II DEO 1.

TEHNOLOKI SISTEM, OPTI MODEL TEHNOLOKOG SISTEMA Tehnoloki sistem je deo ireg sistema i rezultat je integralnog delovanja ljudi u raznim vrstama radnih procesa. Tehnoloki sistemi se po svojoj prirodi ubrajaju u vetake, otvorene, dinamike i stohastike sisteme. Tehnoloki sistemi se dele na: neproizvodne i proizvodne.

U okviru tehnolokog sistema izdvaja se tehnoloki proces u kome se obavlja transformacija ulaza sistema u eljeni izlaz. Tehnoloki sistemi predstavljaju izraz tehnologije delovanja radnog procesa. Tehnoloki sistem nije jedna maina ili neki drugi pojedinani elemenat sistema obrade ve iskljuivo njegova integralna sadrina i povezanost svih elemenata u ostvarivanju odgovarajueg cilja. Osim maina, alata i ureaja, elementi tehnolokog sistema su sirovine i drugi ulazni materijali, energija, kadrovi, gotovi proizvodi i tehnoloki poroces. 2. STRUKTURA TEHNOLOKOG SISTEMA - MODEL Struktura tehnolokog sistema zavisi pre svega od prirode tehnologije, sloenosti proizvoda i delom od sistema upravljanja. Strukturu tehnolokog sistema odreuju tri osnovna faktora: 1) sloenost tehnologije, 2) sloenost proizvoda, 3) sistem upravljanja. Osnovni elementi tehnolokog sistema su: 1) ulazni elementi materijal, oprema, energija, ljudski rad, tehnoloka dokumentacija 2) izlazni elementi gotovi proizvodi, kart, gubici u materijalu i energiji, 3) tehnoloki proces sastoji se od tehnolokih operacija, zahvata, pokreta, mikropokreta.

Osnovne karakteristike ulaznih elemenata su ujedno i determinante izlaza kvaliteta, koliine, cene. Takoe i eljene karakteristike izlaza utou povratno na ulazne veliine. 3. PODELA TEHNOLOKIH PROCESA KRITERIJUM DINAMIKA KRETANJA MATERIJALA Prema dinamici kretanja materijala razlikujemo: prekidne (diskontinualne) i neprekidne (kontinualne) tehnoloke procese. 1) Prekidni nisu specijalizovani, tok operacija je prekinut i unosi se opearcija ekanje, kad na nekom predmetu uslovi ne dozvoljavaju da se obavi naredna aktivnost. Snabdevanje radnog mesta materijalom je periodino, i najee je re o pojedinanoj ili maloserijskoj proizvodnji i veoj diverzifikaciji proizvoda. Trai se kvalifikovan rad, specijalizacija nije zastupljena. Ovakve prekidne procese treba uiniti to efikasnijim, skraivanjem ekanja koja u njemu nastaju i orijentacijom ka organizaciji proizvodnje tipa protone linije. 2) Neprekidni tehnoloki procesi specijalizovani i kod njih je u visokom stepenu izraena podela rada. Tok materijala je neprekidan. Neprekidnosti obezneuje visok stepen automatizacije to doprinosi poveanju produktivnosti rada. Karakteristini su za velikoserijsku i maloserijsku proizvodnju. 4. PODELA TEHNOLOKIH PROIZVODNJE PROCESA KRITERIJUM ORGANIZACIJA

Mogue je izdvojiti dva podkriterijuma unutar ove klasifikacije: a) obim proizvoda proizvedenih na isti nain i b) nain i mesto gde se obavlja proizvodnja. - Prema obimu proizvoda proizvedenih na isti nain razlikuju se: 1) Masovni nain proizvodnje visok stepen mehanizacije i automatizacije, neprekidnost tehnolokog procesa... 2) Serijski nain proizvodnje proizvodnja odreenog broja proizvoda na isti nain (serija). Prisutan je uglavnom prekidni tehnoloki proces i zatvoreno radno mesto. 3) Pojedinani nain proizvodnje karakterie ga odsustvo specijalizacije, nema izraene podele rada, tehnoloki proces je veoma prekidan. - Kriterijum naina i mesta proizvodnje 1) Lanani nain proizvodnje ima takav raspored sredstava rada i tok materijala koji obezbeuju neprekidan sled tehnolokih operacija sa najkraim rastojanjem izmeu radnih mesta i minimiziranim ekanjem. Pogodan je za masovnu proizvodnju, i ima veliku specijalizaciju poslova. 2) Grupna izrada proizvodnja se obavlja na grupi maina ili radnih mesta, koje su svrstane po principu izrade odgovarajueg dela proizvoda. Zastupljena je specijalizacija rada, i radi se uglavnom o prekidnom tehnolokom procesu za serijsku proizvodnju. 3) Radionika izrada proizvodnja na jednoj maini, tehnoloki proces je prekinut, ekanja i premetanja predmeta rada su velika. Raspored maina je fiksiran i neelastian. 4) Zanatska izrada re je o tehnolokom procesu izrade pojedinanih proizvoda, vezuje se za popravke maina i sl.

5. TEHNOLOKI MAKROPROCESI I OPERACIJE Makroprocesi se sastoje od jednog ili vie tehnolokih procesa koji se mogu i posebno posmatrati, a vezuju se za pojedine faze i operacije koje se obavljaju na predmetu rada, sve do izrade gotovih proizvoda eljenih karakteristika. Prema redosledu makroprocesa razlikuju se tehnoloki procesi: a) pripreme sirovina, b) hemijske prerade, c) fizike prerade, d) zavrne obrade finalizacije.

Ova ema ukazuje na mogue tehnoloke procese koji uz razliitu kombinaciju operacija stvaraju izlazni proizvod. Svaki od ovih koraka se moe dalje razdvojiti na razliite tehnoloke operacije, koje su veoma blisko vezane za specifine karakteristike materijala jer se u njima neposredno deluje na materijal. 6. VEZE IZMEU TEHNOLOKIH SISTEMA Utvrivanjem meusobnih veza i uticaja tehnolokih sistema jasno se sagledavaju njihove granice. Sagledavanje veza i uticaja je znaajan korak u analizi sa krajnjim ciljem da se upravljanje tehnologijom uini to kvalitetnijim. Tehnoloki sistemi mogu biti meusobno uslovljeni, povezani ulaznim elementima ili nezavisni. 1) Meusobno uslovljeni tehnoloki sistemi izlaz iz jednog predstavlja ulaz u drugi

sistem 2) Povezani tehnoloki sistemi povezani jednim ili vie zajednikih ulaznih elemenata (maina, ureaj, alat...) Povezanost se gleda kroz potrebu usklaivanja tehnolokih

operacija tehnolokih procesa, a takoe i zbog mogunosti kvara, loma i nekih

nepredvienih smetnji. 3) Nezavisni tehnoloki sistemi nemaju nijedan zajedniki element 7. OPTA ANALIZA TEHNOLOKOG SISTEMA TEHNOLOKA MATRICA Opti pristup analizi tehnolokih sistema polazi od sagledavanja odnosa ulaznih i izlaznih elemenata i prikaza tehnolokog procesa. Proizvodna funkcija izraava taj kljuni odnos polazei od toga da je proizvod funkcija faktora proizvodnje, to matematiki ima svoj iskaz: P f(a,b,c,...) Tehnoloka matrica polazi od pretpostavke da se ulazne veliine transformiu u okviru tehnolopkog procesa u izlaze. Tehnoloka matrica obuhvata est globalno postavljenih dopustivih tehnolokih procesa: Po materijal iz prirode MP se pretvara u materijal za dalju industrijsku obradu MO P1 energija iz prirode EO se pretvara u korisnu energiju EK P2 proizvode se kapitalna dobra K P3 proizvode se potroaka dobra P P4 obavlja se recikliranje otpadnih materijala u reciklirane otpatke RO P5 omoguava se reprodukcija stanovnitva S Objanjenje: 1) ulazni tokovi su predstavljeni znakom -, a izlazni znakom +, 2) svi tehnoloki procesi na izlazu imaju rasutu energiju RE, rasutu materiju RM i gubitke G, 3) proces je entropian u svim materijalima, jer degradira korisnu energiju i korisnu materiju u tetni otpadak, 4) rasuta energija i materija se ne mogu reciklirati u korisnu materiju i energiju... 8. ANALIZA STRUKTURE TEHNOLOKOG SISTEMA Obuhvata razmatranje razliitih postupaka transformacije materijala od pripreme sirovina do odreenih postupaka zavrne obrade. Broj i vrsta makroprocesa je odreen: 1) karakteristikama sirovina, 2) zahtevima izlaza. Ako se panja usmeri na odreene sirovine, tada se broj moguih varijanti tehnolokih varijanti suava, i analiza se konkretizuje za odreene procese. Dopustivi sled i vrsta tehnolokih operacija su odreeni fizikim i hemijskim svojstvima materijala. Polazei od ovih karakteristika, u analizi strukture tehnolokog sistema, osnovu ini razmatranje svojstava materijala, a jedna od osnovnih parcijalnih analiza tehnolokog sistema je

