1888 PREISPITIVANJE

Konfrontacija izmeu Boga i Njegovog naroda stara vie od jednog veka

REVIDIRANO I DORAENO OD STRANE ORIGINALNIH AUTORA Robert J. Vilend i Donald K. ort

Knjigu sa engleskog preveo: Branko uri

Naslov originala: 1888 RE-EXAMINED Revised and Updated by the Original Authors Robert J. Wieland & Donald K. Short 1888-1988 The Story of a century of confrontation between God and His People Copyright 1987 by Robert J. Wieland and Donald K. Short

RE IZDAVAA Sednica Generalne Konferencije crkve Adventista sedmog dana u Mineapolisu 1888. godine pokree neka vrlo ozbiljna pitanja: - ta se zaista dogodilo 1888. godine? - ta su voe crkve odbile da prihvate i gde se zbog toga crkva nalazi danas? - Koja pitanja su bila razmatrana i ko su bili ljudi koji su donosili odluke? - Kako izgleda na delu iskonska tajna mrnja srca prema Bogu? Ova knjiga je prvobitno bila napisana kao privatni dokumenat upuen Generalnoj Konferenciji, a sada je aurirana i javno publikovana zbog sve veeg interesovanja za ovaj predmet i vanosti koju ima. Delo nije samo niti pre svega pisano kao istorijska restrospektiva dogaaja. Knjiga je namenjena u prvom redu adventistima koji ve imaju odreeno poznavanje Biblije i izvesnu predstavu o delovanju Nadahnua. Nije preterano smatrati ovo tivo obaveznim gradivom za svakog vernika, naroito adventistu, koji eli da duhovno napreduje, traei Boga na nain koji prevazilazi danas opteprihvaenu praksu i formalistiki pristup hrianskom uenju. Napomena: Reference i navodi u ovoj knjizi dati su iz originalnih dela, od kojih najvei deo nije preveden na na jezik, to podrazumeva i brojeve stranica kako se nalaze originalu. Materijal pripremljen i publikovan 2010. godine

Elektronsku verziju knjige 1888 Preispitivanje (u PDF formatu) uinili smo besplatno dostupnom na Internetu, za linu (nekomercijalnu) upotrebu. Ukoliko elite da nabavite ovu knjigu u tampanom obliku, moete je naruiti kod naih distributera: Za Hrvatsku: Andrea Veljaa; Tel. +385-91-516-06-65; E-mail: andrea3710@yahoo.com Za Srbiju: Branko uri; Tel. +381-63-727-17-28; E-mail: bdjrapsody@gmail.com Dejan Jovanovi; Tel. +381-64-974-04-72, E-mail: dejanjkg@yahoo.com Za Crnu Goru: Pavle Simovi; Tel. +382-68-558-522; E-mail: pavlescg@yahoo.com Izdava

SADRAJ

RE IZDAVAA .......................................................................................................................... PREDGOVOR .............................................................................................................................. O emu govori poruka iz 1888. godine? ...................................................................................... Vanost Poruke danas ................................................................................................................. 1. POGLAVLJE - ZATO ISPITIVATI NAU ADVENTISTIKU PROLOST? ......................... Uzrok je oigledan ...................................................................................................................... Neuspeh nezamisliv rasplet Bojeg programa ......................................................................... Pokajanje i Dan pomirenja .......................................................................................................... Uvid je potrebniji od vie rada .................................................................................................... 2. POGLAVLJE - GREH OSTAVLJANJA PRVE LJUBAVI ........................................................ Kako se pojavila naa mlakost ..................................................................................................... Rast nasuprot napretku ............................................................................................................... Jednostavno Boje reenje za sloen i ozbiljan problem crkve .................................................. Na dananji problem .................................................................................................................. 3. POGLAVLJE - GLASNA VIKA DOLAZI NA IZNENAUJUI NAIN ................................. Boanski izbor vesnika ................................................................................................................ Kako glasni pokli nije prepoznat ............................................................................................... Navodne mane vesnika nisu opravdanje za odbacivanje poruke ............................................ Pravi razlog zato je poruka bila odbaena ................................................................................. Ko su bili neki? ......................................................................................................................... 4. POGLAVLJE - PRIHVATANJE ILI ODBACIVANJE: U POTRAZI ZA JASNIJOM SLIKOM ...................................................................................................................................... Jevreji poriu da su odbacili Mesiju ........................................................................................... Da li je vest prihvaena ili odbaena? ......................................................................................... Znaajni dokazi nadahnua ......................................................................................................... Poziv za ispravljanje stava ........................................................................................................... Istorija verskih probuenja posle 1888. godine ......................................................................... Pritisak opozicije ......................................................................................................................... Isto kao Jevreji ............................................................................................................................ Naa izvrnuta istorija .................................................................................................................. U istoriji 1888. ima dobrih vesti ................................................................................................. Zakljuak ...................................................................................................................................... DODATNE BELEKE UZ ETVRTO POGLAVLJE Svedoanstvo arhiva Generalne Konferencije ............................................................................ Pogled iza zavese u Batl Kriku ..................................................................................................... Urija Smit opravdava svoje odbacivanje vesti ............................................................................ 5. POGLAVLJE - FUNDAMENTALNI PROBLEM: KAKO DA PROCENIMO PORUKU IZ 1888-e ......................................................................................................................................... Stav ponovno naglaavanje iz 1888. ........................................................................................
3

2 6 7 8 9 9 10 11 12 14 15 15 17 17 18 19 20 21 24 25

26 28 28 30 31 33 34 36 37 38 38

40 41 43

45 46

ta je Elen Vajt videla u poruci iz 1888? ..................................................................................... Svetlost iz 1888 poetak jedne vee svetlosti ........................................................................... Svetlost jasnog poklia se ugasila ................................................................................................ Izvor nerazumevanja reformatora .............................................................................................. 6. POGLAVLJE - ODBACIVANJE ELEN VAJT IZ 1888-e ......................................................... (1) Sveti Duh je bio uvreen ........................................................................................................ (2) Isus Hrist je bio omalovaen i uvreen ................................................................................. (3) Sluba Elen Vajt je osporena ................................................................................................. Slavna potraga za omalovaenim blagom ................................................................................... Elen Vajt prognana u Australiju .................................................................................................. Da li 1890-te sadre poruku za nae vreme? .............................................................................. Zakljuak ...................................................................................................................................... 7. POGLAVLJE - BLII POGLED NA PRIZNANJA ................................................................ Savremena vienja priznanja iz perioda posle 1888. ................................................................. Postoje problemi u ovom stanovitu ........................................................................................... Svedoanstvo nae istorije ........................................................................................................... Neto je ipak podbacilo ............................................................................................................... Zakljuak ...................................................................................................................................... 8. POGLAVLJE - POKRET U KRIZI: ZASEDANJE GENERALNE KONFERENCIJE 1893. Nagovetaji velike opasnosti ....................................................................................................... Lekcije Izraelu, napisane nama za pouku ................................................................................ Studije A.T. Donsa ..................................................................................................................... 9. POGLAVLJE - LANA PRAVEDNOST KROZ VERU: SEJANJE SEMENA ZA OTPAD (Zasedanje Generalne Konferencije iz 1893, Deo II) .................................................................. Predavanja V.V. Preskota ............................................................................................................ Jedan napor da se izae iz orsokaka ......................................................................................... Dons zbunjen ............................................................................................................................. Predvianja o Preskotovom padu .............................................................................................. Zakljuak ......................................................................................................................................

48 50 50 52 54 54 56 59 60 62 63 64 65 66 66 67 69 72 74 74 76 78

81 83 85 87 88 89

10. POGLAVLJE - ZATO SU DONS I VAGONER SKRENULI SA SVOG PUTA? .................. 91 Misteriozno predvianje ............................................................................................................. 92 Duboko ukorenjena priroda opozicije ......................................................................................... 92 Lini teret koji su nosili Dons i Vagoner ................................................................................... 93 ta je bio problem A.T. Donsa? ................................................................................................. 95 Ni za jedan greh nema pardona ................................................................................................. 97 Kako to da dobri ljudi mogu biti izgubljeni ................................................................................ 98 Duh iz 1888. i tragedija Kelog .................................................................................................. 100 Zakljuak ..................................................................................................................................... 101 11. POGLAVLJE - ALFA I OMEGA KRIZA .......................................................................... Alfa ilustruje ovaj princip ........................................................................................................ Opasnost nestrpljenja ................................................................................................................. Cela crkva nasuprot cele crkve ............................................................................................. 12. POGLAVLJE - PANTEISTIKI OTPAD ................................................................................ ta je istina o Omegi? ...............................................................................................................
4

102 102 104 105 106 108

Zakljuak ...................................................................................................................................... 13. POGLAVLJE - PROROANSTVA ELEN VAJT O OBOAVANJU VALA ............................ Odbacivanje poruke iz 1888-e vodi u oboavanje Vala .............................................................. ta je oboavanje Vala? ............................................................................................................... Kako se Jeremija suprotstavio sluenju Valu ............................................................................. Da li e Vavilon nastaviti da pada? ............................................................................................. Poruka iz 1888-e i Dan oienja ................................................................................................ Zato je poruka Treeg anela u stvarnosti potrebna ................................................................ Kako nas oboavanje Vala odvaja od nae specifine poruke .................................................... Zakljuak ..................................................................................................................................... 14. POGLAVLJE - OD 1950-e DO 1970-e ................................................................................... 1950 ............................................................................................................................................. 1952 ............................................................................................................................................. 1958 ............................................................................................................................................. 1962 ............................................................................................................................................. 1966 ............................................................................................................................................. 1969 ............................................................................................................................................. 15. POGLAVLJE - OD 1971. DO 1987. I DALJE ......................................................................... Nenadmani Svedok ................................................................................................................. Pogled Elen Vajt na vostvo posle 1888-e .................................................................................. 1972 .............................................................................................................................................. 1973-1974 ..................................................................................................................................... 1984 .............................................................................................................................................. 1888 - Proba za kraj vremena ..................................................................................................... Nama za ukor ........................................................................................................................... DODATAK A - Da li su Dons i Vagoner uili jeres Sveto telo? ............................................. Dokazi za optube na raun Donsa ........................................................................................... DODATAK B - Uporeivanje dve zamisli pravednosti kroz veru ........................................... DODATAK C - Jedan izvor mita o prihvatanju .......................................................................... DODATAK D - ta je budunost Crkve Adventista sedmog dana? ...........................................

110 111 111 112 114 115 116 118 119 120 122 123 123 125 125 126 126 130 132 133 134 134 136 137 138 140 140 142 146 149

PREDGOVOR
Autori podravaju vrsto uverenje da je Bog poverio Adventistima sedmog dana svoju poslednju poruku o Njegovoj vie nego obilnoj milosti prema oveanstvu. Ova poruka mora doneti konano izleenje problema greha, ispoljavanje pravednosti u oveanstvu koje veruje i odbraniti Hristovu rtvu. Autori takoe veruju da Spasitelj ima neizmernu eznju da Njegov narod pripremi put za Njegov povratak. Poruka koju je Gospod poslao 1888. godine imala je nameru da kompletira rad Njegove milosti u ljudskom srcu tako da Velika borba moe biti privedena kraju. Ali neto je krenulo naopako pre jedan vek (pisano 1987 prim. prev.). Gospodnji plan je bio osujeen i odloen. ta se dogodilo? Zato tako dugako odlaganje? Svetla opomena poslata vek ranije postala je nejasna i u mnogo sluajeva prerasla u plamiak i nestala. Obeleja adventizma izgubila su svoj sjaj. Na narod (Adventisti sedmog dana prim. prev.) nije se usmeno odrekao uverenja u drugi Hristov dolazak ali je oekivanje Njegovog skorog dolaska postalo ludost. Mnogi su smeteni i zbunjeni. Sadanji svet zaveden je modom, provodom i na prvom mestu luksuzom. ak i u prosvetljenom drutvu Adventista sedmog dana sa bogatom istorijskom pozadinom, razvod je postao skoro epidemian. Konzumiranje alkohola je veliki problem na naim koledima i fakultetima i u mnogim naim domovima. Veina adventista u Severnoj Americi nema jasnu sliku o nebeskom Danu oienja ili o naoj jedinstvenoj dunosti prema umerenosti i samokontroli u saradnji sa tim. Zauujue je da u vreme eksplozije ljudskog znanja mi kao narod generalno jo uvek imamo samo nesiguran koncept o tome ta Hristos radi kao Prvosvetenik na Dan oienja i oskudno razumevanje Njegovih namera. A ono to ne razumemo ne moemo ni saoptiti svetu. Dobro je poznato da velikom procentu naih mladih manjka otro uverenje u identitet Crkve Adventista sedmog dana. Serija lanaka u Adventistikom pregledu u junu 1986. prepoznaje novi fenomen: adventistika omladina odlazi u crkve koje svetkuju nedelju kao dan Gospodnji (vidi 13. poglavlje). Izdvojeno i nezavisno svetenstvo cveta. Skandali i jeresi isporuuju ito u mlinove kriticizma. Podiu se ozbiljna pitanja oko toga da li je crkva Adventista sedmog dana odreena da postane jo jedan segment Vavilona. Najdragocenija poruka koju je Gospod poslao pre sto godina sadri poetak reenja svih ovih problema. Bila je to poruka o vie nego obilnoj milosti. Porast nae zbunjenosti je direktan rezultat, nesumnjiva etva, neverovanja, prolog i sadanjeg, u poruku iz 1888. Kada se istina odbaci, zabluda uvek uri da popuni vakuum. Ali ne postoji problem toliko veliki da se ne moe reiti pokajanjem. Bez ikakvog odlaganja crkva mora saznati potpunu istinu o naoj vek staroj konfrontaciji sa Hristom. Elen Vajt je jako esto povezivala na promaaj iz 1888. sa jevrejskim odbacivanjem Hrista dva milenija ranije. Ova knjiga e istraiti njena pisma i manuskripte a takoe i objavljene izjave. Njoj treba dopustiti da govori otvoreno bez ikakvih spreavanja. Kada istina bude potpuno shvaena, bilo da je autori objave dovoljno jasno, ili da drugi koji e doi urade to mnogo bolje, pokajanje i reformacija e zauzeti svoje mesto i narod e biti pripremljen za dolazak Gospodnji. Laodikejska poruka nee podbaciti nego e rezultirati isceljenjem i obnovom. Poverenje u Elen Vajt je valjano sumirano u reima napisanim od strane njenog sina kratko pre njene smrti: Rekao sam gospoi Lidi Skot kako je Majka cenila iskustvo crkve ostatka i o njenom pozitivnom uenju da Bog nee dopustiti da ova denominacija potpuno otpadne tako da doe do izlaska u neku novu crkvu. (Pismo, 23. maj 1915). Ova izjava govori da je postojao veoma dubok otpad u crkvi ali da Gospod nee dozvoliti da postane potpun. Sve do svoje smrti ona je gajila
6

ubeenje da e do pokajanja na nivou cele crkve ipak doi. O emu govori poruka iz 1888. godine? Namera ove knjige nije da predstavi poruku u njenoj celini. Nekoliko drugih radova pripremljeni su u tom cilju. (Uvod u poruku iz 1888, Pregled i Glasnik, 1980; Zlato okuano u ognju, Pacifik Pres, 1983; Dobre vesti su bolje nego to mislite, Pacifik Pres, 1985; Saetak istorije i sadraja poruke iz 1888, 1977; Odbor za prouavanje poruke iz 1888) Ali za one koji nemaju pristup ovim publikacijama ili originalnim izvorima izlistaemo u saetoj formi originalne, osnovne elemente ove poruke. italac e videti da su ovi koncepti u suprotnosti sa opteprihvaenim idejama u Crkvi danas. 1. Hristova rtva nije samo provizorna nego primenjiva na ceo svet tako da jedini razlog to e neko biti izgubljen za venost je njegov izbor da odbije spasonosnu milost Boju. Za one koji su spaseni Bog je taj koji je preuzeo inicijativu; u sluaju onih koji su izgubljeni oni su ti koji su preuzeli inicijativu. Opravdanje vernima, sud nevernima. 2. Hristova rtva pravosnano opravdava svakog oveka i doslovno spasava svet od preranog unitavanja. Svi ljudi duguju Njemu ak i svoj fiziki ivot, verovali to ili ne. Na svakoj vekni hleba je urezan krst. Kada grenik uje i uzveruje jevanelje on je opravdan verom. Izgubljeni se svojevoljno odriu opravdanja koje im je Hristos omoguio. 3. Opravdanje verom je mnogo vie od pravosnane objave oslobaajue presude; ona menja srce. Grenik je sada primio oienje koje ga je izmirilo sa Bogom. Poto je nemogue biti potpuno izmiren sa Njim a ne biti izmiren sa Njegovim svetim zakonom, iz ega proizilazi da istinsko opravdanje verom ima za posledicu potpuno pokoravanje svim Bojim zapovestima. 4. Ovaj udesna promena postie se kroz slubu novog zaveta. Gospod u stvari upisuje svoj zakon u srcu vernika tako da poslunost proizilazi iz ljubavi. To daje novu motivaciju koja nadmauje strah od izgubljenosti ili nadu u nagradu. za spasenje (i jedna i druga motivacija mogu se nai u Pavlovoj frazi pod zakonom). I Stari i Novi zavet nisu predmet vremena nego uslova. Abrahamova vera omoguila mu je da ivi pod novim zavetom dok veina hriana danas i dalje ivi pod starim zbog toga to je njihova jedina motivacija svoje JA. Stari zavet je bio obeanje ljudi da e biti verni Bogu; novi zavet je Boje obeanje da e biti veran njima. Spasenje dolazi verom u Boje obeanje za nas, a ne preko naih obeanja Njemu. 5. Hristova ljubav je aktivna, ne prosto pasivna. Kao Dobri Pastir, On neprestano trai izgubljenu ovcu. Spasenje ne zavisi od naeg traenja Spasitelja nego od naeg verovanja da On trai nas. Oni koji su izgubljeni na kraju odbijaju i preziru Njegovu inicijativu da ih privue ljubavlju. To je ono to oznaava neverovanje. 6. Stoga je teko biti izgubljen i lako biti spasen ako osoba razume i veruje koliko je divna dobra vest. Greh je konstatno odbijanje Njegove milosti. Poto je Hristos ve platio kaznu za svaiji greh, jedini razlog to e neko biti odbaen na kraju jeste nastavljanje neverovanja i odbijanje da pravilno shvati otkupljenje koje je Hristos postigao na krstu i Njegovu slubu kao Prvosvetenika. Pravo jevanelje razotkriva ovo neverovanje i vodi ka pokajanju koje priprema vernika za skori Hristov dolazak. Ljudski ponos, slava i uzdizanje nisu mogui u pravoj veri u Isusa Hrista ali su siguran znak preovladavajueg neverovanja, ak i u crkvi. 7. U traenju izgubljenog oveanstva, Hristos je proao ceo put uzimajui na sebe i prihvatajui palu, grenu prirodu oveka posle pada. Ovo je uradio da bi mogao biti iskuan na svim poljima kao mi to smo, pokazavi, pak, savrenu pravednost u obliju tela grenoga (Rimljanima 8,3. 4; poruka iz 1888. prihvata oblije u svom pravom znaenju, ne u neslinosti). Re pravednost nikada nije bila primenjena na bezgrenog Adama ili na bezgrene anele. Ona jedino moe znaiti svetost koja je dola u sukob sa grehom u palom ljudskom telu, i nadvladala ga. Stoga poruka o Hristovoj pravednosti koju je Elen Vajt tako oduevljeno doekala u eri 1888
7

duboko je ukorenjena u ovom jedinstvenom pogledu na Hristovu prirodu. Da je on uzeo bezgrenu Adamovu prirodu pre pada, izraz Hristova pravednost bio bi besmilen. Vesnici iz 1888. uenje da je Hristos uzeo samo bezgrenu Adamovu prirodu prepoznali su kao naslee romanizma, znak raspoznavanja tajne bezakonja koja Ga dri daleko a ne na dohvat ruke. 8. Tako je na Spasitelj osudio greh u telu palog oveanstva. Ovo znai da je On prognao greh izvan zakona; greh je postao zastareo u svetlu Njegove slube. Nemogue je imati istu novozavetnu veru u Hrista i nastaviti greiti. Mi se ne moemo opravdati za nastavak greenja govorei da smo samo ljudi ili da me avo naterao da to uinim. U svetlu krsta Sotona nikoga ne moe da natera da grei. Biti uistinu ljudsko bie znai biti hristolik u karakteru, jer On je bio i jeste potpuno ovek kao i boansko bie. 9. Iz ovoga proizilazi da jedini element koji Bojem narodu treba da bi se pripremio za Hristov skori povratak je ta istinska vera. Ali to je upravo ono to crkvi nedostaje. Ona zamilja da je doktrinarno i iskustveno bogata i obogaena dok je u stvari njen ukorenjeni greh jo od 1888 patetino neverstvo. Pravednost verom; nemogue je imati veru i ne demonstrirati je u ivotu, jer vera uvek radi kroz ljubav. Nai moralni i duhovni neuspesi danas su plod odravanja u ivotu Izraelovog drevnog greha neverstva. 10. Pravednost verom od 1844. je jedinstvena. To je trea aneoska poruka u stvarnosti. To znai da ona je vea nego to su to reformatori uili ili od dananjeg shvatanja popularnih crkvi. To je poruka mnogo vema izobilnoj blagodati. Ona dobija smisao sa jedinstvenom adventistikom istinom o oienju nebeske svetinje, delom koji ukljuuje potpuno oienje srca Bojeg naroda na zemlji. Postoje i drugi aspekti poruke iz 1888. kao to su zdravstvena reforma i edukacija, ali naa glavna briga u ovoj knjizi je njeno srce - kao to je prepoznala Elen G. Vajt - opravdanje verom. To je osnova svake druge reforme. Mnogi koji misle da imaju poruku iz 1888, zaglibili su se programu uradi sam koje je legalizam. Oni su obuzeti oseajem bezuspenosti mi moramo uiniti ovo ili ono, mi moramo biti verniji, mi moramo zadobiti pobedu. To proizvodi ropstvo duha koji zadrava mlakost. Istinsko oivljavanje ove poruke budi dugo uspavanu novozavetnu motivaciju koja se daje blagodau. Uzgred, nije istina da se poruka iz 1888-e bila suprotavljena crkvenoj organizaciji (vidi poglavlje 10). Vanost Poruke danas Istorija i poruka iz 1888-u donose klju za reenje nae konfrontacije sa Gospodom Isusom. Veliko zavrno oienje e iznii iz senki konfuzije i postati realnost. I bie opet otvoren izvor za kuu Davidovu (crkvene voe) i za stanovnike Jerusalima (organizovanu crkvu) za greh i za neistou. Neki, verovatno mnogi, e prezreti i odbaciti ovaj izvor o kome Zaharija govori, ali mi verujemo da je unatarnje srce Bojeg naroda poteno. Kada saznaju punu istinu oni e reagovati. Tvoj narod e biti spreman u dan Tvoj, kae Psalmista. Skriveni genij adventizma spazie i primiti istinu koju sad samo delimice opaa. Uprkos opoziciji u svim strukturama crkve, adventistika svest e prepoznati svedoanstva Elen Vajt o 1888-oj kao originalnom ispoljavanju duha prorotva, svedoanstva Isusovog. U svom uticaju na iskreno srce, istina je nepobediva. Svet i univerzum ekuju da drugi aneo koji je silazi sa neba koji ima veliku silu; da obasja celu zemlju sa njegovom slavom. Ako je bio Boji plan da poruka iz 1888-e bude poetak rada tog anela i poetak poznog dada, moe li ita biti vanije od traenja potpune istine o tome? Neka ova knjiga bude itana sa molitvom za razboritost i duhom vere i pokajanja. Autori 3. jun 1987.
8

PRVO POGLAVLJE

ZATO ISPITIVATI NAU ADVENTISTIKU PROLOST?

Do dananjih dana, adventistiki pokret nije uspeo da ostvari onaj progres koji mu je proroanstvo dodelilo. Nekakav napredak je ostvaren, ali to nije ono o emu govore Spisi. Tri anela iz Otkrivenja 14 jo uvek nisu pokrenula svet. Milioni ljudi znaju premalo ili nita o toj poruci ivota i smrti. Ne moemo porei da aneo iz Otkrivenja 18 jo uvek nije obasjao zemlju svojom slavom. Milostivi Boji plan za ovu planetu kao da je osujeen. Dugo zakanjenje poveava zbunjenost i neizvesnost u crkvi to sve poprima zabrinjavajue razmere. Rei da smo propustili da ispunjimo svoju dunost je prosto kontatovati problem razliitim terminima: Zato nismo obavili povereni zadatak i kada emo ga obaviti? Takoe, rei da e se Gospod uskoro podii da uini neto, moe se izraziti i na sledei nain: Zato On ve nije uinio ono to e svakako uiniti? Ne usuujemo se da optuimo Boga za nemarnost u ispunjavanju Svoje Rei. Znamo da On ljubi svet do te mere, da je kao otkup za njega dao svog milog Sina i da je bio spreman da plan spasenja dovede do pobedonosnog kraja jo pre mnogo vremena. Krst predstavlja Njegovu predanost u reavanju velikog problema koji titi sav ljudski rod. Tako iskazana ljubav otklanja svaku mogunost ravnodunosti od strane Boga. Pa ipak, milioni ljudi ne znaju gotovo nita o Njegovoj poruci milosti. Da li e ikada saznati za nju? Da li e im se ikada ukazati prilika da pravilno shvate i dostojno vrednuju cenu koju je On platio radi njihovog iskupljenja, kao i Njegovo neprekidno zalaganje za njih u svojstvu Velikog Prvosvetenika? Sledea pitanja trae odgovor: ta je uzrok zakanjenja i kako se moe razreiti ova kriza? Gotovo ceo jedan vek oekivali smo odgovor prilikom svake kampanje koja prati nae evangelizacije, traili smo ga u svakom naem programu i planu, strategiji i rezoluciji. Ako bi natprirodna sila pokrenula propagiranje vesti na jedan univerzalan i fenomenalan nain, tako da svetska populacija konano shvati poruku, tada bi adventni pokret konano dobio svoje opravdanje, a njegov dugo oekivani trijumf bio bi ostvaren. Onda ne bi vie bilo potrebe da preispitujemo nau istoriju. Bog, meutim, ne moe da opravda jedan mlaki narod. To bi ponitilo sve to nam je On govorio itav jedan vek preko svoje nadahnute slukinje u pogledu pokoravanja ispravnim ivotnim principima. Takav kompromis predstavljao bi prihvatanje poraza, realni neuspeh plana spasenja, jer konana pobeda zavisi od poslednje bitke. Uzrok je oigledan Nada Bojeg naroda u svim vremenima bila je upravljena na prvo vaskrsenje. Postoje biblijski razlozi zato adventisti sedmog dana ne mogu biti saglasni sa braom iz drugih hrianskih zajednica, koji veruju da spaseni direktno iz smrti prelaze u veno nebesko prebivalite koje je nagrada pravednih. Spisi pokazuju da oni spavaju u Hristu sve dok ne izau iz groba u prvom vaskrsenju. Ali ova nada je uzaludna ako Hristos ne doe po drugi put, jer samo Njegovo prisustvo moe uiniti vaskrsenje moguim. Ovaj Isus treba da se vrati bukvalno i lino. Nikakav duh ne moe podii mrtve na vaskrsenje. Ovo adventistiko verovanje, meutim, odmah otvara jedan drugi ozbiljan problem koji dovodi u pitanje popularne teorije o opravdanju verom. Ako je dua besmrtna po svojoj prirodi, a spaseni direktno prelaze iz smrti u nebo, onda sledi da nije potrebna nikakva posebna priprema karaktera za drugi Hristov dolazak. Ne postoji vie nikakav zadatak koji veno Jevanelje treba da ispuni, osim onoga to je ispunilo tokom hiljade godina za one koji su umrli. Na ovaj nain popularne
9

koncepcije opravdanja verom ne ostavljkaju nimalo mesta bilo kakvoj priporemi za drugi dolazak. To je razlog zato najvei broj protestanata vide opravdanje verom kao neto to je ogranieno samo na zakonsko opravdanje. Po njihvom miljenju savrena poslunost svetom Bojem zakonu nije ni potrebna niti mogua. Naroita priprema za drugi Hristov dolazak jednostavno je iskljuena iz svake dikusije. Biblijska istina o ovekovoj prirodi, meutim, zahteva da zajednica vernih bude spremna za drugi Hristov dolazak, kako bi moglo nastupiti vaskrsenje mrtvih. On je Gospodar od etve koji ne moe da doe i skupi snopove pre nego oni sazru (Marko 4, 26-29.). Ali prepostavimo da Boji narod nikad ne bude spreman, bilo iz razloga da ne eli, ili da ne moe. Hristos je rekao o Sebi: Ja pobedih (Otkr. 3,21) i On kae da aneo Laodikijske crkve mora da pobedi isto tako kako je i On pobedio. Dakle, neophodna je naroita priprema. Ako ne bi bilo ove pripreme, da li to znai da On treba na kraju da prihvati da Njegov narod ne eli ili ne moe da pobedi, da je Njegov standard za njih bio previsok i da zapravo On nije nikada ni oekivao od njih da dostignu to merilo? Da li smo Ga mi to pogreno razumeli pre sto godina, verujui da trai od nas poslunost u odnosu na Svoj zakon, iako je poslunost nemogua? Je li mogue da nije potrebna nikakva posebna priprema od strane njegovog naroda? Ovo su ozbiljna pitanja. Jedan veliki deo crkve, kao i propevednikog kadra, naginje popularnoj ideji po kojoj greh ne moe biti pobeen. Te ideje adventizam je preuzeo iz kalvinizma, koji ui da sve dotle dok neko ima grenu prirodu, greenje je neizbeno, pa samim tim i opravdano. (Takvo gledite negira sutinu onoga to je jedinstveno u adventistikoj veri, a to je uenje o stvarnom, nesimbolinom danu pomirenja.). Sniziti Boja oekivanja sa ciljem da se nae izvinjenje za jedan ravnoduan i mlak narod, znai uvredu za boansku pravdu. To bi bilo kao kad bi se na novoj zemlji postavili temelji starog Jerusalima, nikad pokajanog, stalno neposlunog i buntovnog, umesto novog, pobednikog, duhovnog i potpuno obraenog Jerusalima. To bi u potpunosti razoaralo Avramove nade koji ekae grada koji ima tvrdi temelj iji je zidar sam Bog. Ovaj grad je zajednica konanih pobednika, Avramovih duhovnih potomaka, a ne nekolicine rasutih i neusklaenih pojedinaca (Jevr. 11,10). Pokazae se da Avramova vera nije bila uzalud! Treba da postoji narod koji e imati takvu zrelost vere i iskustva, kakvo je pokazao Avram, njihov duhovni predak. To je najuzvienija taka u kojoj istorija dostie svoj vrhunac. Avram nije jedini koji je ispoljavao ovakvu veru. itamo da je i sam Hristos otkrivao istu veru kada je bio meu svojim narodom, uprkos injenici da u prolosti oni ne verovahu. On je dao svoju krv za ljudska bia i za potpuno iskupljenje ljudskog roda. To bi bila preskupa investicija ukoliko bi se rezultati pokazali kao nezadovoljavajui. Na kraju, vera Boja ne moe ostati bez roda (Rim. 3,3). U protivnom, veno Jevanelje bilo bi dovedeno u pitanje, a On bi bio pod venim prekorom jer je gajio naivnu veru u oveanstvo. Neuspeh nezamisliv rasplet Bojeg programa Iako je Hristos umro za nas i platio cenu svih naih greha kao na Zamenik, treba da postoji odreeni odgovor vere sa nae strane. Gospod ne moe ponovo doi bez jednog naroda koji je istinski spreman za Njegov drugi dolazak, naroda koji e biti svestan svoje misije u ovom svetu. On ne moe da baci srp sve dok zemaljska etva ne sazri (Otkr. 14,15-16.). Adventizam je duboko usidren u ovoj istini. Nije mogue odrei se te istine i ostati adventista. Pre nego to Bog rehabilituje crkvu ostatka, sadanja generacija e nekako morati da principijelno ispravi svaku greku koju je Boji narod poinio u prolosti, kako bi mogla da napreduje u svetlosti. Ovo je mogue kroz njihovu veru koja e dostii zrelost, a ne kroz nekakav program delatnosti s nae strane. Kao Sudija, Bog ne moe nepokajane smatrati nevinima bilo da se radi o pojedincu ili pokretu. Zakljuci ove studije ukazuju na postojanje ozbiljnih propusta u razumevanju istorije Adventista
10

sedmog dana kada je re o zvaninim verzijama. Postoje dokazi da je istina u vezi poznog dada Svetog Duha i jasni pokli iz Otkrivenja 18, bila izopaena, pa ak i sakrivena. Ovo je dovelo do traginih posledica u celom svetu. Pogreno tumaenje nae prolosti deformie shvatanje sadanjosti i slabi veru u naroiti karakter nae misije. To nas doovodi do suoenja sa katastrofom. Nemogue je za ma koji narod da pravilno rasuuje o sadanjim dogaajima ako je izopaio istorijske injenice. Istina nita ne gubi jednim paljivim preispitivanjem. Radilo se o teolokoj doktrini, ili vitalno znaajnoj crkvenoj istoriji, Elen Vajt ukazuje na neophodnost kompletnog rasvetljavanja: Nijedno istinito uenje nee nita izgubiti ako se podvrgne procesu ozbiljnog preispitivanja. ivimo u vremenu punom opasnosti i ne treba da prihvatamo bilo ta to bi nam se uinilo istinitim, bez prethodnog paljivog ispitivanja, a isto tako ne smemo sebi dozvoliti da budemo oni koji odbacuju neto to nosi rodove Svetog Duha; moramo biti pouljivi, smerni i ponizni u srcu... Gospod je odluio da stavi na probu nae stavove (RH, 20. decembar 1892). Ako mi sami ne proveravamo naa gledita po pitanju doktrine i crkvene istorije, to e uiniti pronicljivi umovi iz redova naih protivnika. Ako je Bog ikada govorio preko mene, doi e vreme kada e nas izvoditi pred sudove i pred mnotvo ljudi za Njegovo ime i tada e svako morati da ima ist raun sa samim sobom po pitanju razloga zbog kojih veruje. Najotrije e biti kritikovana svaka pozicija koju smo zauzeli u ime istine (RH, 18. decembar 1888). Upravo kada su pisane ove rei, deavao se vaan deo crkvene istorije. Danas, pojedine interpretacije te istorije dobile su oblik i oreol doktrine. Otuda i potreba za jednim sveobuhvatnim preispitivanjem, kako bi se napravila razlika izmeu prave istorije i tradicije predaka. Naa istorija ima vanu epizodu pod naslovom 1888, koju smo mi pokrili velom tradicije. injenice treba odvojiti od uobrazilje. Pokajanje i Dan pomirenja ienje Svetinje se ni u kom sluaju ne moe okonati sve dok veliki incident u naoj istoriji koji se dogodio 1888, ne bude sasvim jasno shvaen i dok problemi koji iz ovoga proizilaze ne budu reeni. Ovaj specifini deo nae istorije ima naroit znaaj. To se vidi iz pisma koje je Elen Vajt napisala predsedniku Generalne Konferencije, O.A. Olsenu, etiri godine nakon zasedanja GK u Mineapolisu: Greh uinjen u Mineapolisu ostaje zabeleen u nebeskim knjigama pored imena onih koji su se svrstali protiv svetlosti i ostae tamo sve dok ne doe do potpunog priznanja i dok se krivci sasvim ne ponize pred Bogom (Pismo O19, 1892). Njeni kasniji spisi pokazuju da do potpunog priznanja nikada nije dolo, a najvei broj oponenata izbegao je iskustvo potpune poniznosti pred Bogom. Sva ova braa su pomrla, ali to ne znai da su nebeske knjige oiene po nekom automatizmu. U njima su zabeleeni lini, ali i kolektivni gresi. Osnovna biblijska istina, koja je Adventiste sedmog dana uinila posebnim narodom, glasi: Izvetaji iz nebeskih knjiga nisu oieni u trenutku smrti. ienje je deo istranog suda i deava se na Dan konanog i kolektivnog pomirenja. U ovoj raspravi , mi se ne bavimo spasenjem dragocenih dua ove brae koja su se suprotstavila poruci pre sto godina. Oni se odmaraju u Gospodu kao sunji u svojim grobovima. Aktuelni problem jeste zavretak Bojeg dela na zemlji, dostizanje takvog jedinstva i sazrevanje takve saoseajnosti sa Gospodom (posle tako dugog zakanjenja), da Ga moemo istinski proslaviti, jer doe as suda Njegova. Sadanja generacija treba da iskupi neprocenjivi blagoslov koji su naa braa pre jednog veka drala daleko od sveta i od naeg naroda, u velikoj meri (1SM 234. 235). Mi smo jedno telo u Hristu i kao jedinstvena duhovna graevina, neraskidivo smo povezani, u kolektivnom smislu, sa braom iz prolih vremena. Ako ne proemo kroz iskustvo naroitog, na dubokom razumevanju zasnovanog pokajanja, onda njihov greh jeste na greh.
11

Telo je mlako, zahvaeno boleu koja ima svoje poreklo u 1888. Nova generacija treba da prui jednu ispravnu interpretaciju onoga to se dogodilo, jer, kao svedok, moe da sagleda duboke posledice koje se oituju u naem sadanjem duhovnom stanju. Poruka koju Hristos alje svojoj crkvi u poslednjim danima, trai preispitivanje nae istorije, koja, shvaena i doivljena na dosadanji nain, predstavlja bazu za stanje opisano reima obogatio sam se i nita ne potrebujem (Otkrivenje 3,14.21). Ukoliko ne uinimo ovo delo, krivica prethodnih generacija ostaje na nama. Test kojim su oni oprobani eka i nas. Kao i Golgota, 1888 je neto vee od pukog istorijskog dogaaja. Boje provienje nee dozvoliti da to ostane pokriveno prainom u adventistikoj arhivi, zaboravljeno od jo jedne generacije. Ova istina je produkt onih istih principa i naela koji su neophodni svakoj generaciji vernih, sve do konanog trijumfa istine. U jednom odreenom smislu, svi mi danas prisustvujemo dogaajima na Golgoti; isto tako, svi smo delegati na sednici odranoj 1888. Biemo pozvani da uinimo ono to generacijama pre nas nije uspelo. Nadahnuto proroanstvo nam govori kako treba da izgleda jedno ozbiljno preispitivanje problema 1888: Mi bi trebalo da smo poslednji narod na svetu koji bi u svojim redovima, makar i u najmanjoj meri, dopustio duh progonstva protiv onih koji nose Boju poruku svetu. Ovo je najstranija crta karaktera koja najvie odudara od hrianskog uzora, a koja se meu nama ispoljila posle Mineapolisa. Ova pojava e se jednom otkriti u svoj svojoj teini, sa svim teretom nesree koja proizilazi iz nje (Bilten GK 1893, str. 184). Jedan bivi predsednik GK takoe je shvatio da e 1888 ostati probni kamen meu nama, sve dok ne ostvarimo potpunu pobedu: Neki e osetiti neprijatnost zbog podseanja na Mineapolis (na zasedanju GK 1893). Znam da su neki povreeni i oaloeni na svaku aluziju koja bi se odnosila na to zasedanje i na situaciju koja je tamo nastala. Ali ja vas molim da zapamtite sledee: pravi motiv zbog kojeg bi se neko tako oseao jeste duh tvrdoglavosti s njegove strane, a svaka tekoa biva momentalno otklonjena kada se u potpunosti predamo i ponizimo svoja srca pred Bogom. Upravo injenica da je neko uvreen, u trenutku otkriva seme pobune u njegovom srcu... Ako jednom zakaemo, Gospod e nas ponovo povesti istim putem; ako i drugi put padnemo, On e nas opet dovesi na isti put; i trei put kada padnemo, Gospod e nas iznova povesti tim putem... Umesto da nas iritira to to nas Gospod navodi na isti put, bolje je da Mu zahvalimo i da Ga bez prekida slavimo, jer On to ini iz ljubavi i saaljenja prema nama (O.A. Olsen, isto, str. 188). Postoje li moda i danas oni koji se oseaju uvreeni i iritirani, kada treba da zaponu posao preispitivanja nae istorije. Zato davati toliku panju jednoj tako nemiloj prolosti? Zato ne bi sve to lepo zaboravili i krenuli napred ka naem cilju? Po reima predsednika GK iz 1893, ozlojeenost i oseanje iritiranosti u odnosu na 1888, ukazuju na stanje srca koje se bori protiv Svetog Duha i Boga. Mogue je da ga je Gospod nadahnuo da kae te rei. Elen Vajt takoe opominje da se u zaboravljanju prolosti krije jedna strana opasnost (Dogaaji iz ivota Elen Vajt, str. 196). I A.T. Dons se osvrnuo na ovaj problem u toku iste sednice 1893: Desie se neto to e nas jo vie iznenaditi nego ono u Mineapolisu - neto to e nas iznenaditi vie nego ita to smo do sad videli u ivotu. Brao, od nas e se traiti da tu istinu primimo i objavljujemo. Ali ako iz naeg srca ne bude iupan svaki koren takvog duha, mi emo tretirati vest i vesnika koji e tu vest nositi, onako kako je Gospod izjavio da smo uinili sa ovom (mineapoliskom) veu (Bilten GK 1893, str. 185). Uvid je potrebniji od vie rada Preispitivanje celokupne istine ne znai kritizerski pristup. Istina o prolosti je bitna jer rasvetljava nejasnoe sadanjeg vremena.; to nas nadahnjuje nadom u susretu sa nepoznatom
12

budunou. Cela istina je uvek bila i bie dobra vest. Kada je shvatimo, nai napori u cilju primanja poznog dada i sakupljanja konane etve imae uspeha. Teka staza pokajanja pokazae se kao najkrai put do kue. Iskustvo vere podrazumeva potpuno razumevanje istine. Ali, dokle god pokazujemo bezvoljnost u traganju za razumevajem istine, svi nai planovi e pretrpeti neuspeh jer im vidljivo nedostaje element spasonosne vere. Pod Bojim vostvom, istorija nas suoava sa stvarnou: 1) Boja ljubav zahteva da vest venog Jevanelja, propovedana u sili, stigne u svaki deo sveta. Ali On izjavljuje da ne moe izliti svoj blagoslov na konfuziju koja vlada mau nama. 2) Lani Hristos savremenog sveta nije u stanju da neprekidno dri crkvu ostatka u svojim kandama. On ne moe nad njom, kao celinom, da ispolji svoju natprirodnu silu, kao to to ini u drugim religijskim telima, jer u toj celini postoji veliki broj onih koji e insistirati na prihvatanju celokupne istine. To su savesni adventisti sedmog dana, jer imaju duboko ukorenjena ubeenja, stvorena na temelju Svetog Pisma. Oni nee prekloniti svoja kolena pred Valom, niti e dozvoliti da im taj Val zapui usta, jer znaju da su telo Hristovo. Oni e ostati vrsti, kao i Onaj koji je sa silom izgovorio rei u hramu: Kako se usudiste da od kue oca mojega napravite peinu hajduku? (Jovan 2,16) 3) Crkva Adventista sedmog dana nee propasti u poslednjoj krizi, jer u onima koji su isti u srcu postoji naroita sila i oni ine znaajan broj u ovoj zajednici. Ta sila anulira poslednje Valovo iskunje koje ima za cilj da podjarmi Boji Izrael. ak ni Val ne moe da izlije svoj lani blagoslov na jedan podeljeni narod koji hramlje izmeu dve pozicije. Odluujui faktor koji obezbeuje pobedu istine je ienje nebeske Svetinje, ono to upravo ini Veliki Prvosvetenik. Ovo veliko delo nije imalo svoje mesto u istoriji sve do 1844. Za one koji ele da imaju tu blaenu nadu, sledei korak je odluka da slede, u smislu potpunog predanja, pravog Boga; u suprotnom morae da pou za onim drugim. Sve mogue posledice jedne takve odluke imaju zastraujuu teinu.

13

DRUGO POGLAVLJE

GREH OSTAVLJANJA PRVE LJUBAVI

Niko ne moe dovesti u pitanje verodostojnost iskustva onih koji su uestvovali u pokretu 1844. godine. Isus je za te vernike koji su ekali Njegov drugi dolazak bio najvea dragocenost i njihova srca su bila ujedinjena u iskrenoj slubi koja je dolazila iz dubine due. Oni su pomenutom pokretu, to je bez ikakve sumnje, prepoznali prisustvo i delovanje Svetoga Duha. To vrsto osvedoenje koje je prevazilazilo zavisnost od samog teolokog sistema i njegove ispravnosti, predstavljalo je potporu vere malog stada u velikom razoarenju. Crkva adventista sedmog dana nastajala je kroz iskustvo istinske ljubavi; rodila se kroz duevnu patnju onih koji su sve rizikovali, oslanjajui se verom na ono to je inio Duh Sveti u svom autentinom ispoljavanju. Tako se formirala crkva iji je temelj poloen u pravoj, istinskoj veri, a ne u legalizmu. Prvih godina ona je ljubila Boga celim srcem i vie od svega cenila prisustvo Svetog Duha. Potonje nevolje nastale su kao rezultat naputanja prve ljubavi, to je dovelo do otvrdnjavanja srca i nesposobnosti da se prepozna pravi Sveti Duh. Ve 1850, zapaeno je kako bogougodna sluba postepeno biva potisnuta otupelou i dremeom, kako je govorila mlada slukinja Gospodnja. Ljubav prema Spasitelju poela je da ustupa mesto podmuklom samoljublju, to je dovelo do mlakosti. Ponos i zadovoljstvo u posedovanju sistema istine, u velikoj meri su izgnali jednostavnu veru u Isusa koja je omoguila prihvatanje istine u prvobitnom iskustvu. Tako je, ubrzo posle velikog razoarenja 1844 i sakupljanja malog stada koje je uvalo veru, poela da se javlja tekoa u razumevanju znaaja (i znaenja ) trostruke aneoske vesti. Problem nije bio toliko teoloke koliko duhovne prirode. Crkva je liila na adolescenta koji se fiziki razvija, ali intelektualno ostaje dete. Ta istina je napravila fenomenalan progres i potrrivala se u mnogim polemikama, ali sluge Boje su se previe oslanjale na snagu dokaza, kako kae Elen Vajt (1. Sved. 113). To ih je inilo nesposobnima da odole iskuenju nesvesne i suptilne duhovne oholosti; nisu li oni razumeli i prihvatili istinu, nisu li se rtvovali za nju? inilo im se da postoji nekakva zasluga u toj vrsti rtvovanja. Pastori i evangelisti su podizali atore u novim oblastima, pozivali su stareine i lanstvo drugih crkava, odnosili pobedu u raspravama i polemici, odvodili najbolje lanove drugih crkava, krtavali ih, osnivali nove crkve i ili u nova polja u susret novim pobedama i to na sve strane. Uspeh je doneo euforinu radost. Protivljenje ljudi kao da je izazivalo stalnu potrebu za linim i kolektivnim opravdanjem stava i verovanja u drugi Hristov dolazak i to ih je zaokupljalo vie nego sam susret sa Onim koji je ljubak. Vera je za njih bila vie akt posveivanja doktrinalnoj istini, motivisan egoizmom koji se ispoljava u iekivanju nagrade, nego iskrena zahvalnost koja potie iz srca zbog milosti koju Hristos pokazuje. Umesto da hodimo smerno, potpuno zavisei od Gospoda, poeli smo da uzdiemo svoju glavu, ponosni zbog neoborivosti nae istine. Neizbeni rezultat bio je legalizam. Isti sluaj se ponavljalo u iskustvu mnogih novoobraenih adventista. Kada se pravilno shvati, istorija adventnog pokreta je naa sopstvena istorija, istorija alosne promene naeg srca. Svako od nas je mikrokosmos, kao to svaka kap pojedinano sadri sve ono to ini kinicu. U svemu to govorimo za prole godine, ne gubimo ni za trenutak iz vida da nismo nita bolji od naih prethodnika. Pavle govori u Rimljanima (2,1) da mi inimo istu stvar. Promaaji nae crkvene istorije mogu se pozitivno reiti i doneti ohrabrenje samo ako ih sagledamo kroz prizmu kolektivnog pokajanja.

14

Kako se pojavila naa mlakost Elen Vajt je od najranijih vremena prepoznala na osnovni problem naputanje prve ljubavi, gubitak intimne veze sa Hristom zbog nedovoljnog potovanja Njegove portvovane ljubavi. Ona sama (E.Vajt) nikada nije izgubila tu prvu ljubav, ve je uvek bila spremna da prepozna ispoljavanje pravog Svetog Duha. Ali mi nismo bili previe osetljivi. Meu nama postoji stalna tenzija i stara odbojnost prema ukorima kada treba da prepoznamo i pravilno procenimo vrednost Duha prorotva. Iako je Boji Duh, koji je pratio delo Elen Vajt, u mnogo navrata prosto primorao voe crkve da priznaju boanski autoritet njene poruke, oni su retko kada bili ujedinjeni u iskrenoj simpatiji prema njenoj istoj i plemenitoj motivaciji koja je poticala od Duha. Takav unutranji jed (pizma) nae due nije nita iznenaujue za nas ljude. Oigledno se ispoljavala tokom itave istorije starozavetnog Izraela. Gotovo neprekidna ravnodunost prema ozbiljnim apelima Gospodnje slukinje da se smerno vratimo prvoj ljubavi, dovela je do najmranijih poglavlja nae istorije. Rastue, mada nesvesno samoljublje pastora i vernika, isteralo je iz srca pravu veru i, kao posledica, nestala je sposobnost da se uoi i shvati delovanje Svetog Duha. Ono to je usledilo bilo je tako zastraujue, da se naim pionirima inilo nezamislivim (kao i nama danas). Upravo se pribliavalo vreme kada je Sveti Duh tree Lice Boanstva bilo najdirektnije uvreeno od strane delegata na zvaninoj sednici Generalne konferencije 1888. godine (Ms.24,1892; Posebna svedoanstva, Serija A, br. 7, p.54; vidi poglavlje Elen Vajt odbaena 1888). Kako su adventisti sedmog dana mogli da uine tako neto? Da nije postojao stalni angaman Elen Vajt, teko da bi pokret preiveo, osim kao legalistiki kult kakav postoji kod Jehovinih svedoka, ili u Bojoj univerzalnoj crkvi. Ova injenica koja se generalno priznaje, predstavlja svojevrstan i upeatljiv komentar naeg duboko ukorenjenog neverstva. Za samo nekoliko desetina godina mi smo ponovili ono zata su starom Izraelu trebali vekovi. Nijedan adventista sedmog dana nee sporiti da je crkva Jerusalim. Ali ona je jo uvek stari, a ne novi Jerusalim. Uspeli smo da vidimo trostruku aneosku vest kao veno Jevanelje. Uenje (sama doktrina) je bilo pravo. Ali pastori i lanovi su bili slepi za pravilno razumevanje tree aneoske poruke u sutini, kao to je slepoa onemoguila Jevreje da vide sutinsku poruku Starog Zaveta. To to Jevreji nisu mogli da vide bilo je mesto i uloga krsta, kako u njihovim slubama u hramu, tako i u delu dugo oekivanog Mesije. Na identian nain, mesto i ulogu krsta zaobila su naa braa na kraju XIX veka. Jo 1867. Elen Vajt je govorila o principu krsta (vie nego o reformi u odevanju), kao glavnom motivu koji inspirie celokupan angaman, nas kao adventista sedmog dana, a isto tako i na stil ivota: Bili smo toliko ujedinjeni sa svetom, da smo izgubili viziju krsta i ne stradamo vie sa Hristom... Mi se razlikujemo od sveta upravo zbog tog prihvatanja krsta (1. Sved., str. 525). Ima mnogo buke i komeanja oko nae religije, dok su Golgota i krst zaboravljeni (5. Sved., str. 133). Rast nasuprot napretku Ono to je jo vie zakomplikovalo razumevanje naeg duhovnog stanja bila je injenica da u to vreme crkva belei brzi rast u brojanom, finajsijskom i drutveno-prestinom smislu. To se ispoljilo kroz kontinuirani rast i jaanje institucija, finansija i organizacije crkve. Pokret u povoju, bez iskustva, poevi ispod nule, pod pritiskom omalovaavanja koje je trpeo od strane sveta posle 1844, sada je poprimio izgled jedne snane, dobro organizovane i respektabilne denominacije. Imali smo ono to je bilo opte poznato kao najbolja medicinska ustanova na svetu i jednu od najmodernijih tamparija onog vremena. Naravno da nije bilo nieg loeg u tom materijalnom napretku. Najprogresivniji koraci preduzi15

mani su na insistiranje Elen Vajt kao nadahnutog savetnika. Bilo je ispravno i dobro to to su osnivane razliite institucije, to se delo irilo na nove oblasti i to su se nove crkve svuda podizale. Ali pastori, kao i laici, pomeali su ovaj opisani rast sa glavnim ciljem adventnog pokreta duhovnom pripremom za ponovni Hristov dolazak. Iz svega je proizala samo konfuzija, a samouzdizanje i samozadovoljstvo poeli su da izlaze na povrinu u svakonedeljnim izvetajima o napredovanju dela koje moemo itati u Pregledu i Glasniku iz onog vremena. Prepoznatljivi ton tih izvetaja koji stalno naglaava progres u vidljivom je neskladu sa gorljivom porukom koju je uoravo u to vreme iznosila Elen Vajt. Dok su mnoga braa izraavala vidni optimizam u pogledu rezultata svojeg rada, tvrdei da Bog sve vodi i da je to njegovo delo, izvetaj Nadahnua i potvrda istorije govorili su da glavno obeleje dela nije njegov materijalni progres, ve nedostatak duhovne zrelosti. Osnovni cilj adventnog pokreta oduvek je bio razvoj karaktera slinog Hristovom u ostatku Njegovog naroda, to bi opravdalo rtvu koju je podneo njih radi. Nijedna zajednica svetih u celokupnoj istoriji nije spoznala tako visok nivo hrianskog iskustva, simbolino prikazan Mladom koja se pripravila (Otkr. 19,7,). Ovaj poslednji ostatak postae stanovnici Novog Jerusalima, budui da su pobedili sve ono ime su prethodne generacije bile nadvladane i to je dovelo do njihovog duhovnog pada. U karakteru ovih pobednika videe se praktini rezultati ienja nebeske Svetinje. Plan spasenja e dostii najviu taku, a skepsa i optube Sotone i njegovih sledbenika zauvek e biti uutkane. Nepali svemir sasvim e se umiriti posmatrajui poslednji trijumfalni in plana spasenja. Dokazae se da je Jevanelje sila Boja na spasenje (Rimljanima 1,16). Usko vezano za ovaj primarni cilj jeste ostvarenje onog sekundarnog: zavretak programa evangeliziranja sveta. Ovo drugo je u Pismu predstavljeno kao nuna posledica i automatski osiguran epilog poto se ostvari primarni cilj (Marko 4,26-29; Otkr. 14,15; Jovan 13,35). Da nismo zaslepljeni samoljubljem, jasno shvatanje istine koju sadri poruka treeg anela odavno bi obezbedilo jedan autentian progres zasnovan na primarnom cilju (formiranju Hristovog karaktera). Umesto ovoga postojala je samo iluzija napretka sagraena na materijalnim injenicama (sekundarni cilj). Ali, zadravajui se na tom terenu, odmah nam upada u oi jedan ozbiljan problem. Druge denominacije ostvaruju ovu vrstu progresa (brojanog i institucionalnog) i to mnogo efikasnije, to nam jasno govori da takav rast ni najmanje ne znai da se pravi nebeski blagoslovi izlivaju na nae delo. Ponaajui se upravo u tom pogrenom maniru, potpuno smo izgubili iz vida svoj osnovni zadatak i posvetili smo se (takoe u potpunosti) onom to je sekundarno. Zvanini izvetaji imaju pogrene zakljuke koji se oslanjaju na statistiku i finansijski saldo. Evo jednog modela takvih izvetaja koji obiluju oholou i samozadovoljstvom i koji se simbolino moe nazvati vrh ledenog brega: Finansijski uspeh ovog ogromnog crkvenog preduzea ne moe biti manji nego to je vera i revnost koji proimaju izabrani Boji narod. Ovi kombinovani resursi, pod vostvom Zapovednika vojske Boje, dovee uskoro do triumfa velikog advenog pokreta u celom svetu. (GK Adventistike crkve, 31. decembar 1948, str. 9). Drugim reima, vera i duhovna revnost izabranog Bojeg naroda mere se statistikim brojkama! Moe neko rei da je ovaj primer izuzetak i da je demode u odnosu na sadanji trend, ali on ilustruje ideju koja je polazna osnova za vladajuu struju onog vremena, a i danas se takoe moe uoiti na svim nivoima crkve. Govor naeg srca je: Bogat sam i obogatio sam se. Rodonaelnik (Autor) i Usavritelj nae vere izjavljuje neto sasvim suprotno. Tako je izgledala duhovna situacija u crkvi deceniju pre zasedanja GK 1888. Slukinja Boja je esto oplakivala samoljublje koje je postalo tako bolno upadljivo u jednoj optoj slici duhovne mlakosti. inei oajnike napore ne bi li nam kako pomogla, ona je godinama posle 1888. upuivala vatrene poruke apelujui na sve nas, pastore i narod, da obnove ljubav prema Hristu koja je nekada ispunjavala srce, a koja je sada blizu da sasvim iezne. Ona je naporno i istrajno radila,
16

ali iz odreenih razloga, apeli dolazili u gluve ui i nisu krunisani uspehom. Jednostavno Boje reenje za sloen i ozbiljan problem crkve Da li je mogue da nekoliko prodornih poruka iznesenih jednostavnim reima napravi prodor do samog srca Laodikije i da za kratko vreme dovri ono to nisu postigle decenije ozbiljnog rada koje je Elen Vajt uloila za dobro crkve. Odgovor glasi: Da. To je bio deo Bojeg plana. On je poslao Svoju re preko smernih orua 1888, poruku koja je predstavljala poetak poznog dada i jasnog poklia. Okolnosti pod kojima je dola poruka trebalo je da budu isto tako skromne kao i one u Vitlejemu, u tali prilikom roenja naeg Gospoda. Bog je poslao dvojicu gotovo nepoznatih mladia kao Svoja orua sa sveim nainom izlaganja iste istine. Elen Vajt je bila oduevljena njihovom porukom. Ona je videla da ova vest sadri upravo ono to je nedostajalo adventizmu, snagu preobraaja onog frustirajueg mora i treba, to odlikuje na legalizam, u dobrovoljnost kao prirodni rezultat predanja kakvo se moglo videti kod apostola. Elen Vajt je s pravom bila nezadovoljna vodeom braom koja nisu razumela ta se dogaa i koja su negativno reagovala na poruku. Ovako je ona govorila o dvojici vesnika: Svetenik je uzeo (odoje Isusa) na svoje ruke, ali u njemu nije video nita posebno. Bog mu nije rekao da je to uteha Izraelova. Ali, kada se pojavio Simeon... on je ugledao isto to dete u rukama Njegove majke... Bog mu ree: Ovo je uteha Izraelova... Evo nekoga ko je prepoznao Isusa i to zato jer se stavio u poloaj u kojem je mogao da razlikuje duhovne stvari od obinih... Nema nikakve sumnje da je Bog bio sa bratom Vagonerom dok je jue govorio... Pitanje je glasilo: Da li je Bog poslao istinu? Da li je Bog podigao ove ljude da objave istinu? Ja odgovaram: Da, Bog je poslao ove ljude da nam donesu istinu koju ne bismo imali da Bog nije poslao nekog da nam je donese... Ja je prihvatam i ne usuujem se da podignem svoju ruku protiv ovih osoba kao to ne bih ni protiv samog Hrista, jer upravo Njega treba prepoznati u ovim vesnicima... Mi smo bili u zabuni, hranili smo se sumnjama i zato su nae skuptine na umoru... (Ms. 2, 1890). Na dananji problem Vek kasnije, sa jo razgranatijim sistemom organizacije koja je dodatno dobila na znaaju u ovom svetu, izlazak iz stanja mlakosti, stanja na umoru, postaje jo tee nego to je to bilo 1890. Oholost koja proima celu crkvu bez obzira na njen multinacionalni i multikulturalni karakter, predstavlja ogroman problem. Ne moemo se nadati da e jednostavno vreme zaleiti rane. Naprotiv, Bojem strpljenju moe doi kraj. Bog ne moe beskonano trpeti posledice nae mlakosti. On je taj koji nam saoptava da Mu nae stanje priinjava muninu, u toj meri da Mu doe da povrati (to podrazumeva originalni tekst u Otkrivanju 3,16.17, kada kae da e nas izbljuvati iz Svojih usta). Klju za razumevanje naeg pravog, nezavidnog stanja nalazi se u pravilnom razumevanju onoga to se dogodilo na zasedanju 1888. i posle toga. Iz te tragine epizode nae istorije proizilaze pojave duhovne vrste koje odreuju karakter dananje crkve. Mi to moramo prepoznati. Pozni dad i jasni pokli otpoeli su u naim redovima kao jedna skromna i jednostavna poruka o udesnoj moi koje nebo poseduje, ali ti neprocenjivi blagoslovi su izgubljeni jer je Sveti Duh bio uvreen. Kako je moglo tako neto da se dogodi? O tome emo diskutovati u narednom poglavlju.

17

TREE POGLAVLJE

GLASNI POKLI DOLAZI NA IZNENAUJUI NAIN

Crkva i vostvo su desetak godina pre 1888 oekivali vreme osveenja, vreme kada e dugo eljeni pozni dad konano doi. To iekivanje je za nas ono isto to i oekivanje Mesije za Jevreje, u vreme Jovana Krstitelja. Ipak, malo njih je shvatilo injenicu da e pozni dad i jasni pokli u prvom redu predstavljati jasnije razumevanje Jevanelja. Uobiajna predstava je bila da je glasni pokli zapravo sve vea vika (sve glasnije objavljivanje onog to znamo). Sasvim nas je iznenadilo to da se zapravo radi o sve veoj, rastuoj svetlosti. Oekivali smo oluju koja e potresti celu zemlju, praenu porukom u stilu: Pripremite se, ili...! Nismo bili spremni za tih i tanak glas koji jasnije otkriva Boju milost i na taj nain daje pokretaku snagu treoj aneoskoj vesti. Natprirodna sila koju oekujemo dolazi kao posledica prihvatanja ove vee svetlosti Jevanelja. Od te svetlosti e se zasvetliti cela zemlja. Strana opasnost, da odbace Mesiju koji je za njih doao iznenada, nadvila se nad jevrejskim voama. Postojala je jednaka opasnost da odgovorne voe nae crkve odbace glasni pokli kad pone. Jo 1882, Elen Vajt je opominjala da bi se jednog dana moglo desiti da oni ne prepoznaju pravog Svetog Duha: Mnogi meu vama ne razabiraju Boje delo i Njegovo prisustvo... Postoje meu nama ljudi koji zauzimaju odgovorne poloaje i koji smatraju... da je vera poput one Pavlove, Petrove, ili Jovanove zastarela i da je neprimerena sadanjnjem vremenu. Na nju se gleda kao na neto apsurdno, mistino, nedostojno jednog inteligentnog uma (5. Sved., str. 74, 75). Preovlaivao je neosnovani, lani optimizam (Znam da mnogi misle pohvalno o sadanjem vremenu) i u snanom reetanju koje e uskoro nastupiti ova odgovorna braa bi mogla da se pokau nepodesnim da predvode u vremenu krize: Oni koji su se pouzdali u intelekt, genij ili talente, nee tada stajati na elu naroda. Oni nisu drali korak sa svetlou. Oni koji su se pokazali nevernim nee biti predvodnici stada u tim trenucima. U zavrnom slavnom delu uestvovae mali broj znamenitih ljudi (5. Sved. 80). Elen Vajt je ekala to vreme kada e Gospod preuzeti vostvo u voje ruke i kada e podii ljudska orua koja su dostojna Njegovog poverenja: Kada budemo imali ljude posveene kao Ilija, sa verom koju je on imao, videemo kako Bog otkriva sebe onako kako se otkrivao svetim ljudima od davnina. Kada budemo imali ljude koji e, iako svesni svojih nedostataka, znati da preklinju Gospoda oslanjajui se na Njega u ozbiljnoj veri, kao Jakov, tad emo imati i rezultate (4. Sved. 402). Predsednik Generalne konferencije je 1885 upozoren, da ako on i drugi ne probude u pogledu svojih dunosti, oni nee prepoznati Boje delo kada odjekne glasni pokli treeg anela. Kada se pojavi svetlost koja treba da obasja svet, oni e, umesto da pohitaju u pomo Gospodu, pokuati da ogranie delo, usklaujui ga sa svojim uskogrudim idejama. Dopustite mi da vam saoptim da e Gospod u ovom zavrnom delu raditi na nain, sasvim razliit u odnosu na uobiajni red stvari i suprotno od svakog ljudskog plana... Radnici e biti iznenaeni jednostavnou orua koje e On upotrebiti kako bi dovrio Svoje delo pravde (Oktobar 1885, Sved. za prop. 300). Ovo pismo je upueno G.I. Batleru i S.N. Haskelu. Haskel se setio ovog upozorenja i bio jedan od malobrojnih koji je pokazao duhovnu bistrinu kada je trebalo prepoznati tajanstveno delo koje se odigravalo pred njihovom oima tri godine kasnije. To, meutim, nije bio sluaj Batlera i ostalih. Gospod je 1888. bio prinuen da zaobie iskusne stareine i upotrebio je mlade i nepoznate ljude: Gospod ponekad radi onako kako smo najmanje oekivali; On nas iznenauje otkrivajui svoju
18

silu preko svojih izabranih orua, dok u isto vreme prolazi pored onih za koje smo bili ubeeni da e preko njih doi svetlost... Ako ova vodee braa ne prihvate poruku sa neba, mnogi e odbaciti upravo one vesti koje je Bog uputio Svom narodu.... ak i kad bi svi nai elni ljudi odbacili svetlost i istinu, ta vrata e i dalje biti otvorena. Gospod e podii ljude koji e dati narodu poruku za ovo vreme (Sluge Jevanelja, 126). Iste godine (1882) nam je ponovljeno: Mogue je da ispod grube i neprivlane spoljanjosti zasija jasna svetlost pravog hrianskog karaktera... Ilija je pozvao Jelisija da ostavi plug i ogrnuo ga platom posveenja. Poziv za ovo uzvieno i slavno delo bio je upuen nekim ljudima koji su se odlikovali visokom kulturom i uglednim poloajem; da su ove osobe bile male u svojim oima i da su se potpuno oslonili na Gospoda, On bi ih poastvovao kao Svoje barjaktare u jednom pobednikom pohodu... Bog e upravo u naim danima uiniti jedno delo koje je samo mali broj ljudi u stanju da predvidi. On e podii meu nama osobe koje su pouene vie pomazanjem Svetog Duha, nego obrazovanjem u visokokolskim institucijama (5. Sved. 81, 82). Ova svedoanstva iz 1882 godine predstavljaju nadahnuta predskazanja; kao da je ova slabana i krhka dama (Elen Vajt) ve tada, unapred napisala istoriju 1888! Boanski izbor vesnika Ba te 1882 godine, E.J. Vagoner je uestvovao u jednom kursu za poduavanje koji je oigledno bio naroito blagosloven prisustvom Svetog Duha. Bog je pripremao svog slugu, kao orue koje e upotrebiti za jedan naroiti zadatak. Vagoner je kasnije ovako opisivao svoje iskustvo: Poeo sam sa ozbiljnim studiranjem Biblije pre 34 godine (1882). U to vreme, Hristos je bio ivo naslikan pred mojim oima kao Onaj koji je istinski razapet mene radi. Stajao sam malo podalje od jedne grupe lanova skuptine, u velikom atoru gde se odravao sastanak, u Heldsburgu (Kalifornija). To je bilo jednog tmurnog subotnjeg popodneva. Ne znam ta je bila tema propovedi. Nisam zapamtio ni jednu re, ni jedan stih. Jedino ega se seam je ono to sam video. Neka svetlost je odjednom zasjala oko mene, a unutanjost atora je za mene postala sjajnija od svetlosti podnevnog sunca. Video sam Hrista kako visi na krstu, razapet za mene. U tom momentu, po prvi put sam dobio snano razumevanje, koje je dolo kao potop, da me Bog ljubi i da je Isus umro za mene. Bog i ja smo bile jedine osobe u svemiru kojih sam bio svestan u tim trenucima. Tada sam video svojim oima da je Bog bio u Hristu i da je pomirio svet sa sobom; ja sam bio otelovljenje celog tog sveta sa svim njegovim gresima. Siguran sam da je Pavlu, na putu za Damask, isto tako realno predoeno ono to je video kao ovo meni... Doneo sam momentalno odluku da u Bibliju prouavati u svetlosti ovog otkrivenja, kako bih pomogao i drugima da vide tu istinu. Oduvek sam verovao da svaki deo Biblije, na ovaj ili onaj nain govori o ovom slavnom otkrivenju [Hristu raspetom] (Pismo, 16. maj 1916, napisano neposredno pred njegovu smrt). U godinama koje su prethodile 1888, Bog je pripremao Vagonerovog kolegu. Vest istine pronala je A.T. Donsa, dok je kao vojno lice bio na slubi u vojsci Sjedinjenih Drava. Iako nije zavrio neke visoke kole, studirao je danonono, sakupivi veliko istorijsko i biblijsko znanje. J.S. Vobern (Washburn), koji ga je lino poznavao, govorio nam je o njemu kao o skromnoj, ozbiljnoj i oseajnoj osobi, ije su snane molitve govorile u prilog tome da je poznavao Gospoda (Intervju, nainjen 4. juna 1950). Otroumnost kojom se odlikovao mladi Dons, bila je praena gorljivom, jednostavnom verom jednog deteta. U danima kada je predstavljao orue u Bojim rukama, njegov rad i propovedanje pratila je sila. U godinama koje su usledile nakon 1888, moglo se uoiti ispoljavanje Bojeg Duha koji je radio kroz Donsa, ukljuujui naroito delo u Senatu Sjedinjenih Drava, u Vaingtonu, gde
19

se uspeno suprotstavio Blerovom predlogu zakona za zatvaranje trnog centra u nedelju, hrianski dan od odmora. Moe se rei da je gotovo jedan celi vek (danas vie od 120 godina prim. prev.) verske slobode koju su Amerikanci uivali, zapravo rezultat uspenih napora nepoznatih i nepriznatih Donsa i Vagonera, u borbi protiv verske netolerancije u njihovim danima. Boji Duh je zaista pripremao ovu dvojicu mladia da objave vest crkvi ostatka i celom svetu, vest koja je predstavljala poetak dugo oekivanog jasnog poklia: Gospod je, u svojoj velikoj milosti, poslao svom narodu jednu izuzetno dragocenu vest preko brae Vagonera i Donsa. Ova poruka na jo jasniji nain istie pred svetom raspetog Spasitelja, rtvu za grehe celog sveta.... Bog je svojim vesnicima dao upravo ono to je bilo neophodno narodu (Svedoanstva za propovednike, str. 91, 95; 1895). U periodu od osam godina posle 1888, Elen Vajt je esto govorila o ovoj dvojici mladia kao o Bojim vesnicima, odobravajui njihov rad reima koje nikada nije koristila kada su bili drugi u pitanju. Postoji izmeu 200 i 300 takvih njenih pisanih izjava. Ona kae 1890: Pretpostavimo situaciju da se svedoanstvo o Hristovoj pravdi, objavljeno u poslednje dve godine, obrie. Ko bi, prema vaem miljenju, mogao da donese naroitu svetlost za narod? (RH, 18. mart 1890). 1888, ona kae: Bog predoava umu ovih, od Njega izabranh ljudi, dragocene bisere istine koji odgovaraju naem vremenu. Vest koja nam je upuena preko Vagonera i Donsa je Boja poruka Laodikijskoj crkvi (Pismo S 24,1892). Kada je prvi put ula Vagonerovu vest, Elen Vajt je istog trena shvatila njen pravi znaaj. To je bilo pravo otkrivenje za crkvu i za svet: Postavljeno mi je pitanje: ta mislite o svetlosti koju iznose ovi ljudi? Pa ja to isto iznosim 45 godina Hristovu neodoljivu privlanost. To je ono to sam pokuala da predoim vaem razumu. Kada je brat Vagoner izneo te ideje u Mineapolisu, bilo je to prvo jasno uenje o tom predmetu koje sam ikada ula da silazi sa ljudskih usana, osim diskusija koje smo vodili moj suprug i ja. Rekla sam u sebi: Ja to vidim tako jasno, jer mi je Bog pokazao ovaj predmet u viziji, dok oni (braa) ne vide, jer njima nije dato otkrivenje koje sam ja imala; ali kada je neko drugi izneo ovu svetlost, svaka struna mog srca rekla je: Amin (Ms. 5, 1895). Naim modernim renikom reeno, ona je shvatila poruku kao prenosnu silu koja snagu motora prenosi na tokove. etrdeset pet godina ona je palila motor, ali njegova snaga, neophodna za okonanje misije Jevanelja u svetu, nije se prenosila na tokove. Sada joj je postalo jasno da e nadovezivanjem nove vesti na one stare, ljudi te generacije biti pripremljeni za Gospodnji dolazak. Nije nikakvo udo to je bila oduevljena! Kako glasni pokli nije prepoznat Ve 1. aprila 1890, Elen Vajt, shvatajui sve vie vanost poruke, primenjuje tekst iz Otkrivenja 18 na poruku iz 1888: Mnogi su mi pisali, pitajui da li je poruka opravdanja verom (iz 1888) vest treeg anela, a ja sam im odgovorila: To je sutina vesti treeg anela. Prorok kae: I posle ovoga videh drugog anela gde silazi sa neba, koji imae oblast veliku; i zemlja se zasvetli od slave njegove Otkr. 18,1 (RH, 1. april 1890). U 1892, ona je bila spremna da bez dvojbe potvrdi ovu vest kao pravi poetak dugo oekivanog glasnog poklia: Glasni pokli treeg anela je ve otpoeo otkrivenjem pravde Isusa Hrista Spasitelja koji oprata grehe. To je poetak svetlosti onog anela od ije slave treba da se zasvetli cela zemlja (RH, 22. novembar 1892). Zapazite da je poetak dela ovog anela bila vest, a ne ono to su pretpostavljali vodei ljudi.
20

Kasnije emo videti kako ova razlika dobija na sve veem znaaju, naroito u vremenu krize. Brat Batler, najodgovornija osoba meu zvaninicima crkve, bio je na elu onih koji su se suprotstavili dragocenoj svetlosti jasnog poklia. Malo je onih kojima je uspelo da odole njegovom negativnom uticaju. U njegovom slepom protivljenju glasnom pokliu, moemo jasno videti ispunjenje nadahnutog upozorenja koje mu je upueno 1. oktobra 1885. (Sved. za prop. str. 300): Postoje neki koji bi da bez odlaganja prelome i donesu odluku o tome ta je ispravan stav u diskusiji po odreenom pitanju. Preovlauje elja da se ovaj problem smesta rei i to onako kako se svia bratu Batleru. Ali, jesu li takvi umovi spremni za takvu odluku? Ja ne mogu da odobrim takvu proceduru. Oni nisu spremni da donesu sigurne odluke... Ne vidim nikakav razlog za takvu uznemirenost koja postoji na ovom sastanku (Mineapolis, 1888)... Poruke koje dolaze od naeg predsednika iz Batl Krika sraunate su na to da vas navedu da zauzmete pogrean stav; ali ja vas opominjem protiv toga... Uzbuena oseanja dovode do ishitrenih poteza (Ms. 15, 1888, Olson, str.295). Nikad neu zaboraviti iskustvo iz Mineapolisa, niti ono to mi je pokazano u vezi sa duhom koji je tamo upravljao ljudima, u pogledu izgovorenih rei, uinjenih dela pod uticajem sila tame... Na ovom skupu oni su bili nadahnuti jednim drugim duhom i nisu razumeli da je Bog poslao ovu dvojicu mladia sa specijalnom porukom koja je naila na podsmeh i poniavanje. Oni (koji su odbacili vest i vesnike) nisu bili svesni da ih nebeska bia posmatraju... Znam da je Gospodnji Duh tom prilikom uvreen (Pismo 24, 1892). Tako se ponaalo vostvo crkve, s jedne starne, naivno oekujui glasni pokli kao potvrdu pred svetom, a s druge, one realne strane, borei se protiv Duha milosti, odbacujui Njegovo obilje dobrote i saaljenja. Da razjasnimo! Greh kojim je Sveti Duh uvreen nije crkvu kao celinu doveo u stanje za koje nema oprotaja (hula na Svetog Duha). Greh Jevreja protiv Svetog Duha sastojao se u tome to su oni Njegovo delo pripisivali Sotoni (vidi Marko 3,22-30). Nismo nigde proitali da su naa braa, uopteno gledano, ili tako daleko u periodu vezanom za 1888, iako je sasvim mogue da su neki od njih uinili taj strani greh. Elen Vajt je nastavila da radi za ovu crkvu sve do svoje smrti 1915. godine, pokazujui na taj nain svoju veru da je oprotaj mogu i da reenje naeg problema nije u dezintegraciji i naputanju denominacije, ve u kolektivnom pokajanju i pomirenju sa Svetim Duhom. Navodne mane vesnika nisu opravdanje za odbacivanje poruke Odbacivanje svetlosti od strane Bojih izabranih slugu nikada se i niim nije moglo opravdati. Nije, meutim, na posao u vremenu u kojem ivimo, da traimo greke, ve da otkrijemo injenice. Braa koja su se suprotstavila svetlosti, iskreno su verovala da ine dobru stvar, jer im se inilo da Boja odabrana orua gree. Gospod je radio u stilu koji nije bio uobiajan i to je iznenadilo brau. Elen Vajt slika budui razvoj dogaaja, imajui u vidu dogaaje koji su obeleili sadanjost one generacije: U ispoljavanju slave koja e obasjati zemlju svojom slavom, oni e u svojoj slepoi, videti neto to e im se initi opasnim, neto to e probuditi njihova strahovanja i ustae protiv nje. Oni e se usprotiviti delu zato to Gospod ne radi u skladu sa njihovim idejama i oekivanjima (RH, posebno izdanje, 23. decembar 1890). Neto pre toga, ona rasvetljava duevni teret koji je pritiskao vesnike. Moemo da saoseamo sa njima, jer je iskuenje bilo estoko: A sada, elim da budete oprezni, svako od vas ponaosob, u pogledu stava koji ete zauzeti! Ako se izgubite u oblacima neverovanja, zato to vidite ljudsku nesavrenost, jednu re ili neku sitnicu koja moe da iskrsne i zbog toga ih (Donsa i Vagonera) osudite... Trebalo bi da pre toga proverite da li Gospod radi sa njima, pa ete tek tada moi da prepoznate Duha Bojeg koji se otkriva kroz njih. Ako se i tada odluite da za protivljenje, uiniete isto
21

to i Jevreji (Propoved, 9. mart 1890; Ms. 2, 1890). Starija i iskusnija braa bila su iziritirana odlunom podrkom koju je Elen Vajt pruala dvojici mladih, nepoznatih vesnika, naspram cele skuptine radnika. Stareina A.G. Daniels kasnije je svedoio kako je ona morala da stoji gotovo sasvim sama protiv cele Generalne konferencije (The Abiding Gift of Prophecy, p. 369). Robert V. Olson je na godinjem konzilijumu 1986. u Rio de aneiru, izvestio da je Elen Vajt 1888. doivela javno suprotstavljanje u toku zasedanja (Adventist Review, 30. oktobar 1986). Ako je Elen Vajt imala pravo, onda je Bog proao pored vodee brae i to je ono to ih je uznemirilo: Oni koje je Gospod poslao sa porukom samo su ljudi, ali kakav je karakter vesti koju nose? Usuujete li se da okreete lea ili da olako uzimate opomene, samo zato to Gospod nije vas konsultovao? (RH, 27. maj 1890). Bog... vam je pruio priliku da naoruani i opremljeni priskoite u pomo Njegovom delu... Da li ste se vi pripremili?... Ostali ste nepomini i nita niste preduzeli. Dopustili ste da Boja re pada na zemlju, a da je i ne uzmete u obzir; sada je Gospod uzeo dvojicu mladia koji su bili deca kada ste vi stajali na elu bitke. On im je dao vest i delo koje vi niste hteli da nosite... Hoete li ih kritikovati zbog toga? Hoete li im zameriti da su izali van svojih okvira? Vi niste zauzeli to mesto koje su sada oni pozvani da zauzmu (Sved. za prop., str. 413). Budui da je ljudska priroda ono to jeste, ljudi iz opozicije su odmah potraili iviluk na koji e obesiti svoje sumnje. S obzirom da su Boji vesnici bili samo ljudi, izgleda da im se ukazala prilika: Oni koje je Gospod poslao sa porukom samo su ljudi... Neki su okrenuli lea poruci Hristove pravde da bi kritikovali ljude (RH, 27. maj 1890). Govorei brai na odgovornim poloajima, Elen Vajt je postavila pitanje: Dokle ete jo mrzeti i omalovaavati vesnike Boje? (Sved. za prop. 96) Neki od uvaenih knjievnika nae crkve pokuavaju da dokau kako je opozicija iz 1888. bila opravdana. Zapazite kako oni podvalae mane Donsa i Vagonera i njih okrivljuju za odbacivanje same poruke: On (Dons) nije bio samo po prirodi nepristojan, ve je bio ekscentrian u govoru i manirima... on je istovremeno bio nedisciplinovan i potsticao je neprijateljstvo... (Dons i Vagoner) su vikali: Hristos je sve...dokazivali su da oni sami nisu u potpunosti posveeni... (citira netano Een Vajt da bi potvrdio kako su Dons i Vagoner imali svaalaki duh u tom stranom iskustvu na zasedanju u Mineapolisu prim. autora knjige). Oni su gotovo u celini, akcenat stavljali na veru kao faktor spasenja... nevoljni da vide i drugu stranu problema, u staloenom duhu...Nisu sasvim bili slobodni od samopouzdanja i arogancije... Nisu uspeli da pokau smernost i ljubav koju pravda kroz veru dodeljuje... Ekstremno uenje Vagonera i Donsa primeuje se i u mistinim izjavama u kojima tvrde da je vera sve, a dela nita... (Oni su bili) nesavreni kanali.... Bacajui pogled unazad na ovaj spor, zakljuujemo da su tekoe nastale vie zbog uznemirenosti koju proizvede takvi tipovi linosti (Dons i Vagoner), nego zbog neke posebnosti njihovog uenja (A.V. Spelding, Zapovednici vojske, str. 591-602). Tako izgleda negativna analiza osoba koje je nadahnue nazvalo Bojim vesnicima. Iako su zaista bili samo ljudi, teko je razumeti zato bi Gospod izabrao za tako vano delo ljude koji bi, iako izvesno nesavreni kanali, bili neposveeni (u poreenju sa drugima), koji bi zaista potsticali mrnju i neprijateljstvo i bili neotesani mistici. Gospod se gnua duha koji je proet samopravednou i ratobornou. Dons i Vagoner, meutim, nisu bili takvi u periodu vezanom za 1888. Tano je to da je Elen Vajt ukorila Donsa zato to je pokazao preteranu otrinu u jednom doktrinarnom sporu sa Urijom Smitom (vezano za problem deset rogova zveri koja se pominje u Otkrivenju), ali je i branila ovu mladu brau nazivajui ih pravim hrianima i dentlmenima. Ona je jasno ukazala na injenicu da veliki broj brae koji se svrstao u opoziciju, nije uoio boan22

sko punomoje koje je poivalo na dvojici izabranih vesnika. Ima i modernih adventistikih pisaca koji opisuju Donsa i Vagonera na isti nain kao i oponenti iz 1888, traei im mane. Ova dvojica vesnika, meutim, imala je tu privilegiju da se raduju neobinom odobravanju od strane Elen Vajt. Tano je da su oni na kraju perioda koji je poeo 1888 posrnuli i izgubili jasan put. To je verovatno i najei motiv to ih moderni knjievnci okrivljuju za tragediju 1888. Oni, meutim, pogreno rasuuju o injenicama. Elen Vajt je unapred rekla ta e se dogoditi ako se nastavi protivljenje usmereno na poruku ovih ljudi. Pa i pored svega, dodaje ona, njihov eventualni pad ni u kom sluaju ne osporava poruku i delo koje je bilo na snazi izmeu 1888-1896, u periodu u kojem je ona podravala vesnike (vidi poglavlje Zato su Dons i Vagoner izgubili pravac). Kritikovanje vesnika u periodu poetka jasnog poklia znai podrku i udruivanje sa njihovim protivnicima iz onog vremena. Takav stav, logino je, opravdava odbacivanje i omalovaavanje naroitih nebeskih blagoslova. Zapanjujue je da i posle vie od sto godina oseamo potrebu da okrivimo specijalne Boje glasnike za posledice naeg sopstvenog neverovanja. Elen Vajt je primetno uvaavala Donsa i Vagonera kao osobe koje pokazuju istinski hrianski duh i to kako za vreme, tako i posle konferencije u Mineapolisu (izvetaji svedoka oevidaca potvruju njen stav): Doktor Vagoner nam je govorio otvoreno... Sigurna sam u jedno: kao hriani, nemate pravo da gajite oseana mrnje, zlobe, kao ni predrsude u odnosu na dr Vagonera, koji je izloio svoja uverenja jednostavno i direktno, kako treba da ini jedan hrianin... Ubeena sam da je on poten u svojim uverenjima i ja potujem njegova oseanja i imau poverenja u njega kao brata u Hristu, dokle god ne bude dokaza za suprotno. injenica da je on iskreno izloio neke stavove iz Biblije koji se razlikuju od vaih i mojih, nije razlog da ga tretirate kao prestupnika, opasnog oveka ili da ga uinite predmetom svoje nepravedne kritike (Ms. 15, 1888, Olson, p. 294). Jedan mladi propovednik koji je na sastanak u Mineapolisu doao sa glavom punom predrasuda, izneo je svoje utiske o duhu koji je ispoljio tom prilikom Vagoner: Kako sam sasvim drao stranu bratu Batleru, a protiv E.J. Vagonera, doao sam na taj sastanak sa srcem punim predrasuda... Sa olovkom i belenicom u rukama ekao sam da ujem jeres, spreman da uhvatim svaki defekt i svaku greku u svemu to je bilo prezentovano. Kada je brat Vagoner zapoeo svoje izlaganje, to je bilo neto sasvim drugaije od onog to sam oekivao. Na kraju njegove druge teme, bio sam spreman da priznam da je bio korektan u onom to je iznosio i da je nain njegovog izlaganja bio slobodan od ma kakvog polemikog duha; nije inio nikakve aluzije na raun opozicije koju je predoseao. Ubrzo zatim, njegov stil i isto Jevanelje koje je propovedao, u znaajnoj meri su promenili moj stav i razumevanje. Poeo sam paljivo da sluam istinu koja je iznoena... Na svretku etvrtog ili izlaganja, ja sam bio grenik koji se kaje, spreman da se potini... ...Poto je brat Vagoner zavrio svih jedanaest tema, uticaj koji je izvrio, u velikoj meri je uklonio otar duh rasprave koji je bio prisutan kod mnogih... (C.C. Mek Rejnolds, Iskustva sa Generalne Konferencije u Mineapolisu 1888, Zaostavtina E.G. Vajt, D dokument, 189). Elen Vajt se pojavljuje kao branilac hrabrih i produhovljenih uenja ovih mladih vesnika, koji su mnogima delovali kao ruitelji svih ranije utvrenih, pozitivnih vrednosti: Pojavie se ljudi u duhu i sili Ilijinoj, kako bi pripremili put za drugi dolazak Gospoda Isusa Hrista. Njihov zadatak je da isprave ono to je krivo. Ima neto to treba sruiti i neto to treba sazidati (Ms.15, 1888; Olson, p. 300). Neka se niko ne ali na Boje sluge koje prenose vest sa neba. Ne traite im mane govorei: Kruti su, govore otro. Zar bi govorili otro da to nije potrebno? Gospod e uiniti da zuje ui onima koji ne ele da sluaju Njegov glas i poruku. Pastori, ne obeaujte svog Boga i ne vreajte Njegovog Svetog Duha, ocenjujui metode i ponaanje ljudi koje je Gospod odabrao.
23

