijatelj i takmac. U asno je bilo posmatrati ovo oporavljanje posle smrtonosnog udarca, ovu n emogunost da se umre, mnogo u asniju od bilo kakvog umiranja, i Aren oseti kako u n jemu rastu bes i gnu anje, kako se pretvaraju u berserkersku pomahnitalost, te zav itlav i maem, on ponovo udari, zadav i mu jedan izravan, u asan udarac iz velike visine . Kob pade sa raspolovljenom lobanjom i lica umrljanog krvlju, a Aren se smesta nae nad njim, kako bi ga ponovo udario pre no to se rana zatvori i nastavio da uda ra dok ne ubije... Podigav i se na kolena pored njega, Ged izgovori jednu re. Zauv i njegov glas, Aren zastade, kao da ga je neka ruka uhvatila za aku u k ojoj je dr ao ma. Slepac koji je poeo da ustaje ostao je potpuno nepomian. Ged takoe u

stade; malo se zanosio. Kad je ve mogao uspravno da stoji, okrenuo se licem prema steni. "Neka bude cela!" ree on jasnim glasom, te svojim tapom iscrta pomou vatren ih linija i preko kapije od stena neku aru: runu Agnen, Runu Svr etka, koja zatvara puteve i iscrtava se na poklopcima kovega. Vi e nije bilo ni pukotine ni praznine izmeu gromada. Vrata su bila zatvorena. Tle Suve zemje zadrhta pod njihovim nogama i preko nepromenljivog, golog neba pree dugaka grmljavina koja potom uminu. "Pozivam te reju koja nee biti izgovorena pre kraja vremena. Reju koja je i zgovorena pri stvaranju svega, sada te oslobaam. Poi slobodan!" i pognuv i se nad sl epcem koji se uurio na kolenima, Ged mu ne to pro apta u uvo, pod belom zamr enom kosom. Kob ustade. Lagano pree pogledom oko sebe, oima koje su videle. Pogleda u Arena, a onda u Geda. Nije izgovorio ni jednu jedinu re, ve je samo zurio u njih s vojim tamnim oima. Na licu mu se nije ogledao bes, niti mr nja, niti aljenje. Lagano se okrenuo i oti ao nizvodno pratei tok Suve reke, te im uskoro nestao s vidika. Svetlost vi e nije dopirala ni iz Gedovog tapa od tisovine ni sa njegovog l ica. Ostao je da stoji u tami. Kada mu je Aren pri ao, on se uhvati za mladievu mi ic u kako bi ostao uspravan. Na trenutak ga protrese gr usled suvog jecaja. "Gotovo je", ree on. "Nieg vi e nema." "Gotovo je, dragi gospodaru. Moramo poi." "Da. Moramo poi kui." Ged je izgledao kao neko ko je zbunjen ili iscrpljen. Krenuo je za Areno m nazad, nizbrdo, sledei tok reke, polako i sa te koom zaobilazei stene i kamene grom ade. Aren je stalno bio uz njega. Kada su obale Suve reke postale ni e, a tle manj e strmo, on se okrenuo unazad u pravcu iz koga su do li, prema dugakoj, bezoblinoj p adini koja je vodila navi e u tamu. Zatim se okrenuo od nje. Ged ni ta ne ree. im su z astali, on se spusti na jednu gromadu od lave, iscrpljen, a glava mu je klonula na grudi. Aren je znao da je put kojim su do li za njih zatvoren. Mogli su samo da n astave dalje. Moraju prei ceo put. "ak ni suvi e daleko nije dovoljno daleko", pomis li on. Podigao je pogled prema crnim vrhovima, hladnim i tihim naspram nepominih zvezda, u asnim; i ponovo mu se neumoljivo obrati onaj ironini, rugajui glas njegove volje: "Hoe li stati na pola puta, Lebanene?" On prie Gedu i veoma ne no ree: "Moramo poi dalje, gospodaru." Ged ni ta ne odvrati, ali ustade. "Mislim da moramo poi preko planina." "Ti vodi, mome", ree Ged promuklim apatom. "Pomozi mi." I tako se oni uputi e uz padine pra ine i okamenjene lave ka planinama; Aren je pomagao svom saputniku to je bolje umeo. U dubokim uskim dolinama i drelima