Neredigovana skripta istorije filma

autor:

BILJANA SAVI, doktorant FDU

PREDISTORIJA FILMA

Predistorija filma poinje u nama praktino ne znanim vremenima. Nastala je u doba kada je ovek iz elje za imitiranjem, za igrom i iz znatielje, izradio crtee i kamene reljefe u kojima ima tragova ne svesne potrebe da se reprodukuje pokret, odnosno da se oivi mrtva slika. *slike iz Altamirske peine

Kao danas, na filmskoj traci ili na crteima crtanog filma, nai preci su uprizoravali faze pokreta sa ciljem prikazivanja odreene radnje. U elji za to vernijim prikazivanjem, ovek je tragao za slinou sa predmetima i likovima. Slike u peini Altamiri (severna panija), i u peini Vlasko (jug Francuske),

otkrivene su tokom XX veka. Obe peine se nalaze u istom geografskom pojasu. Ova otkria pokazuju da je peinski ovek koristio jedan od vanijih elemenata svog izraajnog jezika prikazujui ivotinje sa vie pari nogu, kao simbol pokreta. Drugo svedoanstvo nalazimo u Egiptu, (stari vek), grobnica Beni Hasan. Na zidu grobnice, prikazana su dva rvaa u deset slika koje bi reprodukovane u nizu uprizoravale rvanje.

U V veku nove ere, u Indokini, pojavljuju se kineske senke, koje se zatim prenose preko Indokine i Indije, na Persiju i Tursku. Kako su nastale u doba procvata budizma imale su verski i mistian karakter. *Dvodimenzionalna lutka sa pokretnim zglobovima Pozorite senki se prenelo u tursko vreme i u Bosnu gde je nastao i uveni lik Karaoz. Navedene faze, svrstavamo u prednauni period koji se zavrava 1500. godine, otkriem Leonarda da Vinija. Iako se govorilo kako su Aristotel i stari Arapi jo u njihovo vreme pronali kameru, patentiranje ovog ureaja se pripisuje iskljuivo Leonardu.

Da Vini je konstruisao kameru opskuru ime zvanino poinje nauni period. Kamera opskura je predstavljala mranu kutiju sa jednim otvorom, kroz koji su se probijali svetlosni zraci, reprodukujui se na suprotnom zidu kutije, kao izvrnuta slika.

*kamera Opskura

Vremenom je kamera usavrena. Pomou prizmi i ogledala, omogueno je da se slika okrene ispravno pa se pronalazak koristio i u naune svrhe (praenje pomraenje sunca i meseca) . Ubrzo su slikari uoili mogunost koritenja kamere i u slikarstvu. Sliku koju su dobijali optikim putem, mogli su preciznije precrtavati na platno, stvarajui odnose izmeu predmeta i likova. Osim Leonarda, prednost ovog otkria mnogo je koristio i holandski slikar Vermer.

Kamera opskura je unapreena u XVII i XVIII veku u ureaj poznatiji pod nazivom Laterna magika. *Laterna magika XIX vek postaje kljuan za razvoj kinematografije. Do ovog otkria, dolo se zahvaljujui dvema grupama naunika koji nisu bili meusobno povezani. Jedni su otkrivali optike igrake, a drugi su otkrili fotografiju.

Nakon to je konstruisao praksinoskop, Emil Rejno, roen 1844. godine, osnovao je optiko pozorite. Crtao je animacije na traku da bi ih potom, pomou posebnog sistema, projektovao na platno.

*Emil Rejno Od 1877. godine, poinje masovna proizvodnja praksinoskop teatra, ureaja za zabavu i razonodu koji je postao senzacija ne samo u Francuskoj nego i u drugim evropskim zemljama. Njegovi

filmovi su trajali oko deset minuta, a projekcije su se smenjivale u intervalima od jednog sata. Prozvan je ocem animacije.

*Emil Rejno

Meu najpoznatije Rejnoove filmove ubrajaju se filmovi pod naslovom Dobra aa piva, Klovn i njegovi psi, Oko kupaline kabine, Sanjarenje kraj kamina i Prva cigara. Pojavom filma, zanimanje publike za Rejnoove filmove, opada. Pronalaza fotografije Nizefor Nijeps se od 1794. bavi istraivanjem na koji nain da se fotografije ostvarene pomou kamere opskure, trajno zadre na materiji. *Nizefor Nijeps Godine 1822. je uspeno zabeleio prvu fotografiju na staklu koje je bilo premazano bitumenom i metalima.

Godine 1822. ostvaruje prvu kopiju na staklu, a 1824. je snimio drugu. 1826. se smatra godinom kada je Nijeps i zvanino zabeleio prvu fotografiju. Njen naziv je bio Postavljeni sto, a eksponovanje je trajalo 14 sati.

*Luj Dager

Godine 1838. francuski slikar, pozorini scenograf, Luj Dager usavrava eksponiranje na samo desetinu sekunde pa se iste godine pojavljuje prva fotografija koja je zabeleila ljudski lik.

Dager se bavio slikanjem scenskih pozadina koje su bile popularne u 18. veku. Javnost je bila prijatno iznenaena kada je Dager premijerno prikazao 1822. svoju dioramu, a koja je bila pretea kinematografu. Diorama je predstavljala likovno-optiko-mehanikoscensko prikazivanje velikih slika koje su bile snimljene kamerom opsukrom. Te slike su se prikazivale na ekranu formata 2x3 metra koje grupa gledaoca (njih oko 350) gledaju, a taj prostor u kome gledaoci sede, okree se oko tih slika.

1831. Dager usavrava svoj izum tako da kombinuje prozirne materijale koji mu omoguuju istovremen prikaz dve slike, odnosno duplu ekspoziciju. Sedam godina kasnije, Dager vie nije prikazivao svoju dioramu jer je njegova dvorana izgorela u poaru. Diorama se smatra preteom kinematografa ne u tehnikom ve u kulturolokom smislu jer je poticala istraivanja na podruju fotografije, a time i filma. Godine 1829. Dager potpisuje ugovor sa Nijepsom i u saradnji s njim, sluei se njegovom metodom 1831.otkriva osetljivost srebrnog joda na svetlo. Nakon Nijepsove smrti, nastavlja istraivanja samostalno. U tom istraivanju otkriva razvijanje slika pomou ivinih para. Svojim otkriem, omoguio je dobijanje otrih snimaka na posrebrenoj bakarnoj ploi koji su bili trajni, a mogli su se posmatrati samo u odreenom smeru zbog refleksije svetla. Slike se nisu mogle umnoavati. Osim ove dvojice pionira, u otkrivanju i usavravanju fotografije uestvovao je niz znanih i ne znanih istraivaa koji su na taj nain posredno uestvovali u otkrivanju filma. Istraivanje oivljavanja fotografije je nastavljeno. elja je bila da se pokae pokret koji u stvarnosti postoji, a koji je na alost, ne vidljiv na fotografiji. Stvoren je niz fotografija koje predstavljaju pokre6t. Bilo je to kljuno otkrie za oivljavanje fotografije.

*Prva fotografija

*Prva fotografija na kojoj je prikazan ljudski lik

*Eduard Majbrid

Godine 1878. amerikanac Eduard Majbrid snimio je u Kaliforniji prve trenutne snimke koji su prikazivali pojedine faze kretanja. Postavio je 24 fotografska aparata na odreenim razmacima hipodroma. Okidai kamera, bili su vezani kanapima nad stazom kojom su trali konji. Pretravajuo preko tih kanapa, konji su povlaili okidae kamera pa su se sami fotografisali. Dobijene su 24 faze pokreta. Projektovane jedna iza druge, stvarale su utisak kretanja.

*Jedna od 24 fotografije konja *24 fotografije u pokretu u trku

Ve je pre Majbrida bilo pokuaja da se crtei pokrenu i oive. Ti aparati su se zvali taumatrop, stroboskop, praksinoskop, zootrop. Otkriveni su gotovo istovremeno.

*Zootrop

*Praksinoskop

*Filoskop

10

*Tomas Alva Edison Tomas Alva Edison, pronalaskom perforacije (rupica na krajevima trake), omoguio je da se film u kameri, a kasnije i u projektoru, ravnomerno pokree i zaustavlja. Zahvaljujui ovom pronalasku, postavljanjeni su temelji fotografiji, a razvile su se i mnoge bazine tehnike koje su dovele do konanog otkria filma. *fonograf Do svoje 83 godine ivota, zvanino je prijavio 1093 patenta od kojih je jedan fonograf iz 1877. godine, ureaj za snimanje i reprodukciju glasa. Fonograf omoguuje telefona i telegrafa. usavravanje

Tri godine pre brae Limijer, pronalazi svoj ureaj za snimanje i prikazivanje filmova koji je nazvao kinetoskop. Ovaj ureaj registruje slike na

11

fleksibilnoj 35 mm transparentnoj, filmskoj traci dugoj 15 metara. *Edisonov kinematograf Kinematograf svoju funkciju nastavlja kao kinetoskop. *Kinetoskop

Najvaniji Edisonov saradnik je bio engleski snimatelj Dikson.

*inserti iz Edisonovih filmova koji su trajali tridesetak sekund,i a gladali su se pojadinano u kinetoskopu. Godine 1876. Edison je otvorio svoju privatnu laboratoriju u Menlo Parku, Nju Dersi pod nazivom Crna Marija.

12

Naziva se se ocem jednosmerne struje koja je potom izgubila primat sa Teslinim naizmeninim strujama. Za pionire filma, film je u poetku predstavljao sredstvo koje bi moglo omoguiti nauno istraivanje ivota i prirodnih pojava. Dogodilo se neto to se nije oekivalo, a to je da se film okrenuo masovnoj zabavi, a neto kasnije i umetnosti. Na tom putu od vaarske atrakcije pa do umetnosti, film je prolazio kroz mnoge faze.

LIMIJERI

Prva javna projekcija pokretnih slika odrala se 28. decembra 1895. u Parizu, na pariskom Bulevaru De Kapisin u podrumu Grand Kafea i u prisustvu nekoliko desetina radoznalaca, koji su za prvu javnu projekciju platili ulaznicu u ceni od 1 franka. *bioskop u kome je prikazana prva projekcija brae Limijer Ovaj datum se zvanino

13

smatra roendanom filma kao tehnikog izraajnog sredstva jer je film tek kasnije dobio epitet umetnosti. Francuska se smatra kolevkom, a ocem filma, fotograf, proizvoa fotoaparata i konstruktor sinematografa Lujis Limijer (18641948). *Braa Ougust i Luj Limijer Braa Limijer osim to su se bavili fotografijom, poeli su proizvodnju i optikih ureaja. Ogist je stariji dve godine od Luja, po vokaciji diplomirani hemiar, a Luj diplomirani fiziar.

*Limijerov sinematograf

Uspeli su sjediniti, u isto vreme nekoliko vanih elemenata: kameru sa promenjivim objektivom, projektor i laboratorija za razvijanje filma. Zbog ovakvih performansi, bilo je mogue da se u jednom jedinom danu, film snimi a uvee prikae.

14

Filmski urnal je dobio svoju preteu. Mnogi naunici ovaj pronalazak smatraju najznajnijim, nakon pronalaska Gutembergove pisae maine. Sinematograf je omoguio razvijanje civilizacije u kojoj dominira oivljena slika. Sudbina ili sluajnost, tek re limijer na francuskom jeziku znai - svetlo.

*Insert iz prvog Limijerovog filma Izlazak radnika iz fabrike

Prvi film brae Limijer nosi naslov Izlazak radnika iz fabrike, a sam prizor gotovo da bi smo mogli nazvati reklamnim filmom. Radnice sa irokim suknjama i radnici koji guraju svoje bicikle i danas toj jednostavnoj sceni daju neku posebnu dra. Drugi film nosi naziv Dolazak voza u stanicu, a u njemu je autor iskoristio sve mogunosti objektiva kako bi postigao veliku otrinu u dubini. *Insert iz filma Dolazak voza u stanicu

15

S montanog stanovita. upotrebljeni su svi planovi kojima se danas sluimo u filmu. Film Hranjenje bebe prikazuje oca Ogista i njegovu suprugu koji uivaju u posmatranju i hranjenju deteta. *insert iz filma Hranjenje bebe Poliveni poliva je prvi Limijerov film koji je snimljen sa scenarijem. *insert iz filma Poliveni poliva

*insert iz Brodvej

filma

Njujork-

Zapaen uspeh potstakao je Limijere na obuku veeg broja snimatelja koji su obilazili okolne drave i donosili snimke sa svih putovanja po

16

inostranstvu sa akcentom na carske linosti i ministre, obezbedivi tako svojoj publici uestvovanje u sjaju njihovih ivota na nainu nepoznatom do tada. Tako su Limijerovi snimatelji stigli i u Srbiju, zabeleivi prve snimke i na naim prostorima. Jedan od najznaajniji snimak za nau istoriju je i Krunisanje Kralja Nikole II kao i neki snimci manastira ia. *Insert iz filma Grudvanje Kamera je postala kuriozitet privlaei sve ve broj ljubitelja pokretnih slika. Teme filmova su bile iz svakodnevnog ivota, uprkos tome, nisu gubile na popularnosti jer su prikazivale pokret. Sadraj prikazanih filmova, bio je snimljen bez pomeranja kamere pa je prednost data mizanscenu sve do otkrivanja prve panorame snimljene iz amca u Veneciji, kada je pokretna kamera uspela da reprodukuje ne pokretne objekte. *Insert iz filma Ruenje zida Veliku atrakciju je izazvao i pronalazak projekcije filma u suprotnom pravcu pa su tako nastala nova neviena dela

17

kao Ruenje zida koji najpre pada a potom se ponovo uzdie ili Dijanino kupalite u Milanu gde se iz vode prvo pojavljuje skaka koji se potom vraa na odskonu dasku. Limijeri su pomogli razvitku filma ali Limijerski realizam je uskraivao glavno filmsko umetniko sredstvo. Publika se zasitila konematografa i prikazivanja sadraja od po nekoliko minuta to je film dovelo u bezizlazan poloaj. *odlazak iz Jerusalima Pokretna kamera ili putujui snimak Limijerovi snimatelji su ostvarili i 1896. kada su postavili kameru u zadnji vagon voza koji je naputao Jerusalim. Snimajui pariski Trokadero iz lifta, prinali su dananju preteu snimanja kranom. *pariski Trokadero iz lifta Ajfelove kule

Patentiranje sinematografa je epohalno otkrie jer sa tim pronalaskom poinje civilizacija oivljenih slika. Patent sinematografa i zvanino je prijavljen u februaru 1896.

18

Ipak, ubrzo se uspostavilo da ponueni sadraj nije zadovoljavao sve prohteve. Bilo je potrebno u filmu ispriati sadraj, neku priu sluei se sredstvima jedne srodne umetnosti: pozorita. Ubrzo se pokazalo da film moe biti i prava arolija, a prvi filmski arobnjak je bio or Melijes.

*Prvi Limijerov plakat

*Braa Limijer

*Max Skladanovski Iako se ocem kinematografije smatra Luj Limijer, treba pomenuti da je Nemac, Max Skladanovski pre Limijera, konstruisao vrstu laterne magike, a zatim 1894. projektor, da bi ve naredne godine patentirao dvostruki projektor kod koga frekvencijom od 16 sliica, postie manje treperenje slike. 19

Svoju prvu javnu projekciju, Max Skladanovski je odrao 1. XI 1895. u berlinskom varijeteu Wintergarten u trajanju od petnaest minuta. Tako je Skladanovski, gotovo dva meseca pre brae Limijer, prikazao graanstvu mo kinematografije. Repertoar Skladanovske prve premijere, sastojao se od dokumentarnih snimaka berlinskih ulica i snimaka sajamskih atrakcija. Godine 1896. odlazi sa bratom Emilom na turneju po Nemakoj, gde nastupaju pod prezimenom Hamilton, a dvorane za svoje predstave reklamiraju kao Hamilton-kino. Prvi njihov nemi igrani film nosi naslov Lov na muve, a iste godine snimaju i prvi svoj reklamni film pod nazivom Kuvarica za lutke.

*Braa Max Skladanovski

Emil

Izum brae Skladanovski brzo pada u zaborav jer nisu imali dovoljno sredstava da bi usavrili svoj ureaj sa kojim bi konkurisali sinetoskopu brae Limijer.

20

*Maks Skladanovski sa publikom

OR MELIJES

or Melijes je bio jedan od radoznalaca koji je prisustvovao prvoj javnoj projekciji Luja Limijera. Taj tridesetpetogodinji parianin je u to vreme ve deset godina rukovodio iluzionistikim pozoritem Rober Hudini u kome su nastupali maioniari.

21

*or Melijes or Melijes je bio imuan ovek. Otac mu je posedovao veliku fabriku obue, a ena mu je u miraz donela 25 000 zlatnih franaka. Samo pozorite je takoe donosilo svom vlasniku veliku sumu novca. Bavio se opsenarstvom, igrao se i inscenirao u svom malom pozoritu. U tom pozoritu, bio je glavni izvoa i sam je crtao dekore i kostime. Po prirodi radoznao, ponudio je brai Limijer da otkupi ceo patent. Anegdota kae da je otac Limijera, Antonije Limijer odgovarao Melijesa od te namere, obrazlaui mu da bi to bio veoma lo potez za njega poto e inetresovanje za sinematograf biti kratkotrajno. *Antonije Limijer, otac Ogista i Luja Limijera Melijes u svojoj nameri nije odustajao. eleo je po svaku cenu da daje projekcije u svom teatru. Poto je bio dobar crta i mehaniar, konstruisao je sam svoj model kamere.

22

Prvi studio je sagradio 1897. Bio je to zastakljen hangar koji je nepestano preureivao. S obzirom da se nije koristila vetaka rasveta, zastakljen hangar je imao i mnogo svojih prednosti jer je koristio dnevno i sunevo svetlo. *Melijesov studio U prvih osamdeset Melijesovih filmova koje je snimio, nema nita orginalno. Njegovi scenariji su nastajali inspiracjiom literature il Verna, najpopularnijih pisaca tog vremena. Filmovi pod nazivom Prizori sa decom ili Kupai na moru podseaju na Limijerove filmove. Melijesova se orginalnost tek poela primeivati kada je poeo snimanje trik filmova. Filmski trik se sasvim sluajno otkrio kada mu se filmska traka zaglavila u kameri. Snimajui prizor na ulici u momentu kada je ispred Melijesove kamere prolazio omnibus, mehanizam koji je pokretao traku u momentu se zaglavio. Melijes to naravno, tada nije znao ali kada je doao u svoj studio i razvio film, primetio je da se u jednom momentu omnibus pretvorio u mrtvaka kola.

23

*insert iz filma Putovanje na mesec Prvi film na kome je primenjena ovakva tehnika je Nestajanje jedne dame. Napredovao je izuzetnom brzinom, uskoro je poeo upotrebljavati duplu ekspo- ziciju i masku pa njegovim dosetkama nije bilo kraja. U poetku je insceniro polazei od tih bajkovitih i naunofantastikih sadraja, samoironian i svestan da je to vesela igrarija u koju niko ne moe da poveruje do kraja ali moe da se zabavi. U svojim filmovima nije koristio ni jedno filmsko sredstvo, odnosno pokrete kamere , rakurs i sl. Melijes nije poznavao gramatiku, a pogotovo jezik filma ali je zasluan za dve stvari koje mu priznaju istoriari filma, a to su na prvom mestu ugao mizanscen tj. organizovanje aktera na sceni pred kamerom i pronalazak filmskih trikova od kojih se mnogi koriste i dan danas. Najpoznatiji su stop kadar, zatim snimanje kadar po kadar to predstavlja pretee animaciji. Istorija kae da je zatim zaposlio dvadeset jednu enu u svojoj fabrici koje su imale zadatak da runo boje svaki kadar pojedinano pa se tako Melijes smatra i prvim zaetnikom filma u boji. *insert iz filma Glava od kauuka

24

S druge strane on nikada nije nita preduzimao u pogledu vee aktivnosti kamere ve je sve trikove izvodio unutar kadra. Veliku popularnost stiu njegovi filmovi Putovanje na mesec, Glava od kauuka, ovek sa etiri glave, Putovanje kroz nemogue, Brahman i leptir kao i filmovi U avoljem kotlu i Putovanje kroz nemogue u kojima je runo bio obojen svaki kadar. Jedna od najveih njegovih zasluga je ta, to je na njegovu inicijativu 1909. organizovan prvi Kongres filmskih proizvodjaa i distributera Amerike i Evrope koji su u ali nazvali Kongresom budala. Na tom Kongresu, usvojeni su zajedniki standardi kao to su koritenje trake od 35 mm, duina trajanja jednoinke 15 minuta ili dvoinke 30 minuta. Taj Kongres je granica i prekretnica koju smo mi prihvatili kao prelazak u period pionira filma kao umetnosti. Limijeri i Melijes nisu bili svesni injenice, da film moe biti umetnost, ve su ga smatrali samo zabavom vetine. Melijes je ukupno realizovao oko 500 filmova do 1912. kada se gubi interesovanje za njegov rad. *insert iz filma Putovanje kroz nemogue / prvi bojeni film U porerenju sa italijanskim filmovima, njegovi tadanji filmovi delovali su sasvim naivno i zastarelo.

25

Osim gubljenja interesovanja kod publike za Melijesove filmove, snaan konkurent u ideji i produkciji pojavio se u arlu Peteu i njegovoj producentskoj kui Pate. U nervnom rastrojstvu unitava veliki deo kopija tako da je sauvan samo mali broj filmova. *arl Pate Zavrava kao ulini prodavac igraaka sve dok ga nije prepoznao jedan novinar, zaljubljenik u film koji pokree kampanju u njegovu korist. Rekonstruisani su sauvani filmovi i prireena je velika ceremonija na kojoj se Melijes poklonio pred oko 2000 posetilaca. Smeten u staraki dom, ostaje na stranicama istorije kao pionir filmske umetnosti i zaetnik pravca koji nazivamo fikcija. Samo dve godine nakon otkria sinematografa, Melijes je svojim delovanjem omoguio ponovo roenje filma. Ako se za Luja Limijera kae da je otac filma u tehnikom smislu, or Melijes je otac filma kao umetnosti.

26

*insert iz filma ovek orkestar *insert iz filma ovek s vie glava

ENGLESKA BRAJTONSKA KOLA

27

Dok je or Melijes na prelazu u XX vek stvorio sasvim lini svet i sopstveni stil, njegov renik je ostao blizak pozoritu. Engleski filmski stvaraoci postavili su ono to e kasnije postati filmski jezik, a za to su najzaslunija dva fotografa: Dems Vilijamson i Dord Albert Smit. Obojica su prvo bili fotografi na plai, a zatim su postali snimatelji filmskih novosti. Vilijamson, koji je uio od Limijerovih snimatelja, u svojim je reportaama kadrirao scene mada nije, kao Melijes usklaivao vidno polje aparata sa pozlaenim okvirom pozorine pozornice. *Dejms Vilijamson Dems Vilijamson je preneo princip promene scena na dokumentarnom filmu kada je 1899. snimio reportau o veslakoj regati u Henliju u deset slika poinjui panoramskim snimkom i zavravajui prolaskom amca kroz cilj. Sve je to snimio iz amca koji se kretao. Bio je to poetak primitivne montae u kome je uspostavljen niz kadrova u prostoru nagovetavajui opisne, destruktivne mogunosti kamere da registruje dogaaj ne samo u celini kao u pozoritu ve premetajui kameru od dogaaja do dogaaja.

28

U tom stilu je 1900. prikazao rekonstruisani urnal, jednog stvarnog dogaaja pod nazivom Napad na kinesku misiju. Film je trajao pet minuta i bio je podeljen u etiri slike. Za razliku od veslake regate koji je bio dokumentaran, Napad na kinesku misiju je bio rekonstruisani urnal. Ustanici provaljuju i poinje bitka u vrtu. Pastor je ubijen, a njegova ena mae maramicom, mornari spaavaju enu i ker. Taj stil, po svemu suprotan Melijesu, prokrio je put velikim avanturistikim filmovima, u prvom redu vesternima. Gonjena rtva i njeni spasioci, dramska su sredstva od kapitalne vanosti za film, a ona se prvi put pojavljuju ba u tom filmu. Kamera naputa mesto dogaaja pre nego sto se sam dogaaj zavri i nastavlja da snima na drugom mestu. Promena kadrova stvorila je oseaj protoka vremena, a da gledalac nije ni svestan vremenskih skokova. Od dogaaja prikazani su samo iseci mesta. Tako je stvoren osnov za razvoj filmskog pripovedanja. Vilijamson je kameru uvlaio u sredite radnje. U jednoj redukovanoj formi prvi put je sadrano ono to e initi osnovu filmske naracije, prikazan je dogaaj u kome postoji prolog, zaplet i rasplet. Prvi put se dakle pojavljuje mogunost filmskog jezika u graenju dramskih situacija sa paralelnom montaom. Ova mogunost je ujedno i naznaka prikazivanja kamerom paralelno dva dogaaja, koji se istovremeno odvijaju, to stvara tenziju napetosti naroito u zavrnici filmova, a to e posebno postati odlika amerikih akcionih filmova koji se zavravaju nekom poterom.

29

U Velikom zalogaju je jedan novinar krenuo da proguta kameru.

*insert iz filma Velikom zalogaju Vilijamson je ostvario ne samo montau ve i internu montau tj. promenu vrste planova unutar jednog kadra to e reditelji pedesetih godina najvie koristiti. Smit je takoe bivi fotograf, a snimio je prve filmove krupnim planom i detaljima pa se stoga on smatra zaetnikom upotrebe krupnih planova. *Dord Albert Smit U poetku je takvo prikazivanje nailo na osudu i publike i kritike jer su takvi planovi delovali pomalo zastraujue i asocirali na imputirane delove tela to svakako nije bilo prijatno gledati. Krupni plan je doprineo veoj mogunost izraavanja emocija, a u montanoj strukturi, postao je sjajan prelaz na opte planove. Ipak, Smit je primetio da se ne moe sve prikazati samo krupnim planom pa je kombinovao opte planove sa krupnim.

30

*insert iz povealo

filma

Bakino

Godine 1900. to primenjuje u svom filmu Bakino povealo prikazujui krupnim kadrovima baku koja je pokuavala uvui konac u iglu i njenog unuka koji se igrao sa lupom. *insert iz filma Vieno kroz teleskop Vieno kroz teleskop je sledei film na kome je primenio istu tehniku. Smit u njemu prikazuje starog voajera koji kroz teleskop primeuje krupni plan enske noge u cipeli na nir. Sledi 1901.godine Mali doktor u kome Smit posle jednog opteg plana prikazuje krupni plan glave make koja pije mleko sa kaike. Planovi se izmenjuju bez ikakvog posebnog razloga. *insert iz doktor filma Mali

Isto tako je prikazivao kadrove i u filmu Mi u umetnikoj koli. gde se umesto make u krupnom

31

planu pojavljuje mi, irei strah meu uenicima na asu slikanja. U izmenjivanju krupnog i opteg plana i jednoj te istoj sceni sadran je ve princip knjige snimanja. Time je Smit stvorio prvu pravu montau, dok je kod Melijesa jedinstvo mesta zahtevalo obavezno i nepromenjenu taku snimanja, jedinstvo stojita kamere. To Smitovo otkrie je bilo od kapitalne vanosti ali Smit nije pokazivao nikakvo interesovanje kada se razgovor poveo o tom njegovom tehnikom otkriu, mada je mnogo govorio o drugim epizodama iz njegove karijere. Teko mu je bilo da shvati da je takvo divljenje izazvala promena jednog postupka u filmu. Vilijamson i Smit su prvi odluno zakoraili u filmske slike ali dalje od toga nisu ili. Vilijamson je ostao zapamen po principu promene scena u dokumentarnom filmu, a Smit kao tvorac krupnih kadrova koji u to vreme nisu sa oduevljenjem bili prihvaeni. Uticaj brajtonske kole na stvaranje filmskog jezika je znaajan, a izraajan smisao za realizam ostavio je duboke tragove u svetskoj, a naroito u engleskoj kinematografiji. Kamera vie nije bila vezana za stolicu u parteru, ona se domogla slobode koju joj je namenio Limijer te je poletela kao na arobnom tepihu za razbojnicima ili burlesnim beguncima. *Smitov studio

32

FILM DAR 1907.

U francuskom filmu se poela oseati potreba za prevazilaenjem plebejske sadrine. Teilo se filmovima koji e trajati isto toliko koliko i pozorina predstava. Godine 1907. nastaje jedan novi pokret u znaku Film dara odnosno Umetnikog filma. Ti filmovi su nastojali da zadovolje prohteve prosveenije publike koja nije elela da ide na vaarita i gleda zabavne filmove. Umetniki film je snimljena teatralna pantomima u kojoj poznati pozorini glumci bez rei pred kamerama glume likove koje su igrali na pozornici, a teme se bave herojskim trenutcima iz

33

nacionalne prolosti. Ambicija za stvaranje ovog pokreta je pripisana pozorinim glumcima koji su eleli da ekranizuju poznata literalna dela. Njihova namera je i ostvarena. Uspeli su da zainteresuju mnoga poznata glumaka imena od kojih je jedno i glumica Sara Bernar. *Sara Bernar Sara Bernar je svoju veliku slavu stekla i nakon odigrane prve verzije Hamleta gde je glumila samog Hamleta. Osim velikih glumakih imena, u svoje redove pridobili su i mnoga znaajna imena poput pisca, nobelovca Antol Fransa i pisca Edmona Rostan od kojih su poruivali scenarije kao i poznate kompozitore poput Kami Sen Sansa. Na taj nain, ostvarili su svoju nameru, pridobivi veliki broj tkz. intelektualne publike. Umetniki film je ekranizovao dela klasinih pisaca Korneja, Rasina, Dantea, ekspira, Goldonija, Getea i Molijera, ili je dramatizovao scene iz Biblije, naroito iz ivota Hristovog. Film je uveo jednu novu modu. Godine 1908. snimljen je napoznatiji film pod nazivom Ubistvo vojvode od Giza sadraj je rekonstrukcija stvarnog dogaaja koji se odigrao 1572. u vreme Vartolomejske noi. *insert iz filma Ubistvo vojvode od Giza

34

Zahvaljujui velikim, glumakim imenima tog vremena, film je privukao veliki broj prosveenije publike iako je nain snimanja ostao na pozorinom nivou, odnosno ne promenjen. Danas ti filmovi izgledaju teatralni i naivni, iako su nekada imali znaaja za uspon kinematografije jer su prikazali na ekranu velike pozorine glumce koji su obradjivali ozbiljnu tematku. Zaetnici ovog pavca, nisu uspeli da razviju filmski jezik, kamera je bila postavljena u prvim redovima gledalita snimajui kontinuiranu radnju. Kako je urbana i snobovska publika veoma dobro prihvatila novu vrstu filma, moda se prenela i u Italiju. Poslednje vredno delo Film dara bio je film Viktora Igoa Jadnici u reiji italijanskog reditelja Kapelanija. Pojedine su se epizode Jadnika izvodile zasebno, a neki kinematografi su ih povezivali zajedno na taj nain pravei celoveernju projekciju. Pronalaskom filmskog jezika, snimljeni teatar se morao povui pred mogunostima montane dinamike i specifinog filmskog naina izraavanja. Ukoliko je i postojala potreba da se snimi neka drama, potrebno je bilo prilagoditi je novom mediju.

35

*Ubistvo vojvode od Giza ITALIJANSKI FILM

U prvo vreme u Italiji nije bilo domae proizvodnje. Tek davne 1904. su snimljena prva dva dokumentarna filma.

Izumitelj italijanske kinematografije je Filoteo Alberini koji je u istoj godini kada i

36

braa Limijer i braa Skladanovski konstuisao svoj ureaj pod nazivom inematografo. *Filoteo Alberini Taj ureaj je bio primitivniji od ureaja brae Limijer ali Alberini je nastavio sa svojim istraivanjima da bi se 1920. gotovo pribliio patentiranju sinemaskopa odnosno onoga to su kasnije nazvali sinemaskop. Kako je vladalo uverenje da se u sinemaskop formatu mogu prikazati dobro samo spektakularni sadraji u kojima prevladava grandiozni dekor i veliki broj statista, Alberinijev patent je bio odbijen od strane filmske industrije. Tek pedesetih godina XX veka, konano je prihvaen naroito u Amekikoj produkciji nakon to su se ova razmiljanja ispostavila pogrenim jer je sinemaskop format vrlo dobro izraajno sredstvo i za najobinije porodine drame. Osim patentiranja kinematografa, Alberini je bio i uspean producent. Osnovao je preduzee imes koje je ujedno bilo i jedno od najprofitabilnijih filmskih preduzea. Konkurenti su mu bili Ambrozija i Italo. Filmska industrija Italije je bila smetena na severu zemlje ali kasnije prelazi u Rim pa potom na krajnji jug zbog koliine prirodnog svetla koje je jug obezbeivao. Prvi znaajni istorijski spektakli snimani su u Italiji, veinom sa temama iz rimske istorije. Nekoliko godina je italijanska kinematografija proizvodila istorijske drame. Godine 1905. Filoteo Alberini snima prvi italijanski istorijski film pod nazivom Osvajanje Rima koji govori o ulasku kralja Viktora Emanuela 187O. u Rim, nakon ega e

37

biti krunisan. Iako pod naslovom Osvajanje Rima, radnja filma se ne odnosi na antiki Rim. Nastaje veliki takmiarski duh meu producentima. Svaki je eleo da na to pompezniji nain, rekonstruie znaajne dogaaje i slavne borbe iz prolosti. eleli su da doaraju vizije fantastinih legendi i mitova, da prikau pokretanje ogromnih ljudskih masa i da u slike, pretoe izgled buduih i nepoznatih svetova. Pojava spektakla u kinematografiji, vezana je naroito za komercijalni vid filmske industrije i proizvodnje jer se pokazalo da ovakvi filmovi i pored visoke cene kotanja, donose ogroman profit. Veliki spektakli su bili omiljeni zbog lepih pejsaa, zbog zanimanja za slavne linosti antike kao i zbog dekora koji su morali biti grandiozni i skupi. Rasipniki dekori, prostrani platoi za snimanje i nepregledne mase statista garantovali su velike prihode. Razvio se nov pravac, specifian anr pod nazivom peplum koji e sledeih desetak godina dominirati filmom, a svoju popularnost e stei i u Americi, a imae veliki uticaj i na Grifita. Ovaj anr svoje sadraje zasniva na istorijskim dogaajima, bilo da je u pitanju beletristika, romani ili neki kvazi dogaaji o kojima su stvaraoci putali mati na volju. Ove teme podseaju na sadraje Film dar, umetnikog filma iz Francuske. Razlika se ogledala u tome to su francuski filmovi imali vie obrazovnu funkciju, a peplum filmovi su bili namenjeni najiroj publici sa namerom da budu atraktivni i zabavni kako bi isplatili svoje grandiozne projekte. U toj nameri su na kraju i uspeli. Tako je Italija,uspela ne samo da ostvari komercijalni

38

uspeh sa peplum filmovima nego je uspela da poznate sadraje oblikuje na filmski nain. *Insert iz filma Poslednji dani Pompeje Godine 1908. Luii Mai snima film Poslednji dani Pompeje, film predstavlja adaptaciju romana Bulvera Litona, a sadraj govori o stradanju Pompeje od vulkanske lave. Ve sledee godine 1909. Mai snima Galileo Galilej. 1910. ovani Pastrone, reira film pod nazivom Pad Troje, scenario za ovaj film, potpisuje najpoznatiji, kontraverzni italijanski pisac, Gabriele Danuncio, za koji dobija pedeset hiljada lira. Sadraj filma je atraktivan, pomalo cirkuski, a odnosi se na prikaz Kanibalovog prelaza preko Alpa. Godine 1912. Enriko Gvaconi snima film Qvo Vadis koji govori o poetcima stvaranja hrianstva. Ovaj film predstavlja adaptaciju romana Henrika Sjenkovia. *Insert iz fima Qvo Vadis Naredne godine, 1913. Gvaconi je snimio jo jedan veoma popularan film koji nosi naslov Antonio i Kleopatra. I Gvaconi i Kazerini snimali su najee spektakle iz istorije svoje zemlje, rekonstruiui dogadjaje prema drevnim spomenicima ili na osnovu biografija i hronika.

39

*Enriko Gvaconi

*Insert iz filma Galileo Galilej Luiija Maija

U filmskim spektaklima, glavne uloge obino su tumaili popularni glumci pa su zbog toga ti filmovi, postizali ogromnu popularnost. Jedan od najpoznatijih filmova je bio Kabirija iz 1914. u reiji ovanija Pastronea. U ovom filmu je prvi put korieno vetako osvetlenje radi postizanja estetskih ciljeva. *insert iz filma Kabirija Korieno je i kretanje kamere, kao sredstvo izraavanja. Film je postigao ogroman uspeh, a osim na Grifita, Uticae i na Langa. Na pisanju scenarija za ovaj film, uz samog Pastronea, bio je angaovan Gabriele Danuncio. Bilo je animacije i montae.

40

Radnja ovog filma je smetena u III veku pr.n.e., a tema se odnosi na dogaaje koji slede nakon erupcije vulkana Etna, kada robovi koriste priliku da bee, a gusari otimaju lepu devojku Kabiriju koju prodaju da bi bila potom rtvovana bogu Molohu. Zahvaljujui snanom Maistu, devoka biva spaena od sigurne smrti. *insert iz filma Kabirija U ovom filmu, Pastrone, uvodi neke inovacije na tahnikom planu. Koristi dopunsko svetlo u studiju po potrebi, kao i dopunsko svetlo u eksterijeru to mu omoguava kreiranje atmosfere na jedan nov i dinaminiji nain. Posebna inovacija se odnosi na korienje kamere u pokretu koje je najpre ostvarilo veliko uzbuenje, a zatim i oduevljenje publike. Veliki uspeh Kabirije kao da je predodredio sklonost italijanske kinematografije prema istorijskim spektaklima. Interesantno je pomenuti da su svi anrovi od samog poetka sadravali u sebi elemente melodrame. Tako je Kabirija kombinacija melodrame sa istorijskim spektaklom. Melodrama se utkala u sve teme, u sve druge anrove jer je na neki nain bila garant za pronalaenje kontakta izmeu filma i publike. Poznato je da se i danas u Italiji veoma esto snimaju filmovi sa temama iz starog Rima ili sa rekonstrukcijama iz Biblije. Mnogi Danuncijevi romani su doiveni ekranizaciju.

41

Ti filmovi nemaju gotovo nikakvih umetnikih vrednosti, a prave se iskljuivo iz komercijalnih pobuda. Za popularnost Gabriela Danuncia, veoma je zasluna glumica Eleonora Duze koja se smatrala u to vreme najpopularnijom italijanskom glumicom, igrajui u pozorinim predstavama, a po Danuncijevim scenaarijima. Glumila je u filmu koji je sama i reirala, a film nosi naslov Pepeo. *Eleonora Duze. Njen znaaj i talent se izjednauje sa Sarom Bernar jer ono to je Bernarova bila za Francusku, Duzeova je vredela u Italiji. *insert iz filma Qvo Vadis Industrijalci su mnogo novca uloili u kinematografiju. Do 1913. su se tri filma proizvodila dnevno . Bilo je posla za mnogo statista, a film je postao ponos jedne siromane zemlje. Grade se bioskopi sa po 4000 mesta. Epoha procvata italijanskog filma, donela je i raanje jednog novog kulta pod nazivom Kult diva, a pod tim nazivom su se podrazumevale lepe, atraktivne, odnosno, boanske glumice.

42

Prva meu njima, istie se i Lida Boreli. Bila je tip blede, uzviene ene, prefinjeno se snalazei u krupnim planovima. Najvei uspeh je ostvarila 1914. u filmu sa provokativnim naslovom Gola ena. Ovaj filmski hit je reirao Karmine Galone, a reijom se nastavio baviti i za vreme Musolinijeve vladavine i nakon II sv. rata. *Lida Boreli Druga italijanska diva je bila Franeska Betini. Njen izgled je najvie odgovarao prototipu mediteranke, italijanke, a najvee uspehe je ostvarila igrajui po salonskim italijanskim melodramama tog vremena. Franeska Betini koja je imala dugu i plodnu karijeru od 1911. do 1974. godine u najznaajnijem pravcu tog vremena, a koji nosi naslov verizam. Ovaj pravac e joj doneti ne samo veu popularnost zbog koje e ona postati zvezda nego i prerastanje u karakternu glumicu zbog ega e se ona jo dugo zadrati na filmu. Posedovala je veliki temperiment i poput Lide Boreli igrajui u salonskim melodramama. *Franeska Betini

43

Trea velika zvezda italijanskog filma je bila Pina Menikeli, ekscentrina i delirina, glumica koja je najvie oliavala lik fatalne ene. Ovakav stil glume uveliko je podseao na dansku glumicu Astu Nilsen. Najznaajniji Pinin film, nosi naziv Vatra, a reirao ga je ovani Pastrone. *Pina Menikeli Novonastali kult diva, stvorio je potrebu novih tema, uglavnom melodrama, ljubavnih trouglova, stavrajui jedan romantiarski svet udaljen od stvarnosti. Glumice su bile tretirane kao boginje, a tom utisku su pridonosili u prvom redu crnobeli filmovi koji su asocirali na snove jer kada se i priseamo svojih snova, retko se seamo boje. Najvei uspeh u odnosu na pol su postizale glumice jer su paralelno privlaile kako enski deo publike koji se identifikovao sa njima, tako i muki deo, zbog svoje neodoljive privlanosti. Ova vrsta filmova se najvie negovala u Francuskoj i Italiji to je i razumljivo kada se ima u vidu velika pozorina tradicija ovih naroda. Verizam je drugi smer italijanskog filma, suprotan peplumu.

44

Peplum je u poetku razvoja filma bio u funkciji fikcije, odnosno mate istorijskih injenica, a verizam je bio okrenut fakciji sa tendencijom usmerenja ka realizmu i savremenim temama. Sam koren rei verizam, potie iz italijanske rei verita to u prevodu znai istina. Naziv ovog pravca potie i iz talijanske literature u kojoj je postojao veristiki pravac, zastupan od strane pisca ovanija Verge. Peplum je jedna vrsta konkurencije verizmu i za njega kaemo da je eskapistiki i da bei od stvarnosti. Meu najznaajnije filmove veristikog pravca, ubraja se film Izgubljeni u tami iz 1914. koji je reirao Nino Martoljo. Film je zasnovan na suprotnosti dva sveta, sveta aristokratije i sveta sirotinje. U sreditu radnje je sudbina vanbrane kerke jednog grofa, koji je se odrie da bi je na kraju usvojio slepi prosjak. Ponovo nailazimo na sentiment i patetiku u sadraju koji su pravi elementi melodrame. Martoljo je u ovom svom ostvarenju na jedan vrlo snano realistian nain prikazao ivot ljudi u siromanim etvrima Napulja, ne unosei pri tome lani romantizam koji se u prethodnim filmovima lako uoavao. *Insert iz filma Asunta Spina i Franeska Betini Drugi znaajan film nosi naslov Asunta Spina, a naslovljen je prema imenu glavne junakinje filma koju igra Franeska Betini. Ovaj film za pomenutu glumicu ima veoma veliki znaaj jer ju je

45

usmerio ka tumaenju karakternih uloga. Radnja filma se zasniva na jednom, obinom, nepretencioznom ivotu obine devojke koja se uprkos brojnim udvaranjima raznih prosaca, osea usamljeno, ne mogavi pri tome pronai sopstvenu sreu. Film poseduje istinske prizore bez prisustva lanog dekora. Ovi elementi verizma, prenee se kasnije na nov italijanski pravac koji je nazvan novim realizmom ili neorealizmom. Veristiki filmovi su veoma teko pronalazili distributere izvan Italije pa su se iz tog razloga, producenti radije vraali peplumu jer je peplum garantovao komercijalni uspeh. Poslednji film iz doba pepluma snimljen je 1918. i nosi naslov Osloboeni Jerusalim.

FILM U SRBIJI

Poetci kontinuirane produkcije datiraju tek od posleratnih godina kada je prva javna filmska projekcija filmova brae Limijer prikazana nepunih 6 meseci kasnije nego u Parizu, tanije 6. juna 1896.

46

Nije suvino pomenuti da je bioskopska projekcija odrana u Beogradu pre nego u Njujorku ili ostalim veim evropskim gradovima. Projekcija je odrana u kafani Kod zlatnog krsta na Terazijama. Premijeri su prisustvovali tadanji kralj Alekandar Obrenovi i kraljica majka Natalija. Uoi I sv. rata bilo je 30 stalnih bioskopa u kojima su se prikazivali filmovi iz Pateove produkcije. Godine 1900. otvoren je prvi srpski stalni kinematograf. Do 1908. su gostovali putujui bioskopi. Najee bioskopske dvorane su otvarali vlasnici kafana i hotela. 1912. godine u Beogradu je bilo 18 takvih bioskopa. Razvoj domae produkcije otpoeo je 1945. godine mada je u meuvremenu bilo pokuaja glumaca i snimatelja entuzijasta. U kratkoj, ali bogatoj istoriji filma, ni nai ljudi nisu ostali po strani. Vrlo brzo, uprkos nepovoljnim istorijskim okolnostima, oni se poinju zanimati za film. *Milton Manaki Godine 1898. Milton Manaki iz Bitolja poinje da se bavi fotografijom, a 1905. mu njegov brat Janaki donosi iz Londona kameru, slavnu Tristotukameru kameru, proizvedenu u svetu. Manaki

47

vie nije samo fotograf, on proizvodi ivu sliku. Sam sebe je imenovao prvim ratnim reporterom na Balkanu. *Braa Janaki i Manaki Milton On je snimao zbegove, strane slike s balkanskih planina koje jo i danas Manakijevom zaslugom potresno ive. Snimao je bitke i prve turske zarobljenike. Njegovi filmovi su potresna svedoanstva o danima posle Ilindenskog ustanka koji su potom bili i zabranjeni za prikazivanje. Ono malo materijala to se sauvalo, prikazuje kolone robijaa koje su u lancima i okovima odvodili u turske kazamate. Sigurno je jedno, a to je da su ti snimci najdragoceniji i najpotresniji filmski dokumenti iz tog vremena. Neto ranije, tanije 1902. godine na suprotnoj strani zemlje, u Subotici javlja se Aleksandar Lifka, student arhitekture u Parizu, koga je na studijama privukla atorska atrakcija film. Tom novom zanosu i poslu posvetio je kasnije itav ivot. Prvi Lifkini snimci nisu sauvani ali su sauvani oni kasniji. Meu njima bili su komini detalji sa fudbalskih utakmica koji ne govore ba mnogo o jednom zanosu i energiji. U Somboru je Mirko Bonjak eleo da stvori evropski Holivud i moda bi stvorio da je imao ono najbitnije - novac i podrku finansijera. Veliki planovi pali su u vodu ve nakon prvog poetog projekta, tanije ve nakon prvih kadrova koji su bili snimljeni da bi se izabrali glavni protagonisti filma. Ceo projekat se zavrio na mnogo reklamiranom konkursu za izbor prve filmske zvezde pa tako Bonjakov san o Somboru - Holivudu nije postao stvarnost a nije ni mogao postati.

48

Prvi zvanino igrani film je bio ivot i dela besmrtnog voda Karaora. insert iz filma ivot i dela Voda Karadjordja

Ovaj film je snimljen tokom letnje pauze 1911. u Narodnom pozoritu, a u originalnoj verziji je bio dug 1 800 metara. Isticano je da je film kotao 20 000 dinara, s posebnim naglaskom da je u snimanju scena Boj na Miaru uestvovao veliki broj vojnika i da je snimanje te scene kotalo 12 000 dinara. Karaore je nastao 14 godina posle prve Limijerove produkcije, a obraen je u jednoj pariskoj laboratoriji. Premijera ovog filma je odrana 23. oktobra 1911. u Beogradu u bioskopu Hotela Paris. U najboljem holivudskom maniru, film je okupio najelitnije glumce SNP-a sa oko 1 000 statista, a kao kostimi su korieni eksponati Narodnog muzeja i Kraljevskog narodnog pozorita.

49

Film je sniman u Beogradu i okolini. Eksterijeri filma, snimani su na obalama Dunava i Save, Kalemegdanskoj tvravi, u Topideru i na Banjikom polju gde su izvedeni spektakularni Boj na Miaru i Zbor u Oracu. U redovni filmski repertoar, film je uvrten 17. novembra 1911. Producent filma je bio Svetislav Botori za koga s pravom kaemo da je ujedno i prvi srpski filmski producent. *Svetislav Botori Po zanimanju Botori je bio trgovac i ugostitelj. Kao balkanski egrt, zatim kalfa, doao je u Beograd gde je ubrzo otvorio sopstvenu radnju. Ubrzo zatun poeo se baviti i drugim trgovakim poslovima. Krajem XIX veka prvo je zakupio, a zatim i otkupio kafanuhotel Pariz na Terazijama. Hotel je obnovio po uzoru na evropske objekte tog tipa. Hotelska kafana je imala 120 stolova, a pored velike sale postojale su i manje za bilijar ili domine. *Ilija Stanojevi Tu su se poele izvoditi 1899. godine prve predstave. Za prvog srpskog reditelja se smatra ia Ilija Stanojevi koji je uz

50

saradnju ire Monoka napisao scenario za ovaj film. *Milorad Petrovi u ulozi Karaora Poznato je da je Stanojevi postavio na scenu kao reditelj tridesetak pozorinih komada i to preteno komedija iz domaeg ivota. Snimatelj prvog srpskog igranog filma je bio Luj de Beri to se smatra umetnikim imenom. O njemu postoje veoma oskudni podatci. Sauvana je jedino njegova vizit karta. U glavnoj ulozi Karaora je bio Milorad Petrovi, jedan od najpoznatijih srpskih pozorinih glumaca krajem XIX i poetkom XX veka. Petrovi je jedan od osnivaa nikog pozorita Sineli gde ostvaruje zapaene uloge u kojima dolazi do izraaja njegova naoita pojava, lep glas i govorna kultura. Augusta 1897. postaje lan Srpskog narodnog pozorita u Beogradu u kome ostaje punih 25 godina. Film je doiveo veliki uspeh kod gledalaca. Posle Beograda film je prikazivan tokom 1912. godine u Niu, Smederevu, Valjevu i drugim gradovima Srbije. Godine 1915. se prikazuje u Skoplju, a oktobra 1919. i u Sarajevu. Rezervni kapetan ika Pavlovi 1928. godine u SAD prikazuje nae filmove, medju kojima i Karaora. Ako je verovati tampi onog vremena, film je trajao 88 minuta dok pronadjene kopije traju svega 48 minuta. Ceo materijal deluje dosta celovito iako se na pojedinim mestima primeuje nedostatak nekih scena, a re je o delovima Boja na Miaru kao i pojedine epizode koje se odnose na slom srpske drave i Karaorev odlazak iz Srbije kao i boravak u Rusiji.