Gospod poznaje karakter; On vidi temperament svojih izabranika. On zna da e samo revni, jaki, odluni, ljudi nepokolebljivih ubeenja imati pravu predstavu o ivotnom znaaju ovog dela i da e u svoje svedoanstvo ugraditi odlunost i snagu, ruei sotonske bartijere (Sved. za prop., str. 410, 412, 413). Moderni istriar, Spelding, opisuje Donsa kao neilifovanog i neobrazovanog oveka snane linosti, ali ogranienog, sa necivilizovanim gestovima i ponaanjem (Spelding, Zapovednici vojske, str. 591). Elen Vajt je imala sasvim drugaije miljenje: Postoje Sluge Jevanelja koji nemaju kolsko obrazovanje, jer nisu mogli sebi da priute tako neto; Bog je dao dokaz da ih je On izabrao... On ih je uinio svojim saradnicima. Oni imaju potinjeni duh, oseaju svoju zavisnost od Boga i zato je Njegov Duh sa njima da im pomogne u njihovoj nesavrenosti... U njihovom glasu uje se eho Hristovog glasa. Oigleno je da on hoda sa Bogom, da je bio sa Isusom i nauio s od Njega. On je izneo istinu iz unutanjosti svetinje svoje due; za njega je ta istina iva stvarnost i on je predstavlja tako da se vidi ispoljavanje Duha i Njegove sile. Narod slua ovaj glas sa radou. Bog govori njihovim srcima kroz oveka koji je posveen njegovoj slubi... On zaista postaje elokventan. Iskren je i ozbiljan, mio onima za koje se zalae... Njegovi nedostaci e biti oproteni i zaboravljeni. Njegovi sluaoci nisu umorni i zasieni, nego zahvaljuju Bogu za vest milosti koja im je preneta preko Njegovog sluge. Oni (oponenti) mogu posmatrati neku neuzornu sitnicu pod lupom, sve dok im se ta sitnica ne uini kao planina koja zaklonja dragocenu nebesku svetlost njihovom pogledu... emu toliko diskusije o neem to moda izgleda neprihvatljivo kad je u pitanju sam vesnik, dok se s druge strane zanemaruju svi dokazi koje je Bog dao kako bi upravio misli na samu poruku (Hriansko vaspitanje, 1893, citat iz FE 242.243; RH, 18. april 1893). Elen Vajt, pored svojih godina za potovanje, bogatog iskustva i svog uzvienog poloaja, koji moe imati naroiti vesnik Boji - to je ona bila - prihvata kao ast da podri delo na koje su pozvani Dons i Vagoner: Putovali smo od mesta do mesta, uestvujui na sastancima gde se iznosila vest o Hristovoj pravdi. Smatram privilegijom to to mogu da stojim rame uz rame sa svojom braom i da svoje svedoanstvo udruim sa porukom za ovo vreme (RH, 18. mart 1890). Pravi razlog zato je poruka bila odbaena Dok danas ponovo itamo nadahnute poruke poslate za godine posle 1888, koje podstiu na prihvatanje poruke (o opravdanju verom), ne moemo shvatiti itajui povrno zato se mogao desiti bilo kakav neuspeh da se to i ostvari. Stoga smo nainili greku pretpostavljajui da su naa braa zaista prihvatila poruku celim srcem. Jedna vana stvar ne bi smela da nam promakne. Kako je mogue da neko prihvati poruku koju je Bog poslao, a da istovremeno mrzi i omalovaava vesnike kao orua koja je On upotrebio? Oni su bili samo ljudi, ali vrlo kategorini i odvani i na alost brae i na tetu po njihov ugled - imali su pravo. To je uinilo da Boja izabrana orua postanu kamen spoticanja i stena sablazni zbog prevladavajueg neverstva. Ono to je prema Bojoj nameri trebalo da bude miris ivota za ivot, postalo je miris smrti za smrt. To to je On poslao, kao veliku pomo za okonanje dela, postalo je uzrok velikog zakanjenja. Primanje ove vesti pre svega podrazumeva poniznost. Umesto toga ljudsko srce esto bira da trai greke u drugima, opravdavajui na taj nain samo sebe. Tako je ispalo da je Bog na neki nain nezadovoljan duhovnim stanjem onih koje je, da apsurd bude potpun, nazvao, preko Duha prorotva, odgovarajuim kanalima za naroitu nebesku svetlost. Zapazite ta Elen Vajt smatra sutinom problema: Da je zracima svetlosti, koje je zasjalo u Mineapolisu, doputeno da ispolje svoju ubeujuu mo nad duama onih koji su zauzeli suprotan stav, da su se svi odrekli svojih puteva i potinili
24

svoju volju Duhu Bojem, razoarali bi neprijatelja i ostali bi dostojanstveni ljudi. Ali ljudsko JA je reklo: NE. Ego nije dozvolio da bude razbijen; borio se za prevlast. Svaka od ovih osoba bie ponovo kuana po istim pitanjima na kojima su jednom pali... Svoje ja i strasti razvile su mrske osobine (Pismo 19, 1892). Neki su gajili mrnju prema ljudima na koje je Bog stavio teret noenja specijalne vesti za svet. Oni su ovo sotonsko delo zapoeli u Mineapolisu. Neto kasnije, kada su videli i osetili ispoljavanje Svetog Duha, osvedoeni da je vest bila od Boga, oni su je omrzli jo i vie, jer je ona predstavljala svedoanstvo protiv njih (Sved. za prop., str. 79, 80; 1895). Sveti Duh e s vremena na vreme otkrivati istinu preko svojih orua; i nijedno ljudsko bie, nikakav svetenik ili upravitelj nema pravo da kae: Ne iznosi javno svoja ubeenja, jer se ja ne slaem sa njima. To uasno JA e pokuati da srui uenje Svetih Spisa (Sved. za prop., str. 70, 1896). Oni (opozicija) nisu eleli da sluaju niti da razumeju. Zato? Iz straha da se ne bi obratili i morali da priznaju da su sve njihove ideje bile pogrene. Oni su bili previe gordi da uine tako neto i zato su produili sa odbacivanjem Bojih saveta, svetlosti i dokaza, koji su im dati... To je teren na kojem se sada nalaze neki od nae vodee brae. (Ms.25, 1890) Kao u prolim vekovima, proroka analiza istine nije bila laskava i dobrodola. Ali za nas postoji dobra vest. Mi moemo postaviti naa stopala na vrstu stenu jedino ako smo voljni da se suoimo sa istinom. Vreme je dolo da ovo uradimo i niko ne moe vratiti sat unazad. Ko su bili neki? Zapazite konstataciju da su neki od nae vodee brae odbacili Boji savet. Da li je mogue saznati pravu istinu u vezi sa izrazom neki? est godina kasnije Elen Vajt poistoveuje one koji su odbacili vest sa kompletnom organizacijom. Ovi neki zapravo su predstavljali kritinu masu naih voa, najvei broj onih ljudi koji su imali uticaj: Svetlost koja je trebalo da obasja ceo svet svojom slavom, odbaena je i delovanjem nae sopstvene brae u velikoj meri je zadrana daleko od sveta (Pismo 96,1896; 1SM 235; naglaeni deo citata je od autora knjige). Bez izuzetka i kontinuirano, ona stavlja znak jednakosti izmeu nae sopstvene brae koja su odbacila svetlost i mnogih koji su stali na njihovu stranu, dok one koji su prihvatili poruku svrstava u malobrojne (vidi naredno poglavlje). Parabola o 1888-oj baca svetlo na nau poziciju danas: Jevreji su odbili da prime Hrista zato to nije doao u skladu sa njihovim oekivanjima... Ovo je opasnost kojoj je crkva sada izloena - ljudske izmiljotine e zamrljati precizni put kojim Duh Sveti treba da doe. Iako ne mare da priznaju, neki su ve to uradili. I zato to e Duh doi, ne da bi uzvisio ljude ili njihove pogrene teorije, nego da ukori svet za greh, blagodat i sud, mnogi e mu okrenuti lea (Svedoanstva za propovednike i sluge Jevanelja, str. 64, 65; 1896). Oigledno, poruka iz 1888-e je daleko vie nego prenaglaavanje zanemarene doktrine. Delegati na konferenciji neoekivano su doli licem u lice sa Hristom kada su se susreli licem u lice sa Njegovom porukom. ta je opravdanje verom? To je posao koji Bog obavlja da bi poloio slavu ljudsku u prainu (Hristove oigledne pouke, str. 104). Konfrontacija obuhvata ponizno polaganje dua u prainu i oni za ovo nisu bili spremni. Oni su prezreli kajanje i suze su natopile njihova lica. U retrospektivi, moemo videti kako je ljubav Hristova koja otapa srca bila nepoeljna za ponos svetenstva. Oni su stremili ka uspehu i skruenost srca postala je kamen spoticanja. Moe li ovo biti i nas problem danas?

25

ETVRTO POGLAVLJE

PRIHVATANJE ILI ODBACIVANJE: U POTRAZI ZA JASNIJOM SLIKOM

Pitanje da li je vest iz 1888. prihvaena ili odbaena predstavlja vie od obine akademske rasprave. Kao to nije mogue odvojiti Jevanelje od istorije krsta, tako je nemogue pravilno ceniti vest iz 1888. odvojenu od njene prave istorije. ak tavie, nije mogue pravilno razumeti na sadanji kolektivni odnos prema Hristu, ako ne shvatamo ovaj prethodni odnos (izmeu vesti i njenog istorijskog konteksta). Konfuzija je opasna jer, kao to je dobro poznato, narod koji ne poznaje svoju istoriju, osuen je da istu ponovi i sasvim je mogue da nam se to ve dogaa. Ono to je Elen Vajt iznela o naoj istoriji, jasno je i ne moe se pogreno razumeti. No i pored toga, jedan autor izlae dokaze na dvosmislen nain: Ovo pitanje esto je bilo predmet diskusije: ta se desilo posle GK u Mineapolisu 1888? Da li je crkva primila, ili odbacila novi akcent Jevanelja o spasenju? Ako bi ovek prouavao izvetaje iz tih godina, traei dokaze u prilog prihvatanja, moe ih nai. Na drugoj strani, ako trai dokaze o odbacivanju, takoe e nai tu vrstu dokaza koju trai (N.F. Pis, Vera koja spasava, str. 43). Meutim, vaan problem na koji mi ovde ukazujemo, nije taj da li je crkva primila vest. Elen Vajt kae da je Sotona u velikoj meri uspeo da ovu svetlost udalji od naroda (1SM 234.235, 1896). Crkva, prema tome, nikada nije imala pravu priliku da uje poruku u neiskrivljenom obliku i bez pogubnog uticaja opozicije. Pravi problem je, da li je vostvo prihvatilo vest. Elen Vajt otvoreno govori o ovom pitanju. Njeno svedoanstvao je sadanja istina i odnosi se na nae sadanje stanje. Crkva Adventista sedmog dana je generalno, u itavom svetu, posredstvom zvaninih publikacija, formirala stav da je poruka iz 1888 prihvaena od veine voa ondanje generacije i da, od tada pa naovamo, ta vest predstavlja neotuivu doktrinarnu batinu crkve. Time se potvruju rei vernog Svedoka: Bogat sam i obogatio sam se. Evo kako, ukratko, izgleda zvanian stav: Celokupno telo slubenika i vernika adventista sedmog dana prihvatilo je izlaganja iz Mineapolisa 1888 i primilo je blagoslov. Neki vodei ljudi su se suprotstavili uenju (Ocena rukopisa 1888 - Preispitivanje tj. radne verzije ove knjige, koju je ocenjivao tim ljudi naimenovanih od GK Adventistike crkve, septembar 1958, str. 11). Ovaj zvanini stav crkve moe se proitati i u jednom obimnom oficijelnom izdanju koje je pre svog prvog objavljivanja dobilo podrku dvojice predsednika GK i bilo proitano i provereno od strane oko ezdesetorice naih najeminentnijih teologa... Bez sumnje je da nijedna naa istorijska studija nije doivela takvu velianstvenu podrku prilikom objavljivanja (str. 8). Ova knjiga nas informie da je opozicija u odnosu na vest bila nezapaena, jer je manje od deset delegata, na zasedanju 1888, odbacilo vest, ili se nisu u potpunosti sloili s njom. Ova zapanjujua konstatacija zasluuje naroitu panju, jer ako bi se pokazala kao tana, u tom sluaju zavreivala bi nae puno poverenje: Optuba... da je uenje o pravdi kroz veru 1888. godine bilo odbaena od strane crkve, ili u najboljem sluaju od strane voa oborili su sami uesnici na konferenciji i predstavlja neodrivu hipotezu zasnovanu na pretpostavci i nagaanju. Jednostavno, ona nije tana sa istorijskog stanovita... Neki - odgovorna braa - su prepreili put svetlosti i blagoslovima. Ali vodei ljudi kao grupa, nikada nisu odbacili biblijsku doktrinu o pravdi kroz veru (L.E. Frum, Pokret sudbine, str. 266; 1971). Od oko devedeset registrovanih delegata na Generalnoj konferenciji 1888, njih manje od dvadeset, dakle ni etvrtina od ukuponog broja uesnika, ustalo je protiv vesti ... Najvei broj onih koji su u poetku bili protiv, priznali su svoju greku i od tada pa nadalje
26

nisu predstavljali opoziciju... Samo mala grupa najtvrih nastavila je sa suprotstavljanjem... Ovi neki koi su se protivili, ispostavilo se da broje manje od dvadeset u odnosu na vie od devedeset, to predstavlja manje od etvrtine. Posle Olsona je veina od tih dvadeset priznala svoju greku, istupivi iz opozicije i pridruivi se onima koji su podravali poruku (isto, str. 367369). U ovoj knjizi dalje itamo kako je poruka jo na samom poetku 1888 prihvaena od glavnih ljudi u crkvi: Crkva u celini, a naroito vostvo, nije odbacilo vest o pravdi kroz veru za vreme, kao ni posle 1888... Novi predsednik... celim srcem je prihvatio i podravao uenje pravde kroz veru... Odgovorni vodei ljudi u pokretu koji je trajao od 1888 do 1889, sasvim sigurno nisu odbacivali ovu vest (isto, str. 370.371). Potpredsednik i predsednik GK, u odvojenim iskazima potvruju gore navedene stavove: Tokom 55 godina svog pastoralnog rada u crkvi adventista sedmog dana... nikada nisam uo da radnik ili lan... izraava protivljenje prema poruci opravdanja verom. Takoe, ne znam da je takvo protivljenje izraeno u publikacijama adventista sedmog dana (A.V. Olson, Kroz krizu do pobede, str. 232, 1966). Ispravno je rei da je vest 1888 proklamovana kako sa propovedaonice, tako i preko publikacija i kroz ivot hiljada i hiljada ljudi posveenih Bogu. Adventistiki pastori i evangelisti, objavili su ovu vitalnu istinu sa crkvenih govornica, na javnim tribinama, srcem koje je gorelo od ljubavi prema Hristu (isto, str. 233, 237). Savim pogreno je, od strane nekih, sugerisano hiljadama naih lanova da je Crkva adventista sedmog dana doivela neuspeh u prihvatanju ove velike i fundamentalne hrianske nauke [vest iz 1888] (R.R. Figer, predsednik GK, u uvodu za Samo verom, str. vii, N.F. Pis, 1962). Sekretar Zaostavtine Elen Vajt, ubeuje nas da je vest generalno prihvaena: Koncept po kojem je GK, a to znai crkva kao telo, odbacila vest o pravdi kroz veru, potpuno je neutemeljen... Izvetaji savremenika ne sadre nikakvu aluziju na odbacivanje od strane crkve. Ne postoji nigde i nikakava izjava Elen Vajt koja bi ukazivala da se tako neto desilo... Istorijski izvetaji koji se odnose na aktivnosti u poljima posle konferencije 1888, podravaju ideju o prihvatanju i pozitivnim stavovima koji su bili gotovo sveopti... ini se da je zasedanju Generalne konferencije u Mineapolisu posveena nesrazmerno velika panja (A.L. Vajt, Puste godine, str. 396, 1984). Sledei objanjenja drugih knjievnika, jedan autor zapaa: Znai li to da je crkva u celini, ili makar njeno vostvo, odbacilo poruku iz 1888? Nikako! Neki su je odbacili... buna (grlata) manjina... Novoizabrano vostvo je zduno, celim srcem, podralo novo naglaavanje. (Mardori Luis Lojd, Presporo silaenje, str. 19. 20). Ako bi ovi zvanini stavovi bili potvreni svedoanstvima Elen Vajt i kada bi imali peat istorije, bili bismo u moralnoj obavezi da im verujemo. Ali upravo tu nastaje problem, jer bogomnadahnuta slukinja u nekoliko navrata uporeuje opoziciju vostva crkve prema vesti iz 1888, sa neprijateljstvom Jevreja prema Hristu.1 Tu nema nikakvog prihvatanja! Ako su gore navedene izjave tane i ako se radi o sasvim malobrojnoj opoziciji, ostaje nejasno zato je Elen Vajt bila tako uznemirena vie od jedne decenije, u vezi sa onim to je nazivala kontinuiranim odbacivanjem poruke od strane nae brae u glavnom seditu crkve. Zar Bog uskrauje crkvi u celom svetu blagoslove poznog dada i jasnog poklia, zato to je manje od desetorice pastora (koji ak nisu vrili nikakve znaajnije funkcije u crkvenoj organizaciji), nastavilo da se buni protiv poruke? Ako je to tako, moemo li se nadati da e ijedna vest koju nam nebo poalje, biti prihvaena u
1 Ms. 9, 1888, Kroz krizu do pobede, str. 292; Ms. 15, 1888; Ms. 13, 1889; RH 4. i 11. mart; 26 avgust; 11 april 1893.

27

nekom veem procentu? Ako nam Gospod uskrauje blagoslove svog Svetog Duha zbog jedne tako minorne opozicije, kakvu nadu imamo da e delo Jevanelja biti ikada okonano? Jevreji poriu da su odbacili Mesiju Poricanje Jevreja ima dve forme: a) greka u identifikaciji: Isus iz Nazareta nije bio Mesija, kau oni, pa stoga Njegovo odbacivanje i nije neka velika greka; b) izbegavanje odgovornosti: nismo mi, ve Rimljani ti koji su Ga razapeli (Maks J. Dimont, Jevreji, Bog i istorija, str. 138-142). Oigledno je u prethodno navedenim citatima da isti problemi i nas mue: a) postoji pogrena identifikacija: gotovo svi navoeni autori izbegavaju injenicu da je vest iz 1888 znaila poetak poznog dada i jasnog poklia. Oni su praktino bez izuzetka sveli vest iz 1888 na puko ponavljanje i akcentovanje protestantskog uenja o opravdanju verom iz XVI veka, onako kako ga shvataju i dananje popularne crkve;2 b) Takoe, tu je i drugi problem prebacivanja odgovornosti: vlada nepodeljeno miljenje da je svega nekoliko malo znaajnih pojedinaca pruilo otpor poruci, a da je najvei broj delegata ako je i imao nekakva neslaganja u poetku, kasnije dao dokaze o pokajanju, tako da je u epilogu, poruka primljena veoma dobro od strane odgovornih ljudi crkve. Dr Frum nam kae da su izvetaji o istoriji dogaaja vezanih za 1888, iji su autori A.V. Spelding i L.H. Kristian, u potpunom skladu sa injenicama (Pokret sudbine, str. 268). I vie od toga, A.V. Olson savetuje da Spelding iznosi celu istinu po ovom pitanju (Kroz krizu do pobede, str. 233, 1966). Njihovi izvetaji, meutim, znaajno odudaraju od onoga to iznosi Elen Vajt, ali uprkos tome, uivaju puno poverenje u naim danima i stoga im poklanjamo srazmernu panju u ovoj studiji. Najvei dogaaj osamdesetih godina (XIX veka) meu adventistima sedmog dana bilo, bilo je otkrie i reafirmacija, jedno novo buenje svesti i vere u doktrinarnu osnovu hrianstva... U poslednjoj dekadi XIX veka vidimo crkvu koja se razvija posredstvom ovog Jevanelja i prerasta u pokret spreman da ispuni Boji nalog... Crkva je probuena oivljujuom porukom opravdanja kroz veru (A.V. Spelding, Zapovednici vojske, str. 583, 602; 1949). 1888 je kamen-mea u istoriji ASD. Bio je to interkontinentalni skok. Neki koji optuuju brau, pretstavljajui se kao reformatori, pokuavaju da prikau zasedanje kao poraz, ali istina je da se tu radi o slavnoj pobedi. Ona je otvorila novu epohu u naem radu, epohu duhovnog osveenja i spasavanja dua... Gospod je svom narodu podario udesnu pobedu. Bio je to poetak jednog velikog probuenja meu adventistima... zora slavnog dana za adventistiku crkvu... Bogatstvo pozitivnih efekata tog velikog probuenja iz Mineapolisa... koje je poelo 1888... vidi se kako u posveenju, tako i u misionskim rezultatima (L.H. Kristian, Rod duhovnih darova, str. 219, 223, 224, 237, 244, 245). Zapazite kako jedan od autora nesvesno ispunjava Hristovo proroanstvo koje se odnosi na vostvo crkve u Laodikiji. On koristi upravo one rei koje je Isus stavio na usne anelu crkve (Otkrivenje 3, 14.17), koji pretenduje na to da je da je bogat i da se obogatio. Ovo se obistinjuje u iluziji o prihvaenoj poruci. Da li je vest prihvaena ili odbaena? Sigurno je da na autor nije imao nameru da jednog briljantnog biveg predsednika GK etiketira kao jednog od onih koji optuuju brau, ali je sasvim logino da, ako se prihvate gore navedeni stavovi, A.G. Daniels pripada ovoj grupi. On, naime, jasno kae da je istorija 1888 prouzrokovala neuspeh u napredovanju Bojeg dela. Njegovi stavovi opovrgavaju sve dosad citirane autore koji zastupaju tezu o prihvatanju poruke: Ova poruka o pravdi Hristovoj naila je na protivljenje od starne najozbiljnijih i najdobrona2 Vidi, na primer, 1. Samuilovu 8,7; 12,6-12; Isaija 50,5-17; 61, 10; 63, 9-14; Jeremija 31,1-9; Jezekilj 16; Osija.

28

mernijih ljudi koji su uestvovali u Bojem delu. Vest (1888) nikada nije bila primljena, niti objavljena, niti joj je doputeno slobodno delovanje onako kako je neophodno, da bi crkva kroz nju mogla primiti neizmerne blagoslove koji su skriveni u ovoj poruci... Podvojenost i konflikt koji je nastao meu vodeom braom zbog protivljenja poruci pravde Hristove, doveo je do vrlo neeljenih reakcija. Narod je bio u konfuziji, ne znajui ta da ini. U pozadini tog protivljenja mogla se prepoznati podmukla (suptilna) zavera, delo uma koji moe posedovati samo knez zla... Koliko, dakle, strane mogu biti posledice svake njegove pobede, tj. neuspeha ove poruke (A.G. Daniels, Hristos naa Pravda, str. 47, 50, 53, 54; 1926). Obratite panju na izraz neuspeh (poraz), koji je sasvim suprotan pobedi, o kojoj su govorili prethodno navedeni autori. U celoj svojoj knjizi Daniels insistira na tome da nije bilo nikakvog zadovoljavajueg probuenja, niti prihvatanja ove vesti od strane crkve, pa stoga nije moglo biti ni odgovarajueg iskustva. On 1926. pie o probuenju kao neemu to jo uvek pripada budunosti: U godinama koje su usledile (posle 1888) stalno se razvijala nada i elja vera, da e jednog dana vest o pravdi kroz veru zasijati svom svojom monom i dragocenom slavom koju nosi u sebi i da e doiveti da bude potpuno priznata (isto, str. 43). O velikom oivljavanju o kojem su drugi govorili, Daniels svedoi kao o neem to je moglo da se dogodi. Kakvo velianstveno oivljavanje prave pobonosti, kakvo ispoljavanje boanske sile neophodne za zavrnicu dela... je moglo da nastane meu narodom Bojim, da su svi nai propovednici otili sa ove konferencije onako kako je to bio sluaj sa slukinjom Gospodnjom [Elen Vajt]. (isto, str. 47). Takoe bi prema istoj logici i Elen Vajt trebalo da bude svrstana meu tuitelje brae, jer je prema njenom bilansu ere 1888, to bio period u kojem je neprijatelj odneo pobedu, to se jasno moe razumeti iz njenih rei: Sotona je postigao uspeh...u velikoj meri je uspeo da vest udalji kako od crkve, tako i od sveta (1SM, 234,235; 1896). Ispada da je i Dons, u vreme kad je hodio smerno sa Gospodom, pripadao ovoj kategoriji (tuitelji brae) i ne samo on nego i svi delegati prilikom odravanja GK 1893. godine. Oni su bili sasvim blizu da spoznaju realnu situaciju. Niko se iz auditorijuma nije usudio da protivurei govorniku, jer su svi znali da on govori istinu. Kada je meu nama... meu naim narodom, otpoela vest o pravdi kroz veru? (Jedan ili dvojica iz publike: Pre tri, etri godine). Koliko je godina tano prolo, tri ili etiri? (Publika: etiri). Da, etiri. Gde se to dogodilo? (Publika: U Mineapolisu). ta su vodea braa odbacila u Mineapolisu, zauzevi svoju uasnu poziciju? Oni su odbacili pozni dad, jasni pokli tree aneoske vesti (Bilten GK 1893, p.183). Dons se 1908. godine prisea i govori o zvaninoj opoziciji koja se nastavljala tokom tokom dvadeset i jedne godine protivljenja Bojoj poruci: Danas se na poloajima predsednika konferencija i funkcionera GK nalaze ljudi koji su u poetku... bili protiv i neprekidno, od onda do sada, na sve mogue naine koji su im padali na pamet, pokuavali da se suprotstave istini pravde kroz veru, koja je jednostavnim reima izloena u Svetim Spisima. To znam, jer sam vie nego jednom, od starne istih ljudi tretiran na isti nain. (A.T. Dons, pismo R.S. Ovenu, 20. februar 1908)3 Ako je veina sluitelja i lanova crkve ASD prihvatila izlaganja iz Mineapolisa, nije li za oekivati da se Dons seti makar jednog (izuzimajui Elen Vajt) od njih, kada govori o ovim dogaajima u prolosti: Ne mogu da navedem nikoga ko je otvoreno prihvatio istinu prilikom tog susreta 1888

Objektivni dokazi u prilog njenih zapaanja mogu se nai u zvaninim publikacijama koje su posveene doktrinarnom sporu u vezi dva zaveta i koje su objavljene izmeu 1906-1908. Verzija koja odnosi prevagu je ona koju su zastupali protivnici poruke 1888. Vidi Znaci vremena 13. novembar 1907; 29. januar 1908.
3

29

(naravno, osim Elen Vajt). Ali neto kasnije, mnogi su izjavili da im je taj sastanak bio od velike koristi. Jedan ovek iz Batl Krika je tom prilikom, posle jednog od izlaganja doktora Vagonera, rekao: Sada bih mogao da kaem Amin na sve to, kada bi to bilo sve. Ali ima neto to jo ne znamo. Ovo nas vodi u to drugo (to ne znamo ta je)... i ako kaemo amin na ovo, moraemo da kaemo amin i na ono, a onda smo uhvaeni. Zapravo, nije postojalo nita drugo i tako su oni, ukopavi se u opoziciji prema ovoj vesti, sami sebe liili onoga zata su, u stvari, znali da na to treba rei Amin... Njihova uobrazilja im je, meutim, sve to predstavila u jednom sasvim drugaijem svetlu (Pismo C.E. Holmsu, 12. maj 1921.). U istom pismu Dons dodaje da su opoziciju inili svi koji su bili pod uticajem Generalne konferencije. Dons je, takoe, jednom prilikom spomenuo da su neki prihvatili vest jo od konferencije u Mineapolisu, neki su je odbacili, a opet neki ostali u sredini (neutralni). (Bilten GK 1893, p. 185). Oni koji podravaju teoriju prihvatanja, iz ovoga su izveli znaenje da se skup podelio u tri jednaka dela. Kako se pretpostavlja da su se mnogi meu oponentima, kao i oni neutralni, na kraju ipak pokajali, sledi pretpostaljeni rezultat, a to je da je velika veina stala uz ovu vest. Donsova izjava iz 1921. nastavlja se u sasvim drugaijoj perspektivi: Drugi su bili na strani poruke, ali kada se duh progonstva razvio, umesto da plemenito i u strahu Bojem vrsto stoje (u svom uverenju - prim. prev.), izjavljujui uprkos napadima: To je istina od Boga i ja je verujem svom svojom duom, oni su poeli da uzmiu i da trae izvinjenje pred onima kojisu stajali na elu tih napada (isto). Takvo oportunistiko ponaanje moe biti sve samo ne prihvatanje vesti o pravdi Hristovoj! Oni koji zaista slede Hrista spremni su da umru za Njegovu istinu. Dons je zabeleio svoje miljenje u pogledu probuenja koja su se irila crkvom po celom svetu, a koja su, navodno, usledila posle konferencije 1888. Jedan deo pisma iz 1921. citiran je u knjizi koja zastupa poziciju prihvatanja vesti i nosi zvanino odobrenje crkve: Kada je dolo vreme za okupljanja (posle 1888), nas troje (Elen Vajt, Vagoner i Dons), poseivali smo sastanke iznosei vest o pravdi kroz veru... ponekad svo troje na jednom sastanku. To je promenilo klimu u narodu, a tako je izgledalo, i u rukovodstvu crkve (Pis, Samo verom, str. 149). Citat u knjizi se na ovom mestu zaustavlja, ali ve sledea reenica osporava ideju o optem prihvatanju: To je, meutim, bilo samo naizgled, nikada istinski, jer je u odboru GK i meu drugima, oduvek postojalo tajno neprijateljstvo... koje je preovladalo (odnelo pobedu) u celoj crkvi, na zadovoljstvo i u prilog onim ljudima kod kojih se taj duh najpre ispoljio i koji su zapoeli konflikt u Mineapolisu (isto). Ovo pismo je Dons pisao gotovo na samrti. Upravo nam ono otkriva duh lojalnosti u odnosu na temeljna uenja ASD i u odnosu prema celokupnom prorokom nadahnuu, ispoljenom u delima Elen Vajt. Samo pet godina potom, Daniels objavljuje svoje vienje dogaaja, koje se sutinski poklapa sa Donsovim: Vest nije nikada prihvaena, niti objavljena, niti joj je doputeno da slobodno deluje onako kako je trebalo, da bi crkva bila u stanju da primi neizmerne blagoslove, sakrivene u ovoj poruci (Hristos naa Pravda, str. 47, 1926). Ali mi ne treba da zavisimo od Donsovog, ili Danijelsovog miljenja o onom to se dogodilo. Imamo jedno drugo svedoanstvo. Znaajni dokazi nadahnua Poteno istraivanje spisa Elen Vajt pokazae da u njenim delima nema nieg protivurenog kada je u pitanju vest 1888, tj. istorija te vesti. Prihvatanje i neprihvatanje su dve oprene teorijske pozicije i ona podrava samo jednu od te dve. Donsova beleka da je tzv. talas obraenja samo
30

prividno zahvatio brau na odgovornim pozicijama, podrava i Elen Vajt. Ve skoro dve godine podstiemo narod da se probudi i da prihvati svetlost i istinu u pogledu Hristove pravde, a oni ne znaju da li da prihvate ili ne prihvate ovu dragocenu istinu (RH, 11. mart 1890). Zato? Ve sledee sedmice ona objanjava zato su lanovi i mladi propovednici oklevali: Nai mladi gledaju na starije i primeuju da oni ne prihvataju vest i odnose se prema njoj kao prema neemu to nema nikakvu vanost. To utie na one koji ne poznaju Pismo i oni odbacuju svetlost (RH, 18. mart 1890). Ona se slae sa Donsovom tvrdnjom da nijedan od vodee brae iz glavnog sedita crkve, nije bio voljan da zauzme vrst i ponizan stav u odnosu na vest o Hristovoj pravdi: Iznova i iznova sam pred onima koji su bili okupljeni (u Mineapolisu 1888), izlagala svedoanstvo na jasan i direktan nain, ali moje svedoenje nije prihvaeno. Kada sam stigla u Batl Krik, ponovila sam iste rei i pred bratom Batlerom (tadanjim predsednikom GK - prim. prev.), ali ni jedan od njih nije imao hrabrosti da stane uz mene kako bi pomogli bratu Batleru da shvati kako su on i drugi zauzeli pogrean stav. Predrasude brata Batlera jo vie su narasle kada je sasluao izvetaje brae propovednika koji su bili na zasedanju u Mineapolisu (Pismo U3, 25. januar 1889). Braa koja su se suprotstavljala bila su iz samog vrha crkve. Hvala Bogu, nisu svi odbili da prime svetlost, ali izraz naa sopstvena braa, ipak ima opti smisao. On se odnosi na grupu kljunih ljudi, rukovodee brae, sa eventualno par izuzetaka. Elen Vajt esto koristi ovaj izraz i ono to je znaajno, koristi ga analizirajui dogaaje u prolom vremenu (sa vremenskom distancom): U Mineapolisu... Sotona je uspeo u velikoj meri da udalji od naeg naroda naroitu silu Svetog Duha.... neprijatelj ih je spreio da prime onu efikasnost koju su mogli imati u objavljivanju istine svetu... Svetlost koja treba da obasja zemlju svojom slavom, odbaena je i delovanjem nae sopstvene brae, u velikoj meri zadrana daleko od sveta (1SM 234, 235). Da je velika veina vodee brae primila vest celim srcem, nekoliko uvreenih ni u kom sluaju ne bi moglo imati takav presudan uticaj. Treba biti krajnje naivan, pa poverovati kako je mi pregazio slona. Elen Vajt dalje pie o svom vienju stvari, poto je vei broj oevidaca (pastora koji su bili prisutni na konferenciji) dalo svoje izvetaje: Ko je od onih koji su odigrali svoju ulogu u Mineapolisu doao pod svetlost, kako bi primio bogatstvo iz riznice istine koju je Gospod poslao sa neba? Ko je drao korak sa Voom, Isusom Hristom? Ko je u potpunosti okajao i priznao svoju nerazumnu revnost, slepou, zavist, zle pretpostavke i suprotstavljanje istini? Niko... (Pismo, 5. oktobar 1892). Sedam, osam godina posle Mineapolisa, ona se osea prinuenom da objavi svedoanstvo o nekima u Batl Kriku, koji su gajili (odravali) duh pobune u Mineapolisu i koji su identifikovani kao mnogi: Oni su zapoeli taj sotonski posao u Mineapolisu... Ovi ljudi su zadrali odovorne pozicije, oblikujui delo prema sebi samima (dajui mu svoj lini peat), koliko god im je to bilo mogue (TM 80, 30. maj 1896). Poziv za ispravljanje stava A.G. Daniels nas ohrabruje da budemo poteni prema realnosti: Bilo bi mnogo prijatnije kada bismo uklonili neke od tvrdnji Duha prorotva koje se odnose na ponaanje nekih od vodee brae i njihovom odnosu prema vesti i vesnicima. Ali, ako bismo to ipak uinili, dobili bismo samo deliminu predstavu o situaciji... ostavljajui ceo problem obavijen velom misterije (Hristos naa Pravda, str. 43). to manje misterija, to bolje, imajui u vidu ovo poodmaklo vreme ispunjeno opasnostima. Sledei citati, maksimalno redukovani, ali nepromenjenog kontekstualnog smisla, preuzeti su iz Svedoanstva za propovednike, pisani 1895. Oni predstavljaju rezime sagledavanja prolosti:
31

Mnogi je tretiraju (vest) sa omalovaavanjem. Vi ste okrenuli Bogu lea, a ne lice. Svetlost koja treba da obasja celu zemlju svojom slavom, omalovaena je. Pazite, jer se sa porugom odnosite prema ispoljavanjima Svetog Duha! Ne znam zato, ali neki su ve otili predaleko da bi se vratili i pokajali. Ove velike i uzviene istine su omalovaene i osporene. Ti ljudi... su krenuli putem bezakonika i seli na stolicu potsmevaa. Mnogi su zali na tajne i mrane puteve sa kojih se vie nee vratiti. Oni su kuali Boga, odbacili su svetlost. Radije su izabrali tamu nego svetlost i uprljali su svoju duu. Ne samo da su odbili da prime vest, ve su mrzeli svetlost. Ovi ljudi uestvuju u unitavanju dua. Oni su se postavili izmeu nebeske svetlosti i naroda. Oni su stavili pod noge Boju Re i deluju nasuprot Svetom Duhu. Protivili su se svetlosti godinama i gajili su duh protivljenja. Dokle ete omalovaavati i mrzeti vesnike pravde Boje? Oni su optuili (vesnike), nazvavi ih fanaticima, ekstremistima i ekscentricima. Videete, kada bude prekasno, da ste se borili protiv Boga. Bog zna kako vi izvrete stvari. Jo samo malo nastavite kako ste dosad inili, odbacujui svetlost sa neba i biete izgubljeni. Oni (opozicija) su kao pogreni putokazi koji ve dugo vremena pokazuju pogrean smer. Ako odbacite vesnike koji su Hristovi predstavnici, vi odbacujete Hrista. Omalovaavate ovu slavnu ponudu opravdanja u krvi Hristovoj. Preklinjem vas... prekinite sa tim tvrdoglavim opiranjem svetlosti i dokazima (Sved. za prop., str. 89-98). To bi trebalo da bude ono to nai autori nazivaju znaajno dostignue u adventistikoj istoriji, internacionalni skok, slavna pobeda koja znai novi poetak i napredak za adventistiku crkvu, vreme oivljavanja i zadobijanja dua, jedno sreno radosno iskustvo, poetak velikog duhovnog probuenja u adventizmu, probuenje na nivou denominacije (cele crkve)! Elen Vajt nije uzimala u obzir ni jedan od ovih hvalospeva kada je pisala: Bog zna kako vi izvrete stvari. Sedam ili osam godina posle sednice obilno su se pruale prilike za pokajanje, priznanje i potpuno uee u probuenju na nivou cele crkve. Progresija protivljenja moe se hronoloki pratiti: Umesto da se svim silama trudite da zakoite kola istine koja valja izgurati uzbrdo, trebalo bi da uloite sve svoje napore da i vi pogurate napred. Naa starija braa...ne prihvataju vest i tretiraju je kao neto potpuno beznaajno (RH, 18. mart 1890). Ne mogu da izrazim reima teret i oajanje koji pritiskaju moju duu u vezi sa naim realnim stanjem, onako kako mi je ono prikazano... Pokazano mi je da naa braa pastori iz svih konferencija, zanemaruju prouavanje Pisma kako bi pronali istinu...Vera i ljubav, kako ove vrline nedostaju u naim crkvama!... Biblijska religija se veoma retko moe sresti, ponajmanje meu naim pastorima... Propovedniki standardi veoma su sputeni... Hladnoa, nezainteresovanost, nedostatak nene saoseajnosti proima izraelski tabor. Ako se ovom zlu dopusti da se ukoreni, kao to je to bivalo ovih godina, nae crkve dospee u bedno stanje (Sved. za propovednike 142-156; 20. avgust 1890). U 1892-oj, ne bi se moglo rei da je dolo do nekakvog probuenja: Atmosfera u crkvi je tako ledena, duh u njoj je takve prirode, da lanovi jednostavno ne mogu podneti nikakav primer prvobitne, nebeske pobonosti. Toplina njihove prve ljubavi je nestala i ako ne budu osveeni krtenjem Svetog Duha, svenjak e biti uklonjen sa svojeg mesta (Sved. za prop., str. 167, 168; 15. juli 1892).
32

Isto je bilo i 1893: O, koliko malo njih poznaje dan svojeg pohoenja!... Ubeeni smo da usred naroda Bojeg postoji zaslepljenost uma i okamenjenost srca, iako nam je Bog otkrio svoju neizrecivu milost i saaljenje... Danas ima malo onih koji slue Bogu celim svojim srcem. Najvei broj onih koji ine nae skuptine su mrtvi u gresima i bezakonju... Najslae melodije koje od Gospoda dolaze preko ljudskih usana opravdanje verom i pravda Hristova ne proizvode u njima nikakvu reakciju, nikakav odgovor ljubavi i potovanja... Oni zatvaraju (okamenjuju - bukv. prev.) svoja srca pred Boanskim Trgovcem (RH, 4. april 1893). Situacija se nije poboljala ni u 1895. godini: Postoje mnogi koji ispovedaju veru u drugi dolazak (Hristov), dok u svojim srcima govore ono to zapravo stvarno ele da bude: Nee jo zadugo doi gospodar moj... Ljudi koji su optereeni tekim odgovornostima, ali nemaju ivu vezu sa Bogom, delovali su i deluju protiv Svetog Duha... Bog je iznova i iznova slao opomene ovim ljudima, ali oni su ih odbacili na stranu i nastavili istim putem... Ako ih Bog sauva u ivotu, a oni nastave da gaje isti duh koji je obeleio njihov put, kako pre tako i posle sastanka u Mineapolisu, oni e prevriti meru onih dela i onih ljudi koje je Hristos osudio kad je bio na zemlji (Sved. za prop., str. 77-79; 1. maj 1895). Ni 1896. nije bila vidljiva nikakva promena. To predstavlja uvredu za Boga kada ljudi nastavljaju da ispoljavaju duh pobune koji je preovladao u Mineapolisu. Celo nebo negoduje zbog duha koji se godinama ispoljavao u naoj izdavakoj kui u Batl Kriku... Zauo se glas koji je demaskirao zablude i koji je, u ime Gospodnje, zahtevao odlunu promenu. Ali ko je obratio panju na instrukcije koje su upuene? Ko je ponizio svoje srce da odbaci svaki nagovetaj tog zlog, tlaiteljskog duha? (Sved. za prop., str. 76; 30. maj 1896). ini se da probuenje nije uspelo da zahvati srca vodeih ljudi ni u 1897. godini: Bog savetuje i ukorava ljude za njihovo dobro. On je poslao svoju poruku, rekavi ono to je neophodno za ovo vreme. Dao vam je priliku da se pripremite i budete spremni. Uinivi sve to za vas, rekao vam je da ustanete. Ali, da li ste vi pokazali spremnost? Da li ste rekli: Evo mene, polji mene? Ostali ste nepomini i niste uinili nita. Dozvolili ste da Re Boja padne i da lei na zemlji... O, zato su ljudi smetnja kad mogu biti od pomoi? Zato blokiraju tokove kad mogu doprineti da se napreduje sa uspehom? Zbog ega sopstvene due liavaju i drugima nanose gubitak blagoslova koji bi mogli doi preko njih? Oni koji odbacuju svetlost ostae kao nerodne pustinje (Sved. za prop., str. 413). Zaista su se ovi protivnici pretvorili u nerodnu pustinju. Analiza njihovih propovedi i objavljenih lanaka potvruje duhovnu suu i unutranju ogoljenost, kao posledice nedostatka esencijalnih istina iz 1888. Pa ipak, oni i dalje pompezno demonstriraju svoje ubeenje, tvrdei da razumeju i propovedaju pravdu kroz veru. Istorija verskih probuenja posle 1888.godine Izmeu 1888. i 1890. Elen Vajt daje mnogobrojne izvetaje o probuenjima koja su se desila na sastancima na kojima je ona uestvovala zajedno sa Donsom i Vagonerom. Teorija o optoj prihvaenosti poruke upravo se bazira na ovim izvetajima. Treba im, dakle, posvetiti punu panju. Navodi koji slede, predstavljaju primere njenog (Elen Vajt) gorljivog oduevljenja: Nikada nisam videla da je delo probuenja, koje tako ivahno napreduje, u isto vreme slobodno od svakog neprimerenog uzbuenja. Tu nije bilo mesta za pritiske, niti je bilo potrebno upuivati apele. Ljudi nisu pozivani da izau napred, pred ceo skup, ali je postojala uzviena spoznaja injenice da Hristos nije doao da zove na pokajanje pravednike, ve grenike...
33

Mnogi su priznavali da, to je izlaganje ovih istina vie napredovalo, utoliko su oni sami sebe vie doivljavali kao grenike pred Zakonom (RH, 5. mart 1889). Dobra vest da je Hristos naa pravda, donela mnogim, mnogim duama utehu, a Bog je poruio svom narodu: Nastavite tako... Na svakom sastanku posle konferencije (iz 1888), due su sa radou prihvatale dragocenu poruku Hristove pravde... U subotu (Otava, Kanzas) bile su izloene istine koje su bile neto novo za veinu prisutnih... Ali delo koje je uinjeno u subotu nije bilo uzalud. U nedelju ujutro videli su se jasni dokazi delovanja Duha Bojeg, koje je dovelo do velike promene moralnog i duhovnog stanja okupljenih (isto, 23. juli, 1889). Imamo odline sastanke. Ovde nema onog duha koji je bio prisutan u Mineapolisu. Svi skladno deluju... Zajedniko svedoanstvo svih koji su imali re, bilo je da vest svetlosti i istine koja je doneta naem narodu, predstavlja, zapravo, istinu ba za nae vreme i da, u koju god od naih skuptina ona doe, tu sa sigurnou dolazi i svetlost i mir na sve okupljene (Ms. 10, 1889). Ove tvrdnje, izvuene iz konteksta, daju utisak o istinskoj prihvaenosti poruke od strane vodeih ljudi. Treba, meutim, analizirati dokaze koji u tom istom kontekstu, slede gore navedenim iskazima. Dons je rekao da su ovi verski skupovi promenili struju u korist naroda. Ali problem nikada nije bio to kakva je struja u narodu. Osnovni predmet spora oduvek i iskljuivo se odnosio na pastore i vodeu brau. Narod je bio spreman da sa radou primi svetlost i to bi tako i bilo da su oni na odgovornim pozicijama dopustili da ta svetlost, bez protivljenja ili iskrivljenog tumaenja sa njihove strane, dospe do obinih lanova, ili jo bolje, da su se celim srcem ujedinili u iznoenju iste te vesti. Mnogi mladi pastori bili su veoma zainteresovani, ali neprekidno ignorisanje, ili direktno suprotstavljanje vodeih ljudi iz Batl Krika i dugih mesta, uguilo je pokret. Ova injenica nije potvrena samo navodima iz spisa Elen Vajt, ve i prepiskom izmeu svedoka tih dogaaja koja je sauvana u arhivi Generalne konferencje. Elen Vajt zapravo i ne mora biti pozivana da posvedoi kako su zvaninici iz Batl Krika odbacili vest. Zvanine prepiske dokazuju da je postojala struja opozicije, koju je Dons nazvao tajnim neprijateljstvom koje je bilo uvek za petama (vidi beleku na kraju ovog poglavlja). Pritisak opozicije Elen Vajt je brzo uoila problem sa vostvom u Mineapolisu. Ona je usrdno apelovala na delegate da se ne ugledaju na starije, na one sa iskustvom, kako bi zauzeli stav u odnosu na svetlost. Ona je ak rekla da e oni (stariji zvaninici) pokuati da spree prodiranje svetlosti meu narod: Preklinjem vas da u Boga polaete svoje pouzdanje; nemojte zavisiti ni od jednog oveka i ne inite idolom ni jednog oveka. Ne dozvolite da ih vaa ljubav stavi u poloaj za koju nisu kvalifikovani... Vi imate potrebu za veom svetlou, za jasnijim razumevanjem istina koje nosite narodu. Ako vi sami ne vidite svetlost, zatvoriete vrata, spreiete da svetlost doe do naroda. Nemojte dopustiti da se za ovaj, tako privilegovan narod, mora rei: Ne ulazite, niti date da ulaze koji bi hteli. Sve ove pouke date su na korist onima koji ive na svretku vremena... Na ovom sastanku... protivljenje umesto istraivanja, predstavlja okosnicu dnevnog reda... Nikome se ne sme dozvoliti da blokira put kojim svetlost treba da doe do naroda. Ako se to jednom pokua, Sveti Duh e se povui (Ms. 9, 1888, Olson 297, 301). Na sastanak se blii kraju, a jo nije uinjeno nijedno priznanje, nijedan jedini pokuaj da se dopusti dolazak Bojem Duhu. Zapitala sam se, kakva je svrha ovog naeg sastanka i sa kojim ciljem su se sakupila naa braa na ovom mestu, ako je rezultat samo to to odgone Duha Bojeg od naroda? (Ms. 9, 1888, Olson 290, 291). ta je, zapravo, bio mehanizam odbacivanja? Iako je tano da je Donsu i Vagoneru doputeno
34

da javno govore na sastancima i da objavljuju svoje lanke, iako je tano da je njihova vest bila dobro primljena od strane obinih lanova, protivljenje vostva je neprestano ponitavalo njihove najbolje napore. Evo analize onoga to se dogaalo iz pera Elen Vajt: Upravo ljudi, koji bi trebalo da prvi reaguju na oigledne potrebe naroda i da tako pipreme put Gospodu, upravo oni zadravaju svetlost koju Bog alje svom narodu, odbacujui vest o Njegovoj isceljujuoj milosti (Pismo brai Miler, 23. juli 1889). Boji ukor je na onima koji sebe nazivaju uvarima doktrine (uenja), jer su blokirali put kako do naroda ne bi dola vea svetlost. Ako meu ljudima ne bude ni jednog glasa koji bi izloio ovu poruku, kamenje e progovoriti... Slabost naih crkava proistie iz ohlaenih srca i neverovanja onih koji bi trebalo da imaju vere (RH, 26. juli 1892). U isto vreme, kako Dons tako i Vagoner, bili su persone non grata za odgovornu brau u Batl Kriku (Olson p.15). Kao to emo videti u narednim poglavljima, urednik Pregleda i Glasnika bio je najuticajniji oponent. Elen Vajt je, takoe, rekla da je novoizabrani predsednik Generalne Konferencije reagovao kao Aron, kada je re o ovim ljudima (Donsu i Vagoneru), koji su, od sastanka u Mineapolisu, neprestano napadani (Pismo A.O. Tejtu, 27. avgust 1896). Predsednik Generalne Konferencije... postupao je upravo suprotno upozorenjima i opomenama koje su mu upuene u vezi sa situacijom koja je, kao posledica, proistekla iz 1888 (Pismo I.H. Ivensu, 21. novembar 1897). Prema tome, bilo je prirodno da braa oponenti gaje nadu, ak i da prieljkuju, da ova neugodna vest doivi isti neuspeh meu narodom, kao to je to bio sluaj sa onima na odgovornim poloajima i sa funkcijama u Batl Kriku. Kada su poeli da stiu izvetaji o udesnim rezultatima propovedanja nadahnute trojke (Elen Vajt, Dons i Vagoner), oni su postali ogoreni. Bilo je bolno suoiti se sa tim da Elen Vajt potvruje odobravanje Svetog Duha za ono to su oni doivljavali kao ruenje svih svojih planova. Ona se ne obraa nekoj skromnoj manjini anonimnih radnika, ve ima na umu opti uticaj odgovornog vostva: Zatim, poto su videli i osetili ispoljavanje Svetog Duha koji ih je korio, svedoei im da je poruka bila od Boga, oni su je omrzli jo vie, jer je ona predstavljala svedoanstvo protiv njih. Oni nisu eleli da ponize svoja srca i da se pokaju, nisu bili spremni da daju slavu Bogu i da preu na stranu istine (1. maj 1895). Probuenja iz Junog Lankastera, ikaga, Otave, Kanzasa, ak i ono u skuptini u Batl Kriku, bila su jasan dokaz da je Bog stavio svoj peat na ovu poruku. Eksperiment testiranja ove svetlosti dogaao se upravo u crkvenim laboratorijama. Pokazalo se da ona funkcionie. Nikada takva nebeska slava nije pratila neku vest, jo od pononog poklia iz 1844. godine: Iako je postojao odluan napor da se poruka koju je Bog poslao uini bez efekta, njeni rodovi su bili dokaz da ona dolazi sa izvora svetlosti i istine. Oni koji ...su blokirali put svakom dokazu, ne mogu oekivati neko otkrivenje koje bi bilo jo jasnije, poto su tako dugo zatvarali svoje oi pred svetlou koju je Bog poslao svom narodu... Protivljenje e se pojaviti ba kod onih kod kojih nismo oekivali da bi se mogli angaovati u jednom takvom delu (Pismo O19, 1892). Elen Vajt je nastavila da se nada promeni srca kod voa, naroito kada su se videli neosporni dokazi u prilog vesti. Sledei odlomak mogao bi se upotrebiti kao potvrda da je poruka iz 1888. bila prihvaena od strane crkvenih voa: Videli smo Silu Boju kako prati poruku gde god je ona bila objavljena. Neete moi da ubedtite narod u Junom Lankasteru da ono to im je prezentovano nije bila vest svetlosti... Gospod je ispruio svoju ruku nad ovim delom. Radili smo u ikagu; bilo je potrebno sedam dana da se dogodi predanje onih koji su sluali. Ali, kada smo ljudima predstavili Jagnje Boje koje uzima grehe sveta, blagoslov Boji se poput talasa slave sruio na nas. Gospod je otkrivao svoju slavu, a mi smo oseali snano i duboko dejstvo Svetog Duha. Isti ovaj lanak, meutim, (Pregled i Glasnik, 18. mart 1890) dokazuje da braa iz vostva, jo uvek nisu ispravno cenila ovaj dar: Pokuala sam da vam iznesem ovu poruku onako kako je ja razumem, ali dokle e se oni koji
35

rade u sreditu Bojeg dela drati podalje od Njegove poruke? Jedan jo vei greh se nadovezao na neverstvo iz Mineapolisa 1888: Neoborivi dokazi kroz koje je Sveti Duh potvrdio vest, ispoljeni u velianstvenim probuenjima, u sluaju vodee brae samo su uinili da njihova srca budu jo tvra u protivljenju. Poto su videli i osetili ispoljavanje Svetog Duha koji ih je korio, svedoei im da je poruka bila od Boga, oni su je omrzli jo vie (TM 80, 1895). Nekoliko godina ranije Elen Vajt dirljivo apeluje na jedinstvo sa vesnicima iz 1888: Ve skoro dve godine mi podstiemo narod da doe i primi svetlost i istinu o pravdi Hristovoj, a oni se pitaju da li da prihvate ili odbace ovu dragocenu istinu (isto, 11. mart 1890). Preklinjem vas koji se protivite svetlosti i istini da se sklonite na stranu sa puta Bojem narodu (isto, 27. maj 1890). Ubedljivi dokazi ukazuju na alosnu injenicu da oni nisu oslobodili taj put. Treba, dakle, uvek imati na umu kontekst odlomaka koji govore o probuenju iz tog perioda. Tvrdnje iz prvog perioda (1888-1890) koji je obilovao prorokom nadom, treba suoiti sa razoaranjem koje je donela potonja istorija i koju je Elen Vajt opisala u periodu od 1891-1897. Svi izvori vode u istom smeru: svedoanstvo Boje slukinje, Donsovo svedoanstvo, dosijei iz zvanine arhive, kao i glas jednovekovne istorije i oigledan razvoj situacije, emu smo svedoci i mi, danas. Isto kao Jevreji Nebo jo nikada, otkad su Jevreji odbacili Cara slave, nije posmatralo tako sramnu i neoprostivu greku Bojeg naroda, predvoenog svojim prvacima. Boja slukinja nije propustila da primeni na vodeu brau one strane naricaljke i pretnje (Teko vama...) koje su prvobitno bile upuene farisejima i da naglasi primenljivost tih tekih rei u sadanjem vremenu: Ako je Gospod ikada govorio preko mene, ovi stihovi u velikoj meri predstavljaju one kojima su bili upueni (Sved. za prop., str. 76). Niti ste vi uli, niti ste dali da uu oni koji su hteli. Tako izgleda uobrazilja velikog probuenja koje je usledilo posle konferencije iz 1888. Mnogi lanovi i mlai pastori poeli su da ulaze, ali stareine iz Jerusalima bukvalno su ih spreili. Tako je probuenje bilo prekinuto, a Sveti Duh ranjen i poreen, Njegovo dejstvo ugueno. esto nalazimo kako slukinja Gospodnja uporeuje duh protivljenja iz 1888, sa besom koji su Jevreji ispoljavali prema Hristu. Na primer: Svetlost je sijala nad Bojom crkvom, ali su mnogi svojim ravnodunim stavom govorili: Mi neemo Tvoj put, o Boe, ve elimo na sopstveni put. Nebesko carstvo se veoma pribliilo... ali oni su blokirali put do sopstvenog srca i nisu primili nebeske goste; jer oni ne poznaju ljubav Boju... Tvrdoglavost i neverovanje se tee mogu opravdati danas nego u sluaju Jevreja, u Hristovo vreme... Na gereh i njegove posledice bie jo vee ako odbijemo da hodimo u svetlosti. Mnogi kau: Da sam iveo u Hristovo vreme, ne bih izvrtao Njegove rei i ne bih naopako tumaio Njegove pouke. Ne bih Ga odbacio i razapeo kao to su to uinili Jevreji. Ali sve to dokazuje nainom na koji se danas odnosi prema Njegovoj vesti i Njegovim vesnicima.... Oni koji danas ive nisu odgovorni za dela onih koji su razapeli Sina Bojeg; ali, ako i pored svetlosti koja se izlivala na Boji narod tokom duge istorije, izaberemo isti pogrean put, ako gajimo isi duh i odbijamo da primimo ukore i opomene, onda naa krivica postaje mnogo vea nego njihova (isto, 11. april 1893). Sedam dana kasnije, ona dodaje: Oni koji su ispunjeni neverovanjem, sa lakoom zapaaju svaku pojedinost na kojoj bi se nala i najmanja senka nejasnoe. Oni gube iz vida sve one dokaze koje im je Bog ve dao... otkrivajui dragocene bisere istine iz neiscrpnog rudnika Svoje Rei. Takvi, pod mikroskopom svoje mate, dre sitnu esticu koja im se ini neprihvatljivom, sve dok ta estica ne postane velika kao planeta koja zaklanja dragocenu nebesku svetlost od njihovog pogleda.... Zato ste tako puno zaokupljeni zamerkama koje po vaem miljenju zasluuju vesnici (A.T. Dons i E.J. Vagoner), a pritom
36

ostavljate po strani sve dokaze koje vam je Bog dao kako bi doveo va um u pravu ravnoteu kada je u pitanju istina? (isto, 18. april 1893). Naa mata se napree da sagleda sve one blagoslove koji bi poinuli na Adventistikoj crkvi da je ova dragocena poruka bila prihvaena celim srcem. Ako bi milou Hristovom Njegov narod postao ono to je predstavljeno novim mehovima, On bi ih ispunio svojim novim vinom. Bog e otkriti dodatnu svetlost, a stare istine e oiveti novom snagom i bie smetene u jedan novi okvir istine; i gde god budu ili, vesnici e trijumfovati (RH Ekstra, 23. decembar 1890). Naa izvrnuta istorija To to je trebalo da bude ali se nije desilo, objanjeno je na zasedanju Generalne konferencije 1901. godine, kada se Elen Vajt u svom izlaganju osvrnula na krizu u periodu od 1888 1891. Ono to nai istoiari smatraju probuenjem, pokazalo se kao lepa retorika bez realnog osnova: Oseam se veoma zaintersovanom za odluke i akcije koje e se preduzeti na ovom zasedanju u vezi sa onim to je trebalo uiniti godinama ranije, tanije pre deset godina kada smo bili sakupljeni na Konferenciji, a Duh i sila Boja su doli na tu nau skuptinu, svedoei da je Bog spreman da radi za ovaj narod, ukoliko bi ovaj prihvatio duh tog dela. Braa su prepoznala svetlost koju je Gospod poslao, ali oni koji su angaovani u naim instituijama, naroito oni iz urednitva Pregleda i Glasnika i Generalne Konferencije, uneli su elemente neverovanja, tako da data svetlost nije prihvaena niti se ilo za njom. Ona je prepoznata, ali nije dolo ni do kakve naroite promene na osnovu koje bi se Bog mogao otkriti u svom narodu (Bilten GK, 1901). Neka braa su jo 1893. uoila da zbog odbacivanja reforme osujeeno i probuenje. Dons kae: Brao, dolo je vreme da veeras zadobijemo ono to smo onda odbacili (u Mineapolisu, etiri godine ranije). Niko od nas nije ni sanjao o velianstvenim blagoslovovima koje je Bog za nas pripremio u Mineapolisu i u kojima smo mogli da se radujemo sve ove etiri godine, da su srca bila spremna da prime vest koju je Bog poslao. Veeras bismo bili etiri godine ispred, bili bismo usred uda glasnog poklia (Bilten GK, 1893, str.183). Sledee pismo Elen Vajt, itano na istom zasedanju, objanjava kako se odvijao proces koji je doveo do neuspeha poruke iz 1888: Opozicija, i to u naim redovima, nametnula je Bojim vesnicima teak i muan teret; oni su morali da se suoavaju sa tekoama i preprekama koje nijesu trebale da postoje... Vreme, mentalni i fiziki napor u sueljavanju sa uticajima nae brae koji su se suprotstavljali poruci - sve je to oduzeto od sveta koji samo to se nije susreo sa neizbenim sudovima Bojim. Boji Duh se ispoljio sa silom pred Njegovim narodom, ali nije se mogao izliti na njih, jer oni nisu otvorili svoja srca da Ga prime. Mi ne treba da se bojimo protivljenja koje dolazi od sveta; vest je zaustavljena od strane onih elemenata koji deluju u naoj sredini... Ljubav i poverenje predstavljaju moralnu snagu koja bi ujedinila nae crkve i dovela do sklada u naim akcijama, ali hladnoa i neverovanje uneli su neslogu koja nas je liila svake sile... Uticaj koji se razvio iz suprotstavljanja svetlosti i istini iz Mineapolisa, uinio je nedelotvornom i onu svetlost koju je Bog svom narodu dao kroz Svedoanstva.... jer su neki koji zuzimaju odgovorne pozicije bili inficirani duhom koji je preovladao u Mineapolisu, duhom koji pomrauje razum naroda Bojeg. (isto, str. 419) Vojska koja izgubi bitku e posle pretrpljenog poraza pokuati da razmotri zato se to dogodilo. Oni mogu govoriti o pobedi samo u kondicionalu ta bi bilo da je bilo. Vrlo je znaajno da odlomak koji sledi i koji je esto citiran (inae objavljen 1909. u 9. Svedoanstvu, str. 29), poinje sa targinim da je... On je pisan u kontekstu rezultata alosne istorije 1888: Da je svaki vojnik Hristov izvrio svoju dunost, da je svaki straar na zidovima Siona dao trubi odreeni zvuk, svet bi odavno bio opomenut. Meutim, delo godinama zaostaje. Dok su ljudi
37

spavali Sotona nas je pretekao. Kakvo izvinjenje emo ponuditi Bogu za tako veliko zakanjenje njegovog dela? U istoriji 1888. ima dobrih vesti Ovo ne znai da je izgubljen rat. Daleko od toga! Izgubljena je samo jedna bitka. Suoavamo se sa jednim udnim momentom. U istom pismu, samo nekoliko pasusa nie, Elen Vajt predskazuje da e Sotona koristiti prednost na veoma lukav nain. Sotonski tajni manevri proirie se i bie sveopti. On je suvie prepreden da bi se pojavio bez maske; predstavie se kao Hristos. Pojava jednog lanog Hrista probudie lane nade kod onih koji su dopustili da budu prevareni. Sotona je dovoljno inteligentan da ne prejudicira trijumf pre nego to bude kompletan, iako je istina da je zadobio deliminu pobedu. Ako bi se previe hvalio tom svojom dobijenom bitkom, crkva ostatka bi pala na kolena u pokajanju koje bi obuhvatilo vekove, jer je ona iskrenog srca. Ona, dakle, ne sme da zna istinu, mora se drati u stanju obmane sve do svretka. Zbog ovoga Sotona silno eli da nas zavede po pitanju nae istorije vezane za 1888. On e licemerno priznavati da je tom prilikom pobeen i da je izgubio bitku, pretvarajui se da lei pod naim nogama. Ali ako ova prevara doivi svoj procvat i donese plodove, ona e neminovno dovesti do klanjanja jednom lanom Hristu. Ako ne uspevamo da ispravno itamo nau prolost, kako emo biti u stanju da pravilno razumemo budunost koja se ve odvija pred naim oima? Da li ove injenice bacaju tamne boje na sliku nae budunosti, izazivajui depresivna oseanja? Ne, tako ne treba da bude ako volimo Onoga koji kae za sebe da je Istina. Poznavanje istine jedini je put kojim se moemo pribliiti Njemu. Iako je naa istorija takva da zahteva pokajanje s nae strane, ne zaboravimo da je svaki poziv na pokajanje bio neto pozitivno, ohrabrujue i da je odisao nadom. Zakljuak Oni koji opisuju istoriju 1888. kao slavnu pobedu, bez sumnje su iskreni. Oni ele da sauvaju jedinstvo crkve. Postoje i takvi kritiari koji tvrde da je pobeda koju je Sotona odneo u 1888. i periodu nakon te godine, bila kompletna, tako da se crkva danas nalazi u beznadenoj situaciji. To nije tano. Ova pogrena ideja, meutim, ima uspeha kao reakcija na oholost i sujetu koja negira pravu istinu o naoj istoriji, iz generacije u generaciju. Izrael nikada nee postati Vavilon, iako su bili i mogu biti periodi vavilonskog ropstva u kojem se nalazio Boji narod. Gospod e ga dovesti u okvire njegovih granica, poto primi ukor i pokaje se. Pokuavajui da osporimo kritiare koji destruktivno kritikuju crkvu, ne treba da upadamo u drugu krajnost, negirajui istinu. Ukaimo ast onima koji je zasluuju. To e zahtevati veliku poniznost s nae strane, dok sagledavamo sebe same u svetlu nae prolosti: Velika poniznost srca pred Bogom odlikovae one koji ostanu verni do kraja (Ms. 15, 1888). Ako se crkva, koja je sada proeta svojim sopstvenim otpadom, ne pokaje i ne obrati, jee plodove svojih sopstvenih dela dok se ne zgadi na sebe samu (8. Svedoanstva, str. 250) Ovo iskustvo ne dokazuje da e Bog odbaciti svoju crkvu. Bacivi se na zemlju u Getsimaniji i poelevi da umre, Petar je kasnije postao potpuno obraen ovek (Matej 26,75; enja vekova 713. orig). Isto tako, kada se ispune gore citirane rei, crkva ostatka e se obratiti. Tada Pedesetnica vie nee biti daleko, kao to nije bila ni za Petra kada je uspeo da upozna sebe i otkrije veliinu oprotaja koju mu je podario njegov Gospod. Ispravno razumevanje iskustva 1888, uvod je u jednu istinsku spoznaju sebe samog: U jednom trenutku ona e videti sebe u pravoj svetlosti, sa svom nesreom koja je proizala iz nje (Bilten GK 1893, str.184). Na sednici odranoj 1893, Dons se, takoe, osvrnuo na to, tako dugo oekivano u jednom trenutku: Dogaae se neto to e predstavljati jo i vee iznenaenje nego ono to je bilo u Mineapo38

lisu... Ali, ako nismo iskorenili taj duh iz svojih srca, odnosiemo se prema tim porukama i prema vesnicima koji e iih nositi, isto tako kako smo postupali prema ovoj (mineapoliskoj) poruci, o emu nam je Bog ve govorio (isto, str. 185). ak i kad ne bismo imali nijedan od citata predstavljenih u ovom poglavlju, logika i zdrav razum nalau nekoliko zakljuaka: (1) Glasni pokli e biti neto poput ognja u plastu sena (RH, 15. decembar 1885) i to e uiniti da se delo okona velikom brzinom. Konani pokreti e se brzo odvijati. Ali, umesto da se razgori progres poput ognja u plastu sena, nastupilo je prigueno tinjanje koje traje vie od jednog veka. Za to vreme ljudi se raaju i umiru mnogo bre nego to mi uspevamo da doemo do njih sa naom veu. Jedini rezonski zakljuak jeste da je oganj ugaen i to je uinila ljudska ruka, ne Boja. (2) Kad nastupi jasni pokli, kae Jovan u Otkrivenju, nastae svetlost koja e obasjati zemlju slavom koja prevazilazi svako ispoljavanje boanske sile koje se ikada pre toga dogodilo. Carevi zemaljski jo se nisu odmakli na stranu, zajedno sa trgovcima (boljarima) zemaljskim, nariui radi propasti velikog Vavilona, koji e se u trenutku sruiti pod snanim dejstvom istinskog glasnog poklia. Upravo ta svetlost (etvrtog anela) poela je da isijava na svoj udesan i diskretan nain 1888. godine. Jedini zdravorazumski zakljuak jeste da je svetlost uklonjena - ljudskim naporima. (3) Kada vest opravdanja kroz veru iz 1888 pravi poetak poznog dada bude prihvaena, u crkvi ostatka nastae oivljavanje prvobitne autentine pobonosti kakva se do tada nije videla. Neprijatelj Boga i ljudi ne eli da ova istina bude jasno iznesena; on zna da e, ako je narod u potpunosti primi, njegova mo biti skrena (GW 103, stara verzija na engleskom). Jedini razuman zakljuak: vest Hristove pravde nije primljena. S obzirom da se radi o jednoj specijalnoj vesti koju je Bog uputio, odluno i neprekidno odbijanje iste ujedno znai duhovni poraz za adventni pokret; ali taj poraz treba smatrati samo bitkom u jednom mnogo veem ratu, ne kao gubitak celog rata. Takva situacija nalae da dananja generacija prepozna sutinu problema i da sasvim ispravi traginu greku iz istorije. Ovo je mogue jer e nam ivi i pravedni Bog pomoi u tome. To je svakako jedna dobra vest.

