KOZARA

2. jun 1942: Generaltab domobranstva uputio komandi 3. domobranskog korpusa nareenje u kome se istie da odnos hrvatskog domobranstva prema etnicima koji su organizovani od Talijana mora biti isti kao i na prema talijanskoj vojsci.

i. jun: Kod Midveja otpoela trodnevna bitka izmeu pomorskih i vazduhoplovnih snaga SAD i Japana. Pobedom snaga SAD uspostavljena ravnotea na Pacifiku.
5. jun: Komanda italijanske divizije Pusterija uputila Vioj komandi oruanih snaga Slovenija Dalmacija (Supersolda) izvetaj o iskustvima steenim u borbi protiv partizanskih jedinica u toku okupatorsko-kvislinkih operacija u prolee 1942. (tzv. tree ofanzive), u kome istie da ofanzivne operacije protiv partizana predstavljaju veliku tekou i skoro uvek se svode na napad u prazno, jer se iznenaenje osnovni uslov uspeha teko postie; da partizani uvek napadaju nou, iz velike blizine, naelno 1-2 dana posle posedanja poloaja ili mesta, po svaku cenu teei ka iznenaenju, da su u napadu veoma uporni i energini, istiu se savrenim poznavanjem terena i brzinom pokreta, da uivaju pomo stanovnitva, da njihove komande briljivo prouavaju akciju koju e izvesti. U izvetaju se, pored ostalog, predlae: da se svaka kolona upuuje samo uz jaku pratnju, da se sastanci izvode samo na otkrivenom zemljitu, a garnizoni, na linijama operativnog snabdevanja, postave na razmacima ne veim od 30 km, te da se oko njih vre bona ienja. Na kraju se konstatuje: na rat je rat bez pozadine. Supersolda je ta iskustva preporuila svim komandama armijskih korpusa. 10. jun: Objavljen ukaz kralja Petra II Karaorevia po kome tab Drae Mihailovia postaje Vrhovna komanda jugoslavenske vojske u otadbini, a Draa naelnik taba Vrhovne komande. 19. jun: U Zagrebu potpisan sporazum (tzv. Zagrebaki sporazum) izmeu predstavnika vlade NDH i Vie komande oruanih snaga Slovenija Dalmacija (Supersolde): da italijanske snage napuste 3. zonu (sem Karlovca), a delom i 2. zonu; da ustako-domobranske snage posednu ispranjene garnizone i obezbede eleznike pruge, da se u pomenutim zonama i dalje omogui stvaranje etnikih jedinica. Trebalo je da sporazum stupi na snagu 11. jula, ali su italijanske snage i pre roka otpoele naputanje garnizona u Bosanskoj krajini.

Ratne

uspomene

264

19. jun: Predsednik vlade Velike Britanije Vinston eril stigao u SAD. Sledeih dana on je sa predsednikom SAD Franklinom Ruzveltom vodio razgovore o buduim zajednikim operacijama i 0 usklaivanju napora na izradi atomske bombe. 20. jun: V Cetinju italijanski guverner Crne Gore general Pircio Biroli, primio Novicu Kraljevia, vou zelenaa, Krsta Popovia i komandanta nacionalnih trupa u Crnoj Gori, Boki i Sandaku Blaa ukanovia, koji su mu izrazili elju da sa svojim etnikim snagama uestvuju u napadu na partizanske snage u Hercegovini, pre nego se one spoje s partizanskim snagama u Bosni. 20. jun: U umi iznad sela Vrbnie (na planini Zelengori) odrano savetovanje FS NOP i DV Jugoslavije sa tabovima 1, 2, 3. i 4. proleterske NOV brigade. Vrhovni komandant Josip Broz Tito je dao ocenu proteklih borbi, analizirao novonastalu situaciju i istakao nunost pohoda brigada ka Bosanskoj krajini. Razraeni su zadaci pojedinih brigada u prvoj etapi (prelaz puta Foa Kalinovik Ulog i izbijanje na Treskavicu) i izdata su uputstva o svestranoj pripremi jedinica za pomenuti pohod, koji bi poeo kroz tri do etiri dana. 21. jun: Nemako-italijanske snage zauzele Tobruk vojnika iz sastava 8. britanske armije. i zarobile oko 25.000

24. jun: Otpoeo pohod grupe proleterskih udarnih brigada za Bosansku krajinu. Brigade su nastupale iz rejona Vrbnica Grendii (na Zelengori), u dve kolone: desna (2. proleterska i 4. proleterska crnogorska NOV brigada) optim pravcem Kalinovik Treskavica Kreevo G. i D. Vakuf Kupres, i leva (1. proleterska i 3. proleterska sandzaka NOV brigada) optim pravcem Kalinovik Treskavica Bjelanica Konjic Prozor Livno Cincar, sa zadatkom da na svojim pravcima nastupanja rue komunikacije i oslobaaju naselja. 24. jun: U Vaingtonu predsednik SAD Franklin Ruzvelt i predsednik vlade Velike Britanije Vinston eril primili Kralja Petra II Karaorevia i tom prilikom izjavili da ele Jugoslaviju obnovljenu, sreenu i nepodrivenu nacionalnim razdorima. Za vreme razgovora eril je izrazio nezadovoljstvo zbog rada izbeglike vlade Kraljevine Jugoslavije i zbog neprekidnih razmirica jugoslovenskih politikih grupa u emigraciji. 29. jun: Nemako-italijanske trupe prodrle do El Alamejna (u Libiji), gde su otpoele viednevne borbe izmeu nemako-italijanskih 1 britanskih snaga.

Kozara

265

5. jul: Obustavljeno (do septembra 1943) slanje anglo-amerike pomoi Sovjetskom Savezu pomorskim putem zbog unitenja ariglo-amerikog konvoja u arktikim vodama od nemakih pomorskih i vazduhoplovnih snaga. 6. jul: Slobodna Jugoslavija prvi put emitirala vest o izdaji Drae Mihailovia objavljujui Rezoluciju rodoljuba Crne Gore, Boke i Sandaka. SAD objavile rat 18. jul: Bugarskoj, Rumuniji i Maarskoj.

28. jul: Nemci ponovo zauzeli Rostov. 31. jul: Benito Musolini u Gorici odrao sastanak s naelnikom glavnog generaltaba, naelnikom generaltaba kopnene vojske, komandantom i tabom Vie komande Supersolde i s komandantima 5. i 11. korpusa. Razmatrana vojno-politika situacija na okupiranom podruju Jugoslavije i analizirane operacije protiv NOV. Musolini odobrio preduzete mere i naredio da se gvoem i ognjem uniti oslobodilaki pokret u Sloveniji i ostalim podrujima talijanske okupacione zone.

Kozara

267

Poetkom juna sve nae jedinice su bile u ofanzivnom rasporedu, osim razbijenih bataljona etvrtog odreda i Proleterskog bataljona. Italijani su se izvlaili na jug, stalno tueni, a ustaki .kvislinki dravni i vojni aparati su bili potpuno kompromitovani i delimino razbijeni, donekle otporni samo tamo gde su bili zatieni okupatorskim snagama. Razvijajui ustanak na politikoj strategiji Komunistike partije, mi smo uspeli da kod srpskog naroda u ustanikim krajevima osvetniki nagon pretvorimo u narodnooslobodilaki, revolucionarni optimizam. Svest o osnovnom neprijatelju ovladala je postupcima veine Srba, a u vreme kad smo oslobodili Prijedor, isto tako i kod veine Hrvata i Muslimana. etnici su postojali, ali ne kao pokret, nego kao izdaja. I srpskom narodu u Krajini polako postaje jasno, ak i na Zmijanju, da etnici nisu osvetnici Srba, nego funkcija okupatora. Mogli su se svetiti Nemcima ili Italijanima, oni su bili okupator. Nisu ih napadali. Mogli su se svetiti ustaama, oni su zatieni vojnom snagom okupatora izvrili najstranije pokolje i genocid. Ali i njih su prestali napadati. Ako su neki od njih u poetku i bili za nekakav uskosrpski oslobodilaki rat, prestali su i za to biti im su uli u italijansku icu. Njihovo oruje, kad god je pucalo, pucalo je u one koji su bili istinski u funkciji slobode. Nemaki poslanik iz Zagreba, esesovac Kae, javio je u junu berlinskom ministarstvu spoljnih poslova kako u Hrvatskoj i Bosni, u zonama iz kojih se Italijani izvlae, ustae preuzimaju etnike jedinice, koje su uspostavili Italijani. A Glajze Horstenau, nemaki general u Zagrebu, istovremeno je javio svojoj vrhovnoj komandi da je Pavelieva vlada, prema sklopljenom ugovoru . . . dogovorila saradnju s etnicima za unitenje partizana. U svakom sluaju, pisao je Horstenau, takvo ponaanje etnika, obezbeuje jedan predah, koji moe da poslui jaem policijskom hvatanju i stavljanju pod kontrolu hrvatskog stanovnitva svih vrsta porekla, to moe biti dragoceno u privrednom pogledu.