materijalni bilans tehnolokog sistema.Materijalni bilans tehnolokog sistema poiva na postulatu o konzervaciji resursa Ukupni ulaz > ukupni izlaz Ukupni ulaz = ukupni izlaz + ostatak (ostatak > 0) 9. EKONOMSKA ANALIZA TEHNOLOKOG SISTEMA Ova analiza se obavlja za potrebe specifine industrije. Efikasnost tehnolokog sistema se sagledava kroz odnos ulaznih i izlaznih veliina i nastojanje da se sa to manjim trokovima obezbedi to vei izlaz. Najpre se izraunaju ukupni trokovi, a zatim se u cilju minimiziranja trokova trai optimalno reenje tehnolokog sistema, optimalni redosled operacija i dr. Ogranienja se javljaju u pogledu vrste i koliina materijala koji je dostupan. Efikasnost tehnolokih sistema je znaajna parcijalna analiza tehnolokog sistema koja najglobalnije predstavlja verovatnou da e sistem funkcionisati i izvravati predviene zadatke. Zahtev za efikasnou tehnolokog sistema se moe iskazati sledeim obrazcem: Pes Pos + Psr + Pps + Pef + Prs Pes ukupna verovatnoa da e sistem funkcionisati Pos verovatnoa operativne spremnosti sistema da neprekidno funkcionie, bez zastoja i da prui planom predviene rezultate Psr verovatnoa sigurnosti realizacije zadataka u meri koja je projektom predviena Pps verovatnoa da je tehnoloki sistem pogodan da bude stalno usavravan sa organizacionog i tehnolokog stanovita Pef verovatnoa da e se ispuniti planom predvieni ekonomski efekti Prs verovatnoa da su ispunjeni uslovi za razvoj tehnolokog sistema 10. TEHNOLOKA ANALIZA TEHNOLOKOG SISTEMA Osnovni cilj ove analize je da se poboljaju tehnoloke performanse kroz analizu makroprocesa. Ovom analizom se utvruje kako se mogue promene tehnolokih operacija odraavaju na ire promene tehnolokog sistema. Praksa je pokazala da i mala unapreenja tehnolokih operacija mogu da znae utede na procesu i veu efikasnost tehnolokog sistema. Tehnoloka analiza se odnosi i na sagledavanje performansi pojedinih operacija, da bi se utvrdio ukupni efekat budue promene. Pod performansom se podrazumeva koliina gotovog proizvoda po jedinici ulaza i sl. Promene u tehnolokim operacijama sagledavaju se praenjem:1)trokova osn. i obr. Sredstava,2)utroaka ljudskog rada,3)odgovarajuih promena u toku i koliini materijala,4)promena u svim ostalim operacijama tehnolokog procesa. Optimizacija tehnolokog sistem predstavlja krajnji cilj svih analiza tehnolokog sistema i predstavlja element njegove parcijalne analize. Optimizacija se moe formulisati: produktivnost sistema se moe maksimizirati bilo maksimizirajui ukupni efektivni autput dok je spoljni input konstantan, bilo maksimizirajui input dok se izlaz odrava na konstantnom nivou

11. POJAM I NAINI UPRAVLJANJA TEHNOLOKIM SISTEMOM, PROCESOM I OPERACIJAMA Upravljanje treba da obezbedi pravilno funkcionisanje sistema, razvoj i promene u skladu sa ciljevima efikasnosti i efektivnosti. Sistemi upravljanja se mogu klasifikovati prema nekim optim kriterijumima. Prema prirodi informacionog toka koji postoji u sistemu, razlikuju se otvoreni i zatvoreni sistem upravljanja. Osnova za razlikovanje je (ne)ostvarivanje povratne sprege informacija ili kola povratnog dejstva u sistemu upravljanja. Naini upravljanja tehnolokim procesima se razlikuju prema: nainu proizvodnje, veliini serija, karakteru proizvodnje, opremljenosti rada. Prema nainu proizvodnje mogua je podela naina upravljanja proizvodnim tehnolokim procesom na: - tehnolokim procesom jedinine proizvodnje nizak nivo razvoja tehnologije, manuelizacija. Sve poslove obavlja ovek - mehanizovanim tehnolokim procesom kada se tehnologija razvija do stupnja mehanizacije koja snabdeva oveka oruima i mainama koje koriste energiju i oslobaaju ga fizikog rada - automatizovanim tehnolokim procesom viskok stepen razvoja tehnologije. To su takvi sistemi upravljanja u kojima ovek donosi upravljake odluke, ali pomou raunara. 12. UPRAVLJANJE AUTOMATIZOVANIM TEHNOLOKIM PROCESOM TOPLA VALJAONICA Automatizacija: 1) potpuna mehanizacija rukovanja i obrade materijala, 2) integracija pojedinanih maina i operacija u jedinstven sistem 3) kontinuiranost proizvodnog procesa Kod ATP dolazi do: 1) optimizacije i racionalizacije proizvodnje, 2) automatske kontrole, regulisanja i upravljanja proizvodnim procesom to ima dalje posledice ->3) upotrebe rauanrske tehnike u odluivanju 4) korienje povratne sprege u upravljanju, a razvijene su tehnike i metode za projektovanje i sintezu automatizovanih sistema upravljanja. Korisni efekti primene automatizovanih sistema: 1) utede u ljudskom radu, 2) prevazilaenje nedostataka neeljenog subjektivnog uticaja u tehnolokom procesu, 3) fleksibilnije upravljanje i vee mogunosti promena, 4) aktivnosti oveka se pomeraju ka kreativnijim poslovima u kojima se zahteva vii nivo kvalifikacija i obrazovanja 3 osnovna sistema izgradnje automatizovanih sistema upravljanja tehnolokim procesom u zavisnosti od sloenosti algoritma upravljanja: 1) Sistemi logikoprogramskog upravljanja, 2) Sistemi optimalnog upravljanja, 3) Sistemi kompleksnog upravljanja Karakteristike valjaonice koje se odnose na mogunost uvoenja procesnih raunara za automatsko upravljanje procesom: - radi se o kontinualnom procesu u kome i mala poboljanja proizvodnje i kvaliteta poveavaju srazmeno mnogo vie ekonominost investicija u skupu opremu - proces je visoko-mehanizovan uz mogunost praenja i menjanja velikog broja parametara - sredstva za rad i merni ureaji omoguuju upravljanje procesom online