51

*Insert iz filma Grenica bez greha Elem, bilo kako bilo, na naim prostorima su se poeli proizvoditi filmovi. Snimali su se od Grenica bez greha do Dve sirotice. Dolazili su na platno i vile i heroine i hajduci i uskoci. Slava je slava, a put do nje je ponekad i suvie trnovit. Govorei o poecima kinematografije gotovo da je ne mogue, a ne pomenuti i znaajan pokuaj izvesnog naeg iseljenika Zebia koji je kao i mnogi drugi nai iseljenici u Americi poeo da se bavi svim i svaim. Prikupivi neto novca, odluio je da ostvari svoj san i snimi najspektakularniju, najneverovatniju i najpotresniju istorijsku dramu o Marku Kraljeviu i njegovim ortacima. Kupio je konja na rasprodaji i ofarbao ga kreom tako da je ivotinja bila slina Markovom arcu. Skrojio je dvorske i one druge kostime i u njih uvukao svoje zemljake, glumce, inae u dokolici poznate po raznim hobijima, neki su bili kafedije neki evapdije. Njima je dodelio kljune nosee dramske uloge Miloa Obilia, Toplice Milana, Jug Bogdana, devet Jugovia. Za drugu stranu tee je bilo nai najbolje glumce ali njih su ovekoveili na platnu ameriki farmeri. Poetak spektakla bio je dobar i uobiajen ali kad poe boj, nastade lom. Dobie batine i Murat i Toplica Milan. Sve dok se maevi nisu poeli lomiti i dok kia nije boju saprala sa konja. Da parada

52

bude jo i vea, sa drveta gde je glumila svoju ulogu, stropotala se Vila Raviojla i pri tome se svojski ugruvala do te mere da vie nije mogla uspeno nastupati ispred kamere. Tako su zavrene slavne stranice naeg nemog filma u vreme kada je ve film proglaen za sedmu umetnost. DANSKI FILM

Period od 1908. godine do sredine I sv. rata, obeleavaju filmovi koje nazivamo sofisticiranim komedijama ili salonskim, erotskim filmovima. Taj anr e se iz Danske preseliti u Nemaku i vedsku, a zatim preko danskih reditelja i glumaca koji e iz Nemake i vedske preseliti u Ameriku, anr e se proiriti i u Holivudu. Danska cenzura je oduvek bila najliberalnija od svih cenzura drugih delova Evrope to je stvaraocima obezbedilo potpunu slobodu. Vrlo intenzivno i slobodno, prikazivani su sadraji erotskog tipa, raskalano i lascivno sa posebnim akcentom na poljubac.

53

*Asta Nilsen Danski film spada u uzornije filmove u Evropi. U XVIII veku Danska je imala poznatu pozorinu kolu koja je filmskim studijima davala scenografe, reisere i glumce. Sukob u erotskom trouglu postala je njihova specijalnost pri emu su za mesta deavanja korieni elegantni saloni ili cirkuske atre. Gotovo uvek je bila re o filmovima koji su govorili o branom neverstvu, grehu, zloinu i ispitivanju savesti. Nad svim tim ljubavnim istorijama lebdi opasnost od katastrofe. Srednja Evropa se otimala za filmove Nordiska. Vamp ena se odomaila u danskom filmu. Razuzdanost se odraavala ne samo u radnji ve je pripisivala i optike forme. Poljubac, do tada samo konvencionalni znak, postao je neuveno erotski razumljiv za to doba. Uz tip vamp glumice, javlja se i vrsta reditelja koji izgara u slubi jedne protagoniskinje kao npr. danski reditelj Urban Gad sa svojom vamp divom, Astom Nilsen.

54

*Urban Gad

*Urban Gad i Asta Nilsen Asta Nilsen je bila prva glumica svetskog glasa. U Berlinu, Petrogradu i Parizu, svugde se svet gurao da vidi njene filmove. *Insert iz filma Pepeljuga

Nastupala je najvie u modernim dramama. Smatrala se tipom glumice koja je mogla vrlo lako da se transformie u tipove ena raznog stalea. Zahvaljujui Gadu debituje u filmu, a posle se i udaje za njega. Urban Gad ne samo da je otkrio Astu Nilsen, on e ubudue uvek reirati filmove u kojim e se ona pojavljivati uglavnom u ulogama zavodnice. U filmu Ponor iz 1910. igra graansku devojku koja igra u cirkusu i loe pri tome prolazi. Nakon ovog filma, Asta Nilsen je postala pravom zvezdom. Potom je protagoniskinja u filmu pod naslovom Vrela krv, 1911. u ulozi ciganke koju oliavaju ari zabranjenog voa. Filmu panska ljubav iz 1920. Nilsenova glumi pansku igraicu, a u Proleterskoj devojci igra pripadnicu nieg stalea, uprkos bedi i siromatvu, ona uvek zavodi mukarce.. Nastupala je u modernim dramama to joj je donelo svetsku slavu. Publika ju je veoma dobro prihvatala, smatrajui je nekom vrstom mita koji se materijalizuje u filmovima. Upravo to identifikovanje uloge i protagoniste

55

ini osnovu kulta zvezde. Nilsenova je nastupila tokom svoje karijere u osamdeset filmova, a neko vreme je bila i direktorica jednog bioskopa u Kopenhagenu. Davanje ovakve funkcije je bila praksa Danaca koji su na taj nain odali priznanje ali i dali podrku starijim sineastima. Pojavila se i prva muka zvezda koga su smatrali preteom Rudolfa Valentina, a njegovo ime je bilo Valdemar Psilander koji je na vrhuncu svoje slave 1916. godine, izvrio samoubistvo.

*Valdemar Psilander Popularnost danskih filmova sa zavretkom I sv. Rata poinje da se iri po celom svetu to pridonosi na jednoj strani slabljenje filmskih industrija odreenih zemalja, a na drugoj strani, filmskim fanovima je omogueno jeftinije snimanje filmova kao i eksperimentisanje sa njima. Na taj nain, dolo je do probijanja nekih umetnikih barijera u filmskom jeziku. Holivud je naprosto bio zatrpan komercijalnim filmovima, a u Evropi su nastale tri avangarde koje e pridoneti napretku u umetnosti. Avangardne pravce su sainjavale francuska avangarda, nemaka avangarda i sovjetska avangarda kao vrhunac tog pokreta. Period procvata danskog filma se zavrava 1917. zbog naglog opadanja njihove popularnosti na koju je uticao kao prvo uvoz amerikih filmova, a kao drugo, danski glumci i

56

reditelji su dobijali mnogo bolje ponude u nemakoj i vedskoj kinematografiji odakle su se mnogi otisnuli i do samog Holivuda. AMERIKI FILM

16. aprila 1896. odrana je u Njujorku prva javna projekcija na amerikom kontinentu projekcionim aparatom koji je pripadao Tomasu Edisonu, a ije je ujedno preduzee i proizvodilo filmove, koji su se prikazivali. Na stalnim repertoarima nala su se zatim ostvarenja koja su trajala od 15-30 minuta da bi se za vreme jednog trajka glumaca 1900. godine, nekoliko pozornica trajno opredelilo da u budue samo prikazuje filmove. Putujue bioskopdije, organizovale su projekcije po provincijama. Tako se poinju prikazivati dugometrani igrani filmovi koji su znatno prouzrokovali poskupljenje filmskog projekta. Porasle su cene scenarija, dekora, glumaca kao i potronja sirove filmske trake to je uslovilo i poveanje bioskopskih karata.

57

Dok su evropski kreatori film stavljali u slubu dokumentarnog opisivanja ili u slubu trikova, ameriki reditelji su rano krenuli putem realistikog filma. Ameriki film e nastaviti tradiciju realistikog romana XIX veka inspiriui se pre svega kvalitetnom literaturom. *Edvin Porter Prva stvaralaka linost u razvoju amerikog filma svakako je Edvin Porter, po zanimanju automehaniar i prvi pionir amerikog filma. U poetku je bio putujui kinooperater, proizvoa opreme za film, filmski snimatelj kod Edisona, a zatim ef produkcije u novom Edisonovom studiju i filmski reditelj. Upoznao se sa najnovijim filmovima uvezenim iz Evrope i ve 1903. godine uneo mnoge novine u ameriki nemi film. Evropski filmovi koje je Edison uvezao, podstakli su Portera da neku radnju snimi iz vie kadrova i da ih zatim povee. Pri tom povezivanju, menjao je sve vrste kadrova. *insert iz filma ivot amerikog vartogasca Snimao je aktuelne politike i sportske dogaaje, a to sve u jednom kadru koji je trajao dok traka ne istee.

58

Godine 1902. debituje filmom ivot amerikog vatrogasca u kome je kombinovao dokumentarne snimke sa naknadno reiranim kadrovima. Sadraj je jednostavan, prvo vidimo dete koje je zahvaeno plamenom, a zatim jedan zanimljiv detalj ubaen je kadar u kome je krupno prikazana ruka koja pokree alarm, to je bilo veoma znaajno za uspostavljanje toka filmske naracije. Ovaj krupni plan slui kao neka vrsta elipse s kojom se preskae sve to je ne vano. U nastavku su prikazani vatrogasci koji jure i spaavaju dete. Porter je pokazao novu mogunost montae to je dalo nov smisao filmu. Godine 1903. snima Veliku pljaku voza, potpuno reiran film u kome je Porter poveao broj kadrova. *insert iz filma Velika pljaka voza Snimio ih je mnogo krae i pri tome obazbedio njihovo brzo smenjivanje. Po tome se radnja odvija na dva mesta, a pojedine scene se eliptiki izostavljaju. Rez mu ne slui vie samo da bi razdvojio kadrove nego da bi ih i spojio. Ovim filmom je zaet novi anr vestern u kojem e ameriki film postii svoje najorginalnije dostignue. Filmska pria je napravila senzaciju i odmah je postala klasikom ekrana. Film je bio pun kretanja, glumci i objekti su se kretali u pravcu kamere i od kamere, upravno, na osu objektiva, a u

59

jednom kadru kamera se pokrenula pratei akciju. Priroda sadraja nije dozvoljavala da to bude snimljeno pozorite. Radnja filma izlazi u prirodni ambijent, a kamera snima pejsae, lokomotive, voz, ljude i konje u akciji. Fabula je isprekidana na dva toka, u enterijeru i eksterijeru, koji su meusobno povezani, a gledalac ima jasnu predstavu o dogaajima koji se odigravaju istovremeno na razliitim mestima. Na taj nain je definitivno potvrena paralelna montaa. Koliko su scene u eksterijeru bile realistine i filmine, toliko su scene u enterijeru jo uvek bile ograniene konvencijama pozorita. Dok scene potere za pljakaima nemaju ni traga od teatralnosti, u jednoj od scena u enterijeru na kulisi su naslikane pe i lampa. Poteru pripada velika zasluga to je razvio zamisao paralelne montae i afirmisao promenu plana kao i stajne take posmatranja. Paralelna montaa kao i korienje krupnog plana omoguavaju elipsu kojom se skrauje i izbacuje sve ono to je ne potrebno. Interesantno je pomenuti i krupni plan kauboja koji puca u kameru. Ovaj kadar Porter nije montirao u film ve ga je posebno uz filmsku traku upakovao kao dodatak bojei se jo uvek na neki nain reakcije publike. Distributeri su ga zavisno od ukusa

60

stavljali na poetak filma ili na kraj. Iz toga se moe zakljuiti da je to nesiguran i bojaljiv korak, kako upotrebiti krupni plan ljudskog lica u akciji koji die pitolj i puca pravo u publiku. Neverovatno je da Porter u svojim kasnijim filmovima nije vie koristio steena iskustva. Kao da se svih postignutih vrednosti uplaio ili ih nije bio svestan. 17 godina je Poter radio u filmskoj industriji koja se izgraivala ali samo etriri godine je u njoj krio put. Vei pronalazaki duh ispoljio je njegov uenik Dejvid Grifit.

Umetnost Grifita je verovatno najznaajnija stranica u istoriji savremene umetnosti, posebno filma. Smatra se najznaajnijim pionirom uprkos tome to nije bio nikakav intelektualac niti avangardista. *Dejvid Vork Grifit Dejvid Vork Grifit, roen je 1875. u Lagrangeu. Otac mu je bio pukovnik u vojsci Juga, te je secesionistikim ratom bio upropaten. Dejvid, koga je odgajila sestra uiteljica bio je novinar, vatrogasac, pesnik, skitnica, metalski radnik i glumac. Specijalist za karakterne uloge i neznani glumac, oenio se sa saputnicom na glumakim turnejama. 1907. dolazi sa svojom suprugom prihvativi male uloge kod Edisona.

61

Zbog svoje prijatne spoljanosti, dobio je svoju prvu glumaku ponudu, zaigravi u jednom od filmova Edvina Portera. Grifit se oprobao u pozoritu, u romanu i u poeziji, pa je sam svojim trudom stekao opirno obrazovanje, to mu je doputalo da se bavi uzvienim temama. *Korina Grifit, Dejvidova supruga Porter, Melijes i peplum filmovi, posluie Grifitu kao inspiracija da 1908. zapone svoj rediteljski opus u Bajografu gde e se u jednom trenutku nai i na mestu vodeeg pomenute kompanije. Filmovi koje je Grifit reirao od 1908. do 1912. , a tih je filmova bilo oko 400, nisu u prvo vreme bili potpuno orginalni iako je inspiraciju ostvarivao na literalnim delima ekspira, Dikensa ili Deka Londona. Ipak, taj period uenja mu je omoguio da se osea sigurno prilikom prelaska na dugometrani film. estogodinji sta doveo je njegov filmski jezik do takve fleksibilnosti kakvu ni jedan reditelj nije imao do tada. Osnova amerikog filma je realizam i naracija. Realizam se odnosi na elju producenta u ostavljanju uverljivog utiska na gledaoce, a naracija na samu injenicu u kojoj ameriki film ne moe egzistirati ukoliko naracija ne postoji.

62

Dejvid Grifit je nazvan ocem filma kao umetnosti. Uspeo je da u filmu razvije etiri parametra: filmski jezik, filmsko vreme, filmski ritam i filmsku glumu. Pomou montae, Grifit filmsko vreme smanjuje ili produava, a sam globalni ritam zavisi od montae i rezova. Kada govorimo o filmskoj glumi, onda mislimo na pribliavanje kamere glumevom licu to namee potrebu da se smanji jaina ekspresije lica koju su do tada glumci bili primorani da koriste. Svi ovi elementi su ustoliili estetiku nemog filma, a iz te estetike e se javiti revolucionarni pokreti kao to je Ezentejnova estetika, odnosno montaa atrakcija, montaa asocijacija, intelektualna montaa i td. Godine 1913. Grifit snima svoj prvi dugometrani film pod nazivom Judita od Betulije Protagoniskinja ovog filma je bila Blana Svit. Kao spektakl, ovaj film je nadmaio sve do tada vieno na platnu. *Insert iz filma Judita od Betulije sa Blanom Svit Masovne scene opsade, bitka na otvorenom prostoru, trke koija. Judita koristi svoju seksipilnu privlanost da oslobodi svoj narod od okrutnog delata Holoferna. Godine 1913. snima svoj prvi film Raanje nacije u kome govori o agoniji koju je

63

Jug morao da proe da bi se rodila jedna nacija. U filmu debituje Lilijan Gi koja poput mnogih saradnika radi besplatno na filmu jer veruje u njegov uspeh i taj se rizik veoma isplatio. *Lilijen Gi Ovaj film je produkovao kontraverzne reakcije. Na jednoj strani, Grifitu je odata poast od strane njegovih filmskih kolega zbog umetnike vetine i uspenog oslikavanja radnje koja u trajanju od tri sata, tee poput reke ali na drugoj strani, prikazivanje ovog filma je izazvalo protestovanje crnakog naroda koji je poeo da ubija belu rasu. Grifitu je zamereno da je rasista i da prikazani film nije dostojan umetnosti. estoke polemike poveale su njegov komercijalni uspeh. *insert iz filma Raanje jedne nacije Nakon filma Raanje nacije, najmlaa, amerika, filmska industrija, postala je svesna svoje snage. Taj film je gledalo sto miliona ljudi, a na repertoaru se odrao 15 godina.

64

Zbog nemira koji su izbili meu rasama, a uzrokovani sadrajem filma, Grifit je osetio veliku griu savesti, prihvativi kritike, snima svoj sledei film 1916. pod nazivom Netrpeljivost. Ovaj film ne samo da karakterie grifitovu ambicioznost nego i pretencioznost to je dovelo do precenjivanja njegove umetnike moi. U njemu Grifit prikazuje etiri istorijske teme kao i venu i trajnu netrpeljivost meu civilizacijama, rasama, klasama i netrpeljivost meu ljudima uopteno. *Insert iz Netrpeljivost Prva pria govori o padu Vavilonskog carstva iz VI veka pr.n.ere. Druga pria se odnosi na temu Hristovog raspea i Judine izdaje, trea govori o obraunu katolika i Hugenota u vartolomejskoj noi 1572, a etvrta pria obrauje savremenu temu u ijem sreditu je nepravda kada se optiuje jedan mlad ovek za ubistvo svoga efa koga on ustvari nije ubio. Dekor iz prve prie se smatra najgrandioznijim dekorom koji je ikad prikazan u istoriji filma jer su svi elementi uraani u prirodnoj veliini. Poseban kvalitet filma se ogleda u njegovom principu paralelne montae koju je Grifit doveo do usijanja. Film poinje u duim segmentima etiri prie da bi se ti segmenti potom skraivali i ubrzavali. Ovakav princip montae se zadrao i do dananjih dana u amerikom filmu jer on stvara saspens i montani kreendo.

65

Ni pre ni posle njega nikad niko nije nita slino uradio, ali naalost film nije primljen sa oduevljenjem i Grifit doivljava ekonomski krah nakon koga se nikad nije oporavio. Publika je film doivela previe eksperimentalnim ali filmski radnici irom sveta, odali su Grifitu priznanje. Kritika je ovo delo smatrala kao naivni moralizam u kome prevladavaju sukobi dobra i zla, crnog i belog da bi na kraju usledila vizija budunosti u kojoj e nestati ratovi, zla, a ljudi e poeti meusobno da se vole ali zbog aplaudiranja engleskog kralja, britanska cenzura je film potpuno unakazila. Nakon ovakvog neuspeha, Grifit poinje da reira manje budetne filmove poput filma pod naslovom Slomljeni cvetovi u kome govori o nemoguoj ljubavi zbog predrasuda i Zar ivot nije lep u ijem sreditu su dvoje mladih ljudi koji preivljavaju teke dane nakon II sv. rata, gajei krompir u svojoj bati. Lilijen Gi je protagoniskinja u filmu Slomljeni cvetovi. *Lilijen Gi

Film Netrpeljivost, inspirisao je Baster Kitona i Karla Teodora Drajera da se i sami oprobaju u slinim dramaturkim varijacijama. Bio je to pokuaj preplitanja pria i razliitih perioda.

66

Istoriari filma tvrde kako je Mek Senet koji se ujedno smatra i ocem slepstik komedije, prvi usmerio filom protiv literalne tradicije, stavljajui ga u slubu razigrane iluzije stvarnosti.

SLEPSTIK

Kada govorimo o slepstik komediji onda mislimo na doslovan prevod tih rei: udarac tapom. Misli se na elastian tap uz pomo koga se stvara maksimalna buka i minimum boli. Ovaj naziv je i nastao iz pomalo podrugljivog i potcenjivakog odnosa prema toj vrsti komedije koja se zasniva na fizikim gegovima u kojima uestvuje kompletno ljudsko telo. Stoga su tadanji veliki komiari bili i veoma vete akrobate. Kasnije se ovaj termin upotrebljavao kao sinonim za celokupnu ameriku nemu burlesku.

67

Zbog svojih karakteristika, slepstik je bio idealan kao anr u vreme nemih filmova jer je u sreditu radnje bio humor koji se nije oslanjao na verbalne duhovnosti ili dijalog nego na samo fizike gegove. Ovaj humor je na neki nain potekao iz renesansne, italijanske, mediteranske komedije ali sa tom razlikom to je u ovoj komediji bilo i vrcavog dijaloga. Iako je u prvo vreme naziv slepstik bio na neki nain potcenjivaki, vremenom se on odomaio postavi redovnim nazivom zbog koga vie niko nije imao u vidu njegov figurativni smisao nego je postao jednostavno najomiljeniji anr u kome su neki komiari tog vremena stvorili prava remek dela. Preteu ovog anra, ustanovio je ili zapoeo, francuski komiar Max Linder koga je i sam aplin smatrao svojim najveim uiteljem. Poetkom prolog veka, u Francuskoj, gde je kinematograf i otkriven, bili su popularni mnogi komiari, a u veliko otkrie francuskog filma iz 1914. spada i kola komiara Maxa Lindera koji je postao zvezda Pateovih filmova. Linder se izdvajao od mnogih komiara koji su pravili jeftine vaarske zabave, svojom elegancijom i preciznou stila. *Max Linder

68

Linder je zavrio glumaku kolu, konzervatorijum u Bordou, a zatim je doao u Pariz gde je glumio u Verijetetskom pozoritu do 1905.godine. Svoju karijeru je zapoeo sa sporednim ulogama. Zahvaljujui jednom prijatelju dobio je prvi angaman na filmu kod firme Pate, sa honorarom od 20 franaka dnevno i nadoknadom od 15 franaka ukoliko bi mu uloga otetila odelo. Ponekad se od njega zahtevalo, na primer, da glumi pad u vodu ili pad sa stepenita to je prouzrokovalo oteenja kostima. Poetak nije bio lak, u svom prvom filmu Prvi pokuaj klizaa, prvi put je navukao klizaljke, pao, pocepao odelo i izgubio par zlatnih dugmadi na koulji, ali na sreu, uspeh nije izostao. Godine 1907. film je postigao ogroman uspeh. Potpisao je trogodinji ugovor, uz 150 000 franaka godinje nakon ega je usledio neprekidan rad od sedam godina. Svoj zanat je izuio u bolvarskom teatru pa je sa svojom elegancijom doneo na ekrani novo poimanje kominog. Bio je majstor u umetnosti sigurne kretnje sa neobino izraajnim licem. Uz Melijesa, Linder je jedna od najsnanijih linosti francuskog filma. esto je igrao uloge smuenjaka i naivine to mu je dobro pristajalo. Max vazduhoplovac, Max virtuoz i Max fotograf, samo su neki od njegovih poznatih filmova.

69

U tim filmovima je Max ve pronaao svoj poznati stil, stil kicoa i bondivana. Bio je niskog rasta, slabaan i boleljiv ve je u to vreme nosio cipele sa visokom gumenom potpeticom da bi izgledao vii. U Linderovoj komici ima mnogo tranja i gaanja sa tortama. Pisao je sam scenarije i reirao svoje filmove. Film je upravo ulazio u desetu godinjicu postojanja i francuska publika je bila zasiena dotadanjim sadrajima, traila je neto novo, a to novo joj je pruio Max Linder. Linder je snimao vesele jednoinke, jednostavne i sa mnogo detalja. Dramaturgija mu je veoma precizna, pa njegove kratke filmove mnogi kritiari uporeuju sa novelama uvenog pisca Mopasana koji se smatra velikim stilistom i virtuozom kratke literalne forme. Linderovi filmovi su bili logini i pored razuzdanog izgleda, sa mnogo smisla za slikanje karaktera i obiaja. Jednom upotrebljen efekat vie nije ponavljao. U to vreme je buruazija i u Francuskoj postala predmet ironije. Tako je i Linderov lik postao mala karikatura tog vremena. To je buroaski sin, ni suvie jak, ni suvie zloban, koji ima novca, ali nije dorastao da ga sauva i zato ga nepromiljeno troi. To je elegantan mlad i uglaen naivina, koji uvek nalee na problem. Njegov stil odevanja se nije nikad menjao: tesno skrojen aket, sjajan cilindar, lakovane cipele, bele rukavice, za reverom beli karanfil, elegancija trgovakog putnika.

70

Godine 1910. polazi na internacionalnu turneju od Barcelone do Petrograda gde ga je svet doekivao sa velikim potovanjem. Shvativi kolika mu je trgovaka vrednost, Pate je bio prinuen da mu plati basnoslovne honorare. *insert iz filma Max virtuoz

Linder je prvo ostvario seriju kratkih, a kasnije i srednjemetranih filmova pod nazivom Maks zbog ega je bio na samom vrhuncu popularnosti u periodu od 1911. do 1915godine. Ta popularnost mu omoguava i odlazak u Ameriku gde je reirao i jedan dugometrani film sa kojim na alost nije ostvario oekivani uspeh. Voleo je da se razmee ali je u osnovi bio velika dobrina koja za novac nije marila. Glavna opsesija mu je bila udvaranje bogatim i lepim damama. Godine 1914. je bio mobilisan. Zadobio je teku ranu od koje se dugo oporavljao. Vrativi se u studio, zatekao je novajliju arlija koji je naprosto zagospodario ekranima kao kralj komedije potisnuvi na taj nain Lindera sa svih ekrana. Kada govorimo o Linderovim filmovima, veoma vano je napomenuti da je jedna od najvanijih karakteristika bila i ta da oni u sebi nisu sadravali prizore socijalne bede ni socijalne kritike kao to je to bio sluaj u aplinovim filmovima.

71

arli aplin ja najmanje tri ideje preuzeo od Lindera za svoje filmove Idila u polju, arli se klie, i Svetlost velegrada, a prihvatio je i Linderov nain u pogledu predstavljanja naracije, uvodjenja lajtmotiva i predstavljanje istinitim onog to je neverovatno. Na slici koju je posvetio Maxu Linderu, za vreme njegovog boravka u Americi, arli aplin je napisao: Maxu Linderu, koji me je nauio zanatu. Ipak, Linder nije mogao dugo da ostane popularan i traen. I pored toga to je veliki broj otkia predvideo, i pored velike slinosti sa aplinom, on nikada nije mogao sa njim da se izjednai. Linderu je nedostajala socijalna angaovanost, oseajnost i pre svega poezija. Njegov lik je bondivan dok je arli skitnica. Bondivan ne prima tako ozbiljno udarce sudbine, a i mi, gledaoci, ne primamo ga tako ozbiljno. Njegova igra je vesela i ona nema cilj da nas dirne i zamisli. Prebolevi svoju izbledelu slavu, zavrava tragino 1925. sa svojom mladom suprugom u nastupu ludila izazvanog ljubomorom. Za Lindera se sa pravom kae da je jedino njegovo ime od svih evropskih komiara u pravom smislu zablistalo.

*Mek Senet Mek Senet, producent po zanimanju, bio je tvorac amerike slepstik komedije. Svoju karijeru je zapoeo kao glumac, klovn, a onda je poeo

72

da reira da bi na kraju osnovao i svoje preduzee za proizvodnju slepstik komedija. Senet je Kanaanin irskog porekla, a pravo ime mu je Majkl Sinot. iveo je od 1880. do 1960 godine. Ono to je Melijes znaio za filmski trik, to je Mek Senet za filmsku komediju. Senetova komedija se sastoji iz vizuelnih aljivih iznenaenja i dogodovtina koje se samo na filmu mogu dogoditi. Pod uticajem izuzetno talentovanog Mek Seneta pomerio se centar kole kominog filma sa obale Sene na obalu Pacifika. Senet je tri godine uio kod Grifita, najpre kao glumac, a potom kao asistent. Kao glumac ugledao se na Lindera, a kao reditelj povodio se za francuskom kolom. Filmska komedija, mnogo je znaila za razvoj filmske umetnosti. Film naglo dobija ogromni broj gledalaca irom sveta i u pravom smislu rei stie stalnu publiku. Potroai filma vie nisu samo zemlje u kojima se snimaju filmovi, ve i manje zemlje u kojima e se kinematografija razviti tek kasnije. anr filmske komedije se sve vie udaljava od elemenata pozorita. Piu se orginalni tekstovi, stvara se profesija filmskih reditelja i snimatelja. Film je sve bogatiji pokretom i trikovima, koriste se brze izmene dekora, sve je vie snimanja u eksterijeru. Istorijski posmatrano, komedija je uvek doivljavala uspon kada bi se pojavila markantna individualnost nekog komiara. Mek Senetova kola slepstika koja je bila zasnovana iskljuivo na spoljnoj akciji, uvek je imala u sreditu smenog junaka koga je publika rado prihvatala, iako

73

se Senet trudio da panju gledaoca skrene sa protagoniste na situacije. Senet je kao i Grifit imao veliki dar za otkrivanje talenta, majstor studija i izvanredan inicijator koji je vie nadgledao rad nad svojim filmovima nego upravljao njime. Mek Senetovi filmovi su bili najee masovna zabava, u kojima nije bilo nieg osim besmislene zbrke u kojoj su svi jurili kao muve bez glave. Senetov je stil saet, gladak i vedar, on je umeo da odmeri tempo radnje i da u montai bude precizan, kako je to nauio kod Grifita. Ludost i neobuzdanost su karakteristike dela u kome trikovi omoguuju najneverovatnije dogaaje: motoristi se slue telegrafskom icom kao trkakom stazom, a automobili preskau tranvaje. Ta sklonost neverovatnom, danas je isezla iz kominog filma ali se zadrala jo u animiranom filmu. Jedan od najomiljenijih Senetovih anrova bila je parodija u kojoj je najpre ismejao kriminalistiki film, a onda istorijsku dramu. Usmerio je film protiv literalne tradicije. Kod veine filmova je odredio temu, nekoliko motiva i gegova, a celu reiju je preputao nekom svom reditelju. Poslednju re je opet imao Senet, a montai svojih kratkih filmova je posveivao i nekoliko dana.

74

Senet je postavio itavu armiju komiara iz kojih je uvek odabirao ekipu za pojedine filmove. Neumorni Senetovi glumci bili su punih 15 godina u neprekidnoj trci i jurnjavi. Solisti i hor imaju uvek isti zadatak, a to je da uvek stvaraju nered namerno ili nenamerno. Osnovno naelo za stvaranje slepstik komedije je smisao za improvizaciju. Holivud je posedovao tri uticajne grane: englesku, ameriko-jevrejsku i irsku. Najmonija je bila ameriko-jevrejska jer su Jevreji kao narod doneli mnogo vie ale sa sobom, a osnovali su i sam Holivud kao filmski grad. Podario je svim svojim delima komini kvalitet primerom ubrzanog snimanja. Montau kao sredstvo je otkrio pre Vertova i Kuljeova, a bio je u stanju da montira kompletan film od reslova drugih filmova. Mek Senet prvi uvodi organizaciju filmske proizvodnje i podelu poslova. Filmovi poinju da se stvaraju industrijski. Raaju se i prve zvezde, Senet e okupiti kvalitetnu ekipu kao to su arli aplin i Baster Kiton.

*Baster Kiton

75

aplin je stekao internacionalnu slavu ali velika ast bila je odana i stvaralakom radu Bastera Kitona. Prva i najvea razlika u poredjenju sa aplinom je njegov stil glume zbog koga su ga zvali veliko kameno lice jer se nikada nije smejao. Interesantno je pomenuti da je Kiton ve od tree godine svog ivota bio na pozornici, a od este godine, tanije od 1917. postao je i velika filmska zvezda. Postiui velike uspehe, Kiton postaje i koscenarist i saradnik reditelja na filmovima u kojima ima glavnu ulogu. Po visini svojih prihoda i visini slave, Kiton postaje jedini i najvei aplinov konkurent. Godine 1923. Kiton je snimio parodiju na Grifitovu Netrpeljivost pod nazivom Tri ivotna doba, a sastojao se od tri dvoinke od kojih se jedna dogaa u kamenom dobu, a druga u vreme Rimskog carstva dok se trea, kao i kod Grifita, odnosila na savremeno doba. Iste godine, snima i film pod nazivom Nae gostoprimstvo koje predstavlja olienje zrelog Kitona i koji sadri mnogo gegova. Najambiciozniji i najcenjeniji Kitonov film, nosi naslov General, i snimljen je 1927 godine. U njemu Baster rekonstruie graanski rat u Americi, a sam kae da je film snimljen na osnovu istinitih dogaaja. U sreditu radnje, nalazi se mali ovek koji se bori sam protiv itave armije i ostvarujui hrabre podvige, postaje junak. Samo snimanje je trailo skupu produkciju. Dve godine kasnije, snimio je svoj poslednji film. Pojava muzike i njegov alkoholizam su pridoneli padu njegove karijere.

76

*Baster Kiton Nakon leanja na psihijatriskoj klinici, Kiton radi neko vreme i kao klovn cirkusa Medrano i jo po neku epizodnu ulogu kao npr. u filmu Bulevar sumraka Bilija Vajldera ili u aplinovom filmu Svetlost pozornice. Poreklo Kitonove komike je cirkusko-vodviljski. Najvaniji element njegovog karaktera je bio njegov izraz kamenog lica zbog ega su i samog Kitona najee reklamirali pod sloganom ovek koji se ne smeje. Kiton nije poput aplina svoje komedije gradio na suprotnostima velikih i snanih, malih i slabih. Lik koji je predstavljao je oliavao tunog usamljenika, odbaenog od svih. Kitonov lik nema samo jednog protivnika, njega proganja itav svet. Na kraju svih svojih filmova, pokazivao je snanu upornost da se uhvati u kotac s problemima iako su oni takve prirode da nadmauju ljudske mogunosti. U svojoj karijeri, ukupno je nastupio u 36 kratkometranih nemih filmova i u 12 dugometranih filmova. Objavio je autobiografiju pod nazivom Moj udesni svet slepstika 1960. godine. Pet godina kasnije, prireana mu je u Italiji velika retrospektiva na kojoj je dobio i Zlatnog lava za ivotno delo a est meseci nakon tog dogaaja, Baster Kiton je umro.

aplin, sin siromanih britanskih mjuzikhol zabavljaa, proveo je detinjstvo na sceni. Njegov pogled na svet je bio obojen siromanom

77

mladou, tako da je itavog ivota saoseao sa obespravljenima. Godine 1913. aplina angauje kompanija Kiston film. *arli aplin U svom prvom filmu pod naslovom Probijaj se, Mek Senet mu dodeljuje ulogu tipinog engleskog graanina da bi ve u drugom filmu pod naslovom Deje autorke u Veneciji poeo da gradi lik i kostim malog skitnice koji e ga uiniti slavnim, a koji e ujedno postati i neka vrsta univerzalnog kinematografskog simbola, zajednikog za celo oveanstvo. Taj je kostim gotovo sav pozajmljen od Maxa Lindera. On je marginalac, skitnica i to mu je donelo ve pola uspeha. Upravo je to bilo njegovo glavno sredstvo, njegovo dostojanstvo skitnice koji eli da bude dentlmen. Uvek se koristio principom da smeno treba traiti u ozbiljnom, govorei da je uvek traio neki ozbiljan dogaaj da bi potom iz njega izvlaio komine efekte koje je mogao da pronae. Komino u filmu najlake i najfunkcionalnije se postie vizuelnim sredstvima, te nije udo to je aplin jo uvek najbolji kada se vrati maniru koji je usavrio u doba nemog filma. Pojedini komiari poput ak Tatija i Pjera Eteksa su se ugledali na njega, svako na svoj nain. *insert iz filma Moderna vremena

78

Dakle, poeo je najpre kod Meka Seneta kao glumac, potom kao koreditelj da bi nakon toga preao u sopstvenog reditelja. Doao je kod Seneta kao anoniman, a iste godine od njega je otiao kao zvezda. Kada je veliki sovjetski reditelj Sergej Ezentajn stigao prvi put u Ameriku, izjavio je da eli da vidi tri najvea oveka svetskog filma, a to su bili Grifit, Fon trohajm i aplin. Vie od sedam decenija vlada interesovanje za njegovo stvaralatvo, za njegovu izvanrednu glumu i prvorazrednu rediteljsku umetnost. aplin pripada onoj veoma malobrojnoj kategoriji majstora filma, iji umetniki ugled nije opao i iji talenat i danas inspirie. Jo od rane mladosti, aplin se pojavljivao pred raznom publikom, kao glumac putujue grupe ve tada je osetio tu nit koja ga je povezivala sa publikom. U samo nekoliko meseci, stekao je veu slavu i od Grifita. aplin nikad ne pravi alu radi ale. Kae da su njegovi filmovi postigli popularnost zbog toga to se u velikom delu pojavljuju policajci koji padaju as u kanalizaciju, as u bure vode, as iz voza i jednom reju, uvek su izloeni nekoj neprijatnosti. U periodu od 1913 do 1914. godine, aplin je snimio u kompaniji Kiston film trideset etri kratka filma i jedan dugometrani pod naslovom Tilina izbuena romansa ali aplinov talenat je bio namenjen komediji suptilnijeg stila. U pogledu narativne tehnike, aplin nikada i nije odmakao mnogo dalje od onoga to je nauio od Seneta.

*insert iz filma Malian

79

Prvo veliko ostvarenje mu je film Skitnica. aplin je u svojoj 26.-toj godini postao sjajan komiar i Amerika se otimala za njegove filmove. Montaa aplinovih filmova je primitivna i ne razlikuje se mnogo od montae Maxa Lindera. Najvie scena je snimljeno u optem planu i ovoj tehnici ostaje veran do kraja svoje karijere. Objanjavao je da su mu ti planovi veoma potrebni jer on kae glumi jednako i svojim stopalima kao i glavom. Jo je dodao da je on sam po sebi neobian pa da mu ne trebaju nikakvi neobini uglovi snimanja. Izmeu 1918. i 1920. snimio je 4 filma od kojih svaki ima po 3 dela i to su: Pasiji ivot, Puku o rame, Pastirska idila, Radosti jednog dana, a poznati su mu Doseljenik, Malian, Potraga za zlatom, Svetlost velegrada i dr. *insert iz filma Potera za zlatom Ovi filmovi su aplina uinili zvezdom na meunarodnom planu i prvi put pokazali njegov sjajan talenat za drutvenu satiru satiru veoma siromanih o veoma bogatim, slabih o monima i ta satira ga je uinila monim kod onih prvih ali ne i kod onih drugih, naroito za vreme ekonomske krize.

80

Godine 1917. dobija ponudu da potpie ugovor na milion dolara za produkciju osam filmova, bez obzira na duinu, to mu je omoguilo i osnivanje sopstvenih studija u kojima je snimao sve do 1952. kada je napustio zemlju. Prvi zvuni film u kome je ukljuio muziku ali ne i dijalog je film pod nazivom Moderna vremena da bi tek 1940. progovorio u Velikom diktatoru. *insert iz diktator filma Veliki

Posle II sv. rata nema vie arla skitnice i snima film Grofica iz Hong Konga sa Sofijom Loren u glavnoj ulozi. Film je pogreno shvaen i u pogledu scenarija i u pogledu reije. On je bio genije glume i pantomime. Dok je njegov lik malog skitnice bio u centru njegovih filmova, to su bila remek- dela komedije i patetike. Kada skitnice nije bilo, ogranienost aplina kao reditelja je postajala sve oiglednija. *insert iz filma Grofica iz Hong Konga Iako nas je aplin zasmejavao svojim filmovima, on je u sutini svog bia bio veliki tragiar. Stalno usavravajui svoj lik, aplin je u poslednjim delima napustio svoju

81

tradicionalnu masku. Lik se izmenio postavi tuniji i traginiji. Zbog rata, zapadna Evropa ga je otkrila neto kasnije ali su ameriki poslovni ljudi ve u njemu otkrili zlatni rudnik. *insert iz filma velegrada Svetlost

Meu svim aplinovim filmovima Potera za zlatom se smatra najznaajnijim delom, a naroito sekvenca u kojoj kuva cipelu za ruak. Napustivi privremeno Ameriku, preko radija je uo vest da je dravni tuilac ukinuo dozvolu da se vrati. Ostavi u Evropi, kupuje zemljini posed na enevskom jezeru, a posle pet godina odgovorio je Ministarstvu pravde filmom Kralj iz Njujorka u kome govori o efu jedne evropske drave, koji za vreme posete Americi biva uniten zlobnim optubama Komiteta Doma za neamerike aktivnosti, kao to se i samom aplinu dogodilo.

*insert iz Njujorka

filma

Kralj

iz

Umro je u noi izmedju 24. i 25. decembra 1977. godine.

82

Dobitnik je Poasnog Oskara za ivotno delo 1971 godine. VEDSKI FILM

Posle italijanskog i danskog filma i vedski film je doiveo svoj kratkotrajni procvat takozvano prvo zlatno doba koje je trajalo od 1914. do 1924. Po zavretku rata, kada nemaki film nije bio poeljan, Francuska nije stala na svoje noge, a uvoz iz Amerike je tek poeo, kucnuo je as vedskog filma. Predstavljali su ga Viktor estrem i Moric Stiler. *Viktor estrem Njihove karijere su paralelno tekle, privatno su bili prijatelji, a u nekim projektima su i zajedno saraivali. Obojica su poeli kao pozorini glumci, obojica su nastavili i kao reditelji. Viktora estrema i Morica Stilera 1912. je angaovao arls Magnuson koji je bio kljuna figura

83

vedskog filma gde su radili najpre kao glumci, a zatim kao reditelji. U poetku su svoje filmove snimali po narudbini pod uticajem i po uzoru na danske salonske ili erotske melodrame. Na repertoaru se nalo tridesetak manje znaajnih filmova to im je pomoglo da ovladaju zanatom i da steknu sigurnost ne odriui se pozorinog iskustva koje su, ta vie, kombinovali sa filmom. Kljuni uspeli filmovi nastali su od trenutka kada su se okrenuli ekranizaciji svetske literature, a pre svega literaturi Selme Lagerlef. *Selma Lagerlef Selma je poznata vedska knjievnica koja je dobila Nobelovu nagradu za vedsku knjievnost tada kao prva ena. Prvi film sa kojim je estrem kao glumac postigao veliki uspeh je film Terje Vigen iz 1916., a snimljen je prema baladi norvekog dramatiara i pisca Henrika Ibzena. *insert iz filma Terje Vigen

84

Ovaj film predstavlja rekonstrukciju jedne uzbudljive prie vezane za Napoleonove ratove, na severnim morima. Tema je stradanje i osveta. Bio je to u to vreme najskuplji vedski film, a ujedno i najprofiltabilniji kada je prodat Amerikancima. Godine 1917. postie uspeh sa filmom Odmetnik Ejvind i njegova ena u kome je tema ljubav jedne ene prema lutalici koji je poinio i mnoga nedela. Beei od potere najzad ginu u meavi. *insert iz filma Odmetnik Ejvind i njegova ena Bioskopi Stokholma, bili su pretrpani, traila se karta vie, a francuski kritiar Luj Delik je napisao da je taj film bez sumnje najlepi film na svetu. vedski filmovi su uglavnom prikazivali ljude i prirodu, a ta nordijska bliskost sa prirodom, naprosto nema paralele. Za vedske filmove se kae da su osnova evolucije francuske kinematografije. *insert iz filma Koija Koija je estremovo najpoznatije, iako ne i najbolje ostvarenje. Toj popularnosti je pridonelo korienje duple ekspozicije koju je Melijes prvi koristio.

85

Koija smrti trai sebi zamenu u oveku koji je te noi nakon jedne tue ranjen. I ovaj film je snimljen prema delu Selme Lagerlef. *insert iz filma Batovan Veoma popularan je bio i estremov prvenac koji nosi naslov Batovan, a za koji je scenario napisao Stiler. Bila je to ljubavna pria sa danskim glumcima Lili Bek i Gestom Ekmanom. Njihova ljubavna pria bie razorena ljubomorom mladievog oca. Zbog scene silovanja, film je bio zabranjen u vedskoj, posle se zagubio, a potom je naen i nakon sedamdeset godina cenzurisan u Americi. Prva dva dela ciklusa romana Selme Lagerlef pod nazivom Jerusalim, estrem je ekranizovao u filmove Ingmarovi sinovi i Hari -Ingmarova ki. Ovi filmovi su bili veoma znaajni za vedsku kulturu jer crpe teme iz nordijske knjievne tradicije. *insert iz filma Ingeborg Holm Ingebord Holm je posebno znaajan film. U njemu estrem govori o problemu oduzimanja dece siromanim i samohranim majkama. Tema filma je siromana ena kojoj nakon muevljeve smrti oduzimaju dete, nakon ega majka ludi od tuge. Sin se vraa ali ga ona ne prepoznaje.

86

Nakon velikog uspeha ovog filma, u vedskoj se menja zakon. Zahvaljujui uspesima ovih filmova, a posebno Koijaa estrem dobija punudu za odlazak u Holivud koju prihvata i 1922. odlazi u Ameriku. Godine 1928. snimio je film Vetar sa Lilijen Gi u glavnoj ulozi, tada uvenom amerikom glumicom koju je lansirao Dejvid Grifit. *insert iz filma Vetar U sreditu panje je jedna razmaen gradska devojka koja se izgubila na surovom Zapadu. Njena sudbina se povezuje sa peanom olujom koja svake godine nekoliko meseci to mesto odvoji od sveta. Film je doiveo uspeh u Americi jer je u njemu estrem uspeno prikazao elemente prirodnog ambijenta utkanog u dramu, ponovo pokazavi svoj smisao za povezivanje prirode sa ljudskim sudbinama. Godine 1929. vraa se privremeno u vedsku da poseti teko obolelog Stilera. U filmski studio vie ne ulazi kao reditelj nego kao glumac. Poslednja estremova uloga je bila u filmu Ingmara Bergmana Divlje jagode.

87

*insert iz filma Divlje jagode Ovde estrem igra starog profesora koji se sea svog detinjstva. Do kraja svog ivota bavio se glumom. estrem umire 1960. u 81. godini starosti. *Moric Stiler Moric Stiler je neto mlai od estrema po godini roenja. Roen je 1883. a umro je veoma mlad 1928. u 45. godini ivota. Za Stilera se kae da ima neobinu biografiju, sin je ruskog Jevrejina koji je bio vojni muziar a roen je u Finskoj. Veoma rano je poeo da se zanima za glumu i poinje da igra u finskim pozoritima nakon ega se doseljava u vedsku da bi 1912. uz estrema bio angaovan kod arlsa Magnusona kao reditelj. Filmska istorija je Stileru obezbedila drugo mesto u vedskoj kinematografiji. Svoj prvi film pod nazivom Crne maske, Stiler je reirao pod uticajem Grifita u kome je jednu od uloga igrao Viktor estrem. U pitanju je mondenska komedija u danskom stilu.

Godine 1913. Stiler se narugao enskoj modi, snimivi komediju pod nazivom Moderne sufraetke.

88

*insert iz filma Moderne sufraetke Bio je to prvi film Lili Zidner u kome je ponovo stvoren komedijaki stil po kome je ova glumica ve bila poznata u pozoritu. *insert iz filma Erotikon Brzo i lako se uklopio u produkcije koje su prizvodile erotske sofisticirane melodrame nastale pod danskim uticajem. Zapaen uspeh postie filmom Erotikon u kome je u sreditu panje profesor biologije, njegova ena koja ga zanemaruje i njegova neaka koja nije ravnoduna prema njemu. Film je bio pod uticajem danskih modernih drama s raskonom opremom i holivudskom razmetljivou. U filmu se krije poruka, a to je da su mukarci nesposobni za ljubav. Unato svom uspehu, bilo je to prilino dugo i razvueno delo. *insert iz filma Najbolji film Tomasa Grala sa Viktorom astremom i Karin Molander Kako se sa dva film u kojima je glumio Viktor estrem, a koja nose naslov Najbolji film Tomasa Grala i Prvenac Tomasa Grala, oprobao u lakim komedijama.

89

Stiler je postigao vrhunac svog umetnikog stvaralatva, snimivi film Blago gospodina Arna. Poput estrema i Stiler je neke filmove snimio, adaptirajui dela Selme Lagerlef. Za razliku od estrema koji je voleo drame, Stiler je bio ljubitelj komedija. Filmska istorija mu je odredila drugo mesto u vedskom filmu. Stilerovi filmovi postiu takoe veliki uspeh jer je u njih uveo neke novitete kao to je pokretna kamera, dinamina montaa. Svaki od njegovih naslova nosi ime glavnog junaka. Blago gospodina Arna iz 1919. je film na osnovu koga se najvie sagledava razlika u stilu estrema i Stilera. *insert iz filma Blago gospodina Arna Tema filma je ljubav jedne devojke prema kotskom kapetanu koji je na kraju, kada ona saznaje, ubio njenog oca. Svoju ljubav, nesrena devojka je okajala smru. *insert iz filma Johan Godine 1920. Snimio je film Johan.ena kree u opasnu avanutru sa ljubavnikom Nakon njenog pokajanja, suprog koga igra Matijas Taube, prima je natrag. Drugi veom popularan film je Saga o Gunaru Hedu. Snimatelj Julijas Jenson i njegov brat Hedrik, radili su

90

zajedno na ovom Stilerovom filmu. Uslovi za snimanje su bili veoma teki jer pored jake zime, na setu su koriene i maine za vetar zbog kojih je smrzavanje bilo jae. Tema filma je drama jednog junjaka koji zbog ljubavi prema jednoj cirkuskoj devojci eli da se obogati. U toj svojoj nameri, mladi kupuje stado irvasa. Sluajno doavi do stampeda, vodei irvas mu zadaje problem *insert iz filma Saga o Gunaru Hedu Trei film sa kojim je Moric Stiler postigao veliki uspeh je Saga o Gesti Berlingu u kome je debitovala mlada osamnaestogodinja Grete Garbo. Protagoniskinja je veoma uspeno ovim filmom skrenula panju na svoju harizmu sa naznakom na veliki talent. Sve ove kvalitete omoguile su joj da se formira u jednu od najveih Holivudskih zvezda.

Saga o Gesti Berlingu je Stiler posvetio mladoj Greti kojoj je ta uloga postavila temelje karijere. *insert iz filma Saga o Gesti Berlingu

91

*Moric Stiler i Greta Garbo Bio je to grandiozni ep koji se sastojao iz dva dela, a zasnovan na romanu Selme Lagerlef. Stiler je adaptirao jedan beznaajan odlomak iz njene knjige koji je opisivao poar u zamku Ekeb, stvoriv zadivljujuu vrhunsku scenografiju. Spaljene su sve 34 lokacije pa se zbog toga ovaj film smatrao i najskupljom produkcijom. Stilerov rad e postati posveen mitu Garbo. Sa svojom zvezdom prvo e krenuti u Berlin gde e joj pomagati u pripremanju uloge Ulica bez radosti, a zatim je prati u Holivud gde ga je ve ekao estrem. Garbo postaje mit i naputa Stilera. Moric je ipak nastavio da se bavi reijom snimivi dva filma u Holivudu i to sa poznatom zvezdom u to vreme Polom Negri koja je u Ameriku stigla u drutvu takoe poznatog evropskog reditelja Ernesta Lubia. Ogoljen i bolestan vraa u tokholm gde ubrzo i umire. Zajedniki snimatelj i estrema i Stilera bio je Julijas Jensen. *Julijas Jelsen

92

Moric i estrem dominiraju u vedskoj koli ali nisu bili jedini koji su se proslavili. Dvadesetih godina. vedski film je blistao velikim sjajem, zbog koga je privukao u tokhlom i jednog od, ispostavie se najboljeg filmskog stvaraoca danske kinematografije zahvaljujui kome je film uzdignut do visoke umetnosti Karla Teodora Drajera. U Drajerevom opusu, uoavamo tematsku nit koja je posveena motivu ljudske patnje. Zbog ovog elementa, njegovi filmovi se smatraju tekim i mranim to u osnovi oni i jesu. Karl Teodor Drajer je u svojoj dvadeset i treoj godini napisao svoj prvi scenario da bi osam godina kasnije, odnosno 1920. postao i reditelj. Godine 1921. reirao je svoj drugi film pod nazivom Pastorova udovica. Tema filma je mladi koji mora da se oeni sa starom udovicom svog predhodnika ako eli da postane paroh. Na alost, mladi voli drugu enu. *insert iz filma Pastorova udovica

93

NEMAKA EKSPRESIONIZAM

Pad nemake marke omoguio je prikazivanje nemakog filma bez konkurencije. U tom periodu je snimljeno 474 filma, a taj broj je premaen samo u Americi i ta koliina nikada vie nije postignuta. Pobueni uspesima italijanskog filma reditelji UFE su eleli da se sa slinim filmovima probiju na trite. Ipak, reditelji kojima je bilo povereno snimanje, nisu se ugledali na italijanske izvore jer im je njihova roena zemlja pruala izvor inspiracije u pozoritu Maxa Rajnharta. Ekspresionizam je avangardni pokret koji je nastao 1910. u Minhenu kao reakcija protiv impresionizma i naturalizma, a naao je svoj odraz u slikarstvu, muzici, teatru, i u literaturi. Nakon to je rat pogodio svaki deo drutva umetnost se pobunila i filmski stvaraoci su usvojili taj stil. Ekspresionizam nije nita doneo novo u umetnosti ali je revolucionaran za film. On zahteva nestvarno izraavanje emocija. To je prikazivanje ovekovog duevnog stanja putem spoljnjih parametara kao

94

to su strah i patnja. Ekspresionisti naglaavaju temeljna ljudska oseanja: strast, mrnju, teskobu i u manjoj meri ljubav. U svim manifestacijama ekspresionizma dominira fatalizam kao sudbinsko predodreenje koje vodi junake ka katastrofi, smrti ili ludilu pokuavajui savladati mrane sile iz podsvesti koje nadvladavaju pozitivnu, svetlu stranu ljudske intime. Kljuni motiv ekspresionizma je razdvajanje identiteta, odnosno podela na tamnu i svetlu stranu ljudske linosti simboliki izraavajui identitet kroz inkarnaciju zla koje dominira nad pozitivnom stranom ljudskog i nagovara na zlo, terajui na zloin. Ovde lako prepoznajemo motiv koji je nakon poraza u I sv ratu Nemake vodio ka obnavljanju upravo tih nagonskih zloinakih sila koje e dovesti do II sv rata, a koji e takoe zavriti porazom Nemake. Dakle, umetnici koji su bili vezani za ovaj pravac podravali su tok svesti koji je kod intelektualaca bio izraeniji na taj kritiki nain. U najznaajnijim filmovima ovog perioda uoavaju se motivi koji junake podvrgavaju ili hipnozi ili teranje pozitivne linosti na zloin. Na slian nain doi e na vlast i Hitler koji se pojavljuje dvadesetih godina da bi tridesettree i zvanino doao na vlast hipnotiui, kao i dr Kalgari, ceo nemaki narod, vodei ga na put zloina. Razlika izmeu ekspresionista i francuskih impresionista je ta da pripadnici oba pokreta nisu beala od pozorita, naroito kod Nemaca koji su isticali prenaglaavanje minke, kostima

95

i posebno scenografije koja je podvrgavana fantastinoj stilizaciji slinoj snovima, direktno naslikana kao u pozoritu, a pod uticajem pre svega kubistikog slikarstva. Gotovi svi nemaki reditelji su se kolovali u teatru kod poznatog Maxa Rajnharda koji je u to vreme bio jedan od najistaknutijih reditelja u tadanjem pozoritu sve do tridesetih godina kada je emigrirao u Ameriku. Rajnhard je negovao klasini antiki repertoar bulevarskog pozorita i eksperimentisao je sa ekspresionistikim teatrom. Na kamerama su korieni irokougaoni objektivi koji naglaavaju i deformiu perspektivu. Uz irokougaoni objektiv korieni su i neobini uglovi kao i naglaen gornji ili donji rakurs uz neobinu kombinaciju i svetla. U drugoj fazu ekspresionizma pojavljuju se kamerpil, odnosno igrani filmovi. Glavna osobina ovih filmova je nizak klju osvetljenja, a to predstavlja dominiranje tamnih povrina ekranom dok su svetle povrine vie akcenti ili prikazi iz kontre, odajui zajedno depresivnu i tegobnu atmosferu. Takvo korienje fotografije, optike uticali su na estetiku nekih kasnijih pravaca na filmu kao to su francuski, crni, poetski realizam, a potom na amerike filmove pre svega na kriminalistike, gansterske, a onada i na detektivske. Najvei utisak se primeuje na posebnom filmskom anru koji se naziva noar ili crni film koji govori o marginalcima, prestupnicima i oajnicima predstavljajui jednu posebnu granu vrednu prouavanja jer je postala nezavisna u odnosu na velike produkcije filma.