vl adala je potpuna tama, tako da je morao da opipava put pred sobom, pa mu je bilo te ko da u isto vreme poma e Gedu. Hodanje je bilo naporno, svaki as su se saplitali ; a kada su padine postale strmije, morali su da se penju etvorono ke, to je bilo jo te e. Kamenje je bilo o tro i arilo im je ake poput otopljenog gvo a. Bilo je hladno i po stajalo sve hladnije to su se vi e uspinjali. U dodiru ove zemlje oseala se patnja. Pr ila je kao ivi ugalj: u planinama je gorela vatra. Ali vazduh je stalno bio hlad an i uvek mraan. Nije bilo zvuka. Vetar nije duvao. O tre stene lomile su se pod nj ihovim akama i klizile pod njihovim nogama. Crni i tanki, izdanci brda i ponori u zdizali su se ispred njih i propadali pored njih u crnilo. Iza njih, ispod njih, gubilo se kraljevstvo mrtvih. Ispred, iznad, vrhovi i stenje uzdizali su se nas pram zvezda. Ni ta se nije pokretalo itavom du inom i irinom tih crnih planina sem dve smrtne du e. Ged se esto saplitao ili gubio korak od iscrpljenosti. Sve je te e i te e dis ao, a kada bi akama sna no pritisnuo o stenje, zadahtao bi od bola. Kada bi ga zauo kako di e, Arenu bi se cepalo srce. Poku avao je da ga zadr i da ne pada. Ali put je es to bio suvi e uzak za njih dvojicu da njime idu uporedo ili je Aren morao da poe na pred kako bi prona ao siguran prolaz. I na kraju, na jednoj visokoj padini koja se uzdizala do zvezda, Ged se okliznuo, pao licem prema tlu i vi e nije ustao. "Gospodaru", pozva ga Aren kleknuv i pored njega, a onda izgovori njegovo ime: "Gede." Nije se ni pomerio ni odgovorio.

Aren ga podi e u naruje i iznese ga uz tu visoku padinu. Na njenom kraju poi njalo je ravno tle koje se prostiralo dosta u daljinu. Aren spusti svoj teret, p a i sam iscrpljen pade pored njega trpei bolove, bez nade. Ovo je bio vrh prolaza izmeu dva crna vrha do koga je eleo da stigne. Ovo je bio prolaz i kraj. Dalje ni je bilo puta. Kraj ravnog dela puta predstavljao je ivicu jedne stene: ispod nje se tama protezala zauvek, a male zvezde visile su nepokretne u crnoj struji neb a. Izdr ivost mo e da nad ivi nadu. On nastavi da puzi napred, u trenucima kada j e za to bio sposoban, i to etvorono ke. Zatim pogleda preko ivice tame. A ispod nje ga, sasvim malo ispod njega, ugleda pla u sa peskom boje belokosti; beli i ilibarni talasi kovitlali su se i udarali penei se o nju, a na drugoj strani mora sunce j e zalazilo u zlatnoj izmaglici. Aren se ponovo okrenu ka tami. Vrati se. podi e Geda to je bolje umeo i te ko m mukom krenu napred, nosei ga dokle god je mogao da koraa. Tada sve prestade da p ostoji; e, bol, tama, suneva svetlost i huk mora. 13. KAMEN BOLA Kada se Aren probudio, siva magla zaklanjala je more, dine i brda Selido ra. Iz magle su se mrmljajui pojavljivali gromoviti talasi, da bi se zatim, isto tako mrmljajui, ponovo povlaili u nju. Bilo je vreme plime, tako da je pla a sada bi la mnogo u a nego kada su stigli na nju; oni najmanji penu avi talasi koji su najdal je zalazili u kopno lizali su Gedovu ispru enu levu aku dok je on le ao licem okrenut prema pesku. Odea i kosa bili su mu mokri, a Arenova odea ledeno se pripijala uz njegovo telo, kao da je more konano i zauvek uspelo da se sklopi nad njima. Nigde nije bilo ni traga Kobovom mrtvom telu. Mo da su ga talasi odvukli u dubinu. Ali je zato Aren, kada je okrenuo glavu, ugledao, ogromno i nejasno zbog magle, sivo telo Orm Embara, nalik