- proces je vrlo kompleksan sa velikim brojem promenljivih koje utiu na kvalitet - matematiki modeli su razvijeni za specifine potrebe automatizovanog upravljanja procesom 13. INTERNET, ELEKTRONSKO POSLOVANJE I ERP Internet je globalna raunarska mrea koja povezuje ljude i organizacije irom planete. Uticaj interneta na poslovanje je sve znaajnije u integrisanju globalnih mogunosti projektovanja proizvoda, operacija, prodaje... Razvoj interneta je u direktnoj vezi sa elektronskim poslovanjem koje na direktan nain utie na vrednost koja se nudi kupcu. Ove veze omoguavaju brzo reagovanje na zahteve kupaca i potrebnu fleksibilnost. Intranet nudi mogunost Interneta unutar organizacije, to otvara mogunosti za razmenu informacija. Elektronsko poslovanje je novi nain obavljanja poslova uz prednost raunarskih mrea, pre svega Interneta, u kupovini i prodaji proizvoda i razmeni informacija. Ostvaruje se elektronsko povezivanje i transakcije na sledei nain: B2B, B2C, C2C, C2B ERP softverski paket koji integrie operacije poslovnog sistema zasnovano na knjigovodstvenim informacijama koje su neophodne prilikom identifikovanja i planiranja svih resursa, neophodnih da bi se ispunile narudbine kupaca. Ovaj poslovni paket omoguava kompanijama da automatizuju i integriu veinu poslovnih procesa, raspolau zajedniki podacima i razmenjuju praktina iskustva u organizaciji, stvaraju i pristupaju informacijama u realnom vremenu. ERP obavlja sledee zadatke: naruivanje, raspoloivost, proizvodnja, smetanje u magacin, praenje narudbine, planiranje. 14. FLEKSIBILNOST PROIZVODNJE, JIT I KANBAN Za pojam fleksibilne proizvodnje vezuje se koncept totalnog upravljanja kvalitetom TQM, JIT proizvodnje i participativnosti zaposlenih u kreiranju odgovarajue organizacione klime. Proizvodnja JIT just in time je posebna filozofija koja obuhvata: 1) stalne napore za poboljanje svih performansi 2) eliminisanje svi hgubitaka. Meu osnovnim elementima JIT su: a) obezbediti mesto za sve i drati sve na svom mestu, b) kraa vremena pripreme alata, c) proizvodnja uz vuenje. JIT se esto povezuje sa programima za smanjivanje zaliha. KANBAN je blizak pojmu JIT proizvodnje, razvijen u Tojotinim linijama za montau. KANBAN se tumai i kao informacioni sistem koji je skrojen tako da kontrolie proizvodne zalihe u svakom koraku procesa. Delovanje ovog sistema je jednostavno, to je sistem povlaenja kartica koji znai da radni centri kojima su potrebni delovi iz drugih radnih centara, izvlae i povlae po potrebi. Kartice se koriste sa dva cilja: 1) da se delovi transportuju s jednog mesta na drugo transportni kanban 2) da se ovlasti proizvodnja delova proizvodni kanban 15. FPS OSNOVNI ELEMENTI FPS

FPS podrazumeva potpuno automatizovani, kompjuterski voeni proizvodni sistem sa specifinim karakteristikama. Ima znaajnu ulogu objedinjavanja razliitih organizacionih i tehnolokih oblika u jedinstveni automatizovani proizvodni sistem. Osnovni elementi FPS: 1) fleksibilna automatizacija 2) grupna tehnologija 3) CNC maine 4) automatizovani unutranji transport 5) kompjuterska kontrola maina u unutranjeg transporta. FPS se sastoji od grupe obradnih stanica meusobno povezanih automatizovanim unutranjim transportom i sistemom zaliha i pod kontrolom integralnog kompjuterskog sistema. U toku rada sistem moe fleksibilno da odgovori na nepredviene dogaaje kao to su kvar ili lom maine. FPS su prilagoeni za serijsku proizvodnju srednjeg obima 200-20 000 jedinica godinje i srednji obim delova 10-200. 16. FPS PODSISTEMI I KLASE FPS FPS se u najirem smislu sastoje od tri podsistema: 1) zanatska obrada 2) mainska obrada 3) montaa FPS su u najveoj meri razvijeni u oblasti mainske obrade to dovodi do odreenih tekoa u primeni kada se radi o proizvodnim sistemima u kojima su zastupljeni i zanatska obrada i montaa, to je est sluaj u praksi. Ovi podsistemi su integrisani sa automatizovanim sistemom zaliha (kroz odgovarajui sistem unutranjeg transporta i kompjuterski sistem) i kompjuterskom konstrukcijom proizvoda CAD. Klasifikacija FPS se vri i prema broju odgovarajuih komponenti u FPS i s obzirom na njihov fiziki raspored. Po ovom kriterijumu imamo pet klasa: 1) Fleksibilni Proizvodni Modul - najprostija proizvodna struktura, sastoji se iz numeriki kontrolisane maine 2) Fleksibilna Proizvodna elija sadri vie FPM i definie se u zavisnosti od konstrukcije i zahteva proizvoda 3) Fleksibilna proizvodna grupa zbir FPM i FP u istoj oblasti, kojima se pridruuje sistem unutranjeg transporta i kompjuterski sistem 4) Fleksibilni Produkcioni Sistem sastoji se od FPG koji se nalaze u razliitim proizvodnim oblastima 5) Fleksibilna Proizvodna Linija skup odgovarajuih maina radilica koje su meusobno povezane. Tipovi: automatski dirigovano vozilo, robot, konvejer, vua, pokretno vozilo. 17. GRUPNA TEHNOLOGIJA I FPS U osnovi fleksibilnih sistema, primenjuje se odgovarajui koncept grupisanja maina i delova koji nije nov i koji je prisutan u koncepciji grupne tehnologije. Grupna tehnologija je zasnovana na proizvodnji na grupi maina ili radnih mesta.

Grupe maina proizvode samo deo nekog proizvoda, radi se o prekidnoj porizvodnji. Za prekidni proces je karakteristino da se obavlja diskretna proizvodnja i radno je intenzivniji od kontinuiranog procesa. Koncepcija koja se danas usko vezuje za FPS je grupna tehnologija GT u ijoj je osnovi zahtev da se tehnoloki proces organizuje s obzirom na karakteristike proizvoda. Podrazumeva grupisanje slinih delova proizvoda u familije delova koje imaju zajednika svojstva. Praktina primena grupne tehnologije ima dva osnovna koraka:1) identifikovanje i definisanje familija delova, 2) organizacija proizvodne opreme u odgovarajue linije Grupna tehnologija kao tip organizacije moe da bude uspena kod realizovanja FPS samo uz dobro razraenu konstrukciju proizvoda i uz usku povezanost konstrukcije proizvoda sa projektovanjem samog tehnolopkog procesa proizvodnje. 18. OCENA FLEKSIBILNOSTI TEHNOLOGIJE Ocena fleksibilnosti postaje sloenija s obzirom da fleksibilnost predstavlja meru potencijalnih mogunosti koje sistem poseduje. Prvi korak je ocena tipa fleksibilnosti koja je od primarnog znaaja kada je u pitanju proizvodni sistem. Razlikujemo fleksibilnost: proizvodnog miksa, opusa proizvoda, maina, modifikacije, toka materijala, ekspanzije, inovacija, obima, materijala. Ovi tipovi se grupiu u dve osnovne kategorije: procesna fleksibilnost i proizvodna fleksbilnost. Sledei korak je sagledavanje sposobnosti sistema da obezbedi upravo takav tip fleksibilnosti, i to se obavlja ispitivanjem inputa i outputa. Teko je uspostaviti jedinstvenu meru fleksibilnosti FPS, i ona moe da se razradi u vezui sa razliitim aspektima: 1) fleksibilnost modula broj razliitih delova koji mogu da se obrade u fleks.pro.modulu, 2) fleksibilnost sistema unutranjeg transporta sposobnost da se obezbedi transport razliitim delovima razliitim putanjama, 3) raunarskog sistema adaptibilnost obzirom na promenu funkcija, 4) organizaciona fleksibilnost : u pogledu posla, radnih mesta i maina, kratkorona fleksibilnost, dugorona fleksibilnost. 19. LJUDSKI RESURSI U TEHNOLOKIM SISTEMIMA Ljudski rad je ulazni element tehnolokog sistema, koji sa kombinacijom svih neophodnih elemenata na ulazu, ostvaruje tehnoloke operacije u kojima nastaje nova vrednost proizvod/usluga. Uticaj tehnologija se istorijski manifestuje postepenim gaenjem i nestajanjem odreenih poslova i potrebnih zanimanja i nastajanjem novih radnih mesta. Korienje ovekovog fizikog rada, troenje njegove fizike energije sve se vie zamenjujue radom maina u periodu mehanizacije, a odreene ovekove intelektualne aktivnosti zamenjuju se specifinim mogunostima novih, informacionih tehnologija. Uticaj novih tehnologija na rpomene u oblasti kadrova se moe posmatrati na dva nivoa: - makro nivo uticaj na zapoljavanje u privredi i drutvu - mikro nivo uticaj na kvalitet i kvantitet ljudskog rada u tehnolokim procesima.