96

Ovi filmovi su bili niskobudetni, a samim tim su i omoguavali veu autorsku slobodu. Uticaj na ameriki film je indirektan jer je nastao tokom gledanja, a sa druge strane je i direktan jer su svi znaajni nemaki reditelji otili u Holivud uglavnom zbog rata. Ipak ne moemo rei da je cela nemaka filmska industrija bila okrenuta tom umetnikom istraivakom pravcu. Jedan broj znaajnih reditelja se bavio lakim zabavnim komercijalnim temama koje su u nemakoj postigle ogroman uspeh. Meu najboljim rediteljima tih godina svoju individualnost je dokazao Ernst Lubi. Njegovo poreklo je rusko-jevrejsko. Prvo je nastupao kao glumac, a zatim i kao reditelj. Najvei broj filmova za svojih pedesetpet godina ivota, ostvaro je u Nemakoj. *Ernst Lubi Njegovi filmovi su bili kostimirane drame, melodrame i komedije za koje se posebno specijalizovao. Jedna od njih je i Salon obue Pinkus , Veseli zatvor kao i Gospoa Debiri, nakon ega posle osnivanja UFE postaje angaovan kao reditelj velikih filmova poput Oi mumije Ma i Karmen.

97

U meuvremenu, Lubi se vraa komediji razvijajui svoj poseban stil koji je nazvan Lubiev dodir, odnosno Lubiev stil. Lubi je takoer bio Rajnhardov uenik. Filmovi su mu razliitih tematika ali u njima on uvek vidi priliku za prikazivanje ljudskih slabosti i tog e se drati kroz sve filmove, a naroito u Americi. Smeru koji je ponikao iz Lubievih uspeha suprostavio se ekspresionizam, smer koji je bio orginalniji i tipino nacionalniji. *Ernst Lubi Do pojave ekspresionistikog stila, u nemakoj kinematografiji prevladavale su lake komedije, operete, bajke, istorijske rekonstrukcije, salonske i ljubavne melodrame i graanske parodije, koje je Lubi majstorski i s lakoom pravio. Izmeao je melodramu i komediju iskristaliui na kraju svoj sopstveni stil iji anr nazivamo sofisticiranom komediom. Te romantine komedije poput Princeza Ostriga, Lutka i druge, imale su veliki uspeh, a Lubi je u tim filmovima ispoljio Hikokovu preciznost u reiji, a to znai da je svim elementima poklonio posebnu panju. Zbog svega navedenog, ove se komedije izdvajaju iz tadanjih standarda i tradicije nekim elementima koji su

98

nasleeni iz Danske i vedske, a to su naglaena erotika, satira i klasne razlike u drutvenim institucijama ali sa velikom lakoom u voenju fabule. Lubi je svojim bezobraznim smislom za humor mogao da snimi takve scene o kojima ameriki reditelji nisu mogli ni da sanjaju. *insert iz filma Gospoa Dibari Film pod nazivom Gospodja Dibari sa Polom Negri u glavnoj ulozi je kostimirana melodrama i spektakl povezan sa francuskom revoluciom, a u sreditu radnje je jedna sluavka koja postaje kraljeva ljubavnica, a potom zavrava na giljotini. Cinina melodrama pokazuje na jednoj strani ljubav, a na drugoj satiru, cinizam i surovi kraj. Film je doiveo ogroman komercijalni i umetniki uspeh u Americi pa su se tako uskoro 1922. Lubi i Pola nali na putu preko Antlantika. Naredne godine angauje ga Varner Bros gde e reirati jo nekoliko uspenih filmova sa Polom Negri kao to su Zabranjeni raj i Lepeza Lejdi Virderber po Oskaru Vajdu i utvruje status Lubi stil. Pojava zvuka mu je omoguila da ostvari i nekoliko mjuzikla u kojima je takoe bila zastupljena melodrama i komedija pod naslovima Ljubavna parada, Montekarlo i Nasmejani porunik, a onda prelazi u firmu Paranolt gde

99

e nastati nekoliko hitova poput Nevolje u raju, Vesela udovica , Aneo i Ninoka sa Gretom Garbo u glavnoj ulozi. Ovaj avangardni pokret obeleio je i period iz 1913. kada nastaje film pod nazivom Praki student, a koji ujedno predstavlja korene nemakog ekspresionizma. Glavni protagonista je nemaki glumac Paul Vegener. Film govori o arobnjaku koji kupuje lik u ogledalu jednog studenta i pod tim likom izvrava ubistvo, a student kada sazna da je izvrio ubistvo izvrava samoubistvo. To je prvo razdvajanje identiteta. 1915. Nastaje film Golem i Homen Kulus. U oba filma je vetaki stvorio bia i ovi naslovi su pretea za film koji e zvanino obeleiti eru ekspresionizma na filmu, a to je film iz 1919. Kabinet dr Kalgari koji je i zvanino otvorio proces. Period nemakog filma je poznat pojavom pisca scenarija Karla Majera koji je napisao sa Janom Janoviem scenario za Kalgarija. Kalgari se smatra najizrazitijim primerom filmskog ekspresionizma, ne samo po fabuli, koju ine zloini to ih izvrava ezare po nareenju svog gospodara, suludog hipnotizera Kalgarija, ve pre svega po filmskom uoblienju te ekscentrine prie.

100

Kalgari je postao univerzalni lik u kome nije prikazan sam ovek koliko je prikazano njegovo duevno stanje. Film je postigao zapaen uspeh ne samo u Evropi nego i u Americi, a dugo vremena je smatran i jednim od deset najznaajnijih filmova u istoriji. *insert iz filma Kabinet dr Kalgarija Tema ovog filma je varijacija na Prakog studenta ali u ovom sluaju dr Kaligari hipnotie jednog somnabula koji je spavao vie od dvadeset godina i tera ga pod hipnozom na zloin, a kada ga otkrivaju i sam poludi. Scenario i ideja oduevili su producenta Eriha Romera da se film obradi u ekspresioni stikom stilu. * Karl Majer Scenario Kabinet dr Kalgarija je ponuen Fricu Langu ali Lang odbija ponudu pa Kalgarija reira Robert Vine. Glumci su prekomerno naminkani, iskrivljeni u izvetaenim pozama. Prednost filma je bila to u Kalgariju glume kvalitetni glumci. Majer se bavio raznim zanimanjima pre nego to je

101

postao scenarista. Nastupao je u cirkusima kao crta, peva, bio je neko vreme i novinar kada otkriva svoj talenat za pisanje, postaje jedan od najznaajnijih linosti pokreta ekspresionizma. Majer je saraivao sa nekoliko reditelja i uestvovao u nekoliko faza pokreta , tanije u zreloj fazi i u fazi koji se naziva kamer pil. Posebno je bio vezan za Fridriha Murnua. Svoje scenarije pisao je na visoko profesionalni nain s obzirom da je scenario u tom razdoblju bio jo u poetnoj fazi, a profesija scenariste nije postojala. Postojale su ideje koje su se uobliavale u obliku nekih beleki za snimanje. Tek u ovom periodu poinje da se pie scenario u profesionalnoj formi, a naroito pojavom zvunog filma kada je scenario postao obavezan.

Fridrih Murnau je studirao knjievnost i umetnost da bi zatim postao glumac i asistent kod Rajnharda. Debitovao je filmom Deak u plavom koji je u meuvremenu nestao. *Fridrih Murnau Nosferatu-sinfonija uasa je potvrdio Murnauov talenat gotovo u svakom kadru. To je jedan od najuspenijih horor filmova. insert iz filma Nosferatu

102

Film izaziva ok i jezu i tu stravu ne sugeriu samo predmeti ve nain izlaganja. Pejsa, ljudi, zgrade, sve poprima stravian izgled. Podrhtavajui svetlosni odblesci prate vampira Nosferatua koji se kree usporeno prerastajui u dina dok se pribliava gledaocu. Vampir Nosferatu sa svojim armijama pacova, zlokobni je vesnik kuge, a senke to ih no raa, donosi fantastine crne sablasti koje vode u zloin. Nosferatu je olienje tiranina koji pomou hipnoze vlada ljudima, a pomou pacova raznosi kugu. Od tog filma njega privlae motivi straha, tame i zla koje e povezivati sa ekspresionizmom. U tom velikom majstorskom stilu ostvarenja te atmosfere komara, none more kao to je Nosferatu ostvarie i u filmu pod naslovom Faust koji je raen prema Geteovim motivima. *insert iz filma Faust I ovaj film poseduje razdvajanje identiteta, razdvajanje linosti, Faust je dobar, a Mefisto je zao. Vrhunac razvoja kamer pila je film pod nazivom Poslednji ovek. Dominira tema degradiranja ljudske linosti. To su intimnije teme koje obrauju ukidanje ljudskog dostojanstva.

103

Film je reirao Murnau po scenariju Karla Majera i taj film se smatra vrhuncem nemake filmske klasike. Film iznosi tragediju starog hotelskog portira koji je degradiran u istaa klozeta zbog starosti. * inserti iz filma Poslednji ovek Sjajna portirska uniforma bila je sav ponos ovog oveka, neko vreme on uspeva od javnosti da to sauva ali otkrie njegove namere da uniformu tajno prisvoji radi uestvovanja na jednoj svadbi, doprinosi slomu njegovog ugleda i samopotovanja. Mesto odigravanja radnje maksimalno je sueno, ali je dinamika filma postignuta stalnim kretanjem kamere, kojom je upravljao poznati snimatelj Karl Frojd, tako da gledalac osea kao da se sam nalazi u ambijentu. Uspeh je filma u Americi bio ogranien time to svaki Amerikanac zna da se vie zaradi istei toalete nego otvarajui vrata, ne nalezei nikakva opravdavanja za oaj glavnog junaka. Godine 1926. Murnau odlazi u Holivud u koji e povesti lanove svoje ekipe, svog snimatelja Karla Frojinda i svog scenaristu Karla Majera gde snima film pod nazivom Zora ponovo po scenariju Karla Majera.

104

*insert iz filma Zora Tema ovog filma ima takoe odjeke onog to je sutina ekspresionizma, a to je podsvest koja nas tera na zloin. U jedno malo selo preko leta dolaze turisti i devojka iz grada koja se zaljubljuje u jednog metana nagovarajui ga da ubije svoju enu kako bi mogao sa njom otii u grad. Zaluen i ne promiljen, ovek e pokuati da ubije svoju enu ali u poslednjem trenutku odustaje. Svestan svog postupka, duboko se kaje, molei enu za oprotaj. Zahvaljujui njenoj velikoj ljubavi, ona mu oprata i dvoje mladih suprunika provode nezaboravne trenutke u gradu, u povratku iz grada amcem, naila je oluja nakon ega se amac prevrnuo i ona je potonula. Sretan to je ena ipak spaena ljubavnicu je oterao pa se film se zavrava hepiendom. Ovo ostvarenje se ubraja meu najlepe filmove neme epohe. *insert iz filma Tabu Premijeru svog poslednjeg filma u kome je bio koreditelj u saradnji sa najpoznatijim

105

amerikim Vaerstijem nesrei.

i svetskim dokumentaristom Robertom Tabu nije doekao jer gine u saobraajnoj

*Fridrih Murnau

Film je sniman na tropskim otocima gde ive uroenici rajskim ivotom u rajskoj prirodi ali postoje neki tabui, neke zabrane i u okviru tog rajskog ivota. Murnau je spadao u suptilne, prefinjene reditelje. Tokom 1925. godine, ekstremni ekspresionizam jenjava, ali se jo uvek osea u filmovima mnogih reditelja. Mistika, stravinost, zloini i fantastika, snovi, privienja, vizija budunosti, sve su to elementi koje susreemo u nemakim filmovima pre pojave zvuka. Fric Lang je drugi poznati nemaki kultni reditelj mnogih generacija. Njegov otac je bio arhitekta, a on sam je studirao slikarstvo to e se uoiti u njegovim filmovima. *Fric Lang

106

Njegov debi je ostvaren filmom 1919. Pauci. U pitanju je avanturistika melodrama gde on prvi put koristi motiv sukoba zakona i kriminala koji e kasnije biti njegova dominantna tema. Od 1920. Lang poinje saradnju ali i zajedniki ivot sa knjievnicom koja se zvala Tea fon Harbu. Za vreme rata bio je ranjen i dok se oporavljao od zadobijene rane, napisao je sa svojom suprugom, svoj prvi scenario po kome kasnije snima film 1921. Umorna smrt. *insert iz filma Umorna smrt Ovaj film je reiran pod direktnim uticajem filma Netrpeljivost koji je imao presudan uticaj na mnoge reditelje pa i na Langa. Umorna smrt je njegov prvi film koji ima u sebi elemente ekspresionizma. Tema filma je jedna devojka koja od glasnika smrti trai da joj spase voljenog. Glasnik trai da ona pronae osobu koja e se dobrovoljno rtvovati zbog njega, zameniv uloge. Devojka uporno trai takvu osobu ali nikog ne nalazi i tek kada biva spremna zajedno otii u smrt sa njim sjedinjuje se veno. Ovaj film predstavlja simbolinu viziju sudbine i zagrobnog ivota olienog u snu devojke koja luta carstvom mrtvih. Lang insistira na dekoru i osvetlenju, a fiksirani kadrovi se odvijaju u sporom ritmu i tim osvetlenjem vaja prostor.

107

Veoma nisko postavljeni reflektori, stvaraju pretee akcente: bledi odsjaj daje starim stvarima u jednoj apoteci veoma neprirodni odsjaj. Sledi veliki spektakl pod naslovom Ibelunzi koji je snimljen u dva dela, prvi nosi naslov Zigfildova smrt, a drugi Krigfildina osveta. Ovaj film je reiran prema mitskim germanskim spevovima i nordijskim sagama ranog srednjeg veka u oi formiranja germanske nacije. *insert iz filma Zigfildova smrt Ta itava saga stilizovana je strogim Langovim stilom, ekspresioniostikim ali i sa vidljivim geometriskim formama rasporeda masa statista u kadru to e uticati na reditelje Hitlerovog vremena. Nekoliko meseci boravio je Fric Lang u Americi, tanije u Njujorku koji ga je veoma impresionirao potstakavi u njemu ideju za svoj moda i najpoznatiji film iz tog perioda koji nosi naziv Metropolis. U arobnim vrtovima ive gospodari sveta provodei dane u orgijama raskoi. Na drugoj strani u zemunicama u besmislenom radu i nemoj

108

patnji provode ivot ljudi-automati. *insert iz filma Metropolis Sred tog sveta poslednji individualist proizvodi Evu budunosti. Film se zavrava mirenjem kapitalista i radnika. Metropolis je bio kraj i kruna velikog razdoblja nemakog filma posle I svetskog rata. U filmu prevladavaju sablasni dekori, a u njemu Lang kritikuje drutvo kroz velianstvenu viziju budunosti: radnika klasa je zatoena u podzemlju. Specijalni efekti su uticali na italijanski ep Kabirija. Meu najpoznatije Langove filmove spada i prvi zvuni film Ubica M koji je svrstan u detektivsko-policijsku dramu. *insert iz filma Ubica M Tema filma je potraga policije za serijskim ubicom maloletnih devojica. Osim policije, ubicu progone i sitni kriminalci i kloari koji nakraju uspevaju da uhvate ubicu sudei mu samostalno. Lang u ovom filmu osuuje drutvo koje ne postoji i u kome ubice etaju nekanjeno. I ovaj film je snimljen sa jakom ekspresionistikom osnovim, u lou-ki kljuu osvetlenja. Insert iz filma Testament dr

109

Mabuza Testament dr Mabuzea reitao je Fric Lang pre nego to je preko Pariza otputovao za Holivud. Godine 1933. se rastaje sa suprugom koja se ulanjuje u Nacional-socijalistiku partiju, a Lang odbija ponudu od Gebelsa da ostane u Nemakoj. Od 1936 do 1956. Fric Lang je boravio u Americi gde je rairao razliite vrste filmova, a najdosledniji sebi bio je u filmovima koji se karakteriu da su nastali pod uticajem ekspresionizma - nouar filmovi.

*Fric Lang Zakon lina se smatra njegovim prvim uspelim filmom u kome prenosi svoju pesimistiku vizuru na drutvo iz Nemake u Ameriku. Uspeh ne izostaje i sa sledeim filmom pod nazivom Samo jednom se ivi kao i filmom Ti i ja. Posle toga, reirao je iskljuivo po narudbini producenata poput filma Junaci divljeg zapada. Tokom rata oprobao se i u nekoliko antinacistikih filmova kao to su Lov na oveka i Delati umiru, a od noar filmova to su filmovi pod naslovom ena u izlogu, Tajna iz vrata, Velika ega i Ran prokletih sa Marijen Ditrih.

110

Ovaj poslednji film je na naim prostorima bio zabranjen jer je po miljenju tadanje kritike imao mnogo elemenata nasilja. Godine 1954. se vraa u Nemaku, nezadovoljan svojim sveukupnim radom iako ljubitelji njegovih filmova tvrde suprotno. U Nemakoj je pokuao da obnovi neke teme kao npr. film pod nazivom 1000 oiju dr Mabuzea gde ga je on prilagodio novom dobu, a uloga dr Mabuzea nagovetava dolazak televizije ali ovi njegovi filmovi su doekani negativno. Film Dr Mabuz kockar je sledei naslov vaan iz ove faze. O istoimenom liku, Lang e kasnije snimiti jo dva filma pod naslovim Testament dr Mabuzea i Hiljadu oiju dr Mabuzea. Film Dr Mabuz kockar se smatra remek delom u anru avanturistiko-kriminalistikog filma, a u stilu ekspresionizma. Mabuze predstavlja zlo koje eli da zavlada svetom, a ujedno taj film predstavlja socijalnu i psiholoku kritiku ondanjeg stanja u nemakom drutvu, a to je maksimalna socijalna beda i amoralnost. Insert iz filma Hiljadu oiju dr Mabuza U svom opusu, on se bavi temama sudbine, krivice i osvete, proete pesimizmom iracionalnou i teskobom.

111

Kao i svi nemaki reditelji, Fric Lang se od 1926. vie ne istie. FRANCUSKA AVANGARDA

Sama francuska re avant-grade oznaava u umetnosti, odnosno onaj deo stvaralaca koji poput izvidnice idu napred, a meu prvim stvaraocima, bila je francuska avangarda. Taj period je imao tri faze, a to su : impresionizam, ist film i nadrealizam. Proizvodnja filmova u I sv. ratu je bila obustavljena i nastavljena je tek 1915. ali sa slabim kapacitetima. Bio je organizovan masovni uvoz filmova i publika se navikla na amerike filmove. Francuska koja je bila zaetnica filma, postala je meu najzaostalijim. Novi razvitak je pruio mogunost za razvoj umetnikog filma.

112

Avangardni film je privukao publiku sastavljenu od ljubitelja i poznavaoca filma. Treba rei da postoje dve linije avangarde u filmskom stvaralatvu: unutranja i spoljna avangarda. Unutranja avangarda vie se usredsreuje na sam sadraj filma, na psiholoko, emotivno i filozofsko dejstvo kinematografske slike, dok spoljnja avangarda insistira na formi polazei od shvatanja da sadrina filma treba da bude osloboena od fabule i knjievnog znaenja.

Impresionizam Termin imresionizam odnosi se na one francuske filmove dvadesetih godina koji ne predstavljaju ilustraciju nadrealistikih shvatanja umetnosti ve razotkrivanje trenutnog stanja psihe ili unutranjeg napona atmosfere koju belei objektiv kamere. Nastao je pod uticajem filmova Grifita, zatim vedske kole i nemakog filma. Unoenje impresionistikog postupka u filmsku umetnost oznaava trenutak pobune i oslobaanja ovog medija od stilizacije teatarsko-slikarskog tipa. Ovo ne znai da u ovim filmovima nije bilo pozorinih ili slikarskih elemenata ali su oni pretkani u filmske vrednosti. Ovo nastojanje postaje znaajno za razvoj kinematografskih medija pa u ovom pravcu obezbeuje izuzetno mesto kako u istoriji filma tako i u usmeravanju teorije filma. Rioto Kanudo, Francuz, a poreklom Italijan, zvanino je prvi evropski filmski kritiar i teoretiar. On postaje duhovni

113

tvorac tog perioda u francuskom filmu, insistirajui na vizuelnoj estetici koja u spoju sa muzikim umetnostima daje pokret , odnosno igru senki i svetla. Tvorac je teorije pod naslovom Manifest 7 umetnosti u kojoj obrazlae da je film logian nastavak predhodnih est priznatih umetnosti: slikarstva, vajarstva, arhitekture, poezije, plesa i muzike. Kanudo insistira na samosvojnosti odnosno na traenju specifinog izraza u filmskoj umetnosti preko autonomnih, samo filmu svojstvenih stavova koja sintetiu i povezuju svojstva tradicionalnih umetnosti. U te tradicionalne umetnosti Kanudo nigde ne ubraja teatar koji je proglaen neprijateljem filma zbog pokreta film d ara koji je predstavljao svojevrsno snimljeno pozorite. Kanudo u svoju teoriju uvodi dva pojma, jedan je fotogeninost koji su njegovi uenici primenovali u filmogeninost. Ova teorija predstavlja mo kamere, da otkrije sutinu karaktera pojava, bia i stvari skrivenu tim nainom na koji se snima iz jednog ugla, jednog rakursa, preko svetla, objektiva, a zatim unapreenje kroz montau, ritam povezivajui jo sa muzikim ritmom. Drugi pojam je pojam ekraniste koji mu slui da bi razdvojio filmskog autora, tanije onog koji osmiljava filmskim sredstvima za razliku od pojma meterasen (reditelj) ali onaj koji postavlja na scenu. Meterasen je pre svega pozorini pojam nastao upravo da bi naglasio razliku izmeu pozorita i filma.

114

Kanudo je izmeu ostalog osnovao i prve filmske klubove Klubove ljubitelja filma kako su ih nazivali, a bio je osnova i prvih filmskih novina i asopisa. U tom krugu oko njega, okupilo se nekoliko autora koji su ga sledili u teoriji ali i kroz praksu, dokazujui, odnosno pokuavajui da ostvare te ideje. Ti sledbenici su Luj Delik, ermen Dilak i an Epsten. Kanudove ideje nastavile su se u delu Luja Delika koji je u poetku bio skeptian prema novoj umetnosti ali je ubrzo promenuo miljenje. Luj Delik se smatra ocem prve francuske kritike. Glavna filmska sredstva su mu osvetljenje, dekor, ritam i maska. Delik je praktiar u odnosu na Kanuda koji je vie teoretiar. Luj Delik se bavio i filmskom praksom kroz koju je proveravao i sistematizovao svoje ideje. Zagovarai impresionizma su insistirali na filmskim svojstvima kao to su korienje svetla, objektiva i interpunkcijskih znakova, insistirajui na svemu ovome zbog prenoanja toka svesti. Tok svesti je pojam koji ukljuuje unutranji ivot junaka, a on se sastoji iz razmiljanja, seanja i matanja. Seanje i matanje su uvek povezani sa onim za im ovek tei, za im ezne ili emu se nada. Impresionizam je prva faza toka svesti.. Dva najuspenija filma Luja Delika su Groznica i ena niotkuda. Umro je vrlo mlad sa trideset i neto godina ali iza sebe je ostavio vrlo uspean trag u svim svojim filmovima kao prilog

115

onome to je kroz teoriju obradio. Delika je slavila ermen Dilak. Razraujui Kanudovu tezu, da film moe izraziti unutarnje stanje due, ermen Dilak je snimila film pod nazivom panska sveanost koji je svojevrsna pria o devojci koja igra sa treim ovekom dok se njena dva ljubavnika ubijaju zarad nje. *ermen Dilak

Dilakova je bila vrlo ambiciozna rediteljka i obrela se kroz sve tri faze filma, snimala je filmove i u fazi impresionizma i u fazi istog kao i u nadrealistinoj fazi. esto je nailazila na nerazumevanje kritike tog vremena koja je obrazlagala da je scenario koje piu mukarci bolji nego njena reija. Najpoznatiji njen film iz faze impresionizma nosi naslov Nasmejana gospoa Bede u kome je tema junakinja i njen neuspeli brak. Suprug je veoma grub i sklon neverstvu dok mu se ona sveti na taj nain to e mu biti nevarna ali samo u mislima. Ovaj film je oiti primer registrovanja toka svesti junakinje na filmu. U svojim filmovima, Dilakova unutranji monolog. pokuava da otkrije

116

Ona isistira na unutranjem ivotu junaka. Ekspresionisti insistiraju na dekoru i minci, a inpresionisti na nainu snimanja i montai u dominaciji melanholije i udnje. an Epsten spada u krug reditelja oko Luja Delika, a njegova snaga se oituje u slikanju pejsaa u kojima se ogleda duevno stanje njegovih junaka. Za njega se smatra da je bio najvei intelekualac i pesnik. Napisao je neke znaajne tekstove pod naslovom Inteligencija maine imajui u vidu filmsku kameru. *an Epsten Za njega je ona u slubi poezije, ona ima duu. Reirao je nekoliko filmova u stilu inpresionizma od kojih je jedan Niverneanka. Ovaj film je nastao pre uvenog filma Atalanta ana Vigoa koji je koristio slinu temu kao i Epsten. Najpoznatiji i moda najbolji film ana Epstena je Pad kue Aer u kome kombinuje fantaziju , komar i poeziju strave. Epsten je uspeno stilizujui itav film u niskom kljuu osvetlenja kako u ambijentima enterijera tako i u ambijentu pejsaa preneo na ekran. Njegov asistent u tom filmu je bio Luis Bunjuel koji se sam ponudio iskoristivi priliku kako bi mogao da naui neke osnovne stvari o filmu.

117

Verno srce se takoe smatra remek delom. Zahvaljujui genijalnom tvorcu filmskog jezika Grifitu, dolo je do brzog napretka amerikog i sovjetskog nemog filma.

*Abel Gans Abelu Gansu pripada jedno od poasnih mesta u Evropi iako je za razliku od svojih kolega teoretiara i kritiara, on bio samo praktiar. U irem smislu pripadao je duhu avangarde ali se naroito bavio problemima unapreenja montae u kojoj je uspeo da ode mnogo dalje. Nakon Grifita koji montau stavlja u slubu naracije,Gans je najvie doprineo napretku nemog filma, a posle njega taj uspeh nastavljaju sovjetski reditelji Ezentajn i Pudovkin. Pisao je pesme i radio kao glumac. Kao dvadesetpetogodinji mladi poinje da pie filmska scenarija. Bio je samouk, a 1911. se odluio da na filmu zarauje za ivot pa je postao scenarista i glumac. Prvi je oslobodio kameru njene ukoenosti. *insert iz filma Optuujem

118

Njegovi prvi filmovi su bile melodrame. Senzaciju je postigao antiratnim filmom Optuujem u kome govori o netrpeljivosti prema ratu i osudi varvarstva. Mrtvi ustaju da bi se osvetili ivima. Upitan koga on to filmom optuuje, ogovorio je: Optuujem rat, oveka i optu ljudsku glupost. Uspeh nije dugovao sadraju, koji je bio melodramski, ve prvenstveno osnovnoj ideji - besmislenosti i nehumanosti nepravednog rata, i naroito snanom i orginalnom filmskom jeziku koji e se razviti do vrhunca u njegovim sledeim filmovima. Bez obzira na didaktinost i naivnost sadraja, Gans prvi put primenjuje neka nova tehnika dostignua i ekspresivnu montau. Vrlo visoko mesto koje zauzima u istoriji kinematografije, stekao je i svojim filmom Toak iz 1922. godine *insert iz filma Toak Po sadraju je to bila mrana melodrama ali zahvaljujui velikom talentu i otkriima novih izraajnih sredstava, Gans je ovaj film izdigao na nivo poezije. Film govori o elezniaru koji prilikom udesa pronalazi devojicu koju usvaja. Kasnije kada ona odraste, zaljubljuje se njegov sin pa nastaju problemi.

119

Jedan ininjer dolazi u pravi as da tom suparnitvu uini kraj i da se oeni devojkom. Mainovoa je u jednoj nesrei oslepeo, a u meusobnom obraunu ininjer i sin ginu. Devojka sa mainovoom provodi ostatak ivota. Sama pria je manje vana od naina kojim je odlikovao film, naroito u scenama gde je tok njihovoh uzbuenja doaravao montaom, a posebno sekvencama vezanim za aktivnost voza koji juri. U ovakvoj vrsti montae koristi sve elemente: detalje tokova, manometre i sve to prikazano jednom dinamikom montaom koja nije analitika montaa sa zadatkom da rastavi vreme i prostor nego u funkciji da vreme zgusne tako da se neki kadrovi svode gotovo na nekoliko fotograma. Film sadri dve drame, a to su drama ljubavi i drama jedne profesije. Na ekran je prenesena do tada nevidjena poezija tamnih tonova i dramatika eleznice.

Sledei njegov film nosi naslov Napoleon i on je sigurno najpreciznije Gansovo delo. *insert iz filma Napoleon

120

Film je naruen u spomen velikom vojskovoi. Veliki doprinos u ovom filmu Gans je dao pokretima kamere koju je koristio kao da je ona osloboena zakona zemljine tee. Pokreti su vertikalni, horizontalni pa sve ljulja poput pijanog broda. Koristei na ovaj nain kameru, pokuao je Gans da direktno uvue gledaoca u ekran. I poslednji doprinos ovom filmu je dat takozvanom polivizijom, film je sniman sa tri kamere, a projekcija je odrana sa tri projektora na tri spojena ekrana. Poslednjih 40 minuta, Gans je radio tehnikom polivizije. *Abel Gans Snimanje ovog filma je trajalo etiri godine, a u orginalnom obliku, imao je duinu od pet hiljada metara. U njemu je reditelj primenio niz raznih tehnikih reenja od kojih je jedno uveno u kinematografiji takozvani triptih.

Projekciju filma je pratio simfonijski orkestar due od dva sata, a Marseljeza je dominirala kao lajt motiv. Ovo je doprinos tada mladog i na pravi nain ambicioznog Abela Gansa.

121

*Insert iz filma Bonaparta i revolucija Njegov dalji rad obeleili su komercijalni filmovi, a 1965. je gostovao i u naoj zemlji. ist film isti film je pokuaj nekih stvaralaca vezanih za film, a esto i onih koji su samo gostovali na filmu. Ti gosti su uglavnom bili slikari ili fotografi koji su teili da film potpuno oslobode naracije. *an Renoar

Njihove namere su bile da film oslobode svake vrste poruke kao i odreivanja funkcije u filmu. Pojam istog filma postao je tada moda opisujui nove ambicije. ist film je sinfonija muzike i svetlosti. Sadraj je osloboen dramskih i dokumentarnih elemenata. Film moe da izvue snagu iz samog sebe pisao je Anri omet, stariji brat Rene Klera, zahtevajui da isti film bude lien svih drugih elemenata da bi stvarao ljudskom iskustvu nepoznate vizije, nepojmljive izvan filmskog objektiva. Ovo treba da bude igra razliitih predmeta, ivih ljudi koji su snimani u neobinim situacijama i sve to u jednom ritmu

122

gotovo mehanikom kao da je jedna maina proizvela taj film. ist film niim nije optereen ni porukom ni junacima ni sudbinama, gledalac uiva samo u bojama i ritmu. *an Reonoar ist film izjednauje formu i sadrinu ali tako to se iskljuivo brine o formi i jedino njoj podreuje sve ostale komponente. Kadar u istom filmu uopte nema realno znaenje, on je samo optiki znak koji se uklapa u kompozicionu celinu. Predstavljajui neku vrstu muzike za oi, ist film zbog toga i zanemaruje sadrinu. Dadizam kratki filmovi Najpoznatiji predstavnici su Rene Kler i an Renoar. Uspeli su film osloboditi od njegove uobiajene tematike. Ograniili su se na izradu kratkih filmova koji su u filmskim klubovima i umetnikim bioskopima naili na oduevljenu publiku sastavljenu od umetnika i intelektualaca. Najuspeniji film Renea Klera se zove Meuin zato to je snimljen kao intermeco za jednu baletsku predstavu. Rene Kler je taj film koncipirao kao jednu grotesku ali ispod toga se krije jedna vrsta satire.

123

*insert iz filma Italijanski slamnati eir Njegovi najznaajniji filmovi su Italijanski slamnati eir i Dva stidljivka koji vuku korene Mek Senetovih groteski.

Nadrealizam Nadrealizam je oslobaanje slika iz podsvesti pa se nadrealizam odnosi na oniriju odnosno na snove. Ovo su najvee razlike izmeu evropskog i amerikog filma u tom periodu. Ameriki film je povezan sa principom realizma i naracije. Montaa je u amerikom filmu bila u svrhu dinamiziranja akcije, a akcija je sastavni deo naracije. Evropa je na drugoj strani bila utoite eksperimenata koji idu dalje u registrovanju fizike spoljnje starnosti. Film, kao prevashodno vizuelno izraajno sredstvo, pokazao se veoma pogodnim za ilustraciju i doaravanje neodredjenog sveta nadrealistikih asocijacija i uskomeanih slika podsvesti. Luis Bunjuel je predstavnik pokreta koji se pojavio 1922,. a osnovali su ga knjievnici. Ovaj pokret propagira u oveku iracionalno i san, potirui racionalno. *Luis Bunjuel

124

Prvi nadrealistiki film je koljka i svetenik ermen Dilak. U ovom filmu u principu je osnova nadrealizma, odnosno evociranje snova, ona je uplela osnovni motiv. *insert iz filma koljka i svetenik Sve je prikazano duplom ekspozicijom, snimanje kroz deformisana ogledala. zatamljenje,

Ovo je svojevrsna pria o mladom sveteniku koji se nadmee za ljubav jedne devojke sa mladim generalom. Film je prilikom premijere izazvao skandal. Bunjuel kae da su njegovi poeci rada na filmu bili inspirisani estim odlascima u bioskop koji je zahvaljujui novinarskoj propusnici poseivao i do tri puta dnevno. Meu filmovima koji su ga oduevili istie Oklopnjau Potemkin, napominjui da je taj film za njega veoma dugo bio najlepi u istoriji kinematografije. Znaajni utisak ostavio je na njega i Fric Lang. Poznanstva sa ljudima iz sveta fima nije imao ali jo u paniji je uo za ana Epstena koji je zatim osnovao glumaku Akademiju u Parizu na koju se odmah Bunjuel upisao.

125

Godine 1928. Andaluziski pas je film snimljen po scenariju Bunjuela i Salvadora Dalija, a scenario su napisali za manje od nedelju dana, u dogovoru da ni jedna slika ni ideja nemaju povezanost sa racionalnim. *insert iz filma Andaluziski pas Odabrali su samo one delove koji su ih zaprepaivali krenuvi na taj nain u svet iracionalnog. Film je predstavljao poremeenu stvarnost i imao je zadatak da okira. Odseena aka i druga iz koje mravi izviru, dva ubijena magarca na klaviru i danas u sebi nose provocirajuu mo, a ovo se posebno odnosi na okantne snimke ve u prvom kadru. Zavrivi scenario, Bunjuel kae da je bio svestan kako takav sadraj ne moe biti prihvaen od ni jednog produkcionog studija te je novac za snimanje filma pozajmio od svoje majke. Za direktora fotografije je izabrao Albera Diverea. Premijeri filma prisustvovala je tadanja aristokracija Pariza, film je postigao veliki uspeh i Bunjuel je u to ime dobio oko 8 000 franaka. *insert doba iz filma Zlatno

126

I u sledeem filmu Luis je eleo da ostane nadrealista. Dvadesetak nadrealistikih ideja tipa: puna kola radnika prolaze kroz mondenski salon ili otac ubija sina jedinca jednim hicem zato to mu je pao pepeo sa opuka, bili su dovoljni za scenario filma Zlatno doba. Dok je snimao ovaj film, paralelno u drugom studiju Ezentajn je snimao svoju Prolenu sonatu. Godine 1930. Zlatno doba je pojaao karakter nadrealizma. Crkva, porodica, policija, vojska i drutvo bogohulno su napadnute, on se rugao svim stubovima drutva pa je na premijeri ovaj film izazvao skandal. Izrazio je jasnu poruku da nema pomirenja sa drutvom i da su umetnici vredni onoliko koliko se suprostave drutvu i tom sistemu. To je bio uticaj marksizma i leviarskih ideja. Film je izazvao skandal, a neki lanovi su otetili bioskopsko platno, polomili su i fotelje pa je stoga sedam dana kasnije bila zabranjena projekcija i ta zabrana je ostala na snazi punih narednih pedeset godina. Bunjuelovi filmovi oznaavaju kraj avangarde. O samom dogaaju Bunjuel kae da nisu neto doprineli menjanju slike sveta onako kako su oni zamislili ali su uspeli snimiti neka zanimljiva umetnika dela.

*insert iz filma Diskretan arm buruazije

127

U njegovim kasnijim filmovima nema nieg nadrealistikog. *insert iz filma Lepotica dana Njegova poznata ostvarenja su i Zemlja bez hleba, ena bez ljubavi, Lepotica dana,Simon pustinjak i Diskretni arm buruazije za koji je 1972. dobio i Oskara za najbolji strani film. Taj film jeste kruna ruganja toj klasi.

*insert iz filma Simon pustinjak Luis Bunjuel nije imao kontinuiranu karijeru

an Kokto je reditelj koji takoe formalno pripada nadrealizmu. On je multidisciplinarni umetnik koji se bavio pozoritem, filmom, poezijom, slikarstvom. Gradio je jednu vrstu komotnog nadrealizma. Nije imao ideje da izvri obdukciju drutva, hteo je da ugodi snobovskoj publici koja je elela da u tim nadrealistikim filmovima doivi svoju vrstu snova ulepanim tako da je snimio nekoliko filmova u tom stilu kao to su Orfejev testament. Znaajan je uticaj koji su njegovi filmovi vrili na ameriku avangardu jer su ti filmovi bili dobro prihvaeni u Americi. Tada se pojavila

128

prva amerika avangarda nastala tokom drugog svetskog rata pod uticajem njegovih filmova kao to je uvena Maja Deren, amerika rediteljka koja se bavila eksperimentalnim filmovima.

129

SOVJETSKI FILM DVADESETIH GODINA

Neki ga nazivaju sovjetskom avangardom, a drugi velikom montanom kolom. Akcent je u svakom sluaju na montai. Dvadesetih godina dva su centra bila u panji. Jedan je bio Pariz gde su se ameriki umetnici okupljali, a drugi je bio Moskva centar avangardnih istraivanja u slikarstvu. Godine 1925. 1930. su najznaajnije godine u sovjetskom filmu.Carska Rusija je u poetku cenzurisala i zabranjivala rad na filmu pa je I sv. rat doneo povoljnu priliku ruskoj filmskoj industriji i ona se oslobodila strane konkurencije. Cenzura je privremeno prekinuta i poele su nicati filmske produkcije i laboratorije. Posle revolucije u Rusiji stvara se novi poredak pa je tako Lenjin rekao da je film najvea umetnost koristei ga za promociju svog propagandnog materijala. Aktivirao je putujue vozove koji su prikazivali propagandne filmove ruskom narodu.

130

Dziga Vertov je prvo ime vezano za ovaj period, a tvorac je dva pojma: kinoistina i kinooko- dole graanske bajke, ivot je onakav kakav jeste.

*Dziga Vertov Osuivao da montaa pretvara film u izraz ivota, a ne prikazuje ivot onakvim kakvim on zaista jeste. Vertov sa borio protiv uticaja pozorita na film obrazlaui da raznoliko povezani autentini kadrovi gube svoja posebna obeleja i stvaraju novu sadrajniju, lepu i izraajnu celinu. Kamera za Vertova predstavlja mehaniko oko koje moe da vidi sve, da posmatra stvari iz svih uglova, da se stalno kree i svuda da stigne i tako da otkrije vie nego to ljudsko oko moe da vidi. *Insert iz filma Kinooko Sa entuzijazmom je opisivao mo filmske kamere. Govorio je kako je on filmsko oko i kako on pokazuje svet onakvim kakav on zaista jeste.

131

*Insert iz filma ovek sa filmskom kamerom ovek sa filmskom kamerom prikazuje snimatelja koji juri sa svojim stativom okreui ruicu kamere kroz sve slike ivota. Penje se na dimnjake ili hvata voz u pokretu itav ivot je posvetio dokumentarnom filmu. Stvarao je u 20.-tim godinama. Znaajno ostvarenje mu je estina sveta i Tri pesme o Lenjunu u kome ne govori o Lenjinu nego o ivotu u tom vremenu. Insert iz filma Tri pesme o Lenjinu Ljev Kuljeov je drugi reditelj tog perioda. Kuljeevi eksperimenti na podruju montae znatno su uticali na druge filmske reditelje. Tvorac je uvene formule koja glasi A+B je C. Tvrdio je da glumac ne treba da se uivi u svoju ulogu jer e se montaom stvoriti taj utisak. ovek gleda u tanjir supe, le, dete koje se igra ili filmski lik stvoren od razliitih detalja: ruka, noga, kosa i pomou mnotae stvaramo jedan novi lik. Osim eksperimenata poznati su mu filmovi: Neobini doivljaji mister Vesta u zemlji boljevika i Veliki

132

uteitelj u kome govori o piscu koji je svoja najbolja dela napisao u zatvoru. Najvei majstor montae i tuma estetike nemog filma svakako je bio Sergej Ejzentejn. On je postavio i razradio itav niz montanih teorija i na osnovu njih stvarao svoja dela. Poiveo je samo 55 godina, a iza njega je ostala velika zaostavtina kao reditelja, teoretiara i pedagoga. *Sergej Ejzentejn Nesudjeni arhitekta i talentovani slikar, postao je jedan od graditelja filmske umetnosti. Poeo je 1920. u pozoritu Proletkulta reiravi predstavu Kola mudrosti, dvoja ludosti u kojoj prvi put primenjuje u predstavi kratak film. Godine 1924. debituje filmom trajk u kome govori o surovo uguenom trajku, a kadrove poistoveuje sa klanjem stoke na klaonici. *insert iz filma trajk Pored montane dinamike koja preovlauje u masovnim scenama, istie se mnogim asocijativnim montanim reenjima, koja posredstvom povezivanja dva kadra namee

133

gledaocu odreeni zakljuak. Ovaj film je snimio inspirisan Grifitovom Netrpeljivou 1925. Oklopnjaa Potemkin je remek delo. Kulminantna taka je streljanje na Odeskim stepenicama, a uspeh te scene treba pripisati montai dobro odabranih kadrova. *insert iz filma Oklopnjaa Potemkin Potemkin je u pravom smislu rei bio rekonstruisana stvarnost. Masa je individualizovana krupnim kadrovima. Filmsko oko je nauilo kako se ivot hvata iznenada., ivi modeli se smenjuju sa izraajnim predmetima kao to su izme, reetke, sablja. *scena sa Odeskog stepenita Cela scena je popraena potresnim akcijama: majka nosi mrtvog sina, deija kolica se sama kotrljaju niz stepenite. Gotovo u svim zemljama osim SSSR-u, cenzura je zabranjivala prikazivanje filma ali su se na svim mestima skupljali potajni gledaoci i oduevljavali se njime. Zabrane su udestruile eksplozivnu snagu tog majstorskog dela, koje se sada ljubomormo uva u kinotekama.

134

Film je ubrzo postao popularniji od bilo kog drugog, osim aplinovih filmova. Taj je trijumf uzdigao Ejzentejna na prvo mesto meu sovjetskim rediteljima. Rez koristi kao sudar dva kadra, sudar dve energije koja treba da formira novu ideju u gledaocu ne samo kao revolucija nego kao umetnost. Rez okira, navodi nas da asociramo i da zakljuujemo (tri kamene figure lava). Oklopnjaa je doivela svetsku slavu, a Ejzentejn se moe uporediti sa Orsonom Velsom. Sledi film Oktobar koji radi po narudbini povodom desetogodinjice Oktobarske revolucije. Ovaj film oivljava dogaaje iz tog vremena sa najveim, moguim realizmom. *insert iz filma Oktobar U filmu se pojavljuju mnogobrojni uesnici revolucije: Crvena Garda, vojnici, mornari, a meu njima je i Nikolaj Podvolski koji je bio jedan od voa oruanog ustanka. Kada je film sniman, Lenjingrad, negove ulice, zgrade, Zimski dvorac kao i hodnici u Smolnom, bili su isti kao i te presudne godine. *insert iz filma Bein Lug Tako film prua uzbudljivo svedoenje dogaaja iz prvih dana revolucije.

135

Premijera filma je bila prikazana bez prisustva zvuka pa je naknadnu zvunu obradu dodao Ejzejntejnov kolega Grigorij Aleksandrov, a muziku za film je komponovao Dmitrij ostakovi. Scena u kojoj devojka gine, a pri tome njena plava kosa propada kroz most koji se otvara Ejzentejn povezuje poetskom montaom. U sva tri filma junak je masa, a ne pojedinac. Staro i novo, u filmu je prvi put junak individualna junakinja, a ne masa. Zbog Staljinovog nadgledanja svega odlazi u Pariz, a zatim u Ameriku gdje reira film Amerika tragedija koji mu konzervativni Amerikanci ne dozvoljavaju da zavri. *insert iz filma Da ivi Meksiko Zatim odlazi u Meksiko i reira Da ivi Meksiko. Film nikad nije drao u rukama, nikad ga nije montirao, a delovi filma su se prodavali u Holivudu. Staljin e zahtevati da radi filmove o velikanima gde e tema biti i sam Staljin pa on reira 1938. Aleksandra Nevskog kao opomenu kako e svako proi ko krene na Rusiju. *insert iz filma Aleksandar Nevski

136

*Insert iz filma Ivan Grozni *Insert iz filma Ivan Grozni deo II deo Rat se predoseao i Ejzentejn reira Ivana Groznog, I deo, a 9 godina posle njegove smrti je prikazan i II deo filma. Njegov stil je izraavanje novog jezika ukazujui da zvuk ne sme nadometavati ono to slici nedostaje ve mora postojati meusobna saradnja koju on naziva vertikalnom montaom. *Ejzentejn u montai Njegov stalni snimatelj je bio Eduard Tise. Od 1938. godine pa do svoje smrti, Ejzentejn je bio profesor visoke filmske kole u Moskvi, uspeno prenosei mladima svoje bogato stvaralako iskustvo.

137

Vsevolovod Pudovkin je etvrto vano rediteljsko ime ovog perioda njegova slava nije nita manja nego Ezentajnova. Prvo je bio glumac, a zatim se sa stilom suprostavio Ezentajnu. Za razliku od Ezentajna, Pudovkin je bio vie psiholog i analitiar. Njegove metafore nisu ni van realnog vremena ni van radnje u kojoj se javljaju. *Vsevolovod Pudovkin Za Pudovkina je filmska montaa bila kreativan postupak i jedino izraajno sredstvo kojim se susedni kadrovi spajaju, a ne sudaraju kako je to smatrao Ezentajn. *insert iz filma ahovska groznica Rez je sluio za povezivanje, a junaci su bili individualni. Traio je da glumci glume, potovao je naraciju preterujui u tome to je traio da ak i glumci poznaju montau.Godine 1936. je snimio svoj prvi veliki film pod nzivom Mati Pudovkinova adaptacija slavnog romana Gorkog, nadmaila je svako znaajno delo Kuljeova. Pudovkin je ovaj film stvorio na montanoj koncepciji, montau je koristio u dva smisla, za psiholoku analizu

138

odnosa meu karakterima i za isticanje fizike dinamike dogaaja. Potom je usledio 1927. Kraj Sant Petersburga sa kojim se suprostavio Ezentajnovom Oktobru. Scenario za film Potomak Dingis Kana napisao je Osip Brik, prijatelj Majakovskog. Potomak Dingis Kana je komian i romantian film. *insert iz filma Potomak Dingis Kana Za razliku od Ezentajna, a posebno Vertova, Pudovkun se ne odrie velikih glumaca. Vera Baranovskaja je igrala ulogu matere. Pudovkin je i sam kao darovit glumac uinio mnogo radei sa glumcima i nije doputao preteranosti u glumi kojih ima u filmovima Kuljeova. Uz oveka, Pudovkin pridodaje veliku vanost i predmetima. U filmu Mati razbijen sat, andarska izma ili podignuti kamen, znae vie od obinih rekvizita. Ti predmeti imaju posebnu sliku u Pudovkinovim zamislima. Uprkos mnogim slinostima izmeu Ezentajna i Pudovkina, ta se dva reditelja razlikuju u osnovi i umetniki principi su im suprotni.

139

Aleksandara Dovenka nazivaju pesnikom Ukrajine. U film je uneo poetski realizam. Pojavio se pri kraju ere nemog filma. Temeljno se razlikuje od svojih predhodnika Vertova, Ezentahna i Pudovkina. *Aleksandar Dovenko Bio je otmen i pesniki nadahnut, a govor kamere je koristio kao pesme. Sve je bilo u duhu poetskog imperijalizma. Prvi pokuaji su mu bili jedna komedija i jedna kriminalna drama. Njegov prvi debi je film Zveni gora u kome rekonstruie ivot seljaka i pravi ale na raun njihovog primitivizma. Arsenal je najbolji Dovenkov film, jedinstvenije konstuisan u kome prikazuje guenje pobune od strane nacista. Zemlja je takodje veliko delo koje govori o ubistvu boljevika zbog sprovodjenja mera solhoza. Film je proet poetskim detaljima, a montaa za njega ima mitsko i poetsko znaenje. Film je obradio tri vene teme - ljubav, smrt i plodnost prirode. Iako je sniman ve u vreme zvunog filma, snano je uticao na dokumentariste itavog sveta.