na sru enu kulu. Aren ustade, tresui se od zime; jedva je stajao na nogama usled studeni, ukoenosti i slabosti sa vrtoglavicom koja je posledica dugog i nepotrebnog le anja. Posrtao je poput kakvog pijanca. im je uspeo da ovlada svojm udovima, uputio se ka Gedu i uspeo da ga odvue malo dalje od vode, van doma aja talasa, ali to je ujed no bilo sve to je mogao da uradi. inilo mu se da je Ged potpuno hladan i veoma te ak ; preneo ga je preko granice, izneo iz smrti u ivot, ali mo da je to uzalud uradio. Prislonio je uvo uz Gedove grudi, ali nije uspeo da obuzda podrhtavanje vlastit ih udova i cvokotanje zuba da bi proverio uju li se otkucaji srca. Ponovo se podi gao i poku ao da koraa ne bi li vratio ne to topline u noge, te je na kraju, drhtei i vukui noge poput kakvog starca, krenuo da pronae njihove zave ljaje. Spustili su ih pored jednog malog potoka koji se spu tao sa grebena brda, dosta davno, kada su st igli do kue od kostiju. Taj potok je sada tra io jer ni o emu drugom nije mogao da r azmi lja do o vodi, sve oj vodi. Do potoka je stigao pre no to je oekivao, jer on se spu tao do pla e i zbunjen o je vijugao i granao se poput kakvog srebrnog drveta do ivice mora. Tu je pao i poeo da pije, zagnjuriv i lice i ake u vodu, zahvatajui vodu ustima i napajajui njome duh. Konano je seo; kada se ispravio, ugledao je na suprotnoj obali potoka jed nog ogromnog zmaja. Njegova glava, boje elika, na kojoj su se oko nozdrva, onih duplji i eljust i nalazile crvene mrlje koje kao da su poticale od re, bila je okrenuta prema nje mu i gotovo da se nadnosula nad njim. Kand e su mu bile duboko zarivene u mekani, mokri pesak na ivici potoka. Sakupljena krila delimino su se nazirala, nalik na j edra, ali se zato njegovo dugako tamno telo gubilo u magli. Bio je potpuno miran. Kao da je tamo uao satima, godinama, vekovima. Kao i skesan od gvo a, oblikovan u steni... ali oi u koje se nije usuivao da pogleda, oi nal ik na ulje koje vijuga po vodi, poput utog dima iza stakla, te neprozirne, duboke , ute oi posmatrale su Arena. Ni ta nije mogao da uini; stoga je ustao. Ako zmaj bude hteo da ga ubje, ub ie ga; a ako to ne uini, poku ae da pomogne Gedu, ako je za njega jo bilo nade. Ustao je i krenuo uz potoi tra ei njihove zave ljaje. Zmaj ni ta ne uini. Nepomino je uao i posmatrao. Aren pronae zave ljaje, napuni be me ine na potoku i preko peska se vrati do Geda. Po to se svega nekoliko koraka u

daljio od potoka, zmaj se igubio u gustoj magli. Napojio je Geda, ali nije mogao da ga podigne. Le ao je onako mlitav i hla dan, te ke glave oslonjene o Arenovu ruku. Tamnoputo lice sada mu je bilo sivkasto i na njemu su se jako isticali nos, jagodine kosti i stari o iljak. ak mu je i telo izgledalo nekako mr avo i spaljeno, kao da se prepolovio. Aren je sedeo na vla nom pesku, dr ei glavu svog saputnika u krilu. Magla je stvorila neku neodreenu, meku kuglu oko njih, koja je pri vrhu bila svetlija. Neg de u magli nalazio se mrtvi zmaj Orm Embar i ivi zmaj koji je ekao pored potoka. A s druge strane Seliora, na jednoj drugoj pla i, nalazio se amac Dalekovidi, bez za liha. Istono se prostiralo more. Mo da nekih tri stotine milja bilo je udaljeno prv o kopno u Zapadnom Prostranstvu; hiljadu najbli e u Unutra njem moru. Dugaak put. U E nladu su imali obiaj da ka u: "Daleko kao Selidor." Stare prie za decu, mitovi, poinj ali su: "Veoma, veoma davno