20. MATERIJALI U TEHNOLOKIM SISTEMIMA Materijal je jedna od komponenti tehnologije i predstavlja ulazni element ethnolokog sistema, i ima dominantan znaaj i ulogu u tehnolokom procesu u ojem trpi transformaciju, pretvara se iz jednog oblika u drugi, i na kraju u gotov proizvod. Napredak materijala je u vrstoj vezi sa promenama i razvojem ostalih komponenti tehnologije: opreme, energije i dokumentacije. Postoji i povratni uticaj razvoj osnovne tehnologije proizvodnje doveo je do usavravanja samih materijala i do proizvodnje novih. Razvoj materijala u tehnolokom smislu je rezultat: 1) unareivanja ovekovih saznanja u oblasti delovanja na materijal 2) kombinovanje razliitih materijala. Materijali se mogu klasifikovati prema: 1) Agregatno stanje vrsti, teni i gasoviti. 2) S obzirom na funkciju koju obavljaju u tehnolokom procesu, dele se na osnovne i pomone. Osnovni materijali koji ulaze u sastav gotovog proizvoda trpe promene u zavisnosti od stepena obrade: sirovine, materijali, poluproizvodi i gotovi proizvodi. U tehnolokom sistemu, materijali se posmatraju dvojako: 1) Materijali na ulazu u tehnoloki sistem predmet rada 2) Materijal na izlazu sistema ugraen u supstancu proizvoda. 21. ENERGIJA I VODA U TEHNOLOKIM SISTEMIMA Energija kao ulazni element moe da ima razliite oblike i znaajna je za odvijanje svih operacija u okviru tehnolokog procesa. Troenje razliitih oblika energije u tehnolokom sistemu je jedan od osnovnih pokazatelja tehnolokog progresa. Energija koja se koristi u tehnolokom sistemu ima razliite oblike: 1) Mehanika (kinetika i potencijalna) koliinski se neposredno meri radom koji moe da se obavi njenim utrokom, 2) Hemijska sadrana u elementima i jedinjenjima u prirodi 3) Toplotna nastaje kao posledica kretanja elementarnih estica materije 4) Elektrina hidroelektrina i termoelektrina 5) Suneva sve vie se istrauje radi njene ire primene Voda se koristi na razliite naine u tehnolokim procesima: 1) Tehnoloka voda hidro-metalurgija, flotacija, proizvodnja papira 2) Voda za hlaenje industrijskih pei 3) Za napajanje parnih kotlova. Voda kao dobar rastvara prima razne soli i minerale, prilikom prolaska kroz zemlju, i zato se ne moe svaka voda koristiti u tehnolokim procesima. Posebnu vanost ima tvrdoa vode: karbonatna tvrdoa i stalna tvrdoa Pre upotrebe u tehnolokim procesima mora se pripremiti za namene koje e imati. Priprema se obavlja: mehaniki (filtriranjem i odstranjivanjem gasova), hemijski (taloenje i omekavanje) i bioloki. 22. TRANSPORT U TEHNOLOKIM SISTEMIMA

Transport u tehnolokim procesima ima veliki znaaj, s obzirom da u nekim proizvodnim procesima uestvuje znaajno u ukupnim trokovima. Naroito je znaajan transport za neprekidne tehnoloke procese. Razvijanje transporta podrazumeva reavanje pitanja unutranjeg i spoljanjeg transporta. Oblici i organizacija transporta i vrsta transportnih sredstava zavisi od svojstava materijala koji se transportuje i njegovog oblika. Unutranji transport veoma optereuje trokove same izrade proizvoda, i zato je potrebno svesti ga na najmanju moguu meru. Podela transporta u tehnolokim procesima: 1) Prema vrstama i obliku materijala koji se transportuje transport vrstih, tenih i gasovitih materijala, 2) Prema pravcu kretanja materijala horizontalan i vertikalan (nadole i nagore) 3) Prema tehnikoj opremljenosti transporta manuelni, mehanizovani i automatizovani, 4) Prema karakteru materijalnog toka kontinualni, diskontinualni i diskretni 5) prema fleksibilnsosti kretanja materijala fiksirani, polufiksirani i promenljivi. 23. PODELA OPREME U TEHNOLOKIM SISTEMIMA Oprema se u tehnolokim sistemima moe klasifikovati: prema nameni, s obzirom na tehnoloke operacije i savremena proizvodna tehnologija. 1) Podela prema nameni - specijalna za obavljanje specijalizovanih zadataka i teko se prilagoavaju za neku drugu namenu - univerzalna povoljniji za manje obime proizvodnje, mogu da obavljaju vie funkcija i iri spektar operacija. 2) Podela prema tehnolokim operacijama za usitnjavanje, grubo drobljenje, mlevenje, klasiranje asortimana, sabijanje i oblikovanje, isparavanje, suenje, peenje, kristalizaciju i dr... 3) Savremena proizvodna tehnologija roboti, CAD(computer aided design)/CAM(computer aided manufacturing) sistemi, FPS 24. TEHNOLOKA DOKUMENTACIJA Kao ulazni element, tehnoloka dokumentacija ima osnovni zadatak da definie redosled i nain izvoenja tehnolokih operacija u tehnolokom procesu. Najei oblici tehnoloke dokumentacije su tehnoloka karta, tehnoloki postupak i operacijski list. - Tehnoloka karta pregled redosleda toka predmeta koji se obrauje, sa obeleavanjem pomou simbola svih promena koje se deavaju: sadri simbole za: operaciju O, transport >, ekanje D, kontolu - , i skladitenje - . - Tehnoloki postupak definie naziv i broj operacija sa opisom radnji u tehnolokoj operaciji uz definisanje i nekih drugih veliina: koliina materijala, vreme obrade. - Operacijski list daje detaljan opis tehnoloke operacije sa opisom sredstava za rad, alata, sa opisom rada i detaljnim crteom proizvoda koji se proizvodi odgovarajuom operacijom. 25. IZLAZ TEHNOLOKOG SISTEMA PROIZVODI I USLUGE

Kao izlaz tehnolokog sistema javljaju se proizvodi i usluge, ista dobra i iste usluge. - ista dobra materijalizovani proizvod koji se moe skladititi, transportovati i kupiti radi kasnijeg korienja - ista usluga neopredmeeni proizvod koji se ne moe skladititi, nego se troi im se proizvede. Upravljanje tehnologijom, kroz upravljanje tehnolokim operacijama se ne razlikuje za proizvode i usluge. eljene karakteristike izlaza i sam ostvareni izlaz preko svojih karakteristika uslovljavaju ulaz i promene ulaznih elemenata kao to je predstavljeno ematski, informacionim tokom i povratnom spregom. - Proizvodi kao izlazi, odreeni su koliinom, kvalitetom, cenom i vremenskom dimenzijom - Usluge kao izlazi imaju karakteristina svojstva u odnosu na proizvod. Usluge se mogu i klasifikovati s obzirom na opipljivost ili opredmeenost usluge u zavisnosti od toga u kojoj meri je u pruanju usluge prisutna i prodaja materijalnih dobara. 26. KLJUNI KORACI U FORMIRANJU TOTALNE GLOBALNE STRATEGIJE Kljuni koraci u formiranju totalne globalne strategije podrazumevaju: bazinu strategiju, internacionalizacija poslovanja i globalizacija. 1) Bazina strategija firme polazi od nacionalnih uslova poslovanja i predstavlja polaznu osnovicu uspene globalne strategije. Osnovna strategija se uspostavlja na osnovu realnog, to objektivnijeg sagledavanja konkurentskih prednosti firme. Ako se ova bazina strategija ne uspostavi, dalje nadograivanje elemenata internacionalizacije i globalnosti nee obezbediti uspenost. 2) Internacionalizacija naredni korak koji podrazumeva dalje napore da se osnovna strategija okrene aktivnostima van granica sopstvene zemlje, to znai ekspanziju aktivnosti i dodatno prilagoavanje osnovne strategije. Ovaj korak se mora savladati da bi se moglo krenuti na narednikorak, globalizaciju. 3) Globalizacija unoenje kvalitativno nove dimenzije u meunarodnu strategiju firme, integrisanje strategije u razliitim zemljama. 27. PREDNOSTI I NEDOSTACI GLOBALNE STRATEGIJE Prednosti uspene primene globalne strategije: a) smanjivanje trokova prednost ekonomije obima, fokusirane proizvodnje, vea pregovaraka mo ... b) poboljanje kvaliteta proizvoda i programa usled koncentrisanja snaga oko manjeg i fokusiranog broja proizvoda i programa. c) privlaenje velikog broja kupaca globalna prepoznatljivost (bezalkoholna pia i brza hrana) d) jaanje konkurentnosti znaajan argument u konkurentskoj borbi Nedostaci su sledei: a) poveanje trokova menadmenta zbog jaanje potrebe za koordinacijom, voenjem...

b) u opasnostima od standardizacije proizvoda moe se desiti da ne zadovolji kupce na globalnom tritu c) koncentracija aktivnosti umanjena responzivnost i fleksibilnost poslovanja d) vei rizici vezani za devizni kurs e) centralni marketing moe da umanji stepen prilagoenosti ponaanju lokalnih kupaca f) integrisanje konkurentskih poteza ugroava prihode i konkurentsku poziciju firme.