140

Kod Dovenka su vrlo vani meunaslovi, materijal mu je ponajvie poetski i bez tih elemenata njegovi filmovi bi bili nerazumljivi i izgubili bi svaku vrednost. Iako je uspeh filma Zemlja bio zasenjen pojavom zvunog filma, Dovenkovo delo je snano uticalo na mlade filmske stvaraoce u Francuskoj i Engleskoj. Dokumentaristima je njegova poezija nadopunila strogu ali humanu pouku Filmskog oka.

*Aleksandar Dovenko Bio je veoma hvaljen i esto kritikovan u svojoj zemlji jer na ivot u filmovima nije gledao samo crnobelim bojama. Voleo je da svoje junake uini to vie ivim, pozitivni i negativni likovi su posedovali elemente suprotnih boja. Stil, temperiment i tematika etvorice velikih majstora sovjetskog filma iznenauju svojim meusobnim suprotnostima.

141

HOLIVUD DVADESETIH GODINA

Poetci filmske proizvodnje u Americi, bili su na istonoj obali, u gradovima Njujork, ikago, Njudersi, sve do 1911. kada se proizvodnja filmova seli na zapadnu obalu, Kalifornija, Los Andjeles oznaivi poetak izgradjivanja Holivuda kao centara amerike filmske industrije kada se kvalitet filma naglo unapreuje s obzirom da je kvalitet evropskog filma bio znatno iznad amerikog sve do poetka prvog svetskog rata to je negativno uticao na francusku, dansku, italijansku, vedsku i ostale industrije. *Mapa Holivuda

142

Veliki znaaj imali su i porezi koji su bili mnogo manji nego na istonoj obali. Holivud je ojaao tehniki, ekonomski, kadrovski, najzad i kvalitetom tako da se po zavretku prvog svetskog rata holivudska industrija nametnula svojevrsnim kvalitetom pa su tako od Pariza do Japana ameriki filmovi postali najbrojniji na repertoaru ali i najpopularniji, najradije gledani. Holivud su formirali, izgradile izbeglice, prvo ekonomski emigranti, a kasnije i politiki iz Evrope. Veinu njih predstavljaju sposobni trgovci, a to su pre svega srednjeevropski i istonoevropski Jevreji. Poznato je da oni svoj kapital nisu ulagali u nekretnine ve su bili okrenuti trgovini i umetnosti, najvie prema muzici pa su stoga najbolji muziki umetnici, dirigenti i kompozitori 20.-tog veka Jevreji. Otkrivi povoljne klimatske uslove, veliki broj sunanih dana kao pogodnost za neprekidno snimanje bilo u enterijerima ili eksterijerima zapoela je masovna proizvodnja filma. Vrlo brzo se usavrila tehnika snimanja i poela je izgradnja velikih filmskih studija koji su bili raskono tehniki opremljeni. Posle drugog svetskog rata, najboljim evropskim rediteljima su upueni pozivi kao Ernstu Lubiu, Moricu Stileru, Viktoru estremu da bi im se kasnije pridruili Fridrih Murnau i Fric Lang. itava elita najboljih evropskih reditelja je izmeu dva rata dola u Holivud bilo da su pozvani ili da su sami iskuavali sreu. Dvadesete godine su ostale znaajne i po osnivanju prvih producentskih kua pa tako producenti zauzimaju ulogu

143

ispred reditelja. u poetku su reditelji imali najveu vodeu ulogu, o svemu su samostalno odluivali, a zatim su bivali angaovani od strane producenata kao i svi ostali radnici, saradnici po ugovoru. *Sesil B. Demil

Nezavisni, mali producenti se poinju udruivati u koncerne, trustove i kartele koji su preuzeli monopol. Retko koji nezavisni producenti opstaju, a i ti, koji su kao nezavisni opstali su oni, koji su bili spretni kao reditelji sauvavi tako svoju nezavisnu samostalnost ali i uprkos te samostalnosti, saraivali su sa nekim od koncerna, meu kojima je i Selil B Demil. Uspeo je da sauva rediteljsku i produkcijsku nezavisnost verovatno i zbog toga to je bio reditelj kameleon jer je radio sve vrste anrova, uvek se prilagoavao ukusu publike. Sebe je smatrao pionirom filmske umetnosti. Grifita, svoje kolege i sebe, Sesil vidi kao elizabetanske pisce (pisci pre ekspira) tvrdei da e se i na filmu pojaviti posle njih pravi umetnici ekspiri filma. Sesil B Demil je radio dug vremenski period, od 1914.

144

do 1950. Poeo je sa kratkim jednoinkama i dvoinkama kao Grifit, a onda je izmeu razliitih melodrama, vesterna, najveu panju posveivao rekonstrukciji Biblijskih motiva pa su nastali naslovi Deset Boijih zapovesti i Samson i Dalila. *Insert iz filma Boijih zapovedi Deset

*Sesil B. de Mil Za ove teme se odluio jer su tada kao i danas te teme bile veoma komercijalne i dobro su prolazile na tritu. Dvadesete godine su u Holivudu ustoliile velike studije kao to su Fox, Metrogoldvin iJuniverzal. Holivud je postao grad brzog bogaenja, pokazavi lo ukus novih bogataa. Svi koncerni, karteli i trustovi potpadaju pod zavisnost banaka odnosno finansijera. Te banke su imenovale producente nadzornike koji su nadgledali da li e se uloena sredstva vratiti. Novac poinje da gospodari. Jedan od osnivaa banaka je bio i Adolf Zukor koji je izdao knjigu pod naslovom Publika nikad ne grei, to bi znailo da treba da ugodimo publici jer ako uspemo u toj nameri onda postiemo komercijalni efekat i zaraujemo.

145

Film je jedina umetnost koja moe da ostvari viestruko ostvarena sredstva u odnosu na cenu kotanja. Shvaen kao industrija, film moe biti veoma rentabilan. Produkcija se anrovski klasifikovala. Najznaajniji producent tog vremena je Irvin Tolberg. Kao izvrni producent, desetak godina je veoma uspeno vodio Metro-Goldving-Majer. Smatra se vrlo uspenim jer je uspeo da ugodi onima koji su finansirali produkciju sa jedne strane to znai da su davaoci finansija uveavali svoj kapital, a sa druge strane veliko zadovoljstvo je postigao i kod publike. Bio je vrlo odluan i bezkompomisan. Najvee sukobe je imao sa Erikom Fon trohajmom. Kvalifikujui filmove u anrove pojavljuju se reditelji specijalizovani za pojedine anrove pa tako se ime Vinsenta Minelija vezuje za mjuzikl, Ernst Lubi i sofisticirana komedija, Don Ford i vestern, Vilijam Vajler i drutvena ili psiho drama, Alfred Hikok i triler i dr. Od tih anrovski, specijalizovanih opredeljenih reditelja i u smislu ouvanja samostalnosti i nezavisnosti izdvajaju se pre svega veliki komiari arli aplin i Baster Kiton koji se otimaju porobljavanju producenata. Nastala je i najvea proizvodnja zvezda kao npr Grete Garbo, romantine zavodnice. Zvezde su imale veliki stepen uvaavanja sa mogunou ucena producenata ali im bi se dogodilo da im opadne popularnost, producenti su bili nemilosredni briui sa liste angaovanja te donedavne zvezde. Kada se pojavio zvuk pa se pri tome uspostavilo da mnoge velike zvezde nemaju sluha ili tavie veoma rune boje glasova, nastala je velika kvalifikacija i pometnja.

146

U najveem filmskom gradu dolazi do pojave raznih skandala koji prete da se prenesu i na film. U cilju smanjenja skandala i uvoena kontrole, iz Vaintona je poslan slubenik administracije pod imenom Vilijam Heis, ije ime se vezuje za takozvane Hejsove kodekse. Od 1922. do 1939. Heis donosi Heisove odredbe koje predstavljaju popis ta je to to se sme prikazati ,a ta ne sme da se vidi na filmu. Film je tim odredbama postao prilino cenzurisan. Poljubac nije smeo da traje due od tri sekunde, kontakt izmedju crne i bele rase nije bio ostvarljiv ak ni rukovanjem. U filmovima nije smelo biti erotike i vanbranih tema.

Tokom dvadesetih godina Ameriku su potresli neki dogaaji koji su ugrozili njenu mo i unutranju stabilnost. *Prosipanje alkohola po u ulicama u vreme prohibicije Jedan od tih je donoenje zakona o prohibiciji, odnosno zabrani toenja alkohola na javnim mestima. Svaka zabrana, a naroito takva vodi do organizovanja verca i organizovanog kriminala koji se naziva mafija to e se odraziti i na Holivud. Dolazi do meusobnih ne suglasica i otimanja filmova i kamera.

147

Drugi dogaaj koji se nepovoljno odrazio je krah amerike berze u Njujorku. Ernst Lubi doavi u Holivud, nastavio je da neguje anr sofisticirane komedije, kombinaciju melodrame i komedije. *Ernst Lubi Sadraj filma Ninoka predstavlja parodiju na Staljinistiki mentalitet ali smeten u pariski ambijent. *insert iz filma Ninoka

Garbo igra sovjetsku revolucionarku, politikog komesara koja je dola sa tajnim zadatkom u Pariz ali se u Parizu zaljubila u jednog Amerikanca nakon ega nastaje obrt u njenom ivotu. Ovo je i jedina komedija u kojoj igra Greta Garbo u kojoj je Lubi umeo da iskoristi njen arm. Ove komedije kulminiraju u fimu Ninoka sa Gretom Garbo u glavnoj ulozi, a zatim i u urnebesnoj vodviljskoj komediji pod naslovom Biti ili ne biti u kojoj govori o

148

glumakoj druini koja u srcu Poljske uspeva da podvaljuje Nemcima za vreme okupacije. Film je sniman 1942. i u njemu je uspeo da ostvari veliku komediju.

*insert iz filma Radnja iza ugla sa Dejms Stjuartom u glavnoj ulozi

Film pod naslovom Biti ili ne biti je svojevrsna satira na nacizam pokazujui kroz ivot jedne pozorine trupe u toku okupacije u Varavi. Ovaj film se smatra njegovim najboljim filmom bez obzira to on pravi sofisticiranu komediju u sred surovosti rata. *Insert iz filma Biti ili ne biti Njegov poslednji film je Dama u Hermalinu koji nije stigao da snimi pa ga konano reirao Oto Preminder koji je bio i njegov uenik.

149

Lubi je nazvan princem komedije zbog svog uspenog preplitanja melodrame i komedije u kojima stalno preispituje konvencije tih moralnih predrasuda i esto provocira da bi na kraju sve to uspeno objedinio u rafinirani proieni stil.

Jozef Fon ternberg je drugi znaajan reditelj ovog vremena. Iz tog perioda za njega se vezuju dva znaajna naslova. Jedan je Podzemlje iz 1927. i u njemu govori o njujorkom kriminalistkom podzemlju. *Jozef Fon tenberg

Drugi film je pod nazivom Dokovi Njujorka, film koji takoe obrauje teme o kriminalistikom miljeu. U oba filma je tenberg pokazao surove poeme o gansterima. *insert iz filma Dokovi Njujorka Samo jedan film je reirao u Nemakoj i to na poziv nemakog studija Uefe 1930. da reira prvi zvuni film. Gostujui u Nemakoj snimio je kultni film pod naslovom Plavi aneo.

150

*insert iz filmaPlavi aneo Film je kombinacija melodrame i erotike sa Marlenom Ditrih koja je do tada bila ne poznata glumica, iako je igrala u desetak filmova neke male epizode. tenberg se i privatno vezao za Marlen nakon ega ju je i odveo u Holivud i u sledeih par godina su radili zajedniki jo est filmova kao npr Maroko, angaj expres, Crvena carica, avo je ena pa ti filomvi u stvari predstavljaju sredinji deo tenbergove karijere. Doneli su mu znaajnu zaradu jer su snimani na kalup melodrame sa dominacijm Marlene Ditrih kao zavodnice, a kombinovane sa bizarnim ambijentima. Marlena e posle Grete Garbo postati najznaajniji sex simbol i zatitni znak Holivuda. Posle razlaza sa Marlenom Ditrih reirao je jo neke filmove ali manje uspene. Zbog preuzimanja i nastavljanja reiranja filmova nekih svojih kolega, smatra se veoma negativnom linou. Erih Fon trohajm je ameriki reditelj, austrisjkojevrejskog porekla. 1909. sa oko 2 miliona jevreja, seli se u Ameriku. Naavi se u Holivudu, bez znanja i zvanja, prvo radi kao

151

kaskader,zatim glumac epizodnih uloga da bi na kraju postao asistent. Debituje u Grifitovom filmu Srce sveta gde stvara lik omraenog pruskog oficira u emu mu je pomogla njegova ne atraktivna spoljanjost. Nakon uloge u tom filmu, tohajm stie naziv ovek koga volite mrzeti. U takvim varijantama, tohajm se na filmu pojavljuje tokom itavog ivota. Grifit ga konano angauje kao asistenta u svoja tri filma, a paralelno, tohajm igra 18 epizodnih uloga u razliitim filmovima. Godine 1919. on konano debituje kao reditelj i scenarista u filmu Slepi muevi. *trohajm u ulozi glumca u filmu Bilija Vajldera Bulevar sumraka

Visok prihod koji je ostvario zahvaljujui tom filmu, omoguio mu je i realizaciju sledeeg projekta pod nazivom avolji kalauz i Luckaste ene. U sva tri filma, tema je brani trougao pa se stoga ovi filmovi s pravom i nazivaju trilogijom brane preljube. Naime, u ovim filmovima, trohajm progovara o seksualnoj gladi za tuim muevima pa je kritika proglasila te filmove pljuvanjem u lice jednog drutva, traei da se tohajmu zabrani rad.

152

Godine 1925. trohajm je snimio film pod nazivom Pohlepa i ovaj film se smatra najveim dometom trohajmovog autorstva. *insert iz filma Pohlepa Ovaj film ujedno predstavlja i kraj njegove rediteljske karijere. Za razliku od predhodnih njegovig filmova koji su bili snimljeni u luksuznim dekorima, ovaj film je snimljen u prirodi. Pohlepa je tohajmov i najslojevitiji film. Tema filma je mlada i siromana devojka, koja se udaje za dosadnog i priglupog zubnog tehniara. Svoj emocionalni krah, zamenjuje pohlepom za novcem. Nakon to je otkriveno da njen suprug nema kvalifikaciju, on propada, ubija suprugu i bei u pustinju. Na kraju i sam biva ubijen od strane svog venog rivala. Ovaj film je tohajm snimio u 42 filmske role, zbog ega je kompanija MGM traila da ga reditelj skrati. Skraen na samo 10 rola, trohajm je kako kau, plakao kao malo dete. Oekivani uspeh kod amerike publike i kritike, film nije postigao, ve naprotiv. Rediteljksu nameru, otkrili su evropski intelektualci. Tri meseca kasnije, trohajm snima film Vesela udovica, adaptacija operete Franca Lehara. Ranja filma se deava na dvoru Kralja Nikole, u balkanskoj zemlji Monteblanko, sa protagonistima, prinevima Mirkom i Danilom koji se zaljubljuju u devojke nieg stalea to stvara odreene probleme. Zbog svog sadraja kao i likova, ovaj film je bio zabranjen u Jugoslaviji i Italiji. Usprkos zabrani u ove dve

153

zemlje, film je ostvario komercijalni uspeh, a sam tohajm je izjavio kako je sadraj smee nakon ega je kompanija MGM prekinula saradnju sa njim. Godine 1926. poinje da snima film pod nazivom Svadbeni mar koji je u osnovi banalna melodrama. Tema filma obrauje odnos carskog oficira koga glumi sam tohajm i seoske devojke, koju oficir naputa kada saznaje da e postati majka, oenivi se milijarderovom keri. Ovaj tohajmov film dokazuje da je sazreo kao reditelj u potpunosti. Problem je bio samo u tome, to je projekcija filma trajala 11 sati nakon ega je stavljen na crnu listu 8 velikih kompanija, to ga je onemoguilo da nastavi svoj rediteljski rad. Godine 1928. pokuava da snimi film pod nazivom Kraljica Keli sa Glorijom Svanson u glavnoj ulozi i sa njenim novcem, snimivi jednu treinu, dalji rad mu je prekinut, a sam tohajm se naao na ulici. Ne gubei nadu, tohajm se obraa Ezentejnu sa molbom da mu ponudi neki angaman jer mu je u potpunosti ugroena egzistencija, ali na to pitanje, tohajm nikada nije dobio odgovor. Da bi uspeo da preivi, tohajm je nastavio da igra epizodne uloge u malim i bazznaajnim evropskim filmovima, najee u ulogama nemakih oficira ili ljudi koje volite da mrzite sa izuzetkom 2 filma a to su Velika iluzija ana Renoara i Bulevar sumraka Bilija Vajldera. *Erih Fon trohajm u filmu an Renoara Velika Iluzija

154

tohajmu je esto bilo onemoguivan rad pod izgovorom da je rasipnik jer je najee premaivao budet kao i zbog tvrdnje da je izdajnik Amerike, da je antipatian, i umiljen, trohajm je postao rtva holivudskog sistema. Iako su mu filmovi uglavnom donosili dobit, umro je siromaan. Nosilac je francuskog ordena Legije asti. Bili Vajlder je kao i trohajm, austrijsko-jevrejskog porekla. Vajlder je studirao pravo i bavio se novinarstvom. Veliku strast mu je predstavljalo i bavljenje plesom. 1929. poinje filmsku karijeru, saraujui na jednom dokumentarnom filmu, a zatim i na igranom filmu pod nazivom Emil i detektivi. *Bili Vajlder Godine 1933. pred nacistikom represijom odlazi u Pariz gde je koreditelj u filmu Zlo seme da bi godinu dana kasnije, zapoeo svoju uspenu karijeru scenariste u samom Holivudu. Godine 1938. Vajlder je bio scenarista Ernestu Lubiu u filmu Ninoka koji je nominovan i za Oskara. Kao reditelj, Vajlder debituje 1942. gorine filmom Major i derite u kome se osvre na motiv obmane koji e i u njegovim narednim filmovima, biti jedan od osnovnih elemenata. Realistine drame obeleavaju njegovu prvu fazu karijere. Eriha trohajma je angaovao kao glumca u svom filmu iz

155

1943. koji nosi naziv Pet grobova do Kaira, a zatim slede veliki uspesi kako kod publike, tako i kod kritike sa filmovima Dvostruka obmana iz 1944. koji je ujedno bio i nominovan za Oskara. Tema ovog filma je plan dvoje ljubavnika da usmrte suprunika radi materijalne koristi i duhovne slobode. Ovaj film se ujedno smatra jednim i od najboljih u kategoriji film noar. Konano, 1945. Vajlder je dobitnik Oskara za najbolji film i najbolju reiju za Izgubljeni izlet Godine 1950. Bili Vajlder e Gloriju Svanson i Eriha Fon trohajma angaovati u svom filmu pod nazivom Bulevar sumraka kao protagoniste tog filma. U njimu e trohajm glumiti propalog reditelja, a Glorija Svanson propalu glumicu. Za ovo filmsko ostvarenje, Vajlder je dobio Oskara za scenario, a film je bio nominovan i za najbolji film i reiju. *insert iz sumraka filma Bulevar

U ovom filmu, Vajlder uspeno mea fikciju i fakciju, a posebnu vrednost ovom delu daju i uestvovanja nekadanjih holivudskih veliina. Godine 1957. postie jo jedan u nizu uspeha filmom Svedok optube, a u sreditu radnje nalaze se brani par advokata koji su angaovani na istom sluaju ali na

156

suprotnim stranama, svoj profesionalni sukob iz sudnice, prenose i u sopstveni dom. *insert iz filma Neki to vole vrue Godine 1959. izvanredan uspeh postie sa komedijom pod nazivom Neki to vole vrue koji je ujedno bio i nominovan za nagradu Oskar u ketegoriji za najbolju reiju i najbolji scenario. Merilin Monro u ovom filmu ostvaruje svoju vrlo zapaenu ulogu. Godine 1960. po drugi put osvaja Oskara za najbolji film, reiju i scenario filmom Apartman. Ovaj film je Vajlderu doneo ogroman finansiski dobitak kao i proglaenje za najboljeg amerikog reditelja u periodu nakon II svetskog rata. Kao scenarista i uspean pripoveda sa smislom za ironiju, ismevajui drutvenu neovenost, Vajlder je ostvario 1955. godine film Sedam godina vernosti. *Insert iz filma Sedam godina vernosti U sreditu radnje je obian ovek koji nekoliko dana ivi sam u svom stanu jer mu je porodica otila na letovanje.

157

Problem se pojavljuje onoga trena kada junak filma otkriva da u komiluku stanuje i veoma atraktivna devojka (Merilin Monro) koja eli neprestano da bude u njegovom drutvu. *insert iz popodne filma Ljubav

Godbne 1957. reira Ljubav popodne u kome se kao i u mnogim njegovim dotadanjim filmovima zadubljuje u banalne stereotipe, ismevajui opet drutvo i sistem u njemu. Njegov poslednji film nosi naslov etnja brodom i radnja se deava u Americi. Bili Vajlder je dobitnik nagrade za ivotno delo Amerikog filmskog instituta 1986.

Robert Flajerti je ameriki reditelj i snimatelj. Detinjstvo je proveo u neprestanom dodiru sa prirodom i izolovanim etnikim grupama to je u njemu izazvalo ljubav prema prirodi i simpatije za ljude koji ive daleko od urbane civilizacije. *Robert Flajerti

158

Od 1913 do 1916 Flajerti je uestvovao u nizu raznih ekspedicija po severnom delu Amerike i sa tih ekspedicija je doneo mnogo snimljenog materijala o Eskimima. Igrom ne vesele sudbine, materijal je izgoreo ali Flajerti se ponovo vratio 1920. na isto mesto snimivi isti film ali sada sa promenjenom koncepcijom. Dok je u prvoj verziji imao istu dokumentaristiku nameru da prikae ivot Eskima onakvim kakav on zaista i jeste, u novom filmu prikazuje Eskime ne onakvim kakvi oni odista jesu nego onakvim kakvim oni sebe sami vide. Nakon dvogodinjeg ivota sa Eskimima, nastao je film pod nazivom Nanuk sa severa u kome nije bilo uobiajene fabule niti profesionalnig glumaca. *insert iz filma Nanuk sa severa

Ovaj film je govorio o jednostavnom ivotu, o borbi oveka sa prirodom, o opasnosti od smrzavanja i gladi. Za ovaj film nije bilo zainteresiranih distributera pa kada je konano kompanija Pate pristala na njegovu promociju, film je doiveo sa jedne strane veliki komercijalni, a sa druge strane i umetniki uspeh. Kompanije Paramount koja je odbila da distribuira Nanuka sa severa, odmah je ponudila Flajertiju novac da snimi drugi deo istoimenog filma ali ovaj put u idilinoj Polineziji.

159

Godine 1926. Flajerti je zavrio snimanje tog filma koji je dobio naziv Moana, a koji je usprkos simpatijama, doiveo veliki komercijalni neuspeh. U filmu se oseao nedostatak prvog Flajertijevog filma- borba za opstanak. Godine 1928. je uestvovao sa Murnauom na snimanju Robert Flaerti je najznaajniji predstavnik dugometranih dokumentarnih filmova. Svi njegovi dokumentarci su posveeni odnosu oveka prema prirodi. Godine 1920. se poinje profesionalno baviti filmom kada nastavlja amaterski poduhvat, uzevi profesionalnu kameru odlazi meu Eskime gde provodi oko dve godine snimajui njihov nain ivota. Tom filmu je odredio naslov Nanuk sa severa, film je imao veliki uspeh kod publike. ovek iz Arana je njegov sledei film Sa Murnauom je sudelovao na snimanju filma Tabu. Film Luizijanska pria je porudbina jedne petrolejske kompanije da se snimi film o movarnim predelima Luizijane, bogata florom i faunom, i koja je poremeena zbog mainerije koja je dola da bui i istrauje. Film je dobio jednu novu dimenziju, njegov sadraj nije iao u prilog kompaniji, nego je izgledao kao kampanja protiv kompanije i zbog toga, kompanija se odrekla filma. Glavni junak je deak preko koga i saznajemo tragediju. King Vidor je bio reditelj progresivnih ideja koji je snimao angaovane i drutveno kritike filmove. U poetku je i snimio nekoliko takvih filmova ali su ga zatim

160

producenti angaovali u holivudskoj industriji. *King Vidor Njegovi najznaajniji filmovi su nastali dvadesetih godina i to su iz 1925. Velika parada u kome govori o prvom svetskom ratu. *insert iz filma Gomila Ovaj naslov je ironian jer film prikazuje velianje pobednika na kraju rata, a zaboravlja rtve koje on pokazuje u kasnijoj retrospektivi. Godine 1928. je snimio film pod nazivom Gomila zakoji je traio sredstva od Irvina Tolberga upozorivi ga da to nee biti komercijalni film ali da bi eleo da ga snimi za svoje zadovoljstvo. Pria je svakidanja, a govori o momku i devojci koji se sreu, upoznaju, zavole, venaju, a onda nastaju problemi. On gubi posao, ena ga naputa i on ostaje sam sa siniem elei da se baci pod voz. Producent mu nije dozvolio da kraj bude tragian i radio je sedam, osam varzija zavretka filma dok nije postigao odreen kompromis. Aleluja je njegov film u kome govori o crncima iji je ivot prvi put prikazan realistino jer su do tada uvek bili prikazivani kao robovi ili pevai i zabavljai. Ovaj film je imao veliku popularnost, sadraj je proet crnakom muzikom.

161

Hleb na nasunji je takoe zapaen film. U njemu Vidor govori o problemu nezaposlenosti. Njegov kasniji rad je obeleen filmovima koje je radio po narudbini pa je tako 1946. snimio vestern pod nazivom Dvoboj na suncu. Njegov najpoznatiji film je amerika verzija filma Rat i mir ekranizacija Tolstoja koja je vrlo uspeno izvedena jer je i sam Vidor bio pod uticajem kako sovjetske literature tako i sovjetskog filma. *King Vidor

162

HOLIVUD TRIDESETIH GODINA

Godine 1928. je dodeljen prvi Oskar za 1927,. a dobio ga je film Krila Mervin Leroj. Tema filma je avijacija iz vremena I sv. rata. *insert iz filma Krila

Oskar je nagrada koja je uvrstila Holivud kao fabriku snova. Godine 1927. zvanino se pojavio prvi zvuni film pod nazivom Peva Deza u reiji Alena Kroslenda. Veza izmeu muzike i filma je ojaala. Do pojave zvuka, fim je pratio klavir ili ceo simfonijski orkestar kao npr. premijeru Oklopnjae Potemkin ili Grifitov film Raanje jedne nacije.

163

Pojava zvuka nije kod svih sa oduevljenjem prihvaena, a naroito su se tome opirale glumice koje su sada osim primamljivog izgleda morale imati i lepu boju glasa kao i dobru dikciju i sluh . Teror zvuka je zavladao u prvom trenutku. Probleme su imali i reditelji jer su kamere bile prilino bune, a tonska oprema nije bila na zavidnom nivou. *insert iz filma Dez peva Zvuk je omoguio da se upotpuni varijanta filmske produkcije koja je zasnovana na fikciji. Na drugoj strani, zvuk je omoguavao da se upotpuni slika realnosti, a pre svega realnost umova. Zvuk je omoguio da se napokon upotpuni ameriki san i amerika stvarnost. Pojavom zvuka dolo je do pojave novog anra: mjuzikla. Mjuzikl je jedan od najslonijih muzikih formi koji se razvio pod uticajem operete. Uvoenjem autentinih elemenata amerike muzike, na jednoj strani kantri muzike, a na drugoj uvoenje deza postao je jedna autentina forma koja se teko imitirala. Bilo je pokuaja imitacije u Francuskoj i Rusiji ali neuspeno, to je ostala forma vezana za Holivud. Tridesetih godina ameriki predsednik Ruzvelt e proglasiti nju dil, novi drutveni poredak, novi dogovor o tome da Amerika vrati svoju ekonomsku mo i stabilnost proglaavajui to vie javnih radova da bi se mnogo ljudi zaposlilo.

164

Pojavljuje se potreba da se publika udalji od te neprijatne stvarnosti Eskapistika linija produkcije u Holivudu je najbolji nain za prevazilaenje sive svakodnevice. Eskapizam znai beanje od stvarnosti. Mjuzikl je teio da uljuljka publiku u ruiaste snove, a publika da se prebaci u svet iluzija. Od 1927. godine, postepeno tridesetih, a naroito etrdesetih godina produkcija mjuzikla je cvetala toliko da je izmeu etrdesetih i pedesetih godina proizvedeno oko 47O filmova. to znai da je svake nedelje zavravan po jedan film. Osnova muzikih filmova je melodrama. Problem povezivanja dramske radnje i muzikih elemenata reavan je u veini tih filmova na najjednostavniji nain, a to je da je sadraj filmova stvaranje muzike predstave, mi pratimo jednu muziku trupu koja priprema muziku predstavu i onda prepliu se njihove sudbine, privatne, line, koreografa, reditelja. Neki reditelji su dramsku radnju povezivali plesom i pevanjem, a meu njima je najznaajniji Vinsent Mineli. Bazbi Berkli je najznaajniji koreograf koji ujedno predstavlja simbol mjuzikla. Najpre je radio kao koreograf pa saradnik reditelja i na kraju kao reditelj. Koreograf je za mjuzikl najvanija osoba poto reditelj nije primoran da bude upoznat sa koreografijom. Berkli je zasluan za korienje kamere u kreativnom smislu. Birao je pogodne rakurse od ablje do ptiije perspektive sa sve dugim farovima koji prate koreografiju.

165

Svestan je da koristi jedan novi oblik koji je nazvan KEMP. Takve elemente kia susreemo i u melodramama. Kemp je kljuni zain. Berkli je istrgao kameru iz njene parterne perspektive i postavio je meu igrae. Pokuao je da uskladi pokrete igraa sa pokretima kamere i naroito sa montanom izmenom kadrova. Najznaajniji filmovi su mu 42.Ulica i Parada pod reflektorima. U njegovim filmovima je u sreditu radnje uvek neka revijska igraica koja napreduje do zvezde. Mjuziklom uvodi razgolienost koja je do tada bila strogo cenzurisana. Najboljim plesaem mjuzikl filmova smatra se Fred Aster. Mrav, koat ali idealan za igraa posebno u intimnim numerama koje Amerikanci nazivaju obraz uz obraz odnosno adao. Taj korak u dvoje je najee izvodio sa svojom partnerkom Dinder Roders. Moris evalije je bio najistaknutiji peva, a njegova partnerka je najee bila Denet Mekdonald Sinhronizam je neprirodan odnos u kome dijalog prelazi u pevanje. Muzika sugerie emociju u svim anrovima, a mjuzikl to ini najdirektnije. Javljaju se vrste reditelja: profesionalci i svatari. Jedan tip svatara je Majkl Kertiz koji je radio sve i svata i nije se opredjeljivao samo za jedan anr. Kazablanka je jedan od njegovih filmova za koji kae da ga je usput

166

snimio, a reirao je kaubojske mjuzikle. *Majkl Kertiz Vinset Mineli je reditelj profesionalac. Filmovi Amerikanac u Parizu i ii dobitnici su Oskara. Ta dva filma povezuje ista junakinja Lesli Karon. *insert iz Kazablanka filma

*insert iz filma ii Lesli je bila lanica jedne plesne trupe u Parizu, a partner joj je bio Din Keli koji je uz Minelija najznaajnija linost ovog anra.

*insert iz filma Amerikanac u Parizu Od prvog svog filma Kuica na nebu 1943. koji mnogi filmski istoriari smatraju da

167

je najbolji Minelijev film, ovaj reditelj je pokazao izuzetan smisao za stvaranje vizuelne dinamike, atmosfere, kao i usklaivanje muzike i pokreta u kadru. Iznad svega, on s lakoom vodi radnju i komediografski zaplet to je potvrdio u ekranizovanju mnogih brodvejskih komedija. Mineli je u muziki film unosio i izvesne teatralne komponente i nije se ustezao da prizna kako to svesno ini ali uvek sa nastojanjem da za scenske oblike pronae to bolji scenski izraz. Din Keli reditelj uvenog mjuzikla Pevajmo na kii. Din Keli je najpre bio igra, a potom koreograf da bi potom postao i reditelj. *Din Keli Dobio je 1980. godine nagradu za najvea dostignua na filmu, nagradu Amerikog filmskog instituta za ivotno delo. I sam Din Keli je bio najpre igra, potom koreograf, reditelj, pisac i stvaralac. Poeo je krajem tridesetih godina na brodveju kao igra baletskog hora da bi 1940. debitovao u naslovnoj ulozi igraa u mjuziklu pod nazivom Prijatelj Doi. Potom Keli odlazi u Holivud.

168

*insert iz filma Za mene i moju devojku Godine 1942. je nosilac glavne muke uloge u filmu Za mene i moju devojku u kome mu je bila partnerka Dudi Garland. Bazbi Berkli je sa Dnom Kelijem i Vinsetom Minelijem suraivao oko mjuzikla. *insert iz filma Pevajmo na kii Njih trojica su uspeno povezivali pesmu, muziku i sadraj. Mjuzikl je poeo tridesetih godina i trajao do ezdesetih kada se gasi da bi se ponovo pojavio u obliku rok mjuzikla Kosa Miloa Formana. Viktor Fleming je 1939. u istoj godini reirao dva filma, a to su Prohujalo sa vihorom sa Klark Geblom i Vivijen Li u glavnim ulogama. *Insert iz filma Prohujalo s vihorom Film arobnjak iz Oza snimio je sa Duli Galmond, majkom Lize Mineli.

169

Fleming je zanatlija i po narudbi produkcije je reirao ove pomenute filmove. Tridesetih godina pojavio se anr gansterski filma. Pretea ovog anra prepoznaje se u filmovima Jozefa Fon tenberga i njegovim filmovima Podzemlje i Dokovi Njujorka. Ipak prvencem gansterskog filma smatra se film Mali Cezar koga je reirao Mervin Leroj . U sreditu radnje je ef mafije koga nazivaju mali Cezar, Cezar je bio rimski car, a mafija je formirana od Italijana sa Sicilije koji su preneli organizaciju mafije i u Ameriku. Malog Cezara igra Edvard Robinson, veoma karakteran glumac koji je mali rastom i prilinio runjikav. On je poreklom Rumunski Jevrejin i tokom tridesetih i etrdesetih godina bavie se igranjem u filmovima slinog sadraja. U okviru anrova poinju da se specijalizuju i glumci. Drugo poznato glumako ime tog vremena je Dems Kegni, mali rastom igrao je uvek uloge mafijaa i kriminalca i tih godina pojavie se i tree ime koje e biti ikona i zatitni znak najpre ovih filmova, a i kasnijih Henfri Bogart. Tridesetih godina on igra manje uloge da bi etrdesetih preuzeo igranje glavnih uloga. On e postati ikonom Holivuda igrajui vrste tvrde momke, u poetku vie negativce, a kasnije pozitivne junake. Drugi znaajan film ovog anra je iz 1932. Lice sa oiljkom reditelja Hauarda Hoksa sa Polom Munijem u glavnoj ulozi. Ve od svojih prvih filmova poeo je da unosi svoj lini, autorski peat.

170

Radio je kasnije filmove razliitog anra, komedije, avanturistike, ratne u svima se prepoznaje dramaturgija i nain voenja radnje, kadriranja, reije, a posebno su dobro osminjeni dijalozi koji su uvek kod njega funkcionalni, duhoviti ali i obogaeni literalno. Ovaj film je posvean Al Kaponeu, najpoznatijem efu ikake mafije za koga nikada nije bilo dokaza o njegovim nedelima koja je sprovodio da bi na kraju ipak bio uhapen zbog utaje poreza. Sa pojavom anra gansterskog filma pojavljuju se novi ne oekivani problemi. Naime, publika uvek navija za glavne junake bez obzira da li su to gansteri ili mafijai. Tokom filma oni se naprosto veu za njih upoznajui njihove probleme i njihov ivot. Cenzura tadanjeg vremena u elji da sprei izazivanje simpatija prema negativnim junacima filma uspela je gansterski film preobratiti u detektivski. To su srodni anrovi s tim to se prednost daje policiji i detektivima. Glavne uloge preuzimaju pozitivni junaci, a mafijai i gansteri su epizodisti pa se na taj nain onemoguuje da se publika identifikuje sa negativcima. Fric Lang je najvie uputio kritike drutvenom opredeljenju koje se primeuje u njegova dva filma pod naslovim Zakon lina i Samo jednom se ivi. *Insert iz filma Zakon lina

171

U njima ne samo da je demonstrirao estetiku koju je doneo sa sobom iz nemakog filma (ekspresionizma i kamerpil filma) on je naprosto uzevi ove jake drutvene teme dao kritiku mentaliteta u amerikoj tradiciji ukazujui kako gomila moe na licu mesta da kanjava i radi ta god poeli. U filmu dominira Spensa Trejsi, karakteran glumac u ulozi sudije koji pokuava da sprei linovanje potencijalno nevinog junaka. Film Samo jednom se ivi govori o nesavrenosti sudskog sistema jer je osuen junak koji nije kriv i kada pokuava pobei preko granice, snajperski metak je bio ipak bri. U glavnoj ulozi je Henri Fonda, velika zvezda Holivuda. U filmu nema optimizma, nema hepijenda, a Fric Lang izraava negativan odnos prema tom zapadnom svetu. Frenk Kapra je simbol amerikog filma tridesetih godina. Filmom se poeo baviti tako to je u poetku smiljao gegove za pojedine scene na kojima poiva i anr slepstik komedije, a potom je i sam reirao neke od tih filmova. *Frenk Kapra Prvi njegov uspean film iz 1934. nosi naslov Dogodilo se jedne noi, a u pitanju je ljubavna komedija nakon ega mu rejting naglo raste.

172

Radnja filma se dogaa na putovanju, a u sreditu te radnje je odbegla kerka multimilijardera koja bei od kue da bi spreila ne eljenu udaju za odabranika svog oca. *insert iz filma Dogodilo se jedne noi

Na tom putu upoznaje novinara koji se pretvara da ga ne interesuje njena pria, a u stvari koristi svaku mogunost da sazna to vie informacija kako bi napisao lanak za utu tampu. Na kraju on se zaljubljuje u devojku i sledi hepiend. Taj film je bio veoma popularan i dobitnik je nekoliko Oskara 1934. Filmovi Nju-dila koji su trebali da vrate osmeh na lice nacije sva tri nose u naslovu ime junaka to znai da je Kapra skoncentrisan na individualca, prosenog Amerikanca ija e svest doneti da se obnovi elan koji e doneti i napredak u ekonomiji. Ti filmovi nose naslove: Gospodin Dids ide u grad, a u sreditu radnje je gospodin Dids koji dobija glavni zgoditak na lutriji, nakon ega dolazi u grad. Sa svih strana poinju da ga saleu razni manipulanti, predlaui mu gde da taj novac uloi, sve dok on, naivan, ne shvati da se radi o njihovom interesu zbog kog on treba da bude prevaren.

173

Gospodin Smit ide u Vaington u kom govori o borbi protiv korupcije u senatu.

*insert iz filma Gospodin Smit ide u Vaington Predstavljamo vam Dona Doa ili Upoznajte Don Doa je njegov poslednji film pre stupanja Amerike u rat. Film govori o normalnom amerikom graaninu iz malog grada koji e zbog sila mraka podlei. *Insert iz filma Predstavljamo vam Don Doa Kroz likove svojih junaka: prostodunih naivnih Amerikanaca prikazuje kako upadaju u kariku nemoralnog amerikog drutva. Posle rata Kapra je reirao svoje najbolje filmove, a za vreme rata je radio dokumentarne filmove. *Frenk Kapra

174

Godine 1944. reira Arsenik i stare ipke u kom je preradio komediju u film strave i uasa. insert iz filma Arsenik i stare ipke Godine 1946. reira film pod naslovom ivot je lep koji je ujedno i poslednji popularan Kaprin film. Insert iz filma ivot je lep U sreditu radnje je ovek u jeku ekonomske krize koji zbog ucena gazde kome on duguje pare za kredit i koji je zbog hipoteke ostao bez kue i bilo kakvog kapitala, odluuje se u Boinoj noi da skoi sa mosta i prekrati svoj ivot. Pojavljuje se jedan simpatian deda koji predstavlja anela koji treba da uini jo jedno dobro delo da bi dobio krila. Da bi ga odvratio od namere satarac sam skae da bi ga junak kog inae igra Dems Stjuard spasio. Pre nego to je junak odluio da izvri samoubistvo, starac je uo njegove rei kojima saoptava da mu je ao to se uopte rodio. Starac odluuje da mu pokae kako bi izgledao ivot u kom se on nije rodio.

175

Ne prepoznaje ga majka, a voljena ena se udala za drugog jer njega nije poznavala s obzirom da se on nije ni rodio. Sagledavi svet u kome on nije postojao, odustaje od samoubistva vraajui se kui gde ga ekaju prijatelji koji su u meuvremenu sakupili novac da bi on mogao vratiti dug. Van Amerike ovi filmovi nisu imali poseban uspeh to je za oekivano jer su bili namenjeni iskljuivo domaoj publici. Vestern je u najveem broju sluajeva film akcije i spektakla ija se radnja odigrava u ambijentu amerikog Zapada, u vreme osvajanja divljih predela Novog sveta i u doba sukoba s Indijancima kao i prvih pokuaja uvoenjanja zakona i vlasti meu doseljenicima i lutajuim bandama. O osvajanju Zapada i raanju amerike nacije, najpre su se ispredale razne prie zasnovane na stvarnim dogaajima. Ti dogaaji i slikovit ambijent u kom su se oni odigravali pokazali su se kao veoma pogodni za filmski medijum, koji je u vreme neme epohe najee obraivao spoljnu akciju. Nje je u dogaajima sa Divljeg zapada bilo u izobilju, potere za zlatom, sukobi izmeu belog i crvenog oveka, kauboji koji jure prerijom. Vestern je tako postao epopeja u jednom istorisjkom trenutku koji je izrastao u legendu. Don Ford je propagirao amerike vrednosti kroz svojih tridesetak filmova. Majstor vesterna je na romantini ali upeatljiv i emotivno jak nain decenijama slikao ljude Divljeg zapada. *Don Ford

176

Poeo je jo u vreme pionira i snimio je oko 7 zvunih filmova godinje od kojih su veina dobili i Oskare. Ukupno je reirao 130 filmova pa su ga zbog tako velikog broja nazivali delatom posla. Kroz svoju karijeru je stvorio sliku stvaranja Amerike. Po miljenju njegovih saradnika, uvek je snimao na veoma nepristupanim lokacijama. Voleo je da ostavi utisak fantastinog Irca koji jednostavno snima fantastine filmove. Za njega kau da je bio grub ali u isto vreme i pravi umetnik. O svom pozivu reditelja je govorio kako to nije nita posebni i vredno, kako je to posao kao i svaki drugi i kako on na taj nain izdrava svoju porodicu. Fordova karijera je bila jedinstvena i trajala je tokom itave istorije amerikog filma poevi od Grifita i nemih filmova pa sve do filmova u boji. Gari Kuper je glumac kog je Ford vrlo esto angaovao u svojim filmovima. Po miljenju Kupera, retko ko je umeo na takav nain da ispria priu na nain na koji ju je Ford prezentovao. aljiva anegtota kae da Ford nije imao gde da spusti svoju lulu od brojnih nagrada koje mu je Akademija za njegov rad dodelila. Snimao je razne filmove ali je prvi reditelj koji je vestern podigao na nivo pravog klasika. Poznavao je duu amerikih pionira i umeo je na pravi nain da ih prikae pred kamerama. Za njega nije nita bilo nemogue. Pre nego to se poeo baviti rediteljskim pozivom, za sebe kae da je bio kauboj u Arizoni. Roen je 1894. godine u Americi. Pravo ime mu je on Pjena i roen je kao Irac,

177

katolik to tokom svoje karijere nije nikada zaboravio. Poticao je iz velike obitelji. Frenk Ford je najpre bio poznati glumac, a potom i reditelj kada mu se na Zapadnoj obali pridruio brat Don. Frenkovi filmovi su se smatrali najboljom holivudskom produkciom. Tako je Don Ford postao bratovim asistentom uei se na njegovim filmovima, a ti filmovi su se bavili amerikom istorijom. Na samom poetku svog rediteljskog opusa, jasno se primeivala Donova sklonost ka fotografiji i snimanju na otvorenom. Njegovi filmovi su bili zabava za iroke mase u najboljem obliku prava popularna umetnost. Godine 1924. je dobio prvu veliku ansu.

*insert konj

iz

filma Gvozdeni

Gvozdeni konj je dvoasovna pria o izgradnji eleznice. U ovom filmu se moe osetiti kako je Ford doiveo izgradnju Amerike kao i snove ljudi koji su je stvorili. Salu za projekcije je stavio u teretni vagon i nikad niko nije video niti jednu scenu osim Forda. U ovom filmu je ovekoveio ono to nikada niko pre njega nije snimio. Iako je eleznika kompanija poricala, Ford je ipak kopao jame kako bi iz ekstremno donjeg rakursa snimio prolazak voza preko kamere. U ovom filmu, dola je do izraaja jo jedna dimenzija talentovanog mladog reditelja. U njemu je Ford pokazao

178

izraen smisao za istoriju, za poeziju epskog. Uvek je znao kako da oivi epsko, matovitim unoenjem intimnih ljudskih oseanja. Gvozdeni konj je doiveo ogroman uspeh kod najire publike i zahvaljujui njemu, Ford postaje poznat kao izuzetan reditelj. U odnosu na dananje reditelje, glavna karakteristika Fordove reije je bila ta da kameru nikada nije pomerao. Ona je naprosto postala linost filma. Terao je glumce da se pomeraju ka kameri. Takav postupak je obrazlagao eljom da se publika uivi u priu, a ne da publika bude svesna kamere. Don Ford je snimao razliite filmove. Sve od pozorinih komada kao to su Munje, filmove o eleznici kao to je Ponos Kentakija ili drame poput Plavog orla. Nema sumnje da su scene o vremenskim poduhvatima izvalile najbolje iz njega. Posebnu vanost, Ford je pridodavao i porodici, a posebno liku odane i portvovane majke koja je i centralna linost filma etri sina snimljenog 1928. *insert iz filma etri sina Na Forda je jak uticaj imala nemaka kinematografija koja je koristila ekspresionistiko osvetlenje.

179

Pria se da su i neke scene borbe iz filma etri sina snimljene na scenama sagraenim Za Murnaua kada je snimao film Zora. Godine 1935. reira film pod nazivom Potkaziva u kome govori o pripadnicima IRE. *insert iz filma Potkaziva

U sreditu radnje je priljivi junak koji zbog svog dugog jezika nesvesno izdaje svog druga, lana IRE zbog ega prolazi kroz razna napeta psihika stanja sve dok ga ostali pripadnici IRE ne ubiju iz osvete. Film predstavlja Fordov smisao za kinematografiju, a direktor fotografije ovog filma se potpisuje Dozef August. Kako bi na najbolji mogui nain prikazao izmueno lice aktera, Ford se odluio da primeni tehniku koja je koriena u nemakom ekspresionizmu i kamerpilu. Publika i kritika su i ovaj film vrlo dobro prihvatili. Njujorka kritika mu je dodelila nagradu za najbolji film godine, a usledile su i nagrade za nabolju muku ulogu Viktoru Meklegenu, za nabolji scenerio nagrada je pripala Dadliju Nikolsu, Maks tajner je dobio nagradu za nabolju muziku i naravno sam Don Ford je nagraen za najbolju

180

reiju postavi kinematografije.

zbog

toga

vodei

reditelj

amerike

Potanska koija je film koji je Ford snimio u Dolini spomenika.

*inserti iz filma Potanska koija Tema je grupa putnika koji putuje kroz pustinske predele neprijeteljske teritorije. Kamera se kree samo paralenlo objektu i lica se prikazuju ili anfast ili profil, veinom u srednjem ili srednje krupnom planu. Film sadri zanimljiv i buran zaplet kojim je Ford postigao ponovo veliki uspeh. Sam Orson Vels kae da ga je gledao etrdesetpet puta pre nego to je poeo snimati Graanina Kejna. Don Vejn u ovom filmu dobija prvi put ulogu u visokobudetnom filmu jer je do tada igrao u niskobudetnim filmovima. Vejnovo ime e postati vezano za Dona Forda i njegove kasnije filmove. I ovaj scenario potpisuje Daglas Nikolson, a direktor fotografije je bio Bert Glenon. I ovaj film je dobio nagrade njujorke kritike i publike.

181

Snimio je znaajne filmove na socijalne teme kao Plodovi gneva u kome govori o propadanju porodice od gladi. Nadu i spas vide u preselenju. *insert iz filma Plodovi gneva Uz sav njegov humor i ratobornost, melanholija nije nikada bila daleko. Film Kako je bila zelena moja dolina govori o ivotu rudara u Velsu. Retko je pokretao kameru, panju poklanja mizanscenu. U ovom filmu je imao najprecizniju produkciju, Ford je tano znao ta eli. *insert iz filma Kako je bila zelena moja dolina Poetkom drugog sv. rata, Ford je prestao da se bavi filmskim stvaralatvom. Sa zadovoljstvom je obukao vojnu uniformu i postao komandant svoje jedinice. Snimao je filmove za mornaricu. Poneo je svoju 16 mm kameru i sam snimio neke borbe.

182

Tako je Don Ford postao najistaknutiji filmski stvaralac, a iz rata je doneo 8000 matera snimljenog materijala od kojih je napravio osamnaestminutni film za majke amerikih vojnika iji su sinovi ginuli. *insert iz dokumentarnog filma o ratu Bitku o Midveju je sam snimio, reirajui u toku same borbe u vreme japanskog vazdunog napada. Kako je tom prilikom bio ranjen u ruku, dobio je orden Purpurno srce kao i nagradu Akademije za najbolji dokumenterni film. Godine 1943. je snimio dokumentarni film o bitci kod Per Harbura koji mu je doneo jo jednog Oskara. Dobio je zadatak da bude voditelj produkcije, odnosno supervizor poverljivih dokumentarnih, ratnih filmova. Usledila je ponuda da snimi film pod nazivom rtvovanje. Vratio se kui da reira film koji je prikazivao ameriku hrabrost i poraz na Pacifiku. Ovaj film je planiran da bude jedna vrsta propagande ali na kraju nije ispao takav. Ford je u njega uneo sva svoja oseanja o mornarici i vojnoj slubi. Ovaj film predstavlja jedan od najlinijih Fordovih filmova. *insert iz filma rtvovanje

183

Posle rata, Ford se vraa u Holivud i nastavlja svoje filmsko stvaralatvo. Sledi film Moja draga Klementina, romantina pria. Kada mu je bio potreban hit, on se vraao Divljem zapadu. O konjici je snimio jo dva filma Nosila je utu traku i Rio Grande. U oba ova filma je konjicu prikazivao veoma ivopisno. U svim Fordovim filmovima ima mnogo akcije. Kauboji su uvek neto hvatali lasom ili skakali sa konja na konja. Ford je posebno cenio statiste koji su bili dobri jahai. Za potrebe snimanja filma Rio Grande, traio je da glumci za samo tri meseca naue da jau u rimskom stilu. *insert iz filma Rio Grande

Ford je stario i njegov rad je prikazivao mudrost i starost. Najpoznatiji Fordov film iz poslednjeg perioda nosi naslov Tragai. Mnogi kritiari i reditelji ga smatraju remek delom. *insert iz filma Tragai U poslednjim godinama Fordovog rada, bilo je i neslavnih poglavlja. Nekoliko filmova koje je snimio, nisu imali uspeh, sve do pojave filma pod nazivom Jesen ajena iz 1960.

