ORGANIZACIONE PROMENE DEFINICIJA I SADRAJ OP Pod organizacionom promenom se podrazumeva svaka promena u org.

sistemu koja dovodi do vieg nivoa efikasnosti i efektivnosti funkcionisanja ukljuujudi i standarde i metode njihovog merenja. Konkretnije, sve to dovodi do do vieg nivoa iskoridenosti ljudskih, meterijalnih i finansijskih potencijala a takodje i usklaenosti sa okruenjem moe se nazvati organizaciona promena. Kada govorimo o sadraju organizacionih promena M. Kubr je izveo slededu podelu: 1/ Promene u osnovnom ureenju organizacije (odnosi se na pravnu strukturu, vlasnitvo, fin. Izvore..) 2/ Promene u zadacima i aktivnostima (duina linije proizvoda i usluga, kupci, dobavljai, opsluivanje trita) 3/ Promene u tehnologiji (oprema, alati, materijali, energenti, tehnoloki procesi) 4/ Promene u upravljakoj strukturi (odnosi se na unutranju strukturu, postupke odluivanja i kontrole) 5/ Pormene u kulturi organizacije (promene vrednosti, tradicije, uticaji, stil upravljanja) 6/ Promene u ljudima (menadment i zaposleni, njihove kompetencije, stavovi, motivacija) 7/ Promene u rezultatima org. (finansijskim, ekonomskim, socijalnim) pokazuju kako org. Ispunjava svoju misiju i kako koristi nove mogudnosti 8/ Promene imida u poslovnom i drutvenom okruenju. TIPOLOGIJA ORGANIZACIONIH PROMENA Za potpunije teorijsko razumevanje pojma org.promena neophodno je ukazati na razliitosti izmeu njenih pojavnih oblika. Tako se interesanto istiu razlike koje nastaju usled: 1/ Planskog ili reaktivnog formiranja programa organizacionih promena Jedna od najprisutnijih klasifikacija OP je podela na planirane i neplanirane, odnosno hitne organizacione promene. Planirana promena definisana je kao svesna odluka da se promeni nain na koji organizacija funkcionie, u nekim sluajevima i funkcija organizacije. Shvatajudi da su promene neminovnost, menaderi se radije opredeljuju da promene budu rezultat inovativnosti njihovog preduzeda, nego da ekaju na prvi korak konkurencije. U okviru planiranih OP pravi se razlika izmeu onih koje su rezultat sistemskog konflikta(sistemskih promena) odnosno onih koje su rezultat menaderskog voluntarizma. Obe vrste promene podrazumevaju otvorenost prema uticajima iz okruenja. Ono u emu se razlikuju je proces donoenja odluka i uspostavljeni rang izmeu racionalnosti i inovativnosti. Shodno tome, sistemske promene podrazumevaju primenu standardizovanih procedura odluivanja sa ved ugraenim modelom racionalnosti, koji se zasniva na dokazima i viestranom iskustvu. S druge strane, menaderski voluntarizam podrazumeva primenu subjektivnog modela odluivanja uz uvaavanje inputa objektivne stvarnosti.

Neplanirane promene podrazumeaju raktivni odgovor na interne i eksterne faktore promena. One se opisuju kao spontani fenomen, kaorezultat interakcije istorije, ekonomije, politikog uticaja centra modi i karakteristika poslovnog sektora. Njihova orijentacija je na kratkorone ciljeve i to najee dok se ne pone primenjivati koncept planiranih promena koji ukljuuje otklanjanje uzroka odnosno potreba za ovom vrstom promena. 2/ Razliite orijentacije intervencija koje se sprovode u toku promena Orijentacije se mogu podeliti na strukturne, tehnoloke i bihejvioristike.