VISOKA STRUKOVNA KOLA ZA PROPAGANDU I ODNOSE SA JAVNOU

SEMINARSKI RAD

Predmet: Vetine govorne komunikacije na srpskom jeziku

Tema: Beseda

Profesor: prof. Ljiljana Crevar

Student: eljko Pelemi 16/11

Beograd, 2012.

SADRAJ Uvod - Besednitvo i retorika................................................................................... 2 Srednji vek............................................................................................................... 5 Ukrtanje baroknih, klasicistikih i racionalistikih strujanja.................................... 7 Graansko drutvo.................................................................................................. 8 Besednitvo u vreme Zlatnog doba srpske demokratije....................................... 9 Vek Nuieve retorike.............................................................................................10 Savremeno besednitvo..........................................................................................12 Citati iz beseda........................................................................................................14 Literatura.................................................................................................................15

Uvod - Besednitvo i retorika Re, reitost, govor, beseda, retorika, besednitvo, elokvencija, oratorstvo Koliko li jo pojmova pokuava da opie jednu od najudesnijih ljudskih osobina i delatnosti, onu po kojoj se ovek razlikuje od svih drugih vrsta? Boanski dar da mogu meusobno da se sporazumeju pomou rei ili, kako bi se danas modernije reklo da verbalno komuniciraju, od vajkada je jedan broj ljudi prihvatio kao poklon sa neba, kao vazduh ili vodu, i njime se koristio u izvornom obliku, dok su drugi vodili rauna o tome kako da upotrebljavaju tu dragocenu sposobnost i mo. Imenica rhetor besednik, u izvorima se najranije javlja kod Homera. Tek poetkom IV veka pre n.e. Isokrat koristi re rhetoreia reitost, elokvencija, a potom poinje da se upotrebljava i pojam rhetorike - retorika. Prema nekim miljenjima, re rhetorike je sainio tek Platon u dijalogu Gorgija, posle ega taj termin ulazi u najiru upotrebu, pogotovo od Aristotela. Retorika predstavlja teoriju, skup pravila o lepom govoru, a besednitvo (govornitvo) praksu u kojoj se ta pravila primenjuju. Ve su sofisti najpre nastojali da govorom ubeuju sluaoce, a potom da na druge prenose svoja iskustva kako se uspeno govori. Skoro svaki od njih je otkrivao izvesna pravila o tome kako se sluaoci najefektnije pridobijaju izgovorenom reju. Iz toga su nastali prvi prirunici besednitva rhetorike techne. Sofisti su prvi poeli da izgrauju retoriku kao sistem pravila koja olakavaju da se beseda uspeno sastavi i odri, dok je proizvod tih primenjenih pravila bio sam govor, odnosno besednitvo. Istorijski posmatrano, besednitvo prethodi retorici. Najpre se razvijala govornika praksa, da bi se tek kasnije, na osnovu nje, oformila i izgradila govornika pravila i uputstva, retorika. I Aristotel je razlikovao retoriku i besednitvo. Smatrao je da se retorika bavi pronalaenjem najboljih sredstava za ubeivanje: njen osnovni zadatak se ne sastoji u uveravanju, nego u sposobnosti teorijskog iznalaenja uverljivog u svakom datom sluaju. Dakle, besednitvo je sma vetina uveravanja, dok retorika ima zadatak da iznalazi najpogodnija sredstva za uveravanje slualaca i daje savete kako se to postie. Ciceron takoe podrazumeva razliku izmeu besednitva i retorike, pa govori o retorici kao o nauci, dok pod govornitvom podrazumeva govorniku praksu, tj. praktino besednitvo (eloquentia). Pisac najznamenitijeg rimskog udbenika retorike, Kvintilijan nedvosmisleno kae da je retorika nauka o dobrom govoru - bene dicendi scientia. Jovan Sterija Popovi, na komediograf, profesor prava, ali i pisac prve retorike u modernoj Srbiji, smatra da je retorika nauka koja pravila krasnoreija izlae i opkljuuje sposobnost predstavlenija i misli izraavati pravilno, jasno i saobrazno s celju. Jo pre njega je Dositej Obradovi pisao da je retorika nauka lepo govoriti, srce mnoestva ljudi dobijati i celi narod na sve to je dobro, pohvalno i optepolezno sklanjati i