184

Film predstavlja ambiciozni pokuaj da se Amerika odui Indijanskim starosedeocima iju su zemlju i slobodu ukrali. *insert iz filma Jesen ejena ovek koji je ubio Liberti Valansa je poslednji film koji se ubraja u Fordova remek dela. Ovo je ironina pria o nadi da e na Divljem zapadu jednog dana zavladati mir. *insert iz filma ovek koji je ubio Liberti Valansa Ujedno ovaj film prikazuje da Ford nije izgubio svoju snagu i oseaj. Meu znaajne naslove, ubraja se i film Izgubljena patrola iji sie govori o trinaestrorici zarobljenih u pustinji opkoljeni arapskim neprijateljima. Film je bio veeoma popularan pa se po njemu snimio film i u Rusiji. U tom filmu kao i u mnogim drugim tretira grupu ljudi u opasnoj situaciji. Ford je u svojim filmovima izuzetnu panju poklanjao jezgrovitosti odnosno saetosti liavajui se svega

185

to je suvian ukras. Humor mu slui kao zain i u epskim i u dramskim filmovima. *Don Ford Za Forda se kae da je bio majstor zanata, a u prvom redu stvaranja atmosfere, cenjen od kritike i voljen od publike. Za svoj rad kae da u njemu nema nikakve tajne, najvanije je verovanje u ono ta se radi. U Fordovim filmovima su jednako uivali i obrazovani i neobrazovani ljudi, a odbacivali su ga samo vulgarni i lanno prefinjeni. Znao je da suze i smeh idu zajedno u ljudskom ivotu. Poslednji film je poeo da snima na svoj 78. roendan. Don Ford je umro 31. augusta 1973. godine.

FRANCUSKI FILM TRIDESETIH GODINA

186

Ovaj pokret je nazvan poetskim realizmom ili crnim realizmom. Termin crni talas je vrsta ideoloke kritike, objektivno to i jeste bio crni talas. Ove vrste filmova su kritikovale ne samo pojedinane drutvene pojave nego i ceo sistem. Usprkos tome to su ovi filmovi bili kritika pojava, neki autori su imali problem sa cenzurom pa su pojedini njihovi filmovi bili i zabranjivani. Politika i drutvena situacija tridesetih godina u Francuskoj uoi rata bila je u znaku antagonizama i borbi drutvenih ideja pre svega levice i desnice. Tridesetih godina Francuska se deli na faistiki i na narodni front. Umereni su se uglavnom opredeljivali za levicu a meu njima dva najznaajnija reditelja: an Renoar i Rene Kler. Predoseanje katastrofe pred novi svetski rat, uticalo je da vizija filmskih stvaralaca bude obojena crnom bojom crni realizam, a smatra se znaajnim periodom poetskog realizma. Termin poetski realizam je uveden pre svega zbog uea jednog scenariste koji je obeleio ovaj period francuskog filma, uveni pesnik ak Prever.

187

ak Prever je popularni pesnik irom ne samo Francuske nego i Evrope. Pisao je popularistiku, otmenu poeziju posveenu malim ljudima i svakodnevnim problemima posedujui veliku mo da je poetski definie. *ak Prever Te pesme su bile veoma popularne meu mladima, a i na naim prostorima je najpopularnija ljubavna pesma u istoriji lirike, njegova pesma Seti se Barbara. Ovaj period je obeleila i pojava zvuka. Na drugoj strani period izmeu dva rata je protekao u znaku francuske revolucije. Poetski realizam je stilizovani realizam koji se inspirie stvarnou ali je i nadgrauje. Predstavnik ovog perioda na prvom mestu je an Vigo. an Vigo je prvo ime kultnog filma i prvi predstavnik i prvi moderni reditelj francuskog filma.

Proiveo samo 29 godina i za to vreme je uradio 2 dokumentarna kratkometrana

188

filma, jedan srednjemetrani igrani i jedan dugometrani. *an Vigo

Upravo s tim dugometranim filmom, zakoraio je u svet slavnih. Njegov prvi dokumentarni film Povodom Nice je snimio 1930. u Nici dok je bio na oporavku. Udruio se sa bratom Dzige Vertova, Borisom Kaufmanom koji je pomagao krhkom Vigou. Bolest je pridonela njegovom setnom, pesimistikom i poetskom pogledu na svet koji je iskazivao kroz svoje filmove. Film Povodom Nice je proet poetskim realizmom, govori o tome kako on vidi Nicu u vreme karnevala: bogatai i sirotinja. U montai prikazuje svoj talenat i savladanu gramatiku. Svoj drugi film je radio po narudbini i taj film nije toliko znaajan. On nosi naslov as plivanja govori o sportisti anu Tadisu. I u ovom filmu se igrao montaom: skok u vodu povrat iz vode ( vraen kadar). Srednje metrani film traje 45 minuta. Re je o filmu Nula iz vladanja u kom ukazuje na sam njegov ivahan karakter.

189

Film govori o hijerarhiskom odnosu aka i profesora, o nekoj vrsti ake pobune protiv profesora koji ih maltretiraju. Sam sadraj je izazvao revolucionarnu pobunu. *insert iz filma Nula iz vladanja U filmu izraava prezir prema gvozdenim vaspitakim metodama. Film je posle premijere zabranjen da ne bi inspirisao na nove ake pobune. Godine 1934. Atalanta je jedini Vigovov igrani film i nosi naslov po brodu koji plovi Senom. itava pria je smetena u jedan dan i jednu no. *insert iz filma Atalanta Kapetan broda se upravo oenio. Njegovoj nevesti se ne ivi na reci i ona odlazi na kopno te na svoju ruku kree za Pariz. Stari laar, kapetanova desna ruka je pronalazi i vraa na brod. Ovaj film ima sanjalaki zamagljenu sliku kao i smenjivanje pejsaa. Posle premijere filma, Vigo umire. an Vigo je uvod u fazu francuskog filma koji predstavlja poetski realizam i povezuje avangardu i poetski realizam. Vigo je najbolji predstavnik ovog pravca.

190

Filmovi ana Renoara su u francuskim predratnim godinama nali svoj najzreliji izraz. Njegovo se ime vee i za uspeh glumice Katrin Elsing koju je otac Renoar slikao, a an se u nju zaljubio i podigao na film. *an Renoar Motivi u njegovim filmovima su bili priroda i ene. Sam Renoar istie da kada je zavoleo film, najvie ga je oduevljavavao arli aplin, a na sam nain njegovog rada, uticao je Erih Fon trohajm. Njegov rad ima 3 faze: 1 faza traje od 20.-30.god u Francuskoj, 2-faza u Americi gde je snimio 7 filmova i 3-faza vraa se za Francusku. Godine 1924. debituje filmom Devojka iz vode pretstavlja melodramu u kojoj kombinuje realizam i onirizam. Godine 1926. Nana koji je i ime glavne junakinje, a radjen na temu romana Emila Zole. To je njegova prva adaptacija romana. Film obradjuje temu ene grenice i svet malograana Film ga je financiski iscrpio i on se morao dokazivati u oima producenata. *insert iz filma Fren kankan

191

Devojica sa ibicama je film koji je sniman po motivu bajke. Ovaj film je blizak tadanjoj avangardi, sniman kao neka lirska fantazija i tu se oseao uticaj arlija aplina. Godine 1931. reira film Kuka koji je varijacija filma Nana. U njemu govori o strasti jednog potcenjenog supruga koji, se oseajui usamljenim, zaljubljuje u prostitutku. *insert iz filma Kuka Tema filma je ponovo junakinja, ena-grenica. Taj film je snimio po svojoj elji. U njemu govori o naliju ivota u sjajnom Parizu. *Insert iz filma Budi, spaen iz vode Godine 1932. Budi-spaen iz vode koga igra an Gaben. Budiju je dosadio kloarski ivot pa odluuje da skoi sa mosta u Senu. Pariski antikvar primeuje Budija u monentu njegovog skoka u reku i spaava kloara, pokuavajui da mu pomogne i promeni njegove stare navike. Budu se ne eli promeniti pa svoje stare navike uspeva preneti i na antikvara i njegovu enu koji na kraju poprimaju Budoove manire.

192

Godine 1934. nastaje njegov film Toni sa direktnim socijalnim angamanom. *Insert iz filma Toni Ovaj film ujedno predstavlja jednu vrstu crne hronike ivota italijanskih gasterbajtera u tadanjoj Francuskoj. Tonija igra autentini naturik i itav film je snimljen polu dokumentarno predstavljajui predvianje stila koji e kasnije prihvatiti neorealisti. U tom filmu je njegov asistent bio Lukino Viskonti, koji je tada bio jo ne poznat reditelj. Poznati su mu filmovi Madam Bovari. Tema filma je mlada devojka Ema koja ivi na selu u kom se nita ne dogaa pa svojom udajom za lekara iz oblinjeg gradia vidi svoju ansu da ode u grad. Insert iz filma Madam Bovari Preselivi se sa svojim suprugom, Ema doivljava prvu pravu ljubav koja joj nije bila uzvraena. Ni roenje kerke nije uspelo da joj nadomesti prazninu, njena elja da bude voljena od strane oveka koga istovremeno i ona voli, terala ju je na ostvarivanje novih ljubavnih avantura.

193

Kada je napokon pomislila da je pronala tu sreu za kojom je tako jako teila, odluuje se na beg, zauvek ostavivi supruga i kerku. Mladia koji je bio olienje ljubavi u Eminom srcu, nije bio spreman na takav korak. Posramljena, izneverena i tuna, Ema izvrava samoubistvo. U filmu Izlet je itavu radnju smestio u pejsa. . *insert iz filma Velika iluzija Godine 1938. Velika iluzija se smatra njegovim najboljim antiratni filmom u kom govori o francuskom oficiru koji se 7 puta spaava i bei iz zatvora. Kroz prikaz sudbine tog oficira (kog igra an Gaben) i njegovih kolega, Renoar se zalae za toleranciju i bratstvo meu narodima. Kljuna scena jeste susret an Gabena kao francuskog oficira i paralizovanim nemakim oficirom. Ideja vodilja je tolerancija koja se deava izmeu dva oficira Ovaj film je svrstan medju deset najboljih i najznaajnijih filmova snmiljenih do 1958. ovek zver je film snimljen prema romanu Emila Zole o nagonu udnje koja ga vodi u zverstvo. an Gaben je u glavnoj ulozi i glumi radnika na eleznici koji u genima ima strast kosi ga vodi u zloine.

194

Renoar do tada nije formalno pridodavao panju formalnoj estetici ali u ovom filmu je iskoristio na poseban nain pokrete voza kao i snimanje voza na poseban nain. Kamera je bila privrena na elu lokomotive prolazei u dugim kadrovima kroz predele Francuske simboliui preplitanje udnje i strasti glavnog junaka. Najpoleminiji film je iz 1939. a nosi naslov Pravila igre. Ovaj film je kritika odbacila, a vojna cenzura zabranila. Rat je u Evropi poinjao i vojna cenzura je bila uvedena da bi procenjivala ta moe, a ta ne da bude prikazano. Film i dalje ostaje polemian, on ima odreene prednosti ali i mane, smatrajui se jednim od najprovokativnijih filmova. U njemu je prikazao dvolinost graanskog mentaliteta i odnos graanske klase i posluge. Mizanscen je zasnovan na dubinskom kadru i potpuno je osloboen svih obaveza za nekakvom stilskom strogou i istoom. an Renoar odlazi u Ameriku u kojoj se nije ba najbolje snaao. Prvi film koji je po dolasku snimio je Movara. Film je sniman u prirodnim lokacijama na ta sugerie i sam naslov. Ambijent je surov kao i mnoge scene koje prikazuju surov odnos u jednoj porodici. Poslednji njegov film u Americi nosi naslov ena na obali koji je imao komercijalni uspeh, a u anru je melodrame. Posle drugog svetskog rata nije vie reirao filmove u Americi ali je snimao izvan Francuske kao film Reka koji je njegov prvenac u boji, a snimljen je u Indiji.

195

Tema filma je engleska zajednica koja ivi na obalama Ganga, a u stvari u filmu govori o konfrontaciji istoka i zapada dajui prednost istonim duhovnim vrednostima. Ovom snimanju je prisustvovao tada ne poznati indiski reditelj Satijadit Rej koji se ovim sadrajem inspirisao da i sam da pone reirati filmove. Rej je tako postao jedno od najpoznatijih indiskih reditelja. *Insert iz filma Junjak

Renoar odlazi u Italiju gde snima film Zlatna koija sa uvenom Anom Manjani da bi se potom vratio u Francusku gde je reirao Frenkan, film prepun raskoi boja i kostima. Na kraju karijere je postao manje kritian. Poslednji film nosi naslov Doruak u travi. Ovaj film nosi naslov prema jednoj inpresionistikoj slici koja je izazvala zbog svoje provokacije skandal. Film govori o grupi izletnika koji iz Pariza odlaze na izlet u provinciju, a meu njima se nalazi profesor koji je locirao novi koncept vetakog oploenja bez ljubavi ali ugledavi kroz trstiku mladu seljanku poinje da menja miljenje zaljubivi se u nju. Odbacio je svoju teoriju povevi svoju seljanicu za ruku u nov ivot. Rene Kler je po svojim smelim idejama moda najznaajnija linost u francuskom filmu.

196

Roen je u Prizu i od najranije mladosti se interesovao za umetnost a naroito za pozorite. *Rene Kler Posle prvog svetskog rata poinje na filmu kao glumac, a odmah potom i kao reditelj. Bavio se filmskom teorijom. Od 1923. poinje njegov rad na filmu. Rene Kler je jedini filmski reditelj koji je primljen na Akademiju nauka i umetnosti. Prema zvunom filmu je u poetku imao neprijateljski stav. Bio je okrenut satiri i smehu. Godine 1931. reira Dajte nam slobodu*, film u kome govori o dvojici robijaa koji bee iz zatvora u kome su radili na pokretnoj traci. *insert iz filma Dajte nam slobodu* Jedan od njih se snalazi i otvara fabriku u kojoj otvara proces rada koji je upoznao u zatvoru, direktno prenosei zatvorska iskustva. Kler je ovaj film stilizovao kao jednu vrstu mjuzikla ali ne na principu amerikih mjuzikla nego je to satirini i kabaretski mjuzikl. aplina je ovaj film inspirisao za njegov film Moderna vremena koji je zasnovan na slinim principima.

197

Iste godine snimio je i film pod nazivom Milion, a predstavlja burlesku o mladom slikaru koji gubi sreku na kojoj je dobio milion. Ovaj motiv sa lutrijom e ponoviti jo u jednom svom filmu. *insert iz filma Milion Godine 1936. Duh ide na zapad je postao hit film. Snimio ga je u Engleskoj, u koju je otputovao na poziv Aleksandra Korde. Film je ironina pria o duhovima i postao je izvanredno delo. Bogati Amerikanac koji je u kotskoj na odmoru kupuje jedan zamak koji mu se svideo i eli da ga prenese u Ameriku. Zajedno sa tim zamkom, preseljava se i duh iz zamka. Kler povezuje kotski humor i galski duh, kombinujui matu, romantiku i komiku na vet nain to e initi tokom itave svoje karijere. Posle Engleske odlazi u Ameriku gde je snimio nekoliko filmova. Godine 1942. Oenih se veticom je film u kome kombinuje satiru sa elementima fantastike. ena spaljena kao vetica vraa se da bi osvetila svoju smrt. *insert iz filma Oenih se veticom Godine 1944. Dogodilo se sutra, je interesantan film o

198

novinaru kome zagonetno dolaze u ruke sutranje novine u ijem naslovu saznaje za svoju iznenadnu smrt. Posle rata on se vraa u Francusku. Lepota avola je modernizovana verzija Fausta gde se Faustovo drugo ja pretvara u diktarora. Lepotice noi je sledei film snimljen kao vrsta erotske fantazije o jednom neuspenom kompozitoru koji mata o slavi i uspehu okruen lepoticama. Ovaj film pretstavlja suptilnu ironiju koja preplie snove i stvarnost. Poslednji svoj film je snimio 1957. Ulica snova, a to je ujedno i njegov zakljuni film. Ovaj naslov predstavlja eho poetskog realizma ili oma, poast tom poetskom realizmu kome on nije direktno pripadao ali neki elementi iz njegovog opusa sadre tu atmosferu. Film je posveta Parizu i njegovoj periferiji i intimnim kutcima Pariza. Glavne teme njegovih filmova bile su prijateljstvo, sloboda u sukobima sa socijalnim prinudama i ljubav. Kler se esto koristio poezijom, koreografiom i muzikom dajei pri tome jedan novi izraz, uvek veran samom sebi, svom svetu fantazije i sna. Godine 1962. je izabran za redovnog lana Francuske Akademije nauka i umetnosti.

199

Marsel Karne se smatra jednim od najslavnijih reditelja koji su predstavljali poetski crni realizam. Po zanimanju stolar, kao strastven oboavalac filmova, svoja prva iskustva o filmu stie snimajui amaterske filmove, a kasnije je radio i kao asistent nekim slavnim rediteljima kao to je ak Fejder. *Marsel Karne Osim asistencije rediteljima, bavio se i filmskom kritikom, a potom i snimanjem reklamnih filmova. Godine 1936. debituje i u sledeih desetak godina snimae po scenarijima aka Prevera. Ostvario je devet filmova. Zbog svega navedenog, jasno je zakljuiti da je doprinos aka Prevera jednako znaajan kao i Marsela Karnea. Karne se smatra spretnim, osposobljenim profesionalcem, prototipom studiskog reditelja. Uoi poetka drugog svetskog rata, oseale su se velike psihoze, predvidjanje rata i sukoba u Francuskoj jer postojala je profaistika struja. Oseanje te ugroenosti, a naroito pojedinaca, ogleda se kao i u poeziji aka Prevera, i u ovim filmovima. Od poetka drugog svetskog rata, Marsel Karne zajedno sa Rene Klerom, postao je jedan od stubova francuskog filma. Njegov prvi film koji nije toliko znaajan nosi nasloveni, melodrama iz francuskog ivota. Film govori o majci koja se bori sa svojom erkom za naklonost mladia.

200

Meu najznaajnije naslove se ubraja film Obala u magli iz 1938. *insert magli iz filma Obala u

Sam naslov ovog filma je ve poetski, na jednoj strani je doslovno obala na kojoj se radnja filma deava, odnosno grad u koji e doi vojni begunac, dezerter koji eli brodom da pobegne to dalje, u Junu Ameriku. ekajui brod kojim e pobei, susree devojku u koju e se usprkos svojoj gruboj naravi zaljubljuje. titei devojku od mafijaa i same okoline, on sam biva ubijen. *Insert iz filma Dan se raa Godine 1939. Dan se raa, je film sa simbolinim i ironinim naslovom - kad se dan rodi, junak e biti mrtav. U jednoj usamljenoj viespratnici Pariza, u potkrovlju se krije radnik koga glumi an Gaben koga policija trai zbog ubistva. Ubistvo je poinio iz ljubomore i iz osvete. Ubica ne eli da se preda i u momentu kada policija uspeva da se popne na krov i ubaci gasnu bombu u njegov stan, dan se raa ali junak je ve sam sebi oduzeo ivot.

201

Doprinos aka Prevera je veoma veliki u razvijanju dramaturgije, a naroito u dijalozima. Prever se esto pominje kao uzor koji je uspevao da ouva dijalog koji je u karakteru junaka oplemenjujui ga poetskim valerima. Ti dijalozi su bili vrlo saeti i koncizni i nisu bili dugi. Uspevao je da sauva ivotnu uverljivost, a istovremeno je dograditi nekom vrstom stilizacije. U periodu okupacije nije otiao u Ameriku ve je snimio dva filma koji se tretiraju kao uspeli. Zbog nemake cenzure to su bile teme iz prolosti. Veliku popularnost je stekao njegov film *Noni posetioci* koji je srednjovekovna alegorija o poslanicima avola koji na dan venanja treba da poseju seme mrnje izmeu mladenaca. Dogaa se ljubav izmeu mlade i jednog od poslanika avola. To je jedna alegorija o ljubomori o ljubavi bez posebnog znaaja za film ili za unapreenje jezika filma. insert iz filma Deca raja Deca raja je film nastao 1944. Saraj se bavi rekonstrukcijom Pariza iz devetnaestog veka i pozorinom trupom sa velikim brojem likova. Prepliu se sentimentalni elementi ljubavi, oseanja i ljubomore, a pre svega veza izmeu ivota i umetnosti jer se ti junaci slino ponaaju i u ivotu i na sceni.

202

Ovo je poslednji znaajan Karneov film, a posle rata je snimao po obradama knjievnih dela jer se eleo dodvoriti mlaoj publici kao i filmom Varalice iz 1958. U filmu govori o grupi mladih junaka, dokonih i dobro stojeih koji provode besane noi na urkama i zabavama. Film je posvetio mladoj generaciji i zbog toga je imao uspeha. U filmu je dao priliku da se okuaju mnogi mladi glumci kao Belmondo. Poslednji film iz 1968. Mladi vukovi -film o mladima sa kojim se takoer eleo dodvoriri mladima. *Marsel Karne Karneovi filmovi su bili najee drame strasti, idealnih i neostvarenih ljubavi, od drutva prezrenih i odbaenih junaka. Pesimistikom koncepciom ljubavi i suprotstavljanjem svemu to oznaava drutvenu konvenciju, Karne e postati svedokom zla dvadesetog veka. Njegovi filmovi u potpunosti prikazuju realizam istiui mranu stranu ivota i simpatiju za hendikepirane. Marsel Karne je bio profesionalac koji je bio uklopljen u studijski sistem koji veto deli autorstvo sa umetnikim saradnicima.

203

Karne pozajmljuje poeziju od scenarista i potom je fingira, a ta poetika nije sastavni deo njegove linosti. Ostvaruje profesionalni stil ali u kome nema due. ak Prever je saraivao sa mnogim tada uvenim francuskim rediteljima kao to je Renoar. To su uglavnom bili studijski reditelji Avri or Kluzo je autor nekoliko hit filmova koji su bili cenjeni i od kritike i od publike i od festivala to potvruje nekoliko njegovih nagrada dobijenih u Veneciji i Kanu. U toku rata kada je poeo da reira, nije pruao otpor nemakoj okupaciji zbog ega e mu posle rata biti i dve godine zabranjen rad. Bio je krhkog zdravlja, zbog ega e punih pet godina provesti na leenju. Ove dve injenice su dovoljne da se shvati njegov turoban pogled na svet. Svi njegovi filmovi su u znaku crnog realizma, vie crnog nego poetskog ali snimani su u duhu trilera i moda su i iz tog razloga imali iroku publiku. Prvi film nosi naslov Ubica stanuje na 21 u njemu je u sreditu radnje serijski ubica. Nakon otkrivanja poinioca, otkriva se da su u pitanju dve osobe koje su inile zloine. Gavran je sledei njegov film ne toliko vaan u njegovoj karijeri. Tokom pedesetih godina dolaze njegovi najbolji i najpopularniji filmovi. Meu njima je najznaajniji pod naslovom Nadnica za strah iz 1952. za koji je dobio i Gran Pri na festivalu u Kanu. U sreditu radnje su dva vozaa koji prevoze u Latinskoj Americi nitroglicerin po neprimerenim i opasnim putevima. Jedan triler sa vrlo velikom tenzijom u kome je

204

sjajno obradio atmosferu i karakter sa vrhunskim rediteljskim majstorstvom , a film je ujedno tragina slika ljudske nesree. Drugi film nosi naslov Demoni. I ovaj film u sebi poseduje kriminalistiki zaplet. Scenario je nastao na osnovu romana. U sreditu radnje se dve ene, supruga i ljubavnica koje uestvuju u zaveri da ubiju glavnog junaka. Nakon ubistva one ga bacaju u bazen ali kada se bazen isuuje njega u bazenu nema. On se kasnije pojavljuje kao fatamorgana. Njegov lik se kroz prozor nasluuje kao da je duh. U tom filmu je igrala i tadanja njegova supruga Vera Kluzo. Meu najboljim njegovim ostvarenjima se smatra dugometrani dokumentarni film o likovnoj umetnosti Tajna Pikaso. Kluzo je bio naklonjen likovnim umetnostima i sam se potajno bavio slikanjem. Veoma je cenio velike umetnike i ovaj film je posveen ne samo Pikasu nego i udu kreacije nastajanja remek dela. Ostvario je drueljubljiv kontakt sa Pikasom pa je imao priliku da snimi Pikasovo slikanje. Njegov poslednji film nosi naslov Zatvorenica koji govori o vlasniku umetnike galerije. U pitanju je triler, zaplet u kom je junak opsednut lepotom junakinje. Kada je poelo snimanje filma onda su u studio doneena sva dela op art umetnosti to je stvaralo posebnu atmosferu u tom filmu. Kluzo je imao jedan lini senzibilitet koji se ogleda u tom autentinom za razliku od Marsela Karnea. Kluzo predstavlja epilog prie o francuskom crnom realizmu nakon ega e uslediti novi talas.

205

FILM NOAR - PERIOD ETRDESETIH GODINA

206

NOAR je ameriki naziv (francuska re) za specijalni anr filma suprotan mjuziklu. Za razliku od mjuzikla koji je imao zadatak da uljuljka gledaoce u ruiaste snove i beg od stvarnosti, noar je povratak u stvarnost. NOAR je crni talas, ljudska priroda je onakva kakva jeste. U tim filmovima je prisutna zapanjenost, nema vie arolija, filmovi govore o grenicima koji su se upleli u mreu i to se vie otimaju, vie u nju tonu. Ideja crnog talasa je greka, pometnja. Ovi filmovi su puni naivnosti poput ubijanja telefonskim kablom i zbog toga nisu uverljivi. Sie filmova crnog talasa je da je etvrtina filmova posveena junacima kao veteranima koji se vraaju i ne nalaze poloaj u drutvu. Crni talas se vezuje i za period jugoslovenskog filma i reditelje Aleksandra Popovia, Puriu orevia, Duana Makavejeva, ike Pavlovia i elimira ilnika. Svaka tenja ka pesimistikoj viziji dobija kvalifikat: crni. Stvaraoci ele da se primaknu stvarnosti, a stvarnost najee nije ruiasta mada je to neka vrsta i reakcije na dotadanju ulepanu stvarnost. etrdesete godine godine II sv. Rata odrazile su se i na teme u filmovima. Javljaju se zajednike crte: sklonost ka kriminalnim temama, nepoverenje prema vladajuem sloju, a koreni ovakvog anra vode jo iz

207

gansterskih, a potom iz detektivskih filmova koji su se pojavili tridesetih godina. Drugi naziv za ovakve filmove je: filmovi B kategorije poto su se pod A kategorijom smatrali filmovi sa velikim uspehom i filmovi od kojih se oekivalo da ostvare veliki financiski uspeh. Filmovi B produkcije su jeftiniji, a snimali su se kao rezerva ukoliko neki od filmova A kategorije ne ostvari oekivan profit. Atmosfera u filmovima B kategorije varira od ljubavnog pesimizma do cinizma koji je ujedno i neka vrsta samoodbrane. Junakinje enske uloge su mnogo aktivnije nego to su bile u vestern filmovima. ene sada imaju fatalnu ulogu jer su uglavnom krive za smrt junaka. U pogledu likovne estetike varira low-ki odnosno nizak klju osvetlenja, minimalna svetlost koja uglavnom naznaava samo neke delove. Dominira izmaglica, senke, puste ulice, mokri asfalt, a svi ovi elementi potii iz ekspresionistikog filma kao i dominacija irokougaonog objektiva, neobinih rakursa i montanih prelaza, kontra svetla i dezorjentacije junaka. Najee ekranizovani pisci su Deanel Henet koji je imao svog stalnog junaka Sema Spejda. insert iz soko filma Malteki

208

Prvi zvanini film iz ovog anra je Malteki soko snimljen 1941. u reiji Dona Hjustona sa Henfri Bogartom koji e postati idol 40.-tih godina. Junaci ovog anra pokuavaju da ubiju zlo u sebi ali senka zla im je stalno na umu. Drugi uveni pisac je Rejmond embler koji je imao svog detektiva Filipa Marloua, a trei pisac je Dejms Kejn koji nema stalnog detektiva ali njegovi romani su najee ekranizovani. Najpopularniji film mu je Potar uvek zvoni dva puta. I kod Heneta i emblera njihovi detektivi su njihovo drugo ja i oni slue kao voditelji dramske niti u kojoj su junaci oajnici i detektivi im pomau da ree probleme. Teme su crpili iz raznih svakidanjih sluajeva koji su bili objavljivani u novinama. Detektivi su bili i komentatori glasom off-a kojima su komentarisali i saimali radnju na jedan poseban nain. Ti sadraji su duhoviti, saeti i crnohumorno obojeni. Taj cinizam pomae da se depresivne pesimistine linije sveta lake prihvate.Ti junaci su otueni od drutva i tu se i nalazi njihov najvei problem. Na umetnikom planu, dolo je do vee slobode izraavanja na liniji nekih progresivnih ideja, predratnog Ruzveltovog nju dila u Americi i posebno evropskog uticaja koji su doli iz kvalitetnog talijanskog filma kao i progresivne leviarske ideje koje su takoer dole iz Evrope. Zbog svih ovih razloga, u Vaingtonu odluuju da se formira komisija koja ima zadatak da ispita antiameriku delatnost, kako bi se stalo na put liberalnim tendencijama, proglaavajui ih crvenom opasnou.

209

Nakon zavretka rata 1945. poela je kampanja takozvanog hladnog rata izmeu Amerike i Rusije. Senator Makarti je imao zaduenje da u Holivudu formira odbbor za ispitivanje antiamerike delatnosti i svakog ko je sumljiv, odnosno da je bio lan komunistike partije ili da je simpatizer ili da deli te ideje ili itao knjige, bio je hapen, strpan u zatvor i gubio bi pravo na rad. U toj velikoj pometnji, neki reditelji su pobegli nazad u Evropu, neki su bili ispitivani, a neki su odavali svoje kolege kako bi zadrali pravo na rad. Meu najveim potkazivai-, naao se Elija Kazan.

*Elija Kazan (desno) na dodeli nagrade za ivotno delo* Kazan je roen 1909. u Instambulu kao Kandoglo, Grk, roen u Turskoj. 1913. njegova porodica se seli u Ameriku. Tu je studirao na Jelu, prikljuivi se najnaprednijem Grup teatru koji okuplja najnaprednije pisce i reditelje. Posle rata 1947. zajedno sa Li Strazbergom on osniva Export studio za kolu glume. U toj koli su ponikla velika glumaka imena karakterne glume poev od Marlona Branda, Dejms Dina, Mongomeri Klifta, Roberta de Nira, Alpaina, Dastina Hofmana, Merlin Monro i dr. Kazan je na poetku svoje karijere prvobitno igrao kao glumac no paralelno sa ovom aktivnou, bavio se i filmom.

210

Veoma uspeno je uspevao da od malo poznatih glumaca, prikae ono najbolje pa su upravo mnogi takvi glumci, glumei u njegovim filmovima frustrirane i neurotine junake, igrali najznaajnije uloge u svojim karijerama. *insert iz filma Tramvaj zvani elja Jedan od takvih je i Marlon Brando i Vivijen Li kao i na glumac Karl Molden koji je dobio i Oskara za epizodnu ulogu Mia. Sa poznatim knjievnikom Balom ulbergom, radio je angaovano kritike filmove poput filma pod nazivom Na dokovima Njujorka koji govori o mafiji, unutar sindikata radnika u Njujorku. Film nije tipian noar film, u njemu se primeuje drutvenopolitika kritika

*insert iz filma dokovima Njujorka

Na

Sa knjievnikom Donom tajnbergom ostvaruje filmove Viva zapata sa

211

Marlon Brandom koji igra meksikog revolucionara Emilijana Zapatu, prvog saradnika Pana Vilje. *insert iz filma Viva zapata Kritiari tog doba su ovu Brandovu ulogu pozitivno ocenili. Istono od raja je sledei Kazanov film u kom dominira Dems Din, a pria je o nesrenom i traginom odnosu oca i sina. *insert iz filma Istono od raja Din igra ulogu iskompleksiranog mladia koji trai majku, a pri tom ja sa ocem u stalnom konfliktu. U pitanju je jedna ozbiljna drama u kojoj je Dejms Din pokazao svoj talenat. Kada se rezimira karijera Elije Kazana, nemogue je, a ne pomenuti 1952. godinu kada je u toku sasluanja Makartnijeve komisije u toku istrage nazvane Lov na vetice, da bi sauvao svoju poziciju i pravo na rad, otkrio svoje kolege. Ovaj eksces mu nije oproten sve do smrti pa kada je primao poasnog Oskara za ivotno delo, vie od pola njegovih prijatelja mu nije ukazalo poast, za njih je on uvek ostao potkaziva. *Insert iz filma Sjaj u travi

212

Sjaj u travi je jedan od najpoznatijih i najkomercijalnijih Kazanovih filmova. Glavne uloge su poneli Natali Vud i Pat Hingl, igrajui mladi zaljubljeni par koji ivot razdvaja. U pitanju je melodrama koja je imala veoma mnogo uspeha. Veliki uspeh je postigao i njegov film Amerika, Amerika koji nije sniman u Americi nego u Grkoj, a film govori o njegovom detinjstvu, o jednoj Grkoj porodici u Turskoj, o njenim odnosima sa Turcima i na kraju o njihovom odlasku za Ameriku. Njegov poslednji film nosi naslov Potkaziva, a zanimljiv je po tome to govori o Irvinu Tolbergu, uvenom producentu Metrogolding Majera a igra ga Robert de Niro. Tolberg je poznat po ikaniranju reditelja, skraivanju filmova ali vrlo sposobnom. Ovo je pria o njegovom intimnom ivotu kada se zaljubio u glumicu sa kojom ne moe da ostvari ljubav. Skrasivi se u Grkoj oenio je naslavniju grku glumicu Melinu Berturi sa kojom je snimio komediju o prostitutkama pod nazivom Nikad nedeljom da bi potom snimio jo lanac filmova kao Goli grad ili film pod naslovom Gola sila u kom govori o zloupotrebi zatvorenika od strane milicije. Orson Vels je kultna linost filma meu intelektualcima i ljubiteljima filma bez obzira to je njegova karijera nepotpuna i to je hirovita, kao i uprkos

213

mnogim problemima koje je imao u produkciji. *Orson Vels

insert iz filma Graanin Kejn Nije raspolagao nikakvim praktino iskustvom, kada je kompanija RKO 1939. potpisala jedinstven ugovor u istoriji Holivuda. Po tom ugovoru je dvadesetpetogodinji Vels trebao da sarauje u svojstvu producenta, reditelja, pisca scenarija i glumca po potrebi, a tu ansu je dobio zahvaljujui glasu notornog sveznalice. Graanin Kejn je proslavio Velsa. Film je reirao inspirisan NOAR-a i nemakog ekspresionizma. Strukturu filma odreuje jedno novinarsko ispitivanje: reporter je poslan da otkrije tajnu koja se krije iza poslednjih Kejnovih rei: Pupoljak rue. Kada je novinar ve digao ruke od traganja za znaenjem te rei. Gledaocu biva otkriveno u nekom postskriptumu da je magnatova misao ustvari naziv saonica kojima se igrao mladi arls Foster u momentu odvoenja iz roditeljske kue. Taj sam in odlaska je bilo naprosto isterivanje iz raja njegovog detinjstva.

214

Vels je u ovom filmu primenio nov montani postupak, sekvencu je razbio u niz kadrova sa promenjivim objektivom. Napravio je montau unutar slike. Dubinska otrina mu je omoguila da se prednji i srednji plan vide podjednako oto pa se itave scene dogaaju u jednom kadru. Totali i krupni planovi ne moraju da budu razdvojeni rezovima i kretanjem kamere ili promenom otrine oni se simultano pojavljuju. Povoljne uslove koje je imao u Graaninu Kejnu vie nije imao, delio je sudbinu prokletog autora jer mnoge filmove vie nikad nije zavrio. Veliku slavu je postigao radio dramom Rat svetova kojom je proizveo masovnu histeriju. Sam istie kako je 40 puta gledao Potansku koiju da bi nauio kako se snima film. U Graaninu Kejnu se oslikala prevelika ambicija gde nedovoljno iskusni Vels angauje Gregora Tolanda za snimatelja. Njegov Kejn govori o potrazi za izgubljenim vremenom u kome se materijalno bogatstvo topi.

*Insert iz filma Velianstveni Ambersonovi Nakon Graanina Kejna, Orson Vels nikada vie nije imao tako velik budet i tako dobre uslove za snimanje filmova. Njegov drugi film pod nazivom Velianstveni Ambersonovi, doiveo je

215

premijeru sa sadrajem koji je RKO iskoristivi Velsonovo odsustvo, premontirao i skratio za 44 minuta. Osim to je bio skraen, neke scene su bile i premontirane u odnosu na Velsovu verziju, a sam kraj izmenjen i neodgovarajui sa srenim zavretkom. Zbog svih ovih injenica, Vels je smatrao film unakaenim i ne vie svojim. Tema filma je uzdizanje i propast graanske porodice kao i podseanje na izreku koja kae da bogatstvo i srea u pravilu ne idu jedna s drugom pod ruku. Pria je to i o sudbinskoj odrednici egoistinog oveka kao i na neki nain Velsovo vienje biznismena u amerikom drutvu. Film je bio i hvaljen i osuivan. Za jedne je to bila veoma dosadna pria, pretrpana nepotrebnim pojedinostima koje razvodnjavaju radnju, a za druge je to bio snaan film koji u sebi sadri visokokontrasno osvetljenje kao i dubinski mizanscen. Snimatelj je bio Stenli Kortez kome se ujedno pripisuje kako je u ovom filmu ostvario neke od najlepih kadrova na amerikom filmskom platnu. U produkciskom pogledu, film je bio ist promaaj, film Velianstveni Ambersonovi je prikazivan uz dvostruku ulaznicu za jednu komediju. Interesantno je pomenuti kako je ovaj komercijalni uspeh doao u isto vreme kada i neuspeh Graanina Kejna kod provincijske publike u inostranstvu. Po narudbini iz Vaingtona, Vels je trebao da radi omnibus film u Brazilu pod nazivom Sve je to istina. U Brazil odlazi sa velikim budetom ali film nikada nije zavren mada su neki njegovi delovi i do danas sauvani. *insert iz filma Dama iz angaja

216

Dama iz angaja je film nastao nakon njegove enidbe sa najlepom enom Holivuda Ritom Hejvorti. U pitanju je fatalna zavodnica koja proizvodi negativnu energiju, a ulogu junakinje igra Rita Hejvorti. Zrno zla je film snimljen 1958. godine. Sa ulogom iz ovog filma, Vels je uz Milana Srdoa bio kandidovan za najbolju muku ulogu. Nagradu je dobio Vels za ulogu policajca i dobar prikaz negativne osobine lika. Insert iz filma Zrno zla Radnja filma se odvija na granici Meksika, a zapamen je po najduem i nakomplikovanijem uvodnom kadru koji je ikad snimljenom. *Insert iz filma Ponona zvona Ponona zvona je film koji je reirao po motivima ekspira, a u istoimenom filmu on igra epizodnu ulogu. U pitanju je doboudna, debela osoba koja gde god se pojavljuje ima ulogu mirotvorca. ekspirova ostvarenja poput Magbeta i Otela, bie Velsu inspiracija za

217

istoimene filmove u kojima prevladava eksirijanski duh, udahnuvi mu novi kinematografski peat. *insert iz filma Magbet *insert iz filma Otelo I u Magbetu kao i u mnogim drugim svojim filmovima, Vels igra glavnu ulogu. Igrao je u filmu Tajna Nikole Tesle, a na Hvaru je snimio film pod nazivom Dubina koji nikada kao i mnoge druge nije zavrio. Karijeru je uz veliki broj ne zavrenih filmova zavrio filmom pod nazivom Istine i lai. Dobivi neiskorieni dokumentarni materijal o najveem slikarskom fasilfikatoru, rodila mu se ideja o filmu u kome je Vels napravio kombinaciju dokumentarnog i igranog filma. Velsa moemo definisati kao renesansnu figuru, viestruko talentovanu. Najvanija je njegova neograniena ljubav za to je radio, kreativnost i ogromno obrazovanje. On je i spona izmeu amerikog i evropskog shvatanja umetnosti.

Alfred Hikok neguje kriminalistiki film, triler pa se za njega s pravom kae da je i najvei majstor trilera. Njegovi junaci su

218

obini ljudi u neobinim situacijama. Neki filmovi su mu isti triler, a neki su vie slini *crnom talasu*. Sadraj je tipian noar filmovima kao npr *Psiho* snimljen 1960. Hikokovi filmovi se po pravilu ne zanimaju za kriminalni sluaj ni za njihovo reenje, oni na nepredvidiv nain dolaze u naponsko polje nekog zloina bilo da su sumljivi kao poinioci ili da mimo svoje volje postaju oevidci. ovek gubi pamenje i mora kasnije da se plai kao da je poinio ubistvo ili ovek mora da poini ubistvo jer e ga inae optuiti za ve poinjeno. Hikok puta da iz svakodnevng posmatranja neprimetno raste jeza. Poznati predmeti kao npr telefon, nakit, tenost, naoari postaju vesnici ubistva. Telefon zazvoni i najavljuje smrt sa iluziom na ekranu izaziva napetost i neizvesnost, poveavajui kod gledaoca oseaje strepnje da bi ga na kraju svega toga oslobodio. Stalno odrati panju gledaoca je upravo ona sutina o kojoj je stalno vodio rauna u svojim filmovima, a to uopte nije lak posao. Hikok se smatra najboljim engleskim rediteljem pre II sv. rata. Mnoge trilere je snimio prema romanima ali nikad nije koristio dela nekog od poznatih pisaca trilera. Birao je teme po komercijalnim, a ne po umetnikim kvalifikacijama. *insert iz filma *Stranac u vozu* Godine 1953. *Nazovi M radi ubistva* Hikokovi filmovi su po tradiciji britanskog romana i to su filmovi strave i uasa. Hikok smatra triler kao potpuno uslovan anr u

219

kome reditelj koristei dinamike mogunosti filma kao i sklonost gledaoca da se poistovete. *insert iz filma *Sever severozapad*

insert iz filma *Psiho*

Kriminalistiki filmovi predstavljaju vrstu koja rediteljima prua mogunost bilo da stvore napete saspense, bilo da na ekranu otkriju psiholoke, socioloke, etike aspekte zloinakih pobuda i nedela. Ova vrsta je znaajna i po tome to je film u toj oblasti dao znaajnija i ozbiljnija dela nego knjievnost kriminalistikog anra. *insert iz filma *Rebeka*

220

insert iz filma *Vrtoglavica*

*insert iz filma* Drite lopova*

insert iz filma *Konopac* Izmau dva rata Alfred Hikok reira 1935. film *39 koraka* a *Ucena* je njegov prvi zvuni film. 1933. *Beki valceri* a 1934. reira film *ovek koji je previe znao*. Medju poznatim naslovima su mu i *Sabotaa* i *Mlada i nevina* *insert iz filma *39 koraka*

221

NEOREALIZAM - ITALIJA ETRDESETIH

Ratni dokumentarni film je postao kola mnogih filmskih stvaralaca u Italiji, Velikoj Britaniji i Americi. Duh otpora protiv faizma nadahnjivao je sve najbolje filmove pogotovo neposredno pred osloboenje. Neorealizam due je naziv novog pravca koji je potekao od francuskih kritiara od sredine 50-tih godina kao unutranji realizam ili neorealizam due.

222

Sredinom 50-tih Italija se oporavila od posleratnih nedaa, ekonomski standard je rastao i postepeno se prelazilo sa optih, socijalnih na line, intimne, psiholoke probleme, a neki od njih (posebno Felini) i sopstvenim. To je antropomorfni (ovekoliki) pristup da bi se kod Felinija pretvorilo u egocentrini pristup. Neorealizam je znaajan posle II sv. rata za razvoj evropskog filma. Ovo je II faza moderne koja poinje *Graaninom Kejnom*, a zavrava se filmom *Do poslednjeg daha*. Ovo je najplodnija faza. Pun procvat neorealizma od 1945.-1950. a u irem smislu i do 1955. Pokret cveta u Italiji, a uticaji su ostali i do danas u Iranskom filmu. Fikcija i fakcija su se ponekad susretale, a ponekad razilazile. Nakon sloma faizma, raa se neorealizam. U periodu faizma bili su prikazivani filmovi koji veliaju faizam i neki od reditelja su se stavili u slubu toga iako su bili samo zanatlije, a ne i istomiljenici. Na drugoj strani su filmovi fikcije koji bee od stvarnosti, a najvei broj su bili melodrame sa belim telefonima. Ekranizovali su se poznati knjievnici. *inema* i *Bjanko en nero* su filmski asopisi. Kritiari kritikuju melodrame veliajui dokumentarni film. 1935. je osnovana filmska kola, a 1937. je izgraen u Rimu filmski grad. Na elu svega stajao je Musolinijev sin. Italijanski film je imao dva pravca: peplum i dokumentarni film. Tokom 1942. nastaju prvi filmovi koji su pretea neorealizmu u kojima se naglaava da je najbolja stvarnost

223

onakva kakva jeste. Balzeti, De Sika i Viskonti e raditi filmove koji su nastali iz otpora prema cenzuri. ezare Cavatini je jedan od retkih scenarista u istoriji filma koji je bio duhovni pokreta. *ezare Cavatini

Vitorio De Sika od svojih 30 filmova, 22 je snimio po scenariju etara Cavatinija.

Lukino Viskonti je reditelj koji je prvi nagovestio neorealizam. Viskonti je bio Renoarov asistent i pod njegovim uticajem je i odabrao temu za svoj prvi film. *Lukino Viskonti

*insert iz filma *Opsesija*

224

Godine 1943. je snimio film *Opsesija* ili drugi naziv za ovaj film je *Demonski ljubavnici*. *Insert iz filma *Zemlja e zadrhtati* Najistiji Viskontijev film kao objektivno slikanje drutvene situacije kroz grupu aktera koji su zateeni u ambijentu u kojem ive i sa svim njihovim problemima. Film se zove *Zemlja drhti*, snimljen je 1948.. Reiran je prema romanu ovanija Verge i podsea na ist dokument. Govori o grupi ribara i njihovoj borbi protiv nakupaca i prekupaca koji ih iskoritavaju. U filmu nema ni jednog glumca, sami ribari igraju sebe. Zbog komercijalnog neuspeha ovog filma morao je odustati od snimanja sledeih filmova. Godine 1951. je snimio u neorealistikom stilu pod naslovom *Najlepa*, film o posesivnoj majci koju igra Ana Manjani. *Insert iz filma *Najlepa* Ona igra majku koja svoju devojicu hoe da je angauje na filmu pa je alje na razne konkurse i audicije na taj nain upropatavajui sopstveno dete. Viskonti nakon toga menja svoj stil.

225

Viskonti je bio veliki ljubitelj opere i poznat i kao operski reiser. Alesandro Blazeti snima film pod nazivom *etri koraka u oblacima* prema scenariju ezara Cavatinija: mali trgovaki putnik u autobusu susree devojku koja je u drugom stanju i koja ga moli da izigrava njenog supruga kako bi mogla da se pojavi pred licem svog oca. Mladi pristaje i dospeva u teke situacije da bi pobegao i kod kue ponovo sreo sivu svakodnevicu. To su ta tri etri koraka koje je doiveo trgovac u etiri dana. Roberto Roselini reira svoj prvi, veliki i znaani film pod nazivom *Rim otvoreni grad*. Film govori o 1945. godini u kojoj je konano slomljen faizam, a junaci filma su lanovi tog pokreta.

*Roberto Roselini* Ovo ostvarenje se javlja kao manifest neorealizma. Po svojoj formi to je skoro dokumentarni film, sav proet duhom pokreta otpora. *Paiza* je drugi znaajni film Roselinijev, sainjen od nekoliko epizoda i govori o oslobodjenju Italije kao i o rtvovanju i junatvu. Felini je bio asistent ovog filma. Film ima karakter hronike.

226

*Nemaka nulte godine* je trei film koji je snimljen u Nemakoj kada Nemaka treba da bude osloboena. insert iz filma *Nemaka nulte godine* U sreditu filma je porodica koja se ne moe snai u vreme rata. Deak koji je vaspitavan u duhu nacizma da stare i nemone treba ubijati da ne budu na teret svojoj deci. On ubija svog oca. Shvativi ta je uradio, skae sa vrha ruevine i izvrava samoubistvo. Roselinijev stil je obeleen od samog poetka krajnjom objektivnou, on nije reditelj koji se unosi u emocije i sudbine svojih likova. Autor reprodukuje samo surovu stvarnost. Ti njegovi filmovi su imali veliki uspeh u Americi. Zbog tog uspeha Ingrid Bergman je elela da igra u nekom njegovom filmu. Susreli su se nakon ega je dolo do profesionalne i privatne vezanosti.

*insert iz filma *Putovanje u Italiju*

*Putovanje u Italiju* je film koji je izazvao polemiku.

227

Ingrid u tom filmu igra amerikanku koja sa svojim muem dolazi u Italiju i ako je poreklom iz Italije, ona ne podnosi tu bedu, siromatvo i eli da se vrati. U Italiji je film loe primljen. Posle razlaza sa Ingrid odlazi u Indiju, pedesetih godina, gde afirmie Indiju kao kolevku svih nas. Po povratku u Italiju snima jo dva filma na ratnu temu. Jedan nosi naslov *General od Rovere* u kom De Sika igra glavnu ulogu. Film govori o lanom generalu, sitnom lopovu koji se predstavlja kao general i kada je zarobljen nastavlja da glumi generala da bi iskupio svoje grehe i bio streljan. To je tema sa moralnom porukom. *Bila je no u Rimu* je film sa takoe ratnom temom. Od poetka 60-tih, Roselini se okree televiziji kao medijumu kroz koji e izraziti svoje ideje koje se odnose na moral. Filmovi se poratnih godina snimaju u autentinim ambijentima jer su studiji srueni. Na *ulicu* izlazi i Vitorio de Sika uzimajui amatere, a ne profesionalne glumce kao to to ini i Roselini.

Vitorio de Sika je pre svoje glumake i rediteljske karijere, obavljao knjigovodstvene poslove, da bi u svojoj dvadesetoj godini postao lanom putujue pozorine druine.

228

* Vitorio De Sika

Kako je njegova popularnost iz dana u dan bivala sve veom, u tridesetdrugoj godini starosti, osnovao je i svoju sopstvenu pozorinu trupu u kojoj je on bio najvea zvezda. Posdtaknut velikim pozorinim uspehom, De Sika se oprobava i kao filmski glumac. Zbog svoje prijatne spoljanjosti, postaje jedan od najpopularnijih glumaca toga vremena, igrajui uglavnom u salonskim melodramama i salonskim komedijama. Nakon bavljenja glumom, postaje jedan od najznaajnijih italijanskih reditelja. Poetak saradnje sa italijanskim scenaristom ezarom Cavatinijem, inspirisao je 1943. De Siku za svoj peti film po redu pod nazivom Deca nas gledaju. *Insert iz filma Deca nas gledaju Socijalna tema, u ijem sreditu je koban uticaj nesreenih branih odnosa na psihu deteta. I sladei De Sikini filmovi, bie protkani simpatijama za malog oveka, ljubavi prema deci, balansiranje izmeu traginog i kominog kao i njegova sklonost ka neprofesionalnim glumcima i snimanje u prirodnom ambijentu. Sve ovo se veoma dobro uklapa u neorealistike elemente koji poinju dominirati italijanskim filmom nakon II sv. rata.

229

*insert iz cipela*

filma

*istai

Film istai cipela, snimljen 1946. govori o maloletnicima Napulja u posleratno vreme u kome su italijanski deaci amerikim vojnicima istili cipele. Njihova jedina elja je da sakupe dovoljno novca kako bi mogli kupiti belog konja to im i polazi za rukom.U kovitlacu ivota, dospevaju u zatvor, a beg iz zatvora se zavrava smru jednog od njih.

insert iz filma Kradljivci bicikla

De Sikin film Kradljivci bicikla 1948. je remek delo perioda neorealizma uopte. Tema filma se odnosi na socijalno psiholoki problem nezaposlenog radnika (Lamberto Maurani) kome bicikli nje predstavlja izvor zarade. Kada mu bicikli ukradu i on biva ponovo bez posla, sam pokuava ukrasti tui bicikli ali ta namera biva osujeena, a on osramoen pred svojim malim sinom.

