GOVORI LI MOJIM MOZGOVNIM JEZIKOM (NLP KOMUNIKACIJA) ? Napisao: Dragana Guzina, 10.11.2011.

pod kategorijom: Menadment Post je tagovan sa: Komunikacija. Klju za reenje svih problema USPENA KOMUNIKACIJA!

Komunikacija je sve. Ona je neprekidna, nikada ne prestaje, ne moe joj se odrediti ni poetak, ni kraj. Sve to je izreeno, preutano, uraeno ili ne uraeno, sve je komunikacija. Ako sretnem poznanika na ulici i preem na drugu stranu pre nego mu priem dovoljno blizu da moram da se javim, da li je to komunikacija? Naravno, aljem mu jasan signal da ga izbegavam (pod uslovom da me je prethodno primetio). Mi komuniciramo ne samo reima, ve i naom gestikulacijom, naim postupcima, pa ak i pogledima. Konstantno aljemo i primamo signale, kodiramo ih i kreiramo nae mape sveta i razumevanja drugih. I to smo bolji komunikatori, to je naa socijalna mrea vea, omiljeniji smo, nailazimo na vie razumevanja, lake plasiramo svoje ideje, drugi ljudi nas prirodno prate, jednom reju USPENIJI SMO! Ali ta ini uspenog komunikatora?

Da li vam se nekada dogodilo da sa nekim razgovarate, ali da se vae rei odbijaju o njega ili nju kao o zid i imate oseaj da nita ne dopire do vaeg sagovornika? Ili obrnuto, da apsolutno nemate pojma ta va sagovornik eli od vas? Bolje reeno, ini vam se kao da ne govorite istim jezikom?

ta biste rekli kada bi vam neko saoptio da ste u pravu, da u takvim situacijama diskomunikacije zaista ne govorite istim jezikom iako su vam sve rei i gramatika pravila poznate? Vi koristite isti fonetski sistem, ali va mozgovni jezik se verovatno veoma razlikuje! Naime, postoji neto to se zove primarni sistemi reprezentacije. To je model neuro-lingvistikog programiranja (grrr jo udnih rei!) koji nam omoguava da otkrijemo kako ljudski um procesira informacije, odnosno otkriva nam ta i kako neko misli. Nije nikakva vudu magija, i ukoliko ste zainteresovani i spremni da uloite malo truda, videete da vrlo lako moete izvebati sebe da kod drugih prepoznajete obrasce opaanja sveta i te fine jezike nijanse koji ine da nam se neko odmah dopadne ili pak podiu zid nerazumevanja. Svi mi kreairamo reprezentacije sveta koji nas okruuje koristei pet osnovnih ula vid, sluh, dodir, ukus i miris. Nae misli su u naim glavama kodirane kroz slike, zvukove, oseaje, pokrete, mirise i ukuse. U vezi sa tim, razlikujemo i 3 velika sistema reprezentacije vizuelni (slike), auditivni (zvukovi) i kinestetiki (oseaji, pokreti, mirisi i ukusi). Svi ljudi koriste sva tri sistema reprezentacije, ali je jedan u veini sluajeva dominantan. To ini da razumemo one koji su nam slini, a u disharmoniji smo sa razliitostima (npr. Osoba sa dominatnim vizuelnim sistemom reprezentacije veoma lako razume drugu osobu koja na isti nain obrauje informacije, ali ima potekoe u komunikaciji sa osobom koja ima kinestetiki pogled na svet). Naravno, postoje i oni kod kojih su sva 3 sistema reprezentacije podjednako razvijena i njih obino percipiramo kao izvrsne komunikatore, oni jednostavno mogu sa svima da se sporazumeju i izgrade dobar odnos. To je definitivno neto to bi bilo dobro nauiti, zar ne? Ali, kako? Interesantno je da se dominantan sistem reprezentacije nekog pojedinca manifestuje, izmeu ostalog, u njegovom govoru, pokretima oiju, nainu disanja, gestovima,