28. DOMINANTNI KOOPERATIVNI PROFILI FIRME Na osnovu empirijakog istraivanja u vedskoj, utvreni su dominantni kooperativni profili: 1) Izolovane kompanije imaju slabe i ograniene tehnoloke veze saradnje, nemaju nikakve veze ili su one slabo izraene. 2) Fokusirane kompanije imaju razvijene veze samo u jednom pravcu, vezuju se za kupce ili horizontalno, a najmanje sa snabdevaima. 3) irok kooperativni profil one kompanije koje rade sa vie partnera i to barem sa dva predstavnika od tri kategorije koje su posmatrane. Dominiraju odnosi sa snabdevaima i kupcima. 4) Kompanije sa veoma irokom kooperacijom imaju istovremeno barem pet znaajnih kontakata kooperacije i zastupljene su sve tri navedene kategorije. 29. STRATEKE ALIJANSE: POJAM, UESNICI I FORME Strateka alijansa je sporazum izmeu dve ili vie strana o kolaboraciji u specifinim oblastima. Shvatanje tehnologije kao konkurentske sile ne iskljuuje potrebu da se u cilju jaanja tehnolopkih potencijala, firme udruuju na razliite naine ostvarujui tehnoloku operaciju, alijansu saveznitvo. Mree i alijanse se grade sa tri grupe partnera: sa drugim konkurentima; univerzitetima, institucijama, ministarstvima; sa klijentima/kupcima. 1) Sa drugim konkurentima licence, sporazumi o kolaboraciji, partnerstva i zajednika ulaganja omoguavaju rasporeivanje rizika. Kolaboracija je nain da se smanji tehnolopka neizvesnost i da se smanji odnos IR/Prodaja i obrt. 2) Kolaboracija sa nacionalnim institucijama znaajan izvor eksternog uticaja i faktor uspeha kada su te institucije istovremeno i osnovni klijenti u industriji. Saradnja sa univerzitetima obezbeuje pristup visoko kvalifikovanim kadrovima. 3) Kolaboracija sa klijentima osnovni izvor inovacije proizvoda, pomae u ostvarenju konkurentnosti novih proizvoda. Ove vertikalne alijanse izmeu snabdevaa i kupaca reguliu trita du vertikalnog lanca. Jedna mogua klasifikacija formi: formalizovan i neformalizovan oblik kooperacije 30. MODELI INDUSTRIJSKOG IR Industrijski IR se definie sa dve kljune varijable: a) Intenzitet meren nivoom ulaganja u IR

b) Priroda industrijskog IR definisana tipom istraivanja: eksploratorno, eksploataciono i imitativno. U odnosu na ovo, imamo tri modela industrijskog IR: 1) Eksploratorni IR dugorono orijentisan, okrenut ka akumuliranju znanja i sposobnosti. Ovaj model jaa inovativni potencijal firme, obezbeuje kljune kompetentnosti. 2) Eksploativan IR okrenut tritima i razvoju spektra proizvoda i usluga koji e zadovoljiti zahteve kupaca. Zasniva se na kljunim kompetentnostima firme, okrenut je ka eksploataciji i praktinoj primeni. 3) Imitativni IR utvruje tehnoloki benmart, kao najbolje tehnoloke prakse koju nastoji da imitira u to kraem roku. Ovaj model je orijentisan na konkurenciju vremenom, tako to u to kraem vremenu razvija vei broj imitativnih IR programa. 31. KLASIAN MODEL: INVENCIJA-INOVACIJA-DIFUZIJA Prema ovom modelu, nauno zasnovane inovacije prelaze put od otkria sve do primene ovog otkria u praksi. Osnovna istraivanja ire granice znanja, koj azajedno sa postojeim invencijama stvaraju osnovu za ostvarenje primenjenih istraivanja koja dovode do nastanka invencija. Neke od ovih invencija se dalje razvijaju i doivljavaju preobraaj preko informacija, koje smanjuju neizvesnost, to dovodi do odluke da ideja moe da se komercijalizuje ime nastaje inovacija. Dalja primena i difuzija inovacija, praena je uenjem. Istovremeno se prikupljaju i informacije o inovaciji i njenim karakteristikama, i time se u potpunosti realizuje faza horizontalne difuzije inovacije koja dovodi do ekonomskih efekata.

32. TEHNOLOKA PIRAMIDA Bliski odnos izmeu nauno-istraivakog rada i tehnologije se moe sagledati preko klasine eme tehnoloka piramida:

Ukazuje na injenicu da se broj kadrova angaovanith oko osnovnih naunih istraivanja preko pirmenjenih i razvojnih do komercijalizacije proizvoda, sve vie iri. Fundamentalna-osnovna istraivanja odnose se na istraivanja u svim oblastima ljudske delatnosti iji je cilj proirenje postojeih i stvaranje novih znanja. Primenjena istraivanja usmerena ka odgovarajuem praktinom cilju, tj. Istraivanje usmereno na odreenu oblast ljudske delatnosti i najee sledi fundamentalna istraivanja. Razvojna istraivanja - usmerena su ka praktinoj primeni i adaptiranju naunotehnolokih dostignua. Definisanje i organizacija posla implementacija u skladu sa zahtevima efikasnosti u primeni novih tehnologija. Komercijalizovanje obuhvata realizaciju proizvoda na tritu, podrazumeva horizontalnu difuziju pronalazaka 33. POKAZATELJI TEHNOLOKOG RAZVOJA ZEMLJE, GRANE, REGIONA Tehnoloki razvoj se prati pomou odgovarajuih pokazatelja na nivou privrede, zemlje, grane, regiona, da bi se odredio dostignuti stepen ostvarenog i sagledali pravci politike i strategije delovanja u budunosti. - Patenti predstavljaju pronalaske kao rezultat IR aktivnosti. Patentni sistem je nastao sa ciljem zatite i informisanja. Mala i srednja preduzea slabije koriste ove mogunosti, dok velike firme koje su zasnovane na znanju i tehnologijama prepoznaju znaaj uspostavljanja strategije intelektualne celine. esto se kae da je patentni sistem kao indikator razvoja marginalan u odnosu na inovacije. - Robna marka ukazuju na poreklo roba i usluga koje razlikuju jednog prodavca od ostalih. Trgovinska marka ima za cilj da zatiti ugled i reputaciju trgovca. Registracija robne marke trai da se znak predstavi grafiki reima ili slikama. Poetni period registracije se odnosi na period od 10 godina, i moe se obnavljati neogranieno.