230

Ovaj film je nastao kao inspiracija na aplinov film Malian. udo u Milanu predstavlja neku vrstu poetskog realizma. Film je takoe snimljen po Cavatinijevom scenariju. U sreditu radnje je slika ivota sirotinje, ne zaposlenih kloara kombinovanih sa elementima bajke. Na kraju filma, siromasi uzjau metle ispred katedrale i odlete u nebo, odnosno u raj.

Bunjuel je prvi kritikovao ovaj film, istiui da siromatvo ne moe biti lepo. insert iz filma *udo u Milanu*

Meu najlepim filmovima Vitorija de Sike, smatra se film Umberto D, a koji je De Sika posvetio svom ocu. U sreditu radnje je penzioner koji ne moe da ivi od svoje male penzije. Ponien, odluuje da se ubije ali ga u toj nameri spreava njegov pas. insert iz filma Umberto D

231

U ovom filmu imamo prelaz na neorelizam due. Pojedinac se tretira kao individua, a ne kao deo nekog mnotva, kao socijalni sluaj. Kada doe do zatija u periodu klasinog neorealizma i neorealizma due, rediteljska karijera De Sike e doi u krizu pa e se zbog toga, ponovo, De Sika okrenuti glumi. Godine 1955. reira svoj sledei film pod nazivom Krov, a koji ujedno predstavlja i njegovo poslednje neorealistiko ostvarenje. Od kasnijih znaajnijih filmova nije suvino pomenuti film iz 1960. pod nazivom oara, a odnosi se na sudbinu majke i keri za vreme II sv rata. insert iz filma oara U ovom filmu je protagoniskinja Sofija Loren. Godine,1963. De Sika pravi omnibus komedije na italijanski nain. Jedan od njih nosi naziv Jue, danas, sutra, a protagonisti su Sofija Loren i Marelo Mastrojani koji su ujedno bili i najpopularniji glumci tog vremena. insert iz filma Jue, danas, sutra

232

Za De Siku se kae da je bio reditelj sa veoma burnom karijerom i autor filmova koji su po svojoj vrednosti bili veoma neuravnoteeni. Vrhunac je svakako predstavljao period filmova koje je snimio u doba neorealizma. Francuski kritiari pominju da ne treba ispustiti iz vida De Sikunu saradnju sa Cavatinijem kome se pripisuje veoma vaan deo autorstva De Sikinih filmova.

Godine 1971. De Sika snima film Vrt Finci-Kontinijevih u ijem sreditu se nalazi sudbina jevrejske porodice u vremenu faistike vladavine. insert iz filma Vrt FinciKontinijevih De Sika je dobitnik etri Oskara (istai cipela, Kradljivci bicikla, Jue, danas, sutra i Vrt FinciKontinijevih, a sam film Kradljivci bicikla je proglaen za najbolji film svih vremena. I Federiko Felini je dobio kao i De Sika etri Oskara, a Amerika je vrlo dobro primila te filmove. Federiko Felini je roen 1920. Kao deak, pohaao je

233

katoliki internat iz koga je pobegao prilikom gostovanja jednog putujueg cirkusa ali u koji je ipak ponovo vraen, nakon nekoliko dana. *Federiko Felini Ova Felinijeva zgoda, obeleila je njegovo celokupno filmsko stvaralatvo. Studije prava, nisu ispunile Felinijeva oekivanja pa ih je Felini ubrzo napustio, izdravajui se kao crta stripova i karikaturista. Zatim odlazi u Rim, gde namerava nastaviti studije prava ali u Rimu postaje filmski scenarista. Nakon zavretka II sv. rata, Felini otvara svoju malu radnju u kojoj su ameriki vojnici mogli poruivati svoje fotografije, karikature i suvenire. Godine 1945. Felini poinje saradnju sa Robertom Roselinijem na Roselinijevom filmu Rim, otvoreni grad. Nakon saradnje sa jo jednim brojem reditelja, Felini zapoinje svoju rediteljsku karijeru. Tvorac je novog pokreta u italijanskom filmu, a elemente je preuzimao iz neorealizma. O svojoj odluci da se bavi reijom kae da je usledila iz razloga to nita drugo ne zna da radi Kada snima filmove, Felini kae da sebi ne postavlja nikakv drugu cilj osim da prati tu prirodnu tenju da filmom pripoveda prie, prie koje su mu bliske i koje voli da pripoveda. Njegove prie su nastale u zamrenoj meavini istine i izmiljotina. Njima on eli da zapanji, da se ispovedi, da se oslobodi, da poui i da kako on to kae, bude svedok, prorok i klovn. Njegova umetnost je bila veoma cenjena u Holivudu. Iz neorealizma on crpi snagu za svoje filmove.

234

Prvo filmsko ostvarenje je nastalo u koreiji sa Latuadom i nosi naslov Svetlost varijetea pa Felini s pravom taj film smatra kao pola svog. *Insert iz filma *Svetlost varijetea* Pria je to o putujuim glumcima i njihovim ne ostvarenim snovima o slavi. O filmu Felini kae kako je proet stvarnim i izmiljenim uspomenama iz vremena dok je putovao po Italiji sa jednom revijalnom trupom. Stekavi veru u sebe, Felini se odluuje na svoj prvi samostalni korak u nameri da snimi ironian i kako on to kae gorak film, o sentimentalnim i romantinim iluzijama sveta snova iz stripova. *insert iz filma Beli eik Tako je nastao Beli eik iji i sam naslov aludira na Rudolfa Valentina koji je bio popularan u Holivudu, poreklom Italijan, idol enske publike 20- tih godina u celom svetu. Glavne uloge tumae Alberto Soldi i Brunela Bovo. U Rim, na medeni mesec stiu Ivan Kavali i njegova mlada supruga Vanda. Vanda je naivna devojica u telu ene kojoj

235

se pruila sjajna prilika da kradomice od supruga poseti filmski studio u Rimu i tamo upozna junaka foto stripa. Kada joj se ivotna elja najzad ispunjava, ona razoarano shvata da je njen junak samo obian ovek kao i svaki drugi sa svojim manama i slabostima. Felini se sa radou prisea svojih prvih dana rada na ovom filmu napominjuji kako je snimanje poelo veoma loe. Bio je vrlo uzbuen i imao je veliku tremu. Kada je uao u crkvu sa namerom da se pomoli, uinilo mu se da je video u senci mrtvaki koveg, zbog ega ga je obuzelo veliko sujeverje, tako jako da je zamalo odustao od snimanja tog dana. Ve u prvim Felinijevim filmovima, vrlo jasno je definisan njegov blizak odnos prema junacima koji se bave uslovno poslom kojim se i on bavi, a to je ou biznis odnosno zabavljatvo. U svojim prvim filmovima Felini se bavi marginalcima i besposliarima poput sledeeg filma pod nazivom Dangube. Film govori o grupi besposliara koji trae svoje dane, danju spavaju, a nou gluvare, mislei samo na provod. *insert iz filma Dangube U Dangubama je upravo napisao hroniku svoje mladosti.

236

Prvog Oskara, a i slavu, ostvario je Felini svojim filmom iz 1954. Ulica. U sreditu radnje su provinciski umetnici i zabavljai *isert iz filma *Ulica* Maloumnu devojku elsominu (ulijeta Mazina) otkupljuje od majke Zampano (Antoni Kvin). Ona je njegov asistent u pripremanju predstave. Usamljena i uplaena devojka ivi izmeu cirkuskih atora dok je jednog dana Zampamo ne ostavlja kao teret. Kad nakon nekoliko godina Zapamo nailazi na trag elsomine i saznaje da je u meuvremenu umrla, obuzima ga savest usamljenosti i izgubljenog ivota. Kada je snimao ovaj film, Felini kae kako je imao neki nejasan oseaj, nejasnu melanholiju i oseaj krivice koji se irio kao senka, sazdan od oseanja i slutnji. Upravo to oseanje je sugerisalo sliku putovanja dva bia koja su sudbinski vezana na znajui zato. Pria je po njemu nastala vrlo lako, a sami likovi su se pojavljivali spontano, iskrsavajui jedan za drugim. Po njemu, film kao da je ve negde bio gotov i samo je ekao trenutak da ponovo bude otkriven. Najvea inspiracija za ovaj film je bila elja da napravi neku priu za svoju suprugu ulijetu jer mu se inilo da je ona retko obdarena glumica koja moe tako snano da izrazi uenje, zaprepaenje, veselost ili kominu snudenost klovna.

237

*Insert iz filma Probisvet Slian filmu Ulica je i njegov sledei film koji nosi naslov Probisvet koji snima 1955., a govori o ostarelom lupeu koji se preodeva u razne uloge pa ak i u svetenika mamei novac sirotinji.

*insert iz filma *Kabirijine noi* Godine 1957. snimio je Felini svoj drugi film pod nazivom Kabirijine noi, za koji je dobio Oskara. U poetku je za ovaj film postojala samo kratka pria, pria za lik koji je Felini namenio glumici Ani Manjani koju je ona na kraju odbila da igra pa je ulogu nasledila Felinijeva supruga ulijeta Mazina. Pria je svakako trebala da zabavi, nasmeje, rasplae, osudi drutvo sa prizvukom neorealistikog karaktera, isticao je

238

Felini. Sve to je na samom poetku pisanja scenarija predvideo, uspeno je i realizovao. Film govori o mladoj, duhom siromanoj prostitutki Kabiriji koju potiskuju, pljakaju i varaju ali ona usprkos svemu odrava veru u ivot i uvek je nasmejana lica. Ona ne pati zbog poziva prostitutke ve zbog ogromne praznine zbog ega uestvuje u jednoj Procesiji molei se Bogorodici. Kabirija se zaljubljuje u ulinog mangupa kome je cilj bio da je opljaka. Shvativi da je nameravao da je gurne sa stene i ubije zbog novca, ona ga na kraju i moli da to uini jer se veoma razoarala u ivot. Zahvaljujui interpretaciji ulijete Mazine u ovoj dirljivoj sceni, usledila je nagrada Oskara. Sladak ivot je sledei film za koji je Felini dobio Granpri u Kanu 1959. Ovaj film je proglaen i kultnim filmom. insert iz filma Sladak ivot

Taj film ne spada u najbolje Felinijeve filmove ali mu je sigurno posluio kao odskona daska, naime glavni junak je neka vrsta njegovog alter ega. Marelo Mastrojani koji je ve tada bio veoma popularan, sa Felinijem je stekao veliku slavu. Mastrojani igra novinara koji prolazi kroz noni ivot elite,

239

prisustvuje tim orgijama, nekoj vrsti prolaska kroz pakao kako je jedna kritiarka opisala, kroz niz epizoda, pojedinanih sudbina od kojih je natraginija sudbina jednog dobrostojeeg, otmenog i bogatog gospodina koga na kraju filma nalaze mrtvog poto je najpre pobio celu porodicu, a onda i samog sebe. To je ujedno i Felinijeva poruka da takav ivot ne vodi pravom blagostanju i da prava srea nije u materijalnom. Za ovaj film Felini kae kako mu se prikazao po prvi pu u pojavi ene koja je hodala jednog vedorg dana obuena u aremu haljinu. *insert iz filma 8 i po 8 i po je kljuni film u kome se poinje baviti sam sa sobom govorei o reditelju koji ima krizu jer ne moe da zavri svoj film u kome sebe stavlja u centar panje. Ovo je osnovni princip autorskog filma, a takodje i autorska tiranija. On obavezuje gledaoca da gleda njegove probleme, komunicira sa njim, da deli njegove muke, njegove frustracije U filmu je prikazao neku svoju maksimalnu iskrenost. Posle velikog uspeha filma Osam i po koji je takoe dobio Oskara, njegova supruga je zatraila da sledei film reira za nju. Tako je nastao novi naslov ulijeta od duhova.

240

*insert iz filma ulijeta od duhova Ovo je prvi Felinijev film u boji, i sam Felini kae kako mu se boja po prvi put nametnula kao problem izraavanja. Film predstavlja pokuaj da se na slian nain kako je rekonstruisao svoj ivot, sad rekonstruie ivot njegove sopstvene supruge koja je udata za mukarca koji je neprestano vara jer je i u filmu Osam i po priznao da je bio neveran. Ovo je dakle film o ulijeti i ponovo za ulijetu. Film govori o njenim ne dosanjanim snovima kritikujui muku stranu. Sam Felini priznaje kako je na snimanju filma bio veoma nestrpljiv sa ulijetom i kako je od nje najvie traio. eleo je da od prvog puta, sve odmah uradi kako valja. Tolerisao je svaije greke ali njene su ga ozlovoljavale. Iako je u ovom filmu Felini pokuao da iznese nekoliko poruka kao npr da ene ne treba da dosauju muevima kao i da muevi ne treba da gue ene, smatrajui ih linim vlasnitvom, ovaj film je ipak imao manje uspeha jer Felini nije mogao sagledati ivot svoje supruge kao to je u filmu Osam i po sagledao sopstveni. Namera Felinija u ovom filmu je bila da se pokua eni vratiti njena samostalnost i njeno neosporno dostojanstvo jer kako napominje Felini, slobodan mukarac ne moe bez slobodne ene. Takoe ena ne moe da se oslobodi imitiranjem mukarca, ve otkrivanjem njene sopstvene stvarnosti koja se u mnogoemu razlikuje od mukareve.

241

*insert iz filma Rim Rim je njegov sledei film u kome se on polako vraa sopstvenom ivotu. U ovom filmu on rekonstruie svoj dolazak u Rim u kome je nameravao studirati. Kroz seanje na taj period ivota kada je kao mladi sticao prva iskustva, ivotna i ljubavna, kombinujui sa savremenom slikom Rima. Ne zna se koji je deo vetiji, savremeni deo je sniman poludokumentarno kao da je dokumentaristika rekonstrukcija, a seanja su obojena romantikom tih prolih vremena. Posebno je oslikao prizore vezane za javne kue zbog ega je od nekih kritiara dobijao i negativne kritike. Prikazao je grotesku sa nizom izoblienih lica i tela do kojih je doao putem audicije. Iako je stvarnost morbidna on je to pokazao na umetniki nain. Amarkord je film u kome Felini ide jo dublje u svoju mladost i to se tie ire publike to je njegov najpopularniji film.

242

*insert iz filma Amarkord Filmom se vraa u prolost gde govori o sazrevanju deaka. Ovaj film je trebao da predstavlja svojevrstan oprotaj od jednog perioda ivota, kako istie Felini, od neizleive adolescencije koja preti da nas ima zauvek, a sa kojom on i dalje nije znao ta da radi, da li da je vue do kraja ili da je odloi u arhivu. Prikazana je zbirka doivljaja, anegdota rekonstruisanih iz osnovne i srednje kole koji je postao model mnogim drugim filmskim stvaraocima. U filmu stalno mea tragine, poetine i komine situacije, varirajui stalno motiv enje za nekim boljim i nedostinim ivotom. Sam naziv filma, Felini kae, kako mu je gotovo sam iskoio dok je jednog dana u restoranu posle ruka, vrljao po salveti. Grad ena je film koji takodje kritikuje vladavinu mukaraca, slian je filmu julijeta od duhova insert iz filma Grad ena

243

Dinder i Fred predstavlja variranje motiva o glumcima umetnicima koje zovu da gostuju na televiziji u novije vreme. *Insert iz filma Dinder i Fred Film predstavlja svojevrsni oma glumcima, umetnicima koji su nekad osvajali srca i samog Felinija. Ako prvi deo sa pravom nazivamo istraivanjem sopstvene prolosti, drugi deo Felinijevog stvaralakog rada moemo nazvati istraivanjem prolosti civilizacije. insert iz filma Sartikon Satirikon je film sa kojim se vraa u duboku prolost, rekonstruiui Trimanfrionovu gozbu. To je Rim i rimsko carstvo u dekadentnoj fazi. Prikazuje orgije, opijanje i raspad osnovnih moralnih vrednosti koji e doprineti raspadu samog carstva. Sam Felini kae za ovaj tekst da je misteriozan pre svega zbog toga to je sastavljen iz fragmenata. Prilino je bio

244

nesiguran prilikom odabira likova. Film je nastao iz elje da pokua iz nae svesti da izbrie dve hiljade godina hrianstva i istorije i da zamisli mitove, ponaanja i obiaje dalekih predaka. *Insert iz filma Klovnovi

Felini ne krije kako mu je predstavljao i veliki napor da postigne istovremeni tok paralelnih i potpuno suprotnih radnji. U filmu je sve izmiljeno i likovi i gestovi i situacija i stvari. Felinijevi likovi iz Satirikona, Enklopio i Ailto veoma lie na hipije koji se pokoravaju samo svom telu, traei novu dimenziju u drogi, na taj nain izbegavajui probleme. Felini istie kako je radei na ovom filmu ponovo otkrio u sebi zadovoljstvo, radost i ar za koje je strahovao da su potpuno izgubljeni. *insert iz filma Kazanova udo od stilizacije, uspene, majstorski uredjene, poevi od samog lika i maske koju je sam Felini kreirao je film pod nazivom Kazanova. *Insert iz meseca filma Glas

245

Felinijeva vizija je da je Kazanova bio jedna prazna ljutura, spodaba koja je dostojna prezira koji je vodjenje ljubavi prihvatao kao oblik gimnastike, a tako stilizovano je i prikazivao te scene. U filmu ta matovitost dostie savrenstvo. Stilizaciju lanog ivota je prikazao i time to je koristio vetake materijale kao npr more, amce i vesla. Na taj nain prikazuje i vetako, dekadentno drutvo koje takodje ivi samo od tih takmienja u vodjenju ljubavi. Felini je ostvario remek delo u kome kulminira zavrna scena u kojoj Felini osvaja mehaniku lutku. *insert iz filma Plovi brod Kazanova obrauje temu razvratnog ivota u antikom Rimu u kome on optuuje njegov isprazni nain ivota. Bez imalo sumnje, Felini priznaje kao je Kazanova najtee ostvario kontakt sa publikom ali bez obzira na to, Felini smatra kako je ovaj film ujedno i najlepi meu svim njegovim filmovima upravo zbog toga to je rtva opteg nesporazuma. Felini ga deklarie kao najlucidnijim, nastroim i stilski najpotpunijim. Plovi brod je film koji govori o brodu na kom plove 1914. godine jadranskim morem predstavnici stare buoarske Evrope koja je na zamiranju da bi u jednom trenutku na brod u jednom

246

pristanitu (za koje se ispostavlja da je Dubrovnik) ukrcavaju se poludivlji ljudi koji samo igraju i pevaju. Radi se o manje uspelom filmu. Proba orkestra je ist politiki film iako Felini odbija da prizna da pravi filmove sa politikom porukom. *insert iz orkestra filma Proba

Film govori o jednom slabom dirigentu koji ne uspeva da uspostavi sklad u jednom orkestru. Smenjuju tog dirigenta i onda dolazi nemaki dirigent, smo i sa hrabrom rukom da bi konano orkestar zasvirao kako treba. Radi se o jednom eksperimentalnom filmu koji poruuje da ako nema vrste ruke onda se radja anarhija, a ako je ima onda se dogadja tiranija. Felini je naveo na razmiljanje gledaoce ovim filmom.

*Insert iz filma Intervju Felini govori o dui, o emocijama ali ujedno to sve proima nekom deijim igrom, satirom i komikom to ga ne odredjuje u svom stilu kao istunca, ali je u isto vreme veliki virtuoz. Na snimanju je voleo da se zabavlja, da se smeje i itavo snimanje igleda kao haos, ali njegovi filmovi ipak nemaju greaka.

247

Felini poseduje zaigrani, italijanski temperiment, kada su u pitanju tragine situacije on ih pretvara u tragikomine. esto kombinuje razliite stilove ali uspeva na kraju da ih sve objedini. Felinijev rediteljski opus delimo u dve faze. Prva faza predstavlja ambijent karakteristian za klasinni neorealizam (predgraa, provinciska mesta, likovi iz srednje i nie klase kao i zatvorena struktura slike sa jasnim ciljem). Druga faza poinje filmom Osam i po gde je mesto zbivanja velegrad, junaci su iz vie klase, a esto cilj radnje nije jasan. Ono to je zajedniko u obe faze Felinijevog stvaralatva jeste prikazivanje moralne devijacije prikazanog sveta od iskvarenih ili religioznih mukaraca do korpulentnih i priglupih provincijskih ena. Felini koristi svaku mogunost u kojoj moe da prikae stvarnost, bilo da je u pitanju procesija, banket, orgija ili cirkuska zabava. Muzika ima znaajno mesto u Felinijevim filmovima, a njegov glavni muziki saradnik je bio Nino Rota. Mikelanelo Antonioni, kada se pojavio izazvao je nesporazume, a posle je bio prihvaen. Njegovo stvaralatvo se veoma razlikuje od Felinija. *Mikelanelo Antonioni

248

insert iz filma *No* Antonioni je sklon stilizaciji filmova na jedan istunski nain pribliujui se tako Bresonu Drajeru itd. Antonioni voli da stvara red, jedan mikrosvet kontrolisan. Poeo je kao kritiar u filmskim asopisima, a potom i asistent Marselu Karneu. Pomagao je i Feliniju u pisanju scenarija *Beli eik*. Pomagao je i Roseliniju oko pisanja scenarija. U to vreme su pomagali jedni drugima. Godine 1950. Antonioni snima svoj prvi film, iste godine kada i Felini. Pre toga je snimao dokumentarac pod nazivom *Ljudi sa reke Po*. Prva faza je obeleena temama komunikacije mukaraca i ena. *Hronika jedne ljubavi* je film u kome prikazuje traumatini eho rata na njegove junake, a onda slede filmovi :* Poraeni*, *Dama bez kamelije* i *Prijateljice*. Jasno je odgonetnuti da se bavi enskim likovima i zbog toga je stekao epitet enskog reditelja. Druga zrela faza je obeleila njegove najbolje filmove. *Krik* iz 1957. je nabolje prihvaen film od kritike i najire publike. Ovaj film tretira uzbudljivu temu. Glavni junak, radnik, rastaje se od svoje supruge. Oni ne mogu da ive vie zajedno pokuavajui da pobegne od samog sebe. Junak prolazi kroz nove i stare ljubavi ne skrasivi se ni sa jednom enom da bi se na kraju vratio. Dok radnici u

249

njegovoj fabrici trajkuju on se penje na visok toranj i izvrava samoubistvo. Njegova supruga to sve vidi i isputa krik. *Insert iz filma *Avantura*

*Avantura* je film iz 1960. godine prikazan u Kanu, burno izvidan od strane publike.Taj film nosi jednu odliku zagonetnosti. To je ve zrela faza moderne ali on je bio jo napredniji. U filmu nema klasine dramaturgije, ima elipse koje ne mogu dati objenjenje kljunih zbivanja. Grupa arhitekata odlazi na izlet. Odlaze na usamljeno kamenito ostrvo, kada treba da se vrate, devojka junaka je nestala. Neko vreme su je traili ali nisu je nali. Junak je vremenom zaboravlja, zaljubljujui se u njenu prijateljicu koju e prevariti sa treom. *No* rezimira jedan brak u krizi, u zavrnoj taki krize. On je slavni pisac koji je taj dan imao i promociju knjige. Pre toga su posetili bolesnog prijatelja, a uvee odlaze u vilu svog prijatelja gde e provesti no u novim susretima i poznanstvima sa saznanjem da se njihova ljubav ugasila. Ovaj film je dobio Gran-pri u Berlinu *Pomraenje* rezimira njegovu veitu temu gaenja ljudskih emocija i gde odlazi ta emocionalna energija. *Insert iz filma *Pomraenje*

250

Posle toga ulazi u neku vrstu ponavljanja i to su filmovi njegove tree faze *Iinsert iz filma *Uveanje* *Uveanje* je film koji je 1967. dobio Gran-pri u Kanu Filmovi su bili ogledalo njegovih flustracija. U svima je mukarac slaba tema. *Insert iz filma *Devojke*

*Iinsert iz filma *Zabriskie point*

*Insert iz filma *Crvena pustinja*

251

*Insert iz filma *Identifikacija ene*

252

VELIKA BRITANIJA FREE CINEMA

Free cinema se javlja pedesetih godina. Poetci ovog novog oslobodjenog pristupa filmu su pod uticajem svega onog to se u to vreme posle rata deava u Evropi. Velika Britanija do pedesetih godina nije imala neke istaknute stvaraoce u domenu filma ali ne treba ispustiti iz vida da su dva najvea reditelja: arli aplin i Alfred Hikok, doli uprava iz Engleske. Kad je re o ostalim uspenim staraocima filma onda svakako treba pomenuti Aleksandra Kordu koji je madjarskog porekla, a doavi u London, postao je jedan od najznaajnijih producenata i reditelja. Poznat je i kao reditelji producent filma iz 1933. godine *Privatni ivot Henrija VIII*. Tema obrauje ivot engleskog kralja i njegove este enidbe. Ovaj film se i do dana dananjeg tretira kao kultni film. Korda je ustanovio lokalni, engleski filmski anr koji bismo mogli nazvati i anrom imperijalnih filmova kao jedan oblik

253

nostalgije za tim prolim vremenima britanske moi i nostalgije u kojima je Britanija bila jedna od najveih kolonijalnih sila. Korda 1915. debituje u budimpetanskim filmskim ateljeima. Godine 1930. reira film pod nazivom *Poljski ljiljani*, 1934. *ivot Don uana* a 1936. godine *Rembranta*. Istinski Britanski kvalitet je svakako dokumentarni film pa tako osim Brajtonske kole, neosporan je i kvalitet engleskih sineasta. Don Grirson je osnovao pokret pod nazivom *Britanski dokumentaristiki pokret*, a pod tim nazivom i registruje preduzee za proizvodnju dokumentarnih filmova. Osim njega u rad ovog pokreta, ukljuuje se Pol Rota, uveni dokumentarista i uveni Brazilac Alberto Kavalkanti koji dolazi iz Brazila da bi radio dokumentarne filmove, a snimao je i neke igrane. Meu njima najuveniji je Amerikanac Robert Flajerti koji je doao iz Amerike. Pojavio se dvadesetih godina sa dokumentarnim filmom *Nanuk sa severa* sa kojim je imao veliki uspeh kod publike. Flajerti se prikljuio Donu Grirsonu. Grirson je 1929. snimio dokumentarac pod nazivom *Noeni strujom*, a radi se o realistikom prikazu tekog ivota na ribarskim brodovima. Film je direktno pod uticajem filma *Oklopnjaa Potemkin*. Ovaj britanski dokumentaristiki pokret se bavio uglavnom socijalnim temama, sagledavajui teak ivot radnike klase. Godine 1933. je osnovan Britanski filmski institut sa kinotekom.

254

Najznaajnija linost medju britanskim dokumentaristima i rediteljima uopte, bio je Henfri Denings. Do kraja rata snimio je 7 filmova u svojstvu reditelja, a najbolji meu njima bili su posveeni temi protivljenja engleskog naroda drugom svetskom ratu. Godine 1956. prikazan je prvi program kratkih filmova mladih reditelja. Najbolji medju njima, nastavili su u tradiciju Hanfrija Degingsa i dokumentarne filmske kole. Jedna od *najisplativijih izvoznih artikala* su svakako glumci. injenica da govore engleski iako se taj engleski razlikovao od amerikog, svaki kolovani glumac posle zavrene *Britanske kraljevske Akademije*, naao je utoite u Holivudu. Tradicija britanskih glumaca su arls Loton i Vivijen Li. Posleratno razdoblje u Britanskom filmu obeleavaju neki producenti kao to je Artur Renk, a od reditelja Dejvid Lin i Kerold Rid. Dejvid Lin je 1945. snimio remek delo u intimistikom melodramskom kljuu film pod nazivom *Kratak susret*. U stilu naslova, radi se zaista o kratkom susretu i kratkoj vezi ljudi koji su u braku. Film nije nalik kiu i melodrami koje smo navikli iz Holivuda. Kerol Rid je snimio kultni filmo pod nazivom *Trei ovek* za koji je dobio Gran Pri u Kanu, a u filmu igra i Orson Vels u kome se posebno istie i uvena muzika tema Antona

255

Krasa koja je stekla slavu jedne od najlepih muzika za film, a izvodi je samo jedan instrumentalista na citri. Posle filma *Kratak susret*, talentovani Lin je adaptirao dva slavna dela: *Veliko isekivanje* i *Oliver Tvist* u stilu romantinih barokopisa. Poznati filmovi su mu *Strasni prijatelji*, *Letnje doba* i medju najlepim je svakako film pod nazivom *Doktor ivago*. *insert iz ivago* filma *Doktor

Veliku popolarnost u to vreme su imale i iling komedije, a iling podrazumeva studio u kome su se proizvodile te komedije. U pitanju su komedije apsurdnog humora na engleski nain. Sledbenici iling komedije su *Montipajtonovci*, a film iz 1990. *Riba zvana Vanda* u reiji arlsa Kripton je povezao Pajtonovce i predstavnike iling komedije. Bioskopi su i za vreme rata ostajali otvoreni i ispunjavali jednu vanu funkciju u jaanju kolektivne volje za otporom, a domai filmovi su stekli prednost pred uvoznim iz Amerike. Tokom tri ratne predposlednje godine, dokumentarni film je stekao publicistiki znaaj i umetniki nivo kakav nikad ni u jednoj drugoj zamlji nije dostigao.

256

U ovom periodu razlikujemo dve tendencije, jednu koja je preko obine dokumentacije vodila do rekonstrukcije stvarnih dogaaja sredstvima igranog filma i druga koja je ostala u slubi pregleda i analiza. Nakon ovih prvih posleratnih godina nastupa u engleskoj kinematografiji kriza, najpre zbog amerikog kapitala koji dominira britanskom kinematografiom, a i zbog pojave veoma snane i dobro organizovane televizije kao konkurentu filmu. I do dana dananjeg britanska televizija, posebno BBC ali i neke druge, tretiraju se kao mnogo jae od britanske kinematografije. Razvijaju se i dva nova komercijalna anra. Jedan je horor i za to se specijalizovala kompanija pod nazivom Hamer. U toj produkciji su proizvedeni neki od najuvenijih horor filmova ali na tradicionalnoj koli povezanoj sa knjievnom tradiciom, a kao reditelji se izdvajaju Terens Fier i Roder Korman, a od glumaca se proslavlaju Vinsent Prajs, Piter Kaing i Kristofer Li. Drugi anr je filmski triler i Dems Bond. Jedan od najveih studija na svetu nosi ime 007 i u njemu su se snimali filmovi o Demsu Bondu i neki drugi najpopularniji filmovi. Sredinom pedesetih javlja se pokret pod nazivom *Free cinema*, a orginalni, prvobitni naziv se odnosi na dokumentarne, kratkometrane filmove koje e raditi nekoliko autora koji e se medjusobno druiti i formirati tu grupu. To su Lindzi Enderson, Karel Rajs i Toni Riardson. Ova grupa ima za cilj da obnovi i aktuelizuje postavke Grirsonove dokumentarne kole. Oni ipak nadilaze

257

objektivizam i didaktiku svojih predhodnika i neguju vie subjektivni pristup sa poetinim i satirinim elementima. U svojim dokumentarnim filmovima naglaavaju svakodnevicu i silu pre svega radnike klase, a tek posredno objanjavaju te drutvene probleme iz kojih taj ivot proistie. Bitno je napomenuti i njihovu razliku u tehnici snimanja. Koriste se lake tonske kamere koje omoguavaju *ulaske* medju aktere koje zatiu sluajno na ulici i na taj nain se omoguava jedna spontanost u samom prikazivanju. Nije suvino pomenuti da su se ovi pomenuti dokumentaristi udruili krajem pedesetih godina sa jednim literalnim i pozorinim pokretom koji je nazvan *Mladi, gnevni ljudi*. Ovaj pokret je predvodio dramski pisac Don Ozborn. Ozbornov pozorini komad pod nazivom *Osvrni se u gnevu* je stekao veliku popularnost i po tom nazivu njegovog komada su se i pripadnici pokreta nazivali mladim i gnevnim ljudima nakon ega su se povezali sa dokumentaristima. Iz tog povezivanja je nastao britanski, socijalni realizam koji se odnosi na igrane filmove jer e svi ovi reditelji nakon 4-5 godina nastaviti da reiraju igrane filmove. Lindzi Enderson studira engleski. Od 1948. radi namenske dokumentarce za industriju, a od 1953. dokumentarne filmove.

*Linzi Anderson

258

Njegov prvi film nosi naslov Deca etvrtkom za koji je dobio Oskara, a govori o gluvonemoj deci i njihovom kolovanju. Sledi dokumentarac pod nazivom O zemljo snova iz ijeg samog naslova zakljuujemo da se radi o ironiji. Sredite radnje je radniko letovalite. Svakoga dana osim na Boi je dokumentarni film o pijaci i njenom ivotu. Osim pijace prikazuje sa neskrivenim simpatijama ivot radnika na toj pijaci. Enderson postaje predvodnik itavog pokreta. Piui tekstove on je na neki nain kritikovao nedostatak drutvenog angamana i neambicioznost britanske kinematografije i filmski ukus koji je diktirao Holivud. Posle uspenog rada na dokumentarnom filmu i on prelazi na igrani film. Za razliku od njegovih kolega Riardsona i Rajsa on nee podlei iskuenju Holivuda, ostae najdosledniji. Prvi igrani film snima 1963. pd nazivom Sportski ivot sa Riardom Harisom u glavnoj ulozi. Govori o naglom uspehu i karijeri jednog ragbiste ali koji u privatnom planu ne moe da ostvari emocije. *insert iz filma Sportski ivot

259

Godine 1968. snima film Kad bi je film nastao insipracijom filma Nula iz vladanja On je u filmu zamislio pobunu studenata na engleskom koledu i ta bi se desilo. Ovim filmom daje podsticaj struji politikog filma. *insert iz filma Kad bi...

Godine 1982. reira Bolnica Britanija koji je jo jaa satira na stanje u britanskom drutvu gdje je celu Britaniju video kao jednu bolnicu. insert iz filma Bolnica Britanija Karijeru zavrava filmom 1987. Augustovski kitovi U glavnim ulogama su veterani glume, Lilijen Gi, Bet Dejvis i Vinent Prajs. insert iz filma Augustovski kitovi

260

itav film je posveen jeseni ljudskog ivota. U njemu govori o troje penzionera koji se zabavljaju i provode poslednje dane ekajui da prodju kitovi. Toni Riardson se najpre bavi pozorinom reijom. Riardson se slui sondaom kadrova i povezivanjem slika, kretanja kamere su komplikovanija, a radnju sabija u jedan kadar. Montaa omoguuje estoke sudare dok se zvuk suprostavlja slici. *Toni Riardson Najznaajniji film koji se uklapa u socijalrealizam je Ukus meda govori o sudbini provincijalke koja ne moe da se snadje u ivotu. *insert iz filma Ukus meda Usamljenost trkaa na duge staze je sledei njegov film. U oba film kombinuje socijalnu i psiholoku

261

tematiku odnosno intimni svet ali uvek na odredjenoj socijalnoj pozadini koja uslovljava njihove traume. Ova dva filma su dobro primljena ali sa ogranienom publikom. Riardson prihvata izazov Holivuda koji je finansirao jedan njegov spektakulatni film pod nazivom Tom Dons izmedju postelje i veala. Film govori o ljubavniku i avanturisti iji je itav ivot bio izmedju neije postelje i veala. Film je dobio nekoliko Oskara 1963. *insert iz filma Tom Dons

Sledi film Juriu lake konjice govori o vremenu krimskog rata sa svojevrsnim oblikom satire na vojniku krutos i uskogrudost ali sa velikim uloenim novcem da bi se privukla publika. Riardson u svojim filmovima pokazuje svoju trajnu vezanost za teatar. *insert iz filma Juri lake konjice

Karel Rajs poreklom eh. Pred kraj drugog svetskog rata on dolazi sa porodicom u Englesku. Tokom rata je sluio u

262

ekoj jedinici. Iako je studirao hemiju, privlai ga film i on se pridruuje Linziju Endersonu sa kojim zajedniki ureuje asopis pod nazivom Sekvenca. Veliko interesovanje pokazuje prema montai i izdaje knjigu pod naslovom Tehnika filmske montae. Snimio je dokumentarni filmu o mladiima iz Lambeta. U njegovim filmovima se istie posban senzibilitet, empatija koja treba da izazove saoseanje gledaoca sa junacima. Njegov prvi igrani film iz 1960. godine nosi naslov Subotom uvee, nedeljom ujutro i ako je raen po romanu Alena Silitoa on je u njemu primenio poludokumentaristiku tehniku tako da taj film deluje kao da je radjen na licu mesta sa naturicima. Poznati su mu i naslovi: Morgan, No mora pasti pa se i on okree komercijalnim filmovima kao Isidora Dankan koji je delomino snimao i u Jugoslaviji.o uvenoj plasaici koju je igrala Vanesa Redgrej. Nakon ovog filma prihvata poziv iz Holivuda gde e kasnije ostvariti film pod nazivom Kockar kao i film pod naslovom Pasji vojnici sa Nikom Nultijem u glavnoj ulozi. U filmu se oseti njegova naklonost prema vojnicima iz Vijetnama. Ovaj film ne samo da prvi tretira temu Vijetnamskog rata nego i temu posledica ljudi koji su u ratu postali narkomani i posle rata ne mogu da se uklope u svakidanji ivot. Osim ovih pomenutih reditelja, imena koja se posebno istiu u britanskom filmu su i Don Bormen iji je drugi film po

263

redu Brisani prostor malo remek delo u domenu kriminalistikog filma. Ako ga posmatramo sa aspekta montae, moemo rei da je prava mala lekcija iz naina reiranja, dramaturkog voenja. 1972. Osobaanje je njegov sledei film kojim je postigao uspeh. Njegovi filmovi su uvek sadravali akcione elemente ali i elemente neke filozofije i poruke. Izdvaja se film Nada i slava koji je line prirode. Kenet Lou i Majk Li nastavljaju dokumentaristiku struju u igranim filmovima povezujui socijalne i porodine teme. Kenet Lou je angaovani leviar i kritiar zapadne kulture. Njegovi naslovi nisu spektakularni i svi su manje vie intimistiki kao npr. film Tuna krava ili Porodini ivot, a moe se izdvojiti i njegov film Za zemlju i slobodu koji je na temu panskog rata i uestvovanja engleskih leviara u tom ratu. Majk Li pre u svojim filmovima citira porodine odnose. Poznati su mu naslovi Tajne i lai i Vera Drajk u kome govori o domaici koja se prehranjivala radei nezakonite pobaaje zbog ega je bila osudjena na kaznu zatvora. Ovo je sondiranje due i ehovljev stil.

264

POLJSKA KINEMATOGRAFIJA PEDESETIH

Polet poljskog filma zapoeo je sredinom pedesetih. Tih godina debituju mladi reditelji kolovani u visokoj filmskoj koli u Lou. Pesimizam karakterie nove poljske filmove, teme su ratne i vreme je poljske okupacije. Poljski film se deli na dva pravca i to su: a) poljska kola subjektivnog realizma koju predstavljaju Andej Vajda, Jei Kavalerovi i Andej Munk - I faza sredinom 50 - tih godina b) talasi modernog nemira Andej Vajda, Kitof Zanusi i Kitof Kjelovski - II faza 60. i 70.- tih godina Subjektivni realizam znai da su akcentovani i da su u pitanju pre svega drugaiji filmovi od onoga to je propagirano do tada po modelu Staljinistikih doktrina u kulturi, a to je nazivano socijalistiki realizam. Ta

265

singtakma socijalistiki realizam je potpuno neodriva u umetnosti, povezivanje ideologije sa umetnikim pravcem. U drugoj fazi reditelji su uli u dijalog sa drutvom. Poljska kinematografija je jedna od najcenjenijih u Evropi. Kao i eka kinematografija u to vreme (izmedju dva rata) je bila srednje razvijena. Neki od umetnika su otili u inostranstvo kao Pola Negri. Tokom II sv. rata, reditelji su radili antiratne filmove jer je najvie stanovnitva stradalo u Poljskoj.

*Pola Negri

Sazrelo je vreme da se ideologija razdvoji od subjektivnog realizma i ovi reditelji e ispitivati realizam kroz stradanje individualnih junaka. Pola Negri je glumica koja se afirmisala u medjunarodnim razmerama. Barbara Antonija Halupjec je njeno pravo ime. Razlikovala se od nekih srednjeevropskih lepotica. Riard Boleslavski je drugo ime. Bavio se i glumom i reijom.

266

Andej Vajda je veliki predstavnik poljskog filma. Sa svoja i prva tri filma se upisao u istoriju poljskog filma, a oni predstavljaju svojevrsnu trilogiju o rtvovanoj generaciji.

*Andej Vajda rtvovana generacija nazivaju se mladi ljudi koji su u prve godine zrelosti stupali tokom rata. Bio je nacionalno opredeljen, radio je samo poljske teme ali simpatije je osvojio u celom svetu. Vajdina najbolja ostvarenje su Pokoljenje, Kanal i Pepeo i dijamanti. Polet u poljskom filmu je dala Staljinova smrt. Staljin je umro 1953. Ve od sledee godine odnosno 1954. oslobodjeni pritiska sa te istone strane kao pripadnici tog bloka, oni su bar u poetku to otapanje ideolokog leda iskoristili i u tom godinama dali neke izuzetne filmove. U sva tri filma junaci su mladi ljudi koji su rtva rata. Prvi se zove Pokoljenje, a u sreditu radnje je mladi junak koji se transformie od sitnog deparoa u osveenog protagonistu ratnih zbivanja i doivljava inicijaciju kroz prvu iskrenu ljubav. Kanal u svom sadraju preplie line sudbine i agoniju itavog grada Varave tokom Varavskog ustanka 1944. jer

267

se veina gerilaca krila u kanalizaciji da bi se odatle pridruili u kljunom momentu pruajui otpor Nemcima i oslobodili Varavau. Kanal je i pria o poslednjoj oajnoj borbi jedne grupe boraca otpora u Varavskom ustanku 1944. godine i njihovom putovanju kroz kanalizaciju iz delova koje su okupirali Nemci u delove grada u kojima borba jo traje. Film je prilino surov jer su surovi i njihovi uslovi ivota. Kao i u njegovim drugim filmovima, ekstremne situacije Vajdi pruaju priliku da ispita svest i savest svojih junaka. Vajda je i sam bio uesnik sline situacija kada je 1944. godine pobegao kroz kanalizacione kanale iz nemakog zarobljenitva da bi kasnije bio ponovu uhvaen. Vajda je u svojim filmovima eleo, poput Munka i drugih reditelja da pokae antifaistiki otpor onakvim kakv je on zaista i bio. Tu bi mogli da traimo odgovor na pitanje zato je snimljeno toliko filmova o pokretu otpora posle 1956. godine. U Poljskoj to nije bilo bekstvo od sadanjosti, kao to je to bio sluaj u drugim istonoevropskim zemljama, bilo je to ponovo otvaranje nezaraslih rana one nacije. Vajdini i Munkovi filmovi su na jednoj strani otkrivali lai koje su bile irene u vezi s pokretom otpora, a na drugoj strani su se suprostavljali ubeenju poljskog naroda koji je nekritiki veliao pokret otpora, irei mitove o njemu. Andej Vajda spada u liriare i poetske simboliste poput Dovenka ili kod nas Puria ordjevi. Kod Vajde se sve to kombinuje dramski, filmski i poetski akcenti. On je slojevit umetnik tako da mu svaki film sadri nekoliko slojeva. *Insert iz filma Pepeo i dijamani

268

Ovi slojevi su naroito vidljivi u filmu Pepeo i dijamanti u kome govori o poetku maja 1945.kada nastupa sukub Armije Krajove koja predstavlja pokret otpora i Prosovjetskim patriotama. U sreditu radnje je ivot junaka koga igra Zbidnjev Cibulski i koji dobija zadatak da ubije jednog od pripadnika suprotne strane. Film se zavrava dvostruko tragino, on ubija u trenutku kad poinje vatromet proslave oslobodjenja Varave da bi na kraju i sam bio ubijen na gradskom smetlitu. Poruke su jasne ali sve je to proeto patetikom i romantikom i snagom iskaza. Vajda u svojim filmovima razradjuje sopstveni stil koji naginje simbolizmu: beli araf se puni krvlju. Na jednoj strani kombinuje autentinost rekonstrukcije, da sve bude ubedljivo, a onda sve to poetski nagradjuje, spajajui patos, romantiku i istinu. Poetkom ezdesetih filmovi dolaze do krize pa e tako i Vajda manje uspeha imati sa svojim sledeim filmom poput autobiografskog filma pod nazivom Nevini arobnjaci. Re je o prvom filmu savremene tematike, a u glavnoj ulozi je bio Roman Polanski.

*Insert iz filma Sibirska Lejdi Magbet

269

Godine 1962. u vreme politike krize, Vajda gostuje u Beogradu reirajui u produkciji Avala filma Sibirsku Lejdi Magbet. U pitanju je ekranizacija romana ruskog pisca Leskova u kome se aludira na Ledi Magbet preko sudbine jedne junakinje koju igra Olivera Markovi. Film je zanimljiv sa vie aspekata pre svega na likovnom. Na snimatelj Aleksandar Sekulovi je to veoma dobro snimio u crno-belom sinemaskopu, reija je takoe sjajna iako se film ne smatra velikim Vajdinim uspehom. Poetkom ezdesetih Cibulski gine u jednoj saobraajnoj nesrei. Vajda je bio tim dogadjajem pogodjen. 1968. radi film pod naslovom Sve je na prodaju sa temom u kojoj glavni junak ima istu sudbinu, a film i jeste posveen Cibulskom. Glavna uloga je dodeljena Danijelu Olbrifski.koji e nastaviti da igra jo u mnogim Vajdinim filmovima. Godine 1970. Vajda poinje ponovo da reira veoma znaajne filmove poput filma pod naslovom Pejza koji predstavlja jednu upeatljivu rekonstrukciju vremena posle samog kraja rata da bi se potom bacio na poljsku literaturu ekranizujui dosta poljskih romana i pozorinih komada kao npr Svadba po Vispjanskom ili jedan veoma romantian film kao to je Gospoice iz Vilka koji je ustvari esej o smrti.

270

Sledi potom jedan grandijozni film koji je pretoen i u seriju a nosi nalov Obeana zemlja u kome govori o industrijalizaciji zemlje krajem XIX veka. Vajda e obeleiti i drugu fazu. Drugi talas e poeti njegovim filmom iz 1975. pod nazivom ovek od mermera za koji je ve 15 godina imao scenario, a govori o TV novinarki koja rekonstruie ivot jednog udarnika u brzom zidanju u Poljskoj i koji u sred prie nestaje.

insert iz filma ovek od mermera Sledi nastavak 80.-tih ovek od gvoa. U svim Vajdinim filmovima, sudbina junaka,, u zupanicima istorije u pokretu, pojaava lina tragedija, uglavnom ne ispunjena ljubav, koja reditelja esto vie interesuje nego sama pria.

Jedan pripadnik nove generacije je skrenuo panju na sebe. Bivi student umetnosti. U posleratni ivot, uao je optereen problemima itave svoje generacije koja je sazrela u ratu.

271

*Jeri Kavalerovi

Nosio je u sebi razoarenje zbog nenaklonosti prema tradicionalnom poljskom romantizmu kao i strah od gubitka kontakta sa narodom. Jeri Kavalerovi je svoj rediteljski sta zapoeo kao asistent reije da bi se potom kolovao kao i Vajda u Poljskoj filmskoj koli. Debituje filmom Seoski mlin 1952. u kome govori o seoskom ivotu, kolektivizaciji kao i o klasnoj borbi. Iako je od strane kritike film bio ocenjen kao povran, Kavalerovi je ipak u njemu otkrio kvalitete koje su retko viene u radovima drugih reditelja. Dve godine kasnije, pojavio se Kavaleroviev rad pod nazivom Celuloza i Pod frigijskom zvezdom, smatraju se jednim od najboljih istonoevropskih filmova tog perioda. Tema filma Pod frigijskom zvezdom, odnosi se na ivot jednog seljana izmeu dva svetska rata kao i njegovo uvoenje u delatnost politikog podzemlja.

*insert iz filma Celuloza Celuloza je film koji je Kavalerovi zasnovao na romanu Igora Neverlija, a

272

samom reditelju je omoguio da ostvari neto to se inilo nemoguim u socijalistikom filmu tridesetih godina. U prvom delu prie, Kavalerovi nas upoznaje sa siromanim seoskim slojevima, fabrikom celuloze, vojskom i podzemljem kapitalistikog grada. Drugi deo se bavi prikazom junakovog linog ivota kao i njegovoj ljubavi prema devojci koja je obrazovanija od njega. Junak se bori za pravdu koja kulminira ubistvom agenta provokatora i njegovom borbom sa vlastitom sveu. Prvi znaajan film nosi naslov Pravi kraj rata koji je snimio 1957. Film govori o arhitekti koji je bio tokom rata u konclogoru kao i o traumama koje nije mogao da preivi posle rata tako da je imao proleme i u privatnom ivotu i u braku reivi da se oslobodi svih tekoba tako to je izvrio samoubistvo.

Remek dela su mu Noni voz snimljen 1959. Film obrauje savremenu temu koja govori o samoi junaka na individualnom planu i o netoleranciji na drutvenom planu. *insert iz filma Noni voz

273

Taj film je u stilu tek nadolazeeg talasa u Francuskoj. Snimljen je sa velikim senzibilitetom i prefinjenou, u intimistikom kljuu jer se glavni deo radnje zbiva u jednom kupeu spavaih kola voza koji putuje od Varave do severne Poljske. Ovaj film ne ukazuje samo na ljudsku samou, koja je veinom prikazana kroz atmosferu izolovanosti voza i noi, ve i o pojavi koja prati emotivnu flustraciju. Potrebna je samo sumnja i mirni putnici nonog voza, pretvaraju se u mrsku gomilu, spremnu da proganja oveka, sledei njegov trag da bi ga konano savladala. Majka Jovana aneoska iz 1961. i nagraen je u Kanu. Ovaj film se ujedno smatra i najboljim Kavalerovievim filmom. *insert iz filma Majka Jovana aneoska Film se zasniva na romanu savremenog pisca Jaroslava Ivakjevia kome su izvori za roman bili dokumenti iz sedamnaestog veka, o dogaajima u Manastiru u Ludonu. Tema filma je kaluerica u koju ue avo i ona naprosto poludi. Prikazao je dogmatsku ogranienost, a u njemu je dao i aluzije na savremeni ivot u Poljskoj. Poput njegovih preanjih filmova, i ovo je film o oseanjima koja neku osobu dovode u najdublji od svih konflikata, sa verom na jednoj, a sa ljubavlju na drugoj strani. Odnos izmeu kaluerice opsednute avolom i svetenika koji tog avla isteruje daje Kavaleroviu priliku da razvija paralelne motive, odnosno frustraciju ljudi koji su obavezani

274

politikim i drutvenim konvencijama da jednostavno budu dva zaljubljena ljudska bia. Njegovi sledei filmovi su manje uspeli, snimani su sa slinim ambicijama kao npr. Faraon koji predstavlja rekonstrukciju starog Egipta. U njemu Kavalerovi aludira na klasnu borbu. *insert iz filma Faraon U ekipi ovog filma je bio profesor Bora Drakovi. Kasnije je snimio film Smrt predsednika o atentatu na prvog predsednika poljske Republike posle prvog svetskog rata i film Kvo Vadis koji je radio po Papinoj porudbini.

*Insert iz filma Kvo Vadis

Film deluje kao svaki holivudski spektakl, dostigao je tehniko savrenstvo ali u tom filmu se ne osea Kavaleroviev stil. Kavalerovi je pedantni profesionalac, elegantnog vizuelnog, bogatog filmskog izraza sa zanimljivim provokativnim temama.