Ratne

uspomene

268

Dok Nemci tako piu o etnicima, i dok se Rade Radi s njima fotografie u Banjoj Luci, a Drenovi i Mareti s ustaama u Mrkonji Gradu, izbjeglika vlada u Londonu je obelodanila svoje saoptenje: Prijedor i Sanski Most pali su 17. maja. etnicima je komandovao neki doktor Stojanovi iz Prijedora koji je po zauzeu Prijedora zarobio 1500 domobrana i mnogo Talijana. Komandant domobrana bio je neki pukovnik Mrak koji je uspio da pobjegne u Bosanski Novi. Kada je doktor Stojanovi zauzeo Prijedor on je pobio sve one Muslimane i Hrvate koji su bili protiv Srba. Hodu je objesio na katoliku crkvu, a katolikog popa na damiju. etnici dre u svojoj vlasti planine Grme, Petrovu Goru i Pljeivicu. Svi etnici i partizani na ovom dijelu Bosne priznaju lcao vrhovnog vou eneraia Drau Mihailovia... Stojanovia su najprije ubili, da bi ga mrtvog proglasili etnikom! A partizanski Grme, i Pljeivicu i Petrovu Goru su takoe proglasili etnikim planinama. Pa zatim: da smo mi i etnici jedinstvena vojska, i to Draina! Za istinu o nama tek se trebalo boriti. U maju 1942. u Krajini ni jedan etnik nije pucao na vojsku okupatora. Ovladavi velikim prostorima, sad ve u Prijedoru, Ljubiji i Bosanskom Petrovcu, mi smo bili uvereni da su ustako-etnike bande u Bosanskoj krajini pokolebane i da je na najvei zadatak unitenje tih bandi. to se tie njihovih junskih nasrtaja prema Kozari, bili smo uvereni da je to samo obezbeenje Banje Luke, moda i u cilju nekog koncentrinog napada na Prijedor i Ljubiju, ali za sada bez uspeha. Rukavini i Bakariu sam 7. juna pisao da Paveli nema dovoljno snaga da organizuje ozbiljniji napad, samo vri ove pojedinane ofanzive u cilju postizanja prestia i popravljanja morala kod susjednih garnizona koji su se u posljednje vrijeme potpuno demoralisali. Mi smo poetkom juna raunali da Nemci i ustae nemaju snaga, da bi uspeno izveli neku veu ofanzivu na naoj teritoriji. Sve smo napore usmerili na koncentrisanje naih snaga u nekoliko pravaca i za nau ofanzivu. Dolina Vrbasa i planinski masivi na njenim obalama, takozvane Vrhovine, bila je jedan pravac. Nosilac operacije: Prva udarna brigada. Cilj: razbijanje etnika i stvaranje slobodnog kordona prema reci Bosni. Drugi pravac bila

Kozara

269

je dolina Sane: manji i vei ustako-domobranski garnizoni oko Sanskog Mosta i u Sanskom Mostu. Imali smo na umu i Titov predlog, da oslobodimo Jasenovac. inilo se da je to izvodljivo. Tako je mislio i Grga Jankez, kojeg je Glavni tab Hrvatske poslao u Slavoniju na dunost komandanta zone. Poetkom juna bio je u naem tabu. Zajedno s Jankezom bio sam 9. juna u tabu Drugog odreda, u malom kozarakom logoru na Hajdukom bregu, blizu izvora Golubae. Tamo je 9. juna s Banije doao i lan Biroa CK KPH Ivo Marinkovi, koji je s Jankezom iao u Slavoniju. Obojica su obeala da e svakako Slavonce uveriti u neophodnost brzog napada na Jasenovac. No, ono to je usledilo narednih dana potpuno je izmenilo nae lepe elje. Glavnina nemakih snaga s jugoslovenskog bojita i glavnina ustakih jedinica, oko 45.000 vojnika, nali su se tih dana oko Kozare, a da mi to uglavnom nismo ni znali. Potcenili smo protivnika, a to se sveti. Pre svega, morali smo znati koliko je Nemcima znaajan prijedorsko-ljubijski bazen. I to smo znali. Nas uopte nije zabrinjavala mogua ofanziva na Prijedor. Izgubili bismo ga, pa opet oslobodili. Mi neto drugo nismo raunali: da bi neprijatelj mogao koncentrisati 45.000 vojnika i udariti na itavu Kozaru. Ne, zaista to nismo verovali. Sad se o ofanzivi na Kozaru sve znade. Ono najvanije ve je napisano, i o zabludama, i o herojstvu Kozare, i o strahovitoj rtvi, i o samoinicijativi, o snalaenju i nesnalaenju . . . Imamo sad i neprijateljsku dokumentaciju. Onda smo slutili, a sad vidimo da je za nemaku komandu govorilo se o tome i 27. februara 1942. na konferenciji kod komandanta Jugoistoka generala Kuncea (prisutni: general Badar, general Horstenau, poslanik Bencler, poslanik Kae i dr Vezemajer) prostor Prijedor Banja Luka od prvorazredne vojno-ekonomske i meunarodne vanosti. Tad je takoe reeno da je savlaivanje ustanka u tom prostoru prvorazredno, toliko vano, da su Nemci obezbeujui italijansku saradnju u operaciji bili spremni, ako su Hrvati saglasni, prihvatiti italijansku komandu. Kunce je tada izdiktirao tri zakljuka: Nemake trupe nee ostaviti Prijedor.

Ratne

uspomene

270

Vojne operacije u prostoru Prijedor Banja Luka vodie se prema -iznesenom predlogu. Vodei te operacije ne moe se raunati sa unitenjem ustanikih bandi za kratko vreme. etiri dana posle naeg ulaska u Prijedor, revoltirani Edmund Glajze fon Horstenau je poslao depeu u Be protiv Pavelia i Kvaternika, ustvrdivi da je sistem Paveli-Kvaternik oslabljen, da taj sistem, oslonjen na silu, sve vie pogaa i delove hrvatskog naroda, da iza zidina policijskih zatvora sve vie nestaju Hrvati, iako ih pokuava opravdati injenicom da se komunizam u hrvatskom narodu sve vie iri, pa se otre intervencije jedva mogu izbei. Glajze Horstenau je 19. maja pisao kako je poslednj-ih sedmica, u pogledu intenziteta, naroito pojaan komunistiki ustanak na planini Kozari, severno od linije Prijedor Bosanski Novi i u brdima juno od ove linije. Probleme, nastale padom Prijedora, Horstenau je analizirao i s Paveliem, koji svoj debakl i injenicu koliko je malo ukorenjen njegov sopstveni reim, nee da prizna. Svoja razmatranja je izloio u dvadesetak stranica. Pie, izmeu ostalog: U zapadnobosanskoj ustanikoj oblasti moe se uoiti nastavak velike ustanike prostorije na planinskom delu Hrvatske koji se -nalazi u italijanskoj okupaciji... Prijedor, koji je, kao to se ipak ispostavilo, prilino znaajan za nemaku privredu, posebno zbog rudnika Ljuhija, pao je 16. maja oigledno kao rtva panike, koja je izbila kod hrvatskih trupa ... I tad je naznaio ono to predstoji: Sredinom juna treba sa sveim hrvatskim trupama da otpone plansko proeljavanje toga terena! Ovaj izvetaj je poslat iz Zagreba 19. maja, a ve 20. maja Horstenau je na generalskoj konferenciji kod komandanta Jugoistoka generala Kuncea u Solunu. U zaplenjenim arhivima naena je slubena pribele'ka sa te konferencije: I. Najpre general K u n e e daje kratak prikaz situacije na nekadanjoj jugoslovenskoj teritoriji, pri emu je konstatovano da u Srbiji vlada relativno mir, dok na sadanjoj teritoriji Hrvatske postoje brige i nevolje. Is-