39

DODATNE BELEKE UZ ETVRTO POGLAVLJE

Svedoanstvo arhiva Generalne Konferencije Zvanina korespondencija sauvana u arhivama u Batl Kriku sadri svedoanstvo Elen Vajt i A.T. Donsa o negativnim stavovima brae koja su zauzimala odgovorne pozicije u Batl Kriku. Dons kae da je postojalo jedno tajno i trajno neprijateljstvo (Pismo C.E. Holmsu, 12. maj 1921). Pisma sekretara GK, Dena T. Donsa, ilustruju kako je izgledalo to neprijateljstvo na delu. Iako je imao velike predrasude prema ovoj vesti i u odnosu na vesnike iz 1888, nekoliko sedmica posle Mineapolisa Sveti Duh ga je impresionirao jasnim dokazima da je Dons pravi Boji vesnik. On pie jednom svom prijatelju: Imamo dobre sastanke ovde... Najvei deo vremena ispunjen je propovedima brata A.T. Donsa. Bilo bi mi drago kada bi i vi mogli da ujete neke od njegovih propovedi. Izgleda sasvim drugaije od onoga to je bilo u Mineapolisu. Mislim da su neke od njegovih propovedi neto najbolje to sam do sad uo. Sve izgleda novo, drugaije. Njegova izlaganja su originalna, a kada propoveda, pokazuje veliki senzibilitet i obazrivost, duboko proivljavajui to o emu govori. Moje miljenje o njemu se u mnogome promenilo poto sam sagledao i drugu stranu njegovog karaktera (Pismo, J.V. Vatu, 1. januar 1889). Den T. Dons je, meutim, bio osvedoen protiv svoje volje. Zaista je udno kako dobri pregaoci i voe u delu mogu da okamene svoja srca i usprotive se, ak i onda kada vide da je neto dobro i da nosi punomoje Svetog Duha. Treba da razumemo zato se to deava, jer se danas upravo mi nalazimo u velikoj opasnosti da ponovimo njihovu istoriju. Kako ree Luter, svi smo nainjeni od istog praha zemaljskog. Godinu dana kasnije, iz nepoznatog razloga, Den Dons je okamenio svoje srce u opoziciji protiv vesnika iz 1888, iako je u ovom periodu Elen Vajt bila ta koja je podravala njihov rad i to sve oiglednije. Upravo ovde vidimo na delu jedan tajanstveni kvasac koji deluje u ljudskom duhu. Kao administrativni slubenik, on pie odboru Konferencije Misuri, inae oblasti u kojoj je roen. Ima potrebu da i drugima saopti svoje pogrene stavove i ba tu treba traiti klju uticaja koji je delovao iza kulisa, tajno neprijateljstvo o kojem je govorio A.T. Dons: Mislim da e institut za istraivanje u Misuriju biti sjajna stvar, ali takoe mislim da e njegovo organizovanje u miru biti primerenije nego da napravite veliku paradu i da se naete sa Donsom i Vagonerom na vratu. Ako hoete iskreno, nemam previe poverenja u to kako oni iznose pojedine teme. Oni poseu za svaim samo da bi bili ubedljivi i nikako ne doputaju da njihovi stavovi budu kritikovani... U sutini, oni ne iznose nita drugo sem onih tema oko kojih postoje podeljena miljenja meu naom vodeom braom. Ne verujem da biste eleli da takav duh unesete u Konferenciju Misuri (Pismo N.V. Aliju, 23. januar 1890). Vesnici iz 1888 verovatno nikada nisu saznali zato njihov rad nije prihvaen u Misuriju. Informativno pismo koje je Den Dons uputio G.I. Batleru (predsedniku GK) u pogledu situacije u Batl Kriku, ponovo otkriva delovanje iste te tajne mrnje. On hrabri Batlera u suprotstavljanju vesti iz 1888: Drago mi je da i Vi posmatrate stvari u istom svetlu i ne date se obeshrabriti pod pritiskom tereta koji je poloen na Vas... esto sam razmiljao o onom to ste mi rekli prole zime, a to je da e se momci iz Kalifornije (Dons i Vagoner) za manje od dve godine nai u upravnom odboru Pregleda. Ne bi me udilo ako bi usledili takvi pokuaji u narednim mesecima. Siguran sam, meutim, da e se oni suoiti sa jednom veoma snanom opozicijom (Pismo, 28. avgust 1889). Snana opozicija koju je predviao ovaj ovek izbila je kao vulkan upravo u njegovom srcu u zimu 1890. godine. U to vreme Vagoner je objavio u toku jednog seminara koji se deavao u Batl Kriku, da e narednog meseca biti raspravljano o dva zaveta. Vagoner je bio je slubeno pozvan da

40

odrava serije predavanja u Batl Kriku, ak se insistiralo da otkae svoje poslove u Kaliforniji kako bi odgovorio ovom pozivu. On je pretpostavljao, to je bilo i normalno, da mu je doputena sloboda da prezentuje jevanelje onako kako ga on shvata. Ali kada je uo da su se pomenula dva zaveta, Den Dons vie nije mogao da se uzdri. Poeo je da ulae napore kako bi spreio Vagonerova najavljena predavanja, apeluji na Uriju Smita, ak i na Elen Vajt. Bio je tako uznemiren zbog zbog svega ovoga da je pisao duga pisma G.I. Batleru, O.A. Olsenu, J.D. Pegu, C.H. Donsu, R.C. Porteru, J.H. Morisonu, E.V. Farnsvortu i R.A. Andervudu. Njegova pisma ne mogu da maskiraju antipatiju zvaninika u odnosu na vest i vesnike, iako su, razume se, deklarativno prihvatali uenje o opravdanju verom. Zahvalni smo zbog injenice da je Den Dons bio tako priljean u pisanju, jer upravo tako dobijamo dragocenu predstavu o skrivenim pokretima vostva iz onog vremena. On boji svoja oseanja nevinou. Njegovo oigledno suprotstavljanje u odnosu na vest bila je teak teret za njegovu savest, neto poput bodila koje je probadalo Savla iz Tarsa. On pie Batleru o sueljavanju sa Vagonerom: Nikada me i nita u ivotu nije stavilo u takav poloaj kao ovaj incident. Tako sam bio iznerviran celim tim dogaajem da uopte nisam znam kako da postupim i ta da radim... Kada sam saznao ta e biti tema lekcija (subotno-kolskih lekcija koje je sastavio Vagoner), momentalno sam odluio da ja ne mogu da predajem neto tako i posle kraeg analiziranja situacije, reio sam da dam ostavku na mesto uitelja subotne kole... Bio sam do te mere zabrinut i iritiran zbog svega, da me je to umorilo vie nego sav prethodni posao od pola godine (Pismo, 13. februar 1890). Kakav spektakl sekretar Generalne konferencije zabrinut i iritiran onim to je u stvari bilo voeno Svetim Duhom u delo koje je oznaeno kao poetak poznog dada! Pogled iza zavese u Batl Kriku Den Dons nastavlja da oslikava ondanju administraciju u Batl Kriku, saoptavajui Batleru, bez okolienja, svoju ozvanienu nameru da sakrije injenice od studenata i da ostavi celu stvar da proe to manje zapaena, kako ne bi odvukli panju studenata od seminara na temu neophodnost promene. Iz politikog ugla, moglo bi se rei da je to bio jedan dovitljiv plan. Meutim, Vagoner mu je pokvario planove, saoptivi javno svoje namere u pogledu teme o dva zaveta, tako da je sve to sam mogao da uradim, kae Dan Dons, bilo to da kaem da smo mislili da bi bilo bolje da zamolimo doktora Vagonera da za sada odloi temu od dva zaveta. Elen Vajt, V.C. Vajt, Vagoner i Dons su se trudili da razjasne stvari sa braom iz Batl Krika, ali rezultat je bio da je, bez njihove namere, istina saterala u ugao Dena T. Donsa, Uriju Smita i ostale. Den Dons je iskren kada se ispoveda svojim prijateljima u vezi neprijatne situacije u kojoj su se nali: Ova stvar je stavila neke od nas u poloaj zbunjenosti i stida. Nae delo je pogreno shvaeno i uskraena nam je svaka podrka. Niko nije mogao da diskutuje o onome to su rekli dr Vagoner ili sestra Vajt (Pismo Batleru, 27. mart 1890). Poniznost i iskrenost Dena Donsa bile bi ohrabrujue i gotovo se granie sa naivnou, ali u svetlosti one istine koju nije razumeo dobijaju znaenje antipatije koju je on usmerio protiv nebeskog dara poznog dada i glasnog poklia. On je definitivno protiv ovog nebeskog blagoslova i prosto ne moe da se uzdri a da to svima ne saopti. uvena propoved Elen Vajt odrana 16. marta 1890. u Batl Kriku (Ms. 2, 1890), sadri ovu misao: Nije postojalo prihvatanje vesti i jo sijaset osvrta na neverovanje i kontinuirano odbacivanje vesti od strane onih iz Batl Krika, u periodu posle Mineapolisa. Den T. Dons se ali, odmah potom, sledeeg dana, u svom pismu: ini mi se da je njihova pozicija ispravna i da se isti princip moe primeniti i na druge teme, isto tako ispravno kao u sluaju dva zaveta, ili zakona iz Galatima poslanice... Bio sam takoe
41

siguran da su neki planovi i ciljevi nametnuti od strane dr Vagonera i ostalih i da u pozadini ovih planova i ciljeva postoje odreeni motivi; ali sada se ini da nisam imao pravo u obe situacije. udno je da tako neto moe da se dogodi. Svi elementi su, kako je izgledalo, ili na to da podupru dokaze u prilog moje pozicije kao korektne; ali ispalo je da je sve to bila greka (Pismo J.D. Pegu, 17. mart 1890). Piui Batleru deset dana kasnije, on ispoljava udljivu putanju progresa, dokazujui da je jo uvek u magli. Njegov stav prema vesti i dalje je nepromenjen. Za njega, kao i za Uriju Smita, ceo ovaj nesporazum prouzrokovali su Dons i Vagoner. On ne moe da ih vidi u onom svetlu u kojem ih gleda Elen Vajt, kao opunomoene vesnike Boje. Mogue je da smo mi greili u odreenim stavovima koje smo imali... U ovom trenutku ne vidim ta bismo mogli da inimo, osim da prihvatimo objanjenja koja su data i da postupamo prema tome... Sestra Vajt... misli da su izvetaji koji su Vam podneti iz Mineapolisa preterani i da Vi nemate ispravno miljenje o onom to se tamo dogodilo. Iako se moj stav u odnosu na zakon iz Galatima poslanice i dva zaveta nije ni malo promenio, radostan sam to sam se oslobodio duevnog tereta izazvanog motivima i planovima jednog od dvojice brae... Nadajmo se da u budue naa braa nee reagovati tako da daju povod za sumnju u pogledu svojih planova i ciljeva (Pismo, 27. mart 1890). Piui R.C. Porteru nekoliko dana kasnije, on otkriva da ni on, ni Urija Smit nisu u pravom skladu sa vesnicima iz 1888, kao ni sa Elen Vajt: Brat Smit... ne moe da razume zato... sestra Vajt govori vrlo jasno protiv onoga to je u pogledu zakona u Galatima poslanici izneo J.H. Vagoner (otac E.J Vagonera, vesnika iz 1888 prim. prev) pre nekoliko godina, da bi zatim radikalno promenila stav i podravala istu tu stvar, koja je samo malo drugaije izloena... pokuavam da to manje mislim na ovu stvar. (Pismo, 1. april 1890.) Dve sedmice kasnije, Den Dons je jo uvek nesiguran i izraava se dozom lakomislenosti kada je re o onome to je zapravo bilo delo voeno Bojom rukom i to je predstavljalo poetak poznog dada. On eli da vidi Donsa i Vagonera skinute sa pijedastala (visokog mesta) i uverava brata Batlera da on i braa iz vostva vode bitku protiv ove dvojice. Ono to Elen Vajt i istorija nazivaju izuzetno dragocenom veu, on vidi kao line stavove koji, kako se nadao, nikada nee biti tolerisani: Znam da je malo teko da, imajui u vidu sve okolnosti koje su obeleile ovaj pokret u prethodnih godinu i po dana, zakljuimo da je ono to se desilo u Mineapolisu bezazleno i naivno. Ali ako dr Vagoner kae da on nije imao nikakav plan kada je doao tamo i ako to isto kae i brat Dons, a sestra Vajt ih podrava, ta mi moemo drugo nego da prihvatimo to kao realnost? Vi moete pomisliti da smo i mi pomalo ustuknuli korak nazad, da smo se zaljuljali, ili progutali itavu tu priu. Ali to nije naa situacija. Verujem da sam odneo pobedu u svakoj taki koja je bila u igri i da je suprotstavljeni tabor shvatio da stvari za njih nee ii tako lako; radujem se da se to desilo i da su shvatili lekciju koju sam hteo da im dam. Siguran sam da e dr Vagoner od sada biti veoma oprezan u lansiranju svojih linih stavova pred narodom, pre nego to ih naa vodea braa uzmu u razmatranje; takoe, verujem da e i braa iz vostva biti mnogo paljiviji nego do sada kada preispituju ovakva lina miljenja (Pismo Batleru, 14. april 1890). Celokupna ova arhiva daje izobilje dokaza u prilog tvrdnji koju je izneo A.V. Olson, da su Dons i Vagoner bili persone non grata na zasedanju u Batl Kriku. Tenzija je bila takva da lako moemo razumeti zato je Vagoner tako neoekivano isporuen u Englesku poetkom 1892. Njegovo pismo napisano 15. septembra predsedniku GK, razjasnilo je situaciju. Trebalo je da bude naimenovan za lana izdavakog odbora i njegov angaman u tom telu trebalo je izbei po svaku cenu. Njegovo pismo je puno potovanja; njegov interes je vezan za napredak dela: Zainteresovan sam za knjigu brata Batlera. Video sam iz izvetaja odbora za izdavatvo, da je izglasano odobrenje za tapanje te knjige u Pregledu i Glasniku. Zakljuujem da je ve sve sprem42

no za tampu. Ako je to tano, eleo bih, kao lan tog odbora, da vidim rukopis. Pre otprilike godinu dana, pogledao sam sadraj sa pregledom poglavlja koja bi trebalo da ine ovu knjigu, te stoga, i onoliko koliko ja generalno poznajem situaciju, gotovo sam siguran da postoji potreba za preispitivanjem ove knjige kao i svake druge publikacije. Ako je njeno tampanje odobreno bez saglasnosti najmanje tri lana odbora, mislim da e se pojaviti nezadovoljstvo... Mislim da svaki lan odbora ima pravo da vri proveru svakog rukopisa koji se iznese pred odbor.4 Urija Smit opravdava svoje odbacivanje vesti Protivljenje u odnosu na vest iz 1888. koje je ispoljio Urija Smit imalo je neku vrstu logike zasnovanosti, bilo je na akademskom nivou i naizgled prihvatljivo zdravom razumu. 17. februara, on pie Elen Vajt, objanjavajui razloge zbog kojih ne moe da prihvati vest. Pri tom je potpuno iskren. itanje est stranica ovog pisma daje jedan doivljaj poniznosti, jer je on do te mere ubeen u to to tvrdi da moe da uzvikne: Na tome stojim, tako mi Bog pomogao! Mogue je da i nama, danas, jedan naroiti dar Svetog Duha moe vrlo lako izgledati kao najava neke katastrofe, kao to se to njemu inilo. On, zapravo, ono to je Bojom voeno, vidi kao veliku nesreu. Zapazimo njegove argumente: Po mom miljenju najvea nesrea koja je snala nae delo, pored smrti brata Vajta, bila je ona kada je brat Vagoner poeo da objavljuje u Znacima lanke o zakonu iz Galatima poslanice... Ako bi se trailo od mene da svedoim na nekom sudu uz zakletvu, morao bih to da inim potpuno iskreno... i morao bih da kaem da ste Vi rekli da brat J.H. Vagoner (otac E.J. Vagonera, vesnika iz 1888 - prim. prev.) grei (u pogledu zakona u Galatima). Mislim da je takvo Vae stanovite sasvim u skladu sa Pismom. Brat Vajt, ako se seate, takoe se slagao sa nama po ovom pitanju i povukao je knjigu brata Vagonera iz opticaja... Stav koji sada zastupa brat E.J. Vagoner sastoji se od gotovo identinih zapaanja... ini mi se da je suprotan Svetom Pismu i najzad, suprotan onome to ste Vi tvrdili ranije... Braa iz Kalifornije (Dons i Vagoner) gotovo su unitili Konferenciju (1888), ba kao to sam i oekivao. Ne vidim nijedan drugi razlog zbog kojeg ne bismo i tom prilikom imali jedno prijatno i blagosloveno zasedanje, kao to je to bio sluaj uvek do tada, da ova uvredljiva pitanja nisu bila predmet izlaganja... On (E.J. Vagoner) je imao isti stav po pitanju zakona iz Galatima poslanice koji ste Vi osudili u sluaju njegovog oca. Sada, meutim, kada ste podrali ovaj stav (Vagonera mlaeg), to je bilo veliko iznenaenje za mnoge. Kada su takvi doli da me pitaju ta znai sve to i kako objasniti tu promenu, iskreno Vam govorim, sestro Vajt, nisam znao ta da kaem, kao to ni sad ne znam. ...Kada se pojave miljenja i pokreti koji... opasno podrivaju Va rad i rue veru u poruku, ini mi se normalnim da pokaem svoju zabrinutost; i zamislite u kakvoj udnoj situaciji se nalazim kada, dopustivi sebi jednu re upozorenja u pogledu nekih taaka, budem javno predstavljen kao neko koji bije vetar, ne znajui protiv ega se bori. Ja ipak mislim da znam, makar do izvesne mere, sa im se borim. Mogue da ne shvatam svu irinu ovog inovativnog dela koje nas razjedinjuje, ali razumem ga u dovoljnoj meri da izazove kod mene muku, brigu i patnju. Smatram da sam spreman da primim novu svetlost bilo kada i od bilo koga. Ali to to pretenduje da je nova svetlost, za mene bi moralo da bude u saglasju sa Svetim Pismom, zasnovano na dubokom i utemeljenom prosuivanju kako bi se osvedoio razum, pa bih tek na osnovu toga mogao da vidim svetlost u svemu tome. Ali, kada neko doe i pone da iznosi stvari koje znam i verujem ve odavno, nemogue mi je da to nazovem novom svetlou (Pismo Urije Smita upueno Elen Vajt, 17. februar 1890). Da li je mogue da i danas u crkvi postoje mnogi poput Urije Smita koji ispoljavaju iskrenost i promiljenost u svom protivljenju svetlosti koja po Bojem provienju treba da obasja svet svojom slavom?
43

Bolno je kada moramo da pretresamo pojedinosti u ponaanju brae iz Batl Krika, itajui njihova pisma od pre jednog veka. Ali treba da znamo da e i drugi jednog dana itati naa pisma. Aneli takoe znaju pravo stanje naeg srca u odnosu na delo Boje. Tajna mrnja srca prema poruci pravde Hristove, uinila je da dobra braa iz onog vremena poveruju u praporce koje zvee (uenja bez osnova) i izvetaje koji su naopaki. Elen Vajt esto uporeuje ovu situaciju sa Jevrejima koji su se suprotstavili Hristu. I oni su na svojoj strani imali neku zdravu logiku i racionalne argumente. Oni su bili ubeeni da Spisi jasno pokazuju da On ne moe biti Mesija. Da li je ikada izaao prorok iz Galileje? Veruje li ko od voa iz Jerusalima u Njega? Takoe, Njegova sama linost ga bukvalno goni na jedan pogrean put. Sada je prekasno za nau brau od pre sto godina, da prodru dovoljno duboko u svoje due i pokaju se to su odbacili najznaajnije izlivanje Svetog Duha posle dana Pedesetnice. Slava Bogu, za nas jo nije kasno da uinimo to delo, jer se mi sa lakoom moemo nai usred njega.

___________________
1) Pisma Dena T. Donsa nalaze se u arhivama i statistikama GK, Record Group 25 i koriena su sa dozvolom. 2) Stav Vagonera kojem su se protivili Den Dons, Urija Smit i drugi, predstavljen je u The Glad Tidings (Pacific press). Pozicija njegovih oponenata u vie navrata je ponovljena u Biblijskim komentarima i Biblijskom reniku. Elen Vajt kae da je Vagonerov stav ispravan: Prole noi mi je pokazano da su dokazi u vezi sa zavetima jasni i ubedljivi. Vi (Smit), brat Den Dons, brat Porter i ostali rasipate snagu istraujui bez razloga tu stvar i pokuavajui da stvorite drugaije stavove u odnosu na one koje je izloio brat Vagoner. (Pismo 59, 1890; vidi i Pismo 30, 1890.) Den Dons je izjavio kako Vagoner optuuje vodeu brau iz GK, meu kojima i brata Smita, da su usvojili poziciju Kenrajta u pogledu dva zaveta (Vidi Pismo Dena Donsa upueno Batleru, 13. februar 1890.), to su ovi svakako negirali. alosno je to rei, ali Vagoner je bio u pravu, jo alosnije je da posle vie od jednog veka ta izvanredno dobra vest jo uvek nije postala deo nae radosti, kao posledice prihvatanja iste. 3) Urija Smit i moderni kritiari Elen Vajt gree kada tvrde da se njen stav znaajno promenio po pitanju dva zaveta. Ona je apelovala na J.H. Vagonera da ne istie previe svoje miljenje da je zakon iz Galatima poslanice moralni zakon, ali se ini da nema ni jednog dokaza da ona govori ono to Smit pretpostavlja. Bez sumnje J.H. Vagoner nije uhvatio one duboke istine iz Galata na tako jasan nain, kako je to neto kasnije polo za rukom njegovom sinu. Ona nije mogla da oceni poruku starijeg Vagonera kao veoma dragocenu. Smit se na pogrean nain oslanja na okrnjene injenice, kako bi osudio svetlost koju je Bog poslao preko mlaeg E.J. Vagonera 1888 godine. 4) Arih i statistika GK, Record Group 11. Korieno uz dozvolu.

44

PETO POGLAVLJE

FUNDAMENTALNI PROBLEM: KAKO DA PROCENIMO PORUKU IZ 1888-E

Greka u uobraavanju da smo mi prihvatili poruku iz 1888-e proizlazi iz jo uvek dubokog nerazumevanja ta poruka u stvari predstavlja. Zvanino miljenje, koje je opteprihvaeno i koje bi trebalo kao takvo da bude zastupano, jeste da u ovoj poruci nema nita to je specifino adventistiko. Poruka je ocenjena kao uenje o opravdanju verom, dakle isto ono uenje koje protestanti ispovedaju stotine godina. Odlomak koji sledi, uzet je iz pisanja jednog od naih cenjenih autora, podpredsednika Generalne Konferencije, i predstavlja tipino, iroko zastupljeno miljenje u pogledu poruke: Neko moe da pita: ta je predstavljalo ovo uenje o opravdanju kroz veru, tako kako je izloeno od strane g-e Vajt i drugih i koje je postalo povod za veliko probuenje adventista u 1888. godini? To je bilo isto ono uenje koje su propovedali Luter, Vesli i mnogi drugi koji su sluili Bogu (L.H. Kristian, Rod duhovnih darova, str. 239). Bilo bi to strano ponienje da priznamo da smo upravo mi odbacili isto ono uenje koje su propovedali Luter, Vesli i mnogi drugi koji su sluili Bogu. Dakle, moramo rei da smo primili uenje u i posle 1888. Jedan drugi potovani pisac, u isto vreme dok priznaje da je vest 1888 bila vest treeg anela u sutini, kako to kae Elen Vajt (RH, 1. april 1890), on unosi zabunu, insistirajui na tome da su mnogi evangelistiki (i drugi neadventistiki) prvaci objavljivali isti taj zajedniki ton... jer su izvlaili svoju vest iz istog izvora. Bez izuzetka, sve ove knjige objavljivane poslednjih godina i tako snano podravane, implicitno sadre stav da istina tree aneoske vesti nije nita vie nego popularno protestantsko uenje. Nijedan od autora ne gradi dosledan stav kada procenjuje poruku, kako je to inila Elen Vajt, niti prepoznaje ikakav specifian adventistiki element u njoj. Zapazite Frumove opservacije: Ljudi koji nisu pripadali Adventnom pokretu, imali su iste ideje, posmatrano generalno, i isti akcenat se pojavio sada kao i onda... Potsticaj je doao sa istog Izvora. U jednom trenutku, pravda kroz veru je zaokupila maksimum panje 1888. godine. Na primer, uvene konferencije Kesvik u Engleskoj promovisale su praktino posveenje... U toku poslednjih decenija XIX i prvih decenija XX veka, oko pedesetoro ljudi moe biti navedeno u prilog tvrdnji da su svi oni, generalno, isticali istu stranu jevaneoske poruke (Frum, Pokret sudbine, str. 319.320). Zakljuak je logian i nemogue ga je izbei: Trebalo bi da se koristimo ovim (protestantskim) izvorima ako hoemo da doemo do ovog uenja i tako emo nauiti da propovedamo opravdanje verom. Upravo to smo i radili decenijama, uprkos injenici da je stalna orjentacija ovih ideja, u pogledu opravdanja kroz veru, usmerena protiv Zakona. Moemo verovati da su ti evangelistiki prvaci bili dobri, iskreni ljudi i da su iveli prema onoj svetlosti koju su imali. Ali, jesu li oni propovedali treu aneosku vest u sutini, kako je Elen Vajt opisala poruku iz 1888? Na autor tvrdi da, iako nisu razumeli nau specifinu vest, dakle subotu, stanje mrtvih i druge naroite doktrine, u isto vreme oni objavljuju isto uenje o opravdanju verom koje nam je Bog dao 1888. Za razliku od toga, Elen Vajt insistira na injenici da je vest 1888 predstavlja jedinstvenu duhovnu hranu koja dovodi do poslunosti svim zapovestima Bojim (Sved. za prop., str. 92). Zvanina pozicija podrazumeva po sebi onu ideju koju zastupaju nai neistomiljenici (iz drugih crkava), po kojoj srce vesti koju nose Adventisti sedmog dana, nema nikakvu posebnu odliku.
45

Takva pozicija uvruje njihovo miljenje, po kojem, kada se oduzmu one doktrine koje smo pozajmili od evangelika, ispada da je sutina adventizma sedmog dana legalizam. Na taj nain, mi zaista ne bismo imali nikakvo pravo da pozivamo ljude na sud i pokajanje. Kako izgleda prava ocena vrednosti poruke 1888? Da li je ona isto uenje koje su iznosili protestantski reformatori i evangelici XIX veka, kako to tvrde nai autori? Ili je to jedno drugaije, jedinstveno, razumevanje venog Jevanelja povezano sa specifino naom veu o svetinji? Nai priznati autori sasvim ignoriu bitnu vezu ove vesti sa predmetom svetinje. Ova istina je sutinski vana za razumevanje identiteta naeg naroda. Ako je vest 1888 bila samo ponavljanje istorijski poznate doktrine protestanata o opravdanju verom, onda se nalazimo u ozbiljnom problemu: (1) Pretpostavimo da prihvatamo da Elen Vajt ima pravo kada u vie navrata kae da je vest 1888 naila na otpor i protivljenje i da je bila odbaena; sledi logian zakljuak da su voe crkve u tom sluaju odbacili isto uenje koje su propovedali Luter i Vesli u pogledu opravdanja verom. Drugim reima, ako kaemo da vest 1888 jeste isto uenje koje su Luter, Vesli i drugi propovedali, to logiki podrazumeva da su nai preci iz 1888. odbacili istorijsku poziciju protestanata. Jedno takvo odbacivanje bilo bi jednako katastrofalno, kao to je bilo u sluaju odbacivanja Katolike crkve kada je re o Luteru, tj. Anglikanske ako govorimo o Vesliju! To bi bilo isto to i duhovni pad, jednako straan kao to je pad Vavilona. Ali to nije mogue, jer bi crkva bila unitena na taj nain. Stoga su nai autori prinueni da govore kako smo mi prihvatili poruku 1888 i da je potom usledilo veliko probuenje. (2) Isto tako, ako se tvrdi da je vest iz 1888. bila isto uenje koje su propovedali Luter, Vesli i mnogi drugi, Boje sluge od XVI do XIX veka, to bi znailo da su oni u tom periodu iznosili treu aneosku vest u sutini. Sledi da Adventisti sedmog dana nemaju nikakav svoj identitet u trostrukoj aneoskoj vesti iz Otkrivenja 14. Nekoliko godina ranije (u odnosu na pisanje i objavljivanje ove knjige prim. prev.) Luis R. Konradi, na stareina za Evropu, razvio je ovu zvaninu ideju do njenih krajnjih logikih ishoda i podravao stav da je Luter propovedao vest treeg anela jo u XVI veku. Konradi je ubrzo potom napustio crkvu. Inae, on je u vreme Konferencije 1888. bio jedan od onih koji su se protivili vesti. Danas mi gubimo pastore, lanove i mlade iz istog fundamentalnog razloga: oni ne vide nita jedinstveno, niti privlano u naoj vesti, jer to proizilazi iz naih zvaninih stavova. Zar su nai priznati istoriari izvrnuli razvoj adventnog pokreta na nain koji nije dokaz dobrog oseaja i mudrosti! Ako je tako, to je donelo velike predrasude, jer zvanini stavovi uvek vre najvei uticaj na sve crkve u svetu. Stav ponovno naglaavanje iz 1888. Drugo veoma zastupljeno miljenje po pitanju vesti 1888 jesto ono po kojem je poruka bila prosto ponavljanje onoga to su verovali adventistiki pioniri jo od naih poetaka, obnavljanje ravnotee u uenju i propovedanju, balansa koji je postepeno naruavan u periodu izmeu 1844. i 1888. Takav pogled na stvari je dostigao gotovo nivo opteg miljenja. Samo nekoliko primera bie sasvim dovoljno: Ova konferencija (1888) pokazala se kao poetak jednog reakcenta (ponovnog naglaavanja) ove velike istine, to je imalo za rezultat duhovno probuenje naeg naroda (M.E. Kern, RH 3. avgust 1950). Najvei dogaaj 80-tih u iskustvu adventista sedmog dana bilo je vraanje, ponovno potvrivanje i jedno osveenje njihove vere u temeljnu doktrinu hrianstva: Znajui da se niko ne opravda kroz dela zakona, ve verom u Isusa Hrista (A.V. Spelding, Zapovednici vojske, str. 583). Neki su prihvatili ovo akcentovanje opravdanja verom iz 1888; na drugom kraju bili su oni koji su smatrali da ovo naglaavanje predstavlja pomeranje starih mea.
46

Reakcija crkve u 90-tim godinama u odnosu na novi akcenat stavljen opravdanje verom... bila je dvoznana (N.F. Pis, Vera koja spasava, str 40.45, 1969). Ako bi ovo miljenje o ponovnom naglaavanju bilo ispravno, to bi odmah podiglo neka pitanja: (1) Kako je moglo da se desi da prosveeni ljudi iz vostva ispolje svoj otpor, da sa omalovaavanjem tretiraju i zanemaruju ono to su oduvek verovali i propovedali 20, 30, ili 40 godina, a sada ih je neko samo podsetio na to isto? Ili, ako je cela konferencija 1888. bila voena od strane onih koji su pripadali novoj generaciji adventistikih propovednika, kako su oni sami mogli da odbace tako veliku istinu koju su im propovedali i preneli njihovi najblii prethodnici? (2) Opet, kao bi mogli da se branimo od optubi da je Crkva adventista sedmog dana pretrpela moralni pad, slino Vavilonu, ako prihvatimo miljenje da su braa iz 1888. odbacili ponovno naglaavanje one istine koju su verovali od poetka adventnog pokreta? Kada neko napreduje, a onda odjednom krene nazad, to je onda pad. Mi se alimo na one koji su se odvojili i na njihove beskrupulozne, iako neosnovane kritike, po kojima je crkva pala isto kao i Vavilon. Mi u to ne verujemo. Zvanina verzija nae istorije u pogledu 1888, meutim, doputa logiku mogunost za ovo obeshrabrujue miljenje. Mnogi umni ljudi slede ovakav stav, a neki i do njenih krajnjih konsekvenci, kao Konradi. to vie otkrivamo istinu o 1888, to jasnije postaje da su podele, fanatizam, opadanje i samozadovoljna mlakost proizale iz naeg neuspeha, koji ve dugo traje, da shvatimo ove injenice. Ovo poglavlje e pokazati da vest 1888 nije bila samo ponavljanje Luterovog i Veslijevog uenja, ili onoga to su nauavali adventistiki pioniri. Takoe, to nije bilo prenoenje onoga to su govornici iz Kesvika i popularni protestantski prvaci svog doba propovedali po pitanju opravdanja verom. Bilo je to neto mnogo uzvienije! Radilo se o poetak jednog zrelijeg koncepta venog Jevanelja nego to je to bio sluaj sa ma kojom prethodnom generacijom. Bio je to poetak konanog izlivanja Svetog Duha u poznom dadu i inicijalni podstrek za vest etvrtog anela iz Otkrivenja 18. Sledi da je u vesti bio sadran takav blagoslov koji se nije video od Pedesetnice naovamo (citirano iz Osnove hrianskog vaspitanja, str. 473; RH, 3. jun 1890). To ne znai da su vesnici iz 1888. bili vaniji od Pavla, Lutera, Veslija ili ma koga drugog, niti da su bili pronicljiviji i otroumniji istraivai. Vest koju su doneli bila je, jednostavno reeno, vest treeg anela u sutini, razumevanje pravde kroz veru paralelno i dosledno doktrini o kraju vremena, ienju nebeske svetinje, gde Veliki Prvosvetenik slui u nesimbolinom Danu pomirenja u Svetinji nad svetinjama. On je preao na poslednju fazu svog dela 1844. godine. Odatle, On daje istinsko opravdanje kroz veru, onima koji ga slede verom. Dakle, ima neto jedinstveno u opravdanju kroz veru, vienom u svetlosti Dana pomirenja, a vest iz 1888 razjanjava tu povezanost. Da joj je doputeno da uhvati koren u srcima i da se slobodno razvije u teolokom smislu, ova vest bi pripremila jedan narod koji bi doekao Boga bez mane i mrtine, bez krivice pred prestolom Bojim. Namera Boanskog Autora bila je da dovede do pune zrelosti prvine (prve rodove) Bogu i Jagnjetu. Ako sve to ne bi bila istina, onda bi kredibilitet sestre Vajt bio doveden u pitanje, a s tim i samopotovanje nas kao naroda. Dalje, oigledno i neosporno odbijanje ove vesti nije predstavljalo moralni i duhovni pad crkve ostatka, a to bi bio sluaj da se radi o odricanju od protestantske teologije iz prethodnih razdoblja crkve. Pre emo rei da je to bila stagnacija u duhovnom razvoju, slepilo u odnosu na ukazanu milost i nemo da se razume eshatoloko ispunjenje krajnjeg cilja Boje ljubavi i Njegovog poziva. Odbacivanje vesti pomrailo je razumevanje ienja nebeske svetinje u etikom i praktinom smislu. Ostala je samo spoljanja opna te doktrinarne strukture, izraena u: hronolokim dokazima uenja o 2300 dana i noi; i jednom mehanikom konceptu istranog suda, kako se propovedalo i pre 1888. Nae sopstveno zaostajanje u razumevanju, prizvalo je na nas podsmeh i ruganje evangelistikih oponenata koji sa omalovaavanjem ocenjuju to jedinstveno adventistiko uenje kao suvo, naduvano i beskorisno. Stoga mnogi od naih lanova, a najvie nai mladi, smatraju
47

uenje o svetinji dosadnim i beznaajnim. ta je Elen Vajt videla u poruci iz 1888? im je ula, samo deli poruke doktora Vagonera u Mineapolisu (po prvi put, kako ona sama kae), ona je prepoznala istu kao dragocenu svetlost i kao neto to je u harmoniji sa onim to je ona pokuavala da izloi u prethodnih 45 godina. Ona nije bila ljubomorna, ve je radosno primila vesnike i njihovu vest. Tano je da se poslednje otkrivenje u potpunosti slagalo sa svetlou iz prolosti, ali ono nikada nije tako jasno propovedano kao sada: Vidim lepotu istine u otkrivanju Hrista, koje je povezano sa zakonom, tako kako nam je to izloio doktor (Vagoner). Mnogi meu vama kau da je to svetlost i istina. Pa ipak, vi je niste do sad izloili u njenoj pravoj svetlosti... Ono to se ulo, u savrenom je skladu sa svetlou koju mi je Bog, naavi za dobro, davao u toku mog celokupnog viegodinjeg iskustva. Ako bi naa braa pastori prihvatili uenje koje je tako jasno izneseno... narod bi bio hranjen hranom na obrok i u pravo vreme (Ms. 15, 1888; Olson, str. 294. 295). Braa prisutna u Mineapolisu razumeala su poruku pre kao iznoenje jedne nove svetlosti, nego ponavljanje onoga to su i sami propovedali ranije. To se vidi iz sledeeg navoda: Jedan brat me je upitao: Da li postoji jo neka nova svetlost, ili neke nove istine koje bi trebalo da primimo?...Pa, treba li da prestanemo da istraujemo Spise zato to imamo svetlost u pogledu onoga to zahteva Boji Zakon i svedoanstvo Svetog Duha? Ne, brao (Ms. 9, 1888; Olson, str. 292, 293). Dakle, vest iz 1888, bilo je neto to braa nisu razumela ranije. Napravljena je greka u ocenjivanju sutine i verodostojnosti poruke treeg anela, jer je uzet u obzir samo spoljanji aspekt ove vesti: Samo nekoliko njih, meu svima koji misle da su prihvatili vest treeg anela, zaista razume tu poruku; a to je vest za ovo vreme. To je sadanja istina. Ali, kako malo njih razume tu vest u svom njenom znaenju, iznosei je pred narod u sili koju ova poruka poseduje! Ona za mnoge ima sasvim malo sile. Moj pratilac je rekao: Ima jo mnogo svetlosti koja treba da zablista iz Bojeg Zakona i iz Jevanelja pravde. Ova vest, shvaena u njenom pravom karakteru (smislu) i objavljena u Duhu, obasjae svet svojom slavom (Ms.15. 1888; Olson, str. 296). Naroito delo treeg anela nije shvaeno u njegovoj pravoj vrednosti. Bog je nameravao da Njegov narod bude u mnogo naprednijoj poziciji nego to je to sluaj danas... Nije Boja volja da dri svetlost daleko od Svog naroda onu svetlost za kojom danas postoji potreba. Ne razumeju svi propovednici, koji propovedaju vest treeg anela, ta je sutina ove vesti i ta je njen pravi smisao (5. Svedoanstva, str. 714, 715) Elen Vajt nikada nije koristila re ponavljanje, pa ak ni naglaavanje, kada je govorila o vesti iz 1888. Ona je jasno branila stav da nova svetlost, koja se kosila sa idejama podravanim od strane brae, jeste isto iskustvo u odnosu na jevrejske predrasude, po kojima je Hristos protivureio Mojsiju, dok je, u stvari, Njegova vest bila ispunjenje onoga to je Mojsije govorio. Evo ta ona dalje kae: Vidimo da Bog ponekad podie ljude koji propovedaju ono to se smatra suprotno utvrenim doktrinama. S obzirom da su oni koji su bili uvari istine postali neverni u pogledu odgovornosti koja je stavljena na njih, Bog je odabrao druge, koji e primiti zrake svetlosti od Sunca pravde i koji e prihvatiti one istine koje se nisu podudarale sa idejama verskih voa... Upravo su adventisti sedmog dana u opasnosti da zatvore oi pred istinom, takvom kakva je ona u Isusu, jer se ona ne slae sa neim to su oni zacrtali kao istinu; to je, meutim, ono to im Sveti Duh im otkriva kao neistinu (30. maj 1896; Sved. za prop., str. 69, 70). Postojao je jedan princip koji je uinio neophodnim otkrivenje nove svetlosti 1888. Ovo je izloeno u jednoj od propovedi koju je Elen Vajt izgovorila u Mineapolisu: Gospodu trebaju ljudi koji... su oblikovani Svetim Duhom, koji sa sigurnou primaju sveu
48

manu sa neba. Na ovakave umove se izliva svetlost putem Boje rei... Ono to Bog daje svojim slugama da govore u dananje vreme, moa nije noj predstavljalo sadanju istinu pre dvadeset godina, ali jeste poruka Boja za ovo vreme (Ms. 8a, 1888; Olson, str. 273. 274). U njenom umu je postojalo jasno razlikovanje izmeu vesti pravde kroz veru, onako kako je bila izloena 1888 i prethodne vesti koju je Gospod poslao pre 1888. S jedne strane, tu nije trebalo da bude nikakve protivurenosti, a s druge, to je trebalo da dovede do progresivnog razvoja: Mi elimo i prethodnu vest, ali i novu vest (RH, 18. mart 1890). Njene apele ne treba shvatiti kao poziv na fanatizam, ili na irenje ideja na neodgovoran nain. U seriji lanaka objavljenih u Pregledu poetkom devedesetih, Elen Vajt je diskutovala o istini oienja svetinje, povezanoj sa veu 1888 i pravdom kroz veru. Svaka od ovih istina kompletira onu drugu. Postojala je oajnika potreba za jednim dubljim razumevanjem venog Jevanelja u kontekstu nesimbolinog Dana oienja: Nalazimo se usred Dana pomirenja i zato bi trebalo da radimo u skladu sa delom oienja koje Hristos vri u nebeskoj Svetinji... Sada treba izneti pred narod delo u kojem, putem vere, vidimo naeg Velikog Prvosvetenika kako obavlja svoju slubu u nebeskoj Svetinji (RH, 21. januar 1890). Teme poput Hristovog posredovanja, velike i svete tajne iskupljenja, nisu prouene niti shvaene od strane naroda koji tvrdi da ima veu svetlost, ili da je napredniji od ma kog drugog naroda na svetu. Da je Isus lino (u telu prisutan) na zemlji, On bi se mnogima koji govore da veruju sadanju istinu obratio istim reima koje je uputio i farisejima: Varate se, jer ne poznajete Pisma ni sile Boje... Postoje stare, a ipak nove istine koje treba pridodati komori naeg znanja. Mi ne razumemo i ne praktikujemo veru onako kako bi trebalo... Nismo pozvani da sluimo Bogu na isti nain kao u proteklim godinama. Gospod trai uzvieniju slubu, danas vie nego ikad ranije. On trai usavravanje nebeskih darova. On nas je doveo u poziciju u kojoj imamo veu potrebu za neim boljim i uzvienijim nego ikada dosada (isto, 25. februar 1890). uli smo jasnije Njegov glas u vesti koja je objavljivana u poslednje dve godine.. Tek smo poeli da stiemo slabu predstavu (da uoavamo slabo svetlucanje - bukv. prev.) o tome ta znai vera (isto, 11. mart 1890). Tako postaje jasno da: - Vest 1888 jeste bila svetlost koju braa nisu videla i nisu objavljivala sve do tog trenutka. - Poruka je predstavljala nau hranu na obrok (u pravo vreme), hranu za danas, a ne jueranji podzgrejani obrok. - Elen Vajt je po prvi put u Mineapolisu videla doktrinarno ispunjenje onoga to je i sama pokuala da izloi tokom mnogih godina pre toga neuporedivu Hristovu privlanost u svetlosti Njegove slube, u nesimbolinom Danu pomirenja. Tako neto se do tada nije ulo sa ljudskih usana. - Ona je prepoznala u E.J. Vagoneru vesnika kojeg je Bog upotrebio za jedno naprednije otkrivenje istine Svom narodu i svetu. Istina treeg anela nije bila shvaena od strane naih pastora, jer nisu napredovali u razumevanju onako kako je trebalo za vreme etrdesetetvorogodinjeg perioda, koliko je prolo od kada je nebeska Svetinja poela da se isti do 1888. Umesto toga, rastua svetlost je drana daleko od naroda. Braa iz onog vremena su razumela podrku koju je Elen Vajt pruila Vagoneru i Donsu, kao preporuku jedne nove svetlosti koju su oni doneli. Tu nije bilo rei o prvobitnom razumevanju ve utvrenih doktrina. Zar da se usprotive jednostavnom ponavljanju onoga to je ve bilo utvreno i razumevanju koje su ve jednom bili prihvatili? Da su braa Batler, Smit i ostali to shvatali kao ponavljanje onoga to im je ve bilo dobro poznato i to su i sami nekada prihvatali,
49

zar ne bi bilo za oekivati da vrsto podre tu vest, umesto da joj se usprotive, kako su to uinili? Dakle, ono to su braa odbacila, bio je poziv na najodlunije promene. Oni nisu odbili da se okrenu (i pogledaju stare i dobre puteve kojim su nekada ili), ve su odbili da idu napred. To u stvari znai da su reili da ostanu na mestu, to je veoma teka pozicija za vojsku koja bi morala da bude u neprekidnom maru. Svetlost iz 1888 poetak jedne vee svetlosti Elen Vajt je esto i sa sigurnou govorila o injenici da e nam Gospod poslati novu svetlost, ako i kada Njegov narod bude spreman da istu primi. To tragino ako i kada, neophodno je jer novo vino zahteva nove mehove, a to znai raspinjanje naeg JA (Matej 9,16.17). Ako milou Hristovom pripadnici Njegovog naroda postanu novi mehovi, On e ih ispuniti novim vinom. Bog e dati vie svetlosti i stare istine e biti iznova shvaene i pravilno smetene u okvir istine; gde god da pou, radnici e trijumfovati. Kao Hristovi ambasadori, oni treba da pretrauju Pismo, da trae istine koje su ostale skrivene ispod smea (ljudskih) zabluda (isto, 23. decembar 1890). Veliko delo treba obaviti i Bog vidi da oni koji nas predvode imaju potrebu za veom svetlou kako bi mogli da se sjedine sa vesnicima koje im On alje i da ostvare delo koje On postavlja pred njih (isto, 26 jul 1892). Da li jo neko moe da se dvoumi u pogledu injenice da je vest 1888 bila poetak vesti etvrtog anela, koji ujedinjuje svoj glas sa treim anelom? Rod duhovnih darova (Kristian), Zapovednici vojske (Spelding), Puste godine (A.L. Vajt), nedavna Deklaracija Fondacije Vajt (koja je ubaena u trei tom Odabranih poruka, str. 156-163) nijedna od ovih publikacija ne sadre ni najmanju aluziju na injenicu da je vest 1888 zapravo poetak poznog dada i jasnog poklia. Ista stvar vai kada je u pitanju lanak o konferenciji iz 1888, objavljen u asopisu Adventistiko naslee, u prolee 1985. Enciklopedija Adventista sedmog dana sadri odreene delove diskusije na temu 1888, izloenih u vie lanaka, meutim, ni u jednom od njih ne prepoznaje se ono to se zaista dogodilo (vidi str.634, 635, 1086, 1201, 1385). Izbegavanje jedne tako vitalne istine izaziva krajnje uenje. To je ista ona povrnost koju su ispoljili Jevreji kada su priznavali Isusa iz Nazareta kao velikog uitelja, dok su u isto vreme izbegavali da u Njemu vide Mesiju. Ali sama logika koju primenjuju oni koji tvrde da je vest 1888 prihvaena, zahteva ovaj specijalni manevar. Naime, oni moraju praktino da ignoriu injenicu da je poruka bila poetak poznog dada i jasnog poklia, ili, u protivnom, da objasne kako jedno takvo delo, koje se po brzini odvijanja uporeuje sa ognjem u plastu sena, moe da se odui na period od jednog (sada ve vie od jednog - prim. prev.) veka, pogotovo kada pouzdano znamo da je ista svetlost mogla da obasja itav svet pre mnogo godina, da su je naa braa istinski prihvatila (Pismo B2a, 1892; Bilten GC 1983, str. 419). Zapazite kako jasno je Elen Vajt razumela poruku 1888 u svetlosti 18. poglavlja Otkrivenja: Neki su mi pisali pisma, sa pitanjem da li je vest opravdanja verom poruka treeg anela; ja sam odgovorila: Da, to je zaista vest treeg anela. Prorok izjavljuje: I posle ovoga videh drugog anela gde silazi sa neba, koji imae oblast (silu u drugim prevodima) veliku; i zemlja se zasvetli od slave njegove. Otkr. 18,1 (RH, 1. april 1890). Jasni pokli treeg anela je otpoeo otkrivenjem Hristove pravde. To je poetak svetlosti onog anela od ije slave treba da se zasvetli cela zemlja (isto, 22. novembar 1892). Ako ovu udesnu svetlost treba da objave popularni protestantski reformatori, onda ne postoji razlog da jo uvek postojimo kao poseban narod. Svetlost jasnog poklia se ugasila Gospod je milostiv i saaljiv, spreman da oprosti. On moe da obnovi ono to je izgubljeno, pod uslovom pokajanja. Ne bi trebalo da dozvolimo da nastala konfuzija neutralie uticaj pouke iz 1888.
50

Ako su se oni, koji su u poetku ispoljili protivljenje, kasnije iskreno pokajali i primili oprotaj, zato se nije ispunio osnovni i prvobitni cilj vesti iz 1888? Sasvim sigurno nije dolo do znaajnijeg probuenja, niti do reforme koja bi bila u skladu sa ciljem i efektima koji bi se videli da je svetlost bila prihvaena. Gospod nee poslati nikakvu drugu svetlost preko one koja je oznaena kao ivotvorni poetak. Mi se pitamo zato? Ni jednom izmeu 1888. i 1901. vostvo crkve nije ispoljilo vstu reenost da ispravi traginu greku iz 1888. Sumnjiavost, dvoumljenje, nepoverenje prema vesti i vesnicima, sve se to nastavilo decenijama posle konferencije u Mineapolisu. Iako se tragedija desila, ne treba iz toga izvlaiti zakljuak da je Gospod uskratio blagoslove svom narodu. Pozni dad je bio omalovaen i odbaen, ali rani dad je nastavio da deluje. Mnoge due su dovedene Gospodu u toku prethodnog veka, ukljuujui i svakog onog ko upravo ita ovu knjigu. Danas niko od onih koji su uestvovali u dogaajima iz 1888 vie nije meu ivima. Gospod nije napustio svoj narod. Ali nae ponaanje Mu je vezalo ruke, spreavajui Ga da nam poalje obilje poznog dada. On ne moe i ne eli da izrui najdragocenije bisere istine pred one koji ne cene Njegovu izobilnu milost. Dakle, ovi pljuskovi poznog dada prestali su, poto su prve kapi uporno odbijane. Gospod nije zatitio sebe od mogunosti da Ga ljudi povrede. Elen Vajt je na simbolian nain govorila u Mineapolisu, u okviru jedne propovedi koja je morala da izazove samoprepoznavanje. Re je bila o Iliji kojeg je hranila udovica ne-Jevrejka, izvan granica Izraela, jer one u Izraelu, imajui svetlost, nisu ivele u skladu sa njom. To su bili najneosetljiviji ljudi na svetu, ljudi koje je bilo najtee odueviti istinom, govorila je ona. Neman Sirijac je bio oien od gube, dok su jevrejski gubavci ostali neisti. Meu stanovnicima Nazareta koji su se podigli protiv Sina Marijinog neki su u jednom trenutku bili spremni da Ga prihvate kao Mesiju, ali se ispreio jedan suprotan uticaj koji ih je gurao da se protive sopstvenim ubeenjima. Evo kako je ilustrovan dogaaj iz 1888: ...Ali nastalo je stanje nepoverenja: Nije li ovo sin Josifov?... ta su oni uinili u svojoj ludosti? I ustavi isterae ga (izgurae ga) napolje iz grada. elim da vam kaem da je uasna stvar kada Bog d svetlost a to ne ostavi nikakav utisak na srce i duh... O, Bog e povui svoj Duh ako se Njegova istina ne prihvata. Ali Gospoda su prihvatili neki iz Nazareta; Jedan Svedok je bio prisutan - sam Bog; ali se ispreio jedan suprotni uticaj koji je imao za cilj da ne dozvoli srcima da poveruju (Ms.8, 1888, Olson, str. 263, 264). Ovaj suprotni uticaj je veoma znaajan faktor u naoj istoriji koja se odnosi na 1888. Dva dana ranije Elen Vajt opominje da e jednom napravljeni koraci u pravcu neverovanja biti fatalni za tu generaciju, u smislu daljeg napredovanja poznog dada i otkrivenja nove svetlosti: Mi gubimo veliki deo blagoslova koji bismo mogli imati na ovom saboru (u Mineapolisu), zato to ne koraamo napred u hrianskom ivotu kada nam se ukae na dunost; i to e biti veni gubitak (isto, Olson, str. 257). Ova svetlost koja treba da ispuni celu zemlju svojom slavom, omalovaena je od strane nekih koji misle da veruju sadanju istinu... Ja znam da su neki ve sada otili predaleko da bi se vratili nazad i pokajali se (Sved. za prop., str. 89, 90; 1896). Ako oekujete da svetlost doe na nain tako da svi budu ubeeni, uzalud ekate. Ako oekujete snanije pozive ili bolje prilike, svetlost e se povui i vi ete biti ostavljeni u mraku (Vidi 5. Sved. str. 720). Govorei o sastanku propovednika 1890, Elen Vajt je naslikala jednu alosnu sliku na kojoj je prikazan odbaeni Hristos, onako kako je to opisano u Pesmi nad pesmama 5,2. Njegova budua nevesta Ga je primorala da se okrene i ode: Hristos je kucao na vrata, elei da ue, ali nije Mu doputeno; vrata nisu otvorena i svetlost Njegove slave koja je prila tako blizu, povukla se (Pismo 73, 1890).

51

Izvor nerazumevanja reformatora Viedecenijski revnosni napori da se dikredituje vest 1888 kao nova vest, imali su za cilj da skrenu panju sa same poruke na popularne protestantske, neadventistike koncepcije. Ova tendencija traje ve 60 godina (sada ve oko 90 - prim. prev.), poev od 1920. Knjiga koju je napisao A.G. Daniels, Hristos naa pravda, iz 1926, ne prepoznaje u vesti 1888 nita jedinstveno, ve je predstavlja na pogrean nain, kao poruku koja je u savrenom skladu sa najboljim evangelistikim uenjem (Pis, Samo verom, str. 189). Ova duga tradicija je, bez sumnje, postavila temelj sadanjem uspehu onog opravdanja verom koji zastupaju reformatori kalvinisti. Ako neadventisti poseduju istinu opravdanja verom, onda neizostavno sledi da mi to uenje moramo da uvezemo od njih. I dok je to ono to upravo inimo, istine iz 1888. ostale su zanemarene, pa ak i osporavane. Odlomak koji sledi, tipian je za ovu vrstu gledita koje mnogi zastupaju. U velikoj meri se meaju stavovi reformatora (protestantskih - prim. prev.) sa veu iz 1888. Evo jednog upeatljivog primera koji predstavlja oslonac i bazu za konfuziju koja je postala fenomen poslednjih decenija: Opravdanje verom (iz 1888) nije bila nova svetlost. Postoje neki koji podravaju pogrenu ideju da je vest o Hristovoj pravdi bila nepoznata adventnom pokretu, sve do sastanka u Mineapolisu, dok su ovo uenje propovedali nai adventistiki pioniri jo od osnivanja Adventistike crkve. Kao mladi propovednik, esto sam sluao nae veterane, kao to su J.G. Mateson i E.G. Farnsvort, kako govore da opravdanje verom nije novo uenje za nau crkvu (Kristian, Rod duhovnih darova, str. 225, 226). alosno je to to neki od tih veterana ni najmanje nisu bili skloni da prime rastuu svetlost iz 1888. Ideja sa kojom se uporno nastupalo, da vest 1888 nije nova svetlost, predstavljala je zajedniki standard (ili moto) opozicije onog vremena. Malo posle sastanka u Mineapolisu, R.F. Kotrel je napisao jedan lanak za Pregled, u kojem napada vest 1888. On se pita: Gde je tu nov pristup? (RH, 22. april 1890). V.H. Litldon, takoe napada vest u lanku iz 16. januara 1894, pod naslovom Opravdanje verom nije novo uenje. Niko od njih nije uspeo da shvati ta se to zapravo dogodilo u njihovim danima: POETAK POZNOG DADA. Neki pisci su, vadei iz konteksta, citirali sestru Vajt, kako bi opravdali tezu opozicije po kojoj vest nije bila nova svetlost. Elen Vajt, meutim, nije bila u protivurenosti sa sobom samom, pogotovo ne kada je re o tako vanom predmetu. Prouimo neke od iskaza koji su korieni u prilog stava da je poruka iz 1888. samo ponavljanje neeg ve poznatog. To bi trebalo ispitati sa velikom panjom: Brat E.J. Vagoner imao je priliku (u Mineapolisu) da govori otvoreno i da izloi svoje ideje po pitanju vere i pravde Hristove, povezujui to sa zakonom. To nije bila nova svetlost, ve stara svetlost stavljena tamo gde joj je i mesto u okviru tree aneoske vesti... Za mene to nije bila nova svetlost, jer sam istu primala sa jednog uzvienijeg izvora u proteklih 44 godine (Ms. 24, 1888; Olson, str. 49). Radnici u delu Bojem trebalo bi da izlau predmet Hristove pravde ne kao novu svetlost, ve kao dragocenu svetlost koju su ljudi izgubili iz vida za neko vreme (RH, 20. mart 1894.). Ove tvrdnje ne kau da vest iz 1888. kao celina, nije bila nova, imajui u vidu da je oznaavala poetak poznog dada i glasnog poklia. Uzimajui u obzir ceo kontekst, navedeni redovi su napisani da bi opovrgli predrasude koje su se pojavile neposredno posle konferencije 1888. godine, kod brae oponenata, koji su diskreditovali vest, nazivajui je isto ljudskom novotarijom. Celokupna svetlost je vena; ni jedan njen zrak nije neto novo u apsolutnom smislu. Ali ona svetlost koja se pojavila 1888. bila je sasvim sigurno neto novo za brau okupljenu u Mineapolisu, kao i za nae skuptine. Ona bi bila neto novo i za ovaj svet da smo je objavili! ta god bila vest iz 1888, nova ili stara, jasno je da istu niko od nas nije objavljivao u poslednjih 44 godine. U Rukopisu iz 1889. Elen Vajt izjavljuje da e se uistinu pokazati da je cela vest iz 1888. nova svetlost, ako se irenje Jevanelja dovri u ovoj generaciji:
52

U ovo vreme se postavljaju pitanja kao to su: Sestro Vajt, verujete li da Bog ima jo kakvu novu i veu svetlost za nas kao narod? Ja sam odgovorila: Zasigurno! Ne samo da u to verujem, ve mogu sasvim jasno da govorim o tome. Znam da postoji dragocena istina koja tek treba da bude otkrivena, ukoliko smo mi taj narod koji e stajati u dan pripreme Gospodnje (3. Odabrane poruke, str. 174). Adventisti sedmog dana ne treba da odravaju reputaciju doktrinarnih inovatora, ve graditelja razvalina, kao oni koji opavljaju puteve i naselja za ivot i ukazuju na stare staze. Takav nastup bi poruio predrasude, dok bi predstavljanje istine kao neeg to je nedavno izumljeno samo rodilo opoziciju. Sve to, meutim, ne negira injenicu da je vest iz 1888. bila jedno vee i naprednije otkrivenje za crkvu. Dok je ubeenje sestre Vajt, da je ova vest ispunjenje proroanstva iz Otkrivenja 18, sve vie i vie jaalo, ona je u isto vreme uoavala kako se ova poruka usklauje sa jedinstvenim konceptom ienja nebeske Svetinje. U tome je bila genijalnost poruke. Upravo to je ono to braa iz protestantskog sveta nisu nikada dokuili. Da li je injenica da im upravo mi nismo razjasnili ovaj problem, razlog njihovog nerazumevanja? okantno je za sve pravoverne Jevreje koji se mole za dolazak Mesije da saznaju kako je On odavno doao, ali je odbaen od strane njihovih predaka. Nita manji ok nije kada adventisti sedmog dana koji se mole za izliv poznog dada, saznaju da je taj blagoslov doao pre jednog veka, ali je odbaen od strane naih predaka.

53

ESTO POGLAVLJE

ODBACIVANJE ELEN VAJT IZ 1888-E

Ono to Elen Vajt govori o reakciji protiv vesti iz 1888. zvui gotovo neverovatno. Da li je mogue da nam je uroeno neverstvo pomrailo vid i srce? ini se da mi, ljudi, imamo tekou da poverujemo u Isusovo svedoanstvo. Ono to je bio poraz, nama se dopada da nazivamo velianstvenom pobedom. Upravo onda kada smo izgubili put mi govorimo da smo ga nali. Treba da razjasnimo sve te maglovite, neodreene impresije i to to je mogue preciznije. Nekoliko puteva kojima je nebeski blagoslov mogao da doe, blokirano je negativnom reakcijom u odnosu na vest 1888. Nebeski stanovnici su ve zapazili ono to smo mi uinili. O tome govore sledei odlomci: (1) Sveti Duh je bio uvreen Ovo nam se moe uiniti nemoguim iz vie razloga. Moda nam predstavlja potekou da zamislimo Svetog Duha kao osobu koja moe biti uvreena, koja osea, ili koja moe biti neim zaokupljena. Moda e nam jo tee biti da shvtimo kako adventisti sedmog dana mogu da urade tako neto, a pogotovo pastori i voe Generalne konferencije. Mi, meutim, samo treba da prihvatimo ono to kae slukinja Gospodnja. Isusovo svedoanstvo ne iskrivljuje realnost: Na sastanak se blii kraju, a jo nije uinjena ni jedna ispovest, nije se otvorilo ni jedno srce kako bi Duh Boji mogao da doe. Upitala sam se: Kakav je smisao ovog naeg sastanka i zato su se naa braa okupila ovde, ako njihovo prisustvo samo odvaja Boji Duh od naroda? (Ms.9, 1888; Olson, str. 290. 291). Videla sam da kod mnogih postoji strana zaslepljenost uma, tako da oni ne razumeju gde se nalazi Boji Duh i ta je to hriansko iskustvo. Pomisao da se radi o ljudima koji odgovaraju za stado Boje bila je bolna za mene.... Naa braa koja zauzimaju odgovorne pozicije u delu Bojem morali bi biti tako usko povezani sa Izvorom svake svetlosti da im se ne moe desiti da svetlost nazivaju mrakom, i mrak svetlou (Ms. 24, 1888; podvlaenje je dodao autor ove knjige). Detalji ovog dogaaja su precizno opisani. Ne bi trebalo da postoji konfuzija u naem poimanju onoga to se dogodilo, iako nismo bili neposredni svedoci. Primanje Svetog Duha direktno je zavisilo od primanja same poruke. Bilo bi nemogue primiti dar Duha Svetog u poznom dadu, a ne primiti vest kroz koju je taj dar ponuen. Iz ovoga prirodno sledi: da je takoe nemogue prihvatiti vest, a ne primiti dar Svetog Duha koji je sadran u njoj. Ako nismo primili Svetog Duha u sili poznog dada, to je jasan dokaz da nismo primili ni poruku koju nam je Gospod poslao. Kada govorimo o dogaaju 1888, vano je da shvatimo da se ne radi o negativnom stavu nekolicine ljudi, nekakve manjine koju ine oni tvrdi, ve o duhu koji je bio preovlaujui i koji je kontrolisao sastanak 1888. i period posle toga. To je imalo odluujui efekat na sudbinu ove i svake naredne generacije. Elen Vajt govori o jednom sveobuhvatnom uticaju koji datira iz onog vremena: Na ovom sastanku sam osetila kao svoju dunost da izloim u kratkim crtama svoje iskustvo iz Mineapolisa, stav koji sam tamo zauzela i razloge za to. Takoe, cilj mi je bio da jasno opiem duh koji je preovladao na tom sastanku... Objasnila sam im teku situaciju u kojoj sam se nala, kada sam morala, ostavi usamljena, da se suprotstavim jednom loem duhu koji je snano kontrolisao ovaj sabor. Sumnja i zavist, zle pretpostavke, protivljenje Svetom Duhu koji je apelovao na njihova srca, toliko su liile na tretman koji su doiveli reformatori. To je bio isti onaj nain na koji se crkva (metodistika) ophodila prema mome ocu i nama osmoro lanova porodice...
54

Izjavila sam da put kojim se krenulo u Mineapolisu, zapravo predstavlja okrutnost ispoljenu prema Duhu Bojem (Ms. 30, 1890). (Braa koja su se suprotstavljala) bili su na tom sastanku (u Mineapolisu) pokrenuti jednim drugaijim duhom i nisu znali da je Bog poslao ove mladie da im donesu specijalnu vest. Oni su ih doekali sa ironijom i omalovaavanjem, ne uzimajui na um da posmatraju nebeska bia.... Znam da je tom prilikom Duh Boji bio uvreen (Pismo S24, 1892). Greh... je na vratima mnogih... Sveti Duh je uvreen, a svetlost je odbaena (Sved. za prop., str. 393; 1896). Neki4 su se odnosili prema Duhu kao prema nepozvanom i neeljenom gostu, odbijajui da prime bogate darove, odbijajui da Ga prepoznaju, okrenuli su Mu lea osuujui Ga za fanatizam (Sved. za prop., str. 64; 1896). Ideja po kojoj je Sveti Duh uvreen, znai vie od obine metafore koja ima prolazni karakter. Ova tragedija se odraava na nas danas, isto kao to se greka Jevreja iz prolosti reflektuje na dananju generaciju ovog naroda. Greh koji je poinila jedna osoba protiv druge, ostaje kao teret na njenoj savesti ak i posle mnogo godina i na taj nain utie na njen karakter i linost. Ovo se moe deavati u vremenu merenom decenijama, odnosno sve dotle dok obe osobe ive, ili dok ne nastupi pokajanje i primi se oprotaj. Na isti nain, koncepcija crkve kao tela, karakter i odlike nae zajednice, naa pozicija pred Nebom, duh koji vlada u skuptinama sve je to proeto negativnim uticajem ovog ivotno vanog dogaaja u naoj istoriji. Efekti naeg naslea su neizbeni. Jeremija kae da je greh... Judin zapisan gvozdenom pisaljkom i vrhom od dijamanta urezan... na ploi srca njihova (17,1). To se prenosi sa generacije na generaciju (2,5.9; 3,24.25; 14,20). Sve dok pokajanje ne nastupi, osueni smo da ponavljamo greh naih predaka. Otuenje Svetog Duha direktna je posledica ove zakonitosti. Sveti Duh je Linost a ne nekakav uticaj ili neto bezlino. Ovaj prodorni koncept linosti Boje u ispoljavanju Svetog Duha, proima jevrejske spise. Proroci su konstantno predstavljali Boga kao Onog koji je ljubak, razoaran, oaloen5, itd. To je jedinstvena ideja, jer ni jedna paganska religija nije sadrala takvu predstavu boanske linosti koja bi bila ljubomorna. Ova istina proima i celokupan Novi Zavet, a takoe je na impresivan nain istaknuta u spisima Elen Vajt i njenim Svedoanstvima. Ipak, ova ideja nedostaje u katolikom uenju i doktrini protestantskih pravaca. Potpuno razumevanje ove teme, dobie svoje jedinstveno znaenje za one koji e doekati Gospoda prilikom Njegovog drugog dolaska, jer upravo oni, kao telo (zajednica), predstavljaju nevestu koja se konano pripravila za bliski odnos koji podrazumeva brana zajednica (Otkr.19,7-9). Panteistika jeres, pod nazivom alfa, iz 1900. godine, napala je ovaj koncept Svetog Duha kao Linosti; omega (poslednje slovo grkog alfabeta koje ukazuje na poslednju fazu u razvoju ove opasne jeresi prim. prev.) e sasvim sigurno obnoviti ovu zabludu. Oaloen i uvreen On ima pravo na zadovoljenje pravde (osvetu - bukv. prev.). Ali kako bi On to mogao da trai i da ostane dosledan svom karakteru, punom ljubavi? Njegovu osvetu tee je podneti nego bilo ta drugo, jer je i ona uvek bila i bie glas ljubavi koji progovara: Doi e i druge poruke; a oni koji su odbacili vest od Boga ue istine koje e ih jo vie iznenaditi... Ranjeno i uvreeno Boanstvo e progovoriti, objavljujui grehe koji su bili skrivani. I kao to su svetenici i voe, puni nezadovoljstva i straha potraili utoite beei iz predvorja dok je Hristos istio svoj hram, isto tako e biti u delu ovih poslednjih dana (Specijalna svedoanstva, Serija A, br. 7, str. 54. 55).
Nikada Elen Vajt nije rekla da su neki koji su se protivili bili malobrojni, niti je rekla da su oni koji su primili vest bili mnogobrojni. Bez poznatog izuzetka, itamo da su oni koji su odbijali poruku bili mnogi, a oni koji su istu prihvatili, bili malobrojni. 5 Vidi, na primer, 1. Samuilovu 8,7; 12,6-12; Isaija 50,5-17; 61, 10; 63, 9-14; Jeremija 31,1-9; Jezekilj 16; Osija.
4

55

Kontekst ovog odlomka odnosi se na diskusiju o crkvi Adventista sedmog dana. (2) Isus Hrist je bio omalovaen i uvreen Ni ovu taku ne razumemo kako bi trebalo. Ponovo je Linost Sina Bojeg u pitanju. Ima li On oseanja kao to ih imaju drugi ljudi? Moe li On da bude oaloen? Ono to se desilo u naoj istoriji 1888. godine, izgleda tako udno da bi teko bilo poverovati u taj dogaaj, da isti nije jasno opisan u spisima Elen Vajt. Njeno poimanje je nadahnuto. Isus koji je smeran i krotak, jo uvek izabira glasnike koji su samo ljudi i koji predstavljaju izdanak u suhoj zemlji. On se ponizio, poistoveujui se sa vesnicima iz 1888. i doiveo je da bude uvreen i oaloen, kada je nebesko punomoje koje je On dao (ovoj vesti i vesnicima prim. prev.) bilo prezreno: To je dokaz koji svi mogu prepoznati, da su upravo oni Boje sluge... Ovi ljudi protiv kojih ste govorili, bili su znak svetu, kao svedoci za Boga... Ako odbacite vesnike poslane od Hrista, vi odbacujete Samoga Hrista (Sved. za propo., str.97; 1896). Optuivati i kritikovati one koje Bog upotrebljava kao svoja orua, to znai optuivati i kritikovati Boga koji ih je poslao... Glas srca mnogih meu njima bio je: Neemo da ovaj (Hristos) vlada nad nama... Prava religija, jedina biblijska religija koja ui o oprotaju kroz zasluge raspetog i vaskrslog Spasitelja, religija koja istie pravdu koja je od vere u Sina Bojega, bila je omalovaena, o njoj se govorilo loe, ismejana je i na kraju odbaena (Sved. za prop., str. 466-468). Sadanja vest... je poruka od Boga; ona nosi boansko punomoje jer je njen rod posveenje (RH 3. septembar 1889). Ova poruka, tako kako je izloena (od strane Donsa i Vagonera), trebalo bi da stigne u svaku crkvu koja eli da ima veru i istinu, kako bi na narod uzdigla na jedan vii standard.... elimo da vidimo one koji su pred svetom bili nebeski opunomoenici (RH, 18. mart 1890). Ali, ak i u modernoj epohi, jedan ugledni istoriar nae crkve pokazuje omalovaavanje prema vesniku, ako ne i prema samoj vesti: Kada pogledamo unazad na taj sukob, zapaamo da je ono to je proizvelo konflikt jeste mrnja, podstaknuta pre odlikama odreenih linosti, nego doktrinarnim razlikama. Batlerova, Smitova, Morisonova partija, verovala je u teoriju opravdanja verom... Vagonerova i Donsova strana verovala je da dobra dela imaju znaaj; ali... ovi drugi su se skoncentrisali iskljuivo na veru kao uslov spasenja. Um koji smireno prosuuje, moe da nae sklad izmeu ova dva stanovita, ali ni jedna od strana nije bila voljna da smireno analizira ono to govori druga strana (Spelding, Zapovednici vojske, str. 559). Jedno dublje i temeljitije razmatranje otkrilo bi da su se vesnici iz 1888 skoncentrisali skoro iskljuivo na veru koja radi kroz ljubav, tano tako kako je propovedao i Pavle (Galatima 5,6). Ova vest sa boanskim autoritetom, nije bila nekakva kompromisna meavina izmeu legalizma i Jevanelja. Oni su sa silom objavili pravdu koja dolazi jedino od vere; to je vera Novog Zaveta, koja pokazuje svoju unutranju snagu, donosei rod u poslunosti prema svim Bojim Zapovestima (Sved. za prop., str. 92). Zar su ovi vesnici, nazvani predstavnicima naeg Gospoda, proizveli mrnju koja je zatim dovela dotle da nebo mora da okrene lice od sramotnih scena koje su se deavale? Zar je Bog poverio boansko punomoje vesnicima koji nisu bili u stanju da smireno prosuuju? Elen Vajt sasvim sigurno ne bi prepoznala nikakvu dragocenu svetlost u nesvetim pokliima (u lanoj glasnoj vici), niti u iracionalnim ekstremistikim uenjima, a sve to na autor pripisuje ovoj dvojici vesnika (Spelding, Zapovednici vojske, str. 563, 601). Iza kulisa sramne scene iz Mineapolisa i senki konfuzije prouzrokovane naim dananjim neverovanjem, stoji Linost koja je bila Stena sablazni i Kamen spoticanja na ovom fatalnom skupu. Suoeni smo sa stvarnou:
56

Ljudi koji su se deklarisali kao poboni, omalovaili su Hrista olienog u Njegovim vesnicima. Oni, kao i Jevreji, odbacuju Boju vest. To nije bio Hristos kojeg su oekivali Jevreji. Isto tako i danas, vesnici koje Bog alje, nisu ono to ljudi oekuju (Osnove hrianskog vaspitanja, str. 472; 1897). Hristos je zapazio sve te otre, nadmene, zajedljive razgovore koji su bili usmereni protiv Njegovih slugu, a to znai protiv Njega samog (RH, 27.maj 1890). Pravi Hristos je oduvek bio pogreno shvatan (neshvaen). Koliko god puta da je pokuavao, toliko puta je bivao odbaen. Moderni Izrael bi morao da prevazie greke koje je inio Izrael u prolosti. To e se sigurno dogoditi, jer ivimo u vremenu oienja nebeske Svetinje. To je specijalno delo poslednjeg vremena, delo pobede u svemu onom to nije ostvareno u prolosti. Telo i krv nikako nam ne mogu otkriti pravi znaaj i smisao izdanka iz suhe zemlje koji stoji pred naim oima. Ono to se desilo 1888, ui nas da bi Jevreji trebalo da nam naprave mesta u istoriji kako bi i mi klekli na svoja kolena pored njih, u pokajanju: Mnogi kau: Da sam iveo u Hristovim danima, ne bih izvrtao Njegove rei i ne bih pogreno tumaio Njegove savete. Nikada Ga ne bih odbacio, niti razapeo, onako kako su to uinili Jevreji. Meutim, sve to dokazujete nainom na koji se danas ophodite prema Njegovoj vesti i Njegovim vesnicima (RH, 11. april 1893). Problem 1888 nije u tome koliko se procentualno u propovedanju akcentuje ova doktrina u odnosu na druge specijalne doktrine. Pravi problem se sastoji u pitanju: Kako veruje kada je Hristos u pitanju? Nema nikakavog smisla kada danas govorimo o uspostavljanju jednog ispravnog odnosa prema Hristu, ako se nismo suoili sa realnou onoga to se desilo 1888. Kako bismo izbegli da priznamo svoju potrebu za pokajanjem, proizveli smo mnoge doktorske teze koje se bave time koliko mesta u propovedima je bilo posveeno temi opravdanja verom u odnosu na druga specifina uenja crkve. Pravljeni su grafikoni da bi se prikazalo koliko puta su rei: pravda, opravdanje, vera, spasenje, Spasitelj i zakon, bili pomenuti u subotnokolskim lekcijama i sve to kao dokaz da adentisti sedmog dana nisu zanemarili da naglase spasenje kroz Hrista. Mogu li savremeni raunari da izmere nau vernost i da dokau kao je istiniti i verni Svedok pogreio u svojoj proceni? Ako bi cela stvar bila samo u golim reima, rimski katolicizam bi trebalo priznati kao hristocentrino uenje najvieg stepena. Dok Sin Boji i dalje pati, treba li da bacamo kocku u vidu brojnih i raznovrsnih anketa, da bismo saznali kome e pripasti Njegove haljine, to jest, doktrina, ili dogma opravdanja verom u odnosu na druge specifine dogme crkve? Pravda kroz veru je neto beskrajno uzvienije od jednostavnog verbalnog ponavljanja. Najvelianstvenija prilika za zavrnicu dela odbaena je 1888. Omalovaena je mogunost pomirenja i intimnog zbliavanja srca sa Hristom, nalik onome to nevesta moe da osea prema svom ljubljenom eniku. Sve je to zamenjeno ispraznim reima i hladnom doktrinom. Jalovo besednitvo koje deli dlaku na etvoro, u pokuaju da definie ta je to pripisana, a ta dodeljena pravda, ta je opravdanje, a ta otkupljenje i pomirenje, dovelo je do toga da pravda kroz veru za mnoge postane neto ogavno. Isti ovaj problem dominirao je i u periodu posle 1888. Elen Vajt govori o naporima onih koji su se suprotstavili poruci: Mnogi ine greku kada pokuavaju da podrobno definiu najtananije razlike izmeu opravdanja i posveenja. Tako, u odreivanju ova dva pojma, oni esto unose svoje sopstvene ideje i mudrovanje. Zato pokuava da bude jasniji od Nadahnua u pogledu tako vitalnog pitanja kakvo je pravda kroz veru? Zato nastoji da tako potanko razradi svaku osetljivu taku, kao da spasenje dua zavisi od toga da li e shvatiti taj predmet ba tako kako si ga ti razumeo? (Dnevnik, 27. februar 1891). Neka nam Gospod pomogne da shvatimo da u Mineapolisu nije uvreena nakakva hladna doktrina koju su braa pogreno shvatila, ve ivi Hristos koji je Ljubav! Pokazali smo nepoverenje prema dirljivim pozivima koji su nas pozivali i privlaili k Njemu i obescenili smo Onoga koji je te
57

pozive upuivao, nazivajui Njegovu ljubav fanatizmom. Suze, potekle iz oiju onih koji su bili dirnuti udesno privlanom silom krsta koji je uzdignut, kod drugih su izazvale revniteljski protest protiv preteranog oduevljenja i fanatizma (Sved. za prop., str. 80, 81). Isus poznaje nau ljudsku prirodu, jer je On Sam uestvovao u njoj. On je Linost. I On zna ta je to lino dostojanstvo i samopotovanje. Godine 1888, On nam se veoma pribliio. Niko od nas ni ne sanja ta se moglo dogoditi u divnim danima koji bi usledili, da smo poli sa Njim, hodei u slavnoj nebeskoj svetlosti. esto govorimo o 1844. godini kao o Crvenom moru razoarenja. 1888. godine dogodilo se Njegovo razoarenje, jer itamo koliko nas On ljubi. Mi nismo imali potrebu za tom bliskom vezom ispunjenom ljubavlju. Zato se onda udimo to nas On ne pouruje da Ga primimo? U Mineapolisu nam je saopteno: Nikome se ne sme dozvoliti da zatvara kanal kojim svetlost istine treba da doe do naroda. Kada se jednom to pokua, Boji Duh biva uguen... Dopustimo da ljubav Hristova upravlja naim srcima ovde, na ovom mestu... Kada Boji Duh ue, ljubav e zauzeti mesto raskola, jer je Isus ljubav; ako Njegov Duh bude prihvaen ovde, na sastanak e biti kao izvor usred pustinje (Ms. 15, 1888; Olson, str. 300, 301). Nikakav drugi poziv, nikakva druga, bolja prilika ne moe im se dati da bi uinili ono to je trebalo uiniti u Mineapolisu... Niko ne moe da kae ta sve stavlja na kocku kada ne eli da se sloi sa Bojim Duhom. Doi e vreme kada e takvi biti spremni da daju sve da bi dobili makar jo jednu ansu da uju poziv koji su odbacili u Mineapolisu.... Bolje prilike nikada nee doi, dublja oseanja nee imati (Pismo O19, 1892). Ponovo se dogaa da svedoanstvo Elen Vajt prevazilazi nau veru. Treba da shvatimo realnost. Ljudsko srce je bagatelisalo iskrenu, toplu ljubav Onoga koji je prolio svoju krv za nas. Na kraju se desilo to da je kod mnogih, kako sa tugom konstatuje Elen Vajt, to bagatelisanje se pretvorilo u mrnju. Sedam godin nakon Mineapolisa, ona se obratila takvima (mnogima): Vi ste Gospodu okrenuli lea, a ne lice... Duh Boji se sada udaljuje od mnogih iz Njegovog naroda. Mnogi su zali na mrane, tajanstvene puteve i neki se nee vie nikada vratiti... Oni ne samo da su odbili da prihvate vest, ve su omrzli svetlost... Oni deluju nasuprot Njegovom Svetom Duhu (Sved. za prop., str. 89-91; 1895). Nebo je bilo uvreeno (Sved. za prop., str. 76). U ovom sluaju se ispoljila takva intimizacija oaloenosti boanske linosti, koja je jedinstvena u modernoj istoriji religije, a moda ak i u svim vremenima. Seamo se vapaja koji su se oteli iz due proroka starog vremena - Jeremije ili Osije. Elen Vajt je izjavila u Mineapolisu: Kada buste znali kako je Hristos gledao na vae verske stavove koje ste iskazali na ovom sastanku! (Ms. 8a, 1888; Olson str. 281). etiri godine kasnije, ona kae: Nebo je tuno zbog slepila koje je palo na oi mnogih meu naom braom (RH, 26 juli 1892). Govorei o onima to su se protivili Bojem Duhu u Mineapolisu, ona kae: Celo nebo bilo je svedok sramotnog ponaanja prema Hristu kojeg je predstavljao Sveti Duh. Da je Hristos u telu bio prisutan, oni bi se poneli prema Njemu isto tako kao su to uinili Jevreji (Specijalna svedoanstva, Serija A, br. 6, str. 20). Scene koje su se odigrale na ovom sastanku (u Mineapolisu), dovele su dotle da se nebeski Bog stidi nazvati braom one koji su se tu nali. Nebeski Posmatra je sve zapazio i to je upisano u knjigu za spomen pred Gospodom (Specijalna svedoanstva urednitvu Pregleda i Glasnika, 1896, str. 16.17). Ove rei su takve da izazivaju alost i tugu, ali ne moemo biti poteni a da se ne suoimo sa njihovim potpunim znaenjem. To to je nebeski Posmatra zabeleio, trebalo bi takoe da bude upisano i u nau knjigu za spomen. Moemo videti sebe u licu te drage brae od pre vie od jednog veka, jer smo mi danas ivi iskljuivo zahvaljujui milosti Bojoj.