dovoditi. uvena Retorika Branislava Nuia ima podnaslov koji glasi Nauka o besednitvu. Retorika, dakle, predstavlja nauku o besednitvu, teorijski uobliena pravila i principe koji e pomoi da se odri uspean govor, dok je smo besednitvo (govornitvo) praktina sfera u kojoj se ta pravila primenjuju. Retorika razvrstava govore prema raznim kriterijumima. Od antike do danas se klasifikuju na informativni govor (u rimskoj podeli: docere), govor koji uverava i pokree na akciju (rimsko movere) i zabavljaki govor (delectare). Jo od antikih vremena ustalila se podela na tri osnovne vrste govornitva sudsko, politiko i prigodno. Ova klasifikacija, koju je naroito afirmisao Aristotel (mada je postojala i pre njega), odrala se do danas. Prema njegovim reima, sudsko besednitvo je svako ono u kome susreemo optubu i odbranu, politiko je ono u kome se na neto podstie ili od neega odvraa, a prigodno ono koje neto hvali ili kudi (Retorika I 3, 5). Za ove vrste besednitva koriste se i pojmovi forenzino besednitvo (sudsko), deliberativno besednitvo (politiko) i epideiktiko (prigodno, koje se esto naziva i pohvalno ili sveano). Grki ekvivalenti su bili genos dikanikon za sudski govor, genos symbouleutikon (bukvalno: savetodavni, nagovarajui) za politiku besedu i genos panegyrikon za prigodni pohvalni govor. Svaka beseda se sastoji iz dve osnovne komponente: logike i estetske, odnosno sadrine i forme ili, jo jasnije, od onog ta se govori i onoga kako se govori. U raznim vremenima, s obzirom na raznovrsne okolnosti, prednost se esto davala jednoj ili drugoj komponenti. Celokupna isorija retorike se proglaava za nesamostalnu nauku ili pak, nauku nad naukama. Pored nebrojenih korisnih uinaka u pogledu izricinja istine, miljenja, stavova i elja, retorika je u toku svog vievekovnog trajanja, umela bit ii dobra slukinja loih gospodara. Njome su se sluili svetenici, sudije, politiari, vojskovoe, profesori is vi oni koji su eleli da njihov govor bude mudar, delotvoran i logian, i lep. Ali, kao to to uvek biva, sve ono to pripada svima, esto ne pripada nikome. U prolosti retorikom i besednitvom su se bavili filozofi, logiari i pravnici. U novije vreme retorikom su poeli da se bave lingvisti, semiotiari i teoretiari. Retorika je na taj nain postala opta svojina, ali opet niija u celosti i do kraja. Poslednjih godina se u svetu i u Srbiji javlja veliko interesovanje za govorniko umee, posebno za politiko besednitvo i retoriku. Danas postoji opta saglasnost da je dobro poznavanje retorike vaan preduslov uspeha u politici i javnom ivotu, posebno u pridobijanju naroda za neku ideju i nadgovaranju protivnika u debati. Politiko besednitvo je vrsta besednitva koja se odnosi na pitanja za koja je zainteresovan veliki broj ljudi, od kojih ponekad zavisi sudbina itavog naroda. Ono procvat doivljava, po pravilu, u demokratskom drutvu, tamo gde je potrebno