i daleko kao to je daleko Selidor, iveo je princ..." On je bio princ. Ali u drevnim priama to je bio poetak, a ovo je izgleda s ada bio kraj. Nije klonuo. Iako je bio veoma umoran, iako je alio svog saputnika, nije oseao ni najmanje gorine niti aljenje. Samo to ni ta vi e nije mogao da uini. Sve je ve lo uinjeno. Kada mu se snaga vratila, poeo je da razmi lja o tome da poku a ne to da upeca upotrebiv i pribor iz zave ljaja; jer kada je utolio e, poeo je da osea u asnu glad, a sv hranu su potro ili, ostao im je samo jedan paket tvrdog hleba. To je nameravao da sauva jer ga je natopljenog vodom i razmek alog mogao dati Gedu. Jedino mu je jo to preostalo da uradi. Dalje nije znao ta bi, svuda oko nj ega bila je magla. Dok je sedeo onako sklupan sa Gedom u magli, poeo je da opipava d epove, ne bi li na ao ne to korisno. U d epu tunike napipao je neki tvrd predmet o trih ivica. Izv ukao ga je i zbunjeno se zagledao u njega. Bio je to jedan mali kamen, crn, uplji kav, tvrd. Umalo ga nije bacio. A onda je u aci opipao njegove ivice, grube i spr e ne, osetio je njegovu te inu i prepoznao ga; bio je to kameni sa Planine Bola. Upao mu je u d ep dok se peo ili dok je puzao sa Gedom prema ivici. Dr ao je u ruci tu ne promenljivu stvar, kamen bola. Sklopio je oko njega aku i zadr ao ga u njoj. Tada s e nasme io, i mrano i veselo u isti mah, spoznav i, po prvi put u ivotu, ovako sam, ni od koga pohvaljen, i na kraju sveta, pobedu. Magla se proredila i razi la. Kroz njene ostatke ugledao je, daleko na puin i, sunevu svetlost. Dine i brda su se pojavljivali i nestajali, bezbojni i uveani velovima magle. Sunce je ble tavo obasjavalo telo Orm Embara, koje je i tako mrtvo velianstveno izgledalo. elinocrni zmaj i dalje je nepomino uao na suprotnoj strani potoka. Kada je pro lo podne, sunce je postalo jasno i toplo, spaliv i iz vazduha i poslednje pramenove magle. Aren je zbacio sa sebe mokru odeu i ostavio je da se s u i, te je unaokolo etao nag, opasan samo maem. Isto je uinio i sa Gedovom odeom, ali iako su jaka, okrepljujua, prijatna toplina i svetlost dodirivali Geda, on je i d alje nepomino le ao. Zaula se buka koja je dopirala od dodira dva metala, kripavi apat ukr tenih m aeva. Zmaj boje elika podigao se na svoje povijene noge. Pokrenuo se, pre ao preko p otoia uz meki i tavi zvuk dok je vukao dugako telo kroz pesak. Aren je ugledao bore na ramenom zglobu, okolopljene bokove izbrazdane o iljcima kao i okop Eret-Akbe, dug aak po uteli, tupi zub. U svemu tome kao i u njegovom sigurnom, promi ljenom kretanju , u dubokoj i zastra ujuoj mirnoi, nazirao je znak starosti: velike starosti, godina koje nadma uju seanja. Stoga je, kada se zmaj zaustavio, na nekoliko stopa od mest a na kome je Ged le ao, Aren ustao i stao izmeu njih dvojice, te upitao na hardijsk om jer nije znao Prastari govor: "Jesi li ti Kalesin?" Zmaj ni ta ne odvrati, ali kao da se nasme io. Zatim spusti svoju ogromnu gl avu i istegnu vrat, pa se zagleda u Geda i izgovori njegovo ime. Glas mu je bio dubok i ne an, a dah mirisao na kovaevu pe. Ponovo je ne to rekao, a onda jo jednom; posle treeg poku aja Ged otvori oi. Po sle izvesnog vremena poku ao je da se pridigne, ali nije mogao. Aren kleknu pored njega i pridr a ga. Tada Ged ree: "Kalesine", poe on, "senvanssai'n ar Rouk!" Po to je to izgovorio, snaga ga je izdala, spustio je glavu na Arenovo rame i zatvorio oi .