58

(3) Sluba Elen Vajt je osporena Ponaanje vostva u odnosu na podrku koju je Elen Vajt pruila vesti iz 1888, bilo je istovetno u poreenju sa onim kako su se ophodili stari Izrael i Juda prema prorocima Iliji i Jeremiji. Obratite panju na njena jasna zapaanja neposredno posle sastanka u Mineapolisu: Period posle naputanja Pacifike obale nije bio nimalo lak. Na prvi susret nije liio ni na jedno zasedanje Generalne konferencije pre toga, kojem sam ja prisustvovala... Moje svedoanstvo je ignorisano i jo nikada do tada u svom ivotnom iskustvu nisam doivela da budem tako tretirana kao na toj konferenciji (Pismo 7, 9. decembar 1888). Brao, vi insistirte da doem i posetim vae duhovne sastanke. Moram vam otvoreno rei da nain na koji smo ja i moj rad bili tretirani, poev od Generalne konferencije u Mineapolisu vae protivljenje u odnosu na svetlost i opomene koje vam je Bog dao preko mene sve je to uinilo moj posao pedeset puta teim nego to bi bio sluaj u drugaijim okolnostima... ini mi se da ste odbacili Boju re kao neto nedostojno vae panje... Moje iskustvo od Mineapolisa naovamo nije bilo prijatno. Molila sam Gospoda da mi da mudrost za svaki dan, da ne budem tako uznemirena i da ne odem u grob sa srcem koje je slomljeno bolom, kao moj suprug (Pismo 1, 1890). Ovo nisu rei jedne ene koja je deluje pod uticajem preteranog emotivnog naboja. Ona je imala realne razloge za takva oseanja: U etvrtak ujutro, na sastanku (u Otavi, Kanzas), prenela sam nekoliko detalja sa sabora u Mineapolisu... Bog je svom narodu dao hranu na vreme, ali oni su je odbili jer nije dola ba onim putem kojim su oni to eleli. Braa Dons i Vagoner izloili su narodu dragocenu svetlost, ali predrasude i neverovanje, ljubomora i zle sumnje, zatvorili su vrata njihovog srca tako da nita u njega ne ue nita to je sa ovog izvora... Isto tako je bilo prilikom izdajstva, suenja i raspea Isusovog; sve mi je to prolazilo ispred oiju taku po taku. Sotonski duh je preuzeo kontrolu i snano pokretao srca ljudi da se otvore za sumnje i ogorenost, ljutnju i mrnju. Sve to je preovlaivalo na ovom sastanku (u Mineapolisu). Odvedena sam u domove gde su bila smetena naa braa. Mnogo su diskutovali, oseanja su bila razdraena i iznosila su se zapaanja koja su po njihovom miljenju bila inteligentna i mudra. Sluge koje je Gospod poslao bili su karikirani, izrugani, predstavljeni na podsmeljiv nain. Komentari.... su onda preli na mene; delo koje mi je Bog dao da ga radim, ocenjivano je na svaki nain samo ne pohvalno. Ime Vilija Vajta pominjano je u lakomslinom tonu, ismejavano i degradirano; takoe i imena brae Donsa i Vagonera (Pismo 14, 1889). Glasovi koji su me iznenadili kada sam ih ula, pridruili su se ovom revoltu, ...bili su otri, drski, reeni da optue (Elen Vajt). Od svih koji su se izraavali na tako lakomislen i surov nain, nijedan nije doao k meni da me pita jesu li te tvrdnje i pretpostavke tane... Kada sam ula sve te rei moje srce bilo je slomljeno. Nikada nisam ni slutila koliko zapravo poverenja mogu imati u one koji su se predstavljali kao prijatelji, kada sotonski duh nae mesta u njihovim srcima. Pomislila sam na predstojeu krizu i oseanja koja ne mogu da opiem reima, slomila su moje srce... Predavae brat brata na smrt (isto). Ne bi bilo korektno da okarakteriemo reakciju Elen Vajt, Donsa i Vagonera kao emocionalno stanje. Svo troje su bili ljudska bia sa srcem koje je moglo biti ranjeno. Svo troje osealo je bol i tugu koju su oseali i proroci iz prolosti. Elen Vajt je naroito jasno predosetila najavu progonstva svetih u poslednjem vremenu. Ona je, u stvari, istu tu re progonstvo, koristila da opie duevno stanje vodee brae u njihovom odnosu prema vesnicima iz 1888 (Bilten GK 1893, str. 184). S druge strane, iskrena braa iz ovog vremena nala su se u stanju zbunjenosti kada su videli nain na koji Elen Vajt podrava dvojicu, naizgled zabludelih mladia, nasuprot rasuivanju veine voa i pastora koje je davalo utisak smirenosti i sigurnosti. Ako se traila ravnotea, zato je Elen Vajt podravala one koji naizgled nisu ba bili uravnoteeni? Zato je ona uporeivala reakciju brae, usmerenu protiv Donsa i Vagonera, sa reakcijom Jevreja protiv Hrista? Opoziciju iz 1888. inili su dobri i iskreni pastori, vredni radnici koji su posedovali duh portvo59

vanosti. Njihova zaokupljenost napretkom crkve bila je stvarna. Oni su se uplaili da bi ova prelepa vizija Hristove pravde mogla voditi u fanatizam. Upravo je taj strah ono to je okamenilo srce tih ljudi. ini se da nema drugog naina da se razume ta misteriozna reakcija (opozicije). Jedna pomnjiva studija brojnih izjava Elen Vajt, pokazuje da je uzrok protivljenja koje se ispoljilo kod nae drage i revne brae, bio otkrivenje irine, duine, dubine i visine ljubavi Hristove (agape). Ljubav otkrivena na krstu nagoni nas, tako da vernik uvia kako je nemogue i dalje iveti samo za sebe (2.Kor. 5,14. 15). Neumoljiva istina ukazuje na to da takva vrsta potpunog predanja Hristu, takav stepen intimnosti sa Njim, nije bio poeljan: Jasno je da su svi mogli da uoe koga je Bog odredio za svoje sluge. Meutim, postoje neki koji su omalovaili ljude i vest koji su ovi nosili. Oni su ih ironino tretirali kao fanatike, ekstremiste i ljude koji se lako uzbuuju (Sved. za prop., str. 97; 1896). Ovi ljudi (protivnici) zauzimali su odgovorne pozicije i u velikoj meri oblikovali delo na svoj nain... Puni revnosti, oni su dizali svoj glas protiv oduevljenja i fanatizma. Vera ...koju je Bog dao Svom narodu da po njoj ivi, proglaena je fanatizmom. Ako,meutim, ima ita na svetu to treba da nadahne ljude revnou, onda je to istina u Isusu Hristu... Hristos je postao naa premudrost, naa pravda, posveenje i otkupljenje. ...Ako postoji neto na ovom svetu to bi moglo da potstakne oduevljenje, onda je to krst na Golgoti (isto, str 80,81; 1895). Na taj nain smo dovedeni do podnoja krsta Hristovog. Upravo tu je razmea adventizma gde se vera i neverovanje razdvajaju. Od svih ljudi na svetu, jedan sluga Jevanelja je najvie izloen najsuptilnijem iskuenju samozadovoljstva i maskirane egoistine ljubavi prema sebi samom. Sve dok ne pronikne u duboki znaaj tog udesnog krsta i ne prezre svoj lini i profesionalni ponos, on e i nesvesno biti na suprotnoj strani u odnosu na ljubav agape koja je otkrivena tamo, na krstu. Don Bunjan u Poklonikovom putovanju, video je ispred samih kapija neba jedan put koji vodi u pakao. Elen Vajt nije smatrala da su izlaganja Donsa i Vagonera ni ekstremistika, niti radikalna, ve je pokuala da ih razjasni brai koja su imala takva pogrena ubeenja. Izjave kao to je ova koja sledi, iroko su rasprostranjene i odravaju jedan dugogodinji mit: Gospoa Elen Vajt nije odobravala napredne ideje brata Vagonera u pogledu zakona iz Galatima poslanice... Ona je ak imala oseaj da bi ova dvojica, koji su bili tako poznati u svoje vreme, mogli da nas napuste zbog svojih, u nekim takama ekstremnih stavova (Kristian, Rod duhovnih darova, str. 232). Njeni komentari nisu bili usmereni na nekakve ekstremne stavove koje bi imao Vagoner. Umesto optube za radikalizam i ekstremizam, ona daje sugestiju da neki njegovi stavovi nisu dovoljno sazreli (ili nisu dovoljno razvijeni), dakle nisu savreni. U Bojem planu, ta nezrelost je trebalo da bude prevaziena vernim i ozbiljnim kopanjem u Bojem rudniku, u potrazi za dragocenom zlatnom icom. Svetlost koja je zasijala 1888, bila je samo poetak svetlosti koja je trebalo da obasja itav svet svojom slavom.6 Dakle, Slavna svetlost je poela da sija kroz nesavrene kanale, ali kanale koji su bili boanski izbor. Slavna potraga za omalovaenim blagom Nije bilo po Bojem planu da jedan ili dvojica mladia urade sav posao iskopavanja (istraivanja Spisa). Drugi, zreliji umovi trebalo je da nastave ovo delo. Oni su morali da budu otvoreni za primanje svakog zraka svetlosti koji e nam Gospod poslati.... ak i ako bi on doao preko Njegovih najskromnijih slugu (Ms. 15, 1888). U njihovo vreme, veno Jevanelje je trebalo da se razvije do

Sticajem prilika, iako Elen Vajt nije zauzela 1888. nikakav vrst stav po pitanju zakona u Galatima poslanici, 1896. je bila spremna da saopti svoju poziciju. Vagoner je bio u pravu! Zakon u Galatima poslanici se.... naroito odnosi.... na moralni zakon (1. Odabrane poruke, str. 234, 255).
6

60

potpune zrelosti i kao takvo da obasja zemlju svojom slavom. Ako je to bio Boji cilj, onda je bilo ak i neophodno da stavovi Vagonera i Donsa ne budu savreni ili zreli u toj prvoj fazi sazrevanja. Oni su, jednostavno, imali zadatak da izazovu interesovanje kod svoje brae, kako bi ovi zapoeli najvelianstveniju potragu za blagom koje je predstavljalo bogatstvo svih vekova. Upravo ta nesavrenost i nekompletnost njihovog poimanja, trebalo je da podstakne jednu svesrdnu saradnju kod njihove brae. Da su ova dvojica mladia videla svu svetlost u njenom savrenstvu, ta bi ostalo njihovoj brai od zadovoljstva koje sa sobom donosi jedno takvo, potpuno otkrivenje? Bog je u Svojoj beskrajnoj milosti eleo da to zadovoljstvo priuti svima. Braa su ismejala ak i tu privilegiju punu milosti, optuujui pionire kopae skrivene zlatne rude istine da su fanatici i ekstremisti. Tvrditi da su vesnici jo u Mineapolisu bili nestabilni i u opasnosti da budu zahvaeni svojim sopstvenim ekstremnim shvatanjima, znai neopravdano oklevetati ak i Elen Vajt. Zar to ne bi bilo naivno od sestre Vajt, da je ukazala poverenje vesnicima koji to ne zasluuju?7 Ona je rizikovala svoj ugled, podravajui njihovu vest neprekidno i sa oduevljenjem. Kako je Bog mogao da izabere tako nestabilne vesnike? Zar im je On poverio jednu vest sa takvim potencijalom za samounitenje? Je li opasno, onda, prihvatati ulogu Bojeg vesnika? Sigurno da Bog u Svojoj milosti ne ini takve stvari koje bi izazvale samounitenje Njegovih vesnika, dajui im ono to bi ih unitilo! Obratimo, nakratko, panju na to kako su govornici na jednom zasedanju GK, otvoreno progovorili o duhu protivljenja koje se pojavilo 1888, a koji je ukljuivao i potcenjivanje onoga to je radila Elen Vajt, vrei svoju slubu: ta su odbacila braa u Mineapolisu kada su zauzela svoj straan poloaj? Odbacila su pozni dad - glasni pokli treeg anela. Brao, zar to nije neto do krajnosti zlo? Naravno, braa nisu znala ta u stvari ine, ali Boji Duh je bio tamo prisutan da im kae ta znai to to rade, zar ne? Ali, kada su odbacili glasni pokli, nauku o pravednosti i kada im je Boji Duh preko svog proroka rekao da odbacuju glasni pokli, ta se tada dogodilo? Oni su onda ostavili po strani proroka kao i sve drugo (A.T. Dons, Bilten GK, 1893, str. 183). Ovog puta niko od uesnika na sastanku nije protivureio, jer su svi znali da su izgovorene rei bile istina. Na godinjem konzilijumu, odranom 1986. u Rio de aneiru, Robert V. Olson iz Fondacije Vajt, potvrdio je kako je na zasedanju 1888. Elen Vajt bila javno omalovaena (Adventistiki Pregled, 30. oktobar 1896). Ona sama je 1896. rekla: Brat Batler mi je izloio ovaj problem u pismu, u kojem tvdi kako su moji stavovi, zauzeti na ovoj konferenciji (1888), gotovo slomili srce pojedinoj brai pastorima koji su tu bili prisutni... Ako neki meu mojom braom imaju o meni miljenje takvo kakvo je, da moj sud nema nita vei znaaj nego miljenje bilo koje druge osobe koja nije pozvana da obavlja ovo specijalno delo (koje je njoj povereno - prim. prev.) i da sam ja pod uticajem mog sina Vilija i drugih, zato me onda pozivate da prisustvujem vaim duhovnim sastancima i drugim skupovima sa posebnim ciljem (odborima)? Ne mogu da doem. Ne bih vam bila ni od kakve koristi i to bi znailo da se i sama sa lakomislenou ophodim prema odgovornostima koje je Gospod poloio na mene... Oekujem i ne iznenaujem se da vidim kako su moje rei pogreno protumaene i banalno shvaene od strane nevernika; ali kada doivim od svoje brae koja znaju moj rad i moju misiju, kako bagateliu poruku koju mi je Bog dao da je nosim i na taj nain aloste Svetog Duha to me obeshrabruje... Moj put su blokirala moja braa (Pismo U-3, 1889).
7 Vidi Aneks A o diskusiji u vezi sa insinuacijama po kojima je Dons propovedao jeres zvanu sveto telo (holy flesh), kao i pogreno uenje o perfekcionizmu, nekoliko meseci posle konferencije 1888.

61

Naravno, nisu se sva braa usprotivila na ovaj nain. Pa ipak, izostala je svaka otvorena podrka ispoljena prema njoj. Smerna Boja slukinja je shvatila ta se dogaa u Mineapolisu. Neizmerni blagoslovi poznog dada, postali su uzrok promene ponaanja nekadanjih prijatelja i to u negativnom smislu: Bog me nije pozvao da prohodim celu zemlju i da vam govorim, a da vi stojite i dovodite u pitanje Njegovu vest, pitajui se da li je Elen Vajt ista ona osoba iz prolih vremena... Posle svega ste otkrili da je Elen Vajt imala pravo. Ali sada se opet neto promenilo i sestra Vajt ponovo nije ista kao pre. To je isto ono to se dogaalo sa jevrejskom nacijom (Ms. 9, 1888; Olson, str 292). 1893. godine Elen Vajt kae: udno je do koje mere i na koji nain uloga jednog vesnika kojeg Bog izabira da kori i opominje ostaje neshvaena od strane njegovih savremenika (RH, 18. juli 1893). Elen Vajt prognana u Australiju U godinama koje su usledile posle 1888, opozicija prema Elen Vajt je bila tako odluna, da je ona praktino bila prognana u Australiju od strane Generalne konferencije. Iako je tano da je Bog vodio njen rad u tom mestu i okrenuo ceo dogaaj u pravcu napretka svog dela na celom kontinentu, nikada nije bila Njegova volja da Elen Vajt bude tamo, pogotovo ne u tom periodu. Ona kae da je Bog eleo da nadahnuti trio (Dons, Vagoner i Elen Vajt) ostane zajedno u Americi i da vodi borbu do konane pobede. Njeni zapisi govore da su braa iz vostva elela da, kako Elen Vajt tako i Vagoner, budu uklonjeni sa puta. Dobro je poznato da je Elen Vajt otila samo zato to je Generalna konferencija tako odluila (to predstavlja jedan pohvalan primer saradnje sa vostvom crkve!). Ona 1896. godine pie vrlo otvoreno predsedniku GK: Gospod nije imao nita sa naim odlaskom iz Amerike. On mi nije otkrio da je bila Njegova volja da napustim Batl Krik. Gospod nije planirao tako neto, ali vam je dopustio da radite po svojim sopstvenim zamislima. Bog je eleo da V.C. Vajt, njegova majka, kao i njeni saradnici ostanu u Americi. Mi smo bili potrebni u centru dela i da je vae duhovno rasuivanje ispravno sagledalo realnu situaciju, nikada se ne biste sloili sa potezom koji je uinjen. Gospod, meutim, ita svaije srce. Vaa elja da nam vidite lea bila je tako velika da je Bog dopustio da se to i dogodi. Oni koji su se umorili od svedoanstava, oslobodili su se onih koji su nosili ta svedoanstva. Nae udaljavanje iz Batl Krika imalo je za posledicu preputanje toka stvari ljudskim eljama i njihovim sopstvenim putevima, koje su oni smatrali uzvienim putevima Gospodnjim. Rezultat je pred vama. Da ste stajali na pravoj poziciji, takva odluka ne bi tada bila doneta. Gospod bi delovao u Australiji preko drugih sredstava, a snaan uticaj bi se odrao u Batl Kriku, gde se nalazi srce dela. Tu bismo radili rame uz rame, stvarajui zdravu atmosferu koja bi se osetila u svim naim konferencijama. Nije Gospod sainio ovaj plan. Nisam primila ni jedan zraak svetlosti o naputanju Amerike. Kada mi je Gospod izloio ovaj problem onako kakav je on u stvarnosti bio, nikome nisam govorila o tome, jer sam znala da niko ne bi mogao da razume problem sa svim onim to on nosi sa sobom. Kada sam otila, mnogi su sa olakanjem odahnuli, ali je Gospod bio oaloen, jer je On eleo da mi stojimo na kormilu mainerije u Batl Kriku. Zbog svega reenog Vam piem. Brat Olson nije imao dobro zapaanje, hrabrost, snagu da ponese odgovornosti; i tamo (u Batl Kriku) nije bilo nikoga ko bi bio spreman da izvri delo koje je Gospod eleo da mi obavimo. Piem Vam, brate Olson, kako bih vam saoptila da je Boja elja bila da ostanemo zajedno, da Vas savetujemo i delujemo zajedniki... Vi to niste razumeli; eleli ste da jedno veliko iskustvo i mono poznanje koje ne dolazi sa ljudskog izvora, budu uklonjeni i tako ste pokazali da pogreno razumete i odbacujete puteve Gospodnje... Ovaj savet nije smatran neophodnim. injenica da su braa iz Batl Krika odluila da nas odstrane u to vreme, bila je rezultat ljudske,
62

a ne Boje akcije.... Gospod je eleo da budemo uz nae izdavake kue, da imamo pristup ovim ustanovama i da moemo meusobno da se savetujemo... O, kako je to strano kada pokazuje licemerstvo i ravnodunost prema Gospodu, kada oholo omalovaava Njegov savet, jer ljudska mudrost izgleda nadmonija! (Pismo O.A. Olsonu, 127, 1896). Oni koji kau da je vest 1888 bila prihvaena od strane rukovodstva crkve, mogu tumaiti godine koje je Elen Vajt provela u Australiji kao vid saradnje izmeu Generalne konferencije i Svetog Duha. Tano je da je Elen Vajt slala kui ohrabrujua pisma. Meutim, uskraenost severnoamerikog polja u pogledu njene line slube, u tom kritinom periodu, rezultirala je u velikoj meri potpunim obustavljanjem vesti glasnog poklia. E.J. Vagoner je doiveo slino progonstvo u Englesku, gde je poslan u prolee 1892. Postoje takoe dokazi da uzrok njegovog premetanja nije proisticao iz iste misionarske revnosti i motivacije. Elen Vajt je u to vreme ve bila preseljena; drugi lan posebno formiranog tria, trebao je takoe da ode. Beleimo sledee zapaanje iz doktorske teze Gilberta M. Valentina o V.V. Preskotu: U skladu sa onim to je ve reeno o V.C. Vajtu (sinu sestre Vajt - prim. prev.), Elen Vajt koja je, kako izgleda jo uvek pamtila nepravde poinjene u periodu posle 1888, izjavila je da joj je pokazano kako su neki meu naom braom bili veoma zadovoljni to je Vagoner bio udaljen iz dela u Batl Kriku, njegovim naimenovanjem za radnika u Engleskoj. Njega je trebalo vratiti nazad da radi kao profesor u srcu naeg dela (Pismo V.C. Vajta A.G. Danielsu, 30. maj 1902; V.V. Preskot: Adventistiki vaspita, tom 1, str. 289). Godinu dana pre nego to je Elen Vajt otila u Australiju, ona otvara svoju duu u pismu upuenom J.S. Vobernu, jednom mladom pastoru. Ovde, poput Jeremije, ona pie gotovo u oajanju. Dat je jedan vrlo iv opis atmosfere koja je preovladavala meu vodeim ljudima u Batl Kriku: Uestvujem samo u lokalnim sastancima po manjim skuptinama. Oseam kako nemam snage da radim u crkvi koja je imala moja svedoanstva u izobilju, a, takoe, nemam ni nadu da mogu ikako pomoi, ta god da kaem onima koji su se usprotivili mojim porukama i nisu dozvolili da budu pokrenuti kako bi promenili svoje protivnike stavove, uprkos svemu to mi je Gospod dao da im prenesem u punom ispoljavanju duha i sile. Oni su se protivili apelovanju Svetog Bojeg Duha. Nemam nadu da Gospod jo ima nekakvu rezervnu silu kojom bi slomio njihov otpor. Preputam ih u Boje ruke i ako me Gospod direktno ne poalje da govorim u crkvi (u Batl Kriku), neu vie pokuavati da ita kaem, sve dok oni koji su radili na tome da blokiraju moj put, ne uklone prepreke... Nemam snage da se borim sa duhom, protivljenjem, sumnjama i neverovanjem koji su im zabarikadirali due, tako da ne oseaju kad im dolazi dobro. Oseam se mnogo slobodnijom da se obratim nevernicima. Oni su zainteresovani... O, to je najtei zadatak na svetu kad mora da govori ljudima na odgovornim poloajima, onda kada doe svetlost. Oni su bili prosvetljeni, ali su izabrali tamu umesto svetlosti... Moe biti siguran da oseam veliki bol u srcu... Kakav e biti kraj tom tvrdoglavom neverovanju, to ostaje da saznamo (Pismo W32, 1890). Da li 1890-te sadre poruku za nae vreme? Sluba Elen Vajt u crkvi Adventista sedmog dana, u vie navrata je liila na Jeremijinu slubu. Poruka proroka iz starog vremena, zapravo predstavlja sadanju istinu. Epizoda iz 1888 je parabola (ima i prenosno znaenje) i Bog e nas iznova staviti na probu. S obzirom da su istorijske injenice u vezi sa 1888. do te mere izvrnute, na dananji stav je jo uvek lien ispravnog vrednovanja i potovanja prema onome to su radili Dons i Vagoner. Jo uvek pogreno izjavljujemo kako je to njihovo delo prouzrokovalo i njihov pad. Dokle god budemo tako razmiljali, ma koliko puta da pred nas Gospod iznese dragocene bisere istine, mi emo po sili zakona morati da reagujemo isto onako kako su to inili oponenti iz 1888. Mi danas ne nasleujemo putem genetike krivicu naih predaka koji su odbacili najvelianstve63

niju priliku proteklih vekova - poetak poznog dada i jasnog poklia; ipak, mi smo njihovi duhovni naslednici. Spisi nita ne govore u prilog genetskom prenoenju prvobitnog greha (Adamovog greha), ili prenoenju greha na taj nain sa generacije na generaciju. Ali postoji transmisija greha koja nije genetska. Kroz jednog oveka doe na svet greh. Greh se umnoi i zavlada raajui smrt. ...I sav svet posta kriv Bogu (Rimlj. 5,12. 20.21; 3,19). Ta tajanstvena transmisija greha, pojanjena je u narednom odlomku: Jo od poetka (od prvog pada u greh) ljudska priroda je bila iskvarena. Od tog momenta je greh nastavio da vri svoje gnusno delo, osvajajui umove ljudi, jedan za drugim. Svaki poinjeni greh predstavlja eho (odjek) onog prvobitnog, originalnog greha... Zakon meuzavisnosti je udesan. Te uzajamne uticaje trebalo bi paljivo prouavati... Svaka generacija preuzima nivo zla koji je vii u odnosu na prethodnu generaciju, napredujui u maru pobune. Bog sve to posmatra, merei hram i one koji se klanjaju u njemu... Niko ne ivi samo za sebe. Svesno ili ne, on utie na druge u dobrom ili u loem smislu... Zar nije vreme da se narod uzdigne na nivo moralne nezavisnosti, usvajajui u isto vreme jedno oseanje zavisnosti u odnosu na Boga?... Gospod je poslao ovom svetu poruku opomene, vest treeg anela. Celo nebo eka da nas uje kako branimo (opravdavamo) Boji zakon (RH, 16. april 1901). Imamo vie svetlosti nego nai predhodnici, pa stoga i veu odgovornost. Otuenje srca od Hrista koje je dovelo do odbacivanja vesti iz 1888, danas se pojavljuje mnogo suptilnije (u prikrivenijoj formi), prepredenije, dublje zakopano u podsvest, ali zato nita manje realno. Samo prosvetljenje koje dolazi od Svetog Duha moe razotkriti taj tajni greh. Treba da nastupi vreme kada e svakome od nas krst biti predstavljen i njegovo stvarno znaenje jasno shvaeno u umovima koji su bili zarobljeni grehom. U svetlosti Golgote sa njenom tajanstvenom rtvom, grenici e se nai osueni (enja vekova, str. 58). Zar to ne bi bio blagoslov kada bi danas videli krst, pre nego to bude prekasno? Sveti Duh ini da se iskreni vernik prepozna u linostima iz starih vremena o kojima govori Biblija. On moe da uini da vidimo sebe i u naim precima od pre jednog veka. Po roenju, mi nismo nita bolji nego oni. Sveti Duh moe da izlei nae slepilo, usled kojeg vidimo ono zlo koje je dovoljno veliko i vremenski udaljeno od nas, ali ne i ono koje je tu, pred naim nosom. Boja re je imala pravo jo od samog poetka: Bez prosvetljenja koje je od Svetog Duha, mi nismo sposobni da razlikujemo istinu od zablude i paemo pred lukavim iskuenjima i prevarama u koje Sotona uvlai sav svet. Skoro smo na samom svretku borbe izmeu Princa svetlosti i princa tame; uskoro e prevare neprijatelja staviti na probu nau veru i videe se kakva je ta vera ustvari bila. (RH 29. novembar 1892). Zakljuak Razumevanje injenice da su nai preci uvredili ivog Isusa Hrista i Svetog Duha, nije samo po sebi loa vest. Otvoreno iznoenje na povrinu sve realnosti jednog duboko ukorenjenog protivljenja u odnosu na svedoanstvo Isusa Hrista, moe biti pravi blagoslov. Jedini nain da se pripravimo za budua iskuenja, jeste da pogledamo istini u oi. Istina je pozitivna, optimistina i ohrabrujua. Dobra vest je da je Nebo sve vreme bilo veoma voljno da nam izlije punu meru Svetog Bojeg Duha i to vie nego to smo ikada i zamiljali. Naa kontinuirana opozicija, esto nesvesna, u trajanju od jednog veka (danas ve vie od 120 godina - prim. prev.) bila je jedina prepreka da Dar ne stigne do nas, uprkos svim naim molitvama. Pronicanje u istinu na jedan estit nain trebalo bi da bude izvor radosti. Stabilnost i progres organizovane crkve mogu doi jedino kao blagosloveni rezultat takve spoznaje istine.

64

SEDMO POGLAVLJE

BLII POGLED NA PRIZNANJA

Svedoanstva koja datiraju posle 1888, a koja pripadaju onima koji su se usprotivili poruci, zaodevena su tajanstvenou. Bilo je dolo vreme za pozni dad i glasni pokli, a mi smo okrenuli lea ovoj divnoj prilici koja se ukazala. Slino je i Izrael, u staro vreme, stigao do granice Obeane zemlje, a zatim joj je okrenuo lea. Duboko, istinsko pokajanje je retka vrlina. Ono nije mogue ni pod kojim drugim uticajem, osim u svetlosti rtve Hristove. Ali mnoga ispovedanja vere su do te mere povrna da lie na ono to znamo o Isavu ili caru Saulu. Obojica su shvatili da su pogreili i obojica su lili suze; ali ni jedan od njih nije spoznao pokajanje koje obnavlja (ponovo zadobija) ono to je bilo izgubljeno. Postoji jedan princip vezan za vrstu pokajanja i priznanja koje ne obuhvata svu teinu greha: Izgledalo je da su se (Izrael kod Kadisa) zaista pokajali za svoje greno ponaanje, meutim, vie su alili zbog posledica svog ravog postupanja, a ne zato to su bili svesni svoje nezahvalnosti i neposlunosti. Kad su videli da Gospod nee popustiti u svojoj odluci, ponovo se u njima javila samovolja.... Bog je kuao njihovu prividnu odanost i pokazao im da nisu bili iskreni... Oni su.. bili samo zastraeni, uvidevi da su uinili kobnu greku ije e posledice po njih biti veoma pogubne. Srca su im pak ostala nepromenjena... Mada njihovo priznanje nije proisticalo iz pravog pokajanja, ono je ipak doprinelo da se shvati opravdanost Bojeg postupanja u odnosu na njih. Gospod i danas postupa na slian nain da bi proslavio svoje ime tako to e ljude navesti da priznaju Njegovu pravdu.... ak i ako duh koji je navodio na zle postupke nije korenito izmenjen, ipak dolazi do priznanja koja e sauvati Boju ast i opravdati one koji savesno osuuju greh, pa makar zato morali da iskuse protivljenje i klevetanje (Patrijarsi i proroci, str. 391, 393). Dokaz koji je izveden perom nadahnua, ukazuje na injenicu da je upravo to bila priroda onih priznanja koja su se ula posle 1888, a koja su izreena ustima najznaajnijih i najuticajnih ljudi u vostvu koji su prvobitno odbacili vest. Savremena i nairoko objavljivana miljenja, meutim, idu u pravcu teze da su braa koja su ispoljila najvee protivljenje, ispravila svoju greku, da su uinili iskreno i duboko priznanje i istinski se pokajali, a zatim i sami sa silom propovedali vest 1888. ta kau dokazi? (1) Priznanja su bila praktino iznuena. Dokazi o Njegovom delovanju su vam predoeni u sadanje vreme i sada ste duni da im verujete, rekla je Elen Vajt 1890. godine (Sved. za prop., str. 466). Vera je ve krila put jednom potpunijem uvidu. (2) Postoje dokazi da su najistaknutiji pojedinci, koji su tada uinili ovo priznanje, kasnije delovali u suprotnosti sa svojim ispovestima. (3) Tano je da se desilo jedno iskreno, kratkotrajno pomirenje koje je moglo voditi do bratskog sjedinjenja sa A.T. Donsom i E.J. Vagonerom, tj. do prihvatanja njihove vesti. (Ali, upravo posle takvih priznanja, Elen Vajt je bila prognana u Australiju, a Vagoner u Englesku). 1903. godine, na zasedanju Generalne konferencije, braa G.I. Batler i J.N. Lofborov su u jednoj lanoj svetlosti izloili svoje prave pozicije u pogledu svojih vebalnih protesta (vidi poglavlje Zato su Dons i Vagoner izgubili svoj put). (4) Problem o kojem se radilo, bilo je spasenje dua onih propovednika koji su se usprotivili. Ne postoji, meutim, ni jedan dokaz da su se oni pokajali zbog blokade izlivanja Svetog Duha u poznom dadu i opstrukcije svetlosti glasnog poklia, koju su drali daleko od crkve i od sveta i to u velikoj meri. Tako je kao posledica pobune u Mineapolisu nastalo odlaganje objavljivanja vesti
65

glasnog poklia u celom svetu i to na neodreeno vreme. Ova posledica se vie nije mogla otkloniti. (5) Sa izuzetkom V.V. Preskota, nema ni jednog dokaza da je iko od onih koji su uinili nekakvo priznanje, shvatio i prihvatio sutinu vesti iz 1888. u dovoljnoj meri da bi ih mogao objavljivati. (Savle iz Tarsa se pokajao tako duboko da je od tada pa nadalje propovedao Jevanelje sa silom.) Pis otkriva da na poetku XX veka, niko od ovih koji su odbacili vest 1888, nije propovedao istu u delotvornom smislu: Probuenje 90-tih godina (19. veka) na osnovu ovog velianstvenog uenja, bilo je u biti rezultat rada ove tri osobe: Elen Vajt, E.J. Vagonera i A.T. Donsa. Tano je da su postojali i drugi glasovi koji su se usaglaavali, ali nije postajao ni jedan vidljivi Jelisije, spreman da prihvati plat ako bi se neto dogodilo ovim predvodnicima u uenju (Pis, Samo verom, str. 164). Paljivo preispitivanje vesti koje su usledile posle datog priznanja od strane ovih ljudi, potvruje na stav. Pravo pokajanje bi rezultovalo mnotvom vesnika dobre vesti koji bi objavljivali tu najdragoceniju poruku na takav nain da bi crkva bila probuena, a svet obasjan slavom. Elen Vajt je, meutim, morala da napie 5. novembra 1892. godine, da niko od onih koji su se na poetku usprotivili poruci, nije otkupio ono to je izgubio svojim prvobitnim neverovanjem (Pismo B2a, 1892). Ova izjava je nastala poto su se ve desila neka od najvanijih priznanja. Savremena vienja priznanja iz perioda posle 1888. esto citiran tekst, iji je autor jedan stariji crkveni radnik, ini osnovu mnogih nesporazuma u sadanjem vremenu, po pitanju onoga to se zaista dogodilo u Mineapolisu: S poetka prolea 1889, moglo se uti da su oni koji su se usprotivili na konferenciji, poeli da uviaju svetlost i da su ubrzo zatim usledila ozbiljna priznanja. Za vreme dve do tri godine (od konferencije prim. prev.), najvei broj izmeu voa koji su odbacili svetlost na konferenciji, izneli su svoje ispovesti i priznanja (C. Mek Rejnolds, Iskustva sa Generalne Konferencije u Mineapolisu 1888, D dokument, 189; Zaostavtina E.G. Vajt; N.F. Pis, Samo verom, str. 142, 143). Drugi citat iz knjige Zapovednici vojske Gospodnje podrava ideju da su ova priznanja praktino anulirala opoziciju iz 1888: Na kraju je dolo do do obraenja i sjedinjenja u veri. U porukama koje im je Elen Vajt upuivala, postojala je sila koja ukorava ali i zaceljuje, okupljajui one koji su nosili Jevanelje pravde i dobre volje u Hristu, nekada meusobno otuene, a sada zdruene ujedno (Spelding, Zapovednici vojske, str. 598, 599). Enciklopedija adventista sedmog dana iznosi isto ubeenje: Nesporazumi, protivljenje i razdor bacaju senku na sastanak (1888). Ipak, mnogi koji su bili uzdrani u prihvatanju tog novog akcenta iz 1888, neto kasnije su promenili svoje stanovite. Neki su nastavili da se suprotstavljaju jo neko vreme (str. 1086). U knjizi Fruitage of Spiritual Gifts (Rodovi duhovnih darova) nita se ne govori o priznanjima, jer je autor izjavio da je poruka iz 1888, generalno gledano, primljena sa dobrodolicom jo tada, u Mineapolisu. Nairoko prihvaena ideja koja danas preovlauje, jeste da mi imamo vest iz 1888 kao sigurnu batinu i neotuivo vlasnitvo, bilo zato to su je nai duhovni preci prihvatili jo prilikom prvobitne objave, bilo stoga to su ti isti preci dali dokaze o svom pokajanju kroz priznanja koja su usledila posle 1888. Mi, dakle, objavljujemo tu istu vest u sili ve mnogo decenija. Na ovom mestu bi trebalo da se zapitamo nije li ovakvo prezentovanje dogaaja potvrda dijagnoze: Bogat sam i obogatio sam se i nita ne potrebujem! Postoje problemi u ovom stanovitu Ako su priznanja opozicionara iz Mineapolisa istinski promenila njihove stavove tako da se vest mogla nesmetano i sa uspehom objaviti naem narodu i svetu, onda je neophodno postaviti nekoliko pitanja:
66

(1) Gde je dokaz da je vest i svetlost iz 1888 rehabilitovana i prikazana naem narodu na jasan nain, u sili, i da li su u tome uestvovala ova pokajana braa? Gde je dokaz da je opozicija nestala i da nije delovala u tajnosti? (2) Zato delo nije zavreno ubrzo posle pokajanja i priznanja? Opozicija iz Mineapolisa je uguila glasni pokli; pravo pokajanje, po istoj logici, obnovilo bi isti taj pokli. (3) Kako objasniti dosledno izvetavanje i brojne izjave Elen Vajt iz 1901, da je vest u kontinuitetu klevetana i odbacivana od strane vostva? Jedna takva tvrdnja, koja pokazuje da se prava, autentina reforma kao posledica istinskog pokajanja nikada nije dogodila, upravo sledi: Naroito sam zainteresovana za odluke i akcije koje e se preduzeti na ovoj konferenciji (1901) u pogledu onoga to je trebalo da bude uraeno godinama unazad, preciznije pre deset godina, kada smo se okupili na konferenciji... Braa su se sloila sa svetlou koja je bila data, ali... nije se postupilo u skladu sa istom. Svetlost je naila na potvrdan odgovor, ali nije uinjena nikakava promena u cilju stvaranja takvih okolnosti koje bi omoguile da se Boja sila otkrije u Njegovom narodu. Godinu za godinom davana su ista priznanja... Za mene je pravo udo da danas imamo takav prosperitet, a to je sve zbog Boje milosti, a ne zahvaljujui naoj pravdi, ve da Njegovo ime ne bude obeaeno u svetu (GCB 1901, str 23). Njena stvarna ubeenja mogu se prepoznati u izjavi koju je dala sedam dana kasnije, podravajui dugo oekivanu reorganizaciju i reformu: Mnogi koji, vie ili manje, nisu bili na liniji posle Mineapolisa, bie vraeni na pravi kurs. (str. 205). Jedna od najpotresnijih prorokih poruka sestre Vajt je ovo njeno svedoanstvo: Ono to je moglo da bude (5. januar 1903; 8. Sved., str. 104-106). udesno pokajanje o kojem govore nai istoriari kao o istorijskoj injenici (neemu to se zaista dogodilo), zapravo je bio samo san, a ne stvarnost. Svedoanstvo nae istorije Dobro je poznata injenica da je Urija Smit bio jedan od najistaknutijih protivnika vesti. Kao urednik Pregleda i Glasnika i sa svojim ugledom zaslunog i istaknutog pisca, on je mogao izvriti najsnaniji uticaj u korist poruke. Njegov otar i logiki vrst stil pisanja, apelovao je na umove inteligentnih italaca. Ovaj dragi brat koji se odlikovao velikim sposobnostima, snano je upravljao pisanom reju u Batl Kriku i mogao je bitno da doprinese osvetljavanju sveta slavom koja bi blistala iz jedne razvijene istine, iz vesti koja bi bila dovedena do punog sazrevanja i jasnoe. Svet Duh je mogao da radi sa autorom knjige Danilo i Otkrivenje, da su se njegov otar um i srce priklonili ovom radosnom delu. Meutim, on to nije eleo. On je poruku tretirao samo kao jednu prenaglaenu doktrinu, verujui da smo mi to isto propovedali sve vreme. Odmah nakon Mineapolisa, on i V.V. Preskot su pokuali da uutkaju A.T. Donsa u Batl Kriku. Elen Vajt pominje ovaj incident: Brat Urija Smit je pomiljao da (Dons) ne bude pozvan da govori jer je zauzimao radikalne stavove. Tako su u uinjeni planovi s ciljem da spree njegov (Donsov) angaman u koli u Batl Kriku (Ms. 16, 1889)8. Napori da se pomogne Uriji Smitu nisu doneli nita osim njegovog jo jaeg utvrivanja u tvrdoglavom otporu. Za mnogo vremena, nikakavo ozbiljnije razmiljanje ga nije navelo da promeni svoje miljenje. U martu 1890, Elen Vajt je pisala u Pregledu: Pokuala sam da ti izloim vest onako kako sam je ja razumela, ali dokle e se jo oni koji su u vostvu drati podalje od ovog dela?...
8 Samo im je Elen Vajt svojim uticajem omoguila pristup propovedaonici. V.V. Preskot se pridruio Smitu, zahtevajui da se Donsu onemogui dolazak u Batl Krik.

67

Skoro dve godine pokuavamo da podstaknemo narod da ustane i primi svetlost i istinu u pogledu Hristove pravde, a oni ne znaju da li da prihvate ili ne prihvate ovu dragocenu istinu... Ja mogu da se obratim neijim uima, ali ne mogu srcu. Zar se neemo podii i izai iz ovog stanja neverovanja? (RH 18. mart 1890). Na kraju, poto je bio primoran da veruje (Sved. za prop., str. 466), brat Smit se naao u poloaju oajnika, u opasnosti da bude izgubljen: Brat Smit je uhvaen u zamku neprijatelja i u svom sadanjem stanju, on ne moe da daje trubi jasan zvuk...ipak...on zauzima mesto profesora koji moe da oblikuje i modelira umove studenata, a da pritom, i to se dobro zna, on sam ne stoji u svetlosti. On ne radi po Bojem planu. On seje seme neverovanja koje nie i donosi rod koji e neke due ponjeti... Brat Smit nee primiti svetlost koju mu je Bog dao da bi ga popravio, a on sam nema takav duh koji bi ga naveo da se kroz priznanje vrati sa svojih pogrenih puteva na koje je zaao u poslednje vreme... Pokazano mi je da, kako sada stoji, njegova dua e biti napadana od Sotone koji je pipremio svoja iskuenja za njega (Pismo O.A. Olsenu, 7. oktobar 1890). Oseam veliku tugu u srcu. Znam da Sotona hoe da ovlada ljudima. Ljudi kao to je brat Smit e otvrdnuti srcem ako ne progledaju i ako se ne obrate. Ima i onih koji gledaju na brata Smita i misle da jedan takav ovek kojem je podarena tolika svetlost mora da zna kad dolazi dobro i da bi on sigurno prepoznao svetlost. Pokazano mi je, meutim, da se u karakteru brata Smita nalazi oholost i tvrdoglavost koji se nikada nisu do kraja potinili Svetom Duhu. Ponovo i ponovo se dogaalo da njegovo versko iskustvo bude narueno zbog njegove odluke da ne prizna svoje greke, ve da pree preko njih i zaboravi ih. Ljudi mogu u svojoj dui da uvaju ovaj greh sve dok ne bude vie oprotaja za isti (Dnevnik, 10. januar 1890, Batl Krik). Ove nadahnute rei potvruju hriansku ljubav koju je Elen Vajt oseala prema njemu. U perspektivi venosti, istina je dragocenija od samoobmane. U drugim spisima koje nam je Elen Vajt ostavila, moemo videti do koje mere je situacija postala ozbiljna: Ljudi koji su zauzimali odgovorne pozicije, razoarali su Isusa Hrista. Oni su odbili dragocene blagoslove i nisu pristali da budu kanali svetlosti.... Spoznaju koju su mogli dobiti od Boga... oni su odbili da prime i na taj nain su postali kanali tame. Sveti Duh je oaloen (Ms. 13, 1889). Nai mladi gledaju na starije koji ostaju nepomini i ne ine nikakve pokrete kako bi prihvatili makar jedan zrak nove svetlostij koja im je doneta; oni (mladi) e ismejati i narugati se onome to govore i rade ovi ljudi (vesnici), a da pritom ne uzmu u obzir posledice takvog ina. Na koga pada odgovornost za to ismejavanje i omalovaavanje?... (Oni) su se opirali svetlosti koju im je Bog poslao, kako ona ne bi dola do Njegovog naroda (Ms. 9, 1890). avo je godinu dana radio da izbrie ove ideje (koje ine sadraj vesti 1888 u pogledu Hristove pravde) jednu za drugom sve do jedne... Dokle e se vie ljudi iz sredita dela protiviti Bogu? Koliko dugo e jo izdrati da to ine? Uklonite se sa puta, brao! Povucite ruku od kovega Bojeg i dopustite Svetom Duhu da ue i radi sa velikom silom! (Isto) Negativan uticaj urednika Pregleda iao je jo i dalje. Elen Vajt ga je u velikoj meri smatrala odgovornim: Ti si ukrepio ruke i umove ljudi kao to su Larson, Porter, Den Dons, Eldrid, Morison, Nikola i jo mnogih drugih. Svi oni te citiraju, a neprijatelj pravde to posmatra sa zadovoljstvom... Ako bi ponovo zadobio veru, kako misli da ispravi sve te pogrene utiske i neverstvo koje si posejao u umove mnogih? Ne trudi se toliko da radi ono delo koje i Sotona ini. To isto delo uinjeno je u Mineapolisu. Sotona je tada trijumfovao (Pismo 59, 1890). Kada je Elen Vajt pokuala da mu pomogne, on je odgovorio: Napisavi mi pismo u kojem optuuje Donsa da je unitio stubove nae vere (Pismo 73, 1890; vidi fusnotu na kraju 4. poglavlja). Na kraju, posle 1891. godine, on je uinio priznanje pred braom i zatraio oprotaj od Elen Vajt zbog pogrenog puta kojim je do tada iao; i to je bilo dobro. On je bio estit ovek. Enciklopedija adventista sedmog dana pominje njegovo prvobitno protivljenje novom akcentu
68

koji je stavljen na opravdanje verom, ali isto tako, pripisuje njegovom kasnijem priznanju greke snagu uticaja koji je obnovio potpunu harmoniju (str.1201). Meutim, nije bilo tako. Brat Smit je i kasnije imao slina iskustva. Njegovo poverenje u delo koje je vrila Elen Vajt, ponekad nije bilo ba vrsto. On je to nepoverenje javno ispoljavao. Njegova pisma su ohrabrila D.M. Kenrajta da dovede u pitanje nadahnutost onoga to pie i govori Elen Vajt.9 ovek se moe spotai i na veoma mali kamen. Da li je pokajanje brata Smita iz 1891. godine bilo istinsko u trajno? Moglo je biti tako; Gospod je tako eleo. Govorei upravnom odboru asopisa Pregled i Glasnik, Elen Vajt je rekla: Gospod e obrisati grehe onih koji su se od ovog momenta pokajali u iskrenom pokajanju. Neto je ipak podbacilo Radost zbog ovih priznanja trebalo bi ipak smestiti u pravi istorijski okvir. Kao to smo videli, Elen Vajt je izjavila neto kasnije (posle ovih priznanja) da se moe zapaziti jedna tendencija koja kao da kae: Idem, Gospode, a da to u stvari, ne ini. Niko ne moe dovesti u pitanje iskrenost i istotu namera kada su u pitanju braa; mi samo konstatujemo stvarnost onoga to se zbivalo u nekim dubljim slojevima njihove due neverovanje kojeg ni oni sami nisu bili svesni. Braa su se saglasila sa svetlou koju je Bog dao, ali oni koji su bili vrsto vezani za nae institucije, naroito vostvo Pregleda i Glasnika i Generalna Konferencija, uneli su elemente neverovanja, tako da nisu postupali u skladu sa datom svetlou (Bilten GK 1901, str.23). Posle Smitovog priznanja, Elen Vajt ga je hrabrila da stvari posmatra u pravoj svetlosti. Ona je znala da on kao urednik Pregleda, ne daje jasan ton trubi. Nakon vie od godinu dana od njegovog priznanja, Elen Vajt mu pie pismo u tonu upozorenja i saveta, otvoreno izjavljujui da se on ponovo okree prema svojoj prvobitnoj poziciji: Neki meu naom braom... su puni zavisti i zlih pretpostavki i uvek su spremni da pokau zato i u emu se ne slau sa Donsom i Vagonerom. Isti duh koji se ispoljavao u prolosti, i danas se projavljuje u svakoj situaciji; ali to nije podstaknuto Svetim Duhom... Ako (Dons i Vagoner) padnu pod teretom neprijateljskih iskuenja.... koliko mnogo njih... e biti dovedeno u fatalnu zabludu, jer nisu pod kontrolom Svetog Duha (Pismo S24, 1892). Brat Smit je smatrao da ona ima pogrean sud o duhovnom stanju crkve. Kao i u nekim ranijim vremenima (1882), on je nastavio da gaji preterano povoljno miljenje u pogledu sadanjeg stanja (5. Svedoanstva, 80). Ne moemo ga okriviti to nije prepoznao dar prorotva. Ipak, njegov nerealni optimizam ga je promovisao u g-dina Laodikijca. Takoe, ni njegovi nevini itaoci nisu znali mnogo vie; mi, vie od jednog veka nakon njih, znamo o tome vie, poto je takav istorijski sled dogaaja potvren od strane Svetog Duha koji se tako dugo borio sa njima i njihovim stavovima. U jednoj publikaciji od 14. marta 1892, Smit je nastupio sa frenetinim optimizmom: Delo ubrzano napreduje, naroito poslednjih godina. Cilj je... da se skrene panja na zadivljujui nivo koji je dosegnula sadanja istina. Ona uprkos svemu napreduje. Iz dana u dan pojaava u brzini. Grabi napred sa silinom koja se ne moe zaustaviti. Sa ovakvim ritmom razvoja, ona bi trebalo da uskoro dostigne svoj krajnji cilj. Njeni koraci sve bre hitaju ka konanom trijumfu (RH 14. mart 1892). Slukinja Gospodnja nije bila u tako optimistinom raspoloenju, budui svesna ozbiljne opstrukcije dela meu naim redovima, kao i jednog vremenski neodreenog odlaganja. Istorija je dokazala da je ovaj lanak brata Smita predstavljao jednu sasvim povrnu procenu stvari. Elen Vajt je u to vreme govorila: Protivljenje iz naih redova je stavilo na vesnike Gospodnje teak teret i uinilo im ivot punim iskuenja, jer su sada morali da se suoe sa tekoama i preprekama koje nije trebalo da postoje...
9 Vidi, na primer, pisma Urije Smita upuena D.M. Kenrajtu, od 22. marta, 6. aprila, 31, jula, 7. avgusta i 2. oktobra 1883.

69

Upravo su oni elementi koji deluju meu nama, zaustavili poruku... Uticaj koji se rodio iz protivljenja prema svetlosti i istini u Mineapolisu, teio je da uini bez efekta svetlost koju je Bog dao... Delo je godinama u zaostatku. Kakav izvetaj (kakvo oprvadanje, objanjenje) e se izneti pred Boga u vezi sa ovim zaostajanjem dela? (Bilten GK 1893, str.419). U nekoliko navrata se desilo da zabludeli urednik (U. Smit) sledi onu liniju rasuivanja koja je dijametralno suprotna u odnosu na sadanju istinu istinu o pravdi Hristovoj, koja je objavljena kao poetak glasnog poklia. Takoe je bilo dramatino suprotstavljanje onome to je Elen Vajt napisala u svojim lancima, koji su tretirani kao neto od sasvim sporednog znaaja. Urija Smit je tampao svoje publikacije samoinicijativno. Literarna cenzura je u ono vreme bila mnogo leernija nego danas. Njegove line ideje su se u meuvremenu uvrstile. 1892. godine, malo nakon to je urednik uinio priznanje o kojem govorimo, Elen Vajt je pisala: Pozicija koje ste u poetku zauzeli u pogledu vesti i vesnika, predstavljala je zamku i prepreku za vas... Taj gubitak jo uvek je gubitak, kada ste vi u pitanju (Pismo 24, 1892). U narednoj epizodi ga nalazimo kako pie lanak u kojem kae da sadanja vest nije poetek poznog dada, ve da e isti poeti tek u budunosti. Njegovo miljenje se moe podvesti pod determinizam koji on pripisuje jednom boanskom suverenu, a to je veoma nalik onome to propoveda moderni kalvinistiki reformizam - mi, naime, ne moemo ni ubrzati, niti pak usporiti Gospodnji dolazak: Da li je primereno da Boji narod uloi svu svoju panju na budue blagoslove i da zapostavi sve drugo, uinivi od ovog predmeta svoj neposredni cilj, ije e ostvarenje traiti na specijalan nain? Usredsrediti misao na ono to e tek biti i potom razmiljati na ovaj nain: Sada crkva treba snano da se zaloi i da uini to i to, treba da dosegne takav i takav nivo; i zatim, zakljuiti da ona treba, zanemarujui sve druge dunosti, da posredstvom specijalnih sredstava zadobije tu silu i takve sposobnosti, sada, u ovom trenutku - zar je to put kojim e doi svi ti blagoslovi?... Sve e se to ostvariti u vreme koje je Gospod odredio. Bog e u najpogodnije vreme izliti na Svoj narod silu koja je ovome potrebna... On e doneti glasni pokli vesti... Ostavite budue blagoslove da On upravlja njima, onda i onako kako je Njemu drago, jer je delo Njegovo (RH, 14. maj 1892). Brat Smit, naizgled, kao da nije imao na umu da je sada vreme koje je Bog odredio i to otkako je sedmi aneo zatrubio 1844. godine: Vremena ve nee biti (Otkr. 10, 5). Samo sedam dana posle ovoga se pojavio lanak sestre Vajt, koji je imao sasvim suprotan ton u odnosu na konfuzno pisanje Urije Smita. S.N. Heskel je takoe odmah poslao lanak kojim se suprotstavio urednikovoj ideji o miru i sigurnosti (26. juli 1892). Zatim je i predsednik Olsen, koristei privilegiju svoje funkcije, ukorio urednika na stranicama njegovog asopisa: Odavno govorimo o glasnom pokliu vesti treeg anela... Pa dobro, je li dolo vreme da se taj moni glas uje?... Naravno da jeste... Tako da ga ne ekate vie u budunosti; uzmite na um da je on ovde i da to neto znai (RH, 8. novembar 1892). U to burno vreme, kada se pruila velika prilika za zavretak dela, urednik Pregleda je nastavio sa svojim zastarelim propovedima i argumentima, ve poznatim potovaocima nedelje kojima su bili namenjeni, a koje su oni odbacili. Ima neto patetino u celoj toj situaciji. Upravo u vreme poznoga dada, on svojim polemikim, ratobornim stilom ponovo izaziva gnev zajedljivih i nepromiljenih protivnika istine o suboti, predmeta koji je bio primeren trideset godina pre toga. Moemo uti anele kako mu govore: Gospodine Laodikijac, probudi se, molimo te! Ukazujui na ispoljeno slepilo kada je trebalo prepoznati delo Boje, Elen Vajt pie: Preesto je onaj koji predvodi oklevao, kao da je hteo rei: Ne preterujmo sa urbom. Mogla bi biti greka. Treba da budemo oprezni i da ne diemo lanu uzbunu. Upravo to oklevanje i ta nesigurnost s njegove strane viu: Mir je i nema se ta bojati. Ne uznemiravajte se, ne uzbunjujte se! Oko ovog religijskog amandmana se die vea praina nego to je to potrebno. Bura e
70

se stiati. Na taj nain, on (onaj koji je na odgovornoj poziciji) potpuno negira vest koja je od Boga dola; a upozorenje koje je trebalo da probudi crkve, nije ispunilo svoj cilj. Straareva truba ne daje jasan zvuk i ljudi se ne spremaju za borbu (5. Sved., str. 715, 716). Ovakava urednika politika i ovakav nain razmiljanja nameu neeljeni zakljuak. Urija Smit se vratio na svoju poziciju protivnika i ponovo zauzeo stav slepe neutralnosti, poto je uticaj emocija prilikom njegovog priznanja nestao. O daljem razvoju situacije, Elen Vajt je pisala u decembru 1892: Sada, na pragu krize, nije vreme da gajite zlo i neverstvo u srcu, udaljujui se od ivoga Boga. Meu neodlunima su i oni koji se ponose svojom velikom predostronou u primanju nove svetlosti, kako je oni nazivaju. Njihovo neprihvatanje svetlosti, meutim, prouzrokovano je njihovim duhovnim slepilom... U naem pokretu postoje ljudi koji bi mogli biti od velike koristi kada bi se od Hrista nauili i kada bi iz svetlosti ili ka jo veoj svetlosti; ali, s obzirom da ne ele, oni postaju prepreka (RH, 6. decembar 1892). Na istoj toj liniji je i naredni lanak koji odie sumnjom i iz kojeg se moe zakljuiti da mi moemo usporiti delo, ali ne puno. Ovaj citat prilaemo zato to je meu savremenim adventistima veoma popularna kalvinistika ideja laisssez faire (preputanje sudbini, ne meanje u tok dogaaja). Po toj ideji, Boji narod niti usporava, niti ubrzava drugi Hristov dolazak: Kako bi se odvijala situacija kada bi svi radili mnogo ozbiljnije, bre, to ne moemo rei... Ali, koliko god nam bilo mogue da usporimo delo, nije u naoj vlasti da zaustavimo njegov razvoj, niti da spreimo njegov svretak. Kada doe vreme da Boje delo bude gotovo, ono e biti gotovo (RH 6. decembar 1892). U lanku od 10. maja 1892 (RH), Smit se otvoreno suprotstavio E.J. Vagoneru. Iste godine, on se upustio u otvoreni spor sa A.T. Donsom u vezi sa ikonom zveri. Na narod je zapazio ove konflikte. Brat Foster iz crkve u Prahranu (Australija), doao je vidno zbunjen kod Elen Vajt. Ona je zabeleila taj dogaaj: (Foster) je video u Pregledu lanak brata A.T. Donsa o ikoni zveri, a potom je i jedan napis brata Smita u kojem on iznosi suprotno miljenje. Bio je zbunjen i uznemiren. Naao je veliku svetlost i duevni mir itajui lanke brae Donsa i Vagonera; ali, eto, jedan od naih starih slubenika, onaj koji je napisao mnoge nae knjige od temeljnog znaaja i za kojeg smo verovali da je nauen od Boga, izgleda da je u sukobu sa bratom Donsom. to sve to treba da znai? Da li je pogreio brat Dons? Ili je u krivu bio brat Smit? Ko je imao pravo? On je bio zbunjen... Da je, pre nego to je brat Dons objavio svoj lanak.... brat Smit prodiskutovao sa njim, rekavi mu otvoreno da su njegovi pogledi drugaiji od onih koje zastupa brat Dons, i da e, ukoliko se lanak pojavi u Pregledu, on lino morati da objavi svoj drugaijii stav, onda bi se ovaj incident posmatrao u sasvim drugoj svetlosti nego to je to sada sluaj. Ali, ilo se istim putem kao u Mineapolisu. Oni koji su se suprotstavili brai Donsu i Vagoneru, nisu pokazivali elju da se sretnu sa njima kao sa braom... Pa ipak, to slepo neprijateljstvo se nastavljalo... Mi znamo da je brat Dons izneo svetlost za ovo vreme, hranu na obrok (u pravo vreme) za izgladnelo Boje stado... Konferencija u Mineapolisu je bila zlatna prilika za sve tamo prisutne da ponize svoja srca pred Bogom i da prime Isusa Hrista kao velikog Vou; ali pozicija koju su neki zauzeli na ovom sastanku, pokazala se kao njihova propast. Od tada, oni nisu vie videli stvari kako treba, niti e ih vie jasno razlikovati, jer su se trajno priklonili duhu koji je tamo preovladao zlom duhu punom kritike i izdajstva... Njima e na sudu biti postavljeno pitanje: Ko je od vas traio da se podiete protiv vesti i vesnika koje sam Ja poslao Svom narodu?... Zato ste vaim duhom tvrdoglavosti blokirali put? I poto su se, zatim, dokazi reali jedan za drugim, zato niste ponizili svoja srca pred Bogom u pokajanju zbog odbijanja poruke milosti koju vam je On poslao? (Pismo, 9. januar 1893).
71

U istom pismu Elen Vajt navodi biveg predsednika Generalne konferencije, koji uestvuje u istom gubitku zajedno sa bratom Smitom. Ne radi se ovde o spasenju njihovih dua, to stavljamo u Boje ruke, ve o objavljivanju vesti glasnog poklia: Ako ljudi kao brat Smit, Van Horn i Batler ostanu po strani i ne sjedine se sa elementima koje Bog smatra neophodnim da bi delo krenulo napred u ovim vremenima punim opasnosti, oni e biti ostavljeni... Ova brau su imala obilje dokaza da donesu odluku i pridrue se redovima onih koji napreduju ka pobedi; ali, ukoliko odbiju, delo e napredovati i bez njih... Ako odbace vest... ova braa.... e se suoiti sa venim gubitkom; ak i ako se pokaju i spasu na kraju, oni nee moi da otkupe ono to su izgubili svojim pogrenim delovanjem (isto). Zakljuak Sve ovo ni u kom sluaju ne znai da je celokupan ivot ove drage brae bio promaaj. Problem je u tome to su oni svoj uticaj koristili u pravcu odbacivanja poetka poznog dada i na taj nain doprineli da se zavretak Bojeg dela odloi za dugo vremena. Njihovi sluajevi su veoma kompleksni. To su bili iskreni, dobri i dragi ljudi. Ali oni su na pogrean nain bili ohrabrivani svakim talasom povrnog probuenja koji je buao iz Batl Krika. ak i poto se vek (XIX) zavrio, a brat Smit doao blizu kraja svog ivota, on se izjanjava da nikada nije promenio svoj stav u pogledu dogaaja iz 1888. On je bio prototip dobro poznatih adventista naeg vremena koji su ultra-konzervativni, pa ipak neverni. Smitovo razumevanje proroanstava iz Danila i Otkrivenja bilo je u skladu sa onim to su verovali pioniri. U njegovo vreme, stanje sveta bilo je takvo da su se ova proroanstva vidno ispunjavala. Boje delo se u to vreme moglo dovriti. Njegove knjige su dovele hiljade dua u crkvu i pomogle irenju adventizma u svetu. Da je samo prihvatio poetak poznog dada, on bi se mogao radovati tome to je pomogao objavljivanju glasnog poklia, sa svom njegovom slavom kojom je trebalo da obasja ovaj svet. Sigurno je to da je on razumeo opravdanje i pravdu kroz veru i da je svo vreme to verovao; posle 1888. je napisao svoju najznaajniju knjigu na ovu temu, Gledajui u Isusa. Bez sumnje, ova knjiga je pozdravljena kao remek delo za ono vreme od strane mnogih protivnika iz 1888, ali izvesno je da joj nedostaju elementi veoma dragocene vesti iz 1888. Sauvano je, takoe, i svedoanstvo A.T. Donsa koje je on dao na kraju svog ivota: Kao in estitosti u odnosu na brata J.H. Morisona, moram da kaem da je on prekinuo vezu sa ovom opozicijom i da se telom, duom i duhom stavio na raspolaganje istini i blagoslovima koji dolaze od pravde koja je kroz veru. On je to uinio, putem priznanja jednog od najplemenitijih i najlepih koje sam ikada uo (Pismo C.E. Holmsu, 12. maj 1921). U istom pismu Dons govori i o drugima, istiui da je promena njihovog srca bila samo privid, nikada stvarnost, jer svo vreme u odboru Generalne konferencije, kao i u drugim telima, pod razliitim okolnostima, negovano jedano potajno neprijateljstvo. Nijedno protivljenje ne pada tee nego ono koje se razvija u tajnosti. Priznanja uinjena posle Mineapolisa bila su takve vrste da je duh neverovanja, u stvari, poeo da deluje skriveno, ispod vidljive povrine. Zbog ovog nesvesnog stanja, moemo rei da su iskrene nae tvrdnje, da smo kao narod bogatiji za onaj doprinos koji je adventizam dobio posle 1888, da je nae bogatstvo poraslo sa ispravnim razumevanjem pravde kroz veru i da sve to nam je sada potrebno jeste: vie para i bolja tehnika sredstva za objavljivanje naeg shvatanja i verovanja. Simptomi neurotinih aktivnosti nae crkve su primetni. Zakopani uzroci lee u dubokoj antipatiji prema svetlosti koja je obasjala na put 1888 i koja je bila odsjaj Svetlosti (Hrista) koja obasjava svakoga oveka koji dolazi na svet. Konano pomirenje, definitivno izmirenje sa Histom to je naa jedina ansa. Glavni cilj ovog poglavlja bio je da pokae kako su priznanja koja su usledila posle Mineapolisa,
72

samo posekla vrhove, ali je korenje neverovanja ostalo netaknuto (Sved. za prop., 476). U toku istraivanja, ukazao se i drugi cilj. On je logina posledica onog prvog, ali je od jo vee vanosti. (1) U nekim sluajevima, nai dananji zvanini stavovi o pravdi kroz veru su identini sa onim koje su zastupali protivnici vesti 1888. Pravo uenje opozicije onog vremena jasno je izloeno u ovoj studiji. (2) Uporedo sa pogrenim vienjima ove vesti, ide i jedno ekstremno optimistino miljenje o brzini i poletu sa kojim delo danas napreduje, dok u stvarnosti, ono zaostaje zbog naeg duboko ukorenjenog neverstva. Statistiki izvetaji nas varaju. (3) Konfuzija u pogledu pravde kroz veru je, na odreeni nain, dovela do kontinuiranog krenja onih principa koje je Bog poverio crkvi ostatka, kako bi ona mogla razumno da upravlja zdravstvenom, obrazovnom, izdavakom i misionarskom delatnou. U vie mesta dolo je do udaljavanja od Bojeg plana... i mi smo nastavili da napredujemo na putevima ovoga sveta, a ne po primeru Isusa Hrista (Bilten GK 1893, str. 459; Osnovi hrianskog vaspitanja, str. 221230). Naa nada se zasniva na ljubavi i milosti Bojoj, a Njegova nada je sagraena na iskrenosti due Njegovog vernika. Istinsko ienje nebeske svetinje trai isto takvo delo kada su u pitanju naa srca. Mora se iskriti skriveno korenje, podzemni uzroci naeg otuivanja od Hrista. Svetlost koja e otkriti ovu stvarnost i terapijsko sredstvo koje e odgovarati naoj duhovnoj potrebi, potrebniji su nego bilo kakva tehnologija za propovedanje naeg sadanjeg verovanja. Drugim reima, sila za kojom imamo potrebu, jeste svetlost, a zavretak propovedanja Jevanelja e biti prirodna posledica. Razumevanje istorije 1888 daje jednu dijagnozu; ispravno shavatanje Jevanelja koje u svom sreditu ima Hristov krst to je terapija.

73

OSMO POGLAVLJE

POKRET U KRIZI: ZASEDANJE GENERALNE KONFERENCIJE 1893.

Zasedanje Generalne konferencije 1893. godine po znaaju je na drugom mestu, odmah posle one iz 1888, u smislu sagledavanja injenica o tome kako je poruka primljena. Teorija da je vest prihvaena oslanja se na sledeu ideju koja se odnosi na sastanak 1893: Na zasedanju Generalne konferencije 1893. svetlost opravdanja verom je, kako izgleda, zadobila najznaajniju pobedu (Kristian, str. 241). Trebalo bi da istraimo objavljene izvetaje sa ovog zasedanja, kako bismo razumeli prirodu te pobede. Prema svedoanstvima Elen Vajt, napisanim neto kasnije, pobeda je na kraju ovog sastanka pripala Sotoni (1SM 234, 235). Konferenciju je jasno obeleilo povlaenje Bojeg dara poznoga dada. Dogaaji na ovom skupu su od dubokog znaaja za nas koji smo danas ivi. Od samog poetka zasedanja, vest 1888 je imala sveobuhvatan znaaj. Samo nekoliko meseci pre ove konferencije (1893), poznata izjava - da je ova vest zapravo poetak glasnog poklia mogla se proitati u Pregledu 22. novembra 1892. To je delovalo kao bomba! Malo je njih koji su imali re na zasedanju, a da su govorili o neem drugom to nije u vezi sa ovom temom. ak su i neki iz udaljene Australije znali o emu se radi. A.T. Dons izvetava: Nedavno sam primio pismo od brata Stara iz Australije. itau vam dva-tri pasusa jer je to veoma povezano sa temom naeg izlaganja: Sestra Vajt kae da se mi, od zasedanja konferencije 1888, nalazimo u vremenu poznog dada (Bilten GK 1893, str. 377). Moemo samo da pretpostavimo kakav je duh tom prilikom dominirao! Bilo je normalno da se u pozadini problema privatanja vesti 1888, nazre jedna nanovo probuena nada skorog Hristovog povratka. Tako uzviena radost nije proimala srca vernika jo od pononog poklia iz 1844 godine: Da zahvalimo Gospodu to se jo bavi nama, spasavajui nas od naih sopstvenih greaka, od opasnosti koje nam prete; neka nas sauva od pogrenih puteva i neka izlije na nas pozni dad, kako bismo mogli da budemo uzeti na nebo. To za nas znai ova poruka odlazak na nebo (Bilten GK 1893, str. 185). Oni su znali da Bog nee povui svoj pozni dad dok im se ne prui prilika za jedan razuman odgovor na ponueni dar. To je znailo najmanje nekoliko godina posle 1888. Sledee rei koje su citirane na ovoj konferenciji, izraavaju Boji princip pravednosti i strpljenja: Bog e prokuati svoj narod. Isus ih je strljivo trpeo i nije ih u jednom asu izbljuvao iz svojih usta. Aneo je rekao: Gospod meri narod. Ako bi vest imala tako kratko trajanje, kako to neki pretpostavljaju, ne bi bilo vremena da se razvije karakter. Mnogi su reagovali emotivno, ne iz principa ili po veri, a ova vest ih je prodrmala... On im daje vremena kako bi emocije nestale, a zatim e ih okuati da bi video hoe li posluati savet vernog Svedoka (1. Sved., str. 186, 187; Bilten GK 1893, str. 179). Nagovetaji velike opasnosti Razni govornici su se smenjivali izraavajui svoj predoseaj da e se svetlost povui ako se ne bude brzo reagovalo. Nekoliko meseci pre zasedanja 1893, Elen Vajt je pisala: Greh uinjen u Mineapolisu ostaje zapisan u nebeskim knjigama za spomen uz ime onih koji su se usprotivili svetlosti i ostae tamo sve dok ne bude uinjeno potpuno priznanje i dok se grenici ne ponize pred Bogom.... A kad se ove osobe ponovo stave na probu i kad budu dovedene u istu situaciju, ispoljie se isti onaj duh. Poto ih Gospod dovoljno okua i ako se oni ne budu dali ubediti, onda e Njegov Sveti Duh biti povuen (Pismo O19, 1892).
74

U Mineapolisu ona je upozoravala da bi omalovaavanje svetlosti koja je tada zasjala moglo biti tragino. Problem nije bio samo lino spasenje onih koji su odbacili vest. Nad celokupnim telom crkve lebdela je eshatoloka prilika za dobijanjem poznog dada i glasnog poklia: elim da vas upitam da li shvatate koliko je to strano kada Bog da svetlost i ona oduevi vae srce i va duh... Da, Bog e povui Svog Duha ako istina ne bude prihvaena (Ms. 8, Olson, str. 264). Braa koja su se okupila na zasedanju 1893, nala su se u atmosferi iekivanja. Sastanak je bio proet oseanjima o uzvienosti trenutka i sveu o strahovitoj teini odluka koje je trebalo doneti. Od njihove reakcije zavisio je dolazak jutra ili povratak u tamu. Ako bi Sotona uspeo da uini da se opredele za pogrenu stranu, onda bi njegov plan da ih zavede na jedno dugo putovanje, uspeo, govorila je Elen Vajt predsedniku Olsenu (Pismo O19, 1892.). Zamislite samo tu napetost koja je vladala u toku sastanka: Uzviena misao koja mi se upravo sada namee jeste da (Bog) postaje nestrpljiv i da nee jo predugo ekati na nas... Ne mogu da se oslobodim misli da je za nas nastupilo jedno veoma kritino vreme... Imam utisak da sada donosimo odluke koje e odrediti da li e se delo dalje razvijati ka glasnom pokliu i vaznesenju, ili emo biti prevareni i uhvaeni u Sotonine zamke, preputeni tami... To oseanje me je pratilo tokom celog sastanka (V.V. Preskot, Bilten GK 1893, str. 386). A.T. Dons takoe prepoznaje neuporedivu vanost rasprave na ovom sastanku. Zapazite kako njegova ideja prevazilazi kalvinistike ideje o predodreenosti na osnovu suverene i neumoljive Boje volje: On je u toku ove etiri godine pokuavao da nas navede da prihvatimo pozni dad. Koliko e nas On jo ekati da ga prihvatimo?... Klju problema jeste u tome da e se neto dogoditi... To je strana situacija u kojoj se nalazimo na ovom sastanku; to je ono to ovom skupu daje zastraujui karakter. Opasnost je u tome to su ovde i neki koji su se suprotstavili pre etiri godine, ili neki koji se moda nisu tako mnogo protivili, ali sada... nee prihvatiti to onako kako Gospod daje (na nain na koji Bog alje svoj dar) i zbog toga e biti ostavljeni na miru. Gospod e, u stvari, doneti Svoju odluku na ovom sastanku kroz nas (posredstvom nas samih) (isto, str. 377). Predsednik Generalne konferencije O.A. Olsen je takoe naglasio da se delegati suoavaju sa odluujuim pitanjem: Ovo mesto za mene sve vie i vie postaje sveto zahvaljujui prisustvu Bojem. Pretpostavljam da niko od nas nikada nije prisustvovao ovakvom jednom sastanku. Gospod nam, to je sasvim sigurno, prilazi veoma blizu i otkriva nam sve vie i vie od onoga to nismo dosad cenili niti potpuno razumeli... Prethodno vee bilo je veoma sveano. Za mene je to mesto bilo neto posebno zbog tako bliskog prisustva Bojeg i uzvienog svedoanstva koje nam je ovde dato. Neki e se moda nai uvreeni to se ponovo ukazuje na Mineapolis. Znam da se neki oaloste i povrede zbog svake aluzije na taj sastanak i na situaciju koja je tamo bila. Ali, molim vas da shvatite da je razlog zbog kojeg se neko tako osea njegov duh nepokornosti... ak i sama pomisao da se neko osea zbog toga povreeno smesta ukazuje na seme pobune u njegovom srcu (isto, str. 188). Izgovorene su jo mnoge rei upozorenja izmeu 1888. i 1893, otkrivajui opasnost od zastranjivanja pod uticajem lane svetlosti i izopaenih ideja, ukoliko ona prava svetlost ne bude prihvaena. Delegati su imali priliku da uju sledeu poruku koju im je uputila Elen Vajt: Ukoliko propustite da vae haljine sauvate netaknutim od sveta, Sotona e postati va zapovednik... Rei koje je Bog poslao mnogi e odbaciti, a rei koje e biti od ljudi, oni e prihvatiti kao svetlost i istinu. Ljudska mudrost e nas udaljiti od samoodricanja i portvovanja; iz toga e proizai mnoge stvari koje e Boju vest uiniti bez efekta. Ne moemo se osloniti na ljude koji nisu u vrstoj vezi sa Bogom. Oni prihvataju ljudska miljenja, ali ne mogu da prepoznaju glas
75

pravog Pastira (isto, str. 237). Posle manje od godinu dana posle konferencije u Mineapolisu, zabeleen je sledei stav: Ako se u iskustvo naroda Bojeg ne unese boanska sila, umovi e biti porobljeni pogrenim teorijama i idejama, Hristos i Njegova pravednost e biti odstranjeni iz iskustva mnogih, a njihova vera e postati bezvredna i beivotna (RH, 3. septembar 1889). Neuspeh da se prihvati svetlost koju su doneli Boji vesnici u Mineapolisu, imala je za rezultat prihvatanje lane svetlosti koju su doneli lani vesnici. Elen Vajt kae: Lane ideje koje su nairoko razvijene u Minepolisu, nisu u potpunosti iskorenjene iz pojedinih umova. Oni koji se nisu istinski pokajali u svetlosti koju je Bog sa zadovoljstvom dao svom narodu, nee videti stvari jasno i bie spremni da vesti koje im Bog alje, nazovu prevarom (Bilten GK 1893, str. 184). ta sledi? Oni e primiti vesti koje Bog nije poslao i na taj nain postati opasnost za Boje delo, jer e postavljati lane standarde (vidi Brai na odgovornim poloajima, isto. str 182). Lekcije Izraelu, napisane nama za pouku Bez sumnje, vest iz 1888. godine bila je mana sa neba. Moemo nauiti poneto od simbolizma starog vremena. Ako bi Bog postavio pred nas tanjir jela, onda bi bilo dobro da to odmah pojedemo, jer se hrana bogata nutritivnim elementima kvari bre nego ona koje je liena istih tih hranljivih vrednosti. Bilo je opasno ostaviti poruku iz 1888. za sutra, jer bi se pokvarila: Uiniu da vam pada hleb sa neba. Narod e izlaziti da skuplja koliko mu treba za svaki dan, da ih okuam i vidim hoe li hoditi po Mom zakonu. I ree Mojsije: Niko da ne ostavlja od toga za sutra. Ali ne posluae Mojsija i neki ostavie od toga za sutra, te se ucrva i usmrde (2. Mojs. 16,4.19.20). ivimo u vremenu koje je od dubokog znaaja za svaku duu. Svetlost sija jasnim zracima oko nas. Ako ta svetlost bude primljena i cenjena onako kako treba, to e biti blagoslov i za nas i za druge; ali ako se oslonimo na nau sopstvenu mudrost i snagu, ili mudrost i snagu naih blinjih, ista ta svetlost e se pretvoriti u otrov (Sved. za prop., str. 385). Jo u Mineapolisu je proroanstvo ukazalo na tu stranu opasnost. Evo aluzije na mogunost traginog neuspeha vesti i vesnika: Oni koji kopajui u rudniku istine nisu ili sve dublje i dublje, nee zapaziti nikakvu lepotu u dragocenostima koje su izloene na ovoj konferenciji. Kada se volja uzjoguni nasuprot datoj svetlosti, onda postaje teko da se potini, ak i onda kada ima ubedljive dokaze kao to su ovi prezentovani na sadanjoj konferenciji (1888)... Ako zanemarimo da hodimo u datoj svetlosti, ona postaje tama za nas; a tama je proporcionalna svetlosti i privilegijama koje nismo iskoristili (Ms. 8a, 1888; Olson, str. 279.280). Govorei dalje o vesti 1888 i o vesnicima Bojim, Elen Vajt kae da e neprijatelj Bojeg dela upotrebiti neposveene propovednike i voe. Ona je shvatila smrtnu opasnost jednog duhovnog konflikta: Neposveeni propovednici se podiu protiv Boga...Dok govore da su primili Hrista, oni prmaju u zagrljaj Varavu i svojim delima i ponaanjem govore: Ne Ovoga, ve Varavu..... Sotona se hvalie time ta moe da uini... On kae: Izai u i biu duh laljivi da prevarim one koje mogu.... Dopustite li da sin prevare i jedno lano svedoanstvo dobiju podrku crkve koja je imala veliku svetlost i velike dokaze, ta crkva e odbaciti vest koju joj Bog alje i usvojiti najnerazumnije tvrdnje, pretpostavke, kao i lane teorije... Mnogi e stajati za naim propovedaonicama, drei u ruci baklju lanog proroanstva zapaljenu na lanom ognju Sotone. Ako se sumnje i neverovanje usvoje, verni propovednici e biti udaljeni od strane onih koji misle da znaju tako mnogo (Sved. za prop., str. 409, 410). Samo nekoliko meseci pre zasedanja 1893, stigla je ova poruka: Prva crkva bila je prevarena od strane neprijatelja Bojeg i ovekovog i otpad je uao u redove
76

onih koji su propovedali Boju ljubav; i danas, ukoliko se Boji narod ne probudi iz sna, neprimetno e upasti u Sotoninu zamku.. Dani u kojima ivimo znaajni su i puni opasnosti... Bez prosvetljenja Svetog Duha, mi neemo biti kadri da razlikujemo istinu od zablude i paemo pod lukavim kuanjima i razoaranjima koje Sotona navodi na ovaj svet (RH, 22. novembar 1892). Neprijatelj e upregnuti sve svoje moi da upotrebi svako mogue sredstvo, kako bi izneo la maskiranu sadanjom istinom, tako da ne budemo u stanju da razlikujemo istinu i zabludu. Delegati su bili spremni da na zasedanju 1893. godine pregaze tu nevidljivu i zastraujuu granicu. Nekoliko meseci ranije, slukinja Gospodnja koja se nalazila u egzilu u Australiji, pie predsedniku Generalne konferencije: elela bih da apelujem na brau koja e se okupiti na Generalnoj konferenciji, da se sete poruke koja je data Laodikijskoj crkvi. U kakvom stanju slepila se oni nalaze; ova tema (vest 1888) vam je ponovo i ponovo predoavana, ali nezadovoljstvo vaim sopstvenim duhovnim stanjem nije bilo dovoljno duboko i bolno da bi pokrenulo reformu... Krivica samoobmane poiva na naim skuptinama. Verski ivot mnogih je prevara... Oseam veliku duevnu bol kada vidim kojom se brzinom rei i dela brae Donsa i Vagonera izlau kritici... Prestanite da gledate na svoju brau sa sumnjom... Mnogi koji rade u delu nemaju ljubavi ni prema Bogu, ni prema svojim blinjima. Oni su uspavani i dok nastavljaju svoj dreme, Sotona seje kukolj (Pismo O19, 1892). Neki pisci su napravili poreenje izmeu iskustva starozavetnog Izraela u Kadis-Varniji sa naom istorijom iz 1888. Ali sastanak 1893. godine nije prepoznat kao moderna verzija pokuaja Izraela, posle iskustva u Kadisu, da se podigne i osvoji obeanu zemlju. Izrael se nalazio u stanju preteranog uzbuenja i nerealnog entuzijazma, a analoki slini dogaaji u modernom vremenu zabeleeni su u Biltenu iz 1893. Isus Navin i Halev su doneli vest Izraelu: Ako smo mili Gospodu, on e nas odvesti u tu zemlju i dae nam je; a to je zemlja u kojoj tee mleko i med. Samo se ne odmeite od Gospoda i ne bojte se naroda one zemlje;...s nama je Gospod... Tada ree sav zbor da ih pobiju kamenjem (4. Mojsijeva 14,8-10; uporedi sa 5. Sved., str. 383). Neto kasnije, kada je bilo oigledno da se narod masovno pobunio, Gospod je bio prinuen da naredi povratak u pustinju: I poznaete da sam prekinuo s vama (stih 34.). Izraelci su, meutim, pretpostavili da e njihovo povrno priznanje: Zgreismo (stih 40.) i neiskreno kajanje (narod plaka veoma - stih 39.), garantovati ponitavanje presude koju je izgovorilo Boanstvo i da e im to sada omoguiti da nadvladaju svoje neprijatelje. U svom oduevljenju, oni su interpretirali vest dvojice uhoda: Gospod je s nama, ne bojte ih se, ali bez njenog konteksta. Narod je mislio da ovo obeanje ostaje na snazi, iako je njihova uporna pobuna ostala netaknuta povrnim pokajanjem koje su uinili. Mislili su da je Gospod jo uvek sa njima i bez imalo grie savesti su se arogantno zaleteli u ono zata su mislili da je iskustvo glasnog poklia u osvajanju Hanana. Mojsije je pokuao da ih odvrati, rekavi im da je vest koju su im Isus Navin i Halev saoptili, vaila pre njihove pobune i da to nije vie sadanja istina: Ne idite gore, jer Gospod nije meu vama, vikao je on (stih 42.). Poduhvat koji je preduzeo Izrael zavrio se katastrofom. Zaista se pokazalo da tada Bog nije bio sa njima u pokuaju osvajanja Hanana. On ih, ipak, nije ostavio. Nameravao je da im bude pratilac na jednom zamornom produenom, putovanju, sve dok cela jedna generacija nevernika ne izumre. Tako je, najzad, narod odustao od svojih utopistikih planova. Entuzijazam koji se pojavio na samom kraju zasedanja Generalne konferencije 1893. godine, nije predstavljao veliku pobedu vesti Hristove pravde, kako se to mislilo. Naprotiv, to je bila
77

nesumnjivo lana agitacija, bez pravog pokajanja i istinske poniznosti. Naa potonja istorija je pokazala da je to bio jedan neuspeh, jer glasni pokli nije napredovao posle tog sastanka. Crkva adventista sedmog dana je moderni Izrael i Gospod jeste bio s nama. On nas nije napustio, kao to to nije uinio ni sa svojim narodom kod Kadis-Varnije. Umesto toga, On nam je bio stub od oblaka danju i stub od ognja nou, u toku decenija zamornog hodanja po pustinji. To, meutim, nije bio deo programa za osvajanje Hanana u sili glasnog poklia. Takvo iskustvo je jo uvek stvar budunosti za crkvu ostatka, zahvaljujui naem neverstvu u prolosti. Boji cilj je morao biti promenjen. Moramo analizirati postojee dokaze. Studije A.T. Donsa Dvadeset etiri predavanja koja je Dons odrao (na GK 1893) na temu Vest treeg anela, ne daju nikakav povod za utisak o njegovoj navodnoj ogorenosti, svaalakom duhu, aroganciji, ili nehrianskom ponaanju. Njegov stil je bio pojam jednostavnosti, a u nainu njegovog izlaganja ispoljila se sutina bratske ljubaznosti. Ni u jednom trenutku se nije uzdigao iznad drugih, kao neko ko je drugaiji od njih. Sve vreme on govori o naim grekama, naem neverstvu, naoj potrebi za Bogom i esto tvrdi da je on sam najbespomoniji. Uzalud emo traiti u njegovim propovedima dokaze koji bi potkrepili optube naih istoriara, kako je on bio nedisciplinovan, ili da je podsticao staro neprijateljstvo, onaj koji je bio sklon da zametne kontroverzne teme, kritizer, provokativna linost, zloban, samouveren, ili arogantan, ili onaj koji je izraavao ekstremne stavove i davao mistine izjave. Ovi pisci su izmislili sve te ideje, ili su, u najboljem sluaju, pogreno razumeli istinu. Zvanino su objavljene lane optube na raun poniznog sluge, kojeg Gospod naziva svojim vesnikom. Njegove studije iz 1893. godine stenogramski su zabeleene u Biltenu, bez ikakave korekture. Danas bi objavljivanje ovih dvadeset etiri predavanja pod pokroviteljstvom Generalne konferencije, ubedilo mnoge u naem narodu da je tu zaista re o treoj aneoskoj vesti u sutini, izloenoj na najjasniji, najjednostavniji i najdirljiviji nain. Potvrda Svetog Duha je evidentna. Govorei o Mineapolisu, on je demonstrirao duh krotosti. Uoio je neophodnost da otvoreno progovori o tim dogaajima i teko je zamisliti da bi neko od prisutnih to mogao initi sa vie takta, dobrote i ljubavi, nego to je to bilo u njegovom sluaju. Sekretar Generalne konferencije, Den T. Dons, pie jednom svom prijatelju o njemu: Njegove propovedi se ine veoma dirljivim i on kao da duboko proivljava sve to govori (Pismo J.V. Vatu, 1. januar 1889.). Elen Vajt 1890, kae da je prijatno iznenaena njegovim blagim duhom: Brat Dons je govorio veoma otvoreno, ali ipak sa oseajem (odmereno), u vezi sa dogaajima iz 1888 (Pismo 84, 1890). U ovom periodu, Elen Vajt je bila u egzilu, u Australiji, a Vagoner u Engleskoj; Dons je praktino ostao sam: I sada smo doli... do onog dela naeg prouavanja koji se odnosi na svakog pojedinano... Za mene lino ova tema, i ona sledea, su najstranije od svih kojima sam se bavio. Nisam ih ja izabrao, od njih me obuzima jeza... ali... nemamo koristi od toga da... na te stvari nemarno gledamo... da zatvaramo oi i da tako voljno ostanemo u neznanju u pogledu situacije u kojoj smo... Za poetak vas molim da me ne smatrate nekim ko je iznad, ili odvojen od vas, ili vam govori sa visine, izuzimajui sebe samog iz onoga o emu e biti rei. Sa vama sam u svim tim stvarima. Ja, kao i vi, i u istoj meri, moram biti spreman za ono to Bog namerava da nam da, kao to to mora biti i svaki drugi ovek na ovom svetu. Stoga vas preklinjem da me ne odvajate od vas u ovom problemu. Ako vidite greke koje ste poinili, znajte da i ja vidim greke koje sam i sam poinio, pa vas molim, ne optuujte me, kao da sam onaj koji vam sudi ili iznalazi greke na vama.... Ono to elim, brae, jeste da u jednostavnosti, zajedno sa vama, potraim Gospoda celim srcem (Skup: Amin!) i da da uklonimo svaku prepreku sa puta, kako bi Bog mogao da nam da to to ima za nas (Bilten Generalne Konferencije 1893, str. 164. 165). Njegove propovedi su bile jasne, bez i traga mistike ili ekstremizma. Ako ih danas doivljavamo
78

kao neobine, to je zato to smo u tako mnogo koristili zatupljene maeve da nam ma Rei Boje i Njegovog Duha koji direktno see, izgleda preterano otar. Njegovi stavovi u pogledu izloenih injenica bili su uravnoteeni. Tek posle ovog sastanka (9. aprila), Elen Vajt je nala za potrebno da ga upozori na opasnost od ekstremnih tvrdnji u pogledu odnosa izmeu vere i dela. (Upravo nakon tog kritikog pisma nalazimo njenu najusrdniju podrku onome to Dons govori o vezi izmeu vere i dela.) Obratite panju na jasnou i ravnoteu u Donsovom izlaganju 1893: Kaem jo jednom, da e u svakom sluaju, onaj koji potpuno veruje u Isusa Hrista, najvie i raditi za Njega. Sada, da razmislimo na tu temu, i to e biti najbolji nain da okonamo na sastanak za veeras. Put Hristu, na 79. strani (originalnog izdanja iz 1892): Srce koje se u potpunosti oslanja na Hrista, bie najrevnosnije i najaktivnije u radu za Njega. Amin! (Skup:Amin!) ...Ne pomiljajte da e ovek koji kae da potpuno zavisi od Hrista, biti lenjivac bilo u fizikom, bilo u duhovnom pogledu. Ako ispoljava neaktivnost u svom ivotu, on ni najmanje ne boravi u Hristu, ve u samome sebi... To je vera koja e nam doneti izliv poznog dada (Bilten GK 1893, str. 302). Dons je bio jasan i kada je re o odnosu izmeu Zakona i Jevanelja. To pokazuje da je on razumeo smisao istinskog pokajanja za razliku od fatalnih ideja koje su danas popularne. Fatalna greka se krije u tome kada tvrdimo da povrno priznanje ima za rezultat automatsko pranje naih greha, a da je delo svedoenja Svetog Duha, koje pogaa nae duboko skrivene grehe, od avola i da ga zbog toga treba odbaciti. Zapazite ovu jasnu istinu: Kada ti se ukae na greh, kai: Vie elim da imam Hrista nego greh (Skup: Amin!)... Onda... gde je razlog da budemo obeshrabreni zbog naih greha? Neki meu braom su upravo to uinili. Doli su ovamo smireni; ali Duh Boji im je pokazao neto to ranije nisu uviali, Boji Duh je prodirao dublje nego ikada i otkrio stvari koje oni nisu ranije videli; i onda, umesto da zahvale Bogu to im je otkrio kako stvari stoje i da odbace to zlo (na koje im je ukazano), umesto da Bogu zahvale to Ga imaju u veoj meri nego to su Ga imali ikada ranije, oni poinju da se obeshrabruju... I tako ne dobijaju nikakvo dobro od ovih svakodnevnih susreta. Ako nam Gospod otkriva grehe na koje ranije nismo ni pomiljali, to samo pokazuje da On ponire u dubinu i da e na kraju stii do kraja (do dna); i kada pronae i poslednju stvar koja je neista i koja nije u skladu sa Njegovom voljom, izvadie je na povrinu i pokazae nam je, a mi emo rei: Vie elim da imam Gospoda nego taj greh; tada je posao zavren i peat ivoga Boga moe biti stavljen na takav karakter.... ta biste vie voleli da imate, Isusov savreni karakter, ili neto manje od toga, plus neke od vaih skrivenih greha za koje niste ni znali da postoje?... On, dakle, mora da kopa duboko, na onim mestima o kojima nismo imali pojima, jer mi ne poznajemo svoje srce. Dopustimo Mu da nastavi, brao, da nastavi Svoj posao istraivanja (isto, str. 404). Primetite jasnou koncepta koji govornik prezentuje: Sotona je taj koji kontrolie telesni um, sve dok ne nastane svakodnevno raspinjanje ljudskog JA zajedno sa Hristom. U svakoj od izloenih tema, sablazan i spoticanje krsta Hristovog je bilo prisutno. Jedna kratka ilustracija praktine primenljivosti ove poruke govori o njenoj autentinosti; re je o jednom apelu za ujedinjenje sa Hristom, kao bi ovekov ego bio razapet zajedno sa Njim na krstu: Re nam kae da u naoj sredini postoji nesveta ambicija, ljubomora i zavist; Sada je dolo vreme da sve to napustimo... i da svako trai da zauzme to poniznije mesto kod Hristovih nogu, a ne to viu poziciju na Konferenciji, ili u ljudskim oima, ili u Odboru Generalne konferencije... Nije bitno koliko e nas to kotati (isto, str. 166). U vezi sa ovim sveanim apelom na pokajanje bilo je, sasvim sigurno, i obnavljanje one duboke, izvorne radosti u Gospodu. Ne primeuje se u ovom sluaju nikakav emocionalizam niti preterano uzbuenje, ve su to iskrene suze pokajanja. Ono to je Dons izlagao na zasedanju 1893, bilo je istinsko i silno delovanje Svetog Duha.
79

Verovatno da u poslednjih sto (danas vie od sto dvadeset prim.prev.) godina na zasedanjima Generalne konferencije nikada nije predstavljena jedna tako udesna vest, voena Svetim Duhom u stubu od ognja i oblakom koji zaklanja, upravljajui panju naroda na najskorije ispunjenje poslednjih dogaaja. Ali, fanatizam se uvukao gotovo na samom kraju zasedanja i to ne preko Donsa, ve preko nekog drugog.