artikulisati politiku volju veeg broja ljudi, ubediti ih i podstai na akciju. Politiko besednitvo se u modernoj Srbiji razvijalo na protivrean nain. Naime, Srbi su narod velikog govornikog talenta, ali su ostali uskraeni u njegovom razvoju i afirmaciji, tako da su postali primer besednike nekulture. Tome su nesporno doprinele drutvene prilike tokom poslednjih sedamdeset godina u kojima su sistematski negirani principi i vrline politikog besednitva. Najee se u knjigama o retorici spominju samo teoretiari i slavni besednici Grke, starog Rima, Francuske, Engleske i Rusije. O srpskoj retorici i besednitvu podosta dobro pisali su nai poznati istoriari knjievnosti ( Jovan Skerli, Dimitrije Bogdanovi, ore Trifunovi a ponajvie Milorad Pavi). Linija razvoja srpskog besednitva je isprekidana i skokovita. Sve ono to je imalo jedan sjajni i obeavajui poetak u prvoj srpskoj dravi prekinuto je turskim osvajanjima. Tek posle Prvog srpskog ustanka i kasnijeg osloboanja Srbije interesovanje za retoriku i besednitvo e opet oiveti i u granicama stare srpske drave. To e trajati sve do sredine XIX veka kad e pisana re unekoliko poeti da potiskuje usmenu. Opadanje je nastavljeno i u XX veku, a posebno u vreme izgradnje tzv. socijalistike drave. Postepeno vraanje interesovanja za retoriku teoriju i praksu javie se tek osamdesetih godina i ono traje do danas.

Srednji vek

O poetku srpskog besednitva danas ima vrlo malo podataka. Pretpostavlja se da se ono konstituisalo jos u srednjem veku za vreme vladavine Nemanjia. Pretpostavlja da se pojam besednitva pojavio sa dolaskom pismenosti u Srbiju preko Vizantije, i da se najpre razvijala u manastirima a kasnije i na dvorovima. Srpska srednjovekovna knjievnost je u dobroj meri je retorina i da u jednom delu tih anrova moemo jasno izdvojiti izvesne retorike oblike kao i da je veina naih pisaca ovog perioda upoznati sa klasinim anrovima i njihovim pravilima. Najpoznatiji anrovi srednjovekovne knjievnosti koji u sebi sadre retoriku : itije (biografije), pohvala (Pohvala svetom mueniku Dimitriju, Pohvala svetom Klementu), slovo (Slovo o knezu Lazaru, Vrne misli o knezu Lazaru), poslanice (Poslanica igumanu Spiridonu, Poslanica sveteniku i domestiku kir Isaji), molitva(Molitva i re bratu Milutinu, ivot kralja Dragutina), pla (ivot svetog Save, itija despota Stefana), zapis (Raka krmija, Vukanovo Jevanelje). Uoljivi retorski pasai sreu se i u crkvenim spisima, pravnim i drugim slubenim spisima. To su pre svega povelje, hrisovulje, darodavnice, testament, delovi tipika i sinaksara. Poeci besednitva u Srbiji vezuju se za dolazak irila i Metodija. Zna se da je irilo pokazivao svoju besedniku umenost u raspravama sa ikonoborcima, muhamedancima u Kalifatu i Jevrejima. Jedan od najstarijih pomena besede veuje se za Klimenta Ohridskog koji je iveo do 916.godine. Njemu se pripisuje pedeset slova, pouenja u vidu beseda vezana za odreene praznike. Jedan od bitnijih problema naeg srednjovekovnog besednitva jeste taj to u veinu beseda, propoveda i omilija su dobijene iz druge ruke a ne iz pravih izvora. Ali ipak zapisi koji danas postoje ostavljaju svedoanstvo o jednom besednikom stilu, poetici i tehnici. Besednici tog doba Sveti Sava je prvi autentini i kolovan besednik. Smatra se da je bio upoznat sa didaktikom, crkvenim pravom, hagiografskim spisima, himnografijom i epistografijom. Najpoznatije njegove besede jesu, po spisima Domentijana i Teodosija, Beseda o pravoj veri, Beseda pri izmirenju brae nad motima svetog Simeona, Propoved pred odlazak na Svetu Goru. Savine besede su prava remek dela u orkestriranju rei. Stefan Prvovenani, smatra se da je njegova itija svetog Simeona u retorikom smislu predstavlja pravi genus demonstrativum.