Zmaj ni ta ne odvrati. Nepomino je uao kao i ranije. Magla je opet poela da se spu ta, zakloniv i sunce nad morem po kome je polegla. Aren obue Geda i umota ga u svoj ogrta. Plima koja se daleko povukla sada je ponovo nadolazila i on je razmi ljao o tome da svog saputnika ponese do suvljeg tla na dinama, jer je osetio kako mu se snaga vraa. Ali u trenutku kada se sagnuo da podigne Geda, zmaj ispru i svoje veliko o klopljeno stopalo i gotovo ga dodirnu. Na stopalu je imao etiri kand e, a pozadi os tan kao u petla, ali to su bili elini ostani, dugaki poput seiva kose. "Sobriost", ree zmaj, poput januarskog vetra to duva kroz smrznuti a . "Po tedi mog gospodara. On nas je sve spasao i inei to utro io je svoju snagu, a mo da dao i ivot. Po tedi ga!" Tako je govorio Aren, besno i odluno. oseao je suvi e veliko po tovanje i stra h, strah ga je celog ispunjavao, bilo mu je muka od njega i eleo je da ga se otar asi. Bio je besan na zmaja zbog njegove sirove snage i veliine, tih nepravednih p rednosti. Video je smrt, okusio je smrt, tako da nikakva pretnja nije mogla da o vlada njime. Stari zmaj Kalesin posmatrao ga je jednim izdu enim, u asnim, zlatnim okom. U dubinama tog oka krili su se mnogi, mnogi vekovi: duboko u njemu nalazio se os vit sveta. Mada se Aren nije zagledao u njega, bio je svestan da ga ono posmatra istinskim i blagim veseljem. "Arv sobriost", ree zmaj, a zarale nozdrve mu se ra iri e tako da duboko u nji ma zasija omeena i prigu ena vatra. Arenova ruka bila je podmetnuta pod Gedova ramena, jer se upravo spremao da ga podigne kada ga je u tome prekinulo Kalesinovo kretanje, i sada oseti da se Gedova glava malo pomerila i zau njegov glas: "To znai, ovde se popni." Izvesno vreme Aren je ostao nepomian. To je bilo ludo. Ali to ogromno sto palo sa kand ama i dalje je bilo podignuto i poput stepenika je stajalo pred njim; a iznad njega, pregib zglavka u laktu; a iznad ovoga, izboeno rame i muskulatura krila na mestu gde je ono izbijalo iz lopatice ramena: etiri stepenika, stepeni te , a tamo, ispred krila i prve velike eline bodlje kimenog oklopa, u vratnom udublje nju, bilo je mesta za jednog oveka da ga opkorai ili mo da dvojicu. Ako su ludi, bez nade i skloni ludorijama. "Penji se!" ree Kalesin na jeziku Stvaranja. I tako se Aren pridi e i pomo e svom saputniku da se uspravi. Ged je uspravn o dr ao glavu i uz pomo Arenovih ruku koje su ga podupirale i usmeravale, uspeo je da se popne uz te neobine stepenice. Obojica opkorai e zmajev vrat i smesti e se u gru bo oklopljenom udubljenju na njemu. Aren se nalazio pozadi spreman da podupre Ge da ako se uka e potreba. Obojica oseti e kako u njih prelazi dobrodo la toplina kao da