80

DEVETO POGLAVLJE

LANA PRAVEDNOST KROZ VERU: SEJANJE SEMENA ZA OTPAD

(Zasedanje Generalne Konferencije iz 1893, Deo II)

Odbacivanje svetlosti iz 1888. otvorilo je put za pojavljivanje nekih lanih ideja, preruenih u opravdanje verom. I zaista, ako okrenemo lea ono to je istinsko, autentino, nita nas nee spreiti da primimo falsifikat. Pre nego to je izloio dokaze o nevaljanosti jedne takve koncepcije, A.T. Dons, podsea sve prisutne na sastanku 1893. godine na odbacivanje svetlosti u Mineapolisu i posle toga, u periodu od etiri godine koji je usledio. Zatim, on dokazuje kako um koji je potinjen ljudskom egu, postaje um Sotonin. Taj razvojni put upeatljivo je predstavljen poev od paganstva, a zavrno sa suptilnim katolicizmom. Postoje dva oblika opravdanja verom, jedan pravi i drugi lani: Videli smo... da je onda kada je hrianstvo ulo u svet, ista ljudska logika falsifikovala to hrianstvo i da se ovo isto ljudsko umovanje, preobuklo u vid hrianstva i to nazvalo opravdanjem kroz veru, dok je u stvarnosti to bilo samo opravdanje delima ona ista ljudska logika. Eto, to je papstvo, tajna bezakonja (Bilten GK, 1893, str. 342). Zatim je Dons pratio razvoj ljudskog umovanja (onu misao koja potie iz nepreporoenog ljudskog JA) na polju modernog spiritizma, pokazujui kako ova prevara jednako uzdie samoljublje. On je ak mislio da to predstavlja zaetak one spiritistike ideje o Svetom Duhu (koji je naravno imitacija pravog Svetog Duha), ideje koja je bila veoma rasprostranjena u ono vreme, a prepoznatljiva i sada, u ovim naim harizmatinim danima: to se vie pribliavamo dolasku Spasiteljevom, utoliko vie e spiritizam propovedati Hrista... sam Sotona... e se pojaviti kao Hristos; njega e primiti kao Hrista. Zato Boji narod mora tako dobro da poznaje Hrista, kako ne primio nikakvo svedanstvo koje nije istinsko, autentino (isto). Jedino ako dopustimo da logika naeg ljudskog JA bude razapeta sa Hristom, pravei mesto Hristovoj misli, samo to moe dovesti crkvu ostatka u stanje da prepozna prevaru koja je tako monstruozna, a s druge strane tako inteligentna. U to vreme, iako e ljudi citirati Hristovu re, to e ipak biti samo falsifikat. Dobro znate da nam Velika borba kae kako e se sam Sotona pojaviti sa divnim reima koje su silazile sa usana naeg Spasetilja; sada e te iste ree, istim tonom, izgovarati Sotona, a oni koji nemaju Hristovu misao (Hristov um), prihvatie ih (isto, 343). Nain razmiljanja, kada je ljudsko JA razapeto sa Hristom, ni u kom pogledu ne umanjuje samopotovanje, ve se ono uzdie kroz ujedinjenje sa Hristom. Postoji jedna pogrena koncepcija pravde kroz veru koja se pojavila jo 1893, poto je u velikoj meri odbaena ona prava verzija ove nauke (1SM 234, 235). To je, nesumnjivo, onaj princip po kojem e oni koji su makar i u najmanjoj meri bili zaslepljeni od strane neprijatelja... biti skloni da prihvate prevaru (Posebna svedoanstva, Serija A, str. 41,42). Dons je demaskirao prevaru. Neku od ove brae sam, posle susreta u Mineapolisu, lino uo kako kau Amin na propovedi i tvrdnje koje su oigledno paganske, a koje su oni prihvatili kao pravdu Hristovu. Neke koji su se u ono vreme tako mnogo protivili i podizanjem ruke glasali protiv nje10 (protiv vesti - prim. prev.),... uo sam kako od tog vremena govore Amin, sluajui tvrdnje koje su na jedan otvoren i odreen nain bile papske, u smislu u kojem ih samo katolika crkva moe izraziti. Jednu od tih

Za dokaze o glasanju za odbacivanje vesti koju su doneli Dons i Vagoner na Generalnoj konferenciji, vidi poglavlje Od 1950 do 1971.
10

81

tvrdnji emo ovde analizirati, ime elim da skrenem vau panju na stavove katolike crkve i njenu doktrinu o opravdanju verom... Neko e rei: Ja sam mislio da oni veruju u opravdanje delima. Tano je, oni upravo to veruju, i nita drugo; ali oni to plasiraju u vidu opravdanja verom i nisu jedini na svetu koji tako ine (Bilten GK 1893, str. 244). Imam ovde knjigu sa naslovom Katolika vera... Kako biste razumeli ove dve stvari, istinu o opravdanju verom i njen plagijat, citirau ta kae ova knjiga, a zatim... Put Hristu ...elim da uvidite ta podrazumeva rimo-katolika crkva pod opravdanjem verom, jer smo to isto u poslednje etiri godine pronali i kod adventista sedmog dana... Upravo ona objanjenja koja se mogu nai u katolikoj knjizi, kada je re o opravdanju verom i o tome kako se ono dobija, jesu ista ona koja su mi adventisti sedmog dana prezentovali kao opravdanje verom... Jedno je opravdanje verom. Drugo je opravdanje delima. Prvo je Hristovo; drugo je od avola. Prvo predstavlja Hristovo uenje o opravdanju kroz veru; drugo je uenje avola o opravdanju kroz veru (isto, str. 261, 262). Dons je uvideo da je sutina romanizma (papstva) oboavanje sopstvenog JA, ma u kom vidu se ono ispoljavalo. Svako uenje o opravdanju verom koje uzdie greno umovanje ljudskog ega, a koje kao takvo moe doi i od jednog adventiste sedmog dana, u stvari je grana izrasla iz korena papstva i spiritizma: To je opravdanje verom; opravdanje koje radi, hvala Gospodu, a ne vera koja veruje u neto udaljeno i koja dri Boju istinu u spoljanjem predvorju, a zatim trai kako e sopstvenim snagama nadoknaditi njen nedostatak. Ne, ve vera... koja sama radi; ona u sebi samoj ima boansku silu...11 To je dovoljno da bi pokazali kako papska doktrina o opravdanju verom predstavlja sotonsko uenje; to je jednostavno reeno, ljudsko miljenje koje zavisi od sebe samog, deluje kroz sebe samo i uzdie sebe samo; a zatim sve pokriva ispovedanjem vere... ali vere koja u sebi nema silu Boju (isto, str.265, 266). Istom prilikom je bilo izloeno jedno jo suptilnije krivotvorenje. Hrianska tajna srenog ivota od Hane Vitel Smit, bila je ekstremno popularna knjiga u ono vreme, objavljena 1888. Ona, zapravo, predstavlja jedan koncept bez krsta i pokajanja, tj. grie savesti; bez pomirenja kod krsta, iskljuujui linog Spasitelja koji je blizu, kako smo to videli da je prikazano u poruci 1888. Verzija opravdanja verom koju je iznela ova autorka, jeste, zapravo, filozofija o istinama koje su osnovi svake teologije... (i) koje se slau sa svakim kredom... Moja knjiga se bavi tom apsolutnom religijom (Predgovor za izdanje iz 1888). Ova spisateljica, kvekerka, kae da je ideju dobila itajui pouke izvesnog Fenelona, jednog rimo-katolikog mistika koji je iveo i pouavao na dvoru francuskog kralja Ludovika XIV, utroivi ceo svoj ivot na traenje naina za ponovno obraenje protestanata u katolicizam.12 Ono to je ostalo od jedne vere liene vitalnih elemenata, autorka Smit je nazvala poverenje u Hrista. Kada se jednom dogodilo predanje, ovek treba da pretenduje na to da je spasen, i svako ubeenje koje bi Sveti Duh poslao sa ciljem da opomene i ubedi u suprotno, treba smesta odbaciti, pri emu se koristi jedna psiholoka formula sa mnom je sve u redu koju valja ponavljati. Neki od brae su kritikovali knjigu Smitove i pogreno mislili da ona predstavlja izvorite i sutinu nae vesti iz 1888. Oni su govorili kako su Dons i Vagoner pozajmili svoju svetlost od nje.
Ovo je dokaz da je njegova teologija u pogledu odnosa izmeu vere i dela bila ispravna. On, naime, nikada nije izgovorio nita to bi poreklo vanost dela, a ponajmanje se to moe zameriti njegovim propovedima. 12 Vidi Enciklopedija Britanika 1968, tom 9, str 169, 170; Hrianska tajna srenog ivota, izdanje iz 1888, Flaming H. Ravel, str. 80, 81, 87. Mnoge od naih popularnih prezentacija opravdanja verom proizilaze iz koncepcije Smitove, a njena knjiga je esto preporuivana naim mladima kao zdrava i korisna literatura. Ova knjiga, koja je do danas imala mnogobrojna izdanja, zapravo predstavlja falsifikat knjige Put Hristu i vesti 1888.
11

82

Dons je uoio ovu opasnu zamku i izneo taj problem direktno: Videli smo da ista stvar moe i drugaije da deluje. Postoji knjiga oko koje se podigla velika galama, Hrianska tajna srenog ivota... elim da svako meu nama shvati da u Bibliji ima vie tajni za srean ivot, nego u deset hiljada tomova ovakvih knjiga... Jednom sam uo (kako se pria)... da sam svetlost dobio iz ove knjige. Postoji Knjiga (podie Bibliju) u kojoj sam otkrio hriansku tajnu srenog ivota, i ona je jedini izvor. To mi se desilo pre nego to sam i znao da postoji ova druga knjiga (Bilten GK 1893, str. 358, 359). Predavanja V.V. Preskota Preskot je izneo nekoliko serija predavanja o Obeanju Svetog Duha. On je shvatio da je uinjena strana greka u Mineapolisu etiri godine ranije. On je lino bio prisutan na toj nesrenoj konferenciji i zajedno sa Urijom Smitom i Batlerom bio protiv Donsa i njegove poruke. Posle konferencije u Mineapolisu, on je ak pokuao da sprei Donsa da govori u crkvi u Batl Kriku. Kasnije je, u jednoj polovinoj ispovesti, rekao da je zauzeo pogrean stav zajedno sa veinom brae.13 Ipak, u njegovim predavanjima 1893, on nije pominjao nita to bi potsetilo prisutne da je u poetku bio na pogrenoj strani i da bi jedno takvo iskreno priznanje bilo neophodno. Dok je Dons objanjavao princip kolektivne krivice, govorei o vesti koju smo mi odbacili (Bilten GK 1893, str. 165, 183), iako je on bio vesnik te poruke, Preskot se predstavlja kao neko ko je od poetka bio na pravoj strani. Jedno asno, ponizno priznanje s njegove strane imalo bi znaajne konsekvence i otvorilo bi put Svetom Duhu da nesmetano radi na zasedanju 1893. To se ipak nije dogodilo. Umesto toga on se poistovetio sa Donom, kao onaj koji je uestvovao u njegovoj specijalnoj misiji. Mogue je da ga je Dons u svojoj naivnosti pozvao da mu pomogne, jer se, nesumnjivo, oseao usamljenim u odbrani vesti iz 1888, s obzirom da su Elen Vajt i Vagoner bili sklonjeni i otpravljeni daleko, preko okeana. Preskot je govorio svake veeri pre Donsa. U toku Donsovog izlaganja, on je bio dovoljno drzak da ga prekida i iznosi svoje ideje, citate, ak i da agituje meu sluaocima. Sa duhom koji nije ba bio blag i taktian, on je ustro insistirao zahtevajui od brae da preu na pravu stranu. alosno je to moramo da zabeleimo i takav diktatorski pristup jednog nestrpljivog duha, koji teko da je mogao doprineti zaleenju rana iz prolosti. Taj duh je bio u vidljivoj suprotnosti u odnosu na onaj koji je ispoljio Dons, ije je oseanje kolektivne krivice14 bilo takvo da ga je osposobljavalo za posao u otklanjanju krivice svih koji su bili odbacili vest. Preskotove propovedi ne daju dokaz o takvoj vrsti poniznosti: A sada jedna sveana misao koja mi prolazi kroz glavu, a to je da (Bog) postaje nestrpljiv i da nee ekati jo dugo na vas i na mene. Hou da to jasno uvidite.... ponoviu jo jednom, veoma sam zabrinut zbog ovakve situacije... Nikome ne zapovedam, ali neto se mora uraditi; na ovom sastanku moramo da primimo neto drugo, neto to nismo dosad primili, u to sam siguran... Evo zato vas mi(!) podstiemo da prihvatite pravdu, jer je Duh u njoj. Zar ne shvatate? (Bilten GK 1893, str. 386, 387).
Vidi Viliam Voren Preskot: Adventistiki vaspita, doktorska disertacija Gilberta Marej Valentina, Univerzitet Endrjus, 1982, str. 81,82,143: ini se prirodnom njegova reakcija na teoloku diskusiju (1888), koja se ispoljila u pokuaju da odri neutralnu poziciju, iako je oseao snanu naklonost prema partiji Urije Smita i Batlera, prema kojima je gajio oseaje naklonosti i potinjenosti. On je, takoe, vie pogoen i povreen Donsovim provokativnim i udnim stilom i uzeo je uee u planiranoj akciji spreavanja Donsovih nastupa na sastancima i ograniavanja njegovog nastavnog uticaja na koledu samo na ono to je u okvirima od ranije prihvaene doktrine. 14 Zapazite da je i Vagoner, na poetku svog interesovanja za opravdanje verom, jasno razumeo ideju kolektivnog pokajanja, to se moe jasno videti i iz pisma koje je uputio M.C. Vilkoksu, 16. maja 1916, gde govori o svom iskustvu samopreispitivanja iz 1882.
13

83

To to se Preskot predstavio na tako buan nain kao naroiti Donsov kolega, svakako je stvorilo konfuziju meu delegatima i u celom zboru, jer su oni pomislili da je upravo to (to je Preskot ispoljio), bio isti onaj duh probuenja iz 1888, to uopte nije bilo tano: Moja dua ne eli nita drugo vie nego da se Duh izlije na ova bogosluenja koja se sada odravaju... Moramo imati to iskustvo koje je nalik na vaenje desnog oka i odsecanje desne ruke. Ko god eli ovakvo iskustvo mora biti spreman da preda Bogu sve, ak i ivot (uje se kroz amor: Amin). I treba da se setimo da je mnogo lake rei Amin, nego uiniti ta Bog kae. ...Onda, ta je naa dunost u ovim vremenima? Da izaemo i da objavimo glasni pokli vesti svetu... Gospod ve dugo eka da nam da Svetog Duha. Sada je ak i nestrpljiv da Ga izlije na nas... Delo vee nego ono na Pedesetnicu je poelo i ovde su neki koji e to videti. Sada i ovde moramo biti osposobljeni za to delo (isto, str 38. 39). Preskot nije shvatio sutinu koncepta motivacije iz 1888, a to je da istinska vera u Novi Zavet radi kroz ljubav. Uticaj njegovih poruka iz 1893 je pogreno usmeravao, ponovo stavljajui teite na egocentrinu motivaciju u Bojem delu i na ideju da mi treba da uradimo ovo ili ono. U jednom gotovo frenetinom duhu, on estoko podstie crkvu da mora da uradi neto, da krene u akciju, da radi (isto sluamo ve vie od jednog veka - primedba autora). Nasuprot tome, Dons apeluje na crkvu da ova poveruje u neto, u Jevanelje; i daje sigurnost ljudima da e istinska vera proizvesti (roditi) sva dela i obaviti posao koji je neophodan za ostvarenje Bojeg plana. itajui Donsova predavanja, ne nalazimo ni jedan primer otrine ili oporosti. Ali Preskot ostavlja drugaiji utisak: Kaem vam da ako je ikada bio neki sastanak kojem neto fali, onda je to ovaj... Sada sam potpuno svestan da govorim sa velikom jasnoom... Ako od ovoga ne uinimo predmet ozbiljne molitve, to e znaiti smrt za nas... Ne vredi da i dalje nastavljamo ovako i moj savet je, i to najsveaniji, da oni koji ne mogu da iz svega ovoga ovoga sada izau sa puninom sile koja je odozgo i da nose ovu svetlost sa neba i da sada obave posao koji Bog ima da obavi, takvi bolje neka ostanu kod kue... Znam da zvui veoma surovo. Ali, kaem vam, brao, moramo primiti neto, to neto mora ovladati nama... Pitanje je ta emo mi initi? ta emo mi uiniti, ovde, sada, na ovoj konferenciji?... Ponavljam, ta emo uiniti mi u tom pravcu? (isto, str. 67). Sa ovom veu, sluge Boje e izai lica ozarenih svetom radou i posveenjem. elim da vidim ovu brau kako izlaze upravo na taj nain; elim da vidim njihova lica kako svetle kao lice Stefanovo kada je bio pred Sinedrionom. (isto, str. 389). Sada vam kaem sa potpunom iskrenou da treba da se odluimo, ovde i sada, pre nego to uinimo ma koji korak, da se suoimo sa smru i da je pobedimo... Ako se ne podignemo sada, u ovom asu, i ne kaemo da se odriemo prijatelja, kua, da nas nita nee razdvojiti od Boje ljubavi koja je u Isusu Hristu, naem Gospodu, onda je bolje da se ovde zaustavimo (isto, str. 241). Ovaj alosni recital ekstremnih izjava otkriva kako je poeo da se uvlai jedan diktatorski, fanatini duh koji je bio tu vesti iz 1888. Ono mi je u Preskotovim izlaganjima imalo drugaiji prizvuk. Neto kasnije, Preskot je skruio srce zbog fanatizma ispoljenog pred zatvaranje ove konferencije i kao posledica toga, on je izlagao dobru vest u Australiji 1895. Ipak, ove propovedi iz 1893. su unele konfuziju i blokirale bilo kakvu mogunost za prihvatanje potpunog pokajanja zbog vesti. Oponenti, kao Smit i Batler su, normalno, bili spremni da iskoriste ovaj fanatizam u stilu: Nismo li vam mi govorili? (ak i danas fanatici i takozvani reformatori utiu na mnoge iskrene lanove da se usprotive poruci 1888. Kad god Bog pone da radi, neprijatelj gurne u prve redove fanatike i samozvane Ilije da izazovu zbunjenost). Tri dana pre poetka konferencije, Elen Vajt je uputila opomenu preko Pregleda i Glasnika:
84

Sotona sada radi sa svom svojom obmanjivakom silom.... Kad vidi da Bog blagosilja svoj narod i da ga osposobljava da uvidi njegove prevare, on tada radi koristei silu svog lukavstva da unese fanatizam na jednoj, i hladni formalizam na drugoj strani... Neprekidno straite... kako biste primetili prvi korak Sotone meu nama... Meu nama, pre svega, postoje opasnosti kojih se moramo uvati... Neki nee pravilno upotrebljavati uenje o opravdanju.... i zavodie na pogrean put (RH, 24. januar 1893). U svojim predavanjima o Svetom Duhu, Preskot je uneo jedno tue uenje, lieno principa krsta, bez jasnih ideja o tome ta je pokajanje, sa konfuznim tvrdnjama koje su bile u meusobnom protivreju. Njegova estina je izgledala kao prava revnost. On je podravao projekte kojima se Duh prorotva suprotstavio, iako je, u to ne sumnjamo, bio nesvestan tog upadljivog nesuglasja.15 Takoe, on je bio nesvestan i razlike izmeu svog uenja u pogledu primanja Svetog Duha i prave istine po tom pitanju. Nekoliko primera e ilustrovati konfuznost situacije koja je nastala. Na sreu, Bilten Generalne konferencije iz 1893. je objavljen, tako da zainteresovani itaoci mogu sami da vide dokaze: ta nam je initi?... Ponimo da iznosimo svoje grehe pred Boga sa poniznim srcem i pokajanjem pred Bogom, da budemo revni i da se pokajemo... U ovom asu to je jedina vest koja se moe dati ove veeri. Samo to... Zvui dobro, direktno na metu. Ali problem postaje oigledan u nastavku: Pretpostavimo da ne vidimo ta to treba da priznamo. To ni na koji nain ne utie na ovo o emu govorimo. Kada nam Bog kae da smo greni, mi treba da priznamo smo takvi, ak i ako to ne vidimo. To treba da bude nae iskustvo (Bilten GK 1893, str. 65). Spisi ni na jednom mestu ne kau da Bog eli priznanje ustima, ako srce ne osea tako. Taj koncept vie pripada islamu nego pravom hrianstvu. Usne mogu izraavati siromatvo due, a da, pri tom, srce to upote ne priznaje (Hristove oigledne pouke, str. 159). Dons je razumeo da su ovakve ideje opasne. Sa jasnom namerom da odgovori Preskotu, on kasnije kae: Ako bi Gospod uklonio nae grehe a da mi to ne znamo, kakvo bi nam to dobro donelo? To bi od nas napravilo obine maine. On eli da mi znamo kada su nai gresi otili, kako bismo mogli da znamo i kada dolazi Njegova pravda... Mi smo oduvek inteligentna orua... Gospod e nas upotrebljavati jedino putem naeg aktivnog izbora (Bilten GK 1893, str. 404, 405). Jedan napor da se izae iz orsokaka Preskot nije ispoljiio otvoreno protivljenje prema Donsu i jasno je da kod njega nije postojala svesna namera da to uini. Meutim, da li je on pobedio ono prvobitno neprijateljstvo u odnosu na Donsovu vest? Dokazi iz njegovih obimnih propovedi teko to mogu potvrditi. Zasigurno, sablazan krsta nije prestala. Boji Duh je donosio mnogim srcima osvedoenje o grehu, a Preskot je pokuao da nae nain za dobijanje Svetog Duha koji je prihvatljiv ljudskom uznemirenom srcu i koji istovremeno izbegava bolno priznanje greha. Ljudi su veoma dobro razumeli da odgovornost za odbacivanje poetka poznog dada lebdi nad skupom kao oblak. Izvestan rezultat Preskotovih predavanja bila je konfuzija, podizanje duhovne magle koja je zbunila ak i Donsa. Preskot je bio protiv greha, pa ipak se ini da je imao nejasnu percepciju onoga to predstavlja koren greha koji mui crkvu. Sadanja istina i prihvatanje poznog dada bilo je ono to je optereivalo njegovu duu; ali, kako postupati sa aktuelnim tekoama, sa krivicom koja je etiri godine pritiskala sve prisutne, to je izgleda bilo van domaaja njegovog tadanjeg poimanja. Njegovo stanje smuenosti, s druge strane, ukazuje na to da je on shvatao donekle realnost svog problema, ali ga je bilo strah da to izrazi pred braom iz vostva koji su imali predrasude. ak bi se
15

Uporedite Bilten GK 1893, str. 279, 459 sa Osnovi hrianskog vaspitanja, str. 220-230. 85

i Jeremija smeo pred jevrejskim voama da je dozvolio da ga oni zaplae (Jer. 1,17). Kada je govornik primoran da okolii, onda on neizbeno proizvodi zbrku. Na kraju, desetak dana pre zatvaranja konferencije, Preskot poinje da razvija novi metod primanja Svetog Duha. Te ideje veoma nalikuju onome to je sadrano u knjizi Hrianska tajna srenog ivota. Prema tom stanovitu neophodan je samo jednostavan in vere kojim bi prihvatio da ima dar poznog dada, dok je jedno vrlo odreeno pokajanje za greh iz 1888. izgubljeno iz vida. Oseanja su pokazivala oaj: Dopustiu sebi da kaem da sam veoma zabrinut zbog naeg posla ovde.... Ve skoro etiri sedmice... analiziramo ta nas je to spreilo da primimo izlivanje Svetog Duha..... Od tada oseam da ne postoji prava reakcija i da e to delovanje proi pored nas. Hou da govorim za sebe samog. Neu biti nimalo zadovoljan ako ova konferencija proe bez izlivanja Svetog Duha u meri, veoj nego to smo to ikada do sada doiveli... Veoma sam zabrinut zbog ovakve situacije; jer vreme prolazi, dani izmiu jedan za drugim... Neto naroito mora da doe na nas, prema onome to se dogaalo na ovoj konferenciji, to je sigurno.... Imamo jo deset dana do zavretka konferencije (Bilten GK 1893, str. 384, 386, 389). Zatim je poeo sa zamrenom i nebuloznom argumentacijom koja je navodila sluaoce da veruju kako mogu primiti dar poznog dada i Svetog Duha samo na osnovu toga to e prosto priznati i pretendovati da ga ve imaju. Mi, navodno, ne treba da oseamo da imamo silu Duha Svetog, ve treba da znamo da to imamo. Jedno takvo svesno priznanje nee podrazumevati istinsku spoznaju sebe samog niti svest o dubini naeg greha, jer bi to moglo biti opasno i obeshrabrujue: Vidim da su mnogi ovde traili od Boga, s vremena na vreme, da im pokae kako ih On vidi; i pretpostavljam da je to molba koju Gospod nije naao za shodno da nam je ispuni. I ne verujem da bi tako neto trebalo traiti od Njega. Sada moete videti kakav efekat nastaje kada On pone da nam pokazuje kakvi smo; odmah poinjemo da se pitamo da li nas Gospod voli ili ne, i da li nas Gospod moe spasiti ili ne... Ja nemam nikakvu predstavu o sopstvenom karakteru. Pa dobro, moda Gospod nije ni poinjao da nam pokazuje kako nas On vidi; pretpostavljam da nemamo nikakvu ideju ili zamisao o tome kako izgledamo u Bojim oima (isto, str. 445). Tako je bila zanemarena prava uloga Zakona i skup je doveden u zabunu. Ponovljeni apeli Elen Vajt na potenje u suoavanju sa realnou iz prolosti, bili su izbegnuti. Govornik je parafrazirao ili ponovio neke ideje koje je Dons izloio, ali ih je pri tom suptilno izopaio, unosei svoj argument da Uteitelj, umesto da donosi spasonosno osvedoenje o greh, On to osvedoenje otklanja. Oblak krivice nad skupom se morao bez odlaganja ukloniti, pomou ma kog sredstva. Mi sada treba da prihvatimo da nam je Bog, bez potrebe za pokajanjem, oprostio grehe koji su donosili patnju. Sada treba da polaemo pravo na to (da tvrdimo) da su nai gresi odneti. Ovde se vidi uticaj Hane Vitel Smit: Stalno ponavljajte ono to On kae. Onda neete moi da zaete na pogrean put. Ako ne razumete ili ne vidite nikakvu svetlost u onome to On govori, nastavite da ponavljate to to kae (isto, str. 447). Moda emo na najbolji nain saeti ovakav nain razmiljanja ako nastavimo da citiramo njegove rei: Sada nas (Duh) osvedoava u Boju pravdu u Hristu, u Hristovu pravdu. On nam svedoi da je to neto udesno i poeljno; zatim, On nastavlja i kae da je moemo imati i da je od ovog asa pa nadalje i imamo, ako Ga sledimo.... Nije cilj da te uverim da si grenik, a zatim da te osvedoim da si osuen. Ne, posao Svetog Duha je da nas uveri da je ta osuda otklonjena (isto, str. 448, 449). Problem, tako kako ga je on video, nije bio u linom osloboenju od greha, ve u rasterivanju tog oblaka krivice koji je lebdeo nad konferencijom zbog odbacivanja poznog dada. Ali to nije bilo nita drugo do flaster, ili aspirin za nau veoma duboku ranu.
86

Njegova teorija je samo zbunjivala. Truba nije davala jasan zvuk i greh iz Mineapolisa nikada nije sagledan kako treba. Mislilo se da oseanje krivice dolazi od Sotone i zato je sa odlunou odbaeno. Tako se obistinilo svedoanstvo iz 1890. da su vrhovi protivljenja iz 1888. poseeni, ali je koren ostao netaknut (Sved. za prop., str. 467). Ako bi se ma kakvo ubeenje, da je koren jo uvek tu, probilo do svesti, ono bi odmah bilo doivljeno kao avolje delo. Svakako da je to logian rezultat jednog uenja po kojem (1) samo verbalno ispovedanje greha kojeg nismo svesni, koji nije postao vidljivo delo, jeste dovoljno ak i da nam ti gresi nikada ne dou do svesti; (2) moliti se za upoznavanje samoga sebe jeste pogreno; (3) pravi posao Svetog Duha nije da te osvedoi za greh, ve da to osvedoenje ukloni, sasvim suprotno Hristovom uenju iz Jovana 16, 8.9. etvrta taka logino sledi za svakog misleeg oveka: Svaka sumnja da ima Svetog Duha u punini i sili poznog dada predstavlja nedostatak vere u Boga. Dakle treba da tvrdi da si ga primio. To je ideja koja se dalje razvijala: Hou da oseam u svom iskustvu kako je Spasitelj sa mnom kao to je bio sa Svojim uenicima... Ne elim da o Njemu mislim kao Onom ko je bio tamo, ve kao o nekom ko je ovde... Ne samo da Ga hou, ve Ga i imam... (isto, str. 385). Neto kasnije Dons je dikreditovao ovakve tvrdnje: Dakle, je li dovoljno da ovek samo tvrdi da veruje u Isusa Hrista i u Pravdu Boju koje dolazi kroz Isusa Hrista?... (Skup: Ne.) Dobro, kako to znate? Oseam u svom srcu; oseam to u svom srcu i to oseanje me prati nekoliko godina. Dobro, ali to nije nikakav dokaz; jer je srce prevarno vie svega (isto, str. 414). Preskot je, meutim, inistirao na tezi koju je razvio: Evo gde elim da stignem: ta je to to spreava pozni dad u ovom trenutku? Ono to mi treba da traimo jeste Hristova pravda... Razmiljao sam o tome ovako: ako bismo prestali da sumnjamo jedni u druge... i da razvijamo jednostavnost jednog deteta... tada bismo mogli da primimo to... Brao, ta nas spreava da to (pozni dad, Hristovu pravdu) prihvatimo sada i na taj nain? Nita. Onda, proslavimo Boga i kaimo: Sada je imam (isto, str. 388, 389.). Tako se razvila popularna doktrina koju su propovedali adventisti u periodu od nekoliko generacija, poev od 1893: mi smo primili pozni dad jednostavno samim tim to priznajemo i tvrdimo da ga imamo, a da pri tom i ne znamo da smo ga prethodno odbacili, pa se, takoe, i ne kajemo zbog toga. Ali pozni dad ni do danas nije primljen. Dons zbunjen Dons je osetio letargiju koja je paralisala srca prisutnih i nije znao ta da radi. Praktino je ostao sam, sa izuzetkom svog takozvanog kolege, iji su napori stvorili konfuziju, a moda i zlovolju. On izraava svoju zabrinutost: Brao, u stranoj smo situaciji na ovoj konferenciji. To je zastraujue. Ve sam ranije rekao da veeras to oseam jo i vie. Ne mogu da se uzdrim, brao... Niko od nas i ne sanja kako se strana sudbina odluuje u danima koje provodimo ovde (isto, str. 346). U toku poslednja dva ili tri svoja predavanja, nalazimo ga zbunjenog, dok citira Preskota. Umoran i smeten, mislio je da treba da ga podri i da ponovi njegove konfuzne tvrdnje. Niko nije razumeo sutinu stvarnosti: pozni dad je morao biti povuen, a moderni Izrael vraen u pustinju gde e izgubiti mnogo goduna (Evangelizam, 696). Obojica su izjavili da nita ne moe spreiti zavretak Bojeg dela u njihovoj generaciji. Zato su pretpostavili da e delo ii napred uprkos protivljenju i odbacivanju. Preskotova ideja je u sutini bila ona koju sreemo u popularnom kalvinizmu: da je na Bojem asovniku otkucao odreeni trenutak, pa je nemogue da Njegova volja bude odloena neverstvom Njegovog naroda. Sada vidimo i Donsa kako ponavlja ekstremne
87

Preskotove zahteve. Ponovo kaem da je vest koja nam je data, poruka koju moramo primiti mi na ovoj konferenciji. I svako ko ne moe da nosi ovu vest, poev od ovog sastanka, bolje da ne polazi... takav pastor bolje da ne kree na svoj pastorski posao (isto, str. 495). Uskoro, on poinje da daje nemudre predloge i da postavlja pitanja na koja nije potreban odgovor: Je l vam On dao poznanje svoje slave? (Sabor: Da.). Zaista? (Sabor: Da.)... Onda je Sveti duh siao na one koji mogu da gledaju u lice Isusa Hrista. Nekoliko minuta kasnije, uz dozvolu govornika, prof. Preskot je proitao sledee: Pogledajte gore sa verom i svetlost slave Boje e vas obsjati. Dons je nastavio: Sada sa snagom nekoga ko je etiri godine uvebavao, Gospod dolazi ponovo svom narodu: Ustani, svetli se. Jer svetlost tvoja doe, i slava Boja obasja te. Ko e se podii? Ko? (Glasovi: Ja!) Dobro! Za koje vreme? (Glasovi: Zauvek!) Koliko e to trajati? Koliko esto e biti? (Glasovi: Stalno!)... Onda, ustani, svetli se. Jer svetlost tvoja doe, i slava Boja obasja te. (isto, str. 496, 497). Da je glasni pokli napredovao sa silom, nastale bi velike promene u crkvi. Ovako, nalazimo Donsa kako, podran od strane Preskota, izgovara nesrena proroanstva koja se nikada nisu ispunila. Jednog dana e se njegove rei obistiniti, ali one nisu nale svoje ispunjenje u toj generaciji: Evo najblagoslovenijeg obeanja koje je po mom miljenju, dato crkvi Adventista sedmog dana. Jer nee vie odsad dolaziti k tebi neobrezani i neisti. Slava Gospodu, on nas je oslobodio neobraenih ljudi; ljudi koji su dovedeni u crkvu da stvore svoju sopstvenu pravdu i koji prave razdor u crkvi. Kuanja crkve su prola, hvala Bogu; svi koji su irili zlobne glasove, koji su ogovarali, svi su otili... Nee vie odsad dolaziti k tebi neobrezani i neisti... U crkvi Adventista sedmog dana nema mesta za licemere. Ako srce nije iskreno, onda je crkva najopasnije mesto na svetu gde bi se takav ovek mogao nai... Brao, to je poruka u ovom asu... i oni koji ne mogu da je nose neka ne polaze. Ne kreite... Neka niko ne krene ko nije svestan tog unutarnjeg prisustva sile Svetog Duha (isto, str. 498, 499). Preskot je oduevljeno predvideo ispoljavanje darova Svetog Duha, oigledno proirujui dar prorokovanja i na druge, pored autentinog vesnika koji se nalazio u Australiji: A sada, na zavretku Bojeg dela... darovi e se ponovo javiti u crkvi. I Bog ne namerava, meni se tako ini, da ti darovi budu povereni jednom ovde, drugom tamo, tako da to izgleda kao redak dar, ve kao naroiti dar koji e se ispoljiti u crkvi... Darovi isceljivanja, injenja uda, prorokovanja, govorenja jezika, svi oni e se ponovo otkriti u crkvi (isto, str. 461). Jesu li ovi udesni darovi stigli? Posle ovog zasedanja ula su se jo neka proroanstva ovog tipa, a Preskot i Dons su bili prevareni prorokim pretenzijama izvesne Ane Filips (Anna Rice Philips). Fanatizam je bio neizbean, jer glasni pokli treeg anela nije nastupio posle zasedanja 1893. Preskotov entuzijazam bio je tako velik da je ak predvideo da e neki podizati mrtve: elim da vam kaem da postoje osobe, ak i u ovoj prostoriji, koje e biti izvedene iz zatvora rukom anela Bojeg, da bi ile i objavljivale poruku; oni e leiti bolesne i, takoe, podizati mrtve iz grobova. To e se sve dogaati vezano za ovu vest... Mi treba da verujemo u te stvari tako kako veruje jedno dete (isto, str. 386). Vreme i istorija su pokazali da su ova predskazanja bila lana, bar kada se radi o celokupnom crkvenom telu. Moe li se smatrati istinitom tvrdnja da su oni imali pozni dad Svetoga Duha? Predvianja o Preskotovom padu Preskot nije bio previe siguran u svoje uenje na ovom sastanku (1893) i izrekao je niz udnih konstatacija, koje bi mogle ukazivati na injenicu da je podlegao prevari jednog lanog Hrista:
88

Sada kaem onima koji su bili angaovani u delu i koji su Hrista propovedali narodu, a koji ove veeri nisu u stanju da razlikuju glas Hristov od glasa avoljeg, da je vreme da se zaustavimo i da treba da upoznamo glas Boji... Ali vi se jo uvek pitate: Kako se moe razlikovati njegov glas? Ne mogu vam to rei... I mi moemo biti zavedeni, uprkos svetlosti koju smo imali u ovom delu. injenica je da emo mi promeniti voe a da neemo znati da li e Sveti Duh biti sa nama... Protiviemo se ovom delu, nasuprot sili Bojoj (isto, str. 108). Izgleda da nije bio sasvim siguran u razlikovanju istine od zablude, osim na osnovu onoga to on naziva Duh. Ono to nije objasnio, kako razlikovati Duh istine od duha prevare: Obeanje je glasilo da e Duh istine doi, Duh istine, DUH ISTINE... Duvae svakakvi vetrovi raznih uenja, ulagae se krajnji napori, kako bi se uveli principi koji e prevariti ako je mogue..., i to ne otvoreno nego tajno, tako da neemo moi da ih prepoznamo svojom sopstvenom mudrou... Nastojae se da oni budu zaodeveni u mantiju istine... i da nas navedu na kompromis sa laju, a da toga i ne budemo svesni (isto, str.459). Govorei o onima koji su slepih oiju meu nama, on kae: Ko zna nisam li i ja meu njima? (str. 237). Na kraju, on kae pred Skuptinom konferencije da problem koji stoji pred njima jeste: ili odlazak na nebo, ili stanje obmanutosti pod uticajem sotonskih metoda: Ne mogu da se oslobodim misli da je ovo kritini momenat za svakoga, lino...ini mi se da ba u ovom trenutku donosimo odluku koja e odrediti da li emo nastaviti delo u glasnom pokliu i biti uzeti na nebo, ili emo biti prevareni od Sotone i ostavljeni napolju, u mraku (isto, str. 386). Nisu bili uzeti na nebo, u to smo sigurni. Da li to onda znai da su bilo prevareni pomou sotonskih metoda? Decenija koja je usledila posle ove konferencije, bila je pod velom tame. Poar, kao boanski sud, unitio je sedite crkve u Batl Kriku. Panteizam je razorio redove istaknutih voa. I jo deset decenija (danas i vie - prim. prev.) je nepovratno prolo, a mi nismo primili puninu blagoslova milosti koju je Nebo pokualo da nam daruje 1888. Zakljuak Zasedanje Generalne Konferencije 1893. godine je oznailo kraj epohe 1888. Gospod je povukao izlivanje poznog dada i glasni pokli. Braa iz onog vremena su to prepoznala i istorija je to potvrdila. Jedno lano oduevljenje obeleilo je zavrnicu konferencije 1893. I Dons je bio prevaren. Mesec dana kasnije (9. aprila), Elen Vajt mu je pisala iz Australije, opominjui ga u pogledu ekstremnih tvrdnji, kada je re o odnosu izmeu vere i dela. Takve tvrdnje nisu izgovorene u toku zasedanja, niti su zabeleene u Biltenu. Elen Vajt ih nigde nije proitala, ve ih je videla u svom snu. Izgonei Elen Vajt i Vagonera, opozicija je praktino osigurala konani neuspeh vesti 1888, a metode stare zmije pokazale su se suvie lukave i odlune da bi im se Dons, poto je ostao sam, mogao uspeno suprotstaviti.16 On je uinio onoliko koliko je mogao. Sa ozbiljnou i smerno je podsticao brau da prihvate svetlost i pruao im sigurne dokaze da e im Bog podariti iskustvo glasnog poklia radi svoje slave. Ali, nije bilo tako, preciznije, nije moglo biti tako, bez njihovog ozbiljnog pokajanja zbog 1888, to oni nisu uinili. itamo da su Isus Navin i Halev bili vie nego zagrejani za ideju osvajanja Hanana, kada su se obraali Izraelu: S nama je Gospod, ne bojte ih se, posle ega je revolt naroda bio takav da je onemoguio Boga da zaista bude sa njima u tom planu. Upravo pred poetak zasedanja 1893, Elen Vajt je dala upozorenja predsedniku Generalne konferencije u pogledu mineapoliskog problema:
Saglasno sa zapaanjima Elen Vajt o kontinuiranom protivljenju Batlera i Smita, to je za Donsa bio teak teret koji Bog ni u kom sluaju nije eleo da ga ovaj nosi (Pismo H-27, 1894).
16

89

Ako Sotona uspe da impresionira um i pokrene strasti kod onih koji misle i govore da veruju istinu... kako bi ih naterao da stanu na pogrenu stranu, onda bi uspeli njegovi planovi da ih povede na jedno dugo putovanje (Pismo O19, 1892). Elen Vajt je kasnije priznala da je to dugo putovanje ve poelo, pa su se i Boji ciljevi morali promeniti: Mogue je da emo ostati jo mnogo godina u ovom svetu zbog nepotinjavanja, slinog onom kod dece Izraelove.... Ali kada bi svi sada mogli da vide, da priznaju i da se pokaju zbog svog samovoljnog postupanja koje ih je odvojilo od Boje istine, dok su ili za ljudskom mudrou (iznalazei ljudska reenja), Gospod bi im oprostio (Ms.184, 1901; Ev. 696). Oni koji puni samopouzdanja izjavljuju da je zasedanje 1893 bila najvea pobeda vesti Hristove pravde, ne mogu da objasne krivudavi put tokom mnogih godina koje su ve protegle na jedan vek (danas jo i vie - prim. prev.). To je udan put razvoja glasnog poklia, ako znamo da je on trebalo da se iri brzinom vatre u zapaljenom senu. Onaj ko je proizveo tu konfuziju 1893, kasnije je krenuo jednim misterioznim putem. G.B. Star je ovako pisao A.G. Danielsu: Vi svakako znate da prof. Preskot, iz teko objanjivih razloga, nikada nije bio siguran vo. U Engleskoj, on je u mnogo emu greio u odnosu na Vagonera, kada je re o lanoj proroici, Ani Filips, pokazao je nedostatak mudrosti... Propovedao je pismeno i usmeno panteizam ak i pre dr Keloga i isto tako odluno kao on. To nisu tragovi jednog pouzdanog lidera. On ne bi smeo da grei tako esto i u kontinuitetu. (Pismo, 29. avgust 1919). Na Generalnoj konferenciji odranoj 1950, novoizabrani predsednik je usvojio istovetno uenje koje je Preskot propovedao 1893. On je ubedio mnogobrojni auditorijum u San Francisku, da bi mogli imati konani izliv Svetog Duha u poznom dadu, samo na osnovu prostog prihvatanja i tvrdnje da ga imaju. Nikakvo kajanje nije bilo neophodno zbog toga to su odbacili poetak poznog dada, nikakvu lekciju iz nae istorije tom prilikom oni nisu pokazali da shvataju, nikakvo razumevanje te veoma dragocene vesti koju nam je Gospod poslao, po njima nije bilo neophodno (RH, Izvetaj GK, 17. juli 1950, str. 113-117, subotnja sluba, 15 juli). Sa veoma malo izuzetaka, skup je liio na stado slepih ovaca to slede jednog pastora koji ponavlja isto uenje koje je Preskot propovedao 1893. Ponovo pozni dad nije primljen. Na dananji dan , dok nastaju ovi redovi, prolo je 37 godina od tih dogaaja. Mnogi od vodeih ljudi iz 1950. su poinuli, kao i oni iz 1893. Duni smo da se zapitamo da li je godina 1950. mogla znaiti nekakav progres u odnosu na godinu 1893. Bilo bi velikoduno rei, da ako nisu svi znali za dogaaje iz 1893, jesu bar neki meu njima. Imamo razloga da se bojimo za budunost, ako zaboravimo put kojim nas je Gospod vodio u prolosti! Posle zasedanja 1893, Elen Vajt je bila uzbunjena vie nago ikada ranije, govorei: Promenili smo vou, a da to i ne znamo. Njena zabrinutost se, kako izgleda, odnosila na to da je sada neprijatelj taj koji e raditi unutar crkve. Neki drugi, poput Kenrajta, od sada e raditi svoj posao iznutra: Fanatizam e se pojaviti upravo u naoj sredini. Doi e prevaranti takvog tipa, da e pokuavati, ako to bude mogue, da prevare ak i izabrane. Ako bi se u ovom ispoljavanju pojavile upadljive nedoslednosti i neistinite izjave koje su oigledne, onda rei koje su sile sa usana Velikog Uitelja ne bi bile potrebne... Samo Sveti Duh moe da stvori jedan zdrav entuzijazam (2SM 16; 1894). Nain na koji se odvijala sednica 1893, otkrio je tu mogunost da neko propoveda o Svetom Duhu, a da Ga pritom ne razume, ili ne prepoznaje, pa ak i da Mu prua otpor. Bilo bi dobro da uputimo molitvu: Gospode, da nisam ja?

90

DESETO POGLAVLJE

ZATO SU DONS I VAGONER SKRENULI SA SVOG PUTA?

Vrlo je mogue da braa Dons i Vagoner budu savladani iskuenjima neprijatelja; ako se to, meutim, i desi, to nee biti dokaz da oni nisu imali vest od Boga, ili da je delo koje su vrili bilo greka. Ako se to dogodi (njihov pad), koliko njih e usvojiti takve stavove i upasti u fatalnu obmanu, jer nisu pod kontrolom Svetog Duha... Upravo to je pozicija koju e mnogi zauzeti ako samo jedan od ove dvojice padne, i molim se da ovi ljudi na koje je Bog stavio teret jednog sveanog dela, budu sposobni da trubi daju jasan zvuk i da proslavljaju Boga na svakom koraku, kako bi njihov put na svakom sledeem koraku, do kraja vremena, bio sve sjajniji (Pismo S24, 1892). Jedna od najveih misterija adventne istorije jeste greka u koju su Dons i Vagoner kasnije upali. Uobiajno tumaenje njihovog pada je da su osnovne tendencije ka njemu postojale jo od njihovog prvobitnog prikljuenja crkvi. Evo kako tu misao izraava apostol Jovan: Od nas izioe, ali ne behu od nas; kad bi bili od nas, onda bi ostali s nama; ali (oni izioe) da se jave (da se pokae) da nisu od nas (1. Jovanova 2,19). Ovaj princip je primenio D.M. Kenrajt. Mogo pre nego to e nas i sam napustiti, on nije bio, u duhovnom smislu, od nas. On je, s vremena na vreme, potiskivao svoje skrivene sumnje, iznosei oajnike ispovesti, ali te sumnje u njegovom sluaju nikada nisu bile razreene. Cela istorija njegovog verskog puta vrlo jasno je predstavljena u Svedoanstvima (5. Sved., str. 516-520; 571573; 620- 628). Danas se namee ozbiljno pitanje u vezi sa Donsom i Vagonerom. Jesu li oni i u Mineapolisu bili autentini hriani? Kako je mogue da u ono vreme budu istinski vesnici, a da potom zau? Knjiga Rod duhovnih darova izraava popularni stav da su oni bili ekstremisti, radikali, na pogrenom putu jo u Mineapolisu, ekajui samo priliku da preskoe preko ograde: (U toku zasedanja u Mineapolisu) neki su bili veoma skloni da usvoje radikalne stavove, kao da je to, kada si na ekstremnoj poziciji, nekakav znak sile. Elen Vajt... je ak, kako izgleda, imala oseaj da bi ove dve, u ono vreme veoma istaknute osobe (Dons i Vagoner - prim. prev.), mogle kasnije biti zavedene sopstvenim ekstremnim shvatanjima. (str. 232) Ipak, nadahnuti glas objavljuje da su oni bili ispravni i iskreni za vreme sastanka u Mineapolisu: Gospod je u svojoj velikoj milosti poslao svom narodu jednu veoma dragocenu vest preko brae Vagonera i Donsa... Bog je svojim vesnicima dao upravo ono to je Njegovom narodu bilo potrebno (Sved. za prop., str. 91, 95). Gospod otkriva umovima ljudi, izabranih na boanski nain, dragocene bisere istine koja je prikladna za nae vreme (Ms. 8a, 1888; Olson, str. 279). Bog je poslao ove mladie da donesu jednu specijalnu vest (Ms. S24, 1892). Kako bi mogle biti napisane ovakve rei o ljudima koji su bili radikalni, ili ekstremni? injenica da su Dons i Vagoner kasnije bili poljuljani, ne znai da oni nisu bili od nas. Njihove kasnije greke su, meutim, nerazumno tumaene, da bi se na jedan suptilan i indirektan nain ocrnila vest koju su oni objavili 1888, predstavljajui je kao vest koja im je data posredstvom pogrenih kanala. To je glavni razlog zbog kojeg neki zaziru od prouavanja ove teme. Tako se, sve do danas, opozicija iz Mineapolisa na suptilan nain opravdava, a vest koju je Nebo poslalo kao i izabrani vesnici suptilno nipodatavaju. To je ta opasna ideja, o kojoj govori Elen Vajt, koja e se razviti meu nama, ukoliko oni (Dons i Vagoner) izgube svoj put.
91

Misteriozno predvianje Suoeni smo sa jedinstvenim problemom. Dva fenomena su oigledna: (a) Gospodarski um zla raduje se zbog ovog odbacvanja vesti od Boga koje je, naizgled, definitivno; (b) Gospod takoe doputa, iz tajanstvenih razloga, da ova tragedija bude kamen spoticanja za sve koji trae razlog da odbace realnost vesti poznog dada. Namee se jedno izuzetno teko pitanje: Zato Gospod izabira takve glasnike koji e kasnije postati nesigurni u veri? Zato On doputa da nosioci jedne tako uporno osporavane vesti zalutaju, kada njihov pad samo daje potvrdu opoziciji u odnosu na vest? Neto veoma znaajno je utkano u ovu zbunjujuu istoriju. Boji postupci mogu biti tajanstveni, ali to nikako ne moe biti opravdanje da ovo udno provienje shvatimo povrno. Pretpostavka da je Gospod nainio strateku greku kada je odabrao Donsa i Vagonera je neosnovana, jer On nikada ne grei u svojim planovima. Pretpostavka da je On uinio da Ga proslavi gnev ljudi, uprkos njihovoj sopstvenoj volji, takoe je neosnovana, jer je oigledno da su obojica (i Dons i Vagoner) bili iskreni, ozbiljni, ponizni hriani u periodu kada ih je Bog upotrebljavao kao svoja orua. Oni nisu pali u prevaru Valama, iz elje za dobitkom, tako da bi im omilela plata nepravedna (Juda 11; 2. Petr. 2,15) niti su ostavili i najmanji trag nepotenja u svojoj slubi. Nadahnuto svedoanstvo sugerie jedan odgovor na postavljena pitanja, ukazujui na sledee: (1) Dons i Vagoner nisu bili voeni nikakvim ekstremnim stavovima u pogledu Hristove pravde, ve su bili uklonjeni delovanjem uporne i nepromiljene opozicije brae koju je Bog eleo da obasja, prosvetili preko njih dvojice. (2) Elen Vajt je prepoznala svu ozbiljnost protivljenja usmerenog lino protiv njih, kao i protiv njihove poruke i smatrala je da konana krivica za njihov pad koji je kasnije usledio, lei u velikoj meri na brai koja su se usprotivila. (3) Gospod je dopustio da se ovaj alostan dogaaj desi kao test za brau oponente; meutim, kasniji neuspeh vesnika iz 1888. je uinio da se okamenimo u neverovanju. To je bio primer onoga o emu govori apostol Pavle kada pominje silu prevare koju Bog alje (doputa), kako bi svi koji nisu poverovali u istinu, ve im je omilelo bezakonje, bili osueni. (vidi 2. Sol. 2,11.12). Po svemu sudei, Bog je takav Dentlmen da naizgled odustaje od svog puta, kako bi nam dao klin o koji emo kaiti svoje sumnje, ako to elimo. On ne eli da bilo ko od nas primi pozni dad ukoliko nismo celim srcem posveeni Njemu i Njegovoj istini. Na neki nain, ovde se radi o Njegovom karakteru, jer je on ljubomorni Bog. Svi koji se povlae pred blagoslovom, traei i najmanju ispriku, imae otvorenu mogunost za to. Ali, avaj, kakvo zlo donosi zloupotreba te dobrote! (4) Praktini rezultati istranog suda, zahtevae da crkva ostatka, pre konane pobede, uvidi istinitost poruke i spozna njenu istoriju, da prizna delo Donsa i Vagonera od 1888-1896 u skladu sa njegovom pravom vrednou kao poetak poznog dada i glasnog poklia. Duboko ukorenjena priroda opozicije Kritikovanje vesnika kojem su bili izloeni uinilo je da teret na njima bude vei nego to bi bio u sluaju uobiajnog suprotstavljanja stavova: Kakav god kurs da sledi jedan vesnik, protivnici istine e nai zamerku; oni e praviti kapital od svake mane u ponaanju, navikama ili karakteru onih koji brane odreenu istinu (RH, 18. oktobar 1892). Neki meu naom braom... puni zavisti i zlih pretpostavki... uvek su spremni da istaknu razliku po kojoj se oni izdvajaju po ispravnosti u odnosu na brau Donsa i Vagonera (Pismo S24, 1892). Ova dva oveka govorila su sa sigurnou i silom. Duboko pronicanje u istinu navodilo je one koji su samo ljudi, da govore na taj nain. Ali to vrea ljudsku prirodu koja trai razlog za odbacivanje vesti:
92

Neka se niko ne ali na Boje sluge koji iznose vest poslatu s neba. Ne traite vie greke na njima, govorei: Previe su kategorini, govore suvie otro. Mogue je da govore otro; ali zar to nije neophodno?... Propovednici, ne obeaujte vaega Boga i ne alostite Svetoga Duha Njegovog, bacajui zamerke na metode i ponaanje ljudi koje je On izabrao... On vidi temperament ljudi koje je odabrao. On zna da samo revni, vrsti i odluni ljudi sa nepokolebljivim ubeenjima mogu da vide ovo delo u njegovom pravom, vitalnom znaenju, i da unesu u svoje svedoanstvo takvu vrstinu i odlunost, kojima e sruiti prepreke koje je Sotona postavio (Sved. za prop. 410-413). Sam Gospod je opskrbio svoje izabrane sluge neophodnim autoritetom, boanskom akreditacijom. Oni su izgubili iz vida sebe i utopili se u ljubavi prema Hristu i Njegovoj naroitoj poruci. Ali jo uvek ivo ljudsko Ja koje nije bilo raspeto kod onih drugih, osetilo se povreeno: Ako bi se dopustilo da zraci svetlosti koja je zasjala u Mineapolisu ispolje svoju delotvornu silu nad onima koji su se usprotivili... oni bi primili najbogatije blagoslove i razoarali bi neprijatelja, stojei uspravno kao verni ljudi, odani svojim ubeenjima. Stekli bi bogato iskustvo; ali ljudsko Ja je reklo: Ne. Egu se nije odolelo; on se borio za prevlast (Pismo O19, 1892). Dakle, princip koji stoji u osnovi odbacivanja istine je isti onaj koji su pokazali Jevreji prilikom odbacivanja Hrista. Kajafa je Hrista smatrao svojim rivalom; on je prema Njemu gajio linu zavist (enja vekova, str. 704). Sa ovom zaviu prema Isusu, koji je izgledao kao obian ovek, bila je isprepletena prirodna mrnja Kajafinog srca prema Bogu i Njegovoj pravdi. Takoe, u Mineapolisu, Donsova i Vagonerova linost postala je vidljivi kamen spoticanja (ono to je svest opaala), za jedno nevidljivo, nesvesno odbacivanje Hrista, koji je Re. Ovo postaje jo oiglednije u tekstu koji sledi: Ljudi koji su propovedali pobonost, omalovaili su Hrista, u linosti Njegovih vesnika. Kao Jevreji, i oni odbacuju Boju vest. Jevreji su se pitali u vezi Hrista: Ko je ovaj? Nije li on sin Josifov? On nije bio Mesija kojeg su oni oekivali. Tako je i danas; orua koja im Bog alje, nisu ono to ljudi oekuju (Osnovi hrianskog vaspitanja, str. 472). Lini teret koji su nosili Dons i Vagoner Malo njih je pravilno procenilo posledice koje je opozicija neizbeno ostavila u sluaju dva mlada vesnika. Oni su znali da je vest Hristove pravde bila od Boga. Znali su da ih je vodio Sveti Duh kada su hrabro govorili branei vest. Takoe, nisu mogli biti slepi da ne vide jasnu injenicu da je reakcija vostva crkve ostatka koja na kraju mora da pobedi, veoma odluan otpor prema vesti. Oni su razumeli da je poruka predstavljala poetak glasnog poklia koji treba da se rairi kao oganj u plastu sena. Znali su da dolazi vreme za okonanje dela, kada nebeska bia s velikom panjom prate rasplet drame. Isto tako, oni su shvatali da ive u vremenu ienja svetinje kada se, vie nego ikad, treba uvati ponavljanja greaka iz prolosti staroga Jerusalima. Nikada nije postojala takva vrsta krize; nikada ranije nebo nije davalo vie dokaza za podrku jednoj specijalnoj poruci. Ali, na njihovo uenje, istorija nikada nije zabeleila sramniji neuspeh u iskoriavanju prilike koju je nebo podarilo. Mladim vesnicima se inilo da je to definitivni neuspeh, potpuni slom naroda Bojeg u pokuaju da primi veru i ue u Njegov odmor. ta bi moglo da sledi iza toga? Luteru je bilo lake nego njima. Kada ga je gonila crkva, on je mogao da se osloni na proroanstva zapisana u Knjizi proroka Danila i Otkrivenju Jovanovom, poto je zakljuio da mali rog i zver predstavljaju papstvo. To mu je dalo jedan lagodniji oseaj, ak i hrabrost da spali papsku bulu. Dons i Vagoner, meutim, nisu mogli da nau duevni odmor te vrste. Proroanstvo ne nagovetava pojavu osme crkve nakon Laodikije. Mogunost da Boji narod odloi Njegov plan za itav jedan vek ili due, inila im se neshvatljivom. Treba naglasiti, njima na ast, da se Dons i Vagoner nisu odrekli vere u Boga Izraelovog.
93

Nikada nisu postali vernici neke druge vrste, agnostici, ili ateisti. Nikada se nisu odrekli subote, ili rtvovanja svog ivota zarad Hrista. U atmosferi koja danas vlada u hrianskom drutvu, oni bi i dalje bili dobri i stabilni lanovi. Njihov greh je bio to to su izgubili veru u kolektivno telo crkve i njeno vostvo. Nisu mogli vie da veruju u pokajanje cele denominacije. Poeli su da sumnjaju u ljudsku prirodu; otuda Donsova ogorenost i posrnua njihove sopstvene ljudske prirode. Neprijatelj e nas estoko goniti da ponovimo njihovu greku. Ali mi ne moramo da padnemo! estari iz doline, iji mir s vremena na vreme prekine neki blagi povetarac, bolje da se uzdre od kritike, dok posmatraju mone hrastove na vrhu gore kako se rue pod ubistvenim naletima oluje. Neka Bog bude Taj koji e rei kako zaista nema opravdanja za Donsovo i Vagonerovo posrnue, a za nas neka vai da budemo sporiji kada treba da govorimo, znajui da smo mi u velikoj meri bili uzrok njihovog skretanja. C.S. Luis nita nije znao o epizodi iz 1888, ali je napravio jedan veoma mudar komentar u svom delu Razmiljanja o Psalmima: Kao to je vatra rezultat bacanja zapaljene ibice u gomilu strugotine,... isto tako ogorenost dolazi kao prirodna posledica kod oveka koji je prevaren, izloen pritisku, ili zanemaren; to znai izloiti ga iskuenju da postane ono to su bili psalmisti u momentima kada su pisali stihove u kojima trae osvetu. On e moda odoleti kuanju, a moda i nee... Ako ga na posletku taj greh sasvim savlada, onda sam u odreenom smislu, ja taj koji ga je zaveo i izopaio. Ja sam bio kua (str. 24). Elen Vajt je bolno oseala teret koji su oni (vesnici) nosili. Ona pie predsedniku Generalne konferencije o njima 1892. godine: elela bih da svi uvide da onaj isti duh koji je odbio da prihvati Hrista svetlost koja razgoni moralnu tamu daleko od tog da je nestao u naem vremenu... Neki e rei: Ne mrzim svog brata; nisam tako lo. Ali koliko njih ne poznaje svoje sopstveno srce. Oni mogu verovati da revnuju za Boga kada gaje oseanja koja su okrenuta protiv brata ije se ideje u neemu ne slau sa njihovim; tada izlaze na povrinu oseanja koja nemaju nita zajedniko s ljubavlju... Oni se mogu nai u surovoj opoziciji prema svom bratu, a da pri tom ovaj ipak bude nosilac vesti koja je od Boga poslata narodu... Oni... (veruju) da imaju pravo kada ispoljavaju ogorenost prema svojoj brai. Hoe li Boji vesnik izdrati pritisak koji se vri na njega? Ako uspe, onda je to zato to Bog ini da on stoji vrsto u Njegovoj sili i brani istinu koja je od Boga poslata.... Ako Boji vesnici, poto su izvesno vreme vrsto stajali na strani istine, padnu na ispitu i obeaste Onoga koji im je poverio zadatak, hoe li to biti dokaz da Njegova vest nije bila istinita? Ne... Greh vesnika e obradovati Sotonu, a oni koji su odbacili vest i vesnike e trijumfovati; to, meutim, ni u kom sluaju nee osloboditi kazne one koji su krivi za odbacivanje Boje poruke..... Oseam veliki duevni bol kada vidim kako brzo rei i dela brae Donsa i Vagonera postaju predmet kritikovanja. Kako brzo mnogi briu iz svog uma sve dobro koje su oni (vesnici) uinili poslednjih godina i ne vide nijedan dokaz da Bog radi kroz ova orua. Oni vrebaju neto zbog ega bi ih osudili i njihovo ponaanje prema ovoj brai (koja su angaovana da revno rade u jednom dobrom delu - prim. autora) otkriva oseanje neprijateljstva i ogorenosti koja postoji u njihovom srcu (Pismo O19, 1892). Nekako u isto vreme, Elen Vajt pie Uriji Smitu i kae mu da oni (vesnici) moda nee biti dovoljno jaki da izdre pritiske kojima su izloeni: Vrlo je mogue da braa Dons i Vagoner budu savladani iskuenjima neprijatelja; ako se to, meutim, i desi, to nee biti dokaz da oni nisu imali vest od Boga, ili da je delo koje su vrili bilo greka. Ako se to dogodi (njihov pad), koliko njih e usvojiti takve stavove i upasti u fatalnu obmanu, jer nisu pod kontrolom Svetog Duha... Upravo to je pozicija koju e mnogi zauzeti ako samo jedan od ove dvojice padne, i molim se da ovi ljudi na koje je Bog stavio teret jednog
94

sveanog dela, budu sposobni da trubi daju jasan zvuk i da proslavljaju Boga na svakom koraku, kako bi njihov put na svakom sledeem koraku, do kraja vremena, bio sve sjajniji (Pismo S24, 1892). Ova informacija baca vie svetla na tragediju Donsa i Vagonera: (1) Oni su podnosili mrnju brae koja je bila kategorina. Braa su vrlo revnosno kritikovala re ili delo, vrebajui ono to bi posluilo kao sredstvo za njihovu osudu. Takvo ponaanje bilo je izraz linog neprijateljstva, besa i podozrivosti, ak i nakon 1892, poto su uinjena izvesna priznanja i ispovesti. (2) Braa koja su se suprotstavljala, naivno su verovala da je takvo ponaanje najuticajnih oponenata revnost za Boga, dok je, zapravo, to bio isti duh koji je odbijao da primi Hrista. (3) Opozicija je postala preteak ispit koji je ophrvao mlade vesnike. (4) Tragian rezultat potvrdio je injenicu da su braa omalovaila poruku. (5) To to je vest bila povuena, predstavljalo je trijmf za one koji su joj se suprotstavljali, a takoe, tuno je to rei, i za Sotonu. Razvoj dogaaja nedvosmisleno pokazuje da se braa iz opozicije nisu nikada istitinski pokajala za greh uinjen u Mineapolisu. Njihov trijumf zapravo je njihova fatalna samoobmana. Neuspeh vesnika je tako posluio kao opravdanje za sve potonje generacije onih koji su odluili da nastave putem nepokajanja, naroito kada je re o vodeim ljudima u crkvenoj administraciji, pastoralnoj slubi i akademskim krugovima Adventista sedmog dana. Sve do danas, nesrean kraj vesnika je veoma est dokaz u ustima onih koji tvrde da je vest 1888 opasna stvar. To je upravo i bio glavni Sotonin cilj koji on doslovno ispunjava prema proroanstvu Elen Vajt. (6) Uspeh molitve sestre Vajt u kojoj ona trai pomo za dvojicu vesnika kako bi izdrali iskuenja, zavisio je i od ponaanja brae iz opozicije koji su imali nekoliko prilika za promenu svojih stavova od 1892. nadalje. Nekoliko meseci kasnije, Elen Vajt je pisala delegatima na Generalnoj konferenciji koja je bila u toku, navodei realne uzroke eventualnog pada dvojice vesnika: Nije nikakav sveti podsticaj taj koji navodi ljude da budu podozrivi i sumnjiavi, da love greke koje e potom iskoristiti kao dokaz da braa koja tumae Pismo drugaije nego oni, nemaju ispravnu veru. Postoji opasnost da ovakav vid ponaanja proizvede upravo oekivani rezultat; a u tom sluaju, krivica bi u velikoj meri bila na strani onih koji su oekivali greku... Opozicija iz naih redova stavila je teak i iscrpljujui jaram na plea Bojih vesnika; jer oni nisu bili duni da podnose tekoe i prepreke koje nije trebalo da postoje... Ljubav i poverenje daje moralnu snagu koja bi ujedinila nae skuptine i osigurala jedinstvo u naim akcijama;ali nepoverenje i hladnoa doneli su razdor koji nam je oduzeo silu (Pismo, 6. januar 1893; GCB 1893, str. 419-421). Teak i iscrpljujui jaram, sumnjiavost i podozrenje, lovljenje greaka, ravnodunost jednih i neprijateljstvo drugih koji su traili svaku sitnicu kao dokaz da su vesnici bili nezdravi u veri sve je to dovelo do oekivanog rezultata njihovog pada. Prava, odgovarajua, opravdana i nadahnuta re za ono to su ova dvojica doiveli jeste progonstvo: Mi mi morali da budemo poslednji narod na svetu koji bi sebi dozvolio, ma i u najmanjoj meri, duh progonstva usmeren protiv onih koji nose Boju poruku svetu. To je najgroznija crta nehrianskog karaktera koja se ispoljila meu nama od sastanka u Mineapolisu (Bilten GK 1893, str. 184). Ipak, progonstvo koje im je nesporno nanelo patnju nije izgovor niti opravdanje za pad koji su Dons i Vagoner doiveli. ta je bio problem A.T. Donsa? Jedino pismo koje je Elen Vajt uputila Donsu 1893. godine veoma je esto citirano u prilog tvrdnji da je cela vest bila ekstremistika. Van konteksta, delovi ovog pisma mogu dati utisak da je
95

vest pravednosti kroz veru koju je Dons izneo bila neuravnoteena. Meutim, treba uzeti u obzir celokupan kontekst pisma. Elen Vajt nije dozvolila objavljivanje ovog pisma u toku svog ivota. Da je verovala da je Donsova vest ekstremna ili neuravnoteena, zar ne bi to bio razlog da ovo pismo objavi u Svedoanstvima? Piui iz daleke Australije, ona poruuje Donsu da je ula neto u snovima. Elen Vajt nije objavila ove rei ni u jednoj publikaciji. Pod pritiskom opozicije, Dons je bio sklon da se nadgovara sa oponentima, pri emu je ponekad koristio prejake izraze, a ovo pismo je imalo za cilj da tu njegovu sklonost u korenu suzbije. Dons je prihvatio savet sa poniznou. Isto pismo dokazuje da su njegovi stavovi o pravdi kroz veru bili ispravni, jer mu sestra Vajt kae: U stvari, ti vidi stvari isto kao i ja - citirajui dalje njegove iskaze i nazivajui ih naom pozicijom. U snu sam videla kako iznosi predmet vere i uraunate pravde Hristove koja se pripisuje oveku kroz veru. Nekoliko puta si ponovio da dela nita ne znae i da ne postoje nikakvi uslovi. Predmet je predstavljen u takvoj svetlosti da e, ubeena sam u to, izazvati konfuziju u mnogim umovima... Prenaglaava stvari u tom pravcu... Ja razumem ta eli da kae, ali ostavlja pogrean utisak na mnoge... U stvari, ti vidi stvari isto kao i ja, ali izrazi koje koristi ine da ovi predmeti budu nejasno shvaeni... Prejaki iskazi u pogledu uloge dela ne doprinose utvrivanju nae pozicije, ve je, naprotiv slabe, jer ima mnogo onih koji e te smatrati za ekstremistu i zbog toga e izgubiti priliku da prime vredne pouke u vezi ovih predmeta koje eli da im prenese i koje su im toliko potrebne... Ne stavljaj ni najmanji kamiak na put onih dua koje su slabe u veri, koristei izlaganja koja izazivaju preterano uzbuenje, kako se niko ne bi spotakao... Imaj na umu da su tu oni ije su oi stalno uprte u tebe, ekajui da pree granicu, spotakne se i padne (Pismo 44, 1893, 9. april; 1SM 377-39). Paljivo pretraivanje pisama i kasnijih Donsovih propovedi ne daje ni najmanji trag koji bi navodio na zakljuak kako dela nita ne znae, ili neto slino to bi se moglo pripisati ekstremnom stavu po ovom pitanju. Po nekima je za oekivati bilo da takva preterivanja po pitanju odnosa vere i dela budu deo dvadeset etiri propovedi koliko ih je Dons odrao na zasedanju GK 1893, koje se okonalo neposredno pre nego to je Elen Vajt uputila pismo Donsu. Meutim, stvari stoje drugaije. U zapisanim propovedima nalazimo odmerene stavove koji predstavljaju pravu ravnoteu izmeu vere i dela; dela koja su predstavljena ne samo kao neto neophodno, ve kao neminovni rod prave Hristove vere. Na zavretku zasedanja 1893. Dons je bio zaveden na pogrean put, pod uticajem Preskota, sa fanatinom tvrdnjom da glasni pokli ne moe biti spreen. Ovakav pristup pripremio je put za kasniji fanatizam u kojem je predvodila Ana Rajs Filips. Pismo Elen Vajt upueno Donsu dolo je u pravo vreme kako bi ga upozorilo da bude oprezan i on je tu opreznost pokazao. Najsnanije rei podrke kojima je Elen Vajt hrabrila Donsa napisane su nakon pomenutog pisma od 9. aprila 1893, jer se Dons pokajao i ponizno priznao svoju trenutnu slabost.17

U pismu S.N. Heskelu, godinu dana kasnije, Elen Vajt kae da ima mnogo vie poverenja u Donsa sada, nego pre greke koju je uinio sa odobravanjem dela Ane Filips. U pismu se dalje kae da je Dons izabrani Boji vesnik i miljenik Gospodnji, Njegov ambasador. Do ove njegove greke ne bi ni dolo da su se Urija Smit i G.I. Batler udruili sa Donsom i Vagonerom, kako je to trebalo da bude; Dons i Vagoner uju glas Boji i narod prepoznaje u njihovim izlaganjima Boje Rei udesnu stvarnost svetih proroanstava, tako da njihova srca gore dok ih sluaju. Oni su hranili narod hlebom sa neba; Gospod ima one ljude koje On eli (po svom srcu); oni su delo nosili napred sa vernou; crpli su vodu iz vitlejemskog izvora. Ovi izabrani Boji vesnici, radovali bi se ujedinjenju sa Smitom i ostalima, ukljuujui i Batlera. Da je dolo do jedinstva, ne bi vie bilo takvih greaka. (Pismo H27, 1894).
17

