Ahmed Nurudin je dusa romana Dervis I smrt velikog bosanskohercegovackog pisca Mee Selemovica.

On je pripovedac svoje unutrasnje muke I svih stradanja koja su ga u zivotu snasla. Osim toga on je I sam pisac kome se sve to u zivotu desilo. Dervis je Alahov covek koji zivi po strogim pravilima muslimanske svete knjige koja se zove Kuran. Analizirati Ahmeda Nurudina znaci analizirati ljudsku dusu koja strada I voli, muci se I pati, mrzi I tuguje. Voleti dervisa znaci voleti sebe I zivot koji nije nimalo lak I cesto je prema nama nepravedan. <*Sve je bio u zivotu Selimovicev junak. I obicno zaljubljeno momce, I ratnik koji se bori za goli zivot, I razocarani srecnik koji se sa oziljcima I ranama vraca iz rata, I upravnik tekije, I postovani I cenjeni dervis, I kadija, I zatocenik zloglasne tvrdjave, I osudjenik na smrt! I buntovnik! I zaludjeni idealista! I tihi knjigopisac, sanjar I mastar slican Andricevom amilu iz Proklete avlije! Bio je u ranom detinjstvu obican mladic iz obicnog ovozemaljskog sveta. Po povratku iz rata zatvorio se u tekiju, u Kuran, u svetu veru, u sebe. Postao je tisina, molitva, boziji covek, isceljitelj bolesnih I ranjenih dusa. Zivot je proticao pored tekije u kojoj je on samovao, knjige citao I Bogu se molio. Tu reku zivota on niti je znao, niti je osluskivao. Kada je morao da izadje iz tekije odjednom se zivot pred njim ukazao kao nerazresiva zagonetka I zamrseno klupko kome on ne moze naci ni kraj ni pocetak. Treba pomoci bratu Harunu! Treba poslusati oca! Treba svetu pokazati da je on autoritet, da je dervis, da je sejk tekije I to mevlevijskog reda! Oseca Ahmed Nurudin da je slab, bespomocan, da je slamka medju vihorove. Davi se u dilemama kao Njegosev vladika Danilo. I on je sirak tuzni bez idje icega. Ni nebo mu vise ne pomaze. U ad mu se svijet pretvorio! Uzalud obija tudje pragove. Uzalud moli. Niko ne moze da mu pomogne! Niko nece! Ni kadija, ni muselim, ni mufija, ni Alah. Vest da mu je Harun ubijen na pravdi boga naterace ga da u sebi nadje buntovnika. Poceo je da u dzamiji drzi vatrene govore protiv vlasti I drzave. Zatvarao je dusu mrznjom. Izopacio se. Pobunio se. Na trenutke nije prepoznavao sebe. Ne shvata da je pojedinac, da je drzava opasni I strasni mehanizam. Mora da bude Don Kihot, da se bori protiv vetrenjaca. Oko njega su biri I spijuni, uhode, MuleJusufi. Bitku koju je zapoceo nema nikakvog izgleda da dobije. Unapred je osudjen na gubitak. Prekasno dolazi do saznanja da je covek uvek na gubitku. To sto je postao kadija I sto je morao da osudi svog najboljeg prijatelja Hasana, to je ironija. To se vlast igra sa njim macke I misa. <*Kada je shvatio da je sve bitke izgubio, Ahmed Nurudin svodi racune na papiru koji ga je cekao kao izazov. Divan je pisac Ahmed Nurudin! Da, Ahmed Nurudin. Pa njegovu ispovest smo citali. Meni je ostali samo da pomovim reci njegovog jedinog prijatelja Hasana: On je bio nesrecan covek. Mir njegovoj napacenoj dusi.