Domentijan se danas smatra velikim retorom, filozofom, mistikom i hroniarem. U njegovim spisima biranim reima izreenu su mnoge svetovne i teoloke istine i pouke.Takoe se u srednjovekovnom besednitvu pominje ene, medju kojima su se izdvojile pesnikinja Kasija i Ana Domina, a kasnije i monahinja Jefimija.

Ukrtanje baroknih, klasicistikih i racionalistikih strujanja

Knjiga u ovom dobu, posle duge vladavine i ropstva pod Turcima, postaje vaan uslov prospariteta. Interesovanje tadanjih pisaca usmerena je u pravcu istoriografskih spisa, hronika, rodoslova i letopisa. Retorika se oslanja na izvore iz ruske, ukrajinke i poljske knjievnosti i besede. Najcenjenija knjiga tog perioda u Srbiji je bila Klju razumenija J. Galjatovskog, prva omilitika kod Rusa. Po miljenju Milorada Pavia nai tipino barokni besednici bili su Gavril Stefanovi Venclovi, Jovan Raji, Dionisije Novakovi, Pavao Nenadovi i Makarije Petrovi. Po besednikom i pripovedakom radu po lucidnosti i originalnosti, kao i po obimnosti ostavljenih spisa, najvei besednik ovog doba bio je Gavril Stefanovi Venclovi. Gotova sva dela koja je napisao, napisao je u besednikom maniru. U tim tekstovima ima i istorije, mitologije, astronomije, narodne medinice, poslovica, zagonetki. On u svojim besedama kritikuje sve vrste moralnih izopaenosti, lenjosti, neznanje, sujeverja i vraanja. Svoje besede je uvek poinjao nekom duhovitom opaskom da bi drao panju a koristei se narodnim jezikom. Verovao je u natprirodnu mo rei. Najpoznatija dela jesu Pouenije i slova ratlika, itija, slova i pouke, Slova izabrana, Velikopostnik i mnoga druga. Jo jedan znaajni predstavnik ruske kole kod nas bio je Jovan Raji. Najpoznatija njegova besednika delo jeste Sobranije, koje je napisano na prilino dobrom narodnom jeziku. Ne smemo izostaviti i naeg poznatog prosvetitelja Dositeja Obradovia koji je svoje kultorno i knjievno delovanje vezivao za svoj srpski narod i one njegove prelomne istorijske trenutke. Smatra se da je celokupno njegovo delo oseneno retorikom bojom, i sam je smatrao da je retoriko znanje jedno odnajvanijih znanja jednog mladog oveka. Dositej je bio obrazovani i talentovani govornik. Njegova najpoznatija dela Slovo nadgrobno Petru Novakoviu ardakliji, Slovo prolikom otvaranja Velike kole, Pismo Harampliji i mnoga druga dela.

Graansko drutvo

Uporedo sa razvojem graanskog drutva, u Srbiji su se razvijali uporedo politiko i parlamentarno besednitvo. Politiki i skuptinski govor u Srbiji poeo se ozbiljnije razvijati tek posle Prvog srpskog ustanka. Prvi srpski besednici su u veini sluajeva bili kolovani u razvijenim sredinama u Ugarskoj i Rusiji, zbog ega se moe rei da se besednitvo u Srbiji nije umnogome razlikovalo od besednitva u Evropi. Prvi politiki govor u osloboenoj Srbiji vodio je Teodor Filipovi (poznatiji kao Boidar Gurovi). O Slovu se govori kao o mudronosnom tekstu. U tekstu preovlauju dve rei zakon i sloboda, koje su zvuale arobno u tom trenutku jer to je Srbiji i srpskom narodu bilo najpotrebnije. O govornikoj vetini prote Mateje Nenadovia nema znaajnijih podataka. O njemu kao o govorniku najreitije svedoe njegovi Memoari u kojima se moe uoiti tipina govornika mesta. Prota u Memoarima govori o venoj promenljivosti ljudske sudbine, o venoj borbi dobra i zla. Njegova beseda je primer stilskog sklada i savrenstva. Petar I Petrovi Njego, kao predstavnik besednika sa crnogorskog prostora, imao je dve antologijske besede Govor pred poetak boja na Martiniima i Poetak boja na Krusima. Obe besede u centar besede stavljaju slobodu, junatvo, obraz i svoj narod. Obraao se narodnim jezikom, u jasnom ali patetinom stilu.