96

Ni za jedan greh nema pardona Delo Donsa i Vagonera zavrilo se grehom koji se moe okarakterisati kao nestrpljenje i razdraljivost. Mojsijevo iskustvo na granici Hanana moe posluiti kao dobra ilustracija za ono to se dogodilo sa ovom dvojicom. Takoe, ni za Mojsijev greh nije bilo izvinjenja; naprotiv, ivotom je morao da plati svoju greku - nestrpljenje ispoljeno prema izraelskom narodu. Ostraeno i agresivno, on ih je nazvao odmetnicima, to je bilo sasvim tano, ali pri tom njegov duh nije bio nimalo dobar: Tako je nezadovoljnima dat povod da se pitaju da li je on u prolosti uvek postupao po Bojem uputstvu, a i da opravdaju svoje grehe. Mojsije je uvredio Boga isto tako kao to su Ga i oni uvredili. Govorili su da je njegovo ponaanje od samog poetka bilo za osudu i zasluivalo proveru. Sada su nali izgovor koji su tako dugo traili, da odbace sve opomene koje im je Bog poslao preko svog sluge (Patrijarsi i proroci, str. 415-417). Da se nije dogodilo da Dons i Vagoner okrnje svoj ugled, mogue je da bi mi, kao njihovi duhovni sledbenici, napravili od njih idole. Mnogi koji nisu hteli da sluaju Mojsijeve savete dok je bio iv, doli bi u opasnost da oboavaju njegovo mrtvo telo da su znali gde je sahranjeno (isto, 477, 478). Istina koju su ispovedali i znaaj pozicije koju su imali Dons i Vagoner, bili su takvog karaktera da su to mnogi posle 1888. godine poeli da nasluuju. Ipak, pozni dad je odloen za neku od sledeih generacija. Tako je vesnike trebalo sakriti pod pokrovom tajne, kako bi se izbegli svi mogui razlozi za idolopokloniko potovanje vesnika od strane dolazeih generacija. Zaista nema boljeg naina da se vesnici simbolino sahrane, nego da se dopusti da oni zajedno sa svojim ugledom nestanu u tajanstvenim dubinama istorije. Istie se injenica da je njima nebrojeno puta doputano da javno govore posle 1888, to bi po nekima trebalo da bude znak zvaninog priznanja njihove poruke. Ali to je sasvim pogreno zakljuivanje. Treba imati u vidu nekoliko sledeih faktora: (1) Obini lanovi i lokalni pastori (koji su prihvatili poruku) imali su vei uticaj na izbor govornika prilikom javnih sastanaka nego to je to danas sluaj; (2) Uticaj Elen Vajt direktno je uticao na to da oni imaju pristup govornici na Generalnoj konferenciji; (3) Budui da su pozvani da govore, a da vest nije prihvatila veina vodeih ljudi, vesnici su morali da nose veoma teak emocionalni teret. Slina atmosfera dominirala je i tokom zasedanja GK 1893, to je zabeleeno u Biltenu. Meutim, mnogi od onih koji su sa negodovanjem odbacili njihovu vest, u vreme kada su Dons i Vagoner stajali dobro, postali su vrlo revnosni kritiari, u stopu ih pratei onda kada su ovi poeli da pokazuju znake nestabilnosti u veri. Ovakav odnos proizveo je dodatne posledice. Jedan bivi predsednik GK pie o njima 1912 godine: Kada je vest o opravdanju verom poela da se objavljuje u ovoj denominaciji18 (meu adventistima sedmog dana) neprijatelj se veoma uznemirio i uinio velike napore da sprei njeno dalje irenje. Ne imajui uspeha u tome, on je promenio svoj plan, ispoljavajui protivljenje na nain koji je obeavao vei uspeh. To je bio plan da se ljudske misli do te mere veu za ljudska orua koja je Gospod pozvao da prenesu ovu vest, tako da ovi ljudi ispadnu proroci, a da vera onih kojima je vest namenjena bude vie upravljena na njih same nego na Isusa Hrista, Autora poruke. Neprijatelj se nadao da e laskanje i uzdizanje tako zavarati ove ljude, da e pomisliti kako njihovo miljenje ili sud imaju prednost u svakom pitanju koje se tie Spisa i upravljanja Bojim delom na zemlji (G.A. Irvin, RH, 4. juli 1912). Elen Vajt je naglaavala da je nehriansko progonstvo koje su pretrpela ova dvojica vesnika, bio osnovni uzrok njihovog neuspeha. To je ono to ih je liilo toliko potrebne bratske ljubavi i poverenja. teta koju im je nanelo nepromiljeno laskanje bila je sekundarna. Analizirajui poruku koju su nosili ovi vesnici, moemo rei da je ova dvostruka smetnja mogla da slabi njihove duhovne snage. Meutim, da su mogli da prime onu jo veu svetlost, kako bi
18

Zapazite njegov neuspeh da prepozna vest kao poetek poznog dada i jasnog poklia. 97

izdrali do krajnje pobede, izali bi na megdan sa svetom u sili koju e imati oni koji e konano zavriti delo Boje na zemlji. Kanali dodatne sile svetlosti su, meutim, bili preseeni poto je poruka odbaena. Vagoner je prognan u Englesku, a on i Dons zajedno, trebalo je da nastave rad bez neposredne podrke Elen Vajt. Oni su imali ulogu samo u poetku glasnog poklia, a to nije bilo dovoljno za potpuno posveenje, ak ni kada je re o onima sa najiskrenijim pobudama. (Kao to ni za nas, danas, nije dovoljno! prim. autora). Kako to da dobri ljudi mogu biti izgubljeni Naa istorija snabdeva nas novim dokazima da e oni... koji su odbacili vest i vesnika trijumfovati (Pismo O19, 1892). Predsednik GK, G.I. Batler, bio je meu kljunim osobama koje su se usprotivile. Radilo se o dobrom oveku, sa uroenim darom za vostvo. Ali, problem sa kojim se suoio bio je bez presedana. Nijedan predsednik GK pre njega nije bio suoen sa poetkom poznog dada i glasnog poklia! Elen Vajt je pokuala da mu pomogne: Pozivate se na svoju poziciju predsednika GK, kao da to moe da opravda vae postupke... Nemate nikakvo pravo da vreate oseanja svoje brae. Vi govorite o njima na nain koji je za mene neprihvatljiv.... Nazivate brau Donsa i Vagonera utokljuncima (Pismo 21, 1888). Zbog bolesti svoje supruge, nekoliko godina posle 1888. brat Batler je iveo povueno na svojoj farmi, na Floridi. Naposletku, on je priznao svoje pogreno ponaanje i vratio se na odgovorni poloaj. Gospod je prihvatio njegove kasnije napore, kao i u sluaju Urije Smita. Meutim, zlatna prilika da se vest poznog dada i glasnog poklia objavi svetu, za obojicu je proputena. Primer kako je opozicija predvoena Batlerom na kraju odnela prevagu (prema Donsovim reima), moe se nai u Biltenu GK iz 1903. godine. Na ovom zasedanju bili su deo manjine koja je osetila prinudu sopstvene savesti da se suprotstavi promeni naela iz 1901. godine. Prema njihovom miljenju, ovaj pokuaj menjanja naela bio je korak unazad u odnosu na reformistike principe iz 1901. Da li su imali pravo ili ne, nije teko utvrditi, no bez obzira na to, oni su bili sasvim iskreni u onome za ta su se zalagali. U toku rasprave uli su se glasovi, pozivajui brata Batlera da odri govor. U toku svog obraanja on je sedam puta pravio digresiju, govorei kako je mnogo voleo dragu brau Donsa i Vagonera. U Biltenu se, meutim, moe videti kako je odmah potom poeo da izvre stavove ove dvojice, ne obraajui panju na njihovo verbalno protestvovanje, da bi ih na kraju izloio javnoj sramoti (str.145-164). Oni su u toku sednice govorili: Boji narod se mora pokoravati Njemu, i samo Njemu! Postoji samo jedno stado i samo jedan Pastir i pre svega da odbor mora pripadati Isusu Hristu i da Njemu slui, a ne da se dri ljudi, nego da propoveda Jevanelje koje mu je Hristos dao. Brat Batler je izvrnuo ove rei, izjavivi da one predstavljaju ukidanje organizacije. Takoe je napravio nekorektno poreenje izmeu njih i anarhista protiv kojih su pioniri morali da se bore: Ova draga braa ne znaju za tekoe koje smo imali pre nego to smo se organizovali... ini mi se da bi, ukoliko bi se stvari odvijale u pravcu za koji su se zalagali neki meu naom dragom braom, sve na kraju dospelo u stanje dezorganizovanosti u kojem smo bili na poetku... Ne elim da izgovorim nita to bi povredilo oseanja brata Donsa, jer ja veoma volim brata Donsa (Bilten GK 1903, 146-163). Na zasedanju 1901, Elen vajt je otro upozoravala protiv carske (monarhistike, autokratske) sile u naim redovima koja bi da kontrolie ovu ili onu granu dela (Bilten GK 1901, 25. 26). To je bio razlog zbog kojeg je ona godinama nakon toga pozivala na reformu i reorganizaciju. Sklonost da kontrolie i ograniava radnike, bila je vidljiva karakteristika predsednikog mandata brata Batlera (Sved. za prop., str. 297-300). To je naroito bilo oigledno u periodu izmeu 1886-1888. Ukori upueni njemu su danas ve poznata injenica. Elen Vajt kae 1903: Carska sila koja je ranije ispoljena u Generalnoj konferenciji u Batl Kriku (tadanjem seditu GK. - prim. prev.), ne sme se vie ponoviti. Ipak, Batler se javno suprostvavlja ovoj naredbi, negirajui da bi moglo doi do
98

nekakvog ispoljavanja carske vlasti u Generalnoj konferenciji: Nadam se da ete oprostiti jednom ostarelom oveku koji je radio u delu toliko dugo i koji je 13 godina bio na mestu predsednika Generalne konferencije, ako vam kae da ne uspeva da vidi nita to bi liilo na carsku vlast koja bi se mogla izroditi iz ovoga. Ne verujem da to moe biti... 13 godina sam biran za predsednika... teko mi je da poverujem da se ispoljila ma kakva carska vlast... iako sam na toj pozicji toliko dugo, nikada nisam dobio neki slian prigovor, koliko se ja seam (Bilten GK 1903, str. 163). Mi, ljudi, imamo sklonost da zaboravljamo! Zahvaen duhom ove diskusije, brat J.N. Lofborov je odrao govor, podravajui Batlera. On je, takoe, sa omalovaavanjem govorio o malo vanim ubeenjima koja istiu Dons i Vagoner. U stavu koji su zauzeli te 1903. godine, oni se, u stvari, nisu zalagali za ukidanje organizacije koja bi poivala na pravim principima, ve se pre ini da su imali, u to vreme moda nejasnu anticipaciju stanja u koje smo dospeli krajem XX (sada ve poetkom XXI) stolea, kada je postalo tako teko da oni koji sede u odborima zastupaju samo Hrista, nasuprot snanim pritiscima, koji dolaze od pojedinih uticajnih grupa, ili strahu od smenjivanja. Meutim, izgleda veoma udno da je ideja, po kojoj svaki odbor treba pre svega da se potini Hristu i da enjivo trai Boje vostvo, s obzirom da smo svi mi braa, uplaila kako Batlera, tako i Lofborova. Ovaj drugi je nastavio: Ova braa kau da nemaju nameru da unite organizaciju. Dobro, ja im verujem da nemaju tu nameru, ali mi se ini da ete na koncu konca, dospeti upravo tamo gde ne nameravate, to jest, ostati bez naela i bez poretka. Na kraju krajeva, kau oni, (citira Donsa i Vagonera - prim. prev.) svi smo mi braa. Ako budemo traili Gospoda, On e nas voditi (Isto. str. 164). Da li je to bio no zaboden u njihova lea? Razumljivo bi bilo ako su Dons i Vagoner to tako doiveli. Ba na ovom mestu u razvoju dogaaja, itamo kako se Dons podigao i odrao jedan prilino patetian govor pred delegatima. To otkriva ranjenost srca koje nikada nije zaceljeno: elim da zamolim neto sve prisutne delegate i sve one koji e itati Bilten. Kada se odtampaju ova izlaganja, molim vas da pregledate ona koja pripadaju bratu Vagoneru, bratu (P.T.) Meganu, i na kraju ona moja; paljivo ih itajte i ako naete u ma kojem od njih , neto to na bilo koji nain napada organizaciju, molim vas da to zabeleite, pa nam javite, kako bi mogli da se pokajemo (isto). Ovaj Donsov izazov odrao se do donas. On i Vagoner su drali govore o potinjavanju Hristu i Svetom Duhu, to je, kako su smatrali, u skladu sa veu iz 1888. Ovo potinjavanje omoguilo bi da Bog upravlja svojom crkvom u dovravanju svog dela u celom svetu. Vesnici se nisu protivili organizacji; oni su eleli da vide organizaciju koja se potinjava Hristu, kako bi mogla da okona irenje Jevanelja. eleli su da Hristos bude prepoznat kao prava Glava crkve koja kontrolie svoju organizaciju. Vesnici su pogreno shvaeni, a njihove rei su izvrnute. Batler je imao zavrnu re; on je trijumfovao, kako se izrazila Elen Vajt. Neko je njega i Lofborova podsticao da se ignoriu protesti koji su dolazili od strane Donsa i Vagonera i da njihova izlaganja krajnje kritiki posmatraju. Kako takav odnos prema njima drugaije objasniti nego ponovnim oivljavanjem stare mrnje koja se ispoljila petnaest godina ranije? Poniavajui poraz Donsa i Vagonera 1903, verovatno je bio poetak uzrastanja gorkog korena u njihovom srcu, emu su kasnije podlegli u svojoj ljudskoj slabosti. Draga braa, Dons i Vagoner, bili bi nadljudi da nisu osetili ovu aoku kao vrhunac uvrede, posle protivljenja koje je trajalo petnaest godina. Da li je bilo mogue da ih sve to ne zaboli? Izlaganje o prvenstvenom potinjavanju Hristu, za razliku od servilnog pokoravanja ljudskoj kontroli, bilo je u skladu sa ponovljenim apelima Elen Vajt, kao i sa Spisima. To je, meutim, bilo mogue samo u sluaju da je Svetom Duhu omogueno da se raduje zdunoj dobrodolici sa nae strane.
99

Stav brata Batlera sasvim je razjanjen u pismu koje je on poslao doktoru Kelogu, godinu dana kasnije. On jasno otkriva da se Batler nikada nije pokajao zbog svog duhovnog slepila 1888. On i dalje okrivljuje Vagonera za sva zla koja su se nadvila nad delom i gleda na njegov pad kao na blagoslov: Ja imam isto miljenje kakvo sam imao i kada sam poeo da prouavam Bibliju... Nova ekipa koja je dola na elo posle mog povlaenja (kao predsednika GK), preobliila je stvari, u odreenom smislu. Brat Vagoner bio je predvodnik u tim promenama. On se i sam, kako izgleda, preobrazio od propovednika u doktora. To je dobro, kako za njega, tako i za druge. elim mu sve najbolje u svakom pogledu (Pismo, 9. septembar 1904). Imajui u vidu kada je datirano ovo pismo, moemo se pitati od kakve je pomoi ono moglo da bude dr Kelogu! Postoje i oni koji optuuju Donsa za pretenzije na mesto predsednika GK. Ovo je moda tano, a moda i nije. U nebeskim knjigama je zabeleeno ta su bili pravi motivi srca i to mnogo preciznije nego to mi to moemo proceniti svojim ogranienim pogledom kroz tamne senke prolosti. Nesumnjivo da ga je savest osvedoavala, govorei mu kako nije spreman za tako visoko mesto u administraciji, ili u urednitvu Pregleda i Glasnika. Donsovo nebesko punomoje imalo je drugaiju svrhu. Ono mu je bilo dato kako bi se Jevanelje objavilo crkvi i svetu u glasnom pokliu. Za jednog oveka to je sasvim dovoljno. Kada je ova misija propala, on je izgubio svoje trpljenje svetih. Duh iz 1888. i tragedija Kelog Elen Vajt nam kae da je dr Kelog zaista bio obraena osoba na sastanku u Mineapolisu (Bilten GK 1903, str.86). Priznanja koja mu ona upuuje zbog njegovog karaktera i iskrenog samoportvovanja, mnogo puta se ponavljaju. Evo jednog od njih: Bog je podario uspeh dr Kelogu koji je on doiveo... Gospod ne odobrava napore razliitih osoba koje, to je vie mogue, oteavaju posao dr Kelogu... ovi koji su odbacili (svetlost o zdravstvenoj reformi), zapravo su odbacili Boga. Neki su govorili da je sve to dolo od dr Keloga, objavivi mu rat. To je loe uticalo na doktora. On se obukao u haljine gneva i osvete (Bilten GK 1903, str. 86). U pismu koje je kasnije upueno bratu Batleru, predsedniku GK iz 1888. godine, prepoznaje se da odgovornost za potonji Kelogov duhovni pad u velikoj meri treba traiti na naoj strani. To svakako nije bila Boja volja. Jednom e se uvideti da naa braa i sestre nisu bili nadahnuti Svetim Duhom u pogledu naina na koji su se ophodili prema dr Kelogu. Ja znam da vae miljenje o doktoru nije dobro. Va odnos prema njemu Bog nee odobriti... Vi moete ii putem koji e u toj meri oslabiti njegovo (Kelogovo) poverenje u brau, da oni nee vie moi da mu pomognu kad mu njihova pomo bude bila neophodna... Dr Kelog je obavio posao za koji niko od nas nije osposobljen. On je imao potrebu za saoseanjem i poverenjem svoje brae... Ali umesto toga, pojavio se duh sumnjienja i kriticizma. Ako doktor doivi neuspeh u svojoj misiji i na kraju bude slomljen, ona braa koja nisu imala mudrost i duhovno raspoznavanje da pomognu oveku u nevolji, bie u velikoj meri odgovorna... Njegova braa ponekad oseaju da ga (Keloga) Bog koristi da uini delo koje niko drugi ne bi mogao. Meutim, oni nakon toga sluaju nepovoljne glasine o njemu i postaju zbunjeni. Samo ga delimino prihvataju, dok u stvari u srcu donose zakljuak o njemu kao nekom ko je licemeran i neastan... Kako bi onda trebalo da se osea doktor kada ga stalno gledaju sa podozrenjem? ...Treba li to uvek da bude tako?... Hristos je platio cenu otkupa za ovu svoju duu i avo e uiniti sve to moe da je uniti. Neka mu u tome niko od nas ne pomae! (Pismo B21, 1888). Oni koji su u srcu dela prepustili su se sopstvenim eljama koje obeauju Boga... Dr Kelog nije bio podran u svom delu zdravstvene reforme... On je preuzeo posao koji oni nisu mogli da
100

obave. Duh kritikovanja koji se od samog poetka ispoljavao prema njegovom radu, bio je veoma nepravedan i oteavao mu je posao...To je, u stvari, dokaz da nai propovednici ne ure da postanu zdravstveni reformatori... To je uinilo da dr Kelog izgubi poverenje u njih (Ms. 13, 1901, Dnevnik, Januar 1898). Mana iz 1888. bila je odbaena, a sada je sa njom poelo da se dogaa isto to i sa manom iz davne prolosti, onda kada se nije jela dok je bila svea. Kvarila se. Hrana koja je veoma bogata nutritivnim sastojcima, kvari se bre nego ona koja je osiromaena u tom pogledu. Mi smo izgubili trojicu znaajnih, talentovanih ljudi, koji su u odreenom periodu dokazivali da imaju istinsko nebesko naimenovanje. Pokvarena mana postala je neprijatna, a ceo dogaaj dobio je tuan epilog. Zakljuak Poslednje rei koje je Vagoner napisao pre svoje iznenadne smrti (28. juna 1916), bile su ove reenice na svretku pisma, upuenog M.C. Vilkoksu: Ne dovodim u pitanje, ve potvrujem nadmonost dobrote koju su ispoljila braa iz crkve. Izdao bih Boga kada ne bih priznao svetlost koju mi je On dao; nikada nisam mogao da razumem zato je ona ba meni data, osim na osnovu injenice da se Njegovi darovi daju ne po zasluzi, ve prema potrebi. Nismo mi ti koji na osnovu svojih pretpostavki treba da donesu odluku, da li e ili ne Vagoner biti spasen. Ali, ako su zaista ovo bile njegove zadnje rei i Gospod, u svojoj mudrosti i milosti, pronae nain da ga spase, sigurno je da e se on sam nai nedostojan. Zar e bilo ko od spasenih videti sebe samog dostojnim spasenja? Jedno od poslednjih Donsovih pisama koje imamo sauvano, a koje je on napisao pre svoje smrti, otkriva jedan krotak duh, s potpunim poverenjem u adventnu vest i misiju Elen Vajt (12. maj 1921). Negovateljica koja se brinula za njega u poslednjim trenucima njegove patnje, lino je izrazila sigurnost da je Dons umro kao pravi hrianin. Autorizovano i kompletno tampanje i objavljivanje Donsovih i Vagonerovih poruka iz perioda kada su dobro stajali u veri, i objavljivanje njihovih dela posveenim pristupom tom poslu, omoguilo bi ovoj generaciji da stekne jasniju viziju o jednom istom Jevanelju. Tek kad sastavimo sve delove, tako da nita ne nedostaje, moi emo sa poverenjem da iznesemo naa iskanja pred presto milosti, traei hleb na svagdanji za nae vreme, i hranu koja odgovara naim potrebama (hranu na obrok). Kao to je sigurno da je Bog iv, isto toliko je sigurno da ova molitva nee ostati bez odgovora.

101

JEDANAESTO POGLAVLJE

ALFA I OMEGA KRIZA

Strahovita kriza s poetka dvadesetog veka, poznata kao panteistika jeres, gotovo da je sasvim proela crkvu Adventista sedmog dana. Elen Vajt opisuje ove dogaaje kao alfu duhova prevare i demonskih uenja. Da li je mogue da ova alfa prevare ima nekakve veze sa irenjem svetlosti iz 1888? Mera u kojoj je prava svetlost ostala zanemarena i pogreno shavaena, bie ujedno i mera u kojoj e lana svetlost zauzeti mesto one prave, a da pri tom, nije prepoznata niti shvaena u svojoj pravoj prirodi. Posle 1888. nam je reeno da e otpad u naim redovima biti suptilan, tako da neemo biti svesni njegovog postojanja, pa je vrlo verovatno da e se on rairiti pre nego to shvatimo o emu se radi. Ovaj princip irenja prevare, koji sledi nakon odbijanja svetlosti, jeste nepromenjiva zakonitost istorije. Isus je rekao jevrejskim voama: Ja dooh u ime Oca svojega i ne primate me; ako drugi doe u ime svoje, njega ete primiti (Jovan 5,43). Pravilno razumevanje perioda nakon 1888, neophodno je za raspoznavanje onih iskri koje su zauzele mesto pravoj svetlosti. Propovedniki kadar iz 1888. inili su dobri, portvovani ljudi koji su danonono radili, podnosei oskudicu. Iskreno ispovedajui istinu, oni su nekako izgubili iz vida, ili odbacili njenu realnost. Ono to je usledilo, predstavlja jednu od najudnijih epizoda u istoriji Bojeg dela. Braa, to je izvesno, nisu bila svesna stanja svog srca, niti ta (ili ko) ih inspirie na nesvetu reakciju protiv najdivnije svetlosti koja je ikada obasjavala ovu crkvu. Ali oni, po svojoj prirodi, nisu nita gori u odnosu na nas. Mi smo svi jedno. Odatle proizilazi da greh odbacivanja svetlosti glasnog poklia ne moe biti pobeen dokle god te skrivene pobude koje postoje u naem srcu ne budu svesno doivljene i otkrivene. Ovo delo svakako treba da bude ukljueno u ienje Svetinje. Ono to nismo uspeli da poverujemo pre jednog veka, treba da nauimo tokom dugog i munog kruenja kroz zamrenu mreu naih sopstvenih planova. Naa istorija je rezultat delovanja boanskih principa ija je tenja da nas dovedu do pomirenja sa Hristom. Alfa ilustruje ovaj princip Gospod ne moe i nee da ostvaruje ciljeve silom ili pretnjom, jer On zna da se do njih moe doi jedino kroz ljubav. Otuda Njegovo veliko strpljenje za nae dugogodinje lutanje. ta Mu drugo ostaje osim da eka na nae razoaranje u sopstvene puteve? Meutim, Njegovo mudro i strpljivo ekanje e na kraju odneti pobedu, jer je to mudrost koja dolazi od ljubavi, strategija koja ima boanski peat. Razumevanje istorije 1888, predstavlja dobru vest koja ima mo. Kao u dogaajima iz 1844, tako je i irenje svetlosti iz 1888. neizbeno dovelo do podizanja sile prevare, sa druge strane. Kako funkcionie ovaj princip, moemo videti na primeru rastue svetlosti u pogledu istine o Svetinji, koju adventistiki pioniri u poetku nisu prihvatali: Videla sam veoma snanu svetlost kako dolazi od Oca i obasjava Sina, a od Sina se izliva na narod koji je pred prestolom. Meutim, samo mali broj je primio ovu veliku svetlost. Njene zrake veina je izbegla i odmah zatim im se suprotstavila; drugi su bili nemarni prema ovoj svetlosti i nisu je uvali, a ona se udaljila od njih... Oni koji su sledili Hrista, verom su uli zajedno sa Njim u Svetinju nad svetinjama i molili se: Oe, daj nam Svog Duha... Okrenula sam se da vidim ta je sa onima koji su ostali pred prestolom; oni nisu shvatali da je Isus otiao odatle. Tada sam videla kako Sotona zauzima mesto na prestolu, pokuavajui da
102

nastavi delo Boje. Videla sam one koji su pred prestolom kako se mole: Oe, daj nam Svog Duha. Sotona ih je u tom trenutku nadahnuo svojim nesvetim uticajem... Njegov cilj bio je da ih zadri u neznanju i da tako prevari decu Boju (Rani spisi, str. 55, 56). Isti princip prevare, koji stupa na scenu nakon odbacivanja svetlosti koju Bog alje, delovao je i posle 1888. Govorei o krizi, Elen Vajt je napisala 1889: Ni u kom sluaju ne treba da mislimo da e, kada Bog ima svetlost za Svoj narod, Sotona stajati mirno, ne inei nikakav napor da ih (pripadnike Bojeg naroda) sprei u prihvatanju te svetlosti. (5. Svedoanstvo, str. 728). Bie mnogo onih, kao i u prolim vremenima, koji e se drati tradicije, ne znajui emu se mole... Sigurna je injenica da je kod nas dolo do odvajanja od ivoga Boga i do okretanja ka ljudima, pri emu je ljudska mudrost postavljena na mesto boanske. Bog e probuditi Svoj narod; ako druga sredstva ne budu dala rezultat, doi e jeresi meu njih, koje e dovesti do reetanja, odvajajui ito od kukolja (isto, 707). Na sastanku u Mineapolisu bilo nam je saopteno da e nas proputena prilika za napredovanje pod Hristovim vostvom, izloiti opasnosti da Sotona preuzme kormilo, a da toga neemo ni biti svesni: Ako se istina ne prihvata Gospod e povui Svoj Duh... Htela bih da uvidite i osetite stvarnost istine da ete, ukoliko ne napredujete, sigurno nazadovati i Sotona to veoma dobro zna; on zna kako da izvue profit iz slabosti ljudskog uma... Evo, bitka je upravo pred nama (Ms. 8, 1888, Olson, str. 264,265). Govorei ponovo o Mineapolisu, Elen Vajt opisuje putanju koja vodi u slabljenje i propast: Sada, u nae vreme, Bog namerava da d Svom delu jedan nov i osveavajui podsticaj. Sotona vidi to i odluan je u nameri da to sprei... Ono to predstavlja hranu za nae skuptine, proglaeno je opasnim i nije dato onima kojima je bilo namenjeno. Maloj razlici u miljenju doputeno je da uzdrma veru, dovede do duhovnog pada, uniti jedinstvo, poseje neslogu, i sve to zbog toga to oni (protivnici poruke) ne znaju protiv ega se bore (Ms. 13, 1889). Neprijatelj je shvatio da je njegova najvea ansa za pobedu u reakciji protiv svetlosti iz 1888, koju su mnogi ispoljili: Neprijatelj Boga i oveka ne eli da ova istina bude jasno izloena, jer zna da e, ako je narod u potpunosti primi, njegova mo biti skrena... (Hristos) nas je upozorio da se uvamo lanih uenja... Mnoge lane nauke bie nam predstavljene kao biblijsko uenje... Bog hoe da budemo mudri... i da razumemo upozorenja koja nam je On dao, kako se ne bi probudili, naavi se na strani velikog varalice, u krizi koja nam upravo predstoji (RH, 3. septembar 1890). Oni koji su imali veliku svetlost i nisu hodili u njoj, imae svoj udeo u tami, isto toliko velikoj kao i svetlost koju su imali, ali su je omalovaavali (Sved. za prop., str. 163). S obzirom da je svetlost koja je dola 1888. bila trea aneoska vest u sutini, razumemo zato je neprijatelj napravio veliki kapital, iskoristivi priliku da unese konfuziju u poimanje istine: Sotona sada radi svom svojom silom prevare da odvoji i udalji ljude od dela treeg anela i njegove poruke koja e biti objavljena u velikoj sili... On e raditi svom silom lukavstva da bi uneo fanatizam na jednoj, i hladni formalizam na drugoj strani, zarobivi tako mnoge due. Sada je vreme da neprestano straimo. Straite kako biste onemoguili svaki korak neprijatelja, u njegovoj elji da nam se priblii... Neki nee koristiti ispravno uenje o opravdanju verom (Posebna svedoanstva, Serija A, Br. 1, str. 63,64, 1890). Ako se boanska sila ne unese u iskustvo Bojeg naroda, onda e lane teorije i pogrene ideje drati nae umove u ropstvu (RH, 3. septembar 1889). Daniels je 1926. godine prepoznao da se proroanstvo ispunilo i da je opomena bila opravdana: Boji narod je doiveo alosni neuspeh da u svoje iskustvo unese boansku silu, a predskazani rezultat se jasno mogao videti... Lane teorije i pogrene ideje zarobile su umove (A.G. Daniels,
103

Hristos naa pravda, str. 89). Elen Vajt je bila zabrinuta. Vreme glasnog poklia je vreme snanih oseanja, ali i velikih opasnosti. Po njenim reima, nakon 1888. nastalo je novo razdoblje obeleeno krizom: Od sada pa nadalje imaemo neprekidnu borbu... Ukazano mi je na sledee rei iz Svetih Spisa: I izmeu vas samih postae ljudi koji e govoriti izvrnutu nauku da odvraaju uenike za sobom (Dela 20,30). To je neto to e se zasigurno desiti u Bojem narodu... Bie onih koji... e svetlost proglasiti zabludom, a najprevarljiviju la prihvatiti kao svetlost, oni e pomeati stvarnost i uobrazilju, pobrkae fantaziju i realnost... Pae kao rtve obmane i lai koje je Sotona pripemio za njih, poput skrivenih mrea u koje e se zaplesti noge onih koji misle da mogu ii u svojoj ljudskoj mudrosti, bez naroite Hristove milosti... Ljudi e prihvatati prevaru za prevarom, sve dok njihova ula i oseaji ne postanu potpuno izopaeni (Ms. 16, 1890; Evangelizam, str. 593, 594). Iako je istina da je neprijatelj pokuavao da nas prevari i pre 1888, ipak su najuporniji napadi usledili nakon te godine. Prevara alfa bila je uspena samo zato to je pre toga bila odbaena svetlost: U vreme jasnog poklia, svi koji su bili makar i u najmanjoj meri zaslepljeni od strane neprijatelja, a nisu se sasvim izvukli iz Sotonine zamke, bie u opasnosti, jer e im biti teko d prepoznaju nebesku svetlost i bie skloni da prihvate prevaru. Njihovo (po)greno iskustvo obojie sve njihove misli, odluke, predloge i savete. Dokazi koje im je Gospod dao, nee imati vrednost za one ije su oi zatvorene, jer su izabrali tamu umesto svetlosti. Poto su odbacili svetlost, oni e lansirati teorije koje e nazvati svetlou, a koje Bog naziva iskrama koje su takvi potpalili i u ijoj svetlosti oni hode. Rei koje Bog alje mnogi e odbaciti, a rei koje ovek izgovara bie primljene kao svetlost i istina. Isus kae: Ja dooh u ime Oca svojega i ne primate me; ako drugi doe u ime svoje, njega ete primiti (Jovan 5,43). Ljudska mudrost nee upuivati na samoodricanje i portvovanje, ve e izmisliti mnogo toga samo da bi Boje poruke liila svakog efekta. Mi ne moemo podravati ljude koji nisu u tesnoj vezi sa Bogom, a da pri tom, ostanemo u sigurnosti. Takvi e prihvatiti ljudska miljenja, iji e uticaj mnoge odvesti u zabludu, dok glas onog pravog Pastira nee biti prepoznat (RH, 13. decembar 1892). Posle sastanka odranog 1893, Elen Vajt je videla kako se nad nama nadvija pretnja jedne prevare za koju nema presedana: Izgleda da je mudrost nestala i (mnogi) nemaju sile da razaznaju svetlost koju Bog alje, razlikujui je od tame koja dolazi od neprijatelja njihovih dua (RH, 7. avgust 1894). Opasnost nestrpljenja U periodu obeleenom kao 1888. (nekih petnaest godina posle konferencije), neki su imali silnu elju da napreduju u veoj duhovnoj radosti zajedno sa Hristom i da dovre delo Jevanelja. Ali velika veina (naroito voe) nije bila spremna. Suprotno kalvinistikom predodreenju, Gospod je morao da promeni svoj prvobitni plan i da ostane sa svojim narodom. Ako oni nisu mogli da dre korak sa Njim, onda je On morao da dri korak sa njima. To je bilo muno iskustvo za one koji su po prirodi imali vie temperamenta u odnosu na druge. Takvima je trebalo dati upozoronje da ne istravaju ispred Gospodara, nego da Ga slede (TM 228, 1894). Elen Vajt je ostala sa crkvom do svoje smrti, iako crkva nije sledila Boja uputstva i Njegovo vostvo. Kao to je i Mojsije ostao sa Izraelom posle Kadis-Varnije. Elen Vajt je i dalje davala dobre savete i primer za ugled, ak i za vernike naeg vremena. Ljudima kritiarima nedostaje ona strpljivost koju ima Gospod. Dugo odlaganje je jedna proba, ne za ljubav Gospodu, ve za dobro crkve. Zato Bog doputa da doe do otpadnitva u Njegovoj crkvi? Istorija Izraela baca svetlo na nau istoriju: Upravo je u crkvi Bog dozvolio da ljudska mudrost bude iskuana po ovom pitanju... Kada su
104

neverni uitelji doli meu narod, nastupila je slabost i izgledalo je da je vera Bojeg naroda u opadanju; ali Gospod se podigao i oistio gumno, dok su oni provereni i odani bili uzdignuti. Ima vreme kada otpadnitvo ulazi meu nae redove, kada je pobonost isterana iz srca onih koji bi trebalo da idu u korak sa svojim boanskim Voom... Ali Bog alje Uteitelja koji nam ukazuje na na greh, kako bi Njegov narod bio upozoren na zbog svog otpadnitva i ukoren zbog duhovnog posrnua (RH, 15. decembar 1891). Svretak ovog okolianja po pustinji je jedna dobra vest. To e dovesti crkvu do pravog razumevanja svog sopstvenog stanja i do istinskog pokajanja, do jednog iskustva koje nije zabeleeno ni u jednom periodu istorije: Crkva Adventista sedmog dana bie izmerena na merilima Svetinje... Ako je ponuni blagoslovi ne osposobe da dovri posao koji joj je poveren, nad njom e biti izreena osuda: Nala si se laka... Ako se crkva, koja je sada proeta svojim otpadnitvom, ne pokaje i ne obrati, ona e jesti rodove svojih sopstvenih dela dok se sama sebi ne zgadi. Kada se usprotivi zlu, a izabere dobro, kada u poniznosti potrai Boga,... ona e biti isceljena. Pojavie se u Bogom danoj jednostavnosti i istoti, bez ikakvog zemaljskog umovanja (komplikovanja), pokazujui da ju je istina zaista oslobodila. Tada e njeni lanovi uistinu biti izabranici Boji, Njegovi predstavnici. Kada reforma otpone, duh molitve e vladati svakim vernikom i duh nesloge i suparnitva bie isteran iz crkve... Svi e biti u skladu sa milju Hristovom (8. Sved., str. 250, 251). Ekstremisti i paniari itaju delove ovog teksta, trudei se da dokau da je Bog odbacio crkvu. Meutim, kontekst nam otkriva da Elen Vajt nasluuje iskustvo pokajanja denominacije. Cela crkva nasuprot cele crkve Neki nadahnuti tekstovi izgleda hoe da kau da nee cela crkva doi u pokajanje i saraivati sa Hristom. Promoteri ekstremistikih pokreta koriste ove citate. Neke druge tvrdnje mogu se koristiti za odbranu suprotnih stavova. Da li Elen Vajt protivurei samoj sebi? Kontekst reava problem prividne protivurenosti. Pre nego to reetanje natupi, nee doi do oivljavanja cele crkve; posle reetanja cela crkva e se oporaviti. Razmotrimo ove dve vrste vrste tvrdnji: Oekujemo li da vidimo kako cela crkva oivljava? To vreme nikada nee doi. Postoje osobe u crkvi koje nisu obraene i koje se nee ujediniti (sa ostalima) u ozbiljnoj i istrajnoj molitvi. Treba da se angaujemo u linom radu (1SM, str. 122, 1887). Malo vremena nakon to je ovo napisano, dola je vest 1888. godine, a sa njom i nova vizija i nada. Sada Elen Vajt govori sa veom izvesnou. Ona je bila zaokupljena novom veu: Kada se pozni dad izlije crkva e biti obuena u silu za rad; ali crkva, kao celina, nee primiti ovu silu dokle god njeni lanovi ne odagnaju od sebe zavist, zlo podozrenje (zle pretpostavke) i ogovaranje (RH, 6. oktobar 1896). Kada se crkva probudi... lanovi e muiti svoje due zbog onih koji ne poznaju Boga... Gospod e raditi kroz posveenu crkvu, koja se odrie same sebe, i otkrie Svoj Duh na vidljiv nain i u punini Svoje slave... Kada Boji narod primi Njegov Duh, iz njega e izlaziti sila (1SM, str. 116,117, 1898). Kad ne bude vie potrebe za ukorom zbog nemarnosti i neaktivnosti koji crkva zasluuje sada, Duh Gospodnji e se ispoljiti u milosti... Zemlja e biti obasjana slavom Bojom.

105

DVANAESTO POGLAVLJE

PANTEISTIKI OTPAD
Umesto osveavajuih pljuskova poznog dada za pripremu naroda za dolazak Hristov promenu veka je pratila najvea tragedija koju je crkva ikada doivela. Jedino lina intervencija poniznog vesnika Gospodnjeg spasila je dobri brod od sudbine koju je doiveo Titanik nekoliko godina kasnije. Ledeni greben bila je lukava panteistika jeres promovisana od strane nekih najpotovanijih voa adventizma koji su bili kao gluvi za upozorenja o bliskoj opasnosti kao to je bio bolesno uvereni kapetan brodske plovidbe Kunard. Kada je za Elen Vajt izgledalo nemoguim da iko uini ista da sprei krizu koju je doneo dr Kelog, ona je dobila nadahnuti san: Brod je bio nad vodama, u tekoj magli. Uskoro zauo se krik, Ledeni greben upravo ispred! Tamo, veoma visoko iznad broda, bio je gigantski ledeni greben. Autoritativni glas je zavikao, Udari ga! Nije postojao ni jedan sekund za odlaganje. Bilo je to vreme za odlunu akciju. Strojar je stavio na punu paru, i ovek za kormilom je usmerio brod direktno u ledeni greben. Brod se sudario sa grebenom. Bio je straan udar i ledeni breg se raspao na mnoge komade, padajui buno kao zvuk groma na palubu. Putnici su bili jako uzdrmani od sile udara ali nije izgubljen ni jedan ivot. Brod je bio osteen ali ne nepopravljivo. Brod je odskoio od udara, tresui se od pramca do krme, kao ivo stvorenje. A onda se vratio na svoj put (Posebna svedoanstva, Serija B, Br. 2; str. 55, 56) Brod je bio crkva Adventista Sedmog dana. Autoritativni glas je bio svedoanstvo Isusovo. Brod je bio osteen ali ne nepopravljivo. U posledici sudara tri dragocena radnika u slubi Bojoj koji su specijalno bili dragi Elen Vajt su izali - Dons, Vagoner i dr Kelog. Da je ledeni breg bio vien na vreme i da ga je brod zaobiao, crkva je mogla izbei ovakav gubitak. Nekoliko injenica u ovoj prii zasluuju posebnu panju: (1) Mnogi od naih slubenika nisu mogli prepoznati panteistiku krizu dok je lebdela nad njima. Oni su bili u magli. Panteistika oseanja su bila u stvari, elegantan simbol napredne teologije. Postojala je arobna lepota u tome. Opojne ideje doivele su iroku promociju, gotovo bez ikakvog suprotstavljanja. Tako su oni za koje smo mislili da su veliki u veri izneverili da prepoznaju varljivi, smrtonosni uticaj ove zle nauke, i podbacili da daju uzbunu zvukom kao nikada pre (isto, Serija B, Br. 7; 37). (2) Sama Elen Vajt moda ne bi prepoznala varljivu greku bez neuobiajene pronicljivosti. Ipak, ona se nadala da ce njena braa i sestre takoe biti u tesnoj vezi sa Duhom Svetim tako da budu sposobni da prepoznaju: Ovo je vreme kada je sotonska obmanjivaka sila uveana, ne samo nad umovima onih koji su mladi i bez iskustva, nego i nad umovima mukaraca i ena koji su u zrelim godinama i sa velikim iskustvom. Ljudi na odgovornim pozicijama su u opasnosti da promene vou (isto, Serija B, Br. 2; str 48; 1904). ula sam glas kako govori, Gde su straari koji treba da stoje na zidovima Siona? Jesu li zaspali? Ovaj temelj je izgradio Zapovednik i izdrae bure i oluje. Hoe li oni dopustiti ovom oveku [Kelog] da prezentuje doktrine koje poriu prolo iskustvo naroda Bojeg? Dolo je vreme da se preduzme odluna akcija (isto, str 54). U stvari, da budemo fer, istorija veu krivicu stavlja na slepilo odgovornih straara na zidovima Siona koji su podbacili da prepoznaju opasnost, nego na obmanutog doktora koji je uio jeres.19 Mi
19 Elen Vajt je elela da pomogne Kelogu i verovala je da je to mogue. On je bio Gospodnji doktor i bio je znaajno obraen u Mineapolisu, rekla je ona (GCB, 1903, str 86). Kelog je rekao: Voleo bih da sam imao

106

urimo da ga osudimo i slavimo pobedu dara prorotva. Ali pouka je uznemiravajua: konstantna upozorenja davana jo od 1888-e su podbacila da podignu veinu u naem narodu. Stoga je panteistika kriza otkrila ukopanu prirodu post-mineapoliskog neverovanja u lakoi sa kojom su mnogi oboreni prevarama dekadu kasnije. Oni koji smatraju da je tamo dolo do pokajanja za slepilo iz 1888-e imaju problema da objasne panteistiko slepilo. (3) Na alost, panteistiki test ne moe biti poslednji. Konstantna upozorenja u vezi prihvatanja 1888-e trebala su omoguiti naoj brai da sami vode dobri brod kroz opasne vode panteizma. Ali lina, vanredna intervencija od strane Elen Vajt je postala potrebna, ili e brod biti potopljen. Sotoni stoga mora biti dozvoljeno da nas iskua ponovo, ovog puta kada ivi vesnik nije odavno prisutan. To mora biti vrhovni test koji ce pokazati da li smo odrasli ili nam je kao deci jo uvek potrebna pomo dadilje. Stoga nalazimo da je panteistika kriza bila samo alfa i da omega iskuenje tek treba da doe. Sada nam moe biti blie nego to mislimo: Na narod mora da razume razloge nae vere i naeg proteklog iskustva. Kako je tuno to mnogi oigledno stavljaju svoje neogranieno poverenje u ljude koji prezentuju teorije iji je cilj da iupaju koren naeg proteklog iskustva i uklone stare meae! Oni koji mogu tako lako biti odvueni lanim duhom pokazuju da su sledili pogrenog vou ve neko vreme, dovoljno dugo da ne mogu razaznati da su odvojeni od vere ili da ne grade na pravom temelju... Neka od oseanja sada izraena su alfa nekih najfanatinijih ideja koje mogu biti prezentovane. Uenja slina ovima koja smo sreli odmah posle 1844-e su bila pouavana od strane nekih koji su drali veoma vane pozicije u Bojem delu (Juni Straar, 5. april 1904). ivi hram sadri alfu ovih teorija. Ja znam da e omega doi neto kasnije i ja strahujem za na narod (Posebna svedoanstva, Serija B, Br. 2, str. 53). Ne varajte se: mnogi e odstupiti od vere, sluajui zavodnike duhove i nauke avolske. Sada pred nama stoji alfa ove opasnosti. Omega ce biti najpodmuklije prirode (1. Odabrane poruke, str. 197; 1904). Omega e doi i bie primljena od strane onih koji nisu obraali panju na upozorenje koje je Bog dao (isto, str 200; Posebna svedoanstva, Serija B, Br. 2, str 50; 1904). Interesantno je da nismo nali nijedno upozorenje Elen Vajt protiv Vagonerove Radosne vesti. 11. aprila 1901, on je porekao da su njegove ideje panteistike (GCB 1901, str 223). Prava teologija moe dokazati njegovu tvrdnju. Njegove propovedi na skupu iz 1901 su iskrene i snane. Posle toga je Elen Vajt preporuila da bude pozvan da pouava u Berien Springsu, kako za njegovo tako i za dobro studenata. On je trebao bliu zajednicu sa sposobnom braom nego to je imao dok je bio sam u Britaniji. 29. januara 1982. u izdanju The Criterion (Univerzitet Loma Linda), dr Dek Provona je rekao o Kelogu, iji je panteizam bio mnogo vie uoljiv nego Vagonerov: Ako posmatramo tehniko znaenje panteizma, on [Kelog] nije bio panteista. Ali je Kelog imao pogrenu sliku prirode Boje. Elen Vajt je oevidno podravala Vagonerovu jevaneosku motivaciju i moda se iz tog razloga
neke dobre prijateljske kritike date na nain na koji ih mogu razumeti pre nego to je knjiga (ivi hram) bila izdata (Pismo V.C. Vajtu, decembar 24, 1903). Pastorska opozicija poruci iz 1888-e i zdravstvenoj poruci ga je obeshrabrila (Elen G. Vajt, Pismo K-18, 1892; K-86a, 1893). Kelog je rekao o svojoj mladosti: Kada sam video zdravstvene principe, ono su mi izgledali tako prelepi i skladni da sam ih odmah prihvatio. A onda sam imao takvu borbu u prepirkama za ove principe da sam poeo da ne volim one koji ne vole ove principe. Neke od najgorih sukoba zdravstveno delo je imalo sa slubenicima u Generalnoj Konferenciji. Bilo je veliko iskuenje za nae pomonike u sanatorijumu kada bi doli slubenici iz Generalne Konferencije za nae stolove i traili od naih pomonika, koji nisu okusili meso dugo vremena, da im donesu kokoiji paprika ili goveu niclu. Doiveli smo da imamo strah kada bi nam Generalna Konferencija dolazila... Konano i ja sam se poeo plaiti da se viam sa slubenicima. Sumnjao sam u njih; jer nisam znao da li da im verujem ili ne... Sada oseam da mogu da ti verujem i imam potpuno poverenje u tebe (GCB 1903, str 83). Kasnije on je izgubio mnogo od tog svog poverenja. Zlo kontinuirane pastorske ravnodunosti prema zdravstvenoj reformi i poruci iz 1888-e je u mnogome uzrokovalo da dr Kelog skrene sa svog puta. Duhovno vrenje u Batl Kriku uzrokovano opozicijom poruci nije moglo nahraniti duu dr Keloga. 107

uzdravala da ga kritikuje. Ona je smatrala da e Kelogov smer unititi crkveni duhovni temelj. Ova kriza je bila dozvoljena kao test i iskuenje za nau veru i kao lekcija za nae budue generacije: Bog je dozvolio kombinovanu prezentaciju dobra i zla u knjizi ivi hram kako bi se razotkrila opasnost koja nam preti. Rad koji je tako genijalno odraen Bog je dopustio da bi dolo do odreenog razvoja i da bude obelodanjeno ta ovek moe da uradi... Bog je dozvolio sadanju krizu kako bi otvorio oi onima koji ele da znaju istinu. On eli da Njegov narod shvati dokle bi odvelo nadmudrivanje i izmiljanje neprijatelja (isto, Br. 7, str 36). Stoga ivi hram ne moe oznaavati kraj sotonskog nastojanja da obmane, zarobi, zbuni i zavede adventni narod. Opasnost od lukavog, unutranjeg otpada u naim redovima je jo uvek prisutna, vie nego pre: Jedno e uskoro biti ostvareno - veliki otpad, koji se razvija i uveava i osnauje, i nastavlja tako sve dok Gospod ne doe sa neba sa zvukom trube (isto, str. 56, 57). (4) Popularne prezentacije o istoriji post-1888-e kao velikoj pobedi ukidaju lekcije sadrane u Kelogovom otpadu. Ono to je Bog dopustio da otkrije opasnost koja nam preti kako bi mogli razumeti dokle bi odvelo nadmudrivanje i izmiljanje neprijatelja slikana je kao pobeda ljudske mudrosti i dokaz Boje povlaivake, odobravajue brige. Svrha iskustva je sahranjena govorei da je omega dogaaj koji je proao jo odavno: Postojale su dve faze borbe - prva, panteistika greka, druga, pitanje vlasnitva i kontrole. Duh Prorotva ih naziva Alfa i Omega problema. Panteizam, doktrina avola, je nazvana Alfa, a za Omegu je reeno da e biti dogaaji najpodmuklije prirode. Neki izjavljuju da izraz Omega ukazuje na neku veliku buduu tekou ili otpad i prave pogrenu aplikaciju od toga na ovaj ili onaj deo denominacionog dela... U proteklim godinama razumevanje ovih izraza bilo je ta je Alfa bila greka pomenuta iznad a Omega upad i pobuna koja je naoj crkvi ukrala staru zdravstvenu instituciju. To je zaista bila iznenaujua stvar koju je malo ko oekivao. Meutim, na due staze, samo je nekolicina naih lanova napustila crkvu (L.H. Kristian, Rod duhovnih darova, str 292). Ako je istina da je gubitak sanitorijuma iz Batl Krika bila Omega, onda moemo slobodno odahnuti jer su najvee probe i opasnosti za adventni pokret prole. Ako se alfabet specijalnih Sotoninih iskuenja istroio u prolosti mi onda nemamo za ta da se pripremamo u budunosti.20 ta je istina o Omegi? U asopisu Spectrum, sveska 12, br. 2, doktor Robert Donton ponovo oivljava Kristijanovu ideju, citirajui D.E. Robinsona kao podrku. Meutim, on nije dao ni jedan dokaz iz izjava Elen Vajt za ovakav stav. Ona nikada u kasnijim godinama nije ni nagovestila da je gubitak institucija iz Batl Krika bila omega. Niti je ikada rekla da su to dogaaji. Donston oslabljuje svoju ideju priznanjem da su Alfa i Omega delovi jednostavnog i direktnog sleda stvari. Ako je tako, drugo mora biti iste prirode kao prvo - ne dogaaji nego doktrine avola veto zamaskirane kao istina. Ideja da je Omega dogaaj izgleda protivurena objavama Elen Vajt: (1) Ona je rekla da e mnogi odstupiti od vere u tom iskustvu. Ali Kristijan kae da su nas samo nekolicina napustili kada smo izgubili Sanitorijum u Batl Kriku. (2) Ona je rekla da e Omega biti opasnost, svretak alfabeta smrtonosnih jeresi i doktrina avola. Poto je u istom alfabetu, stoga mora biti od jeresi i zlih doktrina, jedino vie kritinija, vie prepredenija, i vie varljivija jer omega sledi posle alfa. Kako fiziki gubitak institucije moe ispuniti ovo proroanstvo? (3) Kada omega bude dola, ona kae Ja strahujem za na narod. Ali veliki Sanitorijum je bio
Jo od 1920-e postoje napori da se ova ili ona lana doktrina okarakteriu kao Omega. Neki u naim danima je vide u reformnom pokretu nova teologija. Svaka generacija se suoava sa prefinjenijom prevarom. Niko sa sigurnou ne moe da kae da li smo ve videli kraj, veliko Z, u sotonskom alfabetu prevara. Meutim, postoji mogunost da smo na X ili Y nivou.
20

108

ponovo izgraen uprkos izriitom neodobravanju Elen Vajt; zato bi ona trebalo da strahuje za na narod zbog gubitka neega to izgleda da je samo zamka za njih i to se nikada nije trebalo izgraditi u tako velikom obliku? (4) Simbolizam alfabeta zahteva razvoj otpada i konfuzije u crkvi. Alfa je prezentovana kao to sledi u njenim spisima; omega mora nepobitno biti iste prirode: Otpad, pogreni principi, briljantne ideje, teorije i nadmudrivanja koja podrivaju temeljne principe vere, izopaenje istine, fanatika i spiritualistika tumaenja Pisma, obmana nepravednosti, seme nesloge, neverovanja, nevernosti... posejali su irenje podmuklih zabluda, oseanja neprijatelja, lanih i prijatnih izmiljotina, nevernosti i skepticizma, mnotvo prevara, ropstvo ljudskih izuma, lukavo smiljenih bajki, la (ovo su doslovne izjave preuzete iz Posebnih svedoanstava, Serija B, Br. 2 i 7, u vezi Alfe). Velika bitka izmeu Hrista i Sotone se nastavlja. Mi sada ulazimo u budunost o kojoj se govori u ovom citatu: U budunosti, istina e biti zamenjena ljudskim pravilima. Obmanjivake teorije e biti prezentovane kao sigurne doktrine. Lana nauka je jedno od orua koje je Sotona koristio u nebeskim krugovima... Ne objavljujte teorije i analize koje nemaju temelja u Bibliji... Pisano je je test koji svako mora podneti (RH, 21. januar 1904). Do sada, na neprijatelj je izgradio mnoge sposobnosti. Uznemiravajue je primetiti iskrenost doktora Keloga kad je rekao da je mislio da je uio isto to i Elen Vajt. Zato su mnoga od nae brae uhvaeni nesvesni: Staza istine lei pored staze lai, i obe staze mogu izgledati jedno umovima koji nisu izgraeni od Duha Svetoga i koje stoga nisu sposobni da brzo razdvoje istinu od lai... Oni koji ire (ivi hram) izjavljuju: Ova knjiga sadri misli koje sestra Vajt pouava. Ova tvrdnja udara direktno u moje srce. Oseam se kao da mi je srce slomljeno... Postoje u mojim spisima mnoge izjave koje, izvaene iz konteksta, i tumaene u skladu sa umom pisca ivi hram, mogu izgledati u harmoniji sa uenjima ove knjige. Ovo moe dati prividnu podrku tvrdnji da su misli iz ivi hram u skladu sa mojim spisima (Posebna svedoanstva, Serija B, Br. 2, str 7, 52, 53; izjave Elen Vajt koje izgledaju kao panteistike u 8. Svedoanstva za crkvu; str 255-261. Ne postoji panteizam u njima, ali nepaljivi italac moe misliti da ga ima). Kad god se Omega pojavila, ona e zasigurno koristiti Duh Prorotva kao podrku i mnogi nepaljivi umovi e se sloiti. I takoe je mogue da e neki potovani, uticajni lideri podupreti prevaru. Istinski hrianski karakter e povesti one koji su u zajednici sa Hristom ka protestu. Kada je Ja razapeto sa Hristom sveta hrabrost je mogua: Kada ljudi koji stoje na pozicijama voa i uitelja rade pod silom spiritualistikih ideja i izopaenosti, hoemo li nastaviti utati, u strahu da ne ugrozimo njihov uticaj, dok se due zavode?... Hoe li ljudi u naim institucijama nastaviti utati doputajui da podmukle greke budu objavljivane, na tetu dua? (isto, str 9, 13, 14). Elen Vajt je smatrala da e Omega doi posle njene smrti: Nareeno mi je da kaem naem narodu da neki ne shvataju da avo iznosi obmanu za obmanom i da ih on iznosi na nain na koji oni to ne oekuju. Sotonska orua e izmisliti naine da od svetaca naprave grenike. Kaem vam sada, da kada ja budem poloena u grob, doi e do velikih promena. Ja ne znam kada u umreti, ali elim da sve upozorim na sotonske prevare... Oni bi trebalo da paze na svaki obmanjivaki greh koji e Sotona pokuati da ovekovei (Pismo, Elmshaven, 24. februar 1915).

109

Zakljuak Originalna istina je uvek dobra vest. Elen Vajt bi molila, kako tvrde oni koji su je ponekad uli kako se moli, Gospode, pokai mi najgore u mom sluaju. I za nas je takoe dobro da se molimo, Gospode, pokai nam istinu o naoj istoriji, istinu o naem sadanjem stanju. Istina o naoj istoriji daje neprocenjivu nadu i sigurnost za budunost, ako je budemo shvatili ispravno. Crkva ostatka, slaba i osteena, je i dalje vrhovni objekat Gospodnje panje. Shvatajui nau grenost, naa nada je u Bojoj milosti i nepromenjivoj ljubavi. Dugo lutanje koje smo doneli na sebe mora dovesti do punine vremena sa Hristom koga smo s preziranjem odbacili 1888-e. U samoodbacivanju i pokajanju, mi emo Ga nai. U tom procesu nee biti samoopravdanja. S druge strane, Boja nada lei u iskrenosti naeg srca. On sam je na probi u nama, pred celim svemirom. On je ulozio Svoj presto u potenje Njegovog naroda. Mi nalazimo ovu osveavajuu hristocentrinu molbu u Bitenu Generalne Konferencije iz 1893-e: Neto veliko i obmanjujue e doi, i to e doi uskoro. Ako doe do odlaganja, karakter Boji i Njegov presto e biti kompromitovani. Da li je mogue da emo rizikovati ast Bojeg prestola? Brao, za ime Boje, i u ime Njegovog prestola, napusitmo taj put (Dons citira Elen Vajt, str 73; Elen Vajt je pozajmila ovu misao iz dela Veliki Uitelj od Dona Harisa, 1836). Moe li neka druga vrsta glasnog poklia od one koja je praena naim pokajanjem osvetliti zemlju sa slavom?

110

TRINAESTO POGLAVLJE

PROROANSTVA ELEN VAJT O OBOAVANJU VALA

etvorodelni feljton u Adventistikom Pregledu od juna 1986, iskreno i poteno razmatra ozbiljan problem. Mnogo mladih odgajanih u adventistikim domovima i kolama naputa crkvu i prelazi u druge crkve. Feljton (Uhvatiti zvezdu) iznosi oiglednu injenicu da veini adventistike omladine nedostaje vizija koja je motivisala dobrovoljno misioniranje mladih prethodnih generacija. Nezanimljivo, negativno, nedovoljno veliko, nevezano za ivot - ovo su specifine neadekvatnosti koju naa omladina danas vidi u adventizmu. Ako tri anela iz Otkrivenja 14 ine adventistiku misiju, zar je mogue da je ona nezanimljiva, negativna, nedovoljno velika i nevezana za ivot? Samo u sluaju da smo mi pogreno razumeli realnost! Ali iz nekog udnog razloga, tako izgleda veini mladih. Istinski voa crkve Adventista sedmog dana nije Generalna Konferencija niti svetenika hijerarhija. Istinski voa je sam Hristos, isti Hristos koga su pioniri videli da 1844. godine zapoinje svoju slubu u Svetinji nad svetinjama nebeske Svetinje. Nije li On dovoljno zanimljiv, pozitivan, velik i u vezi sa ivotom da zarobi celo srce dananje omladine? Ili je ta vizija naih mladih pionira nepovratno izgubljena za njih kao to je vizija Dona i arlsa Veslija izgubljena za modernu metodistiku omladinu? Ako je crkva Adventista sedmog dana postala dosadna kao to veina mladih misli, razlog ne moe biti to je njen Voa postao dosadan. Prema prorokom shvatanju Elen Vajt, problem je to je lani Hristos zauzeo mesto Pravog. Ona kae da je oboavanje Vala zarobilo mnoge od nas isto kao to se to uinilo sa pradavnim Bojim narodom u vremena Ilije i Jeremije. ak i broj moe biti isti. Ovo ne znai da je crkva moda pala kao Vavilon ili da je prestala da bude vrhovni objekat Boje brige pune ljubavi. Disidenti i nezavisni koji piu o crkvi kao paloj ne razumeju realnost oboavanja Vala. Puna istina je dobra vest, za pokajanje, reformaciju, isto kao to je bila u vreme Ilije. Izrael je u svoje vreme bio jo uvek Boji izabrani narod, a takoe i Juda u Jeremijino vreme. Prema biblijskim proroanstvima, crkvi Adventista sedmog dana jo uvek je poverena poruka iz Otkrivenja 14. Istina jednostavno nalae da su iskreno pokajanje i reformacija potrebni ukoliko crkva hoe da objavi veno jevanelje svetu na nain koji e osvetliti zemlju slavom. I takvo duhovno iskustvo je mogue. Ako ovo nije istina, mi se jednostavno moramo ugurati u drugi denominacioni ormar pored baptista, prezbiterijanaca, luterana, episkopalaca i katolika, koji sa ostalim crkvama, kako kae Pregled, eli dobrodolicu sve veem broju mladih adventista koji odbacuju adventizam. Ovi bivi adventistiki mladi vide denominacione razlike... od manje vanosti nego generalno verovanje u Vrhovno Bie. Ovakvo stanje uma e ugasiti nau istoriju i vratiti nas u sklad sa svetom koji nikada nije uo adventistiku poruku. Meutim, proroki scenario iz Otkrivenja ne poziva na izumiranje tog jedinstvenog naroda definisanog u 14. poglavlju niti na uguivanje njihove specijalne poruke. Odbacivanje poruke iz 1888-e vodi u oboavanje Vala Nekoliko meseci posle Mineapolisa Elen Vajt je primila jednu od njenih najupeatljivijih i najhladnijih vizija: Bilo mi je pokazano da je velika opasnost bila pred nama u samom srcu dela (Svedoanstva za propovednike i sluge Jevanelja, str. 460-471).
111

Izgleda da niko nije delio njenu brigu, ali ju je Gospod ohrabrivao da veruje da On nee odbaciti Njegovu crkvu. Pokazane su mi neke stvari koje ne mogu da razumem; ali mi je dato uverenje da Gospod nee dopustiti da se Njegov narod izgubi u magli svetskog skepticizma i bezverja, zajedno sa svetom. (str. 460). Da li je mogla naslutiti koliko e se mnogo nae dananje omladine izgubiti u toj magli, zajedno sa svetom, zadovoljni pukim verovanjem u Vrhovno Bie, lieni istog koncepta rada Prvosvetenika na veliki Dan oienja? Mnogi od naih mladih smatraju ovu praznu koljku adventizma dosadnom jer je izgubila pionirsku viziju Svetinje i poruku iz 1888. o Dobroj Vesti punoj nade. Salamanka, vizija koju je Elen Vajt primila, povezuje ovu prazninu sa otpadom iz 1888-e. Ona je predvidela da e kao posledica tog neverovanja otpad starog Izraela pogoditi i nas: Predrasude i misli koje su preovladavale u Mineapolisu ni u kom sluaju nisu mrtve; seme posejano tamo u nekim srcima je spremno da proklija u ivot i donese etvu. Vrhovi su odseeni, ali korenje nikada nije iupano, i jo uvek donosi svoje nesvete rodove koje truje prosuivanje, izokree opaanje, i pomrauje mo shvatanja onih sa kojima ste povezani, u vezi poruke i vesnika... Bezverje je prodrlo u nae redove; ovo je moda koja odvaja od Hrista, i raa skepticizam. Uzvik iz srca mnogih bio je: Neemo da ovaj vlada nad nama. Val, Val, je izbor. Religija mnogih od nas e postati religija otpalog Izraela, jer oni vole svoj put, i odbacuju put Gospodnji. Prava religija, jedina prava religija Biblije, koja ui da oprotaj dolazi jedino kroz zasluge raspetog i uzdignutog Spasitelja, koja donosi pravednost kroz veru Sina Bojeg, je omalovaena, osporena, ismejana i odbaena... Kakva je budunost ispred nas ako propustimo da uemo u zajednicu [1888] vere? (Svedoanstva za propovednike i sluge Jevanelja, str. 467, 468; 1890). Mi moemo odgovoriti na njeno pitanje veoma jedostavno: budunost u kakvoj smo sada. Post-1888 iskustvo traumatizovalo je Elen Vajt jer je videla strahotu, kako Sotona mono pokuava da uniti originalnost zadatka ovog naroda. Nekoliko godina kasnije ona je rekla: Sve se moe pomerati napred ka prividnom prosperitetu; ali Sotona je veoma budan i on prouava i dogovara se sa svojim zlim anelima oko novih modela napada gde god mogu da uspeju... Velika borba e biti sve jaa i jaa, i bie sve odlunija. Um e biti usmeren protiv uma, plan protiv plana, principi neba protiv principa Sotone. Istina u svojim razliitim fazama e biti u sukobu sa zabludom u njenoj uvek - promenljivoj, uveavajuoj formi i koja e, ako bude mogue, prevariti i izabrane... Neposveeni slubenici podiu se protiv Boga. Oni uzvisuju Hrista i boga ovog sveta u isto vreme. Dok propovedaju da prihvataju Hrista, oni uzdiu Varavu i svojim delima kau: Ne ovaj ovek nego Varava... Dopustimo li da sin pogibli i lani svedok uu u crkvu koja je imala veliko svetlo, velike dokaze, ona e odbaciti poruku koju je Gospod poslao i prihvatiti najnerazumnije tvrdnje i lane pretpostavke i teorije... Mnogi e stati za nae govornice sa bakljom lanog prorotva u svojim rukama, upaljenoj na paklenoj baklji Sotone... Borba e postajati sve vatrenija i vatrenija. Sotona e preuzeti bojite i imitirati Hrista. On e pogreno prezentovati, lano primenjivati i izokrenuti sve to je mogue, da bi obmanuo (Svedoanstva za propovednike i Sluge Jevanelja; str. 407-411; 1897). ta je oboavanje Vala? Da li su ova predvianja o obozavanju Vala jo vaea za nas danas ili je to bio samo privremen problem, ogranien na Batl Krik u 19. veku? Naa prirodna reakcija na ovo nadahnuto predvianje e reci: Nemogue! udesno! Mi jesmo jadni ali nismo toliko siromani duhovno! Sa druge strane, naa savest nam tiho govori da neto nije u redu. Moda ovo ipak, posle svega, ima smisla. Ko je Val?
112

Jezikom starog Izraela, Val je jednostavno bio izraz za gospodara ili supruga: Znaajno je da je u vreme patrijaraha... suprug bio gospodar, vaal, eni, koja je zavisila od njega celog ivota i nad kojom je on imao vlast koju nije delio ni sa kim (B.G. Sanders, Christianity After Freud, Geoffrey Bles Ltd., London, 1949, str 88). Val, bog Hananaca, znai gospod, esto na uobiajeni nain govorei o Izraelskom pravom Bogu, Gospodu, Jehovi. Vavilonski Adon, helenizirani Adonis, ima isto znaenje. To je srodna re sa jevrejskom Adonaj ili Gospod. Stoga, kada se Valov prorok molio na planini Karmil, on je vikao, O Gospode, Gospode, uj nas, dok je Ilija pokazivao jasnu razliku u svom konceptu Boga (1. Carevima 18,26). Nairoko se smatralo da je postojala ogromna razlika izmeu prave religije Izraela i savremenih religija paganizma. Ali naunici smatraju da je bilo i znaajnih slinosti - jutarnja i veernja rtva prinoena svakog dana, desetina plaana svetenicima, prinoene ivotinje bez mane, svete knjige i pokajniki psalmi, mnogi koncepti i ideje koje su bile kopije istine. Hramovi Vavilona i Asirije imaju mnogo zajednikog sa Solomunovim hramom. Narod Izraela se esto spoticao na ove slinosti i bio je zaveden raznim formama otpalog bogosluenja. Bilo je teko za Izrael da shvati da su sluili lanog boga kada je ak i ime bilo isto. Jezik i terminologija su bili slini, ali su samo nadahnuti prorok i oni koji su mu verovali mogli da raspoznaju da su motivi i koncepti razliiti. Predskazanje Elen Vajt uzdie stranu mogunost da ozbiljan otpad zaposedne modernu crkvu dok mi spavamo. Ako je ovo istina, situacija je strana, ali ne i beznadena. Pokajanje je bilo mogue u Ilijino vreme pa je mogue i u nae. Otpad u Ilijino vreme se esto pogreno shvata kao oigledno i uoljivo odvajanje od istine koje je uinilo Izraelce neuobiajeno mlitavim i bez opravdanja. Ali injenica je da je otpad Izraela bio postepen i nesvestan, zahtevajui skoro vek da bi se shvatile njegove razmere koje je Ilija prepoznao u svoje vreme. On mora da je imao veoma britak um da bi to shvatio (3. Sved. 273; Proroci i carevi, str. 109, 133, 137). Ne smemo zaboraviti da je Ilija jo uvek iv, prenet na nebo. Da li bi se on meu nama oseao kao kod kue, prepoznavajui Jezavelju i njene proroke? Poto je Val lani mesija, oigledno je da svako slavljenje sebe prerueno kao sluba Hristu i koje izbegava naelo krsta je u stvari sluenje Valu. Koren je dubok, esto izvan nae svesnosti. Usmeno ispovedanje imena Hristovog i drugih hrianskih termina ne znai nita ukoliko se istina ne sprovede u ivot. Hristov neprijatelj e imitirati Hrista, to znai preuzimanje Njegovog identiteta kroz izvandredno mudru obmanu. Ali mnogo pre imitacije doi e do njegovog pogrenog prikazivanja. Neadventista Frederick A. Voigt prepoznao je oblik ove velianstvene obmane: Hrianska etika je antihrist Zapadnog sveta. To je najpodmuklija i najstranija pokvarenost koja je ikada zadesila svet. Jedan mali primer je kult samoljublja. Kroz mudru manipulaciju Pisma, grena ljubav prema sebi je transformisana kao vrlina. Tokom zadnjih pedeset godina (pisano 1988. prim. prev.) revnosno je propovedana naoj omladini kao hrianska dunost. Nebeska zapovest da volimo svog blinjeg kao to volimo sebe je izvrnuta u zapovest o samoljublju, dok je Gospod uio da motivacija nae uroene grene ljubavi prema sebi sada se preusmerava kroz istinsku veru u hristoliku ljubav prema blinjem. Istinsko samopotovanje zaista je vrlina, ali ono postaje autentino kroz zahvalnost za Hristovu nesebinu ljubav otkrivenu na krstu. Pravo samopotovanje je tako ukorenjeno u Njegovom iskupljenju. Ali, samoljublje se suproti posveenju Hristu i Njegovom delu. Za oekivati je da e neprijatelj nastojati da proturi kult sebinosti kao Hristovo uenje. Ali je neshvatljivo zato ga Adventisti sedmog dana naveliko promoviu. Bez sumnje, neznanje ili omalovaavanje izjava Elen Vajt o sluenju Valu je ono to je omoguilo filozofiji Nju ejda da bude tolerisana u samom naem sreditu tako mnogo kao to je i bila. Ali osnovno u naoj modernoj konfuziji je zamena pravog Hrista lanim kao posledica nae tragedije iz 1888-e. Koren se prua unazad, skoro ceo vek.
113

Svima nam je dobro poznat opis poslednje faze sotonskog prikazivanja u kome e imitirati drugi dolazak: Kao kruna u velikoj drami obmane, sam Sotona e se prikazati kao Hristos...kao velianstveno bie predivne svetlosti... neuporedivo ni sa im to je smrtno oko videlo. Zvuci pobede e se prolamati kroz vazduh: Hristos je doao! Hristos je doao! Narod e mu se klanjati dok e on podizati svoje ruke i blagosiljati ih... Njegov glas je mekan i krotak, melodian... Ovo je jaka, vie nego majstorska prevara (Velika borba, str. 624). Salamanka vizija iz 1890. godine razotkriva misteriju. Kao posledica naeg pogrenog shvatanja iz 1888-e pravog Hrista, ovaj lani hristos e nai nain da se uvue unutra kroz pogreno predstavljanje lanih doktrina i koncepata mnogo pre konanog fizikog prikazivanja. Tako e rei Elen Vajt biti ispunjene: Religija mnogih meu nama bie religija otpalog Izraela, sluenje Valu. Gde god samoljublje postane objekat oboavanja dok jo ispovedamo da sluimo pravom Hristu, tu je sluba Valu. Dok god promocije, presti i sila budu motivacija za slubu, meu nama e biti proroka Valovih. Ali ovo se ne moe dogoditi tamo gde je istinska poruka o blagodati kroz veru ispravno shvaena i prihvaena. Sluenje Valuu je plod vrste pokvarenog uenja koje ohrabruje ispovedanje vere u Hrista, dok svoje JA nije razapeto sa Njim: Dananje doba je doba idolopoklonstva, isto kao to je bilo u vreme Ilije. Vanjski hram se moda ne vidii; moda nema lika na kome bi se oi zaustavile... Mnotvo ima pogrenu sliku o Bogu i Njegovim osobinama i iskreno oboavaju lanog boga kao to su to inili sledbenici Vala (Proroci i carevi, str. 177). U ovom vremenu antihrist e se pokazati kao pravi Hristos... Ali pravi voa cele ove pobune je Sotona obuen kao aneo svetla. Ljudi e biti obmanuti i uzdii e ga na mesto Boga i oboavati ga (Svedoanstva za propovednike i sluge Jevanelja, str. 62; 1893). Hristos e biti personifikovan, ali po jednoj taki videe se velika razlika. Sotona e okrenuti ljude od zakona Bojega (Osnove hrianskog vaspitanja, str. 471, 472;1897). Oni koji nisu potpuno posveeni Bogu bie uzeti da obavljaju delo za sotonu dok e laskati sebi da su u slubi Bogu (1. Sved., str. 103). Lana pravednost kroz veru je neizbena kada sama vera nije definisana terminima Novog Zaveta. Popularna egocentrina motivacija straha ili nade u nagradu nije od vere koja radi kroz ljubav (agape). Stoga sluenje Valu nalazi nain da se progura kroz populane ali neadekvatne teorije o pravednosti kroz veru. Kako se Jeremija suprotstavio sluenju Valu U dane Jeremije Juda je jurio u sluenje Valu neprimetno kao Izrael u vreme Ilijino. Knjiga Jeremijina je udbenik o suprotstavljanju sluenju Valu. (1) Zato to je bio nesvestan otpad, voe i narodi su pokuavali da odbace njegovo postojanje: Kako moes rei, Nisam se oskvrnio, Nisam iao za Valima? Pogledaj put svoj po dolu; poznaj ta si uinila... A ti govori, Nisam kriv... Ti kaes, Nisam zgreio (Jeremija 2,23, 35). Ako ti reku, zato izree Gospod sve to veliko zlo na nas? i kako je bezakonje nae ili kaki je greh na, kojim zgreismo Gospodu Bogu svojemu? Tada im reci: jer oci vai ostavie mene, govori Gospod, i idoe za drugim bogovima (Jeremija 16,10. 11). Jer ima bogova Judo koliko gradova... toliko podigoste oltara sramotnih, oltara da kadite Valu... Gospod mi objavi, te znam; ti mi pokaza djela njihova. (Jeremija 11,13. 18). (2) Ova otpala sluba bila je kombinovana sa pravom slubom Gospodu u Njegovom hramu u
114

Jerusalimu: Kradete, ubijate i inite preljubu, kunete se krivo, i kadite Valima, i idete za drugim bogovima, kojih ne znate; pa onda dohodite i stajete preda mnom u ovome domu, koji se zove mojim imenom, i govorite: izbavismo se, da inite sve ove gadove... Jer sinovi Judini... metnue gadove svoje u dom koji se zove mojim imenom, da bi ga oskvrnili. (Jeremija 7, 9.10.30). (3) Vjerske voe koji su vodili naciju potpomagali su i propagirali ovaj otpad: Jer i prorok i svetenik skvrne je; nalazim i u domu svom zlou njihovu, govori Gospod. U proroka Samarijskih... prorokovahu Valom, prelaivahu narod moj Izraela... jer od proroka Jerusalimskih izide oskvrnjenje po svoj zemlji... Dokle e to biti u srcu prorocima koji prorokuju la... koji misle da e uiniti da narod moj zaboravi ime moje uza sne njihove koje pripovedaju jedan drugome, kao to zaboravie oci njihovi ime moje uz Vala (Jeremija 23, 11. 13. 26. 27). Hvala Bogu na obeanju da e poslati... Iliju proroka pre dolaska velikog i strahovitog dana Gospodnjega (Malahija 4,5). Mi ga oajniki trebamo! (Elen Vajt je objavila da je Ilija poruka koja je poela 1888-e; pogledaj RH, 18. februar 1890). U isto vreme moramo razumeti kako neprijatelj nastoji da laira ak i Ilijin dolazak i ohrabri svakog samoprozvanog reformatora koji je uzdignut u sopstvenom besmislu da uri tamo gde se i aneli boje da zavire. Re Gospodnja je dola Iliji; on nije traio da bude Gospodnji vesnik (5. Sved., str. 299). Da li e Vavilon nastaviti da pada? Bez razumevanja poruke iz 1888-e i njene istorije u vezi sa nebeskim Danom oienja, naa omladina ima tekoe da uvidi kako se crkva Adventista sedmog dana uklapa u Boji plan za svet danas. Iskuenje je skoro neodoljivo da se adventizam sagleda kao jo jedno religijsko miljenje, ivotni stil koji nije nita bitniji nego neka druga religijska grupa koja prepoznaje Superiorno Bie. Postoji nebrojeno mnogo dobrih, iskrenih ljudi i slubenika u popularnim crkvama koji dre nedelju. Oni su sretni, milostivi, revni, odani svojim porodicama kao mi naima, u nekim sluajevima vie misionarski orijentisani nego to smo mi ikada bili. Njihov uspeh u crkvenom rastu u velikoj meri prevazilazi nas u mnogim stvarima i njihovi moralni standardi izgledaju veoma visoki. Gospodnje pitanje: ...ta odvie inite? je ono koje imaju pravo da nam postave (Matej 5,47). I to je sramno pitanje koje mnogi od naih mladih postavljaju. Puno svetlo tree aneoske vesti u stvarnosti je bilo u velikoj meri uskraeno svetu jo od 1888-e (1. Odbrane poruke, str. 234, 235). Kao rezultat, svet se nalazi u drugaijem odnosu sa Bogom nego to predvia Njegov plan. Dok je Ilija morao da ode u egzil, neke Avdije su morali da izdravaju iskrene proroke Gospodnje u kavezu gde su bili. Pad Vavilona je oznaen. Ali nije jo postao to treba da bude kada glasni pokli bude proklamovan. Taj glas iz Otkrivenja 18,4 jo uvek ne zvui isto i snano, Izaite iz nje, narode Moj! Na Gospod nam jasno kae u emu je problem: On ne moe jo da radi za svoju crkvu ostatka snano kako bi eleo (6. Sved., str 371). Grki izraz koji na Gospod koristi znai da Ga mi pravimo tako bolesnim da se osea kao da e povratiti (Otkrivenje 3,16. 17).21 Da li je previe rei da se i iskreni ljudi koji su blizu Isusa oseaju bolesnima, kao to je On, zbog egocentrine slube Valu koja nalazi svoj put u moderni ekvivalent Gospodnjem hramu? Tatina duha, prazne propovedi, uzdizanje i laskanje ljudima i enama, vritanje i vikanje u mikrofon, ale i ismevanje, patetini, egocentrini legalizam - kako se Hristos osea? I kako se oni koje On opisuje u Otkrivenju 18,4 kao Moj narod oseaju?
Originalni jezik ne daje vrsto obeanje da e Gospod izbljuvati svoju crkvu u Laodikeji. Grki mello se emesai, izraz koja doslovno znai: Skoro bih da te izbljujem. Ista re mello je upotrebljena u Otkrivenju 10,4 gde se nasluena akcija nije desila. Laodikejska poruka objavljuje da mi moemo isceliti Hristovu bolest naim pokajanjem (stih 19). Re Laodikeja nije prljava re; ona znai pregledati, ili odbraniti, narod. Problem sa Laodikejom je njena mlakost, ne njen identitet kao sedme ili poslednje crkve.
21