ih je ogrejalo sunce, na mestu gde su dodirivali zmajevu ko u: ivot je plamteo u v atri ispod elinog oklopa. Aren vide da su zaboravili magov tap od tisovine napola zakopan u pesku; more se unjajui primicalo da ga dohvati. On krenu po njega, ali ga Ged zaustavi. " Ostavi ga. Svu svoju ve tinu vraanja istro io sam na tom presahlom izvoru, Lebanene. Sada nisam mag." Kalesin se okrete i pogleda ih postrance; u oku mu se nazirao drevni pod smeh. Da li je Kalesin bio mu ko ili ensko, nije se moglo odrediti; ta je Kalesin mi slio, nije se moglo saznati. Krila se lagano podigo e i ra iri e. Nisu bila zlatna kao Orm Embarova ve crvena, tamnocrvena, tamna poput re, krvi ili grimizne lorbanerij ske svile. Zmaj pa ljivo podi e krila kako ne bi zbacio svoje malene jahae. Pa ljivo se skupio poput opruge u ogromnim bokovima, te skoio kao maka u vazduh, a krila spus tio i poneo ih iznad magle koja se vukla preko Selidora. Veslajui tim grimiznim krilima kroz veernji vazduh, Kalesin se uputi ka pui ni, okrenu ka istoku i odlete. Usred leta, iznad ostrva Uli, vien je jedan veliki zmaj kako nisko leti, a kasnije je primeen i iznad Usidera i severno od Ontuega. Iako su se zmajeva u Z apadnim Prostranstvima grdno pla ili, jer su ih tamo ljudi suvi e dobro poznavali, k ada je ovaj pro ao i seljani se izvukli iz skrovi ta, oni koji su ga videli, poe e da g ovore: "Nisu svi zmajevi mrtvi, kao to smo mislili. Mo da ni svi arobnjaci nisu mrtv i. Njegov let je stvarno bio velianstven; mo da je to bio Najstariji." Niko nije video gde se Kalesin spustio. Na tim dalekim ostrvima ima uma i

divljih brda do kojih je svega nekoliko ljudi stiglo i gde je ak i spu tanje zmaja moglo da proe neopa eno. Ali vika i pometnja zahvatile su Devedeset Ostrva. Mu karci su veslali pre ma zapadu izmeu malih ostrva, viui: "Sakrijte se! Sakrijte se! Zmaj od Pendora je p ogazio svoju re! Arhimag je nestao, a zmaj dolazi da nas sve proguta!" Ne spu tajui se, ne gledajui prema kopnu, veliki crv boje elika preleteo je m ala ostrva, male gradove i male farme i nije ih udostojio ni jednog jedinog plam enog daha. Tako je preleteo preko Geata i preko Serda, pre ao preko tesnaca Unutra n jih mora i stigao nadohvat Rouka. Nijedan ovek nije se seao, a te ko da je o tome govorila i koja legenda, da je bilo koji zmaj nasrnuo na vidljive i nevidljive zidine tog dobro branjenog os trva. Ovaj, pak, nije oklevao, ve je zamahujui nezgrapnim krilima, mono preleteo pr eko zapadne obale Rouka, iznad sela i polja i uputio se prema zelenom brdu koje se uzdizalo iznad Grada Tvila. Tu se konano meko spustio na zemlju, podigao svoja crvena krila i priljubio ih uz telo, te otpuzao na vrh Okruglog brda Rouka.