275

Kavalerovievi filmovi su jedan od jasnih pokazatelja kako se poljska kinematografija menjala, borei se protiv tradicija koje je zastupala predratna avangarda. Andej Munk (1925) studirao filmsku Akademiju u Lou (1950) U njegovim prvim kratkim dokumentarnim filmovima, prisutan je entuzijazam za novi nain ivota. Gde se specijalizovao u fotografiji i reiji. Tragino zavrava u saobraajnoj nesrei u etrdesetoj godini starosti. Na sebe je skrenuo panju filmom ovek na pruzi u kome preispituje uzroke smrti starog mainovoe. Priu je podelio na tri retrospekcije, tri subjektivne prie mainovoinog ivota. Mozaik koji je tako nastao, pored toga to je delomino odgovorio na pitanja o ivotu i sudbini pojedinca, dao je odgovore na druga pitanja, ona koja je tih godina postavljala cela Poljska. Munk je ovim filmom eleo da ukae kakvu nepravdu drutvene okolnosti mogu da nanesu nekoj osobi. Dobio je nagradu u Karlovim Varima za taj film. Sledei film u tom anru je film Erojka koji je snimio 1957. u kome ironino preispituje herojstvo kroz dve prie. Ironini ton se provlai kroz ceo film, a najvie u prvom delu u kome je Varavski ustanak prikazan kao tragikomedija. Za razliku od drugih poljskih reditelja, Munk retko koristi simbolizam ili ekspresionizam, svoje ideje razvija koristei fiziku stvarnost objekata i ljudi. U filmu Erojka njegova glavna ideja je antierojka i pobijanje mita o heroizmu. Sledei poznat film mu je Zirkava svea, a predstavlja crnu komediju o jednom prevarantu u periodu od 30 50 godina.

276

Ponovo je tema antiheroizam kojeg Munk prati kroz pojedine faze u ivotu glavnog aktera. On tipini karijerista ali i veliki kukavica. Poslednji film koji nije stigao da zavri, a radi se o remek delu, nosi naslov Putnica u kom govori o dve ene koje se susreu na prekooceanskom brodu i tom prilikom prepriavaju, evociraju uspomene iz logora u kome je jedna bila zatvorenica, a druga redar zatvora. Autentino je pokazao muenje ena i taj film je proglaen najboljim na temu logora. Na konferenciji filmskih stvaralaca iz zemalja Istone Evrope, odranoj 1957. godine u Pragu, veoma snano su osueni novi poljski filmovi koji su predstavljali otpor socijalistikom sistemu. Filmovi poljske kole Erojka, Kanal, Pepeo i dijamanti, Zrikava srea, nisu prikazani u bioskopima u drugim socijalistikim zemljama do ezdesetih godina. Kitof Zanusiju i Kitof Kieslovskom su vanije teme i poruke od bioskopskog doivljaja Oni ne oekuju da se gledaoci solidariu sa patnjama junaka enpatija.. Godine 1961., Munk gine u saobraajnoj nesrei nakon snimanja filma Putnica. Kitof Zanusi (1939) je italijanskog porekla. Studirao je fiziku i filozofiju, a nakon toga je zavrio reiju u Lou. Naslovi njegovih filmova upuuju na stil.

*Ksistof Zanusi

277

Zanusi se ujedno smatra i najjaom linou meu poljskim rediteljima nakon Polanskog i Skolimovskog. On se od svojih zemljaka razlikuje po tome to traga za stvarnim vrednostima u savremenom svetu i da nae neki red u problemima sadanjice. U zapletima njegovih filmova, pojavljuju se oekivane sumnje, a likovi naizmenino izazivaju naklonost ili averziju. Zapleti njegovih filmova graeni su oko dogaaja vezanih za neki susret i kulminiraju u trenutku kada treba nainiti neki izbor. Prvi poznati film nosi naslov Struktura kristala iz 1939.u kome obrauje temu dva fiziara koji kreu suprotnim putevima, jedan sigurnim putem odlazi u karijeru, a drugi, ne savitljiv odlazi u provinciju. Ovim filmom Zanusi iznosi osnovni moralni problem savremenog poljskog drutva., da li prodati duu zbog karijere ili prodati karijeru zbog drutva. Sa sazrevanjem poljskog drutva vie nisu u centru panje ratni problemi ve podrivanje morala. U Porodinom ivotu iz 1971, junakov susret sa porodicom, pretvara se u njegov sukob sa svetom kome je nekada pripadao. Najbolji Zanusijev film je Kameleon, a govori o prilagodjavanju okolini da bi se zatitilo od okoline. Radi se o suprostavljanju studenata fakultetskoj administraciji. Ovaj film je po parametrima blii televiziskom izrazu. *Insert iz filma Godina sunevog smiraja

278

Izuzetak mu je film koji sadri romantine elemente pod nazivom Godina sunevog smiraja, a govori o neostvarenoj ljubavi Poljakinje i amerikog vojnika. On je zajedno sa Kjelovskim analitiar ponaanja. On je matematiar i logiar. Kjelovski radi 90.-tih godina i to u poetku dokumentarne filmove govorei da ga zanima ljudski ivot i da hoe da iz njega izvue neke filozofije ali kada je otkrio da postoje i morbidne situacije koje je nemoralno prikazivati dokumentarno, preao je na igrani film. *Kitof Kjeeslovski

Prve filmove je reitao za poljsku televiziju, a sledea dva naslova su se nala i na bioskopskim platnima.

279

Kratki film o ubijanju snimljen 1989. dobio je nagradu Feniks. *insert iz filma Kratki film o ubijanjui To je jedan cinini traktakt drutva koje se od sopstvene neiste savesti brani smrtnom kaznom. To je apel za ukidanje smrtne kazne na indirektan nain. Kjelovski je uzeo temu iz 10 boijih zapovesti ne ubij. On svoje junake posmatra hladno kao biolog bube . Film pokazuje najpre zloin mladia, a potom zloin koji se vri nad njim, pa u filmu Kjelovski ukazuje da niko nema pravo na ubijanje ni pojedinac, a ni drutvo. Kratki film o ljubavi je inspirisan Hikokovim

filmom Prozor u dvorite, a u sreditu radnje je mladi koji prati devojku durbinom u susednoj zgradi, a onda se u nju i zaljubljuje. *insert iz filma Kratki film o ljubavi

280

Posle toga je pozvan u Francusku i reira 90.-tih godina tri filma Tri boje plavo, Tri boje belo i Tri boje crveno, a u njima razmatra pojmove koji oznaavaju francusku trobojku prikazujui da je to utopija. Njegove junake iskuava u nizu dramaturki veto postavljenim situacijama, najee zasnovanim na principu koincidencije, sluajno se neto desi ali to nam je moda ba i sudjeno.

*insert iz filma Tri boje plavo *insert iz filma Tri boje crveno

*insert iz filma Tri boje belo

281

EHOSLOVAI FILM PEDESETIH

ehoslovaka produkcija je takodje bila osrednje razvijena, a najpopularniji reditelj je bio Gustav Mahati koji se kolovao u Americi asistirajui Grifitu i trohajmu da bi posle reirao hit filmove i erotske melodrame. Erotikon 1929. film sa Itom Rinom, jugoslovenskom glumicom koja je bila najpoznatija izmedju dva rata. Zahvaljujui tom filmu postala je poznata u celom svetu. Extaza - slina tema, ljubavni trougao u kome igra Hedi Hesler i postala Hedi Lamar i Zvonimir Rogoz. Rogoz je hrvatski glumac. Pre rata je izgradjen jedan od naboljih studija u Evropi barandovo. Odmah posle drugog svetskog rata je osnovana i akademija lepih umetnosui FAMU. Na toj akademiji su studirali i mnogi nai reditelji. Frantiek ap reditelj poznatog slovenakog filma Vesna kao i filma Vrata ostaju otvorena u kome debituje Milena Dravi.

282

eka animacija je jedna od najpoznatijih u svetu, a medju njima Jiri Trnka koji je animirao lutku i Karol Zeman.Zeman je animirao grafiku. *Karol Zeman Neki reditelji su se specijalizovali za mjuzikl. Jadan od njih je Odrih Lipski koje su ujedno parodija na ameriki vestern. Milo Forman je stekao najvei internacinalnu slavu. Uspeo je da spoji ono najbolje od evropske i amerike filmske tradicije. Jedan je od retkih stranih umetnika koji je u Americi stekao slavu pa moda ba zato nije robovao poreklu niti anru skoncentiui se da prikae ono intimno u ljudskom ponaanju. *Milo Forman Forman je bio najmlae dete u porodici, roen je u aslavu, gradu nedaleko od Praga. Roditelji su mu tragino nestali u logoru Gestapoa tako da su Miloa odgajali roaci. Forman

283

se zanimao za film jo od mladih dana, pohaajui ratnu kolu za siroad. Sa grupom istomiljenika osnovao je pozorinu trupu koja je izvela prvu predstavu pod nazivom Balada od krpa. Na prijemnom ispitu studija reije nije primljen pa se upisao na odsek filmske dramaturgije. Oduevljavao se aplinom i Baster Kitonom kao i Donom Fordom. Formanov samostalni debi, inila su dva srednjometrana filma i to su Konkurs i Kad ne bi bilo muzike, oba prikazana 1964. pod zajednikim nazivom Konkurs. Njegov stil uoljiv od samog poetka, bio je jednostavan; usresredio je oko kamere na ljudski detalj, najblie to je mogao, a onda je sve to projektovao na platnu. Rezultat ove Formanove metode bio je kasnije neoekivan jer se na tom platnu nije pojavio samo ljudski detalj, nego i neumoljivi portret celog drutva kakv ehoslovaki film nikada ranije nije stvorio. Debitovao je filmom Crni Petar 1963. za koga je scenario napsiao prema knjizi Jaroslava Papueka iju je pripovetku preveo u savremeno doba. *insert iz filma Crni Petar Film predstavlja jednim delom i njegovu autobiografiju, a ubrzo je postao i pravi festivalski hit, prikazujui se u Kanu, Njujorku i Lokarnu, a to mu je omoguilo da prvi put ode u Ameriku. Sadraj govori o mladom zbunjenom oveku u pubertetu koji ne zna ta e sam sa svojim ivotoma ali i

284

njegovi roditelji ne znaju reenje za njegov problem. Mladi koji tek zapoinje ivot, dobija svoj prvi zadatak na svom prvom zaposlenju da bude dounik, da uhodi sugraane. Izmeu mladia i njegovog oca, otvara se ambis koji do kraja filma postaje ne premostiv. Otvara se pitanje kako u jednom tipinom malograanskom okruenju da se ljudi snau. Forman se na jedan bezazlen nain ismejava ironiji i dobrovoljnoj satiri. *insert iz filma Ljubavi jedne plavue Ubrzo je usledio film Ljubav jedne plavue koji predstavlja vrhunac njegovog stvranja u ekoj. U distribuciji je doiveo ogroman komercijalni uspeh. Hana Brejhova je nesumnjivo ostavila veoma snaan utisak kao protagonistkinja ovog filma na gledaoce. Tema je veoma jednostavna i sam Forman kae da ga je inspirisao jedan sluajni susret sa jednom takvom junakinjoom na ulici. U pragu je susredo devojku sa koferom. Ona radi i ivi u provinciji gde ima mnogo vie devojaka nego mukaraca. Odluili su da pozovu rezerviste u dom i organizuju zabavu kako bi se moda neke devojke upoznale sa nekim momcima. Scena upoznavanje je puna kominih efekata. Devojka se upoznaje sa jednim muziarem u koga se zaljubljuje.

285

Potom odlazi u Prag da bi ga pronala ali kada ga pronae, mnoge stvari drugaije izgledaju. Na jednom tako malom, intimistikom prostoru Forman je napravio remek delo. Potom sledi novi naslov, Gori gori gospodjice gde ismejava eko drutvo i mentalitet. *insert iz filma Gori moja gospoice

Odlazi u Ameriku gde reira film Svlaenje u kome govori o problemu roditelja i dece. Tinejderi bee od svojih roditelja da bi bili slobodni. Forman prikazuje ponaanje roditelja koje je gore od dece, ismejavajui lani mentalitet u Americi. Ovaj film nije imao naroit uspeh. Let iznad kukaviijeg gnezda sa Dekom Nikolsonom dobio je pet Oskara i to za najbolji film, najbolji scenario, najboljeg glumca, najbolju glumicu, a Forman je dobio nagradu kao najbolji reditelj. *insert iz filma Let iznad kukaviijeg gnezda

286

Dobivi ponudu da snimi ovaj film, Forman je svatio da nikada do sada nije imao u rukama tako jak intelektualni sadraj. U sreditu radnje je jedan sanatorijum ali kroz tu temu on sagledava i kritikuje drutvenu zajednicu. Rendli Murfi je zatvorenik slobodnog duha sa munjom u venama i laima na jeziku. Uspevi da odglumi ludilo, umesto u zatvor, poslan je u duevnu bolnicu. Isti momenat kada stigne tamo, proradie njegov uroeni oseaj za nemir protiv ukoenih pravila, a to e znaiti rat. Kosa je antiratni rok mjuzikl upuen protiv rata u Vijetnamu.

*insert iz filma Kosa

Reirao ga je suprotnim pravilima mjuzikla. Snimao je plesne numere teleobjektivom koji je nezahvalan jer ponitava treu dimenziju slepljujui plesae jedan za drugog. Ovaj film je imao veliki uspeh. Ovaj film je mjuzikl koji se odnosi na rok i hipi generaciju i njihov otpor odlasku u Vijetnam. U rat e otii pogrean ovek i tamo e poginuti.

287

Osam godina nakon filma Let iznad kukaviijeg gnezda, Forman se vratio u ehoslovaku, zajedno sa producentom Soulom Zentsom da bi poeo da snima jedan od najboljih filmova Amadeusa Ovaj film govori o odnosu Salijerija i Mocarta. *insert iz filma Amadeus

U glavnoj ulozi Mocarta se pojavljuje Tom Hulc, a u ulozi Salijerija Murnau Abraham. Film je snimljen Pragu, a njegov stalni snimatelj je bio Miroslav Ondriek. Kau da su sreni oni koji su zadovoljni tuom sreom, a oni koji nisu, zavre u tami sopstvene zavisti. Ovako tee filmska pria o Mocartu i njegovom velikom protivniku Salijeriju, ispriana kao velika Salijerova ispovest pred svetenikom u trenutcima Salijerijeve umobolnosti. Mladi muziki genije dolazi na dvor cara Josipa II gde izaziva Salijerijevu zavisr u optoj oduevljenosti Mocartom i delima koje stvara. Finansijski uniten, mladi Mocart umire u svojoj 35. godini. Ova pria je ivotno istinita poto su ivot mladog Mocarta obeleila tri oveka a to su njegov otac, Salijeri i car Josip II. Delo predstavlja vrhunski filmski spektakl i zbog toga nije ni udo to je dobitnik osam Oskara, ukljuujui Oskara za

288

najbolju muku ulogu, reiju, film, scenariji kao i BAFTA nagrada za fotografiju i montau. Dobitnik je i nagrade Cesar za najbolji strani film kao i nagrade Zlatni globus za reiju, najbolju dramu, muku ulogu i scenario. Godine 1989. Forman snima jedan od svojih manje uspenih filmova pod nazivom Valmont

Kasnije je radio biografske filmove kao Narod protiv Larija Flinta i ovek na mesecu, u tim filmovima nije uspeo da ostvari ono to je ostvario u predhodnim filmovima. *insert iz filma Narod protiv Larija Flinta Narod protiv Larija Flinta, Milo Forman je snimio po scenariju Aleksandra Skota i Larija Karasevskog. Ovaj film je snimljen po istoimenoj prii o zloglasnom izdavau Husleru koga su tuili pripadnici Religioznih prava. U sreditu radnje je ekscentrini privatni ivot jednog oveka i njegova zloglasna istupanja u javnosti. Film je raen kao hronika Flintovog neuvenog svatanja biznisa, nekonvencionalnog braka i sramnih ispada u sudnici. Neki kritiari u ovom filmu vide najblistaviju i najokantniju poruku decenije.

289

Glavne uloge u filmu ovek na mesecu, Forman je poverio Dim Keriju, Lavu Kortniju i Deniju de Vitu. *insert iz filma ovek na mesecu Ovaj film je autobijografsko rediteljevo delo ispriano kroz ivot Endrija Kufmana, amerikog TV komiara. Forman je veoma emotivno bio vezan za ovaj lik, tako da je jednom od svoja dva sina dao ime Endi. Glavnu ulogu u filmu, posvetio je najveoj amerikoj komiarskoj zvezdi Keriju za koju je Dim Keri dobio i nagradu Zlatni globus za nabolju muku ulogu a sam Forman je nagraen Srebrnim medvedom za reiju na Berlinskom Festivalu. U sreditu radnje ovog filma je pria o poznatom komiaru, najkontraverznijoj linosti svoga vremena. U svet zabave, Edi Kufman je uneo novi stil, a bio jei upamen kao pravi majstor manipulacije koji je publiku mogao dovesti od euforinog smeha do plaa. Film je dobro primljen i kod publike.

290

Jiri Mencl je roen u Pragu i svoju filmsku karijeru zapoinje kao asistent Veri Hitilovoj. Svi njegovi filmovi su protkani eretskim humorom. *Jiri Mencl

Njegova filmska karijera je usko bila povezana sa imenom Bogumila Hrabala. Svoju karijeru zapoinje u gotovo isto vreme kao i Milo Forman, poetkom ezdesetih. ali za razliku od Formana koji je u toku burnih ezdesetih napustio eku, Mencl je ostao. i nastavio da se bavi domaim temama. Debitovao je sa filmom Strogo kontrolisani vozovi za koga je dobio Oskara u kategoriji za najbolji strani film. *insert iz filma Strogo kontrolisani vozovi Ostao je dosledan da govori o ehoslovaku, malom oveku sa njegovim sitnim manama i ivotnim mentalitetom. Neobini doivljaji vojnika Ivana onkina je film o jednom dobroudnom vojniku koji se koristei sitnim lukavstvima prilagodjava situacijama a ne suprostavlja se

291

njima Hirovito leto, Selo moje maleno su uspeni Mencelovi filmovi, uvek uz prisustvo erotike i satire. *Insert iz filma Selo moje maleno

Godine 1969. Mencl snima film pod nazivom eve na ici koji je bio i zabranjen. Vera Hitilova je roena u ekoj, jedna od veoma redkih ekih ena reditelja. Kratak period je studirala arhitekturu i filozofiju, a neko vreme se bavila i manekenstvom. Na filmu poinje da radi kao skripterka i asistent reditelja. Potom se opredeljuje za studije reije od 1962. poinje da reira i svoje prve filmove. *Vera Hitilova Prva dva srednjemetrana filma Vere Hitilove, bila su prikazana pod naslovom Na tavanici je vrea buva 1962.. Oba filma su bila pod uticajem amerikih podzemnih filmova. Ubrzo potom, Hitilova je zavrila rad na svom

292

prvom celoveernjem filmu pod naslovom O neem drugom iz 1963. Ovaj film se smatra jednim od najboljih ostvarenja snimljenih u ehoslovakoj ezdesetih godina. U njemu je Hitilova uvela nov filozofski pogled pokazujui paralelno uspeh i neuspeh kao i relativnost dve potpuno razliite enske sudbine. Tema je o jednoj poznatoj sportiskinji i jednoj domaici. Paralelno poludokumentarno prikazuje ivot jedne i druge i konstatuje da su slinosti vanije od razlika. Bele rade film govori o dve devojke koje se eretski provode i armiraju, ona kritikuje svoje junakinje zbog neodgovornosti ali ih i brani. *Insert iz filma Bele rade U filmu eksperimentie sa objektivima i filterima. Film ima vrlo jaku poruku, Igra s jabukom je njen takodje poznati film, radnja se deava u porodilitu. Film je o ozbiljnosti ivota i o neodgovornosti mladih devojaka. Glavnu muku ulogu igra Jiri Mencl. Kroz igru, Hitilova saopatva didaktike poruke.

293

Najpoznatiji slovaki reditelj je Juraj Jakubisko. Postao je poznat po filmu ala koji je u stvari adaptacija knjige Milana Kundere pod istim naslovom zbog koje je Kundera postao disident i napustio ehoslovaku. *Juraj Jakubisko Oklevetan je ovek koji se naalio na raun Staljina i zavrio na robiji, odatle i taj naslov filma. Njegov autorski film nosi naslov Hiljadugodinja plela, a film predstavlja rekonstrukcoiju hiljadu godina istorije slovake kroz male mitove, legende i filklor ali sa poetskom nadgradnjom bez elementa folklornog kia.

294

RUSKI FILM

PEDESETIH

Filmovi koji su snimljeni pedesetih godina u ruskim ateljeima nose veliki preobraaj govorei o individualnim junacima i temama iz privatnih ivota. Meu najpoznatijim rediteljima tog vremena nai e se Geogi uhraj (1921) sa svojim filmom etrdeset prvi koji govori o otkrivenoj ljubavi i individualnoj dimenziji. U sreditu panje je ljubav sovjetske revolucionarke i carskog oficira za vreme graanskog rata. Marjutka je lan jedinice Crvene armije koja se izgubila u pustinji. Zaljubljuje se u svog zarobljenika, oficira Bele garde, ali ga ubija u trenutku kada se on sprema da pobegne od nje i pridrui se svojim ljudima. U ovom filmu, kamera urusevskog je bila veoma slobodna, iskoristivi prednosti koje je pruao film u boji. I sledei film ima romantian ton. Balada o vojniku, snimljen je 1958. Tema filma je mladi vojnik koji dobija odsustvo sa koga putuje u svoje rodno selo kako bi posetio

295

svoju majku. Usput ga zadravaju potrebe i zahtevi drugih, tako da mu na kraju ne ostaje vremena za vlastite potrebe. Poslednji film mu je isto nebo iz 1961. koji je ukazao da je sovjetski film konano uhvatio korak sa sovjetskom knjievnou i zauzeo vanu ulogu u procesu od koga su mnogi oekivali da e Sovijetski savez povesti u demokratski socijalizam. Ovo je pria protagoniste, pilota koji postaje rtva lanih optubi i staljinistikog proganjanja. On na kraju dospeva u zarobljenitvo zbog ega je proglaen izdajnikom nakon ega nema vie mesta u drutvu.

U obnovu sovjetskog filma posle Staljinove smrti ubraja se i Mihail Karatazov. Njegova najbolja ostvarenja su Lete dralovi, snimatelj mu je bio Sergej Urusevski. Iako je film po mnogo emu bio uobiajen, bavio se temama rata kao nesree, smrti, izdaje, krivice i iskupljenja koji su dugo predstavljali drutveni tabu. U sreditu radnje su Veronika i Boris koji odlazi u rat i gine. *Insert iz dralovi filma Lete

Premijera ovog filma 1957. godine, oznaila je trenutak znaajnog prelaznog razdoblja u sovjetskom filmu. Samo ostvarenje nije predstavljao toliki napredak u filmskom izrazu koliko je bio priseanje na avangardne ideje. Glavni efekat filma je bio sadran u podseanju gledalaca na

296

emotivnu snagu crno-bele filmske slike i na fascinantnu montau. Neposlato pismo sa kojim je obogatio sovjetski film novim mogunostima sluaj jedne geoloke ekspedicije koji bee pred poarom u sibirskoj tajgi. Film je naiao na veoma negativne kritike. Sergej Bondaruk je trei znaajni sovjetski reditelj. Najpoznatiji filmovi su mu ovekova sudbina snimljen je po istoimenom romanu olohiva u kome govori o sudbini mladog ruskog zarobljenika u Nemakoj. *insert iz filma ovekova sudbina Junak ovog filma nije bio heroj ve preiveli ovek. Rat i mir najskuplji film ikad do tada snimljen. Ostale filmove radi po porudbini poput filmova Vreteno i Crkvena zvona.

297

NOVI TALAS FRANCUSKOG FILMA EZDESETIH

Novi talas je naziv koji nisu koristili reditelji koji pripadaju tom vremenu. Naziv je potekao od istoriara filma. Samo ime je poteklo od francuskog asopisa koji je bio naziv za sva nova kretanja u Francuskoj umetnosti, a pre svega odnosio se na roman u Francuskoj knjievnosti i film. itava pria o novom talasu poinje pedesetih godina kada je u Parizu najbolji filmski fritiar Andre Bazen osnovao asopis Kajedi sinema u prevodu Filmske sveske. Ovaj asopis e postati utoite za mlade stvaraoce koji se bave kritikom ali pre svega kritikom stanja u Francuskoj kinematografiji. Veina pripadnika nove generacije je svoje filmsko obrazovanje stekla kao kritiki gledaoci na ekranu. Specijalizovani filmski asopisi su nekima od njih omoguili da se bave filmom publicistiki. 1958. i 1959. godine, mladi Francuzi su uvrstili svoj poloaj.

298

Krajem 50.-tih godina u Francuskoj se poela oseati umetnika stagnacija tradicionalnog filma. Medju najznaajnijim imenima tog vremena uz Andrea Bazena pripadaju i Fransoa Trifo, an Lik Godar, Klod abrol i Erik Romer. Predhodnica pomenutim kritiarima je bio Aleksandar Astrik koji je osim to se bavio kritikom bio i reditelj. Kao kritiar je jo 1949. lansirao jedan naziv Kamera naliv pero gdje je aludirao na oslobadjanje filmske ekspresije, filmskog izraza da bi film mogao dostii one mogunosti koje ima literatura i knjievnost da bi se ulo u sve nijanse metaforike i psiholoke jer je kamera svemona. Na taj nain bi se film izjednaio sa tradicionalnim umetnostima posebno literature. To podsea na zasupanje Dzige Vertova kao Kamera oko u dokumentarnom filmu, a ovde se radi o umetnikom filmu. Astrik je snimao jedan film u naoj zemlji pod nazivom Razara Zagreb kojim se nije proslavio jer to nije bio film iz njegovog domena. Tokom pedesetih godina osim to su radili u ovom asopisu, ovi najznaajniji reditelji radili su na kratkometranim dokumentarnim ili kratkim igranim filmovima. Ako rezimiramo uesnike novog talasa moemo rei da se radi u celini o jednoj urbanoj, gradjanskoj generaciji. Svi su osim Trifoa potekli iz dobrostojeih gradjanskih porodica. Njihove pobune nisu pobune gladnih i obespravljenih ve pobuna gradjanske klase koji preispituju vrednosti gradjanske klase i vrednosti morala.

299

Oni uvaavaju junake crnog realizma jer su oni za njih pobunjenici protiv licemernog drutva. Najei motiv im je ovek u bekstvu kao i razoaranje u blinje i u suprotni pol. Na planu forme i strukture neguju razlomljenu strukturu odnosno destrukciju fabule, ne postoji klasina fabula sa klasinim zapletima, likovi su gradjeni fragmentalno, razbijaju se anrovski obrasci iako se prisvajaju uticaji odredjenih anrova. . Moderna poetika lanano obuhvata i starije reditelje kao npr. Bunjuel, a javlja se Tarkovski u Rusiji, Berolui u Italiji, Makavejev u Srbiji i sve su to autori inspirisani pre svega slobodom pristupa filmskoj strukturi i preispitivanju uope tih drutvenih tema na jedan novi nain. Erik Romer je takodje saradjivao u asopisu kada je Bazen umro, Roner je preuzeo redakciju. Ova grupa i asopis su krenuli u novu borbu za film po uzoru na studijske produkcije. Mladi filmski entuzijasti su se kolovali iskljuivo po kinoklubovima i u pariskoj kinoteci, a sam naziv novi talas se pojavio u jednom francuskom asopisu i odnosi se na zastupanje ideja u svim filmovima. Naziv zamenjuje naziv -avangarda.

300

Fransoa Trifo je objavio kritiku na raun adaptacija knjievnih dela i studijske scenografije u kojima je raditelj poput inovnika: radno vreme mu je strogo odredjeno to se svakako ne moe nazvati autorskom kinematografijom.

*Fransoa Trifo Trifo je propagirao politiku autora gde re politika podrazumeva konkretnu primenu. Po njemu autor se moe sagledati samo kroz njegov celokupan opus po njegovom linom odabiru tema, a nikako po filmovima radjenim po porudbini. Fransoa Trifo je bio potpuno apolitian za razliku od ana Lika Godara i nije hteo da se uplie u politiku. Fransoa Trifo se zalagao da reditelj kontrolie 90% projekta jer samo na takav nain se njegova misao moe potpuno izraziti. *Insert iz filma Amerika no Uz velike reditelje afirmiu se i saradnici jer uspean reditelj iz njih moe da izvue mnogo. Rad u ovom asopisu je pribliavanje filmskoj koli u Parizu.

301

*insert iz udaraca

filma

4oo

Fransoa Trifo je romantiar i zahteva od sineasta da u filmu pokae samo svoja lina iskustva kao to je on uinio filmom 400 tine udaraca u kome govori o deaku koga porodica i uitelj smatraju tekim zbog ega dospeva i u popravni dom. Kroz sudbinu svog junaka izrazio je svoju sopstvenu. Film je posvetio Bazenu kao svom duhovnom uitelju. U 15-oj godini je osnovao filmski klub gde je radio kratke filmove poput Posete, Mangupi, a poznati su mu i Nevesta u crnini govori o nevesti ijeg mua ubijaju na sam dan venanja nakon ega ona trai ubicu i sveti se. *insert iz filma il i Din Slede filmovi Pucajte na pijanistu, il i Din je film o ljubavnom trouglu. Film se zavrava tragino i predstavlja neku vrstu melodrame. *Fransoa Trifo

302

Poznati su mu i filmovi Farenhajt koji govori kako e se u biskoj budunosti spaljivati knjige. Poslednji metro je jedini film koji ima dodira sa politikom, a najpoznatiji mu je film Amerika no za koji je dobio i Oskara. Film koji je posvetio glumicama Doroti i Lilijan Gi, a tema je ta se sve moe dogoditi za vreme snimanja jednog filma. *an Lik Godar Godina 1968. je znaila jednu novu prekretnicu u smislu sudbine novotalasovaca jer su se neki od njih okrenuli potpuno politikom filmu kao an Lik Godar koji je ostao najdosledniji sebi i tom svom radikalizmu da uvek radi eksperimentalno, da formu razlae i ponovo slae na svoj orginalni nain i da se bori za sve radikalnije ideje. Od 1968. do 1980. godine Godar e raditi iskljuivo politike filmove. an Lik Godar je parianin. Poetkom 50.-tih se bavio snimateljskim poslom i asistiranju u montai. Susree Fransoa i poinje svoje stvaralatvo. Operacija beton je film u kome govori o izgradnji brane. *insert iz filma poslednjeg daha Do

303

Prvi Godarov film, a ujedno i remek delo je film iz 1960. Do poslednjeg daha sa an Pol Belmondom u glavnoj ulozi. Sinopsis za ovaj film je dao Trifo, a abrol je bio tehniki konsultant. Sam Godar kae da kada je radio ovaj film, preuzeo je tehniku gotovo dokumentaristikog filma, znai, glumac je bio potpuno ne poznat . Belmondo je liio na nartuika, do tada se bavio boksom i nije imao nikakvo glumako iskustvo. Film je kod mladjih ljudi proizveo jednu vrstu pozitivnog oka i ta sloboda kroz koju je on pravljen kao kroz jednu ne obaveznu igru. Film se snimao uglavnom na ulicama i u naturalnim ambijentima, bez vetake rasvete sa kamerom iz ruke to je sve stvaralo utisak dokumentarnog sadraja. U filmu susreemo skokovitu montau, namerno izostavljene kadrove, skokovite rezove od kojih je Godar stvorio sopstven stil. *insert iz filma ena je ena Film Do poslednjeg daha je obeleio Godara kao Velsa Gradjanin Kejn. Godar je ovim filmom otiao u suprotnom pravcu od Velsa. Dok je Vels konstruktor i graditelj, Godar je na neki nain anarhista i ruitelj nekih pravila u filmskom izraavanju. On je to ostao i u politikom smislu i u stvaralakom, umetnikom. Prekoraio je one granice koje su propisane nekim filmskim gramatikama kao npr. pravilo pravca, pravilo rampe,

304

kontinuiteta i pokreta na rezu. Bio je nezadovoljan montaom svog filma za koji je rekao da je dosadan Poeo je da see i izbacuje sve to mu se ne svidja pa postoje razovi koji doslovno ne prolaze neprimeeni. Ovaj stil je imao pozitivan odjek. Godarov stil je inprovizacija, njegovi su filmovi jeftini, on brzo radi, a svaki njegov film je bio izuzetno prihvaen. Film je zatalasao ustajalu formu filma. Osim ovih poznati su mu filmovi ena je ena, iveti svoj ivot u kome govori o ivotu mlade prostitutke koja na kraju biva ubijena. To su naslovi koji sugeriu da pravi eseje o svakodnevnom ivotu. Mali vojnik se bavio politikim temema kao i film pod nazivom Karabinjeri. Udata ena je film u kome govori o problemima braka. enski rod muki rod sa slinom temom, Kineskinja u kojem proklamuje ideje Maoce Tunga. Ovi filmovi su uglavnom improvizacije u kojima nema nikakve organizovane fabule, od scene do scene je razvodjena dramaturgija koju on smilja na licu mesta pa su mu ponekad i sami glumci davali odredjene ideje. Uprkos svemu, on uspeva da se nametne, filmovi su mu praeni sa velikim uivanjem i u njima uspeva da analizira savremeno drutvo. Ludi Pjero je njegov najpoznatiji film posle filma Do poslednjeg daha, a moda i film uopte iz njegovog stvaralatva. To je neka vrsta varijacije na istu temu, isti glumac Belmondo igra junaka, prototipa, marginalca koji bei od svog sobstvenog ivota, prolazei kroz svoje nove faze ne moe da se skrasi.

305

Na kraju on zavrava kao oblak dima na jednoj obali poto se omotao eksplozivom i zapalio fitilj. Izuzetak mu je film pod nazivom Prezir koji je snimio po istoimenom romanu Alberta Moravije sa Briit Bardo u glavnoj ulozi. Uspeo je u ovom filmu da uravnotei svoj stil. Posle ovog perioda je radio iskljuivo politike filmove. Za film Ime Karmen je dobio Zlatnog lava u Veneciji. Godar je ostao istraiva do kraja, do poslednjeg daha. On je kao kamen koji je baen na ustajalu vodu koju je predstavljao francuski film uzdrmajui tu vodu. Stekao je veliku slavu i posedovao veliku harizmu. Klod abrol potie iz ugledne gradjanske porodice, studirao je pravo i farmaciju. Zavoleo je film naroito Frica Langa i Hikoka. On se susree sa Trifoom i poinje takoe saradnju u asopisu. *Klod abrol abrol je sa Erikom Romerom izdao knjigu o Hikoku iji uticaji su se odrazili na abnolov rad. *Insert iz filma Lepi Ser

306

Debituje filmom 1957.Lepi Ser, a zatim filmom iz 1959. Rodjaci u kome govori o procesu sazrevanja i razoaravanja mladih ljudi. Ovi filmovi su i odgovor na neodgovornu verziju tretiranja ivota mladih koju je Marsel Karne sproveo u filmu Varalice Poznati filmovi su mu Kouta, Neverna ena, a posebno Violet Nozije. Govori o devojci koja ivi u provinciji da bi na kraju ubila i oca i majku iz nevidljivog razloga. Slina tema je i u filmu Ceremonija: nasilje u okviru gradjanske klase. Devojci koja radi kao kuna pomonica dolazi prijateljica i kada malo vie popiju, uzimaju puku i ubijaju celu porodicu. *Klod abrol O svom stvaralakom radu, abrol kae: Moj zanat je stvaranje, odnosno pretvaranje apstrakcija koje se radjaju u mojoj glavi u konkretne stvari. Od ideja, od dojmova, od oseanja, od pria, od linosti, od rei, od gestova, od ritmova, od pokreta, od zvukova, od muzike... napraviti neto to se moe preneti drugima. Ja pri tome ne mislim samo na komunikaciju, nego govorei kao to govore strukturalisti, na izraavanje, na ekspresiju. Ja nastojim da se izrazim, da izvuem iz sebe, kao to se sok cedi iz limuna, ono to mi najvie lei na srcu. A to to radim, elim da uradim na isto moj osobeni nain, umetniki.

307

Moj umetniki nain izraavanja je film. To je istovremeno i industrija kako je rekao Malro (Malraux) koji se u to razume. (Sineast broj 86-87).

Erik Romer se smatra suzdranim rediteljem, a ujedno je i knjievnik koji pie romane i snima filmove povezujui u stvari iskustvo filma sa literaturom. Svi njegovi filmovi govore o odnosima medju polovima, a u duhu katolikog vaspitanja. Njegovi glavni junaci se javljaju u ispovednikom tonu, glas iz off-a. Svoje filmove je svrstao u cikluse. Prvi ciklus je 6 moralnih pria od kojih je najpoznatiji film No kod gospodjice Mod za koji je osvojio Oskara za scenario. Drugi ciklus nosi naslov Komedije i posloviceno i u ovom cikljusu govori o intimi i odnosu muko-enskim odnosima. Trei ciklus je iz devedesetih, Proletnja pria, Letnja pria, Jesenja pria i Zimska pria. Romer je 1950. osnovao sa Godarom filmske novine. Reirao je kratke filmove, a specifian je po tome to se bavi literaturom i trai bliskost filma sa drugim umetnostima. Ljubavno popodne, a reirao je i komedije poput Avijatierova ena .

Alen Rene je autor koji sve radi racionalno ali i on spada medju istraivae filmskog jezika i mnogih drugih drutvenih

308

tema. Poeo je kao dokumentarista, a dobio je i Oskara za film Van Gog. Studirao montau i veoma je vet u preklapanju dva vremena. *Insert iz filma Hiroimo ljubavi moja

Debitovao je filmom Hiroima ljubavi moja, glavna junakinja francuskinja, zaljubljuje se u Japanca ali se sea svoje ljubavi prema jednom nemakom vojniku. Poznati filmovi su mu Prole godine u Marijenbadu koji predstavlja svojevrsnu zagonetku u kome odbacuje potpuno klasinu naraciju i stvara taj zagonetni oglad koji istrauje unutranju stvarnost junaka. ovek eli u eni da probudi seanja na zajedniki ivot i uspomene koje ona negira. Film ne otkriva do kraja da li su se junaci ikad sreli ili mataju da e se ponovo sresti. Film je postigao veliki uspeh. Ovaj film i danas slui za ispitivanje i analiziranje zaborava i seanja. Nastavio je da radi filmove sa promenjivim uspehom kao politiki film pod nazivom Rat je zavren u kome govori o antifaistikoj borbi panaca u progonstvu, a kasnije je ostvario i filmove pod nazivom Providjenje o starom piscu i njegovim seanjima o porodici. U filmu Moj ujak iz Amerike je pokuao da ostvari i neke elemente humora u kojima nije uspeo. Zahvaljujui svojoj

309

montaerskoj vetini on je jedan od najistureniji predstavnika faze moderne i najave faze post moderne.

310

NEMAKI FILM EZDESETIH

U nemakoj nema podataka o filmovima posle II sv. rata, a izuzetak su filmovi o ruevinama i poneki antiratni kao Poslednji most i Rue za dravnog tuioca. Fric Lang se vraa u Nemaku, a u komercijalnom smislu cvetaju polupornografski filmovi. Vani reditelji tog perioda su Verner Hercog Vim Venders erdof Holker i Rajner Vajner Fazbinger

Verner Hercog je prvi filmski scenario napisao 1966. godine. On je reditelj koji je zainteresovan za mranu stranu ljudske psihe. U svim svojim filmovima prikazuje izopaenosti u raznim oblicima. Tako je nastao i film I patuljci su bili mala deca u kome govori o problemu hendikepiranih mladih ljudi. Agire gnev Boiji govori o megalomanu, osvajau Amerike koji je i sam zavrio surovo. Tajna Haspara Hauzera je njegov najbolji film zasnovan na istinitim dogadjaima. Reira i novu verziju Nosferatua zatim film

311

pod naslovom Gde zeleni mravi sanjaju u kome obradjuje temu religijskih verovanja urodjenika. Oni naime, ne dozvoljavaju rudarskoj kopaniji da nastave svoja istraivanja miniranjem zemljita jer na taj nain, obrazlau Aboridini, unitavaju zemlju, oseanja ljudi i snove zelenih mrava koji e upravo zbog tih buotina izai iz zemlje i unititi sve oko sebe. Poznati mu je i film Zelena kobra.

insert iz filma Gde zeleni mravi sanjaju

*insert iz filma Agire- gnev Boji

Vim Venders je moderni poeta. Studirao je medicinu i filozofiju, a potom filmsku kolu u Minhenu. 70.-te debituje filmom Leto u gradu u kome govori o oveku koji izlazi iz zatvora i pokuava da se adaptira u normalan ivot. insert iz filma Nebo nad Berlinom

312

Strah golmana od jedanaesterca govori o frustraciji sportiste, a film je radjen u kljuu kriminalistikog filma. Alisa u gradovima je film u kome glavni junaci-odrastao mukarac i devojica putuju kloarei gradovima.

Poznati su mu i filmovi Prijatelj iz Amerike , Putnik, Daleko ali blizu, Iznad oblaka, Buena vista socijal club, Limeni dobo, Smrt trgovakog putnika, a najpoznatiji Nebo nad Berlinom sa Brunom Gancom u glavnoj ulozi. insert iz filma 10 minuta stariji

313

JAPANSKI FILM

Japanski film delimo na dve faze. Prva je dvadesetih godina i njeni predstavnici su Keni Mizogui i Jasuiro Ozu.

Keni Mizogui je student umetnosti, rodjen u Tokiju 1922. ukazala mu se prilika da reira prvi film. *Insert iz filma Legenda o Ugecu

U godinama nemog filma snimio je velik broj filmova sa ljubavnim sadrajem pa ga tako uz Bergmana i Mikelanela Antonijana ubrajaju u enske reditelje jer je i radio enske teme.

314

ena u Japanu je uvek stradala i to on prikazuje u svojim filmovima. Meu mnogim istoriskim filmovima koji su stizali u Evropu treba posebno istai dva filma Mizoguija, reditelja koji je ve 1936. doao na glas. 1953. snima Legenda o Ugecu, pria o sudbinama dviju ena. U filmu nema krupnih planova, a veoma malo srednjih i srednje-krupnih. Totali omoguuju da se pojedini kadrovi produe vie nego to je uobiajeno. Neki kadrovi traju nekoliko minuta i obuhvataju itave scene dok kamera ostaje i u totalima u stalnom laganom kretanju. Kadrove povezuje mekim pretapanjima. *Insert iz filma Prie o Taira Kanu Poznati su mu filmovi: Rano leto, Kasna jesen, Mar na Tokio, Rediteljev fantastian smisao za boje uinio je vrednim delom film iz 1954. pod naslovom Vrata pakla. Kae da nije mogao da reira nikakav znaajan film sve do filma ivot O Haru, kurtizane za koji je temu sam sebi odabrao. Tema je ivot samurajske keri koja pod pritiskom neljudskih iskustava tome u prostituciju. *Jasudjiru Ozu

315

Jasuiru Ozu je svoj rediteljski rad zapoeo kao asistent kamermana da bi potom postao i asistent reditelja. Kao prvi filmski umetnik u Japanu 1962. godine postaje lan Akademije umetnosti. Sve svoje filmove izuzev prvog reira na istu temu, snimio je preko 60 filmova, a teme su mu o japanskoj porodici srednje klase. Poznati filmovi su mu Tokijska pria, Uvoenje u brak, Rano leto, Koraaj veselo , Ukus zelenog aja, Dobro jutro i jo mnogi drugi.

*Insert iz filma Tokjiska pria *Insert iz filma Dobro jutro Akira Kurosava je najpoznatiji predstavnik japanskog filma. Debitovao je 1943. filmom Legenda o dudou u kome govori o jednom dudo borcu.

316

*Akira Kurosava Radio je razliite anrove i filmove snimljene do 1948. godine ne smatra vanim kao one koje je kasnije reirao. U svojim poratnim filmovima obraivao je teme aktulenih dogaaja u Japanu, opisujui ivot u razorenim gradovima. Godine 1948. reira film pod naslovom Pijani andjeo u kome govori o odgovornosti i kriminalu u posleratnom Japanu. Godine 1950 .Raomon je film koji je proslavio Kurosavu u svetu. Film prikazuje etiri vizije istog dogaaja, a u sreditu panje je razbojnitvo na trgovca i njegovu enu. Godine 1952. snima iveti i ovaj film se takodje ubraja medju najznaajnije Kurosavine filmove. Pria poiva na sitnom slubeniku koji saznaje da boluje od teke bolesti pa eli da na to bolji nain provede ostatak ivota. Sedam samuraja snima 1954. u kome govori o hrabrim vitezovima koji tite selo pred napadima pljakakih bandi da bi ispalo na kraju kako su se borili vie zbog sebe nego da tite selo. Interesantno je napomenuti da je Kurosava bio montaer svih svojih filmova. Poznati naslovi su mu: Zapisi ivog bia u kome govori o starom industijalcu koji je duevno oboleo zbog straha od nuklearnog rata.

317

Tematika, stuktura i stil Kurosavinih filmova zapadnjaki autori oznaavaju kao njegovu humanost, a njegovi zemljaci mu pripisuju kao neto nejapansko. Kurosava se razlikuje od starije generacije kao to su Mizogui i Ozu i po tome to se nikad ne dri tradicionalnih postavki ve neprestano menja stil. Sedam samuraja Teme su sa razliitih drutvenih i istoriskih podruja. U Krvavavom prestolu kraj je unapred dat i prava radnja drame se naknadno prikazuje. Riobradi, Skrivena tvrava i Joimbo jo su neki od naslova koje veemo uz slavnog Akiru Kurosavu.

insert iz filma Skrivena tvrdjava insert iz filma Krvavi presto

318

MAARSKI FILM

Maarska je od svih evropskih zemalja, imala najvie povoda da postane sledbenik neorealistikog pravca kojim je krenuo posleratni italijanski film. Pojedini reditelji su i pre zavretka rata pokazivali interes za teorije koje je nagovetavao neorealistiki pokret. Drugi razlog za ovaku odluku, bila je i posleratna situacija koja je u potpunosti podseala na onu u Italiji. Kada je 1948. na Filmskom festivalu u Kanu prikazan film Negde u Evropi maarskog reditelja Geze Radvanjija, kritiari irom sveta su govorili o maarskom neorealizmu. Izmeu dva rata, maarski film ima srednje razvijenu produkciju tako da je postojala podloga za dalji razvoj. Posleratna maarska kinematografija, nije imala ni dovoljno vremena ni prostora (u poreenju sa italijanskim filmom) za razvoj znaajnijeg neorealistikog pokreta. Od 1949. do 1955. Maarska prolazi kroz svoju staljinistiku eru za vreme koje su nastali suvoparni filmovi. Od 1955. taj se proces menja.

319

Od poetka ezdeset godina pa naredne pune tri desenije, Mararska je postala jedan od najuspenijih kinematografija vrlo uspeno zastupajui kulturu svoje zemlje. Poseban uspeh je ova kinematografija ostvarivala na svetskim festivalima sa kojih je gotovo uvek ponela po neku nagradu. Po broju nagrada, Maarska kinematografija dri svetski rekord. Maarski reditelji su uglavnom radili umetnike ili angaovane filmove i zbog toga nisu imali iroku puliku ali je zato drava Maarska uspela da na najbolji mogui nain uskladi te ambicije umetnika sa potvrdama irenja maarske kulture u svetu. Izmedju dva rata, maarska kinematografija je dala dva svetski poznata imena. Ovi reditelji su napustili Madjarsku ali su postigli zapaen rezultat izvan granica svoje zemlje. Prvo znaajno ime je andor Korda koji je otiao u Veliku Britaniju i kao Aleksandar Korda, postao je jedan od vodeih reditelja i producenat. Snimio je nekoliko kultnih filmova kao to su Privatni ivot Henrija osmog, a ustanovio je i neke anrove u britanskom filmu kao to su imperijalni ili kolonijalni filmovi. Drugo znaajno ime je svakako Mihalj Kertez koji je poznat kao Majkl Kertiz reditelj zlatnog vremena Holivuda koji je kao i mnoge njegove kolege bio emigrant iz Evrope. *Majkl Kertiz

320

U Evropi je snimio preko 60 filmova, a zatim je otiao u Holivud gde je snimio preko 120 filmova u svim anrovima. Najpoznatiji Kertizov film je Kazablanka. Dok je film sniman niko ga nije zamiljao kao kultni klasik ve kao jednu niskobudetnu filmsku romansu. Istorija govori da je ovaj film ustoliio Henfri Bogarta na zvezdani tron.

*insert iz Kazablanka

filma

Tema je aktuelna za to vreme II sv. rat. Neki ga smatraju meu najlepim ljubavnim priama. Drugi poznati film je Nojeva barka u kome se zbog njegove velike elje da snimi to bolji i to verniji film mnogo statista povredilo, a nekolicina i podavila. Anegdota kae da su se ljudi kotrljali pod velikom koliinom vode koja je putena iz rezervoara, a Kertiz ih je gledao i psovao to ih je uhvatila panika. Poslao je statiste, a ne kaskadere na mesta gde su bile predviene lutke. Drugo vani ime maarske filmske produkcije je Bela Bala koji je bio jedan od najpoznatijih teoretiara. Njegova knjiga pod nazivom Filmska kultura bila je za mnoge osnova sticanja znanja iz domena filmske teorije i estetike.

321

U Ameriku odlazi i glumac Bela Lugoi koji preko okeana odlazi kao ve formiran glumac da bi se zatim specijalizovao za uloge u horor filmovima postavi tako jedno od najpopularnijih imena. Ed Vud je film koji govori o Edvardu Vudu, reditelju amateru i diletantu ali koji je pronaao Belu Lugoija pod stare dane kada je ve tonuo na dno ivota. Ovaj film govori o poslednjim danima nekad popularnog, a potom zaboravljenog Belu Lugoija. Glumac koji je igrao lik Bele Lugoija je dobio nagradu za odigranu ulogu. Najpopularniji anr u srednjoj Evropi, a potom i u Maarskoj je bio melodrama. Katalin Karadi i Pal Javor su bili kao glumai par izuzetno popularni. Interesantno je pomenuti da je Maarska ve 1918. odnosno krajem prvog svetskog rata proizvela 102 igrana filma u jednoj godini, a sledee godine 1919. je snimila 31 film usprkos formiranju Sovjetske maarske Republike pod uticajem Sovjetske revolucije koja je trajala 133 dana jer je bila krvavo uguena. Najznaajnije ime u posleratnoj fazi je Zoltan Fabri, moderni klasik maarskog filma.

Zoltan Fabri je reditelj ije ime je najdue bilo povezano sa poletom mlade generacije 1956. To je prvi

322

reditelj koji postie veliki uspeh izvan granica Maarske i radi na akademski nain. Fabri se prvi pobunio protiv koncepta o svemoi scenarija nad reijom. *Zoltan Fabri Njegov uzor je bio neorealistiki pravac. Debitovao je poetkom pedesetih godina nakon to je diplomirao n Akademiji lepih umetnosti slikarstvo i na Akademiji dramskih umetnosti glumu. Te dve umetnosti su ga dovele do filma. Roen je 1917. a umro 1954. Godine 1952. Fabri debituje filmom pod nazivom Oluja i koji je u duhu socijalistikog realizma jer je u sreditu radnje pria o formiranju poljoprivrednih zadruga. Ovo je jo jedan film o zemlji. Godine 1955. nakon Staljinove smrti dolazi do oslobaanja teorije estetike socijalistikog realizma. Godine 1955. snima kultni film pod imenom Vrteka za koji je dobio i nagradu na festivalu u Kanu, a sa njim je postigao veliki uspeh i u inostranstvu. Ovaj film ga je svrstao u vodee reditelje. Tema filma je seoski Romeo i Julija u vreme kolektivizacije sa traginim zavretkom. Seljak se protivi venanju svoje kerke sa poljoprivrednim radnikom jedne zadruge. Reirao je na akademski nain, visoko profesionalno sa stilom ali i sa nekom vrstom hladne distance. Strogo je kontrolisao emociju da ne bi film prerastao u melodramu ve da bi ostao drama. Vrednost filma je u reijskom i tehniko-snimateljskom ostvarenju.