115

Strano je i pomisliti da se sluba Valu uvukla u moderni Izrael kao u pradavni Izrael, ali sluga Gospodnji insistira da je to istina. Ljudska priroda je ostala ista kroz vekove, nae stremljenje je isto kao i kod Gospodnjeg pradavnog naroda - da usvoji miljenje naroda oko nas. Odbacivanje poruke iz 1888. postavilo je model za takvu absorbciju, poinjui sa uvoenjem lanih ideja na Generalnoj konferenciji iz 1893. koje su nastojale da budu iste kao istinska pravednost kroz veru.22 To je bio samo poetak. Mi smo se iznova okretali popularnim crkvama i njenim voama za ideje i inspiraciju za koje smo mislili da su ista poruka ne razaznavajui fundamentalnu razliku. Ve 1890. postojale su tendencije da se rimokatoliko opravdanje verom izjednai sa originalnim (GCB 1893, str 244, 261, 262, 265, 266). Odmah posle 1. svetskog rata mi smo pozajmili ushienje pobedonosnog ivota od The Sunday School Times. Frumov Pokret sudbine ak se hvali da je poruka iz 1888. bila u sutini isto to i poruka koju su propovedali evanelistiki propovednici (str. 255-258, 319-321, 1971 izdanje). Ovim ne elimo da kaemo da su sve takve ideje loe, ali originalni koncept ienja svetinje je izbaen iz njih. Ovaj vakum je pozvao sluenje Valu da uleti unutra. Poruka iz 1888-e i Dan oienja Iako pad Vavilona nije jo kompletiran, poetna faza je zauzela svoje mesto. Neto sutinsko nedostaje u doktrinama i iskustvu crkava koje ne razumeju biblijsko uenje o Danu oienja. Mnogo udaljeni, nekoliko generacija od svojih praotaca iz ere 1844, oni ne mogu biti odgovorni za istinu koju ne poznaju, ukoliko je nisu odbacili. Oni su u stvari tragino siromaniji zbog tog neznanja. U jednoj od svojih najranijih prepiski Elen Vajt je opisala ovaj proces gubljenja. Ona je primila proroki upad u koren uzroka modernog hrianskog duhovnog otuenja od venog jevanelja iz Otkrivenja 14. U svojoj viziji ona je videla tranziciju prvosvetenikove slube iz prvog dela svetinje u drugi. Razumevanje ove promene slube bilo je odbaeno od hrianskog naroda. Ono to je bitno nije pojam krivice ili njen nedostatak za odbacivanje svetla iz 1844. Realnost je strana prevara koja je ula unutra kroz nedostatak vitalne istine u vezi Hrista i Njegovog sadanjeg rada u konanom Danu oienja. Ova izjava ima znaajne nagovetaje: Nisam videla ni jedan zrak svetla da dolazi od Isusa na bezbrian narod poto je On ustao i oni su bili ostavljeni u savrenom mraku... Oni koji su krenuli za Isusom su usmerili svoju veru na Njega u Svetinji nad Svetinjama i molili, Oe moj, daj nam Svog Duha. Onda im je Isus udahnuo Svog Duha. U tome je bilo svetlo, sila, i mnogo ljubavi, radosti i mira. Okrenula sam se da pogledam na grupu koji su jo uvek bili u kleanju pred tronom (u prvom delu Svetinje); oni nisu znali da je Isus otiao. Sotona se pojavio pored trona nastojei da nastavi Boje delo. Videla sam ih kako gledaju na presto i mole, Oe, daj nam Svog Duha. Onda im je Sotona udahnuo nesveti uticaj; u njemu je bilo svetla i mnogo sile ali ne i slatke ljubavi, radosti i mira (Rani spisi, str. 55, 56). Odbijajui dve prole poruke, oni su tako zamraili svoje razumevanje da ne vide svetlo tree aneoske poruke, koja pokazuje put u Svetinju nad svetinjama. Videla sam da kao to su Jevreji razapeli Hrista tako su crkve razapele ove dve poruke i tako nisu dobile znanje o putu u Svetinju nad svetinjama, i ne mogu imati koristi od Isusovog posredovanja tamo. Kao i Jevreji, koji su nudili svoje bezvredne rtve, oni su slali svoje neupotrebljive molitve odeljenju koje je Isus napustio; i Sotona, obradovan prevarom, navukao je verski karakter i preusmerio umove ovih hriana ka sebi, radei svojom silom, znacima i lanim udima... On je takoe doao kao aneo
Pogledaj Bilten Generalne Konferencije, 1893, str 358, 359; Hana Vitel Smit je uzela osnovne ideje za njenu knjigu Hrianska tajna srenog ivota od Fenelona, rimokatolikog mistika na dvoru Luja XIV koji je potroio svu svoju ivotnu energiju u nastojanju da vrati protestante u Rim. Njegova pravednost kroz veru je dobar falsifikat, kao to je i ona rimokatolikog TV jevaneliste Fultona ina i modernih katolikih jevanelista. Slinost sa originalom je esto veoma prefinjena.
22

116

svetla i rasprio svoj uticaj po zemlji u obliku lane reformacije. Crkve su bile ushiene i smatrale da Bog silno radi za njih, dok je to bilo delo drugog duha (isto, 260, 261). Da li je ovaj proroki uvid opravdan? Ako jeste, ima dalekosene posledice. On objanjava tajnu zbrke koju vidimo u modernom hrianskom svetu. Mada nazigled duhovni prosperitet ispunjava mnoge od crkava koje nemaju znanje o putu u Svetinju nad svetinjama i koje ne mogu imati korist od Isusovog posrednitva tamo konana pitanja iga zveri e iskuati svaiju odanost Hristu. lanovi naputaju adventistiku crkvu zato to, kako kau, nalaze ljubav, toplinu i duhovnu silu u drugim crkvama, ne smatrajui pravu Hristovu ljubav kao agape. Stoga su olako prevareni povrnom sentimentalnou. Je li mogue razumeti ovu zbunjujuu situaciju nezavisno od nadahnutog prorokog uvida u konani Dan oienja? I moe li naa vlastita duhovna impotencija biti usmerena ka gubljenju dodira sa tim specijalnim, jedinstvenim Prvosvetenikom koji je uao u drugo odeljenje slube na kraju proroanstva o 2300 godina? Njegovo zavrno delo je uzbuujue, pozitivno, veliko i povezano sa stvarnou! Da li smo mi takoe izgubili praktino razumevanje Njegovog rada tako da naa misija izgleda dosadna? Hajde da analiziramo ove izjave iz Ranih spisa: (1) Specifina generacija hriana u eri 1844. je odbacila Duhom nadahnuto propovedanje prve i druge aneoske vesti i mnogi Mileriti su odbacili treu aneosku vest. (Danas veliki broj hriana i njihovih pastora ne razume nita od ovoga.) (2) Bog je potpuno fer. On ne moe kriviti ove moderne potomke za otpalu generaciju iz 1844. ukoliko poruku nisu shvatili potpuno tako da je mogu odbaciti intelektualno. Nema razloga za sumnju da mnogi od ovih ljudi iskreno ive po svetlu koje imaju i da su prihvaeni individualno od Gospoda. (3) Meutim, pravi problem nije lino spasenje u pripremi za smrt. Od kada biblijska proroanstva ukazuju da je dolazak Gospodnji blizu, pravi problem je priprema za Njegov dolazak i pratee konane probe. I ne smemo zaboraviti transcedentnu motivaciju i elju za davanjem asti i proslavljanjem Spasitelja, tako da se velika borba moe zavriti Njegovom pobedom. Da bi ovo zauzelo mesto u svakom delu srca i ivota, puna istina o pravednosti kroz veru mora biti jasno shvaena. Popularne crkve ne mogu razumeti ovu istinu, koliko god iskrene bile, jer nemaju znanje o putu u Svetinju nad svetinjama i ne mogu imati korist od posrednitva Isusovog tamo. Originalna pravednost kroz veru nije samo istina nego i iskustvo koje nebeski Prvosvetenik obavlja u Njegovom zavrnom delu oienja. Kontinuirano vekovno ignorisanje ove istine ne moe reiti problem. Poruka treeg anela u stvarnosti je zaista potrebna. U nedostatku ove istine, niko ne moe biti spreman za drugi Hristov dolazak, bez obzira na religijsku vezu. (4) Elen Vajt oslikava Sotonu kao lukavog prevaranta. On je uspean samo kada vodi umove ovih hriana daleko od specijalnog, unikatnog dela Hristovog u Svetinji nad svetinjama. Prema izjavama iz Ranih spisa njegov nain je da imitira slubu Hristovu u prvom delu Svetinje koju je On napustio jo 1844-e. Njegova namera je da zamrai znanje o promeni u toj slubi. Sluba Prvosvetenika se mora promeniti zato to On ne moe zauvek nuditi Svoju krv u zamenu za pokrivanje veitog greenja Njegovog naroda. On mora neto ispuniti na Dan oienja to nikada pre nije ispunio. On mora imati narod koji je pobedio kao to je On pobedio, narod koji je osudio greh u telu kroz Njegovu veru. Sotona mora anulirati ovu istinu i pomraiti je ako je mogue. Stoga prevarant vodi umove ka sebi skreui njihov interes sa unikatnog rada koji pravi Prvosvetenik mora ispuniti. Ako zanatlije Treeg sveta mogu falsifikovati vajcarske Omega satove tako dobro da prevare iskusne kupce, da li je teko poverovati da je Sotona do sada ispolirao veoma uspenu imitaciju Hrista i poruku pravog jevanelja? To ukljuuje svetlo i mnogo sile, ali ne i slatke ljubavi [agape], radosti i mira. On je paljivo prostudirao rad pravog Duha Svetoga i izmislio izvanrednu imitaciju
117

koja e prevariti, ako je mogue, i izabrane. On ima svoju lanu pravednost kroz veru, skoro savrenu za prevaru. Naravno, nedostaje razumevanje Hristove slube u Svetinji nad svetinjama, taj vitalni sastojak agapea koji jedino moe oistiti ljudska srca od svih strahova i egocentrine motivacije koja ovekoveava greh. (5) Ako je Elen Vajt u pravu, mnotvo iskrenih, ljubaznih hriana e popustiti stranom pritisku da se vrati religijska netolerancija mranog Srednjeg veka i postavi ig zverin. Razliite forme terorizma mogu ostvariti ovo u naciji, svetu i crkvama prodanim materijalizmu, senzualnosti i duhovnom spiritualizmu. Elen Vajt demaskira straan spektar velike rasprostranjenosti lanog hrista, njegov uticaj na zemlju kroz lanu reformaciju... rad drugog duha (isto, 261). (6) Postoje penica i kukolj koji rastu zajedno u Vavilonu kao i u crkvi koja propoveda treu aneosku vest. Ali pat pozicija koja stoji skoro ceo vek mora biti reena. Ljudska rasa je u procesu dezintegracije moralno i duhovno. Mi se suoavamo sa problemima potencijalnog globalnog samoubistva kroz drogu, alkoholizam, preljubu, rasturene domove, nasilje, razliku izmeu bogatih i siromanih, terorizam i uvek prisutnu senku nuklearne katastrofe. Velika borba izmeu Hrista i Sotone izgleda kao da e razreiti samu sebe u nadmetanju da se vidi ko moe sauvati ivot na ovoj planeti. Zver e se postaviti kao da je ona svetski spasitelj. Stoga e njen ig na kraju biti predstavljen kao jedini put da se sprei unistenje ljudske rase. Lana reformacija koju je proizveo falsifikovani prvosvetenik koji nastoji da preuzme slubu u prvom odeljenju nebeske Svetinje e biti nain da izdejstvuje ovu ogromnu prevaru. (7) Stoga postoje istine nerazdvojive od poruke iz 1888. o Hristovoj pravednosti koje nisu priznate od strane hriana koji ne razumeju dvoodeljensku slubu nebeskog Prvosvetenika. Jevanelje propovedano silom malog roga stvarno opravdava greh i takoe logiki uzdie sotonsku pobunu. Ovo je tajna bezbonosti koja preovladava u modernom svetu na svim nivoima. Sve crkve posvuda oajniki trebaju jevanelje tree aneoske vesti u stvarnosti delotvorno usmerene ka njima. Zato je poruka Treeg anela u stvarnosti potrebna Poruka treega anela objavljuje Spasitelja koji je pobedio greh u telu, nudei jedino punovano pobijanje sotonskih optubi protiv Boga. Ona delotvorno pobeuje greh, demonstrirajuci da je greh u ljudskoj prirodi nepotreban i osuen na izumiranje. Ralf Larson objanjava blisku vezu izmeu prirode Hristove i spasiteljskog rada Hristovog koji ne moe isceliti ono to nije preuzeo (Re koja je postala telo, str. 277-283). Stoga poruka treeg anela pokazuje Spasitelja koji je po svakom pitanju bio kuan kao i mi, ali bez greha, i koji moe potpuno spasti svakoga ko doe Bogu kroz Njega. Poruka e pripremiti narod za dolazak Gospodnji. Oni koji slede Hrista verom u promeni Njegove prvosvetenike misije, cene tri posebne i jedinstvene istine: (a) Venost zakona Gospodnjeg, ukljuujui svetu subotu. Pravo ispunjenje zakona je agape (Rimljanima 13,10) zato to proizvodi pokoravanje srca kroz oienje. Ovo je jedinstveni aspekt pravednosti kroz veru koji dolazi jedino kroz slubu u Svetinji nad Svetinjama. (b) Smrtnost due. Daleko od istog razumevanja istine o prirodi ovekovoj postaje nemogue biti zahvalan za ono to se desilo na krstu. Stoga prava motivacija za sveto ivljenje je oslabljena, i pravednost kroz veru je ponitena. (c) ienje nebeske Svetinje je konana sluba, Dan oienja. Ono obezbeuje zavrno prikazivanje pravednosti kroz veru u srcima i ivotima onih koji veruju istinu. Ova tri stuba istine podupiru crkvu Adventista sedmog dana. Ona obuhvataju kompletnu poruku koja moe pripremiti narod za povratak Hristov. Ali odvojena od razumevanja poruke iz 1888. stvarnost istine u tome nam izmie iz ruku. Isto kao to je sigurno da no dolazi posle dana, ubeenje pionira u skori povratak Hristov, posledino, je nestalo; mi smo izgubili njihovu viziju i njihova zvezda je nestala.
118

Kako nas oboavanje Vala odvaja od nae specificne poruke Nije istina da je Sotonin falsifikat traeniji od novozavetne ljubavi. Ljudska srca su je gladna posvuda; ali zato to e se bezakonje umnoiti ljubav mnogih e ohladnjeti. (Matej 24:12) Ova originalna ljubav je ista ona koju je Elen Vajt videla da je sluena jedino kroz Hrista u Njegovom zavrnom delu oienja.23 Falsifikovana ljubav se slui kroz lanog svetog duha, koji je sutina spiritualizma. Evo ta se dogaa pred naim oima: Videla sam brzinu kojom je ova prevara [spiritizam] irila. Pokazan mi je voz, koji je iao brzinom svetlosti. Aneo mi je zapovedio da gledam paljivo. Fiksirala sam oi na voz. Izgledalo je da je ceo svet bio u vozu; kao da niko nije izostao. Aneo je rekao: Oni se svezuju u snop koji je spreman za spaljivanje. Onda mi je pokazao vozovou, koji je izgledao kao velianstvena, divna osoba, u koga su svi putnici gledali i odavali duboko potovanje. Bila sam smetena te sam upitala mog pratioca anela ko je to. [Zato bi Elen Vajt postavila ovo pitanje ako je bilo toliko lako prepoznati ga?] On je odgovorio: To je Sotona. On je vozovoa u formi anela svetla (Rani spisi, str. 88). U ovoj eri Sotona e se pojaviti kao pravi Hristos (Svedoanstva za propovednike i sluge Jevanelja, str. 62). On e nastojati da imitira anela svetla, da imitira Isusa Hrista. (Pismo 102, 1894) Neprijatelj ne moe imati mo da oslabi crkvu Adventista sedmog dana ukoliko mu mi nekako ne otvorimo vrata da se uunja. Kada Gospod uspostavi originalni kanal svetlosti, odmah se tu nae mnotvo falsifikata. Sotona e zasigurno ui kroz sva vrata koja su mu otvorena (Pismo 102, 1894) Bilo je udo da je tokom 19. veka nastao jedinstven narod koji dri ova tri osobita stuba istine ugraena u poruci trojice anela. Prema Gospodnjem planu, nije postojala ikakva ansa da delo bude odloeno ili ometano. Ali zbog pobune iz 1888, Gospodnji vesnik je 1889. prorekao strano udaljavanje od istine i istote: Ukoliko boanska sila ne bude uneta u iskustvo Bojeg naroda, lane teorije i pogrene ideje e zarobiti umove, Hristos i Njegova pravednost e biti izbaeni iz iskustva mnogih i njihova vera e biti bez sile i ivota (RH, 3. septembar 1889). Uz zahvalnost za ovo otkrie, moramo naglasiti: (1) Hristos i Njegova pravednost nee i ne mogu biti izbaeni iz iskustva mnogih usmeno. Za bilo koga od nas odbaciti Ga na reima proizvelo bi dramatini oseaj uasa. Predskazani ishod morao je da se dogodi dok su mnogi podravali ispovedanje Hrista i Njegove pravednosti. (2) Hristos i Njegova pravednost nee biti izbaeni iz iskustva mnogih svesno. To bi nas osvedoilo u nau potrebu, pokazalo nau ekstremnu hladnou. To bi dovelo iskrene due do vatre i stavilo kraj na mlakost. Ali Sotona je moan da nas dri u stanju ravnotee. Rei ili njihov nedostatak mogle bi nas obmanuti. Usne mogu iskazati siromatvo due koje srce ne prepoznaje (Hristove oigledne pouke, str. 159). (3) Hristos i Njegova pravednost e radije biti izbaeni iz iskustva mnogih nesvesno kroz misteriozni proces nepoznavanja srca. Postoji prirodno neprijateljstvo prema Bogu koje rovari ispod povrine. Srce je prevarno iznad svega i oajniki zlo; ko ga moe poznati? (Jeremija 17:9). Svaka opsesivna neuorza se moe javiti bez uoljivog uzroka. Elen Vajt je pisala o mogunosti
23 Postoje istaknute knjige o agape od strane evanelistikih naunika, kao to su Agape i eros od Andersa Najgrena (Nygren), Svedoanstva ljubavi od Leon Morisa i Ljubavna afera od Miel Harper. Ali postoji neto to nedostaje u svim ovim knigama: one ne objanjavaju kako je ljubav koja je odvela Hrista na krst podnela drugu smrt, kao to nalazimo jasno objanjeno u enji vekova str. 753. Stoga su ovi iskreni autori neizbeno uskraeni za shvatanje prave irine i duine i dubine i visine te ljubavi Hristove koja prevazilazi razum. Nijedna zajednica hriana koja podrava doktrinu o uroenoj besmrtnosti due ne moe ovo shvatiti, bez obzira na njihovu iskrenost. Poto je njihov koncept agape ljubavi ovako oslabljen samim tim je oslabljen i njihov koncept vere. Neizbeno, njihovo shvatanje o pravednosti kroz veru je kompromitovano.

119

promene voe posle 1888. i da to i ne primetimo: U zadnjih dvadeset godina prevejan, neposveen uticaj je vodio ljude... da odbace svog nebeskog Prijatelja. Mnogi su okrenuli lea Hristu (RH, 18. februar 1904). Oni koji tako lako mogu biti obmanuti od strane lanog duha pokazuju da su pratili pogrenog vou ve due vreme - dovoljno dugo da ne shvataju da su odvojeni od vere (Juni Straar, 5. april 1904). Zakljuak Zahvalnost srca za Hristov krst uvek vodi ka raspeu svoga JA sa Njim. Ali ljudska mudrost vodi daleko od samoodbacivanja, od posveenja, i izmislie mnoge stvari da sprei uticaj boanskih poruka (RH, 13. decembar 1892). Mnogi u naem narodu, posebno mladi, su zbunjeni i smeteni monotonou i duhovnom impotencijom koju danas vide u crkvi Adventista sedmog dana. I problemi podignuti od strane fanatika, nelojalnih disidenata i samoprozvanih lidera u crkvi mogu takoe biti shvaeni i reeni samo u svetlu ove realnosti. Crkva Adventista sedmog dana nije Vavilon, i Bog nikada nije planirao da ona postane Vavilon kao ni pradavni Izrael u vreme Ilije ili Jeremije. Oboavanje Vala je bilo i jeste zaraza tela kome je to strano i ini ga bolesnim. Ali isceljenje je mogue kroz pokajanje i reformaciju. Reenje za problem nije unitenje crkve nego duhovni oporavak. Zapazimo ovo ohrabrenje: Bog izvodi narod... On e ga ukoriti i ispraviti. Poruka Lodikejcima je poruka crkvi Adventista sedmog dana koja ima veliku svetlost i ne hoda po njoj... Poruka koja crkvu Adventista sedmog dana naziva Vavilonom i poziva narod Boji da izae iz nje ne dolazi od nebeskog vesnika niti od ikakvog ljudskog orua nadahnutog Duhom Bojim... Bog... ima posao koji Njegova crkva treba da obavi. Ona ne treba da bude nazivana Vavilonom, nego treba da bude kao so zemlji, svetlo za svet... da objavi ivu poruku u ove dane... Kako bi Sotona likovao kad bi imao poruku koja se iri da je jedini narod kome je Bog poverio svoj zakon onaj na koga se ova poruka [pad Vavilona] odnosi... Dokaz koji poruku Laodikejskoj crkvi ini primenljivom... nee zbrisati crkvu koja ne postoji (2. Odabrane poruke, str. 66-69, 1893). Kada se ponos i sebinost stanu prikazivati kao posveenost Hristu, onda imamo oboavanje Vala. I ono obuzima sve nivoe crkvenog tela. Oni koji tee da osiguraju unapreenje i dobro ime u svetu nautrb izgradnje pravih principa izdae svete istine. (RH, 31. januar 1892). Potenje i politika nee raditi zajedno u istom umu. Kad-tad, ili e politika biti izbaena a istina i potenje zavladati, ili e politika slaviti a potenje biti zaboravljeno. Oni nikada nisu u dogovoru; one nemaju nita zajedniko. Jedan je prorok Vala, drugi je prorok Gospodnji (5. Sved., 96). O kada bi nas moglo obasjati lice Gospodnje! Ako bismo gledali u Njegovo lice, ne bismo videli stalan osmeh povlaivanja Njegovom nevernom narodu koji Val simulira. On je idol sa zaleenim osmehom. Lice Hristovo pokazuje bol, akutne muke, boanske bolesti srca zbog nae strane mlakosti, naeg samoljublja, naeg ispovedanja posveenja kojeg iskreno ne oseamo. Iskreni hriani doivljavaju sukob sa lanima kao to je opisano u sledeem: Pravo shvatanje rtve i posredovanja dragog Spasitelja e slomiti srce koje je otvrdnulo u grehu; i ljubav, zahvalnost, saoseanje e ispuniti duu. Predaja srca Isusu pretvara pobunjenika u pokajnika... Ovo je prava religija Biblije; sve manje od ovoga je prevara (4. Sved., 625) Nova poredak stvari je uao u slubu. Postoji tenja da se kopiraju druge crkve, i jednostavnost i saoseajnost je skoro iezla... Neki otvaraju sastanake probuenja, i tim sredstvima pozivaju mnotvo u crkvu. Ali kada uzbuenje proe, gde su obraenici? Pokajanje i ispovedanje greha se nije desilo. Grenik je izmoljen da veruje u Hrista i da Ga prihvati bez obzira na prethodni ivot greha i pobune. Srce nije slomljeno. Nema kajanja. Navodni obraenici nisu pali na Stenu, Isusa Hrista (Nedatirani rukopis, str. 111).
120

Gde je ta Stena, na koju moemo pasti i razbiti se? Dobra vest je mnogo bolja nego to Val hoe da verujemo. Padanje na tu Stenu ni u kom sluaju ne uklanja nae samopotovanje niti na bilo koji nain povreuje nau linost. Ljudska linost doivljava vaskrsnue sa Hristom kada je grena ljubav prema sebi razapeta sa Njim. Hristos nikada nikoga nije unitio; ali iskustvo uzimanja naeg krsta je jedini nain na koji nas Nebeski Prvosvetenik moe postaviti prave, za vreme i za venost.

121

ETRNAESTO POGLAVLJE

OD 1950-e DO 1970-e
Ovaj manuskript originalno je pripremljen 1950-e za Odbor Generalne Konferencije. Bila je to molba da se nahrani stado Gospodnje hranljivim sastojcima poruke iz 1888-e. Od tada, adventistika svest se bori sa ubeenjem da postoji iroko rasprostranjena duhovna glad. Jevaneoski nalog jos nije ispunjen, uprkos velikim programima, aktivnostima i promocija svih proteklih godina. Samo nekoliko godina posle zasedanja iz 1888-e, 23. novembra, Elen Vajt je govorila u Potervilu, Miigen, na ceremonijalnom sastanku (A.L. Vajt, Puste godine, str. 418). Njene tri propovedi su zapisane u Pregledu i Glasniku. U propovedi od 24. novembra ona je est puta napravila referencu sa jevrejskim narodom, povezujui nas sa njima: ta bi Spasitelj uradio kada bi kod nas doao kao to je doao kod Jevreja? On bi morao uiniti slian posao ienja smea tradicije i ceremonija. Jevreji su bili jako uznemireni kada je On radio ovo delo... Slepilo fariseja je slika kako narod koji se gradi da ima veliko svetlo i znanje moe pogreno razumeti i prezentovati delo Boje. Mone istine su sahranjene izvan i nainjene beznaajnima i neatraktivnima kroz zabludu i sujeverje (RH, 4. jun 1889). U materijalu sledee sedmice, 11. juna, ponovo nas je pet puta uporedila sa Jevrejima, i ak vie od dvadeset puta ukazala na savremeno neverovanje vodee brae: Postoje mnogi koji su sebe stavili u slinu poziciju kao Jevreji u Hristovo vreme, te nee uti rei istine, jer je njihov um ispunjen predrasudama; ali oni koji odbiju svetlo sa neba e biti odbaeni od Boga kao to je Njegov pradavni narod bio odbaen... Zato voe obesnauju istinu pred narodom jer im nedostaje duhovnog ivota i posveenja, jer nisu povezani sa Bogom?... Otili ste toliko daleko od Njega, da jedva i moete uti zvuk Njegovog glasa. Ponovo govorei u kontekstu 1888-e, ona je rekla: Kuanje dece Izraelove i njihovo dranje pred prvi dolazak Hristov, predstavljani su mi uvek iznova kao slika poloaja koji zauzima Boji narod pred drugi Hristov dolazak - kako je neprijatelj traio svaku priliku da zaslepi umove Bojih slugu, da ne budu u mogunosti da prepoznaju dragocenu istinu (RH, 18. februar 1890). Pratila sam svaku liniju stanja naroda u vreme Hristovo, o njihovom stavu prema Svetlu sveta, u [emu] vidim opasnost da emo mi zauzeti istu poziciju... Mi emo se morati suoiti sa svakom formom neverovanja u svetu, ali ono to povreuje nae due je kada se suoimo sa neverovanjem meu onima koji bi trebali biti voe naroda (RH, 4. mart 1890). Proroka duboka otroumnost, nepostojea meu gotovo svim njenim savremenicima, shvatila je da je konana posledica iz 1888-e bila potpuno jednaka ponovnom raspeu Hristovom. Jevreji su izjavljivali da oni nikada nisu razapeli Mesiju, i mi jako teko prihvatamo obim onoga to smo mi uradili: Oni koji su se suprotstavili Duhu Bojemu u Mineapolisu ekali su priliku da prou istim putem ponovo, zato to je duh bio isti... Ceo univerzum je bio svedok nezahvalnog tretiranja Hristovog, prikazanog kroz Duha Svetoga. Da je Hristos bio pred njima, oni bi Ga tretirali na isti nain na koji su Ga Jevreji tretirali (Posebna svedoanstva, Serija A, Br. 6, str. 20; 16. januar 1896). Zbrka i zapletenost se javljaju u savremenim objavljenim izjavama, 1888-e, smer Crkve Adventista Sedmog dana zauzeo je uzlazni zaokret u Mineapoliskom zasedanju (Ministry, Novembar 1984). Gospodnji vesnik, govorei 14 godina posle 1888-e, rekao je suprotno: Pokazano mi je da je poraavajue iskustvo na Koneferenciji u Mineapolisu jedno od najtunijih poglavlja u istoriji onih koji veruju u sadanju istinu (Pismo 179, 1902). Nadahnuta procena je: okrutnost prema Duhu Svetome, sramno tretiranje Isusa Hrista, koje e se jednom... videti u svom
122

pravom svetlu sa svom teinom nevolje koja je proistekla iz toga (GCB 1893, 184). Oigledno to jednom je veoma blizu. Poreenja Elen Vajt sa Jevrijima nisu sluajna. To prodire u samo srce plana spasenja. Poricanje Jovana 3:16 je sadrano u naoj neposlunosti jer je odbacivanje Hristovo umeano u to. Kad se ovo dogodi, doi e pokajanje srazmerno grehu. Potekoa je to greh jo nije potpuno prepoznat u svom pravom svetlu. Mi jo sebe nismo sagledali kao to nas Nebo vidi. Sada je na sceni nova generacija i nema nijednog zivog svedoka koji moe govoriti o iskustvu sa zasedanja iz 1888-e. Sve to moemo saznati o tome mora doi kroz nadahnute zapise. Od 1950 postoji nastojanje da se objavljuju knjige koje o 1888-oj govore kao o crkvenoj pobedi. Stoga nekoliko autoritativnih knjiga u skoro 1500 strana nastoje da uspostave stav da smo mi prihvatili poruku iz 1888-e. Dve su bile odobrene od strane predsednika Generalne Konferencije; trea je napisana od strane potpresednika. Njihove publikacije svedoe o dubokom interesu koji 1888-a ima u svesti Adventista sedmog dana. Duh Sveti je vodio kroz sve ove godine i istina e trijumfovati nad svom konfuzijom. Reenje naih problema ne lei u kritikovanju crkvenog vostva ili slabljenju crkvene organizacije; ono lei u pokajanju i izmirenju sa Hristom u crkvenoj organizaciji. Ne smemo se usuditi da odbacimo ili zabranimo istinu; potpuno obelodanjena i shvaena od iskrenih srca, istina prevazilazi fanatizam, legalizam i duh kriticizma svetiji-nego-ti. To moe dovesti samo do poniznog, hrianskog pokajanja koje e doneti delotvorno isceljenje. Sada emo ukratko prei neke bitne faze oko preispitivanja 1888. 1950 1888 Preisptivanje (204 umnoenih stranica) nije nosilo ime autora, naslove strana i datum. Namera je bila jednostavna - da predoci dokaze iz nadahnutog izvora (600 izloaka od Elen Vajt) da smo mi zauzeli pogrean pravac 1888-e pa je Boje delo pogodilo ozbiljno nazadovanje, da pravi napredak u delu zahteva prihvatanje poruke i njenu objavu svetu i da je denominaciono pokajanje prikladno u pogledu nae istorije i u odgovoru na Hristov poziv Laodikeji. Poziv je bio odluno zvanino odbijen: Mi ne verujemo da je [denominaciono pokajanje] u skladu sa Bojim planom i namerom. Vi neete tampati va zapravo kritiki pogled niti ete ga vie umnoavati (Generalna Konferencija, Pismo Odbora za odbranu literature, 4. decembra 1951). Stav Generalne Konferencije je bio da je denominaciono pokajanje nepotrebno i neodgovarajue zbog velikog broja krtenja u programu udvostruimo nae lanstvo u 1950-im i naem irokom denominacionom i institucijskom napretku. Autori se nisu oduprli direktivi Generalne Konferencije. Oni su uvek vrsto zastupali principe crkvene organizacije i reda. Ali oni nisu mogli svesno odustati od njihovih osnovnih uverenja za koje su ubeeni da poivaju na nadahnutom svedoanstvu Elen Vajt. Radije oni su usmerili predmet sledeem veem autoritetu - samom Gospodu u istranom sudu i ka vostvu Njegovog provienja. Oni su se vratili na svoje misionarske dunosti u Africi (Pismo slubenicima Generalne Konferencije, 5. februar 1952). Ipak, kopija manuskripta nekako je pronala svoj izlaz iz glavnih kancelarija. Dok su autori radili kao misionari u Africi, nekoliko lanova i pastora u Severnoj Americi vredno su je iskopirali i umnoili. Bez pristanka autora bila je nairoko distribuirana na nekoliko kontinenata. 1952 Epohalna Biblijska Konferencija bila je odrana u crkvi u Sligou (Merilend) 1-13. septembra 1952. Te studije predstavljaju najbolja razmiljanja od strane ozbiljnih, iskrenih, posveenih, lojalnih ljudi, voa crkve, prema D.E. Reboku u Uvodu izvjetaja u dva toma pod nazivom Na vrsti temelj (Pregled i Glasnik, 1953, tom 1, str. 13). Neto pre zakljuivanja konferencije, predsednik Generalne Konferencije potvrdio je istinu o
123

nazadovanju iz 1888-e, i onda je izneo zaprepaujuu tvrdnju: U velikoj meri crkva je podbacila da gradi na temelju poloenom na Konferenciji 1888-e. Kao rezultat mnogo je bilo izgubljeno. Mi smo godinama iza nego to smo trebali biti u naem duhovnom rastu. Jo pre mnogo vremena mogli smo biti u Obeanoj Zemlji. Ali poruka o pravednosti kroz veru data na Konferenciji 1888-e je bila ponovljena ovde. Praktino svaki govornik od prvog dana pa nadalje je poloio veliki naglasak na ovu najvaniju doktrinu iako nije postojao prethodni plan da to mora da se uradi. Bilo je to spontano od strane svih govornika. Nema sumnje da su oni bili pokrenuti od strane Duha Svetoga da to urade. Zaista, ova tema je na ovoj konferenciji progutala sve ostale. I ova velika istina je ovde propovedana sa daleko veom silom nego na konferenciji 1888-e jer oni koji su ovde govorili imali su pomo veeg svetla koje svetli iz stotine objava na ovu temu iz spisa Duha Prorotva koju oni koji su tada govorili nisu imali Uskoro pitanje vie nee biti: Kakav je bio stav naih slubenika i naroda prema poruci o pravednosti kroz veru koja je data 1888-e? ta su oni uinili po tom pitanju? Od danas veliko pitanje mora biti: ta smo uradili sa svetlom o pravednosti kroz veru koje je objavljeno na Biblijskoj Konferenciji 1952? (W.H. Branson, Vol. 2, str. 616, 617). On je ponovo izneo istu izjavu u svojoj poslednjoj napomeni: Brao, naglasimo na svim naim sastancima sa naim slubenicima veliku vanost poruke koja je izneta na mineapoliskoj konferenciji 1888-e poruke koja je ponovljena ovde na ovim sastancima od strane svih govornika na konferenciji (str. 737, 738). Ova Biblijska Konferencija bila je odrana pre skoro etrdeset godina (pisano 1988 prim. prev.). Svim govornicima je reeno da budu u saglasnosti sa doktrinom o pravednosti kroz veru i bilo je izjavljeno da su oni propovedali poruku mnogo jasnije i mnogo snanije nego vesnici iz 1888-e na poetku poznog dada i glasnog poklia. Ako je ovo istina, logiki proizilazi da su poruke iz 1952. bile mnogo veeg ispoljavanja poznog dada i glasnog poklia i Otkrivenja 18 nego poruka iz 1888-e. Dalje, poruke iz 1952. su bile potpuno prihvaene bez opozicije, kako od strane Generalne Konferencije tako i od strane crkve na svetskom nivou. Ako je ono to je tako tragino nedostajalo poruci iz 1888-e bilo tako izobilno nadometeno 1952, nije li zemlja trebala biti osvetljena jo u toj generaciji sa slavom glasnog poklia? Slino prihvatanje poruke iz 1888-e ezdeset godina ranije pripremilo bi narod u toj generaciji da zavri jevaneoski nalog. Da li su blagoslovi doli na generaciju iz 1952-e? Paljivo ispitivanje izvetaja u dva toma otkriva problem. Nijedan od govornika nije reprodukovao originalne motive ili sutinu poruke iz 1888-e. Propovedi koje je izneo Edvard Hepenstal na temu dva zaveta bile su u osveavajuem skladu sa pozicijom iz 1888-e i takoe nekoliko drugih govornika nisu rekli nita suprotno tome. I nema sumnje da su svi oni bili ozbiljni, iskreni, asni, posveeni, lojalni ljudi, te da je svaki od njih izneo ozbiljnu prezentaciju. Ali je problem da je veina, ako ne i svi, dala dokaz da su bili potpuno neinformisani o pravom sadraju poruke iz 1888-e. Nijedan nije dao dokaza da je paljivo prouio originalne izvore te neprocenjive poruke, koji su naravno vie nisu tampali. Nijedan nije video jasnu razliku izmeu poruke iz 1888-e i popularne protestantske doktrine o pravednosti kroz veru. Bolno je evidentno da su vesnici iz 1888-e za koje je Elen Vajt garantovala bili persona non grata na konferenciji iz 1952 (za primer videti tom 1, str. 256). Kao da je postojao neki osmiljeni plan da se ukloni svako priznanje njih samih ili sadraja njihove originalne poruke. Kako su osnovni sastojci su u velikoj meri bili izuzeti iz poruka iz 1952, oni nisu mogli ispoljiti duhovnu silu poruke iz 1888-e potrebnu za probuenje i reformaciju. Bez sumnje mnogo dobra je dolo sa konferencije iz 1952. Ali pozni dad i glasni pokli nisu imali novi poetak pre 35 godina. (pisano 1987-e prim. prev.) U meuvremenu, nairoko spontano distribuiranje 1888 - Preispitivanje se nastavilo. 1958-e
124

odgovarajui zahtevi Gneralnoj konferenciji upueni od lanova crkve izmamili su jo jedan odgovor. 1958 Tako je novi odgovor bio pripremljen od strane Generalne Konferencije i postao dostupan ckrvi septembra 1958-e. Naslovljen kao Dalja procena manuskripta 1888 - Preispitivanje jako se suprotstavio dokumentu. Izneemo njegov zakljuak: Oigledno je da su autori pokazali znaajan amaterizam u istraivanju i upotrebi injenica.24 Postoji konstantan model kroz ceo manuscript o korienju citata izvan njihovog konteksta Teza 1888 - Preispitivanje je ozbiljno razmiljanje o knjievnoj etici njenih autora Pokazavi se krivim za zloupotrebu injenica i pogrenu upotrebu izjava iz spisa Duha Prorotva, autori 1888 - Preispitivanje su proizveli manuscript koji je tetan po crkvu, koji krnji ugled voa crkve i pogreno informie pojedince koji ga budu itali (str 47-49). Kada su autori proitali Dalju procenu, oni su bili duboko zabrinuti. Da li su bili krivi za upotrebu citata izvan konteksta, zloupotrebu injenica, proizvodnju manuskripta koji je tetan po crkvu? Ovo je bio poziv na iskrenu molitvu, preispitivanje srca, opirnije ispitivanje spisa Elen Vajt koje su koristili i potragu za drugim citatima. Shodno tome, u septembru 1958-e kada su ponovo bili na dopustu u Americi pripremili su odgovor na 70 strana, Odgovor na Dalju procenu, koji se pozabavio sa svakom takom iz Dalje procene. U nemogunosti da sprovedu istragu u Riznici Elen Vajt, dobili su pristup privatnim kolekcijama sa mnogim jo neobjavljenim dokumentima Elen Vajt u bibliotekama penzionisanih slubenika koji su je znali lino. Ovi novootkriveni dokumenti kao potpora njihovim tezama bili su ukljueni u njihovom Odgovoru. Procena je bila povuena i postala nedostupna javnosti.25 1962 Tokom naredne etri godine, lanovi crkve su nastavili da postavljaju ozbiljna pitanja. U Proceni je stajalo 1958-e da se mislilo da je izvetaj [koji je 1951 napravio Odbor za odbranu literature] od pre sedam godina zatvorio temu (str. 3). Ali izgledalo je da provienje nije bilo voljno da ugasi interes za 1888-u. Duh Sveti ga mora drati ivim sve dok ne doe do pokajanja. 1962-e N.F. Pis je izdao knjigu o 1888-oj pod nazivom Samo verom. U predgovoru predsednik Generalne Konferencije je izjavio: Zasedanje Generalne Konferencije iz 1888-e i diskusije na tom zasedanju u vezi opravdanja verom bile su razliito komentarisane od strane velikog broja osoba, naroito u zadnjih nekoliko meseci. ak je bilo i navoeno od nekolicine - potpuno pogreno - da je Crkva Adventista sedmog dana podbacila u pokuaju da dosegne ovo veliko fundamentalno hriansko uenje. Ova knjiga postavlja stvari na svoje mesto (str. vii). Dr Pis je veoma kompetentan i paljiv skolar i Generalna Konferencija je cenila njegov rad. Ali postoje problemi sa ovom knjigom usled neuspeha da sagleda celu eru 1888-e izbalansirano: a) Knjiga je gotovo potpuno podbacila da prepozna poruku iz 1888-e u onome to je u stvari bila poetak poznog dada i glasnog poklia, poruka poslata da ljude pripremi za promenu. b) Opet je poruka iz 1888-e tretirana prosto kao doktrina o opravdanju verom ili doktrina o
Originalan izvetaj koji je dao Odbor za odbranu literature istakao je potpuno suprotno: Manuskript odie dokazima o iskrenom, marljivom, savesnom trudu. 25 Jedan primer kako je Procena podrala prihvaene teorije je upotreba jedne reenice izvaene iz Pisma 40, 1893: Mi smo stajali na borbenom polju skoro tri godine i u to vreme odlune promene su se desile u okviru naeg naroda i kroz milost Boju izvojevali smo odlune pobede (Procena, str 44). 1983-e celo pismo bilo je objavljeno od strane Poverenitva Elen Vajt tako da se mogao istraiti ceo kontekst (Izdanje br. 996). Izvaena reenica se pojavljuje u diskusiji o upotrebi sira, kako je dr Kelog kupio celu koliinu sira ponuenu na prodaju u prodavnici na saboru i kako su principi zdravstvene reforme postali prihvaeni od strane adventistikog naroda. Kontekst ne sadri nita znaajno u vezi poruke iz 1888-e ili njenog prihvatanja.
24

125

pravednosti kroz veru i izjednaena sa popularnim protestantskim uenjem. Ona ak iznosi da su je vesnici iz 1888-e skovali od popularnog protestantskog uenja tih dana (str 138, 139). Ali oni su naglasili da su je skovali iz same Biblije (GCB 1893, str. 359). Uzaludni su pokuaji da se u savremenim spisima popularnih protestantskih teologa nau jedinstveni elementi koji ine poruku iz 1888-e. c) Ovo pokree pitanje: Ako su protestantske crkve devetnaestog veka posedovale bit poruke iz 1888-e, kako onda ona moe biti poruka treeg anela u stvarnosti? Gde je originalnost jevanelja Crkve Adventista sedmog dana? d) Crkva Adventista sedmog dana je postala evaneoskija u proteklim godinama uivajui postepeno pojaavanje naglasaka opravdanja verom tokom proteklih etrdeset godina (Pis, str. 227, 239, 240). Postavlja se pitanje koja vrsta opravdanja verom je ovo? Je li ovo popularna protestantska teorija ili poruka iz 1888-e? e) Knjiga sadri jednu nepravilnost. U knjizi nalazimo da smo mi sauvali duhovnu sveinu pokreta probuenja u zadnjoj deceniji 19. veka a onda, jako udno, iznosi probuenje iz devedesetih je umrlo (str. 164, 177). Ovo je obeshrabrujui nagovetaj. Logiki ovakav stav posledino negira proroantsvo iz Otkrivenja 18,1-4. Kada se poruka glasnog poklia iskreno prihvati od strane vostva crkve, ona nikada nee umreti, nego je proroki predodreena da obasja zemlju sa slavom. Ovo je velianstvena slika svetske proroke budunosti. injenica da je probuenje iz 1890-ih umrlo je samo po sebi najistiji dokaz da poruka glasnog poklia nije iskreno prihvaena od strane voa crkve. Ovo mora biti razjanjeno ili emo se suoiti sa stranom mogunou da svako originalno probuenje kao ovo je predodreeno da umre ak i ako je poruka prihvaena. Da li to znai da se Otkrivenje 18,1-4 nikada nee ispuniti? Pitanja od strane lanova crkve nastavila su da pristiu. 1966 Zatim sledi jo jedna knjiga o 1888-oj, napisana od strane potpredsednika Generalne Konferencije, A.V. Olsona. Njegova prerana smrt 5. aprila 1963. godine ostavila je njegov praktino zavren rukopis u rukama Odbora za zaostavtinu E.G. Vajt, koji je njegovu knjigu od 320 strana objavio 1966-e pod nazivom Kroz krizu do pobede, 1888-1901. Ozbiljno i duboko iskreno, autor je ponovo nastojao da bije bitku sa pogreno izvedenim zakljucima u vezi 1888-e. Predgovor itaocu objanjava da trinaest godina izmeu Mineapolisa, 1888-e, i Generalne Konferencije 1901. su bile period koji je Provienje jedino moglo nazvati pobeda (str. 7). Ali ponovo ovde postoje ozbiljni problemi: a) Ovih trinaest godina nisu oznaeni kao pobeda nego kao neviena nevernost u administraciji vostva crkve. Postojao je proroki zahtev za reformacijom i reorganizacijom, i konano sudovi Gospodnji su se izlili u stranoj vatri u Sanatorijumu u Batl Kriku i izdavakom drutvu Pregled i Glasnik. Ovo je dolo posle pobede datirane 1901. Nebrojena pisma od strane Elen Vajt iz Australije tokom tog perioda govore o svemu osim o naprednim godinama ukoliko su duhovnost i vernost bitni i ukoliko je poruka iz 1888-e i iskustvo merilo. b) Knjiga pokuava da uspostavi pravni osnov za dokazivanje da poruka iz 1888-e nije zvanino odbaena zato to nije bilo zvaninog glasanja za prihvatanje ili ne (str. 36). Ako je istina da ne postoji zvanini zapis o negativnom glasanju u Mineapolisu injenica je da je glasanja bilo i da zvanini bilten iz 1893-e govori o tome. A potvruje ga i Elen Vajt. Nekoliko jasnih referenci pokazuju da je negativnog glasanja bilo: ta su braa u stranom poloaju u kojem su bili odbacila u Mineapolisu? Oni su odbacili pozni dad glasni pokli poruke treeg anela. (str. 183) Neki od ovih su tako otvoreno stajali protiv ovoga u to vreme [Sastanak u Mineapolisu], i glasali sa uzdignutim rukama protiv toga. (str. 244) Bilo kao osnovno naelo vere koje se zapisuje u aktuelnim spisima, ili neija ideja koju oni ele
126

da proguraju glasanjem u Generalnoj Konferenciji, ne pravi nikakvu razliku I postoje ljudi ovde koji pamte to vreme - pre etiri godine; i mesto Mineapolis gde su tri direktna napora nainjena da to postignu pripisujui ga poruci treeg anela, glasanjem u Generalnoj Konferenciji. ta neko veruje - postavljajui to kao meae i onda izglasavajui kao meae, bilo da vi znate ta meai jesu ili nisu; a onda ide napred i saglasi se da dri zapovesti Boje, i mnoge druge stvari koje vi kreete da odradite to je bilo ponueno da se provue kao opravdanje verom (str. 265). Kao to vidimo, lino Elen Vajt ukazuje na glasanje za odbacivanje poruke, ali reference na to su izbrisane iz savremenih izdanja Manuskript 24, 1888 u treoj knjizi Odabranih svedoanstava (str. 176). Njen Manuskript 15, 1888 (Olson, str. 294-302) veoma se tie pogrenosti pokuaja brae da se proguraju kroz takvo glasanje. Uprkos istoriji, postoje najmanje est modernih izdanja koja poriu glasanje: Svedoanstva za propovednike, predgovor napisan od strane Vajt Zaostavtine, str. 24; Kroz krizu do pobede, str. 36; Pokret sudbine, str. 233, 370; Puste godine , str. 395, 396; Vera koja spasava, str. 41. Razumno je pitati zato je, posle tri direktna napora da se dobije zapis o glasanju za odbijanje, pokuaj propao. Zato nita nije zapisano? Jasan odgovor nalazimo u Biltenu iz 1893. Potpuno sama, Elen Vajt je odbijala da dopusti glasanje: Nije li nam bilo reeno u to vreme da je aneo Gospodnji rekao: Ne inite taj korak; vi ne znate ta se nalazi u tome? Nemam vremena da vam kaem ta je u tome ali aneo je rekao: Ne inite to. Papstvo je bilo u tome. To je bilo ono to nam je Gospod pokuavao rei, to je hteo da razumemo Ima li ikog u ovoj kui ko je u to vreme bio tamo a da sada ne moe videti ta se tamo dogodilo? (str. 265) Stoga jedini razlog zato glasanje nije bilo zapisano je to to ga je Elen Vajt mudro spreila. Jasno, delegati su nameravali da glasaju o odbacivanju. I prolo bi veoma glatko jer je ona objasnila da je u Mineapolisu opti duh i uticaj slubenika koji su doli bio da odbace svetlo (Pismo B21, 1888); naa vodea braa su ovde jedino da odvoje Duha Bojega od naroda (Manus. 9, 1888; Olson, str. 291); i na ovom sastanku opozicija, pre nego istraga, je na dnevnom redu (Manus. 15, 1888; Oslon, str. 301). Takav zapis o glasanju bio bi praktino denominaciono samoubistvo. Hvala Bogu jer nas je ona spasila od nas samih! Piz priznaje silu skoro potpune opozicije: Gotovo pouzdano se moe rei da Dons i Vagoner ne bi imali nikakve anse bez njene podrke (Vera koja spasava, str. 41). Bez njene direktne podrke njima, Generalna Konferencija 1888-e bi zvanino glasala za odbijanje njihove poruke. c) Olson je minimizirao udar opozicije iz 1888-e odnosei se na to kao na pukih dvadeset tri radnika umeana u to na ovaj ili onaj nain Sugerisati da je tamo bio tajni sporazum velikih razmera ili organizovana opozicija nije ispravno (str. 84). Ponovo imamo konflikt sa onim to je nadahnuti vesnik rekao u svojim mnogim izjavama. Ovo je takoe u suprotnosti sa izvetajima oevidaca, C.C. Mek Rejnoldsa i R.T. Nea (vidi poglavlje 15) d) Knjiga se zavrava sa bolnom, obeshrabrujuom dilemom. Voe i slubenici su verni, dok laici - vernici nisu: Adventistiki pastori i evanelisti su naglaavali ovu vitalnu istinu sa crkvenih propovedaonica i javnih govornica, sa srcima punim gorue ljubavi za Hrista. Ali za mnoge lanove crkve poruka o pravednosti kroz veru je postala suva teorija Oni su odbacili svetlo Oni su podbacili Njihove jadne due su gole i siromane One e uskoro biti odbaene od njihovog Gospoda (str. 238, 239; dodat naglasak). Logiki zavretak ove teze je rimokatoliki koncept vernih klerika i nevernih laika. Kada aneo crkve, njeno vostvo, odgovori na Hristov poziv u zadnji dan, Boji narod e biti gotov u dan [Tvoje] sile (Psalam 110,3). Verni slubenici i neverni lanovi - laici je optuba ne samo u Bojem narodu danas, nego kroz celu istoriju, i ne donosi nikakvu nadu u budunost osim da e se neverni narod uvek suprotstavljati vernom vostvu. Ovo ne moe biti niti e biti.

127

1969 Uskoro je Norvel F. Pis izdao nastavak na Samo verom, pod naslovom Vera koja spasava (1969). Osnovna tema je ponovo 1888-a i sadri nove probleme: a) Ponovo nalazimo nedostatak bilo kakvog prepoznavanja eshatolokog znaaja poruke iz 1888e kao poetka glasnog poklia iz Otkrivenja 18. Umesto toga, autor je prezentuje kao optu zaostavtinu protestantskih grupa, staro svetlo u njenom pravom kontekstu, proto novi naglasak na opravdanje, isto veno jevanelje kojim su hriani bili spasavani u svim vekovima (str. 25, 39, 45, 54). Izgleda da nema priznanja jedinstvene istine koja ini poruku treeg anela u stvarnosti, nema koncepta naroite veze sa ienjem svetinje. b) Opet nam je reeno da se delegacija podelila na tri grupe ukazujui da opozicija nije bila ozbiljna. Opovrgavajui one koji kau da je crkva odbacila opravdanje kroz veru iz 1888-e,26 autor se oslanja na pretpostavku da nedostatak registrovanog glasanja znai da nije ni dolo do zvanine akcije na tu temu i da veina onih koji su podbacili da vide svetlo iz 1888-e se kasnije pokajala za svoje slepilo i dala entuzijastiku podrku (str. 41). Dokazi za entuzijastiku podrku nedostaju. Ponovo se podseamo tunog pisma Elen Vajt njenom neaku, 5. novembra 1892-e, dakle posle priznanja glavnih voa, u kojem stoji da nijedan od glavnih opozicionara nije prihvatio svetlost i prepoznao poruku (Pismo B2a, 1892). Pis je na drugom mestu priznao da na kraju dekade nijedan Jelisije nije propovedao uspeno poruku osim Donsa, Vagonera i Elen Vajt (Samo verom, str. 164). Pa gde je onda bila ta navodna podrka? c) Pokuavajuci da ukloni sugestiju autora 1888 - Preispitivanje da crkva ponovo tampa spise Donsa i Vagonera kako bismo imali koristi od njihovog uenja, Pis izjavljuje da Dons i Vagoner nisu nita rekli to Elen Vajt nije rekla bolje Elen Vajt je mogla da prezentuje ovo isto veno jevanelje sa lepotom i jasnoom kojoj nijedan od njenih savremenika nije bio ravan (str. 53). Ovo pokree ozbiljno pitanje: Zato je Gospod onda uopte poslao vesnike iz 1888-e ako oni nisu mogli da prezentuju poruku na odgovarajui nain? Zar nije bilo mudrije postaviti Elen Vajt kao predstavnika poznog dada i vesnika poruke glasnog poklia? Sveta istorija pokazuje da je Gospod uvek birao vesnike sa razlogom. Elen Vajt nikada nije opisivala Donsovu i Vagonerovu poruku kao suvinu; ona ju je odobrila u vie od 300 puta i to jezikom neprevazienog oduevljenja i jasno ih je podrala kao naroito pomazane, poslane, naimenovane od Gospoda da urade posao na koji ona nije bila pozvana.27 Knjige vesnika iz 1888-e bazirane su samo na Bibliji (npr. Hrist i Njegova pravednost, Jevanelje u Stvaranju, Radosne vesti, Otvoreni put do hrianskog savrenstva, koje ne sadre izjave Elen Vajt). Njihova poruka je prelepa demonstracija sile svojstvene istoj poruci o pravednosti kroz veru iz Pisma. Zanemarivati je znaci nepotovati odobravanje Elen Vajt. d) Na autor zavrava sa uzvisivanjem poruka sa Generalne Konferencije u Milvokiju iz 1926-e
Ko su ovi nije razjanjeno. Autori 1888 Preispitivanje nikada nisu izjavili da je crkva odbacila poetak poznog dada. Oni su jedino citirali dokaze koje je dala Elen Vajt da se vostvo suprotstavilo poruci i da je u velikoj meri poruku dralo dalje od crkve tako da crkva nikada nije ni imala mogunost da je prihvati. (1. Odabrane poruke, str. 234, 235) 27 Neki od onih koji su rekli da su prihvatili pravednost kroz veru izjavljuju da mi ne trebamo najdragoceniju poruku koju je Gospod poslao preko stareina Vagonera i Donsa jer posedujemo spise Elen Vajt. Ali postoje problemi u ovom stavu: (a) Crkva je 1888-e takoe posedovala njene spise, i ak vie nego mi danas - oni su uivali njeno lino prisustvo. (b) Ona je rekla da su njeni spisi manje svetlo koje upuuje na vee svetlo, Bibliju. (c) Dalje, logiki sledi da mi ne trebamo Novi Zavet jer su i Isus i Pavle uzeli njihova uenja o pravednosti kroz veru jedino iz Starog Zaveta; i niko ne moe da negira da su ga oni razumeli. (d) Dalje sledi da mi takoe ne trebamo ni Velike ni Male proroke, zato to je Avram bio opravdan verom i postao otac vernih dok je znao samo Postanje 1-11. Ovo je naravno apsurdno. Jedini logiki zakljuak je da mi trebamo svo svetlo koje nam je Gospod poslao. Elen Vajt nikada nije izjavila da je ona poslata da objavi pozni dad ili poruku glasnog poklia ali je prepoznala to u Donsovim i Vagonerovim izlaganjima. Nemogue je potpuno prihvatiti Elen Vajt a ne prihvatiti njeno uzvisivanje poruke iz 1888-e koja je propovedana od strane Donsa i Vagonera u njeno vreme.
26

128

kao mnogo vanijim nego onima iz 1888-e. One su jak dokaz da je poruka iz 1888-e bila prihvaena te zakljuuje: Moje vrsto ubeenje je da je ispravno dati manji naglasak na 1888 a vei na 1926-u. U stvari, Generalna Konferencija iz 1926-e je bila ono to je 1888-a mogla biti, jer tamo je bila vea jednodunost oko znaenja jevanelja. Neki su smatrali da se crkva treba preispitati priznavi greke iz 1888-e. Ne mogu se dati pozitivniji dokazi o duhovnom rastu i zrelosti od propovedi iz 1926-e (str. 59). Ali u stvari, ovakav stav bi logiki crkvu gurnuo u konfuziju. Zapazite ta on povlai: (1) Poruke iz 1926-e su bile vee i vanije od onih iz 1888-e; ipak (2) za razliku od 1888 vea jednodunost oko znaenja jevanelja iz 1926 znaila je da nije bilo opozicije kao 1888; (3) prolo je vie od ezdeset godina od 1926-e, dok je Elen Vajt izjavila da je poruka iz 1888-e prihvaena jevaneoski nalog bi bio ispunjen u roku od nekoliko godina (Bilten Generalne Konferencije, 1893, str. 419). (4) Ovakvo razumevanje 1926-e stoga nam govori da vea jednodunost i prihvatanje poruke ne dovodi do uspenog zavretka jevaneosokog naloga. Moe li ta biti vie obeshrabrujue od ovoga? injenica je da pravednost kroz veru propovedana u porukama iz 1926-e koje su zavedene u Biltenu Generalne Konferencije iste godine nemaju bitne istine poruke iz 1888-e. Ista stvar se ponovila kasnije, 1952-e. Ove poruke su bile nadahnute oduevljenjem pobednikog ivota iz Sunday School Times i teolokih doktrina drugih istaknutih protestantskih voa tog vremena. Eto zato nije dolo do probuenja i reformacije na sastanku iz 1926-e i na konferenciji iz 1952-e. Sada se opet vraamo ka najznaajnijim fazama razvoja teme o 1888 u celom veku. (pisac misli na XX vek, jer knjiga je pisana 1987 prim. prev.)

129

PETNAESTO POGLAVLJE

OD 1971. DO 1987. I DALJE

Do sada je objavljeno oko 700 strana u nameri da se negira potreba za denominacionim pokajanjem zbog 1888-e. A drugih 700 strana dolo je 1971-e u delu Pokret sudbine od L.E. Fruma. Prema autoru, ne postoji izdanje u naoj istoriji koje je dobilo tako velianstvenu preizdavaku podrku (str. 8). im su prve odtampane, 1500 kopija je poslato kao poklon liderima crkve po celom svetu. Jednoduno odobravanje napravilo je od ove knjige najautoritativniju re o 1888-oj: Zapoeto i naloeno od strane biveg predsednika Generalne Konferencije A.G. Danielsa jo 1930-e, a kada je istraga krenula odobreno i od pet narednih predsednika Generalne Konferencije i mnogih savetnika Bila je kritiki proitana od strane ezdeset naih priznatih naunika specijalista za nau denominacionu istoriju i adventistiku teologiju. Od strane eksperata Duha Prorotva. Od strane kljunih biblijskih uitelja, urednika, slubenika za masovnu komunikaciju, naunika, doktora (str. 8). Stoga je evidentno da Pokret sudbine predstavlja summum bonum proglas Generalne Konferencije i odgovornih voa na problem 1888-e. Autor uverava itaoce u svoju najdublju odanost kao odgovor na nalog A.G. Danielsa, sa posebnim naglaskom na dogaaje u vezi 1888-e i njihov ishod. On je urgirao da ja postavim rezultate jasno naslikane jedan koji ce proslaviti Boga i uzdici istinu oba kompletirana, bez okolienja i dokumentovana za ozbiljno svetsko istraivanje Daniels me je upozorio da budem fer i veran injenicama, iscrpan i nepristrasan u upotrebi, i da prezentujem celokupnu sliku izbalansiranu da izbegnem bilo kakav povrni tip obrade Istinita i verna slika je imperativ. Istina, insistirao je, nikada nee biti uzviena skrivanjem ili zaklanjanjem Zapui rupe zabelei verno (str. 17, 18). Drugi veterani voe su urgirali da odgovorim na tekua pitanja Iznad svega da budem veran injenici i nepokolebljiv u pokornosti celoj istini da doem do dna injenica, obelodanim rezultate i da budem slobodan i postojan u svojim izlaganjima (str. 22). Pokret sudbine je plod mukotrpnog rada, napisan od strane najuglednijeg istorijskog skolara crkve. On je bio blagosloven od Boga brojnim bogatim talentima. Njegova monumentalna izdanja o istoriji prorokog tumaenja i uslovnosti su predivan doprinos literaturi adventistikog pokreta. Meutim, prema najmanje jednom kritiaru, njegova zadnja knjiga nije pouzdana istorija (Seminarske studije, Univerzitet Endrjus, Januar 1972, str. 121). Postoje ozbiljni problemi: (a) Zauzima suprotan stav o istoriji 1888-e od stava Danielsove knjige, Hristos - naa pravda, a Daniels je bio taj koji je naloio njeno pisanje. Suprotnost se moe videti u dva naredna odlomka: Epohalno zasedanje u Mineapolisu stoji kao vrh planine, uzdiui se iznad svih drugih zasedanja po originalnosti i znaaju. Bio je to znaajan zaokret On je predstavio novu epohu 1888-a je dola da oznai poetak nove melodije i novog dana 1888-a nije bila poraz nego zaokret u konanu pobedu 1888 bitka je teko vojevana i pobeda je srdano izvojevana (L.E. Frum, Pokret sudbine, str. 187, 191). Poruka nikada nije primljena, niti objavljena, niti joj je dat pravi kurs koji joj je trebao biti dat u cilju dodeljivanja crkvi nemerljivih blagoslova koji su u njoj bili upakovani Opozicija je otkrila otroumnu dovitljivost tog gospodara zlih umova, neprijatelja svake pravednosti da neutralizuje poruku Kako su strani rezultati svake pobede kad je ona poraena (Daniels, str. 47, 53, 54).
130

(b) Niko nije bio u mogunosti da vidi bilo koji od Frumovih sakupljenih pismenih izjava koje su svedoile u korist prihvatanja poruke od strane voa crkve jer su do dananjeg dana nedostupne za prouavanje. Na autor nam je rekao da su one dole od stvarnih uesnika na Mineapoliskoj konferenciji iz 1888-e, izjave koji su drane u poverenju od 1930-e, potpisane deklaracije, napisane u prolee 1930-e (str. 8, 237, 238). Ali u dva poglavlja podrke ovim tvrdnjama (str. 237-268), ak ni jednom nije itaocu doputeno da vidi ni jednu od njih. I tri izvetaja oevidaca koji postoje nisu navedeni. Oni su u suprotnosti sa njegovom tezom. Tako nam je reeno autoritetom nevidljivih oevidaca da je poruka iz 1888-e prihvaena od strane voa crkve, dok tri vidljiva oevica kau suprotno. (Mi emo ih citirati uskoro.) Potvrde su obezbeene od strane nekih dvadeset est spodobnih i podobnih mukaraca i ena koji su bili stvarni uesnici, posmatrai ili zapisniari na vanoj Mineapoliskoj sednici iz 88-e (str. 239). Od celog objavljenog broja, samo trinaest lica je u stvari bilo prisutno, tako da moe biti samo trinaest oevidaca. Paljivo raunanje ukazuje da su napravljene 64 reference na ovih 26 lica i njihova pisma ili intervjue. Jedna je data 14 puta. Ali neshvatljiva misterija je zato autor, poto je napravio tako impresivne tvrdnje, nije dozvolio njima da govore. Sa jednim izuzetkom, ni jedna reenica nije citirana iz bilo koje od ovih 64 referenci, od oevidaca ili drugaije. Razum zahteva da svedoanstva izreena da dokau neto moraju biti vidljiva da bi podrala neku izjavu. Frum je kategoriki tvrdio u njegovom kurzivu: Tamo nije bilo denominacionog ili liderskog odbacivanja poruke, ovi svedoci insistiraju (str. 256). A zatim smo ostavljeni bez jedne jedine njihove reenice koja podrava izjavu. Ne postoji sud ili porota u slobodnom svetu koja bi prihvatila ovakvu vrstu zakljuka bez dokaza. I dok se navodni dokazi tako oito suprote svedoanstvu Elen Vajt, lanovi crkve Adventista sedmog dana bi trebali veoma iskreno da trae da im bude doputeno da vide takve dokaze.28 Jedno od naznaenih 26 pisama (str. 248) je bilo dostupno u arhivi Zaostavtine Vajt. Pismo na 5 stranica koje je napisao C.C. Mek Rejnolds (1853-1937), pod naslovom Iskustva sa Generalne Konferencije u Mineapolisu 1888, oznaeno je kao D Dokument 189. Pismo se zavrava sa sledee dve reenice: ao mi je svakoga sa Konferencije u Mineapolisu ko nije video da je tamo bilo opozicije i
Dr Frum je 4. decembra 1964-e pisao autorima ove knjige, pre izdavanja njegove knjige Pokret sudbine, zahtevajui opoziv pozicija koje su drali u 1888 - Preispitivanje. Bilo nam je preporueno da napravimo javno i objavljeno odricanjeod izvesnih zakljuaka koje ste proizveli [da su voe iz 1888-e odbile poetak poznog dada i glasnog poklia] Uskoro, dokumentovana istorija o 1888-oj e bez sumnje izai iz stampe. I ukoliko ne preinaite svoja izlaganja mogue je da ete se nai u najnezavidnijem poloaju. Razlika e biti oznaena. 16. aprila 1965. godine napisao nam je sledee: Po mom miljenju za vas je bolje da delujete prvi i bez puno odlaganja Vaa prepirka je bolno mesto, usamljeno i u konfliktu sa praktino jednoglasnim miljenjem naih skolara Vi ste mnogo drski u suprotstavljanju otkriima ove grupe ljudi Ja ne oseam dunost da sa vama delim bilo koji naredni dokaz Vae nesretno stanje me podsea na Ilijin sluaj On se otro sukobio sa istoriarima i ekspertima Izraela u vezi trenutne situacije. On je bio u pravu, oseao je, a oni svi nisu. On je jedini bio lojalan i bio je oklevetan i progonjen zbog svojih izjava i zakljuaka Ilija je stoga u stvari oklevetao i osramotio Izrael te dao pogrean zatamnjen izvetaj. On je postao lani svedok, stavljajui klevetu na Izrael i njegovo vostvo [Ahav i Jezavelja?] Vi bi trebalo da se zaustavite, da se povuete i da se odreknete. On je izjavio da govori sa autoritetom Generalne Konferencije iza sebe, kao to je zaista njihovo odobravanje njegove knjige uskoro i pokazalo. Jedan od nas je odgovorio 10. maja 1965: Odrei se pod uticajem straha bez nadahnutih dokaza teko e biti ispravna stvar za uiniti Gospod nikada od oveka nije traio takvo delo. injenica je, ovek moe mnogo nauditi svojoj dui ako popusti strahu i brizi i kukaviki se odrei, bez dokaza, onoga to je drao pri istoj svesti. 10-og novembra 1965-e, isti autor je pisao dr Frumu: Moram ponoviti moju spremnost da se odreknem ukoliko mi dopustite da vidim jasne dokaze iz Duha Prorotva. Vi ste kategoriki odbili da mi dopustite da vidim takve dokaze Meni i drugima izgleda udno da vi zahtevate od mene da se odreknem dok u isto vreme mi zakidate dokaze za koje kaete da dolaze iz neobjavljenih spisa Elen Vajt koji od iste savesti zahtevaju odricanje Moja molitva je da u konanom ishodu [Boje] ime bude proslavljeno. Kada se Pokret sudbine pojavila u tampi, dokumentovani dokazi su potpuno izostali.
28

131

odbacivanja poruke koju je Gospod poslao Njegovom narodu u to vreme. Nije kasno za pokajanje i primanje velikog blagoslova. Izvjetaj oevica sa Generalne Konferencije 1888 od R.T. Nea je takoe dostupan. On prezentuje dokaz neto jaim jezikom: Pisac ovog traktata, tada mlad ovek, bio je prisutan na sastanku (1888) i video i uo mnoge od razliitih stvari koje su uinjene i izgovorene u cilju suprotstavljanja tada izloenoj poruci Kada je Hristos bio uzdignut kao jedina nada crkve i svakog oveka, govornici su se sreli sa ujedinjenom opozicijom sastavljenom od skoro svih starijih pastora. Oni su pokuali da zaustave ovo uenje stareina Vagonera i Donsa. Oni su hteli da se diskusija po tom pitanju zaustavi. Izvetaj treeg oevica se takoe moe nai u Riznici Elen Vajt, napisan od strane A.T. Donsa: Za sve vreme u Odboru Generalne Konferencije i meu drugima vladalo je tajno ivo protivljenje (pomeano sa neprijateljstvom prim. prev.) koje je konano doekalo svoj dan u crkvi te dalo duhu i raspravi i ljudima premo u Mineapolisu (Pismo Klodu Holmsu, 12. maj 1921). Nijedna o ovih izjava oevidaca nije nala svoje mesto u Pokretu sudbine. Umesto toga, italac je konstantno uveravan da nevidljive izjave pod zakletvom govore pozitivno. Nenadmani Svedok (c) Frum je posvetio dva poglavlja ideji da je Elen Vajt stajala nadmono u opisivanju 1888-e (str. 443-464). Njeni spisi posebno od 1888-e bi trebalo da daju odgovore svakom razumnom umu na pitanja u vezi nae istorije (str. 444, naglasak originalan). Ovo je potpuno tano. Ali u jedanaest strana posveenih njenom svedoanstvu (443-453) ne postoji ni jedan njen citat da podri ovu premisu. (d) U sledeem poglavlju (str. 454-464) je lista preko 200 citata uzetih iz njenih spisa od 1888-e do 1901-e, koji, kako on kae, formiraju okosnicu za sva izlaganja ovog izdanja (str. 456). Ali paljivo citanje naslova godinu za godinom donose iznenaenje. Oni nemaju naroite veze sa naslovima objavljenih lanaka ve su iskljuivo komentari autora da bi podrali njegovu tezu. (e) Poevi na strani 221 i nastavljajuci u narednih 12 strana, nalazi se niz izdvojenih rei i fraza od Elen Vajt ponovo bez datog izvora. Preko 100 fragmentisanih rei ili fraza ili polureenica izostavlja vitalno znaenje delova, uklanjajui kontekstualne informacije koje daju potpuno drugaije znaenje i uklanjaju teoriju o pobedi. Rei i fraze iz njenih propovedi iz Mineapolisa su okruene i zatakane autorovim ubacivanjima, uklanjajui njenu pravu poruku. (f) Nijedan dokument nije upotrebljen od stotine neprocenjivih dokumenata za koje je rekao da ih je dobio od strane najboljih saradnika. (g) ak i da su pismene izjave bile dostupne (ali nisu), citirati miljenje iskrene brae koja misle da je poruka iz 1888-e bila prihvaena, ne dokazuje da je poruka bila prihvaena. Vek nae istorije ukazuje da pozni dad nije prihvaen, u inat ovim prihvaenim izjavama da je bio prihvaen. Ali Frum i drugi navedeni autori bi suprotstavili nenadahnute posmatrae protiv nadahnutog svedoanstva onog ko je posedovao duh prorotva. ak i hiljadu nenadahnutih svedoanstava o prihvatanju ne mogu uspeno negirati jedno nadahnuto svedoanstvo iz pera Gospodnjeg vesnika. (h) Kao i u Olsen u svojoj knjizi, Frum oslobaa optube pastore i voe iz post 1888-e i okrivljuje laike za odgaanje izvravanja jevaneoskog naloga: Sveti Duh - spreman, voljan i sposoban - ne moe uraditi Njegov dodeljivaki posao zbog nepripremljenosti lanstva (str. 582). Ono to sada ostaje je ulaz Njegovog naroda u punu silu Boju za izvrenje Velikog Naloga (str. 613). U stvari, ono to sada ostaje je lidersko prihvatanje poruke, jer je vostvo odbilo poruku glasnog poklia, kae Elen Vajt, to je i bio osnovni uzrok dugakog odlaganja (1. SM, 234, 235). (i) itaocu je reeno da je ona slavila zbog narastajueg prihvatanja poruke iz 1888-e (str. 605), i da su devedesete bile obeleene uspehom snanih probuenja i izvanrednih dostignua. (str. 264). Moramo pogladati jedan zanimljiv primer razlike izmeu onoga ta je ona u stvari rekla i
132

Frumovog opisa vostva Generalne Konferencije posle 1888-e. On ispravno kae da je poetni oblik post 1888-e Pokretu, naravno, u velikoj meri dao dolazei predsednik Generalne Konferencije. Shodno tome mi moramo prevenstveno od njega traiti odluujue dokaze. Drugim reima, stav stareine O.A. Olsena kao predsednika Generalne Konferencije e prvenstveno odrediti istinu da li je poruka odbaena ili prihvaena od strane crkvenih voa. Ovo je istina. Nastavljamo sa Frumom: Izvetaj o Olsenovom duhovnom vostvu je jasan i lojalan... Olsen je izgleda umeo da oseti duhovni smisao pokrenutih pitanja i da d tiho ali efektivno vostvo ka njihovim reenjima... Godine Olsenove administracije donele su pravo probuenje i reformaciju... vreme probuenja iz lodikejskog samozadovoljstva... kroz narastajue prihvatanje poruke o Pravednosti kroz veru... Stoga ne moe, ni sa kakvim pravom, biti reeno da je Olsen lino odbacio ili zaustavio poruku o Pravednosti kroz veru ili vodio ili potpomogao ili podsticao u tom pravcu... Jasno je, Olsen nije odbacio poruku (str. 354-358). Frum nije ponudio dokaze iz pera Elen Vajt da podri ove izjave. italac prosto pretpostavlja da su takve nedvosmislene izjave podrane negde nadahnutim dokazom. Razlog za nedostatak ovih izjava u njegovoj knjizi je to to oni uopte i ne postoje u njenim spisima. Ovo je neto to su ezdesetorica od naih najznaajnijih skolara koji su odobrili knjigu propustili da primete. Pogled Elen Vajt na vostvo posle 1888-e Suprotno tome, mi sada moramo razmotriti ta je u osvrtu na prolost rekla Elen Vajt, osam godina poto je Olsen preuzeo slubu: Jako mi je ao brata Olsena... On jo ne deluje prema datom svetlu. Sluaj je misteriozan... I pored svetla koje je godinama stajalo pred njim u vezi ovog predmeta, on se uputa u direktno kontriranje svetlu koje mu je Gospod dao. Sve ovo zbunjuje njegovo duhovno rasuivanje i stavlja ga u vezi sa optim interesom i celokupnim zdravim napredovanjem dela u poziciju nevernog straara. On sledi kurs koji kodi njegovom duhovnom rasuivanju i vodi umove drugih da gledaju na predmet u izokrenutom svetlu. On je dao nepogreive dokaze da ne ceni svedoanstva koja je Gospod smatrao prikladnim za Njegov narod, kao vredne potovanja ili dovoljno bitne da utiu na smer njegovih akcija (Pismo A.O. Tejtu, 27. avgust 1896). Frumovo suprotstavljanje je alarmantno, posebno u svetlu zvanine podrke koju njegova knjiga uiva. Kontekst Elen Vajt je kristalno jasan: Oaloena sam nad svakom reju koje moje pero napie. Nesumnjivo stareina Olsen je postupao kao Aron, u odnosu na ove ljude koji su se suprotstavili delovanju Bojem jo od Mineapoliskog sastanka. Oni nisu odustali od svog smera delovanja u suprotstavljanju svetlu i dokazima... Bolest u srcu dela truje krv i tako se bolest prenosi na tela koja oni [vostvo Generalne konferencije] poseuju (isto). Elen Vajt nije radila iza lea Olsenu; ona mu je pisala iste stvari 26. novembra 1894. Ponovo mu je pisala 31. maja 1896: Imam pisma koja su pisana pre godinu i pre dve godine ali oseala sam da za tvoje dobro trebaju biti povuena sve dok neko ne stane na tvoju stranu ko moe jasno razlikovati biblijske principe od ljudskih umotvorina i ko sa otrom pronicljivou moe razdvojiti udno izopaene ljudske izmiljotine koje su bile prisutne godinama od boanskih stvari... Brate Olsene, ti govori o mom povratku u Ameriku. Tri godine ja sam stajala u Batl Kriku kao svedok za istinu [1888-1891). Oni koji su odbili da prime svedoanstva koje mi je Bog dao za njih i koji su odbacili dokaze koji su pratili svedoanstva nee imati nikakve koristi ako se vratim... U velikoj meri Generalna Koneferencija je izgubila svoj sveti karakter jer neki koji su u vezi sa njom nisu promenili svoja oseanja u bilo kojoj pojedinosti jo od Konferencije u Mineapolisu... Pokazano mi je da narod u mnogome ne shvata da je srce dela postalo bolesno i korumpirano
133

u Batlu Kriku.29 Elen Vajt je kasnije pisala I.H. Ivensu govorei da je njena jedina alost to je vana saoptenja poverila Olsenu umesto da ih poalje vani da narod sam za sebe moe uvideti ta se dogaa u Batl Kriku. Stareina Olsen je prokockao poverenje koje mu je dato, prema potpisanoj kopiji pisma u arhivi Zaostavtine Vajt (Pismo E51, 1897). U drugoj potpisanoj karbonskoj kopiji iz privatne kolekcije, ona je prekriila re odbacio i napisala svojim rukopisom zanemario. ta je bio misteriozni razlog koji je motivisao ovaj kontinuirani zvanini otpor/zanemarivanje Duha Svetoga? Bie opozvano da je Frum ispunio visok etiki standard koji je trebao da sledi pod nalogom Danielsa. Njegova knjiga je trebala da oda ast Bogu i uzvisi istinu (str. 17): alosna smicalica rekonstruisane istorije. - Istorija je ponekad rekonstruisana namernom selektivnou tj. korienjem izvan konteksta ili korienjem takvih citata koji odgovaraju cilju - u nastojanju da podri odreenu pretpostavku ili teoriju. Ali takva praksa niti je etika niti iskrena... Kao ljudi od integriteta, mi ne smemo biti deo takvih manipulacija istorijskih epizoda. Sluge Boje istine moraju uvek koristiti citate, dokaze i argumente na takav nain koji odaju ast Istini i njenom Autoru (str. 364, 365). Ovo je naravno izvan svake sumnje. Nita se ne dobija izraenim kritikovanjem rada doktora Fruma. Ali mi svi moemo nauiti lekciju poniznosti. Mnotvo hriana u popularnim crkvama imaju neprikladno pouzdanje u unapred zamiljenim sudovima koji uopte ne mogu izdrati probu istine. Kako im mi, adventisti sedmog dana, moemo pomoi ukoliko nismo lojalni istini, ak po cenu line rtve ili ugleda? 1972 Dr Frum je optuio autore ovog manuskripta da odbijaju da se javno odreknu svog insistiranja da su voe crkve odbacile poruku iz 1888-e. Njegov zahtev je otvoreno prepoznat kao naroito upuen ovim dananjim autorima (Seminarske studije, Univerzitet Endrjus, Januar 1972, str. 121). Kae se sledee: Propagatori obmanjivake optube, najpre protiv vostva post 1888-e, sada ve odavno zaspalog, duguju dananjoj Crkvi eksplicitno priznanje. Osim toga, to je isto tako dug onih u Crkvi koji su bili zbunjeni i obmanuti ovakvom tvrdnjom. Napokon, to u stvari predstavlja sramoenje mrtvih. Ovo je jako ozbiljna stvar (str. 358). Autori su bili duni da odgovore na takav zvanini zahtev adventistikog najcenjenijeg skolara, pogotovo to je on bio podran od visokih slubenika Generalne Konferencije. Kasne 1972-e oni su pripremili esej pod naslovom, Otvoreno priznanje... dug Crkvi. Oni su ponovili njihovo ubeenje da injenice iz nae istorije uspostavljaju prodoran poziv na zajedniko i denominaciono pokajanje. Kopije su lino isporuene slubenicima Generalne Konferencije, koji su urgirali da to ne bude objavljeno i sazvali specijalne odbore u Takoma Parku da razmotre dokaze. Sastanci su se odravali nekoliko godina. Slubenici i odbor su razmotrili dokaze iz spisa Elen Vajt, i bili impresionirani njima, ali su opet na kraju urgirali da se Otvoreno priznanje ne alje u tampu. Onda posle zatakavanja Otvorenog priznanja ponovo su izdali Pokret sudbine bez promena u njenim osnovnim tezama. Iz naraslog zanimanja za istoriju 1888 proistekla su dva osobita razvoja. 1973-1974 Dve godine posle ovih specijalnih odbora, Godinji Saveti su objavili veoma ozbiljne pozive crkvi na probuenje, reformaciju i pokajanje. Postojali su neobina iskrenost i oigledna sveanost u

Ovi dokumenti su bili stavljeni u ruke dr Fruma 21. februara 1965, pre nego je objavio svoju knjigu i prijem je potvren. Oni su takoe predati u ruke vostvu Generalne Konferencije 1973-e pre nego to su je objavili. Jedan predsednik generalne Konferencije je povukao svoje odobrenje iz revidiranog izdanja.
29