Deaci istra e iz Velikog zdanja. Ni ta ih nije moglo zaustaviti. Ali uprkos sv ojoj mladosti zaostali su za svojim uiteljima, te su posle njih stigli na Okruglo brdo. Kada su pristigli, tamo je ve bio Veliki majstor Ustrojstva, koji je stiga o iz svog Gaja, dok mu se svetla kosa prelivala na suncu. S njim je bio i Veliki majstor Pretvaranja, koji se pre dve noi vratio u obliju velikog morskog orla, po vreena krila i umoran; dugo je bio zarobljen vlastitim arolijama u tom obliju i nij e mogao da se vrati u vlastiti oblik dok nije stigao u gaj, one noi kada je Ravno te a ponovo uspostavljena i ono to je bilo slomljeno ponovo spojeno u celinu. Bio j e tu i Veliki majstor Prizivanja, suvonjav i slab, koji je tek pre jednog dana u stao iz kreveta; a pored njega je stajao uvar kapije. Bili su prisutni i ostali ui telji sa Ostrva Mudrih. Videli su jahae kako silaze, kako jedan poma e drugome. Videli su ih kako s e osvru oko sebe sa izrazom na licu koji je otkrivao neobino zadovoljstvo, strogos t i uenje. Zmaj je uao kao da je od kamena dok su mu se oni spu tali niz lea i konano s ali pored njega. Malo je okrenuo glavu dok mu je Arhimag ne to govorio, a onda mu je kratko odgovorio. Posmatrai su primetili u pogledu njegovog utog oka kojim ih j e postrance posmatrao hladnou i podsmeh. Oni koji su razumeli uli su zmaja kako ka e : "Mladog kralja sam doneo u njegovo kraljevstvo, a starca sam vratio kui." "Jo samo malo, Kalesine", odvratio je Ged. "Jo nisam stigao tamo kuda mora m stii." Spustio je pogled prema krovovima i kulama Velikog Zdanja obasjanim sunc em i kao da se osmehnuo. Zatim se okrenuo prema Arenu, koji je stajao onako viso k i vitak u izno enoj odei i ne ba siguran na nogama shrvan umorom koji ga je savlad ao tokom duge vo nje i uenja usled svega to se dogodilo. Naoigled svih, Ged kleknu pre d njim na oba kolena i pognu svoju sedu glavu. Zatim ustade i poljubi mladia u obraz rekav i: "Kada stigne do svog prestola u Hevnoru, gospodaru i saputnie, vladaj dugo i pravedno." Ponovo je pogledao prema Uiteljima, mladim vraevima, deacima i stanovnicima grada koji su se okupili po padinama i u podno ju Okruglog brda. Lice mu je bilo spokojno, a u oima mu se naziralo ne to slino podsmehu koji je zraio iz Kalesinovih oi ju. Okrenuv i se od svih njih, on se ponovo pope uz zmajevo stopalo i preko ramena , te zauze svoje mesto izmeu vrhova krila, na vratu zmaja, ne dr ei u rukama nikakve uzde. Crvena krila se podigo e i zaegrta e poput bubnjeva, te Kalesin Najstariji skoi u vazduh. Iz zmajevih eljusti pokulja e vatra i dim, a lepet njegovih krila naliko vao je grmljavini i udarima olujnog vetra. Jednom je napravio krug oko brda, a z atim je odleteo na sever, pa u pravcu istoka, prema onom delu Zemljomorja u kome se nalazi brdovito ostrvo Gont. uvar kapije se osmehnu i ree: "On je svoje odradio. Oti ao je kui." Zatim nastavi e da posmatraju zmaja kako leti izmeu sunca i mora dok nije n estao s vidika. Gedova dela priaju kako je on, koji je bio Arhimag, do ao na krunisanje Kra lja svih ostrva u Kulu Maa u Hevnoru u srcu zemlje. Pesma ka e da je on, kada je ce remonija krunisanja bila zavr ena i poelo slavlje, napustio dru tvo i sam oti ao u hevn orsku luku. Tamo se na vodi ljulju kao amac, star i tro an od mnogih oluja i godina;

jedra nisu bila podignuta i bio je prazan. Ged je pozvao amac po imenu, Dalekovid i, i on mu je pri ao. U av i u amac sa mola, Ged je okrenuo lea kopnu, te je bez vetra, jedra ili vesla pokrenuo amac; on ga je povezao iz luke i iz zaklona na zapad, iz meu ostrva, na zapad preko mora; o njemu se vi e ni ta nije ulo. Ali na ostrvu Gont ta pria drugaije glasi; u njoj se ka e da je mladi kralj Lebanen do ao da potra i Geda kako bi ga poveo na krunisanje. Ali nije ga na ao u luci Gonta niti u Re Albiju. Niko nije umeo da mu ka e gde se on nalazi, samo da je ot i ao pe ke u planinske ume. esto je tako odlazio, reko e, i mesecima se nije vraao i nije dan ovek nije poznavao puteve njegove usamljenosti. Neki su se ponudili da ga pot ra e, ali im je kralj to zabranio rekav i: "On vlada veim kraljevstvom od mene." I ta ko je napustio planinu, popeo se na brod i vratio u Hevnor da ga kruni u.