323

Poznati naslovi su mu i iz 1956. film Profesor Hanibal tragikomediju o profesoru latinskog jezika koga su nazvali Hanibal. Profesor Njul, iji ivot protie u ustajalim uionicama i bednom stanu, masa proganja zbog neeg to on nije uradio i rtvuje zbog viih interesa o kojima on ba nita ne zna. U zavrnim scenama, nakon to je skoro kamenovan do smrti, samokritikom pokuava da izvue ivu glavu. Svoj referat, profesor zavrava pohvalom onoga koji ga je unitio. Iako masa nita ne razume, voa konano podie plac na gore, a profesor Njul se povlai pred neoekivanom galamom kao to je to inio pred kamenjem, a njegov ponieni ivot se zavrava korakom u provaliju koje uopte nije bio svestan. On strada za vreme rata. Film se odigrava za vreme faistikog reima u Maarskoj i zbog toga je bio neko vreme povuen iz distribucije. U Karlovim varima za ovo ostvarenje, dobija nagradu. Farbi nastavlja snimanje filmova ali sad po uzoru na balade sa temama karakterne seoske sredine. Poznati su mu filmovi pod naslovom: Draga Ana, a naslov je stavljen u kontekst surove ironije. Ana je sluavka koja je dola sa sela u grad. Ona slui u jednoj gradskoj porodici. Niz sitnih delja u njoj stvaraju svojevrstan otpor koji mi gledaoci ne primeujemo. Sve ovo e kulminirati nakon zavretka jedne gozbe nakon koje ona kuhinjskim noem ubija svoje gazde. Dva poluvremena u paklu je sledei njegov film i govori na prvi pogled o stradanjima konclogoraa za vreme rata. Nemci su organizovali utakmicu sa logoraima u kojoj su poveli sa rezultatom 3:O. U drugom poluvremenu logorai

324

povedu, a nagrada za pobedu je da e biti na licu mesta streljani. Teme u sledeim filmovima govore o ivotu na selu. Maarska je poljoprivredna zemlja i ta klasa poljoprivrednika je vana. 2O asova je potresna hronika dve decenije ivota na selu. Peti peat je njegov poslednji film. Ovaj film se smatra posebnim, a dokaz za to je i ngrada Grand pri u Moskvi. U filmu analizira jednog profesora u toku rata u njegovom moralnom opredeljivanju za dve strane, na jednoj strani da bi sauvao porodicu, a na drugoj da sauva ast. Na kraju on se rtvuje zbog asti. Film je moralna drama. Fabri se esto oslanja na literaturu, poseduje akademski elaborisan stil vrlo precizan i prodoran i on je pretea novog maarskog filma. ezdesetih godina kinematografije poinje novi talas maarske

Miklo Jano (1921) je najpoznatiji reditelj koji stvara u II fazi polovinom 60.tih godina koji je proizaao iz novog talasa maarskog filma ezdesetih godina. Smatra se i revolucionarom na podruju stila.

325

*Miklo Jano On je ujedno i prvi reditelj koji je eleo da razjasni sutinu maarskog karaktera i maarske situacije 60.-tih godina. Diplomirao je na Filmskoj akademiji 1950. i od tada uglavnom snima kratke filmove. Prva tri u tom serijalu zasnivala su se na meterijalu koji je Jano doneo sa svog putovanja po Kini. Jaovi dokumentarni filmovi nisu bili ni po emu bitno drugaiji od drugih filmova pedesetih godina. U svom stvaralakom opusu realizovao je veliki broj kratkometranih i dokumentarnih emisija. Njegovi filmovi su interesanti u domenu stila i u domenu pristupa maarske istorije. Iz tog razloga, njegove najbolje filmove nazivaju Teatar pod otvorenim nebom. Stilizacija njegovih naboljih filmova se zasniva na koreografiji velikog broja uesnika sa minimumom dijaloga i veoma dugim kadrovima. U proseku njegovi kadrovi traju izmeu 5 i 10 minuta. To vie nisu kadar sekvence nego kadar, stil, objekat. Ton nije nikada direktno snimao jer je bilo u tako dugakim kadrovima nemogue ga sinhrono snimiti pa je u studiju vrio nahovanje. Tim filmovima, Jano jasno daje do znanja da ga zanima pre svega sadanjica kao i odsjaj istorije u sadanjem vremenu. Jano se pridrava osnovnih gestova filmskih autora, a to znai da istorija mora da prui odgovore savremenom gledaocu. To nisu istorijski filmovi nego preko analiziranja greaka iz prolosti stavljaju savremenom gledaocu u Maarskoj do znanja neke jasne poruke. Godine 1958. Miklo Jano debituje prvim igranim filmom pod nazivom Zvona su otila u Rim. Tema filma je

326

zasnovana na klasinoj prii u kojoj skupina dece pokuava da spasu crkvena zvona koja su skinuta sa crkava za vreme rata da bi od njih bili napravljeni topovi. Godine 1962. snima film Rasplet i zaplet u kome je protagonista mladi, ambiciozni doktor koji neuspelo pokuava uspostaviti ponovnu vezu sa svojim ocem seljakom. Ovaj Janov film se smatra uvertirom u maarski filmski preporod ezdesetih godina. Godine 1965. je snimio film pod nazivom Ljudi bez nade. Tema je likvidacija pristaa Lajo Koutovih pristalica 1869. Kout je bio pristalica revolucionarnih kretanja i kada je on likvidiran, likvidirane su i njegove pristalice. Motiv ovog filma je istraivanje mehanizama i smisla socijalnih sukoba i posebno odnos delata i rtve. Taj odnos je zasnovan na poniavanju rtve. Nije strano biti ubijen nego je vee ponienje koje rtva doivljava pre likvidacije. To je patoloki element u ljudskoj drui koji je najgori. Taj motiv se nastavlja i u sledeem filmu Crveni i beli, ili u originalu Zvezde, vojnici, a govori o grupi Maara koji su zahvaeni gradjanskim ratom u Rusiji. Crveni su Rusi, a beli su Belogradejci. Ovo je remek delo odnosa delata i rtve. Dijalozi su svedeni na minimum, odnosno samo na izdavanje komandi. Na festivalu u Kanu je film doivao uspeh. Tiina i krik je takoe veoma uspean Janov film. U ovom filmu govori o belom teroru nakon slamanja Sovjetske Maarske republike iz 1919. i svodi se na duge tiine i pojedinane krikove tih rtava.

327

Miklo Jano je uao u neku vrstu manirizma. Ostvrio je svoj cilj, a kasnije je gubio snagu izraza uavi u neku vrstu dekadencije gde je opala njegova kreativna snaga. Jo refleksi njegovih filmova se primeuju u Sjajni vetrovi ili Maarska rapsodija u dva dela. Vrhunac manirizma je prikazao za njega ne primerenom filmu koji je snimao u naoj zemlji. Privatni poroci, javne vrline je polupornografski film o rakalanom ivotu na Francuskom dvoru. Itvan Sabo je drugi vaan reditelj ovog perioda. 1966. debituje filmom pod nazivom Otac u kome prikazuje odnos junaka koji preispituje prolost o njegovom ocu koji je poginuo u ratu. *Itvan Sabo Istraujui, otkriva da njegov otac nije bio heroj ali je bio humanista.. Za ovaj film je dobio Gran Pri u Moskvi Poznati su mu i filmovi: Budimpetanske prie Ulica vatrogasaca 25. *Insert iz filma Mefisto

328

Tokom osamdesetih godina on postie svetsku slavu. Prvi film iz tog perioda, a i sledea dva pripadaju toj trilogiji jer su zasnovani na autentinim junacima prvi je Mefisto snimljen po scenariju Klausa Mana, sina Tomasa Mana. Roman nije izuzetnih vrednosti, a u njemu prikazuje portret jednog oportuniste koji je prvo bio komunista, a zatim faista. U pitanju je glumac koji je od vatrenog komuniste postao vatreni nacista. To je veita tema. Godine 1981. je dobio za taj film i Oskara sa neengleskog govornog podruja. I sledea su dva filma nominovana za Oskara. Sledi film Pukovnik Redl, a tema je portret efa austrougarske kontraobavetajne slube u oi prvog sv. rata. Otkriveno je da je pukovnik ruski pijun nakon ega mu je naredjeno da izvri samoubistvo. Biografije kontraverznih linosti su bile povod da Sabo saopi neke poruke. Haunesten je poznati vidovnjak iz tog vremena izmedju dva rata. Najpre ga nacisti iskoritavaju da svojim proroanstvima odrava njihovu iodeologiju, a zatim kada je iskoriten biva surovo ubije. Na izvestan nain Sabo sledi stil Fabrija sa pomalo hladnom distancom ne oekujui da gledalac neguje empatiju to mu omoguuje da kontrolie svoje filmove i da izotri svoje poruke. Kao i Miklo Jano i Itvan Sabo je bio profesor na Akademiji.

329

Anro Kova je krajem 60 tih reurao vaan film pod nazivom Hladni dani koji je rekonstrukcija zloina maarskih nacista u Novom Sadu. Streljanje srba i Jevreja i bacanje u Dunav. On je razotkrio taj zloin i predoio ga Madarskoj publici kako bi svi preispitali svoje savesti. Peter Bao je reditelj filma Krunski svedok film je snimljen krajem 60 tih, a premijerno je prikazan tek 1981. Kada je snimljen konstatovano je da je film satirian i blizak ekom humoru. Film govori o staljinistikom periodu u Madarskoj. Nesrenog i nedunog oveka stalno hapse i privode na streljanje pa onda odustaju sa mnogo crnog humora.

330

AMERIKI FILM POSLE RATA

Za vreme drugog svetskog rata, amerika kinematografija je posvetila vei deo svoje produkcije samoj propagandi ratnih operacija kroz dokumentarne filmove pa je tako poznat cikljus pod naslovom Zato se borimo. Filmove su nadgledali najznaajniji reditelji Holivuda kao to su Frenk Kapra, Don Ford, Don Hjuston i td. Osim dokumentarnih filmova, snimani su i propagandni igrani filmovi koji nisu bili antiratni nego su iskazivali podravanje saveznikim snagama. Komercijalne pozicije koje su ameriki filmski magnati osvojili u Evropi, nisu zatitili Holivud od umetnike dekadense. Ameriku je zahvatio talas trajkova koji je prodro i u preduzea velikih filmskih producenata u Kaliforniji. Osniva se komisija za ispitivanje antiamerikog delovanja predvodjena Senator Makartijem, a poznata je pod nazivom: Lov na vetice koja traje od 1955 pa nadalje. Pod uticajem evropskih kretanja, a naroito neorealizma, u Holivudu je dolo do stvaranja nezavisnih malih producenata koji su teili realistikoj struji koja je bila u nagovetajima

331

jo od poetka patentiranja zvuka kroz gansterske, a potom detektivskih filmova da bi se pretopio u crni film. Nastalo je vreme zategnutih odnosa izmedju Sovjetskog Saveza i Amerike zbog trke u naoruanju. Propaganda hladnog rata bila je u tampi, radiju i televiziji doterana do histerije. Hladni rat izmedju socijalistikog i kapitalistikog poretka. Pre rata je u Americi bila formirana Socijalistika partija i imala je znaaj u Americi naroito preko jedne pozorine trupe Grupa Teatar iz koje su potekli neki reditelji. Svi oni doi e na udar radi ispitivanja antimarike delatnosti pa je usledio progon stvaralaca u Holivudu. Svako ko je iskazivao simpatije prema tim idejama, gubio je posao i samtrao se nepoeljnim u Americi. Bojei se istraga, mnogi reditelji i glumci su emigrirali u Evropu, neki su izvrili samoubistvo, a neki su zavrili u zatvoru. Publika je i dalje traila teme po italijanskom uzoru, a pojedini reditelji medju kojima i Elija Kazan, izali su na ulice da reiraju svoje filmove. Njegovo ime bije lo glas zbog ocinkavanja glumaca i reditelja koji su ostajali bez posla. To mu Holivud nikada nije oprostio. Pri dodeljivanju poasnog Oskara za ivotno delo, polovina uesnika mu nije ukazala panju.

Elija Kazan ostvario je jedan od najboljih filmova pod nazivom Amerika, Amerika obrauje ivot grke porodice u Turskoj prikazujui dobre i loe strane. Vrlo realistino pokazuje njihova ikaniranja i stradanja pa sve do toga da su pronali i neke iskrene prijatelje medju Turcima.

332

Radnja filma se deava u Turskoj i namerno je sniman crnobelom tehnikom kako bi doarao neku vrst nostalgije i poetak prolog veka. Posle rata 1947. Kazan osniva sa glumcem i pozorinim rediteljem Li Strazbergom uveni glumaki studio u Njujorku koji je zasnovan na uvenoj metodi Stanislavskog koji zastupa metodu psiholokog uivljavanja u ulogu. Iz ove kole potekli su Marlon Brando, Dejms Din, a kasnije Dek Nikoson, Al Paino, Robert Deniro i td. Na filmu je debitovao ekranizacijom romana filmom Jedno drvo raste u Bruklinu koji je jedna porodina, emotivna pria. Panju na sebe je skrenuo filmom Dentlmenski sporazum u kome opisuje progone idova intelektualaca i antisemitizmu u Americi. Saradjuje sa Tenesi Vilijamsonom na osnovu ijih romana reira film Tranvaj nazvan enja sa Marlon Brandom i Vivijen Li u glavnim ulogama. Sledi film Dokovi Njujorka u kome je tema povezanost mafije i njujorkih dokera zahvaljujui emu je na neki nain potisnut uspeh mjuzikla koji se nikada vie nisu nali na onakvom mestu popularnosti kao do pojave tog filma. Lice u gomili je dobio i Oskara, a govori o televiziskoj zvezdi koja boluje od manjka veliine. U filmu Istono od raja debituje Dems Din koji je nesudjeni naslednik Marlon Branda. U ovom filmu tumai lik mladog neurotinog junaka koji dolazi u sukob sa rodjenim ocem. ovek na ici se ubraja u antikomunistike filmove.

333

Meu nalepi film ubraja se Sjaj u travi sa Nataliom Vud u glavnoj ulozi, Don Ford ostvaruje svoje najbolje vesterne poput Draga moja Klementina. Poslednji njegov film se zove Poslednji magnat, a ovaj film ujedno predstavlja nostalginu posvetu Holivudu. Glavni junak koga igra Robert Deniro glumi Irvinga Tolberga poznatog producenta i njegov intimi odnosno ne ostvarene ljubavi prema glumici Merilin Dejvs. Najuvenije ime koje je proterano iz Amerike je arli aplin koga su tek nakon nekoliko decenija pozvali da primi poasnog Oskara. Dozef Louzi je pred rat bio pod uticajem Bertolda Brehta, a poto je doao pod uticaj komisije za antiratnu delatnost zbog filma Deak sa zelenom kosom da bi se potom preselio u London i do kraja karijere reirao u Velikoj Britaniji. On u tim filmovima nee ostvariti remek dela ali nema ni promaenih filmova, jedan od poznatih naslova je film Vreme bez milosti, Sluga, Betonska dungla, Nesrea, Za kralja i otadinu, Putevi juga i td. U isto vreme Don Ford i Hikok u 50-tim i 60- tim godinama e sazreti i reirati svoje najbolje filmove.

334

Sem Pekimpo svoju karijeru zapoinje kao asistent montaera, a zatim radi kao asistent reditelja na pet filmova. *insert horda iz filma Divlja

Pekimpo pie i scenarija za TV i reira mnoge emisije. Svoje scene nasilja dovodi do baroknog izgleda po montai.Godine 1969. reira Divlju hordu u kojoj ima 3500 rezova dok se u prosenim filmovima nalazi oko 350. Montau je razlistao u ovom filmu, a sam kae da mu je uzor bio Kurosava i film Sedam samuraja. Koristi se veoma kratkim kadrovima, ukrtajui ih u montai to pobudjuje kinesteziski oseaj. Film Psi od slame obradjuje temu nasilja kroz upad na posed amerikanca. Poznati su mu i filmovi: Pucnji popodne, Bivi prijatelj Kid koji spada u vestern i Gvozdeni krst, snimljen u Jugoslaviji sa Slavkom timcem u glavnoj ulozi. Robert Altman svoju rediteljsku praksu zapoinje reirajui u toku sluenja vojnog roka kada poinje i da radi kao reditelj naruenih industrijskih filmova. Reira mnogo popularnih

335

serija, a prvo profesionalno ostvarenje mu je film pod nazivom Me u kome sa parodijske take posmatra rat u Koreji, a pri tome ratmilja o ratu u Vijetnamu. Kockar i bludnica i Bufalo Bil su neka njegova takodje poznata ostvarenja. Smatraju ga venim buntovnikom Holivuda koji se nikada nije uklopio u studijski sistem filmske proizvodnje. Stiven Spilberg svoj prvi film reira 1964. pod naslovom Vatrena svetlost. On postaje jedno od najpoznatijih imena koje radi tipino amerike teme.

*Stiven Spilberg

Duel je film na temu paranoje, a 1975. snima Ajkulu zatim Bliske susrete tree vrste, Indijanu Dons, E.T.- vanzemaljca iz svemira kao i film Boja purpura u kome prikazuje teak ivot jedne crnake ene. U indlerovoj listi obradjuje temu stradanja Jevreja u II sv. ratu, a u Amerikim grafitima prikazuje nostalgino autobiografsku ispovest.Godine 1973. snimio je Rat zvezda. Spilbergovi filmovi spadaju medju najgledanije filmove na svetu. To su najkomercijalnija ostvarenja u kojima on uspeno uvlai gledaoce u ekran nudei im alternativnu stvarnost ili beg od stvarnosti.

336

SOVJETSKI FILM EZDESETIH GODINA

Andrej Tarkovski je reditelj sa velikim individualizmom. Ubraja se u najistaknutije reditelje ruskog filma u drugoj polovici XIX veka i jedan je od najznaajnijih ruskih umetnika svih vremena. *Andrej Tarkovski

Ivanovo detinjstvo je film koji je Tarkovski snimio prema prii Vladimira Bogomilova, a ujedno predstavlja i debi Tarkovskog kao samostalnog reditelja. *insert iz filma Ivanovo detinjstvo

337

Njegov Ivan, kome je rat uskratio detinjstvo i iji se mladi um oajniki bori sa stvarnou s kojom se susree, evocira tragediju deatva iz ratne prolosti. Meunarodni uspeh ovog filma, delom se pripisuje i radu velikog snimatelja Jusova. Tarkovski se naao na elu mladih sovjetskih filmskih stvaralaca to ga je neko vreme titilo od kritiara iz sopstvene zemlje. Andrej Rubljov, snimljen 1965. je drugi poznati film istoimenog reditelja u kome govori o ruskom drutvu i ruskoj istoriji. *insert iz Rubljov filma Andrej

U sreditu radnje je srednjovekovni pisac Rubljov. Smatrano je da je ovaj monah koji je na poetku petnaestog veka, doveo rusku, ikonopisaku kolu na vrhunac, otelotvorenje borbe izmeu ruske zaostalosti, vajarstva i napora da se u svemu tome suprostavi jedan ideal. On je ujedno predstavljao i veno verovanje da e se pre ili kasnije pojaviti neko u Rusiji ko e ustati i rei istinu. U zemlji koja je bila preplavljena krvlju, on je zagovarao ljudsku dobrotu, ljubav i lepotu. Posle svih uasa kojima je Rubljov prisustvovao, a zbog kojih je odustao od slikarstva, on je ponovo naao veru u ljude.

338

Film kroz Rubljova govori o ranjenoj Rusiji, njenim ranama, izdajstvima i odnosu drutva prema umetnicima.

Pet godina je Tarkovskom trebalo da zavri svoj film pod nazivom Solaris iz 1971. Ovo je metaforiki naunofantastini film o budunosti svemirskih letova. *insert iz filma Solaris Iscrpljen snimajui Rubljova, slomile su njegov pokuaj da se zamisli nad sadanjou. Zamisao nije imala uspeha.

*insert iz filma Ogledalo

Ogledalo iz 1974. je Tarkovskom obezbedilo vodee mesto meu sovjetskim filmskim stvaraocima. Fino istkana tapiserija uspomena iz njegovog detinjstva, sa rediteljevom majkom, kao sredinjim likom. Ovaj film se smatra njegovom autobiografijom. Andrej Tarkovski se smatra najzanimljivijim rediteljima iz generacije ezdesetih godina. Njegov poslednji sovjetski film nosi naziv Stalker iz 1979., a prikazan je u bioskopima tek

339

pet godina nakon filma Ogledalo. Film se zasniva na prii brae Strugacki koji su bili veoma popularni pisci naune fantastike. Tarkovski u ovom filmu vodi gledaoca na uasan i deprimirajui put kroz zemlju, unitenu tajanstvenom eksplozijom, a u ijem srcu se krije zagonetni izvor uspeha i sree. Poetkom osamdesetih, Tarkovski odlazi u Italiju gde 1983. snima film pod nazivom Nostalgija. *insert iz filma Nostalgija

Tema se odnosi na izraz kompleksnih oseanja u kojima se ljubav prema rodnoj zemlji preplie sa melanholijom usred udaljenosti od nje. Ova tipino ruska bolest, provlai se tokom itavog filma. Nakon Italije, Tarkovski odlazi u vedsku gde snima svoj poslednji film 1986. pod nazivomrtva. *insert iz filma rtva

340

U njemu se lina bol pretvara u svetsku bolest: pretnju od atomskog rata. AndrejTtarkovski se u svoju voljenu zemlju vratio simbolino, posmrtno, zahvaljujui velikoj retrospektivi njegovih dela u okviru moskovskog festivala 1987.

Sergej Paradanov svoj rediteljski rad zapoinje u studiju Dovenko u Kijevu.Godine 1974. iz raznih razloga, osuen je na petogodinji prinudni rad. *Sergej Paradanov Karakteristino je za njegov stvaralaki opus da ni u jednom momentu nije razmiljao o stvaranju komercijalnih filmova. U svojim filmovima predstavljao je svet i dogaaje na poseban nain. Snimio je mali broj igranih filmova meu kojima se istiu: Senke zaboravljenih predaka, iz 1964. poema zasnovana na folkloru.

*insert iz filma Senke zaboravljenih predaka

341

Ovaj film je na neki nain izazvao najvee iznenaenje, a sam znaaj filma je bio shvaen tek neto kasnije. Paradanov je snimio na neki nain filmsku pesmu inspirisanu delima Mihajla Kocubinskog i folklorom zapadne Ukrajine. U ovom filmu, on je prvi ukazao do koje mere bi folklor i lokalna umetnika tradicija mogli ponovo da postanu izvor vizuelnog bogatstva u sovjetskoj nacionalnoj kinematografiji. Poznat mu je i film pod nazivom Boja nara. Larisa epitko je retka ena rediteljka u Rusiji ali se snagom svog talenta nametnula uz Tarkovskog i Paradanova. Veliki uticaj na njeno stvaralatvo imao je njen prvi uitelj Dovenko kao i njegova supruga, sa kojom je bila u prijateljskim odnosima. Usprkos svom nenom fizikom izgledu u svojim filmovima je iskazala muevnu snagu. Snimila je etiri filma. Njen film Uspee je trijunfovao u Berlinu u kome rekonstruie rat uz alegoriju na Hrista. Snimila je i filmove Krila i Ti i ja, a na poetku snimanja filma Oprotaj s Maorom Larisa gine u saobraajnoj nesrei pa film realizuje njen suprug, reditelj Kilmov.

342

FILM U SRBIJI TRIDESETIH GODINA

Prva filmska projekcija brae Limijer je bila 6. juna 1896. dakle nepunih est meseci nakon Pariza. Beograd je meu prvim gradovima u svetu bio zastupljen u turneji snimatelja brae Limijer koji su demonstrirali kinematograf. Ta injenica je mogla da ohrabri da e se film u Srbiji razvijati brzo, na alost se to nije dogdilo. Godine 1929. Novinar Milutin Ignjaevi snima film pod nazivom Kroz buru i oganj koji je rekonstrukcija dogadjaja u I sv. ratu, a reditelj je kombinovao dokumentarni i igrani materijal. Glavne uloge su bile dodeljene Aneliji Veselici i Dimitriju Dimitrijeviu. Film je trajao 46 minuta, a scenario za ovaj film je napisala Darinka Jovanovi.

343

Godine 1932. S verom u Boga je film snimatelja Mihajla, Mike Popovia sa antiratnom temom i bio je zanimljiv pokuaj sa tematske i snimateljske strane. Roen je u Beogradu, a tajne filmskog zanata je sam otkrio. Pre nego to se poeo baviti filmom, zavrio je Trgovaku akademiju. *Mihajlo Popovi

*insert iz filmaS verom u Boga Filmom se, kako kae, poeo baviti posve sluajno. Igrao je jednu malu ulogu u filmu Kroz buru i oganj ali nije ga impresionirala gluma, ve kamera Josipa Novaka od koga je kako kae krao prve tajne filmskog zanata. Mika je potom sopstvenim sredstvima koje mu je svake nedelje isplaivao prijatelj Bertoto, krenuo da snima ratni, rodoljubljivi film po motivima Nuieve pripovetke Pusta kua.

344

Za naslov je uzeo natpis sa srpskih barjaka iz Prvog svetskog rata S verom u Boga. itava ekipa je radila besplatno, a film je snimao samo nedeljom jer je ostalim danima filmska ekipa bila zauzeta redovnim poslovima. Za snimanje ratnih scena, vojska mu je ustupila jednu svoju peadijsku etu za jednu no. *Mika Popovi na snimanju filma S verom u Boga Sam Mika se prisea kako je imao filmsku kameru sa jednim objektivom i stodvedeset metara trake. Likove je odabrao u filmskom klubu, meu nesuenim glumcima. Snimanje je poelo bez scenarija i garderobe, to je bilo vie nego amaterski. Kako u ruskim filmovima nije do tada primeivao minku, odluio je da i u njegovom filmovima minka nije potrebna. Za garderobu se nameravao snai u samom selu i na lokacijama od domaeg stanovnitva.

*insert iz filma S verom u Boga

345

Mika Popovi je bio poznati direktor fotografije i reditelj najboljeg predratnog jugoslovenskog filma. Filmski kritiari su pisali da je to istinsko remek delo i najbolji film do tada snimljen u zemlji. Tema filma je mladi ovek sa sela koji biva regrutovan, odlazi u rat i tamo gubi ruku. Posle povratka iz rata pokuava de se kao invalid uklopi u normalan ivot. Ukupne vrednosti filma su iznad proseka. Pojedini delovi su sauvani i kada ga danas gledamo uveravamo se da je zaista dobar film ak i po dananjim merilima. Film je bio nem i nije se mogao isplatiti na tritu jer je publika ve uveliko naviknuta na zvune filmove. Ipak, ovaj film se ubraja u srpsku Krstaricu Potemkin *plakat za film *poslednji kadar:zastava Boje pravde i zagrljaj malog Srbina, Hrvata i Slovenca

Do kraja svoje plodne karijere, radio je kao snimatelj i to najee u filmovima Purie orevia kao npr. u filmu Jutro i ike Mitrovia. Kao snimatelj je proveo punih etrdeset godina.

346

Poput Hikoka i Mika Popovi se slikao u svom Filmu Kao Isus na krstu.

1942. Tokom rata, amater, scenarista, reditelj i producent Dragoljub Aleksi snima film Nevinost bez zatite. *insert iz filma Nevinost bez zatite Snimatelj je bio Stevan Mievi. Ovo je bio prvi srpski zvuni film. Iz toga koliko je film lo, on postaje komian.

*Ita Rina Slovenska glumica koja je prvo bila mis Slovenije gde je i skrenula panju na sebe, roena je kao Itarina Kravanji 1907. U filmovima je igrala uloge poput Aste Nilsen, vamp enu

347

zavodnicu. Nije otila u Holivud poput Hedi Lamar da nastavi karijeru ve je ostatak ivota provela u Beogradu kao Tamara orevi, udavi se za ininjera Miroslava orevia, nakon ega e prei u pravoslavnu veru.. *insert iz filma Princeza korala, Ita Rina i Svetislav Petrovi. Ostvarila je vie zapaenih uloga u evropskoj kinematografiji od kojih su najznaajniji iz 1929. Erotikon Gustava Mahatija zatim je usledio novi film pod nazivom Sramota, a 1930. snima Valove strasti. Film Princeza korala je snimljen kao jugoslovenskonemaka korporacija, a to je ujedno bila i prva zvanina korporacija u oblasti igranog filma u istoriji jugoslovenske kinematografije. Reditelj ovog filma je bio Viktor Janson, a glavnu muku ulogu je tumaio Svetislav Ivan Petrovi, a jednu od dve enske uloge je tumaila Ita Rina. *Ita Rina Godine 1932. je sniman film pod nazivom Fantom sa Durmitora koji su domaa i strana tampa ocenili kao film sa sieom iz

348

jugoslovenskog ivota. Ovo je ujedno bio i prvi Itin zvuni film. Posle II sv. rata drava je organizovala komitet za kinematografiju pa je tako osnovan Avala film i filmski studiji. Poznati reditelj i teoretiar Slavko Vorkapi dri razne filmografske kurseve. Vorkapi je umetnik ije se montane sekvence u holivudskim filmovima 30.-tih i40.-tih godina predstavljaju retka mesta istraivanja mogunosti filmskog jezika. Slavko Vorkapi je ostavio kao reditelj, pedagog i teoretiar dubok trag. Pojavljuju se prvi put takozvani ratni filmovi. Za ove filmove se moe rei da su bili pre svega svojevrsno svedoanstvo o dobroj volji, entuzijazmu i istrajnosti nego filmovi koji bi se mogli vrednovati umetnikim merilima. Dva su razloga za nastanak ovakvog anra, prvi je to publika rado gleda ovakve filmove koji predstavljaju znaajne dogaaje iz prolosti i to se akciona odlika rata vrlo efektno moe prikazati na platnu. Prilikom izbora teme za veinu svojih filmova jugoslovenski umetnici su se oslanjali na lino iskustvo u partizanskom pokretu. Nije ni udo to su ti filmovi odlikovani naivnou i nezgrapnou. Ipak, jugoslovenski film je sazrevao, a najvea postignua su se odnosila u oblasti teme. U periodu izmeu 1945. i 1947., snimljeno je ezdesetsedam dokumentarnih filmova, uglavnom posveenih obnovi zemlje.

349

Gustav Gavarin je snimio 1945. prvi dokumentarac pod nazivom Jasenovac, o nacistikom koncentracionom logoru. Zvanino, na prvi film je Slavica, a reirao ga je Vjekoslav Afri, hrvatski glumac. Afri je posle premijere u Zagrebakom narodnom kazalitu pobegao u umu i prikljuio se partizanima. *insert iz filma Slavica

Postao je lanom Kazaline narodne obnove, a nakon rata i upravnik Filmske akademije. 1946. asistirajui sovjetskom reditelju Abramu Romu na snimanju filma U planinama Jugoslavije, napisao je i prvu verziju scenarija za film Slavica. Film je snimljen 1947. a tema je iz II sv. rata. Govori o mladoj devojci koja je lanica partizanskog pokreta i koja s grupom uspeva da zarobi italijanski brod ali u bitci gine. U spomen na hrabru devojku, brodu su dali ime Slavica. Film je izazvao jake motivne reakcije kod gledalaca uprkos ratne patetike. Slavica je ujedno ostala i najznaajniji Afriev film jer je dolaskom mlaih i bolje obuenih reditelja, Afri ostao bez posla.

350

Godine 1952. Afri je snimio jo dva filma, oba osrednjeg kvaliteta i od tada se njegovo ime vie ne pojavljuje na picama. Vladimir Pogai je jedan od pionira jugoslovenske kinematografije u presudnoj fazi njenog razvoja, nakon II. sv. rata. *Vladimir Pogai Tadanji apsolvent Filmske akademije, dobro poznavajui teoriju i istoriju filma, Pogai je poeo snimati prie iz savremenog ivota. Diplomirao je na odseku istorije umetnosti u Zagrebu, gde je kasnije radio i kao dramaturg i reditelj. Pored reije, bavio se i publicistikom i objavio je vie radova iz istorije filma. Dobitnik je vie nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu. godine 1948. debituje filmom Pria o fabrici koji obrauje savremenu temu tog vremena: neposredno po oslobaanju zemlje, jedna od malobrojnih fabrika ulae napore da povea svoju proizvodnju. Reakcionarni pojedninci ne uspevaju da sabotaom osujete rad, a niti da ospore izgradnju novih postrojenja. Godine 1951. prikazuje film pod nazivom Posledenji dan to je prvi domai pijunski film, a u sreditu radnje je bivi

351

gestapovac kome pomau u saboterskim aktivnostima grupa nezadovoljnika novim poretkom u Jugoslaviji. Organi UDB-e otkrivaju njihovu aktivnost i saboterske akcije bivaju spreene, a bivi gestapovac Vili Kolb, uhapen. Godine 1956. reira film Veliki i mali, u sreditu radnje filma je Pavle koga goni policija zbog pokuaja prebacivanja grupe ilegalaca na slobodnu teritoriju. Ratni film koji je u Karlovim Varima dobio nagradu. Godinu kasnije 1957. omnibus film Subotom uvee za koji se smatra da je pretea modernog filma u naem filmu. Naime, ovim filmskim ostvarenjem je Pogai prevaziao hroninu averziju prema savremenim temama i savremenoj problematici. Sadraj obrauje dogaaj junaka subotom uvee, a odnosi se na dve prie. U prvom delu, u sreditu radnje su dvoje mladih tajno venanih, a koji se susreu po ulicama jer nemaju svoj stan. Zbog svoje opravdane tajne, oni dolaze u neprilike. U drugoj neorealistikoj prii, pod nazivom Doktor, Pogai prikazuje propast oveka kome je strast boks. Protagonista, Milo Srdo je za ovu ulogu bio kandidovan u Bruslu 1958. za nagradu.

*insert iz filma Anikina vremena Anikina vremena je adaptacija istoimenog dela Ive Andria u kojima dominira linost reditelja kao

352

autora. Anika voli samo jednog oveka, koji nosei u sebi dubok kompleks, nije u stanju da joj uzvrati ljubav. Uputajui se u mnoge avanture, Anika biva voljena ali ne uspeva da zavoli. Njena tragina smrt ne prevazilazi tragiku njenog ivota. Pogai je, osim sto se bavio filmskom reijom, bio i na mestu direktora Jugoslovenske Kinoteke. Najpopularniji film sa savremenom temom u ovom periodu, bio je film Nikole Tanhofera iz 1958. pod nazivom H 8. Tanhofer je ovaj film zasnovao na stvarnom dogaaju, putovanju autobusa koje se zavrilo nesreom. Rado Novakovi takoe snima adaptaciju Neiste krvi Bore Stankovia pod nazivom Sofka. U sreditu radnje ovog filma je devojka koja uverena u opravdanost svoje rtve, pristaje da bude prodata bogatom trgovcu za enu njegovom dvanaestogodinjem sinu. Odrastavi u drugom vremenu, Sofkin mu ne moe da je shvati i opravda njen postupak. Sledi film iz 1953. koji nosi naziv Daleko je sunce. Pritisnut jaim nemakim snagama, jedan partizanski odred odluuje da napusti planinu. Gvozden seljak iz tog kraja i hrabri ratnik, protivi se toj odluci ali u interesu discipline, on biva streljan iako ga ceo odred ali. Krvavi put je nastao u koreiji Kare Bergston i Radoa Novakovia. Prikazan je 1955. Izazvan brutalnim postupcima nemakih okupatora, Kjetil pomae Jugoslovenske internate u Norvekoj.

353

ika Mitrovi reira prve akcione filmove tako zvane partizanske vesterne. *ivorad, ika Mitrovi Godine 1955. Mika Popovi potpisuje funkciju direktora fotografije u filmu ike Mitrovia pod nazivom Ealon dr M. Nastavljajui svoje poduhvate protiv mlade Narodnooslobodilake vojske, Muslimani napadaju ealon ranjenika doktora M koje vodi do oblinjeg grada. Svestan da je pravda na doktorovoj strani, Ramadan sin protivnikog voe se pridruuje doktoru M-u i tako doprinosu njegovoj pobedi. Poznati naslovi su mu Ealon dr N, sa kojim je ustanovio anr domaeg akcionog filma. Mar na Drinu je film koji obrauje teme iz II sv. rata. 1960. snima Kapetan Lei u kome prikazuje zadatak hrabrog kapetana Ramiza Leija da sa jedinicama KNOJ-a oisti zaostale bande na Kosmetu. Meu tom bandom se nalazi i njegov roeni brat koga Lei ipak uspeva da vrati na pravi put.

354

Potom Mitrovi odlazi u Makedoniju, gde je snimio film pod nazivom Mister Ston za koji moemo rei da je pravi Holivudski film jer je raen u sinematoskop tehnici. Slede zatim veoma poznati Mitrovievi filmovi: 1974. Uika republika u kome obrauje temu iz drugog svetskog rata. Narod se okuplja oko partizana i Uika Republika ivi slobodna. Neprijatelj zapoinje veliku akciju protiv slobodne teritorije. Hrabri borci, spremni da svojim telima i pukama se odupru silovitom napadu, primorani su na povlaenje.

*insert iz filmova Uika republika

*insert iz filma Mar na Drinu Baterija srpske vojske stie na Cer, porazivi austriste trupe koje su prodrle u zemlju. Ovo nije samo hronika cerske bitke nego drama cele Srbije i jednog naroda koji je uinio nemogue. Drama se zasniva na verodostojnim dogaajima i autentinim dokumentima. ivorad, ika Mitrovi je apsolutni rekorder po broju dugometranih igranih filmova u jugoslovenskoj

355

kinematografiji. Posedovao je dva rediteljka dara, a to su istrajnost i tvrdoglavost, istrajavavi do kraja. Javljaju se i reditelji komedije kao Radivoje Lola uki i Soja Jovanovi. Soja obrauje nae klasike, Nuia i Steriju. 60.-tih se ukljuujemo u fazu moderne, a javljaju se i mogunosti ne zavisne produkcije. Pojavljuje se Kino klub Beograd Od 1965.-1970. je najplodnija i najjaa faza filma u Srbiji. itav talas je nazvan crnim, a predstavnici su ivojin Pavlovi, Duan Makavejev, Puria orevi, Saa Petrovi i elimir ilnik. Reirali su filmove sa temama o ivotu onakvim kakavim su sagledavali oko sebe. *ivoin, ika Pavlovi ivojin ika Pavlovi je autor kratkih pria i romana. Od prvih dana svog pojavljivanja na sceni, Pavlovi je veliki podstreka razvoja novog filma. Njegov stil je poetski naturalizam, da razotkrije sve mitove o stvarnosti, a junaci njegovih filmova su Jugosloveni koji bi mogli da budu i junaci nekog Dostojevskovog romana.

356

Meu najboljima delima ivojina, ike Pavlovia izdvajaju se sledein filmovi: iz 1965. Neprijatelj za koji je dobio Zlatnu masku mediteranskog filma. Nakon ovog ostavrenja na koje ga je inspirisao roman Dostojevskog Dvojnik, Pavlovi se okree savremenim temama. Godine 1967. snima film Buenje pacova, za koji je dobio u Puli nagradu pod nazivom Zlatna arena i nagradu za reiju pod nazivom Srebrni medved na festivalu u Berlinu. *insert iz filma Buenje pacova Film predstavlja beleku beogradskim straarama. o savremenom ivotu u

Godine 1969. reira film pod naslovom Zaseda za koji dobija nagradu Zlatni lav u Veneciji. U sreditu radnje je mladi, dalmatinac, koji se posle oslobaanja zemlje, koluje kod roaka u Srbiji. *insert iz filma Zaseda Mislei da ini najispravnije, stavlja se u slubu Ozne i zabunom gine od seoske milicije. Ovo ostvarenje je

357

predstavljalo gorak pogled na razdoblje neposredno posle rata kada je Staljin bio bog.

Ovaj film govori o industrijalizacije. Pavlovi je najdosledniji ovom pravcu prikazujui junake onako kao ih vidi oko sebe, a gledao ih je kroz crne naoale. Godine 1970. snima film pod nazivom Crveno klasje za koji dobija Veliku zlatnu arenu u Puli, zlatnu arenu za reiju, Zlatnu plaketu za scenario na festivalu u Berlinu. Ovaj film govori o bivem aktivisti koji posle rata odlazi u jedno selo sa zadatkom da otkupi letinu i ubedi seljake da uu u zadrugu. Zadruga je osnovana ali ne na dobroj volji zadrugara, nego na pretnjama i ucenama. *insert klasje iz filma Crveno

Kad budem mrtav i beo u kome debituje Dragan Nikoli, proglaen je za najbolji film na festivalu u Karlovim Varima i dobitnik Velike zlatne arene u Puli. *insert iz filma Kad budem mrtav i beo ljudskim nusproizvodima

Rastrgan tim saznanjem i nesrean zbog intimnog poraza, on ubija nedunog oveka.

358

Godine 1996. dobija nagradu Felix romuliana za ivotno delo. Aleksandar-Saa Petrovi je tokom itavog perioda jugoslovenskog filma posle ezdesetih, ostao centralna linost zahvaljujui svojim filmovima i svojoj dinaminoj linosti. To je bilo oigledno u njegovom novinarskom radu u ovom priodu takoe reira svoje najbolje filmove od kojih jedan nosi naziv Tri iz 1965,. a odnosi se na tri prie knjievnika Antonija Isakovia. Protagonista je Bata ivoinovi. *insert iz filma Tri

Film govori o tri susreta revolucionara Miloa sa smru u ratu. U prvoj prii glavni akter je svedok, posmatra tuu smrt, u drugoj je sauesnik smrti jer sam biva gonjen od Nemaca, a u treoj je on doekao kraj rata i sada sam odluuje o ljudskim sudbinama, on osuuje na smrt. Dilema koja ga mui tokom celog rata ostaje da li treba kazniti ili oprostiti. Neki kritiari smatraju ovaj film, najboljim Petrovievim ostvarenjem ali najvei uspeh kod domae javnosti i u inostranstvu, imao je njegov sledei film koji nosi naziv Skupljai perja.

359

Godine 1967. je snimio Skupljae perja, film koji predstavlja drugi poznati naslov u kome govori na orginalan nain o ivotu Roma sa Behmi Fikmijem u glavnoj ulozi. *insert iz filma Skupljai perja Jasna je njegova tenja za najiskrenijim oblikom pripovedanja uz koje su ile stvarne poraavajue slike. Crpeo je iz naivne tragedije vojvoanskih Roma mnoge metafore za savremen ivot i savremeni svet. *insert iz filma Bie skoro propast sveta Inspiraciju za svoj sledei film, naao je u romanu Zli dusi Dostojevskog. Savremena pria iz novina i sovjetska okupacija ehoslovake sa ciganskim horom u pozadini koji peva o kraju sveta. Film Bie skoro propast sveta iz 1968. prikazuje sluaj uiteljice koja dolazi na selo, film sagledava nalije ivota. Petrovi kao i Pavlovi je pesimista za razliku od Makavejeva koji je svoje filmove radio kolanom dramaturgiom. Zavrna forma filma ostala je otvorena kao to je sluaj i u

360

njegovom sledeem filmu iz 1972. koji nosi naziv Majstor i Margarita. *insert iz filma Majstor i Margarita Bio je to Petroviev pokuaj da snimi Bulgakoljev vieznaajni roman u kome je realni prikaz Moskve iz dvadesetih godina. Petrovi nije pronaao stil kojim bi uspeno adaptirao roman u filmsko ostvarenje. Slian nain rada ima i Puria orevi. Kae se sa je orevi svoje filmove snimao na gotovo poetino knjievni nain ali da je polazna taka bila seanje na NOB i posleratni period. *Puria orevi Jedan od njegovih najpoznatijih filmova je film pod nazivom Devojka koji govori o sudbini devojke ija je fotografija ostala u izlogu radnje. Ovo je pria iz rata o ljubavi mladia vojnika i devojke partizanke. I pored traginog zavretka, trijunfuje neunitiva ljubav devojke. *insert iz filma San Sledi film pod nazivom San u kome je tema rat i snovi o budunosti. Mladi i devojka u dva slobodna grada za vreme okupacije sanjaju o lepoj i boljoj budunosti ali im rat

361

grubo prekida snove. *insert iz filma Jutro Najlepim filmom se smatra film Jutro u kome je u sreditu zbivanja devojka koja je osuena na streljanje zbog ljubavi sa nemakim vojnikom. Protagoniskinja je Milena Dravi. Puria orevi je govorio da ivotnu istinu obrauje tako da dok ona doe do gledaoca preraste u umetniku istinu. orevi je bio poeta kao Dovenko.

*Duan Makavejev Duan Makavejev (1932) je bio najorginalnija linost novog filma Kada je 1965. snimio prvi dugometrani film ovek nije tica, za sobom je ve imao vie uspenih dokumentaraca. Jedan od njih je bilo i film pod nazivom

362

Parada koji predstavlja ironini komentar na prvomajsku manifestaciju. Makavejev je kombinovao orginalne scene sa dokumentarnim. On se poigravao montaom i pod uticajem je Vertova i Ezentajna. Ljubavni sluaj radnice PTT jedan je od njegovih filmova koji je bio popularan u Francuskoj sa Evom Ras u glavnoj ulozi.

*insert iz filma Ljubavni sluaj radnice PTT U sreditu prie je erotski odnos koji na kraju unitava i enu i mukarca. Za razliku od Pavlovia, Makavejev nije ni optuivao ni osuivao svoje likove, on se naprosto sa njima poigravao. Makavejev kombinuje uvek erotiku sa politikom. Nevinost bez zatite (1968) je film bez dubljeg znaenja, trijumf umetnika kao homo ludensa. Ovo ostvarenje je kola prvog jugoslovenskog zvunog filma i razgovorima iz 1968. U sreditu panje akrobata Dragoljub Aleksi, a u filmu W.R.misterija organizma (1971) doveo je do vrhunca poigravanje erotike sa politikom. Film predstavlja nadrealistiki kola, sastavljen iz grotesnog prikaza teorije Vilhelma Rajha. Slobodna ljubav je bila uspena, tamo gde je Oktobarska revolucija bila neuspena. Film nije bio prikazan u Jugoslaviji.

363

*insert iz filma W R misterija organizma Aktuelna, tadanja vlast, elela je da film uniti. Makavejev je bio vedrog duha, pun radosti. I njegov sledei film je gorka istina o okrutnom svetu, a zasnovan je na runom i nepoeljnom. Slatki film iz 1974. snimio je u inostranstvu. *insert iz filma Sladak film Uz Makavejeva, isticala se i trea generacija jugoslovenskih posleratnih filmskih stavralaca. Dok su se Petrovi i Pavlovi osvrtali na vlastitu prolost, nova generacija je rat i postavljanje temelja socijalizma videla kao davnu prolost. Nova generacija je ula na vrata koja su otvorili osnivai novog filma u razdoblje procvata jugoslovenske demokratije i kulture. eko prolee i studenska pobuna, uslovili su nove napetosti i na tlu bive Jugoslavije. Objavom lanka u 1969. na osam strana pod nazivom Crni talas u naem filmu i nebo se naoblailo. Jedna od meta ove kritike, bio je debitanski film elimira ilnika pod nazivom Rani radovi. Film je predstavljao radikalni politiki pamflet u kome su odjekivali studenski nemiri kao i ispitivanje odnosa izmeu pripovedanih principa i drutvene prakse. *elimir ilnik

364

elimir ilnik (1942) je jo jedno znaajno rediteljsko ime ovog perioda. Bio je Mekavejev uenik i asistent. Poznati naslovi su mu: Tako se kalio elik, Tito po drugi put meu Srbima, Sedam maarskih balada, Crni film, Rani radovi, Pioniri maleni, Nezaposleni ljudi, ene dolaze, Lepe ene prolaze kroz grad, BruklinGusinje, Kud plovi ovaj brod i mnogi drugi.

U filmu Kud plovi ovaj brod, ilnik sumira ivot vremenog junaka. Njegova iskustva su utopljena u istoriju ovog veka. *insert iz filma Crni film

*insert iz filma Lepe ene prolaze kroz grad

*insert iz filma urnal o omladini na selu

365

70.-tih godina pojavljuje se novi talas kolovanih reditelja koje nazivaju ruiastim talasom. Meu mnogobrojnim, istiu se: Paskaljevi, Markovi, Slobodan ijan, Sran Karanovi, Golubovi, Gili i mnogi drugi. Film sarajevskog dokumentariste Bate engia iz 1971. pod nazivom Uloga moje porodice u svjetskoj revoluciji snimljen je po romanu Bore osia koji se smatrao najvanijim piscem tog perioda. Debituje i Bora Drakovi sa svojim filmom Horoskop iz 1969. u kome je sugestivno naslikao prazninu dokonog ivota u prii o grupi mladih ljudi koji provode dan za danom na eleznikoj stanici u jednom malom mestu. ivotna snaga junaka vodi ka neopravdanom nasilju. Godine 1971. Drakovi snima svoj sledei film pod nazivom Nokaut. Kriza jugoslovenskog filma, potrajala je jo nekoliko godina, sve do osamdesetih godina kada su se pojavili znakovi nove krize koja e uzdrmati jugoslovensko drutvo osamdesetih godina. Na prakom FAM-u, novi jugoslovenski studenti nisu imitirali svoje eke predhodnike ali je svaki nasledio oseaj za detalj, kombinaciju humora i tragike. Imali su oseaj da u nekoj vrsti sinteze dva sveta, dva iskustva i dve vizije, ispriaju orginalne jugoslovenske prie stvorivi tako orginalna dela jer su bili u stanju da sopstveno iskustvo sagledaju sa odreene distance.

366

Rajko Grli (1947), Sran Karanovi (1945), Goran Markovi (1946), Goran Paskaljevi (1947) i Lordan Zafranovi (1944), pripadnici su te nove generacije. Paskaljeviev uvar plae u zimskom periodu iz 1976. tuna je pria o ljubavi na marginama drutva. Ovo je bio ujedno i jedan od prvih filmova koji je ostvario zapaen uspeh. Iza njega slede Markovievo Specijalno vaspitanje iz 1977, Grliev Bravo maestro iz 1978. Pogoranje ekonomske situacije u zemlji, novonastali problemi produkcije i distribucije, obeleili su sledee filmove ovih reditelja, od kojih je svako sledio svoj sopstveni put. Paskaljevi je snimio Pas koji je voleo vozove iz 1977, a Grli Samo jednom se ljubi 1981.Markovi Nacionalnu klasu 1980., a zatim i Variolu veru 1982. Najzapaeniji poetak iz ovog perioda je nesumljivo ostvario Slobodan ijan (1946) filmom Ko to tamo peva iz 1980. Ironina pria o putovanju raznolike grupe putnika starim autobusom u predveerje nacistike invazije na Jugoslaviju.

367

FAZE

FILMA

1895.

Roendan filma PRETEE PRIMITIVIZMA

1909.

Kongres filmskih radnika PIONIRI

1925.

Sergej Ezentajn Oklopnjaa Potemkin RANA FAZA

1941.

Orson Vels Graanin Kejn ZRELA FAZA

1960.

an Lik Godar Do poslednjeg daha POZNA FAZA

1978.

Lukas Rat zvezda DEKADENCIJA

1993.

368

Persiflaa je svesno ruganje likovima i to na filmu nije poeljno. Ona sugerie varijete, kabare, cirkuske klovne i td. Ako hoemo da napravimo satiru ne sme da vlada persiflaa jer se likovima treba verovati. Kusturicin film Podzemlje je persiflaa i tu semanojlovi i Ristovski naprosto rugaju svojim likovima to je suzbilo uverljivost. Ko to tamo peva nije persiflaa. Film je na neki nain varijanta Fordove Potanske koije. Kako je ijan suzbio persiflau, ovaj film je veoma snaan. Manu ima u poslednjih pola sata sadraja i taj sadraj je naprosto odravanje filma. Vojni manevri su razvlaenje radnje. U pogledu dijaloga, kaemo da dijalog na pozorinoj sceni pokree radnju, na filmu, dijalog treba da je podtaknut iz neke akcije.

Subveryioni film Peplum-mata Verizam-istina, fakcija, realnost

369