134

njima. Meutim, iskrenost nam nalae da izjavimo da su rezultati bili razoaravajui. Pozivi odbora su retko bili uspeni u proizvodnji probuenja ili reformacije meu propovednicima i lanovima jer administrativna politika nikada nije dovela do pomirenja sa Hristom. Meutim, u ovim apelima Godinjeg Saveta bilo je ozbiljnih pogrenih tumaenja injenica iz nae denominacione istorije, koji su logiki porazili ciljeve molbi. Problem na povrini izgleda neznatan ali je u stvari znaajan. Navodimo iz Poziva iz 1973-e: etiri godine posle istorijske mineapoliske Generalne Konferencije, sve, znaajan naglasak na pravednost kroz veru je probudio Crkvu Adventista sedmog dana na takav nain da je Elen Vajt mogla rei da je glasni pokli poeo! Greka ovde nainjena nije semantika. Elen Vajt nikada nije rekla da je poruka iz 1888e probudila Adventistiku crkvu. Ona je rekla potpuno suprotno: Sotona je uspeo u uklanjanju od naeg naroda, u velikoj meri, posebne sile Duha Svetoga (1. Odabrane poruke, str. 234, 235). Poruci nikada nije doputeno da ispuni crkvu. Ali to nije najvei problem sa logikom u ovom Pozivu. Postoji promaaj da se ispravno ustanovi ta je glasni pokli. Pominjemo ovo, ne da nalazimo mane u ozbiljnim i iskrenim naporima, nego zato to je vreme previe poodmaklo da bi smo sebi mogli dopustiti istu greku ponovo. Poetak poznog dada i glasnog poklia nije bio subjektivno probuenje koje je ispunilo Crkvu Adventista sedmog dana; to je bila objektivna poruka sama po sebi. Ovo je oigledno ak i iz izjave Elen Vajt citirane u Pozivu: Glasni pokli treeg anela poeo je otkrivenjem pravednosti kroz Hrista, Iscelitelja koji prata grehe. Ovo je poetak svetla anela ija slava e ispuniti celu zemlju (RH, 22. novembar 1892). Zato je ovo vano moe se videti u sledeem: (a) Ako je poetak glasnog poklia bio probuenje crkve, njegovo skoro umiranje postala je veoma loa vest. To nagovetava da je istinsko probuenje neuhvatljivije od leka za rak, i da kad se Duhu Svetome dopusti da radi (kako je navodno bilo u 1890-im) On sam postaje umoran i povlai oivljavanje. Zato je probuena crkva propustila da uputi glasni pokli i zavri Gospodnji nalog? (b) Ali ako se poetak glasnog poklia verno prepozna kao ono to jeste, sama poruka iz 1888e, odmah imamo nadu, jer se moemo oporaviti i objaviti obejktivnu poruku kako je zapisana u postojeim izvorima. Sila Duha Svetoga se ispoljava u istini jevanelja (Galatima 2,14; Rimljanima 1,16). Meutim, Godinji Saveti iz 1973-e i 1974-e nisu uinili nita praktino i delotvorno da oporave i objave samu poruku iz 1888-e. tavie, oni nepaljivo uveravaju da se vakuum moe ispuniti sa primesom kalvinistikog reformacionizma. Poruka iz 1888-e nikada nije bilo slobodno i jasno objavljena crkvi u svetu sa punom podrkom Generalne Konferencije. Drugi izdanak ovog interesa iz 1973-74 za 1888-u je u posledinom nerazumevanju gornjeg dokaza. Shvatajui da crkva treba pravednost kroz veru, Generalna Konferencija je sazvala Konferenciju u Palmdejlu 1976-e gde su izvesni teolozi vodili diskusiju i traili podrku svojim reformatorskim, kalvinistikim pogledima na opravdanje verom. Oni su izjavili da su njihovi pogledi istinsko oivljavanje sadraja poruke iz 1888-e, dok su u stvari poricali svaku osnovnu bit najdragocenije poruke. Ali njihova istaknutost u Australiji i Severnoj Americi dala im je irok uticaj na svetskom nivou. Opte nepoznavanje sutine poruke iz 1888-e plus odbojnost prema legalizmu kreirali su vakuum kroz koji su grunule ove ideje refomacionista. Uskoro je vreme pokazalo kako su ovi pogledi neusaglaeni sa adventistikom istinom o ienju svetinje. Da su Generalna Konferencija i nae izdavake kue cenile jedinstven sadraj same poruke iz 1888-e i verno je objavile i uzdigle, ovi pogledi nikada ne bi uzeli tako dubok koren u Severnoj Americi, Evropi, Africi, Dalekom Istoku i Junom Pacifiku. Pogreno razumevanje istorije 1890-ih rezultuje ponavljanjem iste, sa ak traginijim posledicama. Mi moemo dokumen-tovati gubitak na stotine slubenika i niko ne zna koliko lanova i mladih.
135

Postoji koren odakle se ovi kalvinistiki pogledi na pravednost kroz veru mogu pratiti: dekadama dugo insistiranje Generalne Konferencije i Zaostavtine Vajt da je poruka iz 1888-e samo ponovno naglaavanje popularnih protestantskih pogleda. Nai teolozi iz 1970-ih su jedino mogli da grade na temeljima postavljenim u poetku 1920-ih. 1984 Jo jedna publikacija se bavila 1888-om, biografija Elen Vajt, Puste godine 1876-1891, od Artura L. Vajta. Doprinos stareine Vajta crkvi Adventista sedmog sana je iznad svake adekvatne ocene. Tokom duge i istaknute karijere on je bio sluga Gospodnji u izgradnji poverenja crkve u Duh Prorotva. Kao unuk Elen Vajt on uiva poseban ugled kao najvei autoritet po pitanju njenih spisa. On je potovan na svetskom nivou. U tri poglavlja ovog izdanja on diskutuje o istoriji 1888-e. Ali prvo odreene take istorije i razvoja trebaju biti razmotrene (str. 394). Zatim slede 14 taaka, od kojih neke ispituju temelje nae denominacione misije (str. 394-397). Ukratko emo izneti nekoliko razliitih taaka iz ovog dela knjige: (1) Predmet pravednosti kroz veru... bilo je jedno od mnogih hitnih pitanja koja su privlaila panju delegata. Taka (10) nastavlja: Izgleda da je neproporcionalan naglasak dat iskustvu na zasedanju mineapoliske Generalne Konferencije. A mi pitamo: ta je istinski eshatoloki znaaj poruke iz 1888-e? Nije li poetak poznog dada i glasnog poklia jedna tema od najvieg znaaja? (4) Dok je posao konferencije... bio obiman i znaajan, oseanja i dranje prisutnih su bili oblikovani teolokim diskusijama. Da li je potrebno da ukaemo da u ovome lei znaaj zasedanja i njegov trajan znaaj za crkvu sada? Ali ukoliko nae teoloke diskusije nisu zdrave naa administracija ne moe ispuniti jevaneoski nalog i ne moe biti blagoslovena. (6) Informacije u vezi toga ta se zaista dogodilo u Mineapolisu... su u velikoj meri dole iz spisa Elen Vajt i izjava iz seanja nekolicine prisutnih. Naa sadanja dilema kao naroda izrasta iz podbaaja da se prida duna teina toj nadahnutoj perspektivi prosleenoj kroz njenu slubu i neproporcionalno pouzdanje u nenadahnuta miljenja drugih. (7) Nije bilo zvanine akcije u vezi sa teolokim pitanjima o kojima se diskutovalo. Stoga ova tako esto ponavljana izjava ukazuje da nije bilo odgovornog odbacivanja. Kao to smo pre naglasili takvo glasanje se dogodilo sa uzdignutim rukama (GCB 1893, str. 244, 265) - ali nije zapisano jedino zbog veta Elen Vajt. Sledeu izjavu beleimo u celini: (8) Koncept da je Generalna Konferencija, stoga i crkva u celini, 1888-e odbacila poruku o pravednosti kroz veru je bez temelja i nije bio projektovan do 40 godina posle sastanka u Mineapolisu i 13 godina posle smrti Elen Vajt. Ondanji zapisi ne dozvoljavaju sugestiju da je dolo do denominacionog odbacivanja poruke. Nigde nema izjave Elen Vajt koja kae da se ovo dogodilo. Koncept ovakvog odbacivanja je ubaen od strane pojedinaca, ne od onih koji su bili prisutni u Mineapolisu i u lice svedoka - odgovornih ljudi koji su bili prisutni tamo (str 396). Objektivni dokazi ukazuju da: (a) Pravi problem je prihvatanje ili odbacivanje poznog dada i glasnog poklia, a ne protestantske doktrine koju su opozicionari iz 1888-e propovedali da veruju. (b) Sama Elen Vajt je u Mineapolisu izjavila da je poruka bila odbaena generalno od pastora koji su doli na ovaj sastanak; oni su doli na ovaj satanak da omalovae svetlost; opozicija... je na dvenom redu (Pismo B21, 1888; Manus. 9, str. 15, 1888). (c) Bilten iz 1893-e sadri mnogo izjava savremenika koji su priznali da je poruka bila odbaena i odbijena od strane odgovornih voa crkve - ovo je bilo ve etri godine kasnije. Niko nije podigao svoj glas na zasedanju 1893-e da protestuje da je poruka bila prihvaena tada ili etiri godine ranije. Bilten iz 1901-e sadri sline izjave. Ali ovo nije sve. Poslednje izdanje Svedoanstava za propovednike sadri dodatak koji u pret136

hodnom izdanju nedostaje - Istorijski predgovor i Beleke u dodatku - osmiljen da pomogne itaocu da izbegne jasno ubeenje koje donosi itanje teksta Elen Vajt: Ove primedbe e pomoi itaocu u korektnom razumevanju namere autora u ovde izloenoj poruci. Kako ovo funkcionie vidi se na sledeem primeru. Na strani 468. nalazi se ova jasna izjava iz 1890-e: Moda je odvojiti se od Hrista... Kod mnogih vika srca je bila, Mi neemo da ovaj ovek vlada nad nama.... Pravednost kroz veru Sina Bojeg je omalovaena, osporavana, ismejana i odbaena. Dodatak upozorava itaoca da bude paljiv. Izgleda da on ne treba da veruje ta tekst kae: Dok su neki zauzeli ovde napomenuti stav bilo je tamo i mnogo onih koji su primili poruku i dobili veliki blagoslov u svom linom iskustvu (str. 533). Ovo se potpuno suproti mnogim izjavama u tekstu. Ovo samo moe uneti zaprepatenje meu mislee lanove crkve koji imaju pravo na knjievni integritet jer mogu sami proitati protivurene dokaze u punom kontekstu rei Elen Vajt. Postoji jo jedno odbacivanje jasne izjave Elen Vajt o 1888-oj. 16. marta 1890, ona je rekla, Hristos... ima blagoslov za nas. Imao ga je u Mineapolisu i imao ga je u vreme Generalne Konferencije ovde [1889]. Ali nije bilo prijema (dodat naglasak). Ova izjava je dostupna u Release No. 253, ali fusnota kae suprotno: Formulacija ove reenice je oito pogrena, jer, ako se izoluje, ona nije u skladu sa sledeim i drugim njenim izjavama u vezi Generalne Konferencije iz 1889-e. Meutim, celokupni dokument u svom kontekstu jasno podrava izjavu. Kontekst ukazuje da formulacija ne moe biti pogrena. Uvek su neki koji su prihvatili poruku manjina sa malim uticajem dok su oni koji su odbacili poruku veina od uticaja. Ali problem se ne zavrava ovde. 1890-e, Odabrane poruke, knjiga broj 3, bila je tampana sa 33 strane velikim poglavljem, pod imenom Mineapoliska Konferencija. Ponovo je sedam strana zauzeto dodatkom Istorijska osnova. Iako se u njemu nalazilo tragino pomeranje unazad, postepena promena na bolje... nastala se pet ili est godina posle Mineapolisa (str. 162). Ali snana svedoanstva Elen Vajt o neverovanju posle 1888-e datiraju sedam ili osam godina posle Mineapolisa (Jasno ukazivanje Elen Vajt na negativno glasanje obavljeno u Mineapolisu je izbrisano iz njenog Rukopisa br. 24 iz 1888, koji sainjava najvei deo poglavlja; str 176). Ponovo smo podseani da svi mi moramo traiti Boje vostvo u istraivanju bitnih istina. Izgleda da 1888-a predstavlja problem jedinstven u dugoj istoriji Bojeg sukoba sa Njegovim narodom. Postoji dragocena istina u tome koja izgleda mnogo lukavija nego ijedna druga u istoriji. Kako bi drugaije moglo biti mogue da skolari i voe koji poseduju najvee mogunosti da steknu znanje u svako vreme podbace da prepoznaju tako oigledne dokaze? Pokajanje je obavezno za sve nas; svi mi trebamo da pitamo: Gospode, jesam li ja? Uzgred, onima koji su zbunjeni izvetajima o prigodnim literarnim pozajmljivanjima Elen Vajt, prava istorija o 1888. moe pomoi u reavanju njihovih sumnji. Njena estitost i osposobljenost kao izaslanika Duha prorotva jedinstveno su se pokazali u njenoj ulozi u toj istoriji. Neprestano bez ikakve ljudske pomoi ona je nepogreivo isklesala svoj put kroz teoloke zamke utkane u tom tekom sukobu. Njena hrabrost u usamljenom stajanju nasuprot gotovo svim starijim pastorima na Generalnoj Konferenciji je fantastina. Njene nepripremljene propovedi bile su odmah zapisivane i onda prepisane za nas danas. Ko drugi moe ispropovedati deset propovedi bez zabeleki u emotivnoj vrelini teoloke bitke gde se svaka re zapisuje, plus pisanje mnotva dugakih pisama i dnevnika, i stati ist bez i najmanje ljage sto godina kasnije? Nema nepovoljnih rei ni u jednoj od njih. Njeno oduevljeno odobravanje poruke udesno je u skladu sa najotrijom i najmerodavnijom teologijom danas. Nikada ta mala dama nije bila tako visoka kao u istoriji 1888-e. 1888 - Proba za kraj vremena Kako moemo objasniti gotovo nadljudske zvanine napore od 1950-e u suprotstavljanju nadahnutim dokazima o 1888-oj iz pera Duha Prorotva? Moe li biti da neprijatelj plana spasenja ima
137

steeno pravo u skrivanju ove znaajne istine? Moe li biti da poznavanje prave istine stavlja odreenju teinu na na lini i kolektivni odnos sa Isusom Hristom, i da Sotona to dobro zna? Nae manipulisanje dokazom je mnogo ozbiljnije nego finansijski fijasko. Ako nai neprijatelji istrae ovu istoriju mi moemo biti osramoeni. Naa siromana veza sa istinom dri nas u nepokajanom, mlakom laodikejskom stanju. Jednostavno reenje je iskrena vera koja sadri verovanje u istinu i otvoreno i pokajniko prihvatanje. Vreme je poodmaklo ali hvala Bogu nije jo kasno za novi duh vernosti. Reeno nam je da nas bezgreni univerzum posmatra. U pitanju je ast samog Gospoda. Mi znamo da e jednog dana postojati ljudi u ijim ustima nema lukavstva (Otkrivenje 14,5). Smatrati pravednost kroz veru samo kao protestantsku doktrinu znai promaiti poentu. Ali ovo je bio konstantan zvanini trend prema 1888-oj. Primer ovog dubokog duhovnog slepila je citat od A.V. Speldinga (Poreklo i istorija, tom 2, str. 281). Primetiemo kako je ovaj stav u protivrenosti sa srcem same poruke iz 1888-e: Opravdanje verom, temelj istine spasenja kroz Hrista, je najtea istina za dranje u iskustvu hrianina. Laka je za ispovedanje ali neuhvatljiva u primeni (Puste godine, str. 415). Niko ko je razumeo poruku iz 1888-e ni u snu ne moe izjaviti ovako neto, jer je u protivrenosti sa Gospodnjim reima da je Njegov jaram blag i breme lako (Matej 11,30). Ako je Spaldingova izjava na bilo koji nain istina suoavamo se sa uasnim problemom. Poruka o opravdanju verom... je poruka treeg anela u sutini (RH, 1. april 1890). Dakle mi imamo straan zadatak da svetu objavimo najteu od svih istina, najneuhvatljiviju u primeni loa vest! Ali poruka treeg anela je pre svega veno jevanelje dobra vest koja je sila Boja na spasenje (Rimljanima 1,16). Ovo je ono iskrivljeno razumevanje poruke iz 1888-e koje nas ini modernim pradavnim Izraelom. Nama za ukor Naa istorija je u velikoj meri deo velikog svetog zapisa bitke izmeu istine i lai kao to je i prelazak preko Crvenog mora od strane Izraela i kamenovanje Stefana od strane njihovih potomaka mnogo vekova kasnije. Koren ludosti iz zadnjeg veka nae istorije sada poinje da prolazi do crkve na svetskom nivou. Pitanje je sada: Da li emo prihvatiti nau istoriju ili emo i mi takoe kamenovati Stefana? Nakon jednog veka zakanjenja vreme je da se uvidi koliko je Boje delo u opasnosti. Ve smo bili svedoci prvih rodova odbacivanja poruke iz 1888-e u alfa panteistikoj krizi na poetku 20-og veka. Sada smo u vremenu kada se oekuje omega. Alfa je bila primljena ak i od ljudi koji su... imali dugo iskustvo sa istinom... onih za koje smo mislili da su vrsti u veri (Posebna svedoanstva, Serija B, Br. 7, str. 37). Sledi omega i bie primljena od onih koji nisu voljni da prihvate upozorenja koja je Bog dao (Br. 2, str. 50). Velika borba se nastavlja a adaja je gnevna na enu i nee tedeti napore da pobedi. Reeno nam je bilo u alfa danima da e istina biti odbaena; knjige o novom poretku e biti napisane; sistem intelektualne filozofije e biti prezentovan; Subota e biti slabo potovana; voe e se sloiti da je vrlina bolja od poroka ali e staviti svoje pouzdanje na ljudsku silu (Serija B, Br. 2, str. 54, 55). Mi vidimo ispunjenje ovih rei danas. Ako Gospod ne sagradi doma, uzalud se mue koji ga grade (Psalam 127,1). On nam je rekao: Moje misli nisu vae misli, niti su moji putevi vasi putevi, govori Gospod (Isaija 55,8). Poetak poznog dada i glasnog poklia nije strategija Medison avenije i demografije; nego je to jasno razumevanje dobrih vesti, poruka sama po sebi, neto to svaki vernik koliko god skroman moe delotvorno usvojiti. Utkano u toj prelepoj, moleivoj poruci dobrih vesti je iskustvo konanog oienja. Krv
138

Hristova isti savest od mrtvih dela. Namera poruke nije da pripremi ljude za smrt ve za promenu, a snaga je u cilju same poruke. Milijarde dolara potroene na najnovije elektronske i grafike komunikacije nikada nee osvetliti zemlju slavom ukoliko svetlo anela ija slava e obasjati celu zemlju ne bude prihvaeno i uzdignuto ponizno i celim srcem. Gospodnji metod rasta istinske i poslednje crkve je jednostavan sam po sebi. Zapazite kako e istinita poruka o pravednosti kroz veru biti svetlo koje e odraditi posao: Mi svi treba da se ujedinimo u jedinstvu nae vere i poznanja Sina Bojega; mi treba da odrastemo, teei da dosegnemo visinu Hristova rasta. Tada vie neemo biti deca, koju ljulja i zanosi svaki vetar nauke u lai oveijoj putem prevare, koji vodi druge u zabludu trikovima koje sami izmiljaju. Umesto toga, kroz ispovedanje istine u duhu ljubavi [agape] mi moramo rasti na svaki nain ka Hristu, koji je glava. Pod njegovom kontrolom svi razliiti delovi tela se zajedno uklapaju, i celo telo se dri zajedno pomou svakog zgloba kojim je snadbeveno. Dakle kad bi svaki zesebni deo radio kako treba, celo telo bi raslo i izgraivalo se kroz ljubav [agape] (Efescima 4,14-16). U meuvremenu, dobri aneli su postavljeni da zadravaju strane vetrove razdora koji e ubrzo jednog dana biti puteni. Oni su napregnuli svoje snage da zadre blisku propast uslovljenu upotrebom droge, alkoholizmom, seksualnom nemoralnou i neverstvom, kriminalom, idolopoklonikim materijalizmom, pokvarenou i stranim boletinama. Najvaniji posao u svetu je delo koje obavlja aneo koji peati sluge Boje spremne za Hristov dolazak (Otkrivenje 7,1-4). Ovo malo vremena mira i prosperiteta koje je ostalo je dato vreme, dato jedino za zavretak Njegovog dela. I svetska stabilnost poiva na pokornosti istini Bojeg naroda, njihovoj poruci i njihovom zadatku. Neto se mora dogoditi na kraju vremena to se nikada nije dogodilo pre. Milenijumi poraza moraju biti zaustavljeni. Ovo je jedini nain na koji ienje svetinje moe biti zavreno. Danilovo proroanstvo objavljuje da e to biti obavljeno (8,14). Gospod e oistiti Njegovu crkvu tako da ona moe objaviti poslednju poruku koja e obasjati svet. Boje delo moe biti zavreno za neverovatno kratko vreme. Ali ono zahteva pokajanje vekova, razumevanje istine prema kojoj, na osnovu naeg uobraenog uspeha i napretka, ne oseamo glad i e. Ono zahteva ispravljanje teoloke konfuzije i poniznost srca. Ono zahteva odbacivanje svetskih sistema i njihovih ljudskih strategija. Ono e proizvesti istinsko i trajno jedinstvo i harmoniju meu vernicima. Neskladni pluralizam e iseznuti. Svaka vrsta legalizma e umreti. Fanatizam e diskreditovati sebe i nestati. Na kraju, konano iskustvo koje oekuje crkvu je isto ono kroz koje je Isus proao u Getsimaniji. Samo e oni koji su zaista Njegovi biti voljni da ga prihvate, ali On je uloio ast Svog prestola u svoje ubeenje da hoe. Suoavanje sa krstom jeste ono to Petar nije mogao da prihvati sve dok se nije obratio. On se odrekao svog Gospoda; samo slino savremeno odricanje od Hrista moe objasniti vrhovnu sebinu motivaciju koja kontinuirano izraava brigu da Ja idem na nebo. Nebo je bilo ono ega se Hristos odrekao bez ikakave garancije da e se ponovo vratiti tamo tako da greh i smrt mogu biti izbrisani iz univerzuma. Prava vera u Njega ne poiva na naem nagraivanju. Sada je zadnja, sedma crkva, na sceni i zasigurno smo u poslednjem trenutku da joj se moemo pridruiti. Nema osme. Kada Njegov narod dragovoljno prihvati celu istinu koju im On daje, oni e ispuniti ulogu koju je Hristos ispunio dok je bio na zemlji. Taj kratak period od tri godine bio je najdue koliko je svet mogao podneti prisustvo Iskupitelja (enja vekova, str. 541). Kada sila Sotonina bude uklonjena od Gospodnjeg naroda, neverni svet nee biti sposoban da due izdri njihovo prisustvo. Oni e demonstrirati istinsku pravednost kroz veru, tu duboku intimnost sa Spasiteljem sveta koju On jo uvek nudi nastavljajui da kuca na vrata. Koliko dugo e On jo kucati?

139

DODATAK A Da li su Dons i Vagoner uili jeres Sveto telo? Nainjeni su pokuaji da se Donsova poruka o pravednosti kroz veru predstavi kao put u jeres Sveto telo. Reeno je da je on pouavao ovu doktrinu ve nekoliko meseci posle koneferencije iz 1888. Sledi jedan primer, bez sumnje baziran na istraivanju Generalne Konferencije: Izgleda da postoje otre paralele izmeu iskustva Bojeg naroda iz 1888 i u nae vreme. Na primer, Vagonera i Donsa je upotrebio Gospod 1888; ali ve poetkom 1889. Donsove propovedi su poele da pokazuju neka skretanja u pravcu zablude pod imenom Sveto telo (Adventistiki Pregled, 6. avgust 1981). Ova optuba mora biti paljivo ispitana. Ako je istina, nekoliko zakljuaka e se odmah pojaviti u svakom razumnom i logikom umu: (1) Ako je istina, to e diskreditovati poruku iz 1888. Ako su ili Dons ili Vagoner osumnjieni da su uili jeres ili fanatizam tokom ere 1888-e, crkva bi bila glupa kada bi ozbiljno obraala panju na njihovu poruku. Dejvid P. Mek Mejhon i Dezmond Ford su napravili pokuaj da diskredituju Vagonera uprkos konstantnom potvrivanju Elen Vajt. U njegovim Dokumentima br. 32 Ford je rekao da ve 1892. Vagoner nije bio Adventista sedmog dana. Mek Mejhon, u svojoj knjizi Elet Dozef Vagoner: Mit i ovek (Verdict Publications, Fallbrook, Ca, 1979), ukazuje da se Vagoner odvojio od protestantskog pogleda na opravdanje kroz veru nekoliko sedmica posle koneferencije iz 1888. i zatim poeo da ui rimokatoliki pogled. Pogrenost ovih optubi je izloio Dr Leroj Mur u svojoj knjizi Teologija u krizi, u Dodatku A (1979). Svako ko ita spise Donsa i Vagonera moe ovo uoiti sam za sebe. (2) Ako je Dons skrenuo sa puta jo rane 1889. ...u smeru zablude Sveto telo, Elen Vajt takoe mora biti diskreditovana kao naivna i fanatina. Tokom njene duge i izuzetne karijere ona nikada i nikome nije dala takvu kontinuiranu i entuzijastiku podrku kakvu je dala Donsovoj poruci i radu od 1888. do 1896. Iako je istina da je Dons bio ljudsko bie podlono slabostima kao i svako od nas, ali ona ga nikada ne bi tako jako podrala da je uvidela i najmanju sumnju da je on skrenuo u fanatizam tako grozan da je uticao na Konferenciju u Indijani na prelazu u 20-ti vek. Ne bi pomoglo opravdavati Elen Vajt za podrku njemu na tlu na kome je ona bila iskreno obmanuta. Ona je imala proroki dar i izjavljivala da ima nebesko nadahnue. Ne postoji nain na koji je mi moemo potovati ako je pogreila kod Donsa. (3) Jedina poruka koju je Elen Vajt ikada odredila kao originalan poetak dara poznog dada i glasnog poklia je poruka iz 1888-e. Ako je ona odmah skrenula prema fanatizmu Sveto telo, kako mi onda moemo verovati bilo kojoj slinoj poruci koju Duh Sveti moe nadahnuti u budunosti? Moemo biti potpuno sigurni da bi Sotona elio da zauvek odvrati crkvu od bilo kog ponovnog primanja pravih blagoslova poslatih sa neba. Dokazi za optube na raun Donsa Navodni dokaz koji podrava optubu naen je u komentaru na Donsove propovedi u Otavi, Kanzas, na sastanku u atoru u prolee 1889. Vesti o sastanku i zabeleke iz propovedi su tampane u novinama pod nazivom Topeka Daily Capital. Propovedi nisu prenete doslovno, od rei do rei. One su veoma saete i tamparske greke su mnogobrojne. Nepotpuni izvetaj povremeno stvara nerazumljivi argon. Mi se okreemo neadventistikim novinama koje daju dokaz o loem novinarstvu u cilju nalaenja neega za diskreditovanje oveka za koga je Elen Vajt rekla da je posedovao nebeske preporuke u jedinstvenom smislu i koji nam je doneo najdragoceniju poruku. I ovo radimo vek kasnije to ni najuporniji Donsovi protivnici njegove generacije nisu radili. Pretpostavljene jeretike primedbe u stvari ne otkrivaju ni traga fanatizmu svetog tela, nego
140

jednostavno govore o mogunosti prevazilaenja greha u savrenosti karaktera izgraenog kroz veru. Njegove izjave su iznete u Topeka novinama kao to sledi: Ne naa nego Hristova poslunost je ono to nam donosi pravednost. Dakle onda prestanimo da pokuavamo da ispunimo Boju volju naom sopstvenom snagom. Potpuno prestanimo. Odbacimo je zauvek. Neka Hristova poslunost uini sve za nas i da nam snagu da zategnemo luk tako da moemo pogoditi metu... U injenici da zakon zahteva savrenstvo lei nada ljudskog roda, jer ako zakon moe zanemariti greh i u najmanjoj meri, niko nikada nee biti slobodan od greha, jer zakon nikada taj greh nee uiniti poznatim i samim tim nee moi biti oproten, ime ovek jedino moe biti spasen. Dolazi dan kada e zadnji greh biti otkriven i mi emo stati savreni pred Njim i biti spaseni venim spasenjem... On govori o Njegovoj ljubavi prema nama, stoga kada god nam se greh obznani to govori o Bojoj ljubavi prema nama, jer Spasitelj je tu spreman da ga uzme od nas (14. maj 1889). Jedino ako imamo veru u Hrista mi moemo rei da smo pravi hriani. Jedino kroz potpuno jedinstvo sa Njim mi moemo rei da smo pravi hriani i jedino kroz Hrista u nama mi moemo drati zapovesti jedino kroz veru u Hrista mi inimo i ispovedamo ove stvari. Kada doe dan da u stvari drimo Boje zapovesti, mi nikada neemo umreti, jer dranje zapovesti je pravednost a pravednost i ivot su nerazdvojivi dakle ovo su oni koji dre zapovesti Boje i veru Isusovu i kakav je rezultat? Oni su preobraeni. Dakle, ivot i dranje zapovesti idu zajedno. Ako umremo sada Hristova pravednost e nam biti pripisana i mi emo biti vaskrsnuti, ali oni koji e ostati ivi do kraja e biti bez greha pre nego to On doe, imajui u svom biu tako mnogo Hrista da e pogoditi metu svaki put i stati bez mrlje, bez posrednika, jer e Hristos napustiti Svetinju malo pre Svog dolaska na zemlju (18. maj 1889; novine su pripisale ovu propoved V.C. Vajtu). Zapaamo sledee: (a) Paljivo prouavanje svih Donsovih propovedi iznesenih u ovim novinama ne daje nikakav motiv sveto telo. Izjave koje neki tumae u nastojanju da pokau skretanje jedino su u vezi sa karakterom koji se izgrauje verom u cilju pripreme za drugi Hristov dolazak. (b) Nikada u godinama posle 1889. nije se pojavio nikakav izvetaj sa Donsovim izjavama koji se moe upotrebiti kao naklonjenost ovoj jeresi. Ako ju je uio 1889. zasigurno se to moralo pojaviti kasnije. Propovedati da je Isus pobedio greh u telu kao to je Pavle uio nije uenje o svetom telu. (c) Gore navedena izjava od 18. maja je ona na koju je ukazivano kao dokaz o tom fatalnom skretanju. Ali novinski izvetaj ovu propoved pripisuje V.C. Vajtu. Ipak, ko god da je to izjavio, uenje je pravoverno i u skladu sa adventistikim konceptom ienja svetinje. (d) I Dons i Vagoner su snano odbacili fanatizam sveto telo na prelazu u 20. vek. U Pregledu i Glasniku od 18. aprila 1889, Dons je izdao lanak koji razotkriva zabludu tog uenja. Od 11. decembra 1900. pa sve do 29. januara 1901. on je izdao seriju lanaka protiv te jeresi. Voa fanatizma u Indijani, R.S. Donel, objavio je lanak u Indiana Reporter suprotstavljajui se Donsu, ukazujui da je razumeo Donsov lanak kao napad na njegovo uenje. Vagoner se takoe suprotstavio doktrini svetog tela u propovedi na Generalnoj Konferenciji 1901-e godine (GCB 1901, str. 403422) (Zahvaljujemo se na pomoi Def Rajhu u istraivanju ovog materijala.) Tako imamo jo jedan primer produenog protivljenja najdragocenijoj poruci za koju je Nebo elelo da bude dobrodola kao poetak poznog dada i glasnog poklia. To je kao tajanstvena podzemna reka neverovanja, najverovatnije najsnanija i najistrajnija od svih koje su plovile kroz sve milenije Bojeg nastojanja da pomogne svom narodu. Elen Vajt je jasno rekla: Imam duboku alost u srcu, jer sam videla kako su spremno re ili delo stareina Donsa i Vagonera kritikovani (Pismo O19, 1892). Ovog puta nije bilo re ili delo. Ovog puta je bio umiljaj.

141

DODATAK B Uporeivanje dve zamisli pravednosti kroz veru

Popularni Pogled 1. Poinje sa ljudskom potrebom za venom sigurnosti. Stoga tenja je sebina, nikada ne izlazi izvan opsega ljudske nezatienosti. 2. Vera je definisana kao poverenje u smislu pohlepe za linom sigurnosti od izgubljenosti. Vera se shvata kao zadovoljavanje line nesigurnosti. 3. Isus je uio da je ljubav prema sebi vrlina, potreban preduslov za ljubav prema drugima. Ljubavi prema sebi i ispravno samopotovanje, ovde su pobrkani.

4. Hristova rtva na krstu je samo uslovna mera, i ne znai nita za grenika sve dok on ne preuzme inicijativu da prihvati Hrista. Stoga preovladava ideja da ako je neko spasen to je zato to je on preuzeo inicijativu; ako je neko izgubljen, Bog je taj koji preuzima inicijativu u kanjavanju. 5. Jevanelje je dobra vest o tome ta e Bog uiniti za tebe ako ti prvo uradi svoj deo. On eka dok ti ne uini taj korak prvi. Nebeska mainerija spasenja stoji besposlena sve dok grenik ne pritisne dugme i aktivira je. 6. Bog te rauna izvan Boje porodice sve dok ne prihvati Hrista. Tako Njegovo prihvatanje tebe zavisi od tvog prvog koraka. Pogreno tumaenje Pisma ostavlja ovakav utisak. 7. Bog e muiti i unititi izgubljene u ognju pakla. Naglasak je na Njegovoj osvetnikoj inicijativi u kanjavanju. 8. Oprotenje je Boje izvinjenje ili opravdanje za greh, Njegovo prihvatanje toga kao neega to je neminovno i nezaobilazno (mi smo samo ljudi). Mnogi nemaju jasnu predstavu o razlici izmeu oprotenja greha i brisanja greha. 9. Teko je biti spasen, a lako biti izgubljen. Poto e ih samo malo zadobiti nebo, mora biti veoma teko slediti Hrista. Naglasak je na potekoama na putu.

Pogled iz 1888-e 1. Poinje sa otkrivanjem Boje ljubavi na krstu, i poziva na uzvieniju motivacijuveru, cenjenje i zahvalnost. Stoga nije sebina. 2. Vera je priznanje Boje samoportvovane ljubavi, bez obzira na nadu u nagradu ili strah od toga da se moe biti izgubljen. Ona prevazilazi egocentrinost i mlakost. 3. Isus je uio da e obraena osoba voleti svog suseda isto kao to joj je bilo prirodno da voli sebe pre obraenja. Kada je JA razapeto sa Hristom nalazimo pravo samopotovanje u Njemu. Vera izgoni sebinu ljubav prema sebi, Sotonin izum. 4. Hristova rtva je mnogo vie nego uslovna mera. Ona je uradila neto za svakog oveka. Fiziki ivot svakog oveka je kupljen Hristovom krvlju. Na svakoj vekni hleba nalazi se Njegov krst. Stoga je Njegova rtva zakonski opravdala sve ljude. Hristos je onaj koji preuzima inicijativu. 5. Jevanelje je dobra vest o tome ta je Bog uinio i ta On sada radi za nas. (Jer. 31:3, Jovan 12:32) Nemoj Mu se odupirati i bie spasen. Pravo jevanelje motivie srce na istrajan odgovor vere. 6. Bog te ve prihvatio u Hristu. Za Njega, dua koja nikada nije shvatila jevanelje jeste izgubljena ovca, a ne vuk; izgubljeni novi, a ne smee; izgubljeni sin, a ne stranac. 7. Greh plaa svoju cenu - smrt. Druga smrt milostivo zavrava bedu izgubljenih. 8. Njegovo oprotenje u stvari uklanja greh, kojeg On i dalje mrzi i ne moe da opravda. Sada i onaj kome je oproteno mrzi greh. Konano pomirenje donosi brisanje greha u ienju nebeske svetinje. 9. Ako neko shvati i ceni isto, pravo jevanelje kao dobru vest, lako je biti spasen i teko biti izgubljen. Hristov jaram je blag, a Njegovo breme lako.
142

10. Grenik mora biti pritisnut da prihvati Hrista, obino pod uticajem sebine motivacije kao to je nada u nagradu ili strah od kazne. Primena je tipina: ta tu ima za mene? 11. Sve dok grenik ne prihvati Hrista i ne pokori se, on nije zakonski opravdan. Spisi Elen Vajt su pogreno tumaeni. 12. Opravdanje verom je sudski akt knjigovodstva gde Bog pravno proglaava jo uvek neobraenog oveka prevednim zato to on prihvata Hrista. Ovaj pravni akt nema uinka na srce. 13. Ljudi mogu biti opravdani verom i u isto vreme mlaki delatnici Hristovi. 14. Vrhovni cilj u ivotu je spasiti svoju duu, uiniti ta je nuno za nae spasenje. 15. Greh se definie kao prekraj zakona, ali se povrno shvata kao prekraj moralnog tabua. Veliki naglasak na poznate grehe; poimanje dubljih, skrivenih greha i dalje je nepoznat. 16. Pokoren zakonu u Galatima 4:4 znai da je Hristos pokoren pod jevrejski obredni zakon (Adventistiki biblijski komentar, izdanje 6, str 966). 17. Hristovo telo i priroda u utelovljenju su bili drugaiji nego nai. On je bio izuzet od naeg genetskog naslea i uzeo samo nepogreivu Adamovu prirodu, kao to je bila pre pada (Pitanja o doktrini, str. 383). 18. Hristos je preuzeo nau krivicu zameniki.

19. Bilo je nemogue, beskorisno i nepotrebno za Hrista da bude potpuno kuan u svim takama kao mi to smo (Magazin Ministry, januar 1961). 20. Tako odseen od naeg genetskog naslea, Hristos je prirodno bio dobar. Njegova volja je bila identina Oevoj volji. Nema unutranje borbe. Stoga Njegova pravednost ne moe biti po veri. 21. Poto nije uzeo nau palu, grenu prirodu, Hristos se uistinu nije mogao susresti i pokoriti seksualna iskuenja.

10. Bilo koja upotreba sile, trikova, ili motiva straha otkriva nedostatak jevaneoskog sadraja u poruci. Jednom kada se istina otkrije u ljubavi nita ne moe spreiti onoga koji trai istinu da odgovori potvrdno. 11. Svi ljudi su zakonski opravdani kada je Hristos umro za sve. Kada grenik uzveruje, opravdan je verom. 12. Kada Bog proglasi nekoga pravednim, On ne lae. Opravdanje verom ide dalje od pravne objave. Ona pokorava grenika svim zapovestima Bojim. 13. Prava zrela vera prekida mlakost i priprema za promenu. 14. Osnovni cilj u ivotu je odavanje slave i asti Hristu. On mora primiti svoju nagradu, vie nego mi. 15. Greh je vie nego prekraj tabua, to je odbijanje da se prizna Boji istiniti karakter ljubavi otkriven na krstu. Na Dan oienja Duh Sveti e razotkriti sve skrivene grehe. 16. Pokoren zakonu znai pokoren moralnom zakonu. Hristos nije izuzet od naeg genetskog naslea; ali on nije poinio greh. Da bi sproveo Oevu volju, On je morao odbaciti svoju volju; On je odbacio svoje JA. 17. Hristos je uzeo palu, grenu prirodu oveka posle pada, bio je poslat u obliju tela grenoga, ne u neobliju. On nije bio izuzet ni od ega. Razlog zato On nije pogreio je to je On to izabrao. On je bio utelovljena Ljubav. On je istovremeno naa Zamena i Primer. 18. Hristos je poneo nau krivicu stvarno. On se potpuno identifikovao sa nama, i osudio greh u telu, to znai, u naem telu. 19. Poricati Hristovo potpuno kuanje znai poricati Njegovo potpuno utelovljenje. Nasuprot bezgrenom Adamu, On je bio iskuan kao i mi to smo, ali bez greha. Ne postoji grenik kome On ne moe pomoi. 20. Hristova pravednost je bila po veri. On je rekao, Ja ne traim svoju volju. On je nosio krst celog svog ivota, neto to bezgreni Adam nije morao da radi. Hristos se neprestano odricao sebe. 21. Pismo nam ne daje nikakvo pravo da Hrista iskljuimo iz makar jednog ljudskog iskuenja. Jevrejima 4,15 je tako jasno.
143

22. Nastavljanje greenja je neminovno sve dok ovek ima grenu prirodu. Boji narod e nastaviti da grei sve do trenutka promene. Ovo logiki iziskuje da Hristos nikada ne obustavi svoju prvosveteniku slubu kao Zamena. uvaj svoje osiguranje koje se plaa kroz odnos i pokriven si. 23. Mnogi od naih ljudi nemaju jasno shvatanje ienja u nebeskoj svetinji u njenoj jedinstvenoj vezi sa pravednou kroz veru. 24. Predstavljanje Hristove sadanje slube u ienju nebeske svetinje u vezi sa linim hrianskim iskustvom gotovo da i ne postoji. 25. Jeftina milost je jedina mogui rezultat zbrke oko Hristove prirode, predrasuda protiv savrenog hrianskog karaktera, zasenjivanje krsta i zanemarivanje istine o oienju svetinje. 26. 1. Jovanova 2:1 nam govori da ne greimo, kao to nam naa osiguravajua kompanija kae da se ne sudarimo. Ali ti e sagreiti, pre ili kasnije, pa budi siguran da si pokriven sa Advokatom koji e Ocu proslediti izvinjenje za tebe. Mi ne moemo oekivati vie od pobede nad poznatim gresima. Iskustvo nepoznatih greha izgleda da e biti nezaobilazno sve dok Hristos ponovo ne doe. 27. Preovlaujua sebina briga oteava zamisao pokajanja za iije osim svoje sopstvene grehe. Prvenstvena motivacija je interes za samo svoje lino spasenje. Stvarno saoseanje sa Hristom nije mogue sve dok nada u nagradu ili strah od pakla ostaju kao preovlaujua motivacija srca. 28. Odravanje veze sa Hristom je teak, muan proces. Sve zavisi od tvog ostajanja u Bojoj ruci. Odravanje svoje brzine ili ravnotee e uzrokovati da padne. Ovo je program uradi-sam. 29. Doktrinarne razlike meu lanovima crkve su nezaobilazne sve dok Hristos ne doe. Istinito i potpuno jedinstvo je nemogue. 30. Moemo verovati, dati primer i uiti pravu pravednost kroz veru desetinama godina i delo nee biti zavreno. (Ovo smo radili jedan vek.)

22. Nastavljanje greenja je osueno u telu kroz Hrista. Greh je postao nepotreban u svetlu Njegovog jevanelja. Pravednost dolazi od vere jer vera radi kroz ljubav. Na problem je ili ignorisanje jevanelja ili neverstvo. Drugi dolazak je nemogu ukoliko Hristos ne prestane da bude naa Zamena. 23. Poruka iz 1888. je prodor koji Luter, Kalvin i Vesli nikada nisu nali. Ona usmerava jevanelje ka ienju nebeske svetinje. 24. Pravo opravdanje verom sada se vee za Hristovo delo u Svetinji nad svetinjama (Rani Spisi, 254). Ovo je jedinstvena istina poverena naoj crkvi. 25. Pravednost kroz veru namee ekstremno visok standard - samog Hrista. On je Uzor koji slui tu milost vernicima. On e se vratiti kada vidi svoj karakter savreno preslikan u svom narodu. Ovo se ostvaruje verom, ne delima. 26. 1. Jovanova 2,1 govori da je svrha Njegove rtve na krstu bila prestanak greenja Njegovog naroda. Ne izvinjenje za ovekoveenje greha. Ovo postaje ivo kada oni dokue naelo zajednike krivice - njihovu vezu sa gresima celog sveta. Nebo e potpomoi vernike da nadvladaju kao to je Hristos nadvladao.

27. Kajanje i krtenje u Hrista uvode vee staranje: mi vidimo sebe kao potencijalnog krivca za grehe celog sveta. Vera ini moguim saivljavanje sa Hristom u Njegovom zavrnom delu kao to se mlada saivljava sa svojim enikom. Zajedniko pokajanje, poput Njegovog, to omoguava. 28. Sve zavisi od tvoje vere, da te Bog dri u svojoj ruci. Ono to ini da je hrianski ivot teak je zasenjivanje jevanelja o Hristovoj pravednosti. Ljubav Hristova nas zarobljava. 29. Savreno jedinstvo je merilo da crkva ima pravu veru. Na primer, ne postoji potreba za sukobljavajuim, konfuznim prorokim idejama. 30. Verovati i uiti pravednost kroz veru u jasnoj vezi sa ienjem Svetinje e promeniti i crkvu i svet u jednoj generaciji i zavriti delo. (Ovo jo nije istinski uraeno.)

144

31. Vreme Hristovog dolaska je neopozivo odreeno vrhovnom Bojom voljom i Njegov narod ne moe ni da ubrza ni da uspori dolazak. 32. Drugi Hristov dolazak veinom prieljkuju stari, bolesni, siromani ili ljudi koji pate. Naa potreba je naa najvea briga. Neka On doe tako da svi moemo ii kui u slavi. 33. Opta saglasnost je vanija nego istina. Ako je tvoje ubeenje drugaije od ubeenja veine, pokori im se. 34. Pogled na dva zaveta izloen u Adventistikom biblijskom komentaru i Biblijskom reniku je slian sa pogledom onih koji su se u poetku suprotstavili poruci iz 1888. 35. Poruka iz 1888. ima svoj izvor u verovanjima protestantskih crkava dananjice (Pis, Samo verom, str. 138, 139). Mi nemamo posebno jevanelje. 36. Kao narod, i naroito kao pastori, mi ispravno razumemo pravednost kroz veru. Ono to nama treba je vie rada. Zaboravimo 1888. i radimo vrednije.

31. Hrist je eljan da se vrati kao to je mladoenja eljan venanja. On e doi im se Njegova Mlada pripremi. Odgaanje je njena odgovornost. 32. Naklonost Hristu, enja da On primi Njegovu nagradu i priznanje, i elja da se vidi kraj svetske agonije, ovo su stvarni razlozi za elju da se ubrza Njegov povratak. Ova nova motivacija je proizvod prave vere. 33. Prava vera daje hrabrost da se prevazie strah od veine ili sile koju ona moe posedovati. 34. Stari zavet je bio izraelsko bezverno obeanje o pokornosti; i proizvodi ropstvo kroz znanje o [naim] prekrenim obeanjima. Novi zavet je vera u Boje obeanje za nas. 35. Poruka se veoma razlikuje od one koju prenose popularne crkve. Poruka treeg anela u stvarnosti je biblijska, Hristos i to raspeti. 36. Naroito u ovom pogledu mi smo jadni, mizerni, siromani, slabi i goli. Ni jedan radni program ne moe zavriti delo. Ovo je delo Boje, da verujete u Njega i Onoga koga vam je poslao. Nama je potrebna poruka iz 1888. koju je On poslao!

145

DODATAK C Jedan izvor mita o prihvatanju Veoma popularan pogled da je poruka iz 1888. prihvaena u toj eri doao je od iskrenih, ozbiljnih, dobronamernih ljudi. Njihova lojalnost crkvi i vostvu je vredna pohvale i daje dokaze o oduevljenom timskom duhu. Ipak, ovaj pogled je u direktnom konfliktu sa istorijom, sa mnogobrojnim izjavama Elen Vajt i, to je jo bitnije, sa svedoanstvom Vernog Svedoka koji je dao Svoju krv za ovu crkvu. Mit o prihvatanju insistira, ak i posle veka odgaanja (pisano 1987. prim. prev.), da sam bogat i obogatio sam se po pitanju prihvatanja i razumevanja pravednosti kroz veru. Na Gospod kae da smo mi siromani. Sukob pogleda je ozbiljan, jer je ugroeno duhovno stanje crkve u svetu, a takoe i Njegova ast. U pogledu injenice da svedoanstvo Elen Vajt jasno govori da je poetak poznog dada i glasnog poklia bio u velikoj meri odbaen, kako je mogue da veina naih pastora, uitelja i lanova irom sveta veruje da je poruka prihvaena od strane vostva te generacije? Deo problema je neprekidna konfuzija misli koja je po svemu sudei namerna. Kao narod mi prihvatamo popularnu protestantsku doktrinu o pravednosti kroz veru isto kao to protestanti ispovedaju da je veruju. Stoga nae apologete insistiraju da ova doktrina nije bila odbaena 1888. ili kasnije. Ali ovo nije puna istina o naoj istoriji. Naa braa jesu u velikoj meri odbacila poruku koja je bila poetak poznog dada i glasnog poklia. Ova oigledna injenica objanjava dugo odlaganje i nita drugo ga ne moe objasniti. ta je izvor ove istrajne i globlane konfuzije i pogrenog razumevanja? Bez sumnje je to ljudski sud dobrih ljudi ije je osnovno stanje uma tipino laodikejsko. Mi svi imamo udeo u tom stanju uma, po prirodi. Bolno je za svakoga od nas da veruje u to to Verni Svedok kae, da istina iz nae istorije otkriva da smo nesreni i nevoljni, naa istorija 1888 je na osobiti nain ponavljanje jevrejske istorije na Golgoti. Ta istorija ukazuje na nau najveu potrebu: denominaciono pokajanje. Ovo neprijatno ubeenje mora po bilo koju cenu biti ugueno sa sigurnou koja govori bogat sam i obogatio sam se. Otuda mit o prihvatanju. Jedan glavni izvor tog mita uiva takvo jedinstveno poverenje da izgleda nemogue ikome dovesti ga u pitanje. U svojoj knjizi Puste godine 1876-1891, Artur Vajt nas informie da koncept da je Generalna Konferencija, pa stoga i cela denominacija, odbacila poruku o pravednosti kroz veru iz 1888. je bez osnova i nije bio izlagan sve do etrdeset godina posle mineapoliskog sastanka i trinaest godina posle smrti Elen Vajt (str. 396). Autor je unuk Elen Vajt. Ve smo ukazali kako je odbacivanje poruke iz 1888. bilo jasno prepoznato od strane Elen Vajt i njenih savremenika od 1893. pa sve do 1901. (pogledaj etvrto poglavlje ove knjige). etrdeset godina posle mineapoliskog sastanka dovodi nas negde u 1928-u. Tada je Tejlor G. Ban sa Pacifik Junion koleda javno povezao nau istoriju 1888. sa istorijom Izraela kod KadesVarnije kada su odbacili izvetaj Haleva i Isusa Navina. V.C. Vajt, sin Elen Vajt, prigovarao je Banu, ubeujui ga da se takvo odbacivanje nije desilo 1888. On je bio prisutan na toj konferenciji, rekao je, i on je znao. Prirodno je da je isti pogled preneo na svog sina, Artura L. Vajta, koji je mnogo godina sluio kao sekretar u Zaostavtini Elen Vajt i pod ijim je nadzorom i odobrenjem bilo tampano 1500 strana u vezi 1888. od 1950. Obojica, i sin i unuk, sa pravom su uivali ogromno potovanje u crkvi Adventista sedmog dana. Oni su bili potpuno iskreni u svom naporu da vaspitaju nekoliko generacija naeg naroda u verovanju da poruka iz 1888. nije bila odbaena. Mi im odajemo puno potovanje koje njihovo jedinstveno mesto u naoj istoriji zasluuje. U isto vreme, moramo izjaviti da je Elen Vajt uivala jedinstveniju slubu, kao nadahnuti vesnik Gospodnji ija je sluba odraz svedoanstva Isusovog, Duha
146

Prorotva. Njen proroki dar obdario ju je pronicljivou koja prosto prodire ispod povrine. ak i ako se hiljadu svedoka sa nenadahnutim prosuivanjem nae u protivurenosti sa nadahnutim prorokom, mi moramo verovati nadahnutoj rei jer u njoj se nalazi tako govori Gospod. Svedoanstvo Elen Vajt je tako jasno i isto da ga i obian ovek moe razumeti. Budunost crkve lei u ovakvom pravilnom razumevanju prorokog vostva. Ukazivanje na to kako je pogled o prihvatanju dobio zvaninu podrku, nalazi se u izjavi V.C. Vajta u propovedi u Linkolnu, Nebraska, 25. novembra 1905. On opisuje dogaaj u Evondejlu, Australija, deceniju ranije, kada je V.V. Preskot bio u poseti. Pota je dola iz Amerike i on i Preskot su itali pisma Eleni Vajt od vodee brae iz Generalne Konferencije, iz dalekog Batl Krika. Pisma su govorila o, navodno, velikom napretku u Americi i predivnim duhovnim pobedama u vezi sa problemom iz 1888. V.C. Vajt se sjea tog dogaaja ovako: Godinama sam oseao da je moja prednost da uinim sve da usmerim Majinu panju na najdivnije karakteristike naeg dela... Smatrao sam da poto je Gospod izabrao Majku kao svog zastupnika za ispravljanje zabluda u crkvi... i poto ova otkrivenja mue njenu duu do smrti, ja ne mogu pogreiti ako iznesem sve rei radosti i sve dobre vesti koje e uteiti njeno srce i svaki dogaaj koji e pokazati silu Hristovu koja radi u crkvi kao i najbolju stranu ljudi koji rade u crkvi i koji nose teke terete u radu za Gospoda; stoga ja u nastojati da usmerim njenu panju na bolju stranu stvari... Dakle, jednog dana dok smo jo iveli u Kuranbongu, Novi Juni Vels, primili smo pisma od predsednika Generalne Konferencije ispunjena radosnim izvetajima, piui nam o dobrim saborskim sastancima i kako su neki od onih biznismena koji su bili ukoreni Svedoanstvima30 ili po raznim dravama (u SAD prim. prev.) i govorili na sastancima i da su stekli novo duhovno iskustvo i bili od velike pomoi na tim sastancima... Mi [on i Preskot] smo bili veoma sretni itajui ova pisma. Bili smo prilino ushieni zbog njih pa smo se ujedinili u slavljenju Gospoda za dobar izvetaj. Zamislite moje iznenaenje kada mi je sutradan poslepodne Majka rekla da je pisala ovim ljudima od kojih smo primili izvetaj, i onda mi je onda itala najdalekoseniju kritiku, najprodorniji ukor zbog uvoenja pogrenih planova i principa u svom radu, koji je ikada bio napisan toj grupi ljudi.31 Ovo je bila velika pouka za mene (Spalding-Magan Collection, str. 470). Elen Vajt je zabeleila tugu svog srca koja baca novo svetlo na ovaj dogaaj. Nije poraavajue primetiti da ni V.C. Vajt ni V.V. Preskot nisu uivali veu pronicljivost od one koja se daje Duhom prorotva. Dar nije nasledan. Bilo bi prirodno za njih, kao to je i za nas, verovati tako vrednim pismima od predsednika Generalne Konferencije koji sadre tako dobre vesti. Duh koji je ispunjavao crkvu uvek je bio optimistian, slavei progres i pobede. Ali stanje srca svih ljudskih bia je prirodno u sukobu sa svedoanstvom Isusovim ukoliko nije naroito prosvetljeno Duhom Svetim. Piui predsedniku Generalne Konferencije Elen Vajt je opisala kako se oseala dok su je njen sin i Preskot uveravali da su ti gorui izvetaji iz Batl Krika bili istina: Dragi Brate Olsen, U oktobru sam ti napisala dugo pismo... Teret na meni je bio veoma veliki, u vezi sa tobom i sa delom u Batl Kriku. Oseala sam da su ti i ruke i noge svezane i ti si se krotko tome potinio. Bila sam tako uznemirena da sam u razgovoru sa Bratom Preskotom iznela svoja oseanja. Obojica, on i V.C.V. pokuavali su da razbiju moje strahove; sve su predstavili u najboljem moguem svetlu. Ali umesto da su me ohrabrile, njihove rei su me uzbunile. Ako ovi ljudi ne mogu uvideti ishod afera, mislila sam, kako je beznadean zadatak navesti one u Batl Kriku da shvate. Ta

Harmon Lindzi i A.R. Henri, su se suprotstavljali delu Bojem jo od mineapoliskog sastanka. Pismo Elen G. Vajt, 27. avgust 1896. 31 Primeri ovoge prepiske mogu se nai u Svedoanstvima za propovednike, str. 63-77, 89-98
30

147

misao pogodila je moje srce kao no. Rekla sam, neu poslati napisano pismo stareini Olsenu. ...Otprilike dve sedmice bila sam u potpunoj nemoi. Bila sam kao polomljena trska. Nisam mogla napustiti svoju sobu, nisam mogla razgovarati sa bratom i sestrom Preskot. Nisam oekivala da u se oporaviti... Ali... moja snaga se postepeno vratila. (Pismo, 25. maj 1896). Zato to je problem poznog dada i glasnog poklia jako bitan, imperativ je da crkva i vostvo poloe apsolutno poverenje u svedoanstvo Duha prorotva. Kada se ljudsko rasuivanje sukobi sa ovim nadahnutim svedoanstvom, bez obzira koliko poastvovana bila ljudska orua, Duh prorotva mora dobiti apsolutno prvenstvo. Dobar deo veka, mi kao narod smo uivali u ovom lako prihvatljivom, lanom optimizmu. Tragina posledica je dodatno nairoko rasprostranjeno nepoverenje u savet Vernog Svedoka. Zar nisu veliki duhovni blagoslovi rezultat punog priznanja istine? Ispravno shvaena naa denominaciona istorija je neprekidni komentar na Hristove rei iz Otkrivenja 3,14-21 i poziv na primereno pokajanje. Onaj ko kontrolie prolost kontrolie i budunost. Mlakost i duhovna slabost su posledice pogreno shvaene istorije.

148

DODATAK D ta je budunost Crkve Adventista sedmog dana? Istina je da je crkva Adventista sedmog dana odgodila propovedanje venog jevanelja u njegovoj istoti svetu (Evangelizam, str. 694-697). Svi smo mi odgovorni za ovaj podbaaj. Postoji zajednika umeanost. Elen Vajt je esto nae padove povezivala sa padovima starog Izraela gde je svaka generacija delila krivicu svojih predaka zato to ne samo da su uestvovali u istoj paloj ljudskoj prirodi nego su i praktikovali isto neverovanje (pogledaj pogravlje 4 ove knjige). Postoje mnogi tragini dokazi naeg posrtanja, nepokornosti Duhu prorotva i ak otpada. Naa istorija od 1888-e je potpuno jasna. Da li ovo znai da je Gospod odbacio svoju crkvu ili njeno vostvo? Ili ako to On nije jo uinio da li e to uiniti u budunosti? Da li je Crkva Adventista sedmog dana predodreena da padne? Kada oni koji su odluili da slede Hrista protestvuju protiv onoga to oni veruju da je otpad ili pogreno delovanje u crkvi i kada se nau odbaeni, da li treba da zakljue da je situacija beznadena? Da li bi trebalo da povuku svoju podrku i svoje lanstvo? Reeno nam je u Delima apostolskim, strana 11, da su verne due uvek sainjavale pravu crkvu. Da li e nastati nova grupa ili slobodna zajednica formirana od vernih dua koja e zavriti jevaneoski nalog i napustiti organizovanu crkvu koja e nestati u konanom otpadu? Ako je crkva kao brod, da li je ovaj brod predodreen da potone kao Titanik? Ili e biti preuzet od strane pobunjenike posade? Da li verne due treba da napuste brod i skoe u hladnu vodu? Ili u poslednje dane nee biti broda pa e svaki bivi putnik plivati sam za sebe drei se za komade olupine? Ili e svaki putnik postati lan posade i pod vostvom Hrista kao Kapetana uploviti vrsti brod u luku? Elen Vajt je slikala crkvu Adventista sedmog dana kao carski brod koji nosi narod Boji i izjavila da e on uploviti sigurno u luku (2. Odabrane poruke, str. 390; 1892). ta je prava crkva? Da li je organizovana crkva ispunjenje proroanstva iz 12. glave Otkrivenja o ostatku [eninog] semena, koje dri zapovesti Boje i ima svedoanstvo Isusa Hrista? Ili je pravi ostatak samo nekohezivna, neorganizovana, nezdruena masa sastavljena od vernih dua? Nemudra osoba bi se usudila da kae da prava veza sa organizovanom crkvom moe garantovati lino spasenje. Naravno da to nije tano. Ovo nije predmet rasprave. Osnovno pitanje je da li su crkveno lanstvo i podrka crkvi dovoljne dunosti koje Bog zahteva od vernih dua. ta je um Hristov u odnosu na Crkvu Adventista sedmog dana? Ukoliko pronaemo odgovor na ovo pitanje mi moemo znati kakvo stanje naeg uma treba da bude u odnosu na to. U Pismu postoje smernice koji nam mogu pomoi kao i brojni citati iz pera Elen Vajt: (1) Boja namera je uvek bila da Njegov narod na Zemlji bude organizovana, denominaciona vidljiva porodica. Razlog za to je da oni mogu biti Njegovi svedoci, Njegovi lovci na due u svetu. Avramovo seme je bio starozavetni ekvivalent za crkvu. Gospod mu je obeao: U tebi e se blagosloviti svi narodi na zemlji Tvom semenu ja u dati ovu zemlju. Uspostaviu moj zavet izmeu mene i tebe i tvog semena posle tebe po svim njihovim generacijama i sa svim semenom posle tebe. Uspostaviu moj zavet sa Isakom (1. Mojsijeva 12,3. 7; 17,7. 21). (2) Bog nikada nije promenio taj zavet i On ga ne moe promeniti. Kroz sve vekove otpada starozavetnog Izraela i Judeje, Gospod je ostao veran svom obeanju. U dane proroka Ilije, otpalog kralja Ahava i njegove bezbone kraljice Jezavelje, Izrael je i dalje bio Izrael. U najmranije doba judejske istorije, u Jeremijine dane kada ih je Gospod poslao u zatoenitvo u Vavilon oni su i dalje bili Boji izabrani narod. Oni nisu nikada postali Vavilon iako su bili u ropstvu u Vavilonu. Samo oni koji su odbili da se vrate nazad na kraju robovanja su izgubili mesto u istoriji. Zavet je i dalje vaio za one koji su odraavali identitet izabranog naroda i kroz njih je Mesija konano i doao. (3) Ovim se ne kae da je i jedan Avramov potomak po telu automatski bio naslednik zaveta.
149

Uvek je bilo u Isaku e se tvoje seme blagosloviti. Oni koji su od vere oni su seme Avramovo (Rimljanima 9,7; Galatima 3,7). Pravi Izrael su uvek sainjavali oni koji su imali veru Avramovu. Ali oni su uvek morali biti izabrani, vidljivi narod, prema Bojem planu, tako da su mogli uspeno funkcionisati u evangeliziranju sveta. ak je i slukinja Nemanove ene gajila takav odnos u svom robovanju i pridobijala due (2. Carevima 5). (4) Rana apostolska hrianska crkva nije bila neki dodatak ili ogranak od Izraela. Ona je bila pravi Izrael. I to je bilo zato to su njeni lanovi gajili veru Avramovu (Galatima 3,7-9. 29). Od njenog samog poetka, kada je Isus pozvao prve apostole, Njegova crkva je bila organizovano, izabrano telo (Dela apostolska, str. 18; enja vekova, str. 29). Za vreme Njegove zemaljske slube ona je bila usko povezana sa Njima kao svojim Voom. Novi zavet ukazuje da je u apostolsko vreme crkva bila tako visoko organizovana i izabrana, sa apostolima, stareinama, jevanelistima, uiteljima, akonima, akonicama i ostalima sa razliitim darovima koji su svi funkcionisali u jednoj disciplinovanoj vezi pod vostvom Duha Svetoga (1. Korinanima 12,1-28; Efescima 4,8-16; 1. Timotiju 3,1-15; Titu 1,5-11). Kada se Saul iz Tarsa obratio Gospod ga je doveo u usku vezu sa Njegovom organizovanom crkvom (Dela apostolska 9,10-19; E.G. Vajt, Dela apostolska, str. 122, 163). Verne due su zaista sainjavale ranu crkvu, ali ta crkva nikako nije bila neorganizovana. Postoje mnogobrojni primeri o jakoj disciplini. Kada se upotrebi kao dokaz da organizovana crkva nikako ne moe biti prava crkva, izjava iz Dela apostolskih 11 o vermin duama biva izvuena iz svog konteksta. (5) Zapis o Bojoj brizi nad enom koja pobee u pustinju hiljadu i dvesta i ezdeset dana ukazuje iznova da je i ova progonjena crkva tokom srednjeg veka sledila novozavetni sistem organizacije i discipline (Velika borba, str. 62, 63, 67-69). Pravi vernici su uvek funkcionisali kao jedno telo, iako precizni detalji o organizaciji variraju. (6) U ranim danima Crkve Adventista sedmog dana, bitka je voena oko organizacije sa fanatinim anarhistima koji su se suprotstavljali odgovarajuoj disciplini u crkvi (Svedoanstva za propovednike i sluge Jevanelja, str. 26-29). Duh Sveti je postavio svoj jasan peat odobravanja na potrebu za redom. Nai pioniri su videli izabranu Crkvu adventista sedmog sana u njenom organizovanom stanju kao ispunjenje Otkrivenja 12,17 i 14,12. Oni su je videli kao boanski naimenovanu da delotvorno funkcionie u propovedanju jevanelja svetu i pripremi narod za dolazak Gospodnji (Osnove hrianskog obrazovanja, str. 254; 1. Sved. 271, 413; 3. Sved. 501). Svaki pokret koji vodi Duh Sveti mora biti organizovan i disciplinovan, zato to Bog nije autor konfuzije (1 Korinanima 14,33). Vek dugo (sada vie prim. prev.) postojanje Crkve adventista sedmog dana na svetskom nivou meu toliko mnogo razliitih kultura jasan je dokaz o radu Duha Svetoga. Ne postoji nijedan drugi svetski pokret ili grupa vernika koja se ak i priblino moe identifikovati kao ispunjenje Otkrivenja 14,6-12. Elen Vajt nikada nije sumnjala u na istorijski identitet (Za primer pogledaj 9. Sved., str. 19; 1. Sved. 186-187; Odabrane poruke, 91-93; Biblijski komentar Adventista sedmog dana, tom 7, str. 959-961). Ve imamo telo divno nainjeno od Gospoda da izvri zadatak propovedanja venog jevanelja. Ni nezavisni pokreti ni ogranci ne mogu ni priblino postati tako delotvoran instrument u pridobijanju dua. Pravi adventisti sedmog dana mnogo su vie zainteresovani za ast i proslavljanje Spasitelja nego za svoju linu nagradu. Oni se brinu za ispunjenje Njegovog jevaneoskog naloga za svet vie nego za svoju linu sigurnost. Za njih, ljubav prema sebi je raspeta sa Hristom. Oni su pod blagodau, novoj motivaciji dobijenoj kroz zahvalnost za Njegovu rtvu, radije nego pod zakonom, bivom motivacijom za duhovnu sebinu zabrinutost. Oni podnose isti probu koju je Mojsije podneo. Kada je Gospod ponudio da odbaci svoj organizovani narod i uzdigne Mojsija kao vou njihovih odeljenih naslednika, Mojsije je izabrao da njegovo ime bude izbrisano iz knjige ivota radije nego da vidi Boju ast tako obrukanu (2. Mojsijeva 32). Reetanje u poslednje dane e odvojiti od Bojeg naroda sve one ija duboka motivacija srca jeste briga za linu sigurnost.
150

(7) Sebina motivacija srca zvana pod zakonom dolazi od podbaaja da se prihvati pravednost kroz veru. Ona je zatrovala uvoenje principa crkvene organizacije. Dejms i Elen Vajt su molili da se Hristos prepozna kao pravi voa crkve: Nikada za vreme svoje zemaljske slube Hristos nije objavio da iko od njegovih uenika treba da bude postavljen kao voa i ne postoji nagovetaj da je ijedan od apostola naimenovao ijednog od kasnijih uenika za vou Stoga je Hristos voa svog naroda kroz sve vekove Hristos e voditi Njegov narod ako oni dopuste da budu voeni (Dejms Vajt, RH, 1. decembar 1874). Nije bila namera Boja da bilo kakav sistem organizacije postoji u hrianskoj crkvi koji bi preuzeo vostvo od Hrista. Slubenik koji se stavi pod upravu bilo kog odbora u Konferenciji, izvlai se iz Hristovih ruku. Neka nam Bog sauva nau organizaciju i formu crkvene discipline u njenoj originalnoj formi (isto, 4. januar 1881). Ali priznati Hrista kao Poglavara crkve, koji vodi njenu organizaciju, zahteva pokoravanje srca Njemu; ovo postaje potpuno nemogue ako se dobra vest o pravednosti kroz veru potpuno ne razume. Motivacija pod zakonom istiskuje motivaciju pod blagodau pa i voe i narod trpe tetu. Ispoljava se carska vlast gde se i pastori i vernici ue da gledaju u pogreiva ljudska bia za vostvo, sledei njihove naloge i hvalei ih. Prevejana sluba Valu ispunjava ljubavlju prema sebi dok u isto vreme ispoveda vernost Hristu. (Uobiajena praksa zaposlenih u Konferenciji koji svoje predsednike nazivaju efom je tipian primer direktnog naruavanja Hristovog saveta iz Jevanelja po Mateju 30,25-28) Motivacija pod zakonom moe tako duboko obuzeti crkvu da iskreni vernici misle da je prosto nemogue imati bilo koji drugi vid delotvornog vostva (Svedoanstva za propovednike i sluge Jevanelja, str. 359-364) (8) Vana istina koja e nam pomoi da razumemo um Hristov prema Crkvi adventista sedmog dana je naa istorija iz 1888-e. Uprkos decenijama mlakosti Gospod je poslao poetak konanog poznog dada kroz delegate na zasedanje Generalne Konferencije. On je poastvovao ove ljude sa otkrivenjem pravednosti Hristove u najdragocenijoj poruci namenjenoj da obasja zemlju slavom. (9) Namera reorganizacije 1901-e bila je da se unese probuenje, reformacija i vrati Hristovom vostvu koje radi kroz one koji veruju Njegovoj rei: Svi ste vi braa. Ali duhovno probuenje se nije desilo. Bio je to samo san, ta je moglo da bude. Obrazac za neverovanje iz 1888-e nije uklonjen (8. Sved., str. 104-106; Pismo Elen Vajt sudiji Desu Arturu, 15. januar 1903). Zasedanje Generalne Konferencije 1903-e po nekima je bilo korak unazad. Donsov i Vagonerov stav prema prepravljenom ureenju razmotren je u 10-om poglavlju ove knjige. Nekoliko drugih im se pridruilo u tom ubeenju: Svaki ovek koji je ikada itao ove istorije (Niander, Moejm) ne moe doi do drugog zakljuka osim da principi koji su izneseni ovde kroz preporueno ustrojstvo (1903) su isti principi, i predstavljeni na potpuno isti nain, kao to su bili kada je papstvo stvoreno Onog trenutka kada ste glasali za njih, vi ste izglasali svoj povratak tamo gde smo bili dve godine pre i ak pre toga (P.T. Magan, GCB 1903, str. 150). Brao, ono to treba da uradimo jeste da se vratimo gde smo bili pre dve godine po pitanju reorganizacije, da ga uzdignemo, sagledamo i realno preispitamo, zato to su oni koji su bili na odgovornim poloajima priznali da to nisu objavili jer nisu verovali da je to mogue. Ja verujem da to je mogue (E.A. Saderlend, isto, str. 168, 169). (10) Ako je i verovala da je korekcija iz 1903-e bila greka, Elen Vajt joj se nikada javno nije suprotstavila iako neki od njenih kasnijih komentara mogu biti tumaeni kao neodobravanje. Ali treba primetiti vanu injenicu da ona nije povukla svoju podrku od organizovane crkve posle 1903-e nego je ostala lojalna sve do svoje smrti 1915-e. Ovo je bila uprkos injenici da je ona bila duboko razoarana sa duhovnim rezultatima zasedanja iz 1901-e (8. Sved., str. 104-106; Pismo
151

sudiji Desu Arturu, 15. januar 1903). Gospod je nastavio kroz sve te godine da ukazuje ast ovoj crkvi slubom svog sluge. Reenje za nas problem ne lei u unitavanju ili menjanju mehanikog sistema nae uspostavljene organizacije ve u nalaenju pokajanja i sjedinjavanja sa Hristom u okviru nje. Sve je bezuspeno ukoliko se sekirom ne udari u koren stabla. Slabosti ili greke organizacije e biti uklonjene gotovo preko noi kada Duh Sveti uspe da nas dovede do pokajanja. (11) Bukvalno milioni ljudi mogu svedoiti da ih je jedino Crkva adventista sedmog dana dovela do poznanja venog jevanelja iz Otkrivenja 14, uprkos njenim promaajima. Najbolja nada za potpuno uspeno objavljivanje poslednje poruke svetu jeste pokajana Crkva adventista sedmog dana koja ne samo da objavljuje poruku u njenoj istoti nego i pokazuje da poruka deluje. Ovo je bilo ubeenje Elen Vajt; u vreme neverovanja iz ere 1888-e ona se nadala reformaciji: Bog je na elu dela i On postavlja sve u red. Ako su potrebne ispravke na elu dela, Bog e se time pozabaviti i raditi da ispravi svaku pogreku Bog e uvesti plemeniti brod koji nosi Boji narod bezbedno u luku (2. Odabrane poruke, str. 390; 1892). Iako zlo postoji u crkvi i bie ga sve do kraja sveta, crkva u ove poslednje dane je svetlo svetu koji je zatrovan i demoralisan grehom. Crkva, oslabljena i nesavrena, koja ima potrebu za ukorom, upozorenjem i savetom, je jedini objekat na zemlji kojem Hristos poklanja svoju vrhovnu panju Neka svi budu paljivi da ne podignu viku na one koji jedini ispunjavaju dati opis o ostatku koji dri zapovesti Boje i ima veru Isusovu, koji uzdiu standarde pravednosti u ove poslednje dane. Bog ima izabrani narod, crkvu na zemlji, bolju od svega, iznad svih po svojim sposobnostima da pouava istinu, da odbrani Boji zakon Ujedinimo se svi sa ovim izbranim slugama (Svedoanstva za propovednike i sluge Jevanelja, str. 49, 57, 58; 1893). Kada se neko odvoji od organizovanog tela Bojeg naroda koji dri zapovesti, kada pone da vaga crkvu ljudskim merilima i izrie sud nad njima tada moete znati da ga Bog ne vodi (3. Odabrane poruke, str. 18; 1893). Pobeda e pratiti Treu aneosku vest. Kao to je Zapovednik Gospodnje vojske oborio zidove Jerihona tako e Boji narod koji dri sve zapovesti trijumfovati a svi protivni elementi e biti poraeni (Svedoanstva za propovednike i sluge Jevanelja, str. 410; 1898). Nikada nisam bila vie zadivljena kao kada su se stvari preokrenule na ovom sastanku (zasedanje 1901-e). Ovo nije nae delo. Bog to vodi Hou da svako od vas ovo zapamti i hou da svako od vas zapamti da je Bog takoe rekao da e On isceliti rane Svog naroda (GCB 1901, str. 463, 464). Bilo da su ove rane zaleene 1901-e i posle ili ne, mi moemo biti ohrabreni obeanjem da e ih On zaleiti. Posle 1901-e i 1903-e Elen Vajt je dala neke od najsnanijih izjava za svog ivota prepoznajui ovu organizovanu crkvu kao jedinu pravu i dala osiguranje o njenom konanom uspehu u slubi kada pokajanje ispuni telo: Mi ne moemo sada odustati od temelja koji je Bog postavio. Mi ne moemo sada ui u neku novu organizaciju; to bi znailo otpad od istine (Manus. 129, 1905). Naloeno mi je da kaem adventistima celog sveta da nas je Bog pozvao da kao narod budemo Njegovo posebno blago. On je odredio da Njegova crkva na zemlji stoji savreno ujedinjena u Duhu i savetu Gospoda nad vojskama do kraja vremena (Odabrane poruke, str. 397; 1908). Strah Gospodnji, shvatanje Njegove dobrote, e kruiti kroz svaku (adventistiku) instituciju. Atmosfera mira e ispunjavati svako odeljenje. Svaka izgovorena re, svako uinjeno delo, e imati uticaj istovetan nebeskom uticaju Tada e delo krenuti napred sa postojanou i dvostrukom snagom. Nova delotvornost e biti dodeljena radnicima na svakoj liniji Zemlja e biti osvetljena slavom Bojom i na deo e biti da svedoimo o skorom dolasku, u snazi i slavi, naeg Gospoda i Spasitelja (Medicinska sluba, str. 184, 185; 1902). Ohrabrena sam i blagoslovena shvatanjem da Bog Izraelov i dalje vodi Njegov narod i da e On nastaviti da bude sa njima, sve do kraja (primedba na sednicu Generalne Konferencije 1913;
152

Dogaaji iz ivota Elen Vajt, str. 437, 438). Ona je jasno definisala Boji narod kao ovu denominaciju. V.C. Vajt je napisao ono to sledi nekoliko sedmica pre njene smrti: Rekao sam gospoi Lidi Skot kako je Majka cenila iskustvo crkve ostatka i njeno pozitivno uenje da Bog nee dopustiti ovoj denominaciji da tako duboko padne u otpad da doe do nastanka neke nove crkve (Pismo, 23. maj 1915). Bolnica je mesto gde bolesni ljudi mogu dobiti medicinsku pomo u cilju obnove njihovog zdravlja. Pacijentov ivot je od vrhovne vanosti. Crkva koja treba da postane Nevesta Hristova je bolesna; njoj treba iscelenje. Odanost Hristu zahteva odanost Njegovoj buduoj Nevesti, potpunu saradnju da se obezbedi njeno iscelenje. Mi koji smo sluili kao misonari u Africi videli smo kako odanost Hristu (ili nedostatak iste) deluje u ljudskom srcu. Dvolini hriani su nesvesno pokazivali njihov duh govorei o crkvi kao vi ili oni. Oni nisu manje mogli mariti za njenu ast ili napredak. Ali istinski vernici u Hristu ispoljavali su zdrueno jedinstvo sa crkvom, govorei gotovo nagonski mi.32 Oni su mnogo vie zabrinuti za njenu ast nego za svoju linu nagradu. (12) ta je znaajno u tome da su Boja obeanja uslovna? Da li treba da zauzmemo stav ekaj-ividi i zamrznemo nau odanost i podrku sve dok ne vidimo dokaz da je crkva ispunila uslove? Sledea izjava naglaava uslove: Mi smo daleko od mesta gde bi trebali biti da je nae hriansko iskustvo bilo u skladu sa svetlom i prilikama koje su nam date Da smo hodali u svetlu koje nam je dato naa bi staza bila sve svetlija i svetlija Crkva Adventista sedmog dana e biti izmerena na merilima svetinje. Njoj e biti sueno po privilegijama i mogunostima koje je imala Ako je dodeljeni blagoslovi ne osposobe da uradi delo koje joj je povereno, nad njom e biti izreena presuda naao si se lak (8. Sved., str. 247). Obeanja pradavnom Izraelu nisu nita manje bila uslovna. Generacija za generacijom je naena laka i umrla kao gubitnik. Istorija kod Kadis-Varnije je ponovljena mnogo puta kada je cela generacija umesto dve osobe morala da izgine u pustinji. Ipak, Bog koji dri zavet je ostao odan Izraelu kada je Izrael bio nepokoran Njemu. On je uvek pokuavao iznova sa novom generacijom. On nikada nije uzeo drugi narod da bude seme Avramovo. Zato to je pradavni Izrael ponavljao pad isto kao i crkva u moderna vremena, to ne znai da e sistem nazadovanja i otpada trajati zauvek. Padovi Bojeg naroda su uvek ukljuivali prljanje nebeske svetinje; Sotona je imao priliku da se podsmehne Bojoj odgovornosti za promaaj Njegovog naroda. Temelj Crkve Adventista sedmog dana je verovanje u dobru vest iz Danila 8,14, onda e se svetinja oistiti. Tada e ovaj stalni oblak promaaja koji prekriva Boji Izrael biti uklonjen; Boje ime biti bez ljage onda kada Njegov narod pokae da je plan spasenja uspean; tada e rtvovanje Hrista biti opravdano. Ciniki stav koji govori: Pretpostavimo da crkva padne i da se uslovi ne ispune je isto to i rei, pretpostavimo da svetinja ne bude oiena. Boja ast zahteva da e se svetinja oistiti! Ovo je osnovni problem u velikoj borbi. Mi imamo privilegiju da ostanemo u apsolutnoj odanosti Hristu i Njegovoj buduoj Nevesti. Gore navedeno Svedoanstvo ima naslov Da li emo se nai lakim? Elen Vajt je sama dala odgovor na svoje pitanje na samom kraju: Kada oienje doe u nae redove mi ne smemo biti lenji... Ukoliko se crkva, sada ispunjena svojim sopstvenim nazadovanjem, ne pokaje i ne obrati, jee plodove svojih dela sve dok joj se ne zgadi. Kada se suprotstavi zlu i izabere dobro, kada potrai Boga u potpunom pokajanju i
32 injenica je da je lino i versko iskustvo mnogih proeto snanim uticajem zapadnjakog individualizma tako da je biblijsko shvatanje solidarnosti gotovo potpuno iseznulo. (prim. prev.)

153

dosegne gornju biljegu zvanja u Hristu, stojei na temelju vene istine ona e biti isceljena. Pojavie se u Bojoj jednostavnosti i istoti, odvojena od zemaljskih zamki, pokazujui da ju je istina uinila zaista slobodnom. Onda e njeni lanovi zaista biti izabrani od Boga kao Njegovi predstavnici. Dolo je vreme za potpunu reformaciju. Kada ova reformacija pone duh molitve e podstai svakog vernika i izbaciti iz crkve duh nesklada i prepirke Nee biti konfuzije jer e svi biti u harmoniji sa umom Duha Svi e se moliti u duhu molitve koju je Hristos dao Svojim slugama, Neka doe carstvo tvoje. Neka bude na zemlji kao to je na nebu (isto, str 250, 251). Naa dunost sada je da uklonimo iz crkve ono to spreava da doe do potpune reformacije i da nauimo da molimo Gospodnju molitvu. _________________

154