Registovane robne marke imaju oznaku R u kruiu, dok simbol TM znai da naziv moe ali ne mora biti zatien. - Industrijski dizajn pokriva ceo ili delove izgleda proizvoda, posebni izgled proizvoda. - Kopirajt zatita za kreatore originalnih materijala za literarna, muzika dela, snimke zvuka, filnove... Kopirajtom se ostvaruju dva osnovna prava: moralno pravo i ekonomsko pravo. - Ulaganje u istraivanje i razvoj - Trajanje inovacionih faza u savremenim uslovima razvoja, proseno vreme potrebno da bi se ideja proverila i ispitala u praksi i da bi se pretvorila u inovaciju, znatno se skratilo. 34. UPRAVLJANJE KANJENJEM IZMEU FAZA INOVACIONOG CIKLUSA MODEL Izmeu naunog otkria, invencije i inovacije postoje vremenska kanjenja, a pojavljuje se i kanjenje izmeu pojave inovacije i njene difuzije u proizvodne procese i trite. Za preduzea koja su usvojila strategiju tehnolokog lidera, znaajno je da se kanjenje smanji izmeu otkria i nastanka invencije i izmeu pojave invencije i njenogo pretvaranja u inovaciju. Ovakva preduzea mogu da ostvare znaajne konkurentske prednosti koje znae izuzetan profit. Meutim, tehnoloki lideri su posebno zainteresovani da poveaju kanjenje izmeu trenutka pojave inovacije i njene ire difuzije u ostale firme. Nasuprot ovome, preduzea koja su tehnoloki sledbenici, nastoje da to vie smanje kanjenje izmeu trenutka pojave inovacije i njene difuzije SLIKA: Upravljanje kanjenjem izmeu faza inovacionog ciklusa

35. TREA GENERACIJA IR U PREDUZEU Trea generacija upravljanja IR aktivnostima podrazumeva uspostavljanje modela koji e unapreivati efikasnost IR aktivnosti, ali i strateku opravdanost. Najvii nivo

menadera, zajedno sa menaderima funkcija, odreuju pravce, ciljeve, sadraje i vremenski odreuju IR aktivnosti. U treoj generaciji jo je izrazitija stroga kontrola IR aktivnosti. Evolucija ka treoj generaciji IR aktivnosti sve je blie trino orijentisanoj organizaciji koja polazi od marketing-pull ili strategy-pull : koja bi tehnologija optimalno mogla da zadovolji strateki razvojne ciljeve nae organizacije, dok su modeli prve generacije blii strategiji Technology push tj. posedujemo novu tehnologiju i treba nai naine da se ona efikasno inkorporira u nau organizaciju. 36. KRIVA UENJA

Krivom uenja se predstavlja stepen u kome se prosean troak proizvodnje jedinice proizvoda smanjuje kao rezultat poveanja ukupnog outputa. Uenje dovodi do znaajnog opadanja trokova proizvodnje ukoliko postoji stalni napor da se poveava efikasnost proizvodnje Pojava krive uenja ima znaajne implikacije koje bi se morale uvaavati prilikom planiranja tehnoloke promene: a) na poetku uvoenja novih tehnologija jedinini trokovi e se poveati, a vremenom e se smanjivati ispod poetnog nivoa, b) kod donoenja odluke o kupovini nove tehnologije, c) proizvoai malog obima proizvodnje su u nepovoljnijem poloaju od velikih proizvoaa. Kriva uenja se moe matematiki izraziti: Log C log a + b * log Q, gde je C- trokovi inputa za Q-tu jedinicu outputa, a- troak prve proizvedene jedinice, b- negativno, ako je apsolutna vrednost visoka trokovi bre opadaju sa poveanjem outputa. 37. SPECIFINA TEHNOLOGIJE OBELEJA TEHNOLOKIH INOVACIJA U TRANSFERU

Tehnoloke inovacije su vezane za funkcionisanje irih sistema u koje se uklapaju to utie na komplementarnost kao jedno od kljunih svojstava tehnoloke inovacije Kumulativno dejstvo malih poboljanja i usavravanja. Sagledava se kroz injenicu da veina tehnolokih promena koje se deavaju su veoma malo ili ak potpuno neprimetne

Tehnoloke inovacije nastaju, ire se i primenjuju vrstim povezivanjem razliitih grana, delatnosti, naunih i tehnolokih oblasti i disciplina to izaziva pozitivne efekte i podstie dalji razvoj i inovativnost Izrazit je meunarodni karakter tehnoloki inovacija i potreba meunarodne saradnje i otvorenosti u svim fazama njihovog nastanka, razvoja i difuzije u primeni Inovativna delatnost podrazumeva povratnu spregu i blisku povezanost naunoistraivakog rada i konkretne prakse Poznavanje prirode inovativne delatnosti i karaktera tehnolokih inovacija znaajno je za bre ostvarenje tehnolokog napretka. Faktori transfera tehnologije vezani za karakteristike tehnolokih inovacija: 1) ivotni vek tehnoloke inovacije 2) trokovi oko uvoenja dopunskih komplementarnih inovacija da bi centralna tehnoloka inovacija mogla uspeno da se primenjuje 3) intenzitet istraivanja i razvoja u stratekom tehnolokom podruju kome pripada tehnoloka inovacija, prednsot pripada stabilnim tehnologijama 4) priprema uslova za prihvatanje inovacije u novoj sredini, trokovi vezani za pripremu 5) prihvatanje tehnoloke inovacije uz ispitivanje mogunosti njenog unapreivanja i razvoja sopstvenim nauno-istraivakim potencijalima 6) odabir oblika transfera tehnologije sa optimalnim uticajem na razvoj sopstvenog IR rada. 38. HIJERARHIJA KOMPETENTNOSTI MENADMENTA TEHNOLOGIJE 1) Kompetentnosti stratekog menadmenta tehnologije odnose se na sagledavanje stratekih pravaca razvoja i kljunih statekih podruja, dugorono se orijentiui na eksterne faktore i interne snage. a) Kompetentnosti u ostvarivanju operacije i mrea uspostavljanje veza sa okruenjem kako bi se ojaale konkurentske moi preduzea b) Kompetentnost obezbeenja tehnologije obuhvata kompetentnosti u: odluivanju o izvorima nove tehnologije, prikupljanju ponuda, odabir tehnologije, pregovaranje, ugovaranje, izvrenje transfera tehnologije. c) Kompetentnosti prilagoavanja, modifikovanja i usavravanja tehnologije vezano za inovacije u svim oblastima delovanja, finansijske, marketinske, organizacione, upravljake inovacije. d) Kompetentnosti generisanja novih tehnologija vezano za radikalnije promene koje se baziraju na radikalnim inovacijama u svim domenima... 2) Kompetentnosti operativnog menadmenta tehnologije efikasni primenu, korienje tehnologije. Preciznije se govori o sledeim posebnim kompetentnostima zasnovanim na: a) resursima, b) transformaciji, c) ulazu-izlazu. 39. KARAKTERISTIKE SISTEMSKOG PRSTUPA I TEHNOLOKI SISTEM U analizi tehnolokih sistema svestrano se koristi sistemski pristup, koji omoguava da se precizno definie predmet istraivanja tehnoloki sistem. Sistemski pristup podrazumeva:

1) Odreen nain razmiljanja 2) Metod ili tehniku analize 3) Pristup upravljanju sistemima Sistemski pristup se razvio u skladu sa promenama i dostignuima nauno-tehnoloke revolucije. Razvoj tehnologije doveo je do prelaska sa pojedinanih tehnolokih ureaja na sloene tehnoloke sisteme, to je uslovilo veu sloenost ovekove aktivnosti na polju upravljanja tim sistemima. Sistemski pristup prouava celinu kroz interakciju njenih delova. U okviru ovakvog pristupa, sistemska analiza je metod za prouavanje kompleksnih problema iz oblasti organizacije i upravljanja. Dva su mogua aspekta sistemske analize: 1) Matematiki pristup pomou matematikih i logikih jednaina pokazuje meuzavisnosti i pnaanje realnog sistema, i osnovni cilj je reavanje problema optimizacije neke kvantitativno izraene funkcije sistema. 2) Logiki pristup struktuira probleme, odreuje ciljeve sistema i naine realizacije sistema. 40. HIJERARHIJSKI SISTEMI I ODNOS TEHNOLOKOG SISTEMA I OKRUENJA Organizacija se posmatra kao sistem sastavljen od meusobno povezanih podsistema u okviru kojih se donose odluke, a ovi podsistemi su rasporeeni hijerarhijski. Hijerarhijski karakter sistema u neposrednoj je vezi sa njegovom celinom, i ogleda se kroz: - lanano ukljuivanje sistema jedan u drugi - interakciju individualnih podsistema Karakteristike zajednike za hijerarhijsku strukturu su: - Postoji vertikalni raspored podsistema, to znai da se sistem u celini sastoji od grupe meusobno delujuih podsistema - Postoji podreene i nadreene jedinice, odnosno, na funkcionisanje nekog podsistema neposredno utiu vii nivoi - Performanse sistema su meusobno uslovljene. Tehnoloki sistem kao otvoreni dinamiki sistem, u bliskoj je vezi sa okruenjem. Proizvodni tehnoloki sistem je deo proizvodnog sistema, a on je deo poslovnog sistema, koji dalje predstavlja deo ekonomskog sistema. Meusobna uslovljenost i zavisnost tehnolokog sistema od okruenja ogleda se u injenici da tehnoloki sistem, iako predstavlja integralnu celinu, funkcionalno je deo ireg proizvodnog sistema.