Vizuelni tip ljudi razmilja u slikama i oni u svom govoru koriste predikate koji nas upuuju na vizuelni nain razmiljanja, npr. gledati, jasno, sjajno, uoiti, pokazati, razjasniti,Kada ljudi razmiljaju vizuleno, njiove oi se kreu prema gore ili su usmerene u neku taku u prostoru ispred. Kada gledaju gore desno, oni se seaju nekog dogaaja iz prolosti, a gore levo stvaraju neku sliku prvi put. Vizuelci se prepoznaju po uspravnom dranju, plitko i brzo diu gornjim delom grudi, glas im je visok, ritam govora brz, veina gestikulacije se odvija u predelu grudi. Pamte tako to gledaju slike. Vole tabele i grafikone, vole boje. Izgled im je veoma vaan. Oni ine oko 45% populacije.

Auditivni tip ljudi bolje razlikuje zvukove, nego slike i oseanja. Njih veoma esto mogu ometati zvukovi, a njihovi perceptivni filteri su podeeni za sluanje, ne za gledanje. Auditivci koriste izraze poput sluati, govoriti, uti, zvuati, melodija, Ljudi koji misle u zvukovima pokreu oi u levu ili desnu stranu. Pokret u desno ukazuje na zapamene zvukove, a u levo na konstruisane zvukove. Prilikom disanja iri se celi grudni ko, diu iz sredine plua. Imaju bogat, melodian glas, vrlo rezonantan sa irokim rasponom. Glava im je ponekad nagnuta na jednu stranu, kao da neto oslukuju, ponekad dodiruju svoje ui. Oni pamte sluajui, ue po fazama i koracima i redosled faza im je veoma vaan.Vole muziku i telefonske razgovore. Vole povratnu informaciju u komunikaciji. Smeta im buka. Oni ine oko 10% populacije.

Kinestetiki tip ljudi koristi oseanja kada misli. Oni vie vole da neto osete, nego da uju zvuk ili vide sliku. Nijovi predikati su osetiti, dodirnuti, prijatno, napeto, .Kinestetiari diu u predelu

abdomena dublje i nie. Ton glasa im je dubok, a govor sporiji sa estim pauzama. Gestovi se odvijaju u visini stomaka, a glava je pognuta prema dole. Oni razmiljaju sporije od vizuelaca, jer im je vano da prou kroz iskustvo. Ovo je ujedno i razlog zbog kojeg sporije donose odluke, za razliku od vizuelaca koji rade kroz mentalne slike u glavi. Pokreti oiju koji ukazuju na kinestetiko procesiranje su dole levo. Kinestetiar pamti tako to neto uradi. Voli fiziki dodir i sklon je da tokom razgovora stoji blizu sagovornika i da ga dodiruje. Oni ine oko 40% populacije.

Ako nauite da prepoznate sistem reperezentacije neke osobe, mnogo jednostavnije ete se uskladiti sa njom, izgraditi raport i poboljati komunikaciju, tako to ete razmenjivati informacije na njoj prihvatljiv nain, te izbei itav niz potencijalnih nesporazuma.

Evo kratkog prikaza kako bi komunikacija 3 razliita tipa ljudi izgledala u poslovnom okruenju. Npr. Na konstataciju da neki projekat ide dobro na vizuelac bi odgovorio

Da, i meni to izgleda dobro.,

auditivac bi dodao

uo sam pohvale za taj projekat.,

a kinestetetiar bi konstatovao

Oseam se dobro po pitanju tog projekta.

Kada preoznajemo neiji sistem reprezentacije u stanju smo da govorimo njegovim mozgovnim jezikom, to nas ini dopadljivijim i nae ideje nailaze na bolju prihvaenost. Zamislite samo blagodeti ovoga na vaem radnom mestu, bilo da ste menader ili ne. To to umete da govorite jezikom sagovornika je obostrana dobit za njega jer pronalazi razumevanje, ali i za vas jer vam u ruke stavlja jednu veoma monu alatku kojom moete da utiete na druge. Vano je da pri tome ne zaboravite na ekologiju va cilj treba da bude pozitivan ishod za sve, bez ugroavanja drugih.