Besednitvo u vreme Zlatnog doba srpske demokratije

Period od kraja XIX veka do poetka Prvog svetskog rata svi nazivaju zlatnim dobom srpske demokratije. Srpsko besednitvo ovog perioda podignuto je do visina akademskih mera i gotovo ni po emu se nije razliovalo ni zaostajalo za besednitvom onih evropskih zemalja koje su imale razvijeniji politiki ivot, kulturu, nauku i prosvetu. Ovaj period je svakako najvie obeleio Stojan Novakovi , filolog i politiar. U besednitvu je zapamen kao besprekornoj i sistematinoj pravnikoj argumentaciji i oseaju mere. Pored Novakovia, u ovom periodu se izdvojio kao vrstan govornik i Petar Koi, pisac, novinar i politiar. Bio je jedan od najreitijih srpskih besednik. Njegove besede svojim slobodoumljem, smelim retorskim obrtima i istim narodnim jezikom najavljivali su moderno doba srpskog besednitva. Unosio je u besedu, kao umetnik, izvesnu literalnost i narodsku leernost. Pored ova dva besednika ne treba zaboraviti i Jovana Skerlia, Bogdana Popovia, Dragiu Lapevia, Dimitrija Tucovia i Nikolu Paia kao vrsne politike besednike.

10

Vek Nuieve Retorike

Dvadeseti vek je bez izuzetaka u potpunosti bio u znaku Nuieve Retorike. Poznatom komediografu Branislavu Nuiu pripala je dunost da kolske 1930/31 godine na Vojnoj akademiji u Beogradu dri nastavu Retorike. Ostaje samo nepoznato zato je ba njemu poverena ta uloga, ali se iz konteksta predgovora njegove knjige, moe se zakljuiti da su nadleni imali u vidu, pre svega njegovo obrazovanje i reitost. Interesanto je da Nui u predgovoru napominje da mu je taj nastavni rad bio veoma teak poto na srpskom jeziku nije imao nikakav izgraen udbenik kojim bi se mogao koristiti, a ono to su nudile teorije knjievnosti, bilo je veoma oskudno. On takoe istie da je bio upuen na strane i neke domae izvore. Te izvore Nui je diskretno naveo u jednoj fusnoti pa se tako saznaje da se koristio knjigama Vladimira Vujia Teorija knjievnosti i Optom retorikom. Zatim se koristio Ciceronovim izabranim govorima, Kako da postanem govornik, Nauk o govornotvu i Uput u tjelesno besjednitvo. U predgovoru Nui je istakao da svoju knjigu namenjuje svima onima koji je ivotu imaju prilike da kazuju javnu re, narodnim predstavnicima, pravozastupnicima, svetenicima, oficirima, nastavnicima i uiteljima, predstavnicima raznih pokreta, predstavnicima organizacija i profesija, svima koji imaju priliku da vode javnu re. Retorika je bila najobimniji srpski udbenik (550 str.). Sastoji se iz predgovora i tri dela: prvi deo, Nauka o besednitvu, drugi deo, Istorija besednitva i trei deo: Primeri iz besednitva. Prvi deo: uvod u retoriku, besednitvo, beseda, besednik. Drugi deo: istorijski pregled besednitva. Trei deo: svojevrsna antologija besednitva. Definicija retorike po Nuiu : Retorika je nauka koja nas ui da lepo usmeno izraavamo misli. Nui sve besede deli na est vrsta: pohvale ( pozdravne, nadgrobne, sveane i prigodne), politike ( dravnike, parlamentarne i partijske), sudske (odbrane i optuba), duhovne (propovedi, omilije, pouke), naune ( akademske, katedarske i popularne) i vojnike (sveana, prigodna i ratnika). Za vreme kad nastaje Nuieva retorika je hrabra i istrajan pokuaj stvaranja jednog koheretnog udbenika koji e biti dovoljno struan i nauno argumentovano, a u isto vreme popularan. Nui je u tom pokuaju uspeo je najpre zato to je njegova Retorika popunila jednu veliku prazninu u svojoj oblasti i to je bila omiljeno tivo

11

mnogih generacija. U isto vreme ona je i danas upotrebljiv udbenik sa zanemarljivim stepenom zastarelosti. Kao takva ona je aktivno bila u upotrebi sve do osamdesetih godina prolog veka.

12

Savremeno besednitvo

Interesovanje za besedniku teoriju, praksu i pedagogiju kod nas ozbiljnije zapoinje tek osamdesetih godina prolog veka. Ako bi se tane godine mogle odreivati onda bi se moglo rei da je to 1975.godina, prvo izdanje Retorike prof. Sretena Petrovia. Iako se malo ko bavio retorikom kao naukom, ona je i te kako postojala u odredjenim krugovima. Tokom ezdesetih postepenim pucanjem partijskih komitetskih stega i cenzure, na tribinama su se mogle uti sjajni govori koji su talasali tadanju umalu javnost. To su uglavnom bile tribine na Filolokom, Filozofskom i Pravnom fakultetu u Beogradu. Svi oni koji su bili u prilici da govore u to vreme, sem intelektualaca i univerzitetskih profesora, nisu imali uvid u pravila klasine retorike. Govorilo se vie oslanjanjem na sopstvenu intuiciju, savremene uzore, aponegde su se znanja i iskustva prelivala putem medija i posredovanja onih koji su se stranu literaturu mogli itati iz interesovanja. Zagrebaki profesor Ivo kari savremene govorne vrste tog vremena podelio je u etiri celine: razgovor (slubeni razgovori, anketa, intervju), kratki monolozi (uvodna re, izjava, vest, diskusija, komentar i izvetaj), govori ( pohvalno, politiko i sudsko), posebne govorne vrste (voditeljstvo, prevoenje, prenos). Kompozicija dananjih govora, koji su umnogome krai, zanimljiviji i utiu vie na razum, moe se svesti na uvod, izlaganje sutine i zakljuak. Kratki govori, na nivou dosetke i anegdote, zamenili su duge i iscrpne besede i dobili u retorici pravo graanstva ne svojom formom ve sutinom. Na skraevinje govora umnogome je uticala amerika kola instant retorike, a njeno pravilo je poivalo na trijadi: primer poenta argumenti. To je znailo da je u uvodu trebalo poi od neke poslovice ili doskoice a onda krenuti sa izlaganjem svojih argumenata. Pisci i govornici Veliki pisac i nobelovac Ivo Andri, na dodeli Nobelove nagrade oglasio se besedom koja je u duhu njegove poetike i njegovog stila kazivala o prii i prianju. Kao vet govornik on je svoje izlaganje poeo postavljanjem jedne cntralne teze koja e se kao Adrijanina nit provlaiti do samog kraja besede : na hiljade raznih jezika iz veka u vek ispreda se pria o sudbini ovekovoj koju bez kraja i konca priaju ljudi ljudima. Dobrica osi vai za darovitog i reitog govornika. On je javne govore koristio kao sredstvo politike borbe, za iskazivanje svojih ideolokih i nacionalistikih stavova. Svojim govorima osi je na tribinama izazivao oprena tumaenja pa su ga jedni
13

smatrali opasnim srpski nacionalistom, a drugim rodoljubem i ocem nacije. esto je kao lajtmotive beseda imao ponavljanje retorskih pitanja KAKO i ZATO. On je besednik irokih zamaha, nikad nije govorio o malim temama, privlaile su ga velike teme i velike istine. Milorad Pavi je ovek, za koga se moe rei slobodno, koji o retorici i besednitvu znao najvie. Kao profesor on je u besedu unosio erudiciju, kao pisac literalnost, kao besednik elokvenciju. Matija Bekovi jedan od najoriginalnijih savremenih srpskih besednika. Njegove besede su sa auditorijumom brzo i lako uspostavljaje komunikaciju a on je bio govornik koji je sluan od poetka do kraja. On je besednik koji poseduje izvrade kvalitete, mudrost, zanimljivost, neobine poglede i posmatranja, vladanje jezikom i veza sa poezijom. Besede su mu kratke i jezgrovite, u duhu savremenih retorikih zahteva. U njegovom besednitvu kao i u poeziji sve je mudrost, dosetka i neobino vienje obinih stvari. Zoran ini, politiar, filozof, majstor improvizane besede. Inspiraciju je crpeo iz gomile na prtesnim skupovima. U tim prilikama je znao da podigne tenziju mase vetim poecima, dosetkama i zavrnicama. Omiljen retoriki rekvizit mu je bio primer ili situacija iz ivota. Taj primer se obino vezivao za jednu re koja je oznaavala neku radnju, situaciju ili predmet. Vrlo esto je koristio oblikaforizama, aforizam koji je nastajao u trenutku kao ilustracija. Ponekad su se u inievim govorima mogle primetiti neke nepreciznosti ili izjave koje su se mogle razliito tumaiti, a bilo je i onih nesmotrenih. Ipak re je o sposobnom i modernom govorniku iji su govori imali jednu politiku teinu i uticaj. Jedan je zakljuak vezan za retoriku u savremenom smislu : interesovanje za javno izgovorenu re kod nas, za besednikom teoriju i pedagogiju jo uvek idu uzlaznom putanjom.

14

Citati iz beseda

Ivo Andri : Jer pripoveda i njegovo delo ne slue niemu ako na jedan ili drugi nain ne slue oveku i oveanstvu.

Dobrica osi : Tako nekako neslavno i tuno, koja je noena velikim idealima i traginim zabludama, sa istorijske pozornice silazi jedna snana generacija koja je noena velikim idealima i traginim zabludama, ivea da stvori novo drutvo.

Zoran ini : U svakoj bati ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva. U svakoj zemlji ima lopov, samo u Srbiji su lopovi na vlasti.

P.P. Njego : Brat brata bije, brat brata sijee, razvaline su naega carstva u nau krv ogrezle.

Petar Koi : Uzaman su nadanja, jalova su i prazna oekivanja naa, vidimo mi. Vekovi prolaze, carevi se na Bosnu menjaju, a mi, prokletnici i muenici, jednako robujemo i kmetujemo. vrsti u vjeri i dragim obiajima naih predaka, vezani ljubavlju i grobovima otaca za rodnu zemlju, mi gladni rabotujemo za site i bogate. Teak je i preteak ivot na.

Literatura
15

Besednitvo kod Srba, Milentije orevi Hereticus Umee besednitva, Sima Avramovi Internet izvori - Wikipedia

LITERATURA za brendiranje

[1] Momilo Milisavljevi, Prof. dr Marketing, Savremena administracija, Beograd 1980. [2] Beba Raki, Ponaanje potroaa, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd 2002. [3] Branko R. Marii, prof. dr. Ponaanje potroaa, Savremena administracija Beograd, [4] Lindstrom Martin, Brand sense (Oseaj za brend) ,2007; [5] Milutin Kormaro, Psihologija kupovanja i prodaje robe , kolska knjiga, Zagreb 1972.; [6] Mike Faulkner, Customer Management Excellence - Successful Strategies from Service Leaders, John Wiley & Sons Ltd, England, 2003.; [7] Rakita Branko, Brend menadment,. Savremena administracija, Beograd, 07.; [8] Izbor najznaajnijih lanaka iz oblasti marketinga usluga (Journal of Service Marketing, Harvard Business Review i drugi asopisi); [9] Nicholas Ind, The Corporate Brand, Palgrave Macmillan, London, 1997

16

17