41. VRSTE TRANSFERA TEHNOLOGIJE Transfer tehnologije se prema svojstvima i karakteru deli na vertikalni horizontalni transfer: 1) Vertikalni obuhvata aktivnosti vezane za nauno-istraivaki rad polazei od fundamentalnih naunih istraivanja, preko primenjenih i razvojnih do inovacija, kao i odreenog proizvoda ili procesa. 2) Horizontalni transfer prenos tehnolokog znanja opredmeenog ili neopredmeenog, u bilo kojoj od faza vertikalnog razvoja tehnologije Proces 4 I : Ideja-Invencija-Inovacija-Imitacija Horizontalni transfer na nivou preduzea obuhvata: 1) Proces prenoenja inostrane razvijenije tehnologije u domae preduzee, 2) Proces difuzije tehnolokih pronalazaka izmeu domaih preduzea u okvirima nacionalne privrede, 3) Proces transfera tehnologije iz domaih preduzea u inostrana preduzea, van granica zemlje. 4) obrnuti transfer tehnologije koji se odnosi na odlazak ljudi iz manje razvijenih sredina u razvijenija podruja. 3 tipa tehnolokog transfera: direktan(tehnologija se koristi za istu svrhu), indirektan(za novu svrhu), nova primena(u izmenjenom obliku u potpuno novoj oblasti, na drugaije probleme) 42. NAINI HORIZONTALNOG TRANSFERA TEHNOLOGIJE Naini transfera mogu da budu: 1) Kupovina opreme od transfera tipa klju u ruke, koji je u nekoliko aspekata nepovoljan. Tendencija je ka sve veem parcijalizovanju ovog naina transfera tako da one delove opreme koje preduzee ve poseduje ili je u stanju samo da razvije, ono ne kupuje od inostranog dobavljaa.Meutim, tada dolazi do opasnosti od fragmentacije tehnologije 2) Kupovina licenci industrijske svojine i know-how - patenti, igovi. U pogledu pruanja usluga kod prodaje licenci prodavac esto ne prihvata obavezu da prui kupcu pomo tipa know-how i drugu tehniku pomo koja moe da igra veoma znaajnu ulogu u pravilnoj i brzoj primeni i eksploataciji licence. 3) Zajednika ulaganja ulaganje inostranih preduzea u drugu firmu moe se sastojati od materijalnih dobara (novca, opreme, sirovina i poluproizvoda) i nematerijalnih dobara (tehnoloka znanja). Predstavlja savreniji oblik transfera tehnologije od prethodnih. Pozitivni efekti se ogledaju u tome to je u ugovoru obuhvaen vei deo domaeg kapitala, angaovanje domaih resursa i njihovo osposobljavanje za konkurentnost na svetskom tritu, obuavanje strunjaka, obezbeen priliv tehnikih indormacija. Rezultati ovog transfera su veoma skromni usled propusta u ugovorima koji ukljuuju neravnopravnost partnera. 4) Kooperacija moe da se obavi putem ugovora o dugoronoj proizvodnoj saradnji i specijalizaciji sa stranim preduzeima i putem ugovora o meunarodnoj poslovnoj saradnji. Prednosti su u visokom stepenu partnerstva, rizik je manji, podstiu se sopstvene IR aktivnosti, stie se poslovni ugled. Postoji opasnost od prevelikog

oslanjanja na inostranu pomo, pogotovo u pogledu IR aktivnosti i kupovine gotovih licenci industrijske svojine i know-how. Danas je sve vie zastupljen transfer prenosa tehnologije putem prenosa know-how. U praksi, retko se moe naii na iste oblike transfera tehnologije, ve je najee prisutna kupovina opreme uz kupovinu licenci ili kooperacija itd... 43. TEHNOLOKI NAPREDAK I POKAZATELJI Razvijene su metode i tehnike za merenje stepena i uinka tehnolokih promena i za praenje tehnolokog napretka na nivou: privrede, privredne grane, preduzea. Geografski-teritorijalno, tehnoloki napredak se prati na nivou: ire regije, jedne zemlje, region u okviru jedne zemlje, grada, optine... Pokazatelji na nivou preduzea su: oprema, proizvod, materijal, energija, IR, investicije, zatita okruenja, kadrovi, organizacija, upravljanje. Ovi pokazatelji se na osnovu njihove prirode grupiu na: 1) ekonomsko-finansijske, 2) tehnoloke, 3)organizacione. Pokazatelji se mogu iskazati kvalitativno i kvantitativno. 44. STOPA TEHNOLOKOG PROGRESA Proizvodna funkcija je model proizvodnje koji pokazuje maksimalno mogu nivo outputa, uz korienje odgovarajueg inputa u obliku kapitala i rada kao proizvodnih faktora i tehnolokog progresa kao uticajne promenljive. Stopa tehnolokog progresa se odreuje polazei od kvantitativnog modela KobDaglasove proizvodne funkcije oblika: Q = ALK Gde su Q-obim proizvodnje, L-proizvodni faktor rad, K-proizvodni faktor kapital, A-faktor proporcijalan rastu proizvodnje i zavisi od tehnolokog napretka, , - elasticiteti obima proizvodnje u odnosu na proizvodne faktore rad i kapital, i iznose 0,58 i 0,31. Faktor A se izraava: A=emt Gde su e-prirodan broj, m-stopa tehnolokog progresa, t-vreme. Dalje se postupak razvija: lnQ = mt + lnL + lnK Q/Q = m + L/L + K/K

Iz A u G nije progres, a u F jeste.

Uee stope, faktora rada i faktora kapitala u ostvarenju ukupne proizvodnje: (zbir mora biti 100%) 45. OPREDMEENI I NEOPREDMEENI TEHNOLOKI PROCES Tehnoloki progres se manifestuje kroz poveanje proizvodnje, porast upotrebne vrednosti proizvoda, redukciju tropkova po jedinici proizvoda... R. Solou je ukazao na razliku izmeu opredmeenog i neopredmeenog tehnolokog progresa: 1) Opredmeeni tehnoloki progres podrazumeva takav napredak kojim se poveava nivo outputa kao direktna posledica poveanja neto-akumulacije kapitala ili zamene dotrajale opreme savremenijom, pa se menja starosna struktura opeme 2) Neopredmeeni tehnoloki progres takoe ima rezultat pozitivno pomeranje funkcije proizvodnje, ali bez novih investicija. Poslovne i organizacione promene, vee znanje zaposlenih, bez neto akumulacije kapitala, osnovni je izvor neopredmeenog tehnikog progresa.

46. NEUTRALNI I NENEUTRALNI TEHNOLOKI PROGRES S = (Q/L)/(Q/K) granina stopa supstitucije rada Osnovna podela tehnolokog progresa je na dva tipa: 1) Neutralni tehnoloki progres karakterie ga to da se granini proizvodi poveavaju po istoj stopi u uslovima nepromenjene kompozicije proizvodnih faktora K/L ovaj odnos se naziva tehnika opremljenost rada. S = const. (Hiks) Tehnoloki progres je neutralan u uslovima nepromenjene vrednosti kapitalnog koeficijenta u jednom periodu vremena.(K/Q), ako ostaje nepromenjen i granini proizvod kapitala(Q/K) (Harod) Q/L = const.(Solou) 2) Neneutralni tehnoloki progres pozitivno menja funkciju proizvodnje. Kao i sluaju neutralnog tehnolokog progresa i ovde postoji vei broj definicija i neophodnih uslova. Ukoliko se konstatuje nepromenjen kapitalni koeficijent K/Q za odreeni period vremena, tada, ako postoji porast proizvodnje uz rast graninog proizvoda kapitala

(Q/K), taj napredak se moe okarakterisati kao neneutralni tehnoloki progres u smislu Haroda, ovo je radno tedan progres a kapitalno intenzivan. Obrnuto pri nepromenjenom koeficijentu K/Q kada granini proizvod faktora K opada(Q/K), ostvaruje se rast proizvodnje i radi se o kapitalno tednom tehnolokom progresu.(Harod) Neneutralni tehnoloki progres se ostvaruje u uslovima nepromenjene tehnike opremljenosti rada (K/L). Kada se stopa supstitucije rada za kapital (S) smanjuje tada se moe konstatovati radno-tedan neneutralni tehnoloki progres. U obrnutom sluaju radi se o radno-intenzivnom tehnolokom progresu.(Hiks) 47. MATRICA CILJEVA ZA OCENU PERFORMANSI NOVE TEHNOLOGIJE Rigz je razvio jednostavan metod za ocenu produktivnosti u organizaciji i nazvao ga matrica ciljeva. Matrica ciljeva se koristi za sagledavanje promena u preduzeu poto je uvedena nova tehnologija. Osnovna prednost ove matrice sastoji se u tome to se oba aspekta efikasnost i efektivnost u odnosu na produktivnost mogu ukljuiti u kvantitativno razmatranje na taj nain to je izvrena dekompozicija ili dezagregacija sveukupnih faktora produktivnosti. Lista faktora: R.I.Z.(rokovi isporuke zadovoljeni), F. PR.(fleksibilnost procesa), F. Pv.(fleksibilnost proizvoda), Gp(globalna produktivnost), JC(jedinina cena), CT(ivotni ciklus tehnologije), Tno(tehnoloki nivo opreme), KUP(kanjenje u primeni nove tehnologije), Ks(kvalifikaciona struktura radnika), k(ukupni kart), KK(korienje kapaciteta maina), MTP(materijalni trokovi proizvodnje), Sa(stepen automatizacije), Sm(stepen mehanizacije). Ma levoj strani matrice je predstavljena ocena 0-10. Ocena 3 odgovara prosenoj vrednosti promenljive, a 10 se vezuje za optimistina oekivanja. Za svaku matricu prosena reperna vrednost je 300 u onosu na koju se konkretne razmatraju. 48. METODE I TEHNIKE KREATIVNOG RAZMILJANJA Kreativnost je traganje za promenom, i podrazumeva dva atributa: novo i znaajno. Kreativno razmiljanje obuhvata dva tipa procesa razmiljanja: divergentni i konvergentni. Divergentno razmiljanje razvija i iri proces razmiljanja- zapoinje specifinim problemom ili idejom, pa se onda generiu razliite perspektive. Svrha ovakvog razmiljanja je ignorisanje ogranienja i prihvatanje razliitih mogunosti. Konvergentno razmiljanje prati divergentno i suava opcije koje su raspoloive u cilju postizanja odreenog broja zadovoljavajuih reenja problema.

Problemi koji zahtevaju kreativno razmiljanje su tzv. open-ended problemi, problemi za koje ne postoji samo jedno reenje. Korienje metoda za kreativno reavanje problema omoguava da se na kvalitetan nain iskoristi kreativni potencijal pojedinaca ili timova. Postoji veliki broj razliitih metoda koje mogu biti koriene u procesu generisanja ideja, u procesu njihove evaluacije i implementacije. Metode i tehnike kreativnog razmiljanja se mogu grupisati po tipu: - Za generisanje ideja: Brainstorming, Brainwriting, Simulacije, Metafore... - Za evaluaciju ideja: Scoring screens, Tehnika glasanja, Obrnmuti brainstorming, - Za implementaciju ideja: RPD, PERT metoda. 49. METODE EVALUACIJE RANGIRANJA I SELEKCIJE TEHNOLOGIJE 1) Metoda poreenja trokova kao ekonomski komparator koristi bruto profit (BP) i odnos BP/fiksne investicije. 2) Metode rangiranja koriste se za ocenu efikasnosti tehnologije uzimajui u obzir ogranienja u zemlji domainu vezana za investicije, energiju, uvozne sirovine, radnu snagu... U metodi rangiranja bez dodeljivanja teinskih faktora tehnologijama se daju ocene iz efikasnosti, tj. one se rangiraju pri emu se najvei broj dodeljulje tehnologiji koja donosi najvie uteda u korienju svakog parametra. Korisnija metoda je rangiranje tehnologija na osnovu dodeljivanja teinskih faktora odreenim tehnolokim parametrima. 50. AHP METOD AHP analitiki hijerarhijski proces, jeste metoda iju je idejnu i matematiku postavku dao Saaty. Metoda omoguava donosiocu odluke da ukljui subjektivni stav, iskustvo, znanje i intuiciju u proces odluivanja. Razmatra kvantitativne i kvalitativne podatke i kombinuje ih kroz dekompoziciju sloenih problema u model u obliku hijerarhije. Ovako hijerarhijski struktuiran model odluivanja se u optem sluaju sastoji od cilja, kriterijuma, nekoliko nivoa podkriterijuma i alternativa. Cilj je na vrhu hijerarhije i on se ne poredi sa drugim elementima. Na sledeem nivou su kriterijumi koji se porede, svaki sa svakim u odnosu na cilj. AHP metoda obuhvata sledee korake: 1) problem se struktuira u hijerarhijski model, sa m alternativa i n razliitih kriterijuma 2) vri se poreenje parova elemenata i utvruje zavisnost u odnosu na ostale i daju se ocene numerikim vrednostima 3) Ukoliko donosilac odluke ima n kriterijuma A1, A2,..., An i n pojedinanih teina W1, W2,...,Wn pravi se matrica poreenja teina, koja ima u svim poljima pozitivne vrednosti, i reciprona je. 4) matrica na dijagonali ima jednake vrednosti 1, i regularna je, tada mael promene u vrednostima za a zadravaju najveu sopstvenu vrednost max, a ostale vrednosti su priblino jednake nuli. 5) Model pronalazi maksimalne vrednosti max reavanjem: 6) Poreenje u parovima se ponavlja za svaku od m alternativa u odnosu na svaki od n kriterijuma 7) odreuje se vektor sopstvenih vrednosti matrice poreenja. 8) Poslednji korak je pronalaenje kompozitnog vektora, na osnovu kojeg se utvruju relativni prioriteti alternativa na najniem nivou hijerarhije

9) Moe se vriti analiza osetljivosti na promene u ocenama. Aksiomi na kojima se zasniva AHP metoda su: 1) Aksiom recipronosti: ako je A1 n puta znaajniji od A2, tada je A2 1/n puta znaajniji od A1. 2) Aksiom homogenosti: poreenje ima smisla jedino ako su elementi uporedivi 3) Aksiom zavisnosti: Dozvoljava se poreenje meu grupom elemenata jednog nivoa u odnosu na element vieg nivoa 4) Aksiom oekivanja: Svaka promena u strukturi hijerarhije zahteva ponovno raunanje prioriteta u novoj hijerarhiji. 51. NEWTECH EXPERT CHOICE NEWTECH ekspertni sistem za podrku u odluivanju o novim tehnologijama, kod izbora novih tehnologija razmatra preko sto promenljivih koje mogu da budu od znaaja prilikom donoenja odluke o usvajanju nove tehnologije. Ovaj model je primenjen uz pomo Expert Choice softverskog paketa. Donosilac odluke treba da rangira relativni znalaj svake od promenljivih prema konkretnim uslovima u njegovom preduzeu. Na kraju se kao rezultat dobija skala na kojoj se rangiraju dve alternative: 1) Usvojiti novu tehnologiju- nova tehnologija DA 2) Odrati prethodno stanje nova tehnologija NE Kljuni su sledei koraci: - identifikovanje centralnog problema odluivanja - razvijanje alternativa - uspostavljanje kriterijuma - vrednovanje alternativa. Expert Choice je softver koji prua podrku donosiocu odluka u sprovoenju ovih koraka. AHP metod je deo ovog programa tako da zajedniki pruaju podrku svim ovim kljunim koracima u donoenju odluke.