HB * HW I "

Kozara

271

pred trupa borbene grupe Bader neprijatelj se povukao prema planini Durmitor. Za sad su vea arita nereda: a. P r i j e d o r, b. O z r e n , c. M a j e v i c a planina. Jainu ovih grupa potpukovnik Pfaferot ceni oko a. 3.000, b. 300, c. 150 ljudi. II General Glajze, upitan za jainu hrvatske armije, iznosi razliku izmeu stare milicijske armije i nove armije, koja se upravo formira, i naglaava maralove ekstenzivne planove. Za prve 4 planinske brigade, koje se sada formiraju, postoji 'kako ljudstvo tako i nemako naoruanje. Mogunost formiranja daljih 4 planinskih brigada je, s obzirom na to da od uopte pozvanih najvie 50% doe da odslui vojsku, vrlo problematina. Kod ve formiranih brigada mora se spreiti da ih maral odmah upotrebi za borbu, poto sa njima jo nije izvedena odgovarajua obuka. Stoga se one ne smeju angaovati pre 15. 6. 42. Dalje brigade mogle bi se formirati samo u sluaju da one zamene sadanju milicijsku armiju i da se ova rasformira. Od postojee 4 planinske brigade tri treba upotrebiti za poduhvat Prijedor, a jednu to pre dodeliti 718. peadijskoj diviziji radi pojaanja. General Glajze objanjava dalje organizaciju ustaa, koja se deli na vojnu i politiku, pri emu se mora priznati, da su vojne formacije ustaa, koje se sastoje od dobrovoljaca, momentalno mnogo bolje od trupa hrvatskih oruanih snaga, koje se sastoje od ljudstva pozvanog da slui vojsku na osnovu opte vojne obaveze. Momentano u ustakim borbenim trupama nalazi se navodno oko 15.000 ljudi. Postoji namera da se formiraju 3 ustake planinske brigade. Ustae kao i kopnena vojska imaju svako svoj sopstveni komandni aparat. Sloga izmeu njih nije uvek zadovoljavajua. to se tie situacije kod neprijatelja moe se rei da je u nemakoj okupacionoj oblasti ustaniki pokret razjedinjen sa izuzetkom prostorije kod Prijedora, gde dejstvuje jedna vea kompaktna neprijateljska grupa pod jedinstvenim rukovodstvom. Ovde bi se morao angaovati osim one tri hrvatske planinske brigade bar jo jedan nemaki bataljon. Komandant Jugoistoka ne samo da se slae sa

Ratne

uspomene

272

lim, ve je ak i spreman da za tu a'kciju stavi na raspolaganje 3 bataljona sa artiljerijom i tenkovima. Jedan od ovih bataljona treba da se uzme od 718. peadijske divizije, a ostatak trupa sa teritorije Srbije. Pri tome 718. peadijska divizija treba da u prvoj liniji zatiti industrijsku oblast Zenica-Vare-Tuzla i da tu osigura proizvodnju i transport proizvoda. Nezavisno od toga treba prekomandovatii jedan bataljon za Prijedor, a komandu nad Prijedorom treba da preuzme jedan komandant iz Srbije, koji ve sada obrazuje buduu borbenu grupu. Posle konferencije utvreno je da se rukovoenje poveri jednom generalu, i to komandantu 714. peadijske divizije, generalu t a l u . Poto se pretpostavlja da 749. puk moe da ostane na teritoriji Srbije do jula, na kraju je odreeno da se dva bataljona 714. peadijske divizije, jedan artiljerijski divizion i delovi tenkovskog bataljona prekomanduju za Prijedor, a osim toga blagovremeno stavi u pripravnost jo jedan bataljon za teritorijalnu odbranu radi preuzimanja zatite eleznike pruge i obezbeenja rudnika posle sprovoenja poduhvata. Pukovnik Kevi obraa panju na to da se cilj poduhvata, naime ponovno putanje u rad rudnika Ljubija i obezbeenje transportovanja rude, moe stvarno postii samo onda, ako se blagovremeno izvre pripreme da se ve due vremena razorena pruga Sunja Prijedor to je mogue bre osposobi. Za ovo se nemaju na raspolaganju sopstvene ili hrvatske snage, te se stoga moraju traiti od Vrhovne komande nemakih oruanih snaga... Kasnije, uoi ofanzive, poetkom juna, Nemaka vrhovna komanda i komanda Jugoistoka, dala je komandantu grupe Zapadna Bosna generalu talu, kojemu su bile podreene i ustako-domobranske trupe, ukupno 11 peadijskih bataljona, jedan tenkovski bataljon, tri diviziona artiljerije, ininjerski bataljon, auto-transportni bataljon, bataljon za vezu, bataljon pomone policije, oklopni voz i raspoloivu avijaciju. Maari su dali pet monitora dunavske flote. Paveli: 27 ustako-domobranskih peadijskih bataljona, 8 baterija artiljerije i svu avijaciju. etnici, za koje je na konferenciji u Solunu reeno da su voljni da prihvate nae sugestije i spremni su za saradnju, takoe su ukljueni u protivkozaraku ofanzivu, i to uglavnom jedinice Uroa Drenovia i Vukaina Maretia. Kozaru je branilo pet bataljona Drugog odreda, i itav

Kozara

273

narod Kozare. U odbranu je bila ukljuena i Prva brigada, a ne direktno i Prvi odred. Odnos naoruanih snaga na Kozari i nemako-ustakih jedinica: jedan naprama petnaest. Ofanziva je poela 10. juna. Toga je dana, za sve nas neoekivano, nemaka motorizovana kolona od Ivanjske prodrla u Prijedor, a sutradan je pala i Ljubija. Uoi nemakog prodora u Prijedor, uvee 9. maja, ja sam s Kozare otiao u na tab, kojeg smo smestili u Luci Palanci. Neki od drugova iz taba, kao dr Vaso Butozan, zadrali su se u Prijedoru. Tu su ih ,i nemaki tenkovi zatekli. Vaso je u Luci Palanku stigao iznuren od napornog jahanja, mokar od znoja. Galopirao je aitavo vreme, kao da su tenkovi neprestano ili za njim. Kad se prvi tenk pojavio u gradu, sedeo je uz otvoreni prozor u prizemnici svojih prijatelja. Dokoliarei, pili su kafu. Tenk Vasu nije zbunio, jer smo i mi imali dva: zarobila ih je eta Dragutina urguza iz Drugog bataljona, razbivi kolonu Crne legije kod Bosanske Dubice. Vaso se nije uznemirio ni kod drugog tenka. Tek kad je uo tutanj gusenica, pa provirio kroz prozor i video neizmernu kolonu 'koja je sve prekrila dosetio se jadu, iskoio u vrt, nekako se doepao konja i u galop... Sve nae drugove koji su se 10. juna zatekli u Prijedoru, Nemci su iznenadili. etvrti bataljon kod Omarske i Prva brigada kod Radosavske nisu uspeli zaustaviti snanu motorizovanu grupu. Iznenaena komanda mesta Prijedor sa zatitnom etom, velikim brojem graana, gradskim NO odborom i rukovodstvom drutveno-politikih organizacija narodnooslobodilakog pokreta, probili su se na Kozaru juriajui kroz neprijateljski raspored. Bilo nam je jasno (to smo i Titu 11. juna pisali) da je otpoela vea ofanziva na nau osloboenu teritoriju. Kurirski, a delnmino i telefonski izvetaji su govorili o velikim borbama na svim prilazima Kozari, o tome da sa ustaama idu Nemci, da neprijatelj nastupa sa tenkovima, da su tu i etnici, da obeavaju mir narodu, samo da narod ne ide sa komunistima. Mislili smo: ofanziva kao i svaka druga. Neprijatelj e nadirati, mi emo ga tui, izmiui s glavnih pravaca, napadajui ga s bokova i s lea. Kozara je i dotad doivljavala jake ofanzive i iz njih je uvek izlazila jaa. Od 1. juna su ustake jedinice iz okolnih garnizona na-

Ratne

uspomene

274

dirale na Kozaru. Koncentriui se oko Kozare, neprijatelj nam je davao mogunost da naslutimo to sprema. No, ni jednog trenutka nismo pomiljali na ofanzivu onako ogromnih razmera. Uveren da se jedinice Drugog odreda mogu u svakoj situaciji odbraniti, mi smo onih dana prikupljali jedinice, neangaovane odbrambenim bitkama, za na napad na Sanski Most. Osman i ja smo 10. juna potpisali zapovest za napad, smatrajui da Sanski Most i sanska dolina moraju biti u rukama Narodno-oslobodilake partizanske vojske, jer otud se i danas uje lelek i jauk porobljene nae brae i drugova. I tad, 10. juna, i tri sedmice kasnije, kad smo konano mogli izvriti napad, jedinicama smo pisali da na ulazak u grad mora hiti izraz pravedne osvete nad svim narodnim neprijateljima i istovremeno dokaz nae partizanske svijesti i bratstva Srba, Hrvata i Muslimana u Bosni d Hercegovini. Deo snaga predvienih za napad na Sanski Most ve uvee 10. juna, a pogotovo narednih dana, nije se mogao odlepiti od neprijatelja. Jedinice Drugog odreda (4. i 5. eta etvrtog bataljona, artiljerijska baterija i Prijedorska eta) i Prve udarne brigade nale su se pred nemakim tenkovima i nisu mogle napustiti poloaje. Od napada na Sanski Most, koji je planiran za 11. juna, u formi tri klina s ciljem da se eone snage tih klinova to prije dohvate glavnih neprijateljskih uporita i centra grada, kako bi se neprijateljske snage odmah u poetku pocijepale, razbile i unitile, morali smo odustati. Ali Kozari smo morali pomoi. Proboj jedinica s Kozare, to su one, koncentriui udar na jednom pravcu, relativno lako mogle uiniti u prvoj fazi ofanzive, nije dolazio u obzir. To je bilo miljenje taba Odreda, a i nae. Narod Kozare, najdivniji narod, nije se smelo ostaviti na milost i nemilost neprijatelju. Snage, koje su ostale izvan obrua, trebalo je da pomognu Kozari izvoenjem neprestanih ofanzivnih akcija, kako bismo to je mogue vie razvlaili neprijateljsku silu. Na prvu vest o padu Prijedora, u trenu kad sam jedinicama Prvog odreda i delovima Prve brigade i Drugog odreda ve bio poslao zapovest za napad na Sanski Most i oekivao komandante da izvrimo s najbliih kota rekognosciranje poloaja, poslao sam naeg najsnalaljivijeg kurira, mladog Marka Bumu, u tab Prve brigade. Bio sam uveren da e naa najelitnija jedinica uspenim

( manevrom zaskoiti neprijatelja u rejonu Piskavica i probiti se na Kozaru, kako bi Drugom odredu pomogla da se deblokira. Dan-dva kasnije etiri bataljona pod komandom Ivice Maruia su svom estinom nasrnula na gusti raspored ustako-nemakih trupa. Doekala ih je peadija ojaana tenkovima. Obaveteni smo da se Prva brigada nije mogla probiti, povukavi se s 50 poginulih i 53 ranjena borca. Da smo tad mogli doi u vezu sa tabom Drugog odreda, ili da je to polo za rukom Prvoj brigadi, pa da su nai s Kozare udarili na cestu Lamovita Kozarac, kao to su to predlagali Ratko Marui i Boko iljegovi, blokada bi se na tom sektoru lako slomila, jer su sve snage koje su imale ii za Prijedor i uz tu cestu okrenule se prema nama, to jest prema juninom rasporedu Prve brigade.

Kozara

275

Prva brigada nije dugo izdrala na tom sektoru. Boko iljegovi mi je pisao da je, u tekoj situaciji, donijela odluku da napusti ovaj teren i da se bori sa terena Prvog odreda. iljegovi je tabu Prve brigade savjetovao da to ne ine i ukazao na punu nepravilnost te odluke, te je time i njihova odluka izmijenjena, ali nekoliko dana kasnije, kad je 3. ustako-domobranska brdska brigada uz pomo nemake grupe Vedel i Maretievih etnika u podruju Kumbarue pokuala opkoliti i unititi iznurene bataljone Prve brigade, Marui je Brigadu preveo na levu obalu Sane, a zatim na teren Prvog odreda. Do 20. juna, i pored neizmerno nepovoljnijeg odnosa snaga, nae jedinice na Kozari su se uspeno nosile s neprijateljem. Bilo je nekoliko blistavih pobeda. Tako su, na primer, Trei bataljon pod komandom Steve Raua, i etvrti pod komandom Petra Meave 14. juna desetkovali 10. ustako-domobrainski puk Banjaluke brdske brigade. Poginulo je 300 ustaa; nai su zaplenili 9 minobacaa. tab Prve ustako-domobranske brigade je 18. juna priznao da su neke satnije ustako-domobranske pukovnije izgubile vie od jedne treine boraca. Franceti u jednom izvetaju pie: Dijelovi neprijateljskih tijela lete po zraku, ali ostaci ne poputaju postave. Ve prvog dana moramo uvui u prvu borbenu crtu jednu priuvu. Bataljon arka Zgonjanina je u jednom silovitom protivnapadu otvorio sedamkilometarsku breu u nemako-ustakom obruu. Tad je ubijeno preko 60 neprijateljskih vojnika, a 283 su zarobljena, meu njima d dva oficira. Zaplijenili su 325 puaka. Neprijateljski izvetaj o krahu Drugog zdruga:

Ratne

uspomene

276

Gubitci su ogromni, nastupila je p a n i k a . . . Borbe su bile nadovjene. Italijanski konzul u Banjoj Luci ocenjuje 24. juna: Naoruane komunistike bande, koje sve do sada dre spomenute planine, daju ogoren otpor, te raspolau sa najmanje 5000 ljudi i uspevaju uprkos opkoljavanja da se odre u vezi sa komunistima, koji dre Grme. Dok je Kozara krvarila, smatrao sam da ostale jedinice ni jednog dana ne smeju biti na odmoru. Trebalo je sve uiniti, da smanjimo pritisak na opkoljene Kozarane. tab Drugog odreda je to -isto traio: Uslijed novonastale situacije kod nas, smatramo da Prvi odred treba da naj tjenje sarauje sa naim odredom, da bi pomogao razbiti neprijatelja. Onog kinog juna sve vreme smo bili uvereni, i mi izvan Kozare, i drugovi na Kozari, da moemo razbiti neprijatelja. Jo nismo imali pravu sliku o ofanzivi; jo nije bilo izbrojeno 45.000 neprijateljskih vojnika. Raunali smo da ih je barem tri puta manje. Odluio sam da sve raspoloive jedinice maksimalno upotrebim. Imao sam na umu nekoliko akcija: Bosanska Krupa, Sanski Most, Bosanski N o v i . . . Odgodivi privremeno napad na Sanski Most, ocenio sam da je najbolje napasti Bosansku Krupu. Napali smo je u noi 19. i 20. jun . Bitka za Krupu bila je jedna od naih najlepih pobeda. Posle neuspelog pokuaja Prve brigade da se probije u obru, kako bi u njemu otvorila breu za izvlaenje opkoljenih snaga, smatrao sam da Kozaranima nema korisnije pomoi od napada na okolne neprijateljske garnizone. Krupa je bila prva na redu i zbog odvlaenja snaga, koje su napadale Kozaru, ali i zbog privlaenja panje bihakog garnizona. Od 11. juna za razbijanje kozarske ofanzive mi smo poduzeli niz raznih akcija na raznim takama Bosanske Krajine, tako da bi neprijateljske snage razvukli pisao sam 22. juna Bakaniu i Rukavini. Takoe sam im tada pisao kako smo uli da neprijatelj vri akciju i na vas, to jest na Liku, pa smo Krupu i zbog toga napali kako bi bihaki garnizon bio privezan i ne bi mogli da alju snage za Liku. Istovremeno smo molili Glavni tab Hrvatske da narede banijskim jedinicama, da budu aktivne i da vre pritisak na neprijatelja, pogotovo kod Cazina i Dvora na Uni, takoe da rue sve komunikacije bez ob-

e
Kozara 277

zira, poto neprijatelj se slui iznenadnim i brzim prodorima motorizovanim jedinicama (tenkovima i blindiranim automobilima) i s tim brzim prodorima unosi zabunu kod boraca koji jo nisu navikli na takvu borbu. Nadao sam se da c jedinice Prvog odreda, oslobodivi Krupu, uspenim prodorom levom i desnom obalom Une prema Otoki i Bosanskom Novom, ugroziti Novi, to e primorati nemako-ustaku komandu da obezbedi to vano komunikaciono vorite. Nema bolje pomoi naim herojskim braniocima Kozare pisao sam u zapovesti za napad. Prvu brigadu, iznurenu viednevnim borbama, upravo izvuenu iz krvavih okraja protiv Nemaca i ustaa, nismo mogli upotrebiti u napadu na Krupu. Ali nama su bila dovoljna i dva bataljona Prvog odreda Trei pod komandom Hamdije Omanovia i Roe Bogunovia, i Udarni pod komandom Burina Predojevia i ure trpca. Muharem Terzi, na obavetajac koji je radio u Krupi, poslao nam je detaljna obavetenja o rasporedu dveju domobranskih i jedne ustake ete, o utvrenjima, minskim poljima, o bodljikavoj ici sa zvoncima . . . Dva dana pre napada ezdesetgodinji Haim Buimki, u kojeg neprijateljska kokanda nije sumnjala, izvukao se iz grada i doneo nam najnovije podatke od Muharema Terzia. Popodne 17. juna s Alana, poumljenog brda iznad sela Gudavca, manje od deset kilometara na jug od Krupe, nad izvorom kratkotoke Krunice, sa svim komandantima i komesarima Treeg i Udarnog bataljona i njihovih est eta, koje su imale oko 700 boraca, osmatrali smo Krupu. Gradi se mogao videti kao da je na dlanu. Izgraen na slivu Kruniice u Unu, nekad sav na jednoj strmoj litici, kula koju ni dve hiljade konjanika i tri hiljade peaka osmanlijske vojske nisu ni posle etvoromesene opsade mogli osvojiti, gradi je vanredno pogodan za odbranu. Napad sa zapadne strane, s padina Grmea, bio bi uzaludan, ako se ne bi napadalo i sa zapadne obale Une, jer bi se u tom sluaju posada mogla povui u elezniku stanicu i pilanu na levoj obali. Okupljene komandante i komandire sam pitao za savete. Mahom su to ljudi iz onog kraja. Njihove su ete i ranije vodile borbe oko Krupe, a mnogi od komandira i boraca su uestvovali i u prvom, neuspelom, napadu na Krupu 28. jula 1941. godine. S nama je bio i Redo Terzi, Krupljanin, koji se upravo bio vratio iz bolnice, ranjen jo u Jo-

Ratne

uspomene

278

avki, kad je beao s mladim Trkuljom. Predloio je da e se uvui u grad s grupom bombaa i dati znak za napad. Omanovi je predlagao prebacivanje dela snaga na levu obalu Une: Treba s obe strane reke napasti istovremeno! Oba predloga je bilo neophodno usvojiti. Upad u grad je trebalo izvesti slino upadima koje smo izvrili prilikom osloboenja Prijedora. Panika stvorena u centru garnizona bie najbolji saveznik. Morali smo se posluiti varkom, jer nismo imali premo ni u oruju ni u ivoj sili. Raunao sam da e u grad prodreti jedna od eta Udarnog bataljona. I odmah se javio dobrovoljac: komandir Omladinske ete Ahmet ehovi, obuarski majstor. Komesar njegove ete, mladi Veljko Pjeva, koji je kod Sehe bio egrt (i obuarski, a i politiki, pa je uz svog majstora postao i dobar kalfa i savesan komunist), odmah se javio posle komandira: Ako majstor kae da emo proi u grad bez borbe, proi emo, glavu dajem! Redo Terzi ih je obojicu zagrlio: Takve vas volim, zajedniki emo uda uiniti! inilo se da e se Unu tee prei, nego prodreti u grad sputajui se s Grmea. U jedinicama Krajine bilo je malo plivaa; veina boraca je rasla u planinskim selima, daleko od reka. Ali neko je morao i preko Une. Taj zadatak smo poverili Omanoviu i Bogunoviu. Trebalo je da s Radikom i 2. bihakom etom forsiraju Unu 67 kilometara uzvodno, kod Crnog jezera, tamo gde je veliki elezniki tunel, i da onda, ostavi po svaku cenu nezapaeni, u 1 sat 20. juna izvre napad na Krupu sa zapadnih brda i uvalom potoka Hodinac. Pdkret eta je poeo predvee 18. juna. Popodne i itavu no je padala jaka kia. Iz osloboenog Ripaa smo grmekim putevima prevezli tri amca, zapravo tri balvanska korita. U tim kontima smo trebali da prevezemo oko 220 boraca dveju eta Treeg bataljona. Moralo se nastupati krajnje oprezno. Neprijatelj o naoj koncentraciji nije smeo znati nita; u protivnom napad bi propao. S kote 337, iznad same Une kod Crnog jezera, osmatrao sam prilaz naih eta na zapadnu obalu. Balvanski amci su bili neverovatno teki, a borai su ih morali spustiti niz strmu, vijugavu, esto otrouglu stazicu i litiastu padinu. Strmina je mestimino strahovito otra ak i 45 ste-

Kozara

279

peni. Sputanje je dugo trajalo. amci su bili u Uni tek u pono. Do jutra se uspela prebaciti samo Radika eta kojom su komandovali Dane Agbaba i Branko Bokan. Druga bihaka eta se mogla prebacivati tek naredne noi, pred sam napad. Dogovorena su tri znaka za napad. Pre svega: paljenje neke tale ili senika u samoj Krupi. Taj znak je trebalo da dade ehovii. Zatim: artiljerijski pucanj s Alana, gde smo izvukli nae haubice. Osim toga, urin i Omanovi su se jo dogovorili da poetak juria ponu onda kad jedan i drugi ispale po tri crvene rakete. Roca Bogunovi, duhovit i hrabar ovek, uvek spreman da se naali, opominjao je urina: Pazi da na farbu odgovori farbom! tab je na tada bio u kui Sime Pratala u Luci Palanci, ali od poetka pripreme za napad na Krupu bio sam ili u Miloradovom tabu u Benakovcu, na putu od Palanke za Krupu, ili na poloajima iznad Krupe. Sve do popodne 19. juna bio sam uveren da se nae ete prikupljaju za napad u najveoj tajnosti. Borcima nije bilo reeno kud idu, a stareinama je najstroe zabranjeno da govore o pripremama. Tim vie sam bio zaprepaten, kad smo, jaui u grupi ini mi se sa urom i Osmanom, Vaom, Miloradom i Veljkom Stojniem, kojeg smo povukli u Odred, a za komesara 1. brigade je poslat Ilija Materi iz Petog odreda naili na grupu deaka i devojica. Brali su jagode. Nekoliko krtolia od likovine bilo je puno sveih grmekih plodova. uro je sjahao: Bi li nam dali malo? Jedan od maliana se naroguio: To je, drue, za ranjenike. A je li bolnica blizu? to se to tebe tie! odbrusio je malian. Dobro, ne ljuti se pomirljivo e uro. Ta mora da je blizu kad berete jagode za bolnicu. To je briga naih odbornika. Zaduio nas je afee, a ti ne razbijaj glavu. Tad je i Milorad sjahao: Pa moete nam, valjda, rei gde je bolnica?

Ratne

uspomene

280

Deak se na Milorada nasmejao: Tebi bi rekli, komandant si, ali neemo govoriti pred drugima... Milorad je zagrlio maliana i pokazao na me: Tu je i komandant Kota, njemu recite. Deak se izvukao iz zagrljaja i zakiljiio u Milorada. Dugo ga meri i sve je ljui: Zeza ti nas, komandante. Nema tu Koste, on je partizane odveo na Krupu. Noas e Krupa pasti, pa zato i beremo jagode, bie ranjenika . . . Bio sam zbunjen, kao da me grom udario. Otkud da deca znaju da mi noas napadamo Krupu! uro se smejao, i Miilorad. Grme ti uvek znade kud mu vojska ide. Bio je to udesan narod, neverovatan. Drugovi su me uverili da niko od obavetenih drugova nije rekao za napad, ali narod je to slutio. Na putu do logora, u umi ispod vrha Alana, stalno smo prolazili pored grupa ena i starijih ljudi. Neki starci su nosili boce i uturice pune rakije. Na glavama ena tepsije s pitom, u rukama zaveljaji. Ima i deaka, na ranjevima nose peenu jagnjad. Na devojakim ramenima vezeni pekiri, smotane koulje, snoplje pletenih arapa. I svi su ili u istom smeru, upravo tamo gde je trebalo da izvrimo smotru onih eta, koje su napadale s desne obale Une. Grupe se stapaju u kolone, i arene kolone vijugaju stazama, a pesma se Grmeom razlee. Te se kolone zaustavljaju u umi na domak prostrane livade, gde nas ekaju ete Treeg i Udarnog bataljona. Civili na livadu ne izlaze, znaju red. Dok polazimo, ujemo: apu naa imena, zanosno ih izgovaraju, kao svetaka imena u molitvama. Ni jednom da pogree: uvek znaju ko je ko. Trti ete Udarnog i 2. bihaka Treeg bataljona su postrojene u zalaz sunca 19. juna. Pred strojem su Milorad Mijatovi i njegov zamenik Petar Vojnovi. Milorad mi raportira prvi, a zatim urin. Narod se nagruvava oko livade, ali jo ne izlazi na poljanu. Posle smotre, kratko govorim: Kozara goni, mi emo joj pomoi. Drugovi, razbiemo ustako gnezdo na Uni, osvetiemo ubijeni narod. Pobeda e biti naa, jer smo vojska pravde, vojska naroda slobo-

Kozara

281

darskih tenji. Pobeda vas eka. Krupa je pred nama, sretno drugovi! Smrt faizmu! Pet stotina boraca, kao jedno, odzdravljaju: Sloboda narodu! Ali i sva okolna uma odzvanja. itav Grme s borcima Podgrmea klie: Sloboda narodu! A kad se slegla jeka tog silovitog kliktanja, pa Milorad komandovao voljno, iz ume se pokrenu okupljeni svet, nagrnue arene i crne marame, zamirisa peenje i rakija, razlee se pesma: Garavuo, garavom se zvala, bil' poljubac partizanu dala. A iz ume, iz gomile koja polako pritisnu livadu s borcima, odjeknu devojako natpevavanje: Oj Udarni, pola roda moga, urin uze brata i dragoga. Starci okruie nas iz taba. Veina njih je mene tada prvi put videla, ali su me znali. Krajina neobino mnogo voli svoje komandante. Partija je od ustanka tkala u narodu legende o komandantima. Pa ako smo i bili slavni, bila je to, zapravo, slava Partije. Svi, oko nas okupljeni, pruaju boce i uturice s rakijom. Mora se potegnuti koji gutljaj. Branko opi, pesnik Grmea, uzdie naoko ojaen: teta to nema komesara Roe. On sad edan lei sa svojim borcima sakriven s druge strane Une. Devojke i borci se hvataju u kolo. Neki jo jedu. Niko ne voli juriati gladan. Ve je bilo uveliko onoilo, a no mrkla, bez zvezda, kad sam uzjahao Sokola. Komandiri se razgalamie: zbor, zbor, z b o r . . . Pesma umuknu, kolo se raspade. ete su u tren oka bile postrojene. Jo jednom sam pred njima, na Sokolu, koji se poigrava: Komandiri, uvajte borce. Sretno, drugovi! A onda su kolone krenule. Svak zna svoj pravac i svoj cilj. Odoe utljivi u no, a narod, sad bez zaveljaja u rukama i tepsija na glavama, tek poneki starac s bocom neispijene rakije, polako ide za njima, da bi se poeo u iekivanju rasporeivati po ukama ii uvalama na domak Krupi, iza jurinog rasporeda Udarnog bataljona. Takav je taj narod: uvek zna kud mu vojska kree, uvek vojsku prati, kao sopstvenu sudbinu.

Ratne

uspomene

282

tab sam smestio na Alanu, gde je prethodne noi izvuena haubica kalibra 105 mm. U mrkloj noi nismo mogli pratiti pokret eta. Krupa je uglavnom bila u mraku i vie smo je nasluivali po dva-tri usamljena sve tla, nego to smo je mogli videti. Oko nas tiina. Niko ne govori, samo se povremeno javi uro: Koliko je? pita za vreme, kao da mu je teko pogledati sopstveni sat. Za to vreme udarne ete pod komandom Vece urguza i Milana Majkia, Laze Marcete i Zdravka Njegovana, te Ahmeta ehovia i Veljka Pjevca, kao i 2. bihaka eta Treeg bataljona, privlaile su se gradu u koji su trebale da upadnu s juga i jugoistoka. Tano u pono u centru grada je planula ogromna vatra. U isti mah na ulazu u grad, ispod Govedarnice, vinule su se u mrano nebo tri crvene rakete. Trenutak kasnije isto takve tri rakete su ispaljene s leve obale, iznad ajluka i Teije. Priao sam artiljercima: Paljba po Starom gradu! est sati posle toga, kad sam ja ve krenuo u Krupu, a zatim, dalje, na sever uz Unu, usmeravajui ete na Otoku, ore i Rudie, Osman i uro su sastavili Vanredno saoptenje Operativnog taba NOP i DU za Bosansku krajinu. Jo tada nisu znali sve rezultate. Zbog toga i ne spominju podvig Omladinske ete (kasnije sam u pokretu pisao da je ta eta, Prva omladinska udarna eta, sastavljena uglavnom od mladia koji su sredinom maja zavrili obuku na vojno-politikom kursu u Majki Japrii, sa svojim hrabrim komandirom ehom Prva, bez i jednog ispaljenog metka, upala u grad obiavi dve neprijateljske zasjede koje su otvarale vatru i provukavi se kroz iou protjerale treu zasjedu na samom ulazu u grad, uzeli itav plen: top pito, 10 pukomitraljeza, 6 mitraljeza, 500 puaka. ehovi i njegova eta su me oduevili. Oni su zaista izvrsno izvrili zadatak. Kad mi je oko 6 sati 20. juna raportirao o podvigu Omladinske ete, zagrlio sam ga: Umori li se? Dobro sam, kae a njegovi mladii sede ispred damije, pue, smeju se. Trebalo je da odmah ustanu i krenu dalje, da udare na Badi i Otoku, preko Ostrunice, ali nisam im, onako umornim, mogao jednostavno narediti pokret. Pitam ehu:

Kozara

283

Biste li mogli

prihvatiti jo jedan zadatak?

eho se okree omladincima: Komandant nam nudi jo jedan zadatak . . . Poskakali su i u tren oka se po vodovima postrojili. Mi smo spremni, drue Kota! raportira eho. Predloio sam mu da s etom pree preko Ostrunice i da, koristei povoljnu konfiguraciju tla, s lea napadne neprijatelja u Otoki. Istovremeno je Otoku napadala i 1. eta Udarnog bataljona. Omladinci su oduevljeno prihvatili predlog. Tiri sata posle odlaska iz Krupe eho mi je poslao pisamce: . . . S lea smo uzjahali na bandu u Otoki. Zarobljen 101 domobran, uglavnom zagori, pjevaju 'Predai jesam 9 karabina, desetu u kada doe zima'...

Ratne

uspomene

284

Dva dana posle osloboenja Krupe, 22. juna, iz Luci Palanke smo Bakariu i Rukavini pisali da preduzimamo jo neke akcije veeg stila, tako da bi mi nametnuli neprijatelju da alje svoje snage tamo gdje mi hoemo. Te akcije veeg stila odnosile su se na planirane napade na Sanski Most i Bosanski Novi. Prvi cilj je bio Sanski Most. To su od nas traili i drugovi s Kozare. Na kurir se do oe i Miloa iljegovia probio 21. juna, a sutradan je krenuo natrag sa oinim i Miloevim pismom, koji su nam j^redlagali: Da se sa snagama Prvog odreda, Udarne brigade i 1. bataljona likvidira Bosanski Novi da bi se oni izbacili sa lijeve obale Sane, a ujedno kao osjetljivija pomo, jer je blii od prole akcije (Krupa), te bi time moda ubrzao razbijanje njihovog operativnog plana i postao jedna od polaznih baza za nae i vae ofanzive. Kurir, koji je nosio to pismo, 25. juna je izaao iz obrua. Iz taba Prve brigade od Ratka, Materia i Boka iljegovia doneo je predlog da bi svakako trebalo napad na Sanski Most ili Novi to hitnije izvriti. Kad je to pismo stiglo u na tab, ja sam ve bio na Djedovai, odakle sam rukovodio bitkom za osloboenje Sanskog Mosta. Za to vreme deo snaga Prvog odreda i neke ete Drugog odreda, koje su ostale izvan obrua, nastupale s<u levom i desnom obalom Une, oslobodile su Blatnu, ruile prugu Krupa Novi (Stotine ljudi na tome rade i nadam se da ta pruga nee skoro proraditi pisao nam je Levi), napadale su Sukau i ugroavale Novi. Tamo je bio i 4. bataljon Banijskog odreda. Svim jedinicama je rukovodio Vojo Todorovi, zamenik komandira Prve brigade, kojemu su po naoj preporuci Ratko i Materi pisali da se priprema za napad na Novi, jer bi taj napad trebalo izvesti to pre, hitnije nego u redovno vreme. Pisali su i o naim jedinicama u obruu (Nae snage u Kozari tuku neprijatelja i borba je i danju i nou. Neprijatelj se meri na svakom koraku.) i o uspelim akcijama

Kozara

285

svojih bataljona na cesti Prijedor Bosanski Novi. Svi smo mi jo mislili da e se ofanziva na Kozaru estinom otpora opkoljenih jedinica i stalnim akcijama snaga izvan obrua istopiti i da emo opet imati punu inicijativu. Jo 25. juna nismo sagledali sve razmere neprijateljske operacije. Od mog dolaska u Krajinu jedinice Prvog i Drugog odreda nisu imale poraza, iako su bile stalno u akcijama. Otud nae opte uverenje u nesalomljivost Kozare. Akcije na Sanski Most i Novi, pripremane i izvoene kao pomo Kozari, izvoene su u urbi. Nama nije bilo toliko vano da zauzimamo te gradove, koliko da privuemo deo snaga koje su napadale Kozaru. Ipak, inilo se da emo razmerno lako osloboditi Sanski Most, jer nismo raunali da je Prva ustaka jurina bojna upravo uoi koncentrisanja naih bataljona oko Sanskog Mosta stigla u pomo ugroenom garnizonu. Plan napada, pisan 10. juna, kao zamisao nije trebalo menjati. Taktika je u sutini ostala ista samo su sad snage napada bile manje. Grad je napadalo osam eta iz sastava 1. i 2. Udarnog bataljona Prvog odreda, a dve ete 2. bataljona Prvog odreda i 4. bataljon Drugog odreda su imale zadatak da zatvore komunikacije sa severa, od Prijedora, Ljubije i Starog Majdana i sa severoistoka, od Sasine, s leve i desne obale Sane. Jedinice 1. brigade nismo uopte mogli upotrebiti za napad na Sanski Most, jer je brigada bila u stalnim okrajima protiv nemako-ustakih trupa izmeu Prijedora i Bosanskog Novog. A osion toga, i da smo mogli bataljone Prve brigade izvui iz tih bitaka, teko da bismo ih mogli iskoristiti za predstojeu operaciju, jer nisu mogli preduzeti ni jedan tei mar-manevar, strahovito premoreni u bitkama koje su vodile od formiranja brigade. Ba uoi polaska iz Luci Palanke za Sanski Most, od dr Levija, koji se nalazio na poloajima prema Novom, primio sam pismo u kojem me uverava da su bataljoni Prve brigade jako premoreni, toliko da borci skoro nisu u stanju da se dre na nogama. Iznosio je i primer: Tamo gdje je potrebno da jedna eta stigne za sat i po do dva sata, eta Udarne brigade stie za 56 sati. Pripreme za napad su obavljene u najkraem roku, za nepuna tri dana. S komandantima i komandirima izvianje smo izvrili predvee 25. juna. Sutradan, 26. juna sve

Ratne

uspomene

286

jedinice su bile na polaznim poloajima. Postrojenim etama komandiri su itali: Krajiki partizani, kao vjerni sinovi svoje zemlje, izvravaju nareenje svog Vrhovnog komandanta druga Tita i preduzimaju ofanzivu na svim sektorima gdje se nalazi okupator i njegove sluge . . . U Dabru, neto junije od Sanskog Mosta, izvrio sam smotru 1. i 3. ete 1. bataljona, Radike ete 3. bataljona i triju eta Udarnog bataljona. Te su ete sainjavale udarnu snagu napada rasporeenog u tri klina kojima je trebalo da se udari u samo srce garnizona, s leve i desne obale Sane. Komandanti bataljona Mihajlo kondri i urin Predojevi su po etama rasporedili vodie, koje su nam poslali narodnooslobodilaki odbori iz sanskih sela. Kad su krenuli u napad, ja sam sa svojom malom tapskom grupom otiao u Djedovau, nad potokom Zdenom, kilometar-dva zapadnije od spoljnih utvrenja odbrane Sanskog Mosta. Najtei zadatak je imao Udarni bataljon: amcima je trebalo da pree nabujalu Sanu kod Krkojevaca, kilometar junije od eleznikog mosta, a onda se, nastupajui u smeru jug-sever, likvidiravi posadu na tome mostu, ukliniti u istoni deo grada. Prvi bataljon, svrstan u dva klina, nastupao je od Djedovae preko Sanskog polja. Prvi klin sa zadatkom da to prije prodre do mosta na Sani u gradu, a po likvidaciji neprijateljskih uporita na lijevoj obali Sane prelazi preko mosta, i, napadajui kolu, kolski dom i srez spaja se sa Udarnim bataljonom (III klin). Drugi klin je bio upuen u smeru gimnazije. Napad je podravala artiljerija, koja je kao to sam pisao u izvetaju sigurnim i snanim pogocima poruila veliki broj zgrada i napravila . . . stranu paniku. Prodor u grad je sa zapadnog i jugozapadnog pravca uspeno izveden, ali grad ipak nije osloboen. Istina, 2. bataljon Prvog odreda pod komandom Liine je zakasnio, ali to nije bitno delovalo na rezultat bitke. Tee nas je pogodio nedolazak etvrtog bataljona Drugog odreda. Dok je na kurir jurio za Obradoviem, oni su se prebacili na nove poloaje, prema Bosanskoj Dubiti, da bi preko Aginaca, Maglajaca i Pogledjeva, u zoni Knepolja, izvrili prodor u obru, na Kozaru. Ovo je bio jedinstven primer. Koliko svesti, koliko oseaja povezanosti s etama koje su krvarile! Pa iako je jedinicama u napadu na Sanski Most

Kozara

287

izostanak 4. bataljona Drugog odreda umanjio anse za uspeh, nismo to mogli zameriti Obradoviu, koji ak nije ni znao (do jutra 25. juna) nae planove s njegovim bataIjonom. Svakako, neto bismo ve drugo bili uinili, da smo znali da nee doi. Ali ja o tome u noi 26. i 27. juna nita nisam znao. Slabe veze su nam vrlo esto mrsile dobre zamisli. Tako smo se svu no i u jutro 27. juna borili bez zatitnica na prilazima Sanskom Mostu. U 8 sati 27. juna, dakle posle osmoasovne borbe, poslao sam naim drugovima iz Operativnog taba kratak izvetaj o tome da smo prodrli u najui centar grada i da se tamo vode estoke borbe. Procenjivao sam da e tokom dana Sanski Most biti osloboen. Pet sati kasnije poslao sam jo jedan izvetaj Operativnom tabu. Tada se ve znalo da nismo uspeli, ali to ni sebi ni drugima jo nisam priznavao. Drugovima sam pisao da emo uza svu estinu otpora opkoljenog garnizona, i uza sve napade iz okolnih garnizona, verovatno do noi ovladati Sanskim Mostom. Meutim, koliko god su moje nade jo tinjale da emo ipak zauzeti Sanski Most, vie se nita nije dalo uiniti. Ne zbog odbrane, nju bi kondrieve i urinove ete slomile, nego zbog toga to je tokom 27. juna opkoljenom i elimino iseenom garnizonu neprestano pristizala pomo i s lea napadala nae ete. Jedinice koje smo odredili da tite prilaze Sanskom Mostu nisu ni na jednom pravcu izvrile zadatak. Kasnije sam zbog toga otro ukorio komandanta Relju Liinu. Iz Vrpolja, aplje i Sasine, s juga i istoka, kao i iz Starog Majdana i Demiovaca, sa severa, jedinice u gradu su sve jae tuene. U pomo ugroenom garnizonu ujutro 27. juna krenula je i jedna motorizovana kolona Nemaca iz Prijedora. Popodne 27. juna sve ete koje su bile u Sanskom Mostu morale su da se izvuku. Do poetka izvlaenja imali smo gotovo neznatan broj izbaenih iz stroja, ali smo u povlaenju, tueni iz grada, a ujedno i od snaga koje su se probijale Sanskom Mostu u pomo, bono, u Prvom i Udarnom bataljonu imali dvadesetak boraca izbaenih iz stroja. Jedina eta 2. bataljona Prvog odreda, koja je pod komandom zamenika komandanta bataljona Mile Davidovia pravovremeno zauzela poloaje na severozapadnim prilazima gradu, takoe je imala znatne rtve osmoricu mrtvih.

Ratne

uspomene

288

U Saoptenju Operativnog taba NOP i DV za Bosansku Krajinu, 28. juna sam pisao da su nai hrabri partizani u roku od jednog sata bili ve u gradu i unitili mnoga ustaka uporita, pri emu su se u tom junakom napadu istakli odlunou i hrabrou borci 3. ete 1. bataljona, 'koji su u roku od pola sata bili u centru grada, zarobili deurnog oficira i vie ustaa. Po naim podacima, ulice Sanskog Mosta, koji je bio klaonica nevinih ena i djece, bile su pune leeva ustakih zloinaca. 0 tome ta se dogodilo s Udarnim bataljonom, koji se nije uspeo prebaciti na nau, levu obalu Sane, nismo nita znali. Popodne 28. juna ak se proneo glas da su svi udarnici poginuli. Podgrme je glasina uznemirila i potresla. Grupa malodunih je dola u Operativni tab. Traili su komandanta: zar je zaista Udarni bataljon izginuo? uro Novakovi i njegova ena Milka, kod kojih sam u Luci Palanci bio esti gost, apu mi: Govori se da je onaj Turin eho pustio da se udavi Omladinska eta u S a n i . . . Obrecnuo sam se na visokog urana: I ti to, drue Durane, veruje? Kaem to se govori. A u ehu verujem: on sam bez ete nee pobei! Bojao sam se da je Udarni bataljon zaista pretrpeo ozbiljnije gubitke, ali bio sam potpuno siguran da su urin i komandiri ehovi, urguz i Mareta ipak glavninu bataljona izvukli kroz neprijateljski raspored, izmeu ustakih i etnikih zaseda istono od Sane, prema Zmijanju. Udarni bataljon je u Podgrme stigao nekoliko dana posle napada na Sanski Most. Imali su izvanredno teak put. Probijali su se istono od aplje, preko Timine i Kijeva na Zmijanje, stalno napadani od etnika. U tamonjim selima narod ih je doekivao neprijateljski. Bataljon Soko im je pomogao da se uz veoma male gubitke povuku u Riibnik. Odatle su krenuli za Podgrme preko izvornog toka Sanice. Kad su se vratili, Podgrme je bio oduevljen. U Benakovac, gde smo smestili Bataljon na dvodnevni odmor, narod je sve vreme donosio darove. Devojke su ljubile ehovia ,i pevale o urinu . . . Dok je jo Udarni bataljon bio potpuno odseen od nas, i bez veza s nama, Peti odred vodio neprestane borbe protiv Italijana i etnika u Tievu i oko Grahova, Trei

Kozara

289

odred rasterivao etnike (primili smo nekoliko izvetaj a o podvizima jedinica predvoenih po zamjeniku komandanta odreda drugu olaji), a Drugi krvario branei Kozaru, ja sam bio preokupiran pripremama napada na Bosanski Novi. Tamo smo imali delove snaga Prve brigade (pod komandom Voje Todorovia), neke jedinice Prvog odreda (dr Moni Levi) i 3. bataljon Banijskog odreda (emso Tabakovi). Todorovi i Moni Levi su mi pisali da se vidi iz dosadanjeg iskustva iz borbi posljednjih dana da je opta ocjena Operativnog taba o toku neprijateljske ofanzive kao i koncentraciji njegovih snaga bila potpuno pravilna i na osnovu tih procena, predlagali su da posle akcije na Rudice i Blatnu i poslije likvidacije Suhae bez odlaganja treba udariti na Novi, to bi znailo da se odmah treba prei na pripremu napada. Bili su uvereni, ako budemo brzo radili, da emo na novskom sektoru imati velikih uspjeha i da emo tako pomoi Kozari, prisiljavajui neprijatelja da svoje snage privlai na ovu stranu. Ratko Marui i Ilija Materi, s kojima je bio i Boko iljegovi, smatrali su da bi Todorovi s jednim bataljonom Prve brigade mogao napasti Bosanski Novi (Ti odmah prei na akciju na sam Bosanski Novi, a ukoliko ne moe sam, trai pomo od Prvog odreda!). 1 sam sam smatrao da treba raditi veoma brzo, ali od nepripremljenih akcija smo mogli imati samo tetu. I pre napada na Sanski Most, odluan da napadnemo i Bosanski Novi, odmah posle povlaenja od centralnog toka Sane, obiao sam poloaje ispred Bosanskog Novog. Koncentracija snaga predvienih za napad poela je ve krajem juna. Po dogovoru s Rukavinom i Bakariem, posetio nas je i komesar banijskih partizana Vlado Janji Capo s kojim smo utanaili sadejstvo delova Banijskog odreda. S poloaja Prve brigade i jedne ete 1. bataljona Drugog odreda 1. jula je k nama doao i Boko iljegovi. Prethodno je poslao u obru, Josipu Maaru i Milou iljegoviu, kurira s porukom da e na dogovorima u Operativnom tabu objasniti da samo brz i neposredan napad na neprijatelja znai Kozari stvarnu pomo. U to nas nije trebalo uveravati. Svima nama je tek posle dvadesetodnevne krvave borbe na Kozari postalo jasno da se ofanzivne akcije petnaest puta brojnijeg neprijatelja nee obustaviti ni po cenu najveih gubitaka, sve dok Kozara ne bude oiena od partizana. Konano smo saznali da e neprijatelj i prema na-

Ratne

uspomene

290

rodu biti nemilosrdan: svi mukarci, stariji od 14 godina, u umi uhvaeni, bie na licu mesta streljani, a ene, starci i deca poslani u koncentracione logore. tab Drugog odreda uz saglasnost Boka iljegovia i taba Prve brigade (U Operativnom tabu braniu nae zajedniko miljenje pisao je Boko oi i Milou) su nam predlagali da se jaim snagama 1. brigade i etama naeg bataljona koje su bile zajedno u borbi sa udarnom brigadom, a koje su potpale pod komandu 1. bataljona Petar kondri, te jo pridodatim snagama I odreda, udari na neprijatelja iza lea, koji se ukopao na liniji izmeu Prijedora i Dubice prema Kozari. Ta akcija trebalo bi da se izvri u saradnji s naim snagama koje su s ovu stranu. Plan je bio dobar: da istovremeno udarimo na obru izmeu Prijedora i Dubice. I Pucar i Karabegovi su bili za to. Shvatili smo da Kozara ne moe odoleti i da se treba probijati s vojskom i narodom iz obrua. Za tri etiri dana mogli smo na desnu obalu Sane, prema Knepolju, prebaciti znatne snage, vie nego to su traili drugovi iz Drugog odreda. Trebalo je samo da udarimo istovremeno; nadao sam se da e to biti mogue pete ili este julske noi. Tako je i porueno opkoljenim drugovima, ali ini se da na plan nije dostavljen tabu Kozare, j e r dok smo mi jo privlaili jedinice Prvog odreda, a Prvu brigadu usmerili u napad na Dobrljin, na Mrakovici je tab Odreda s Okrunim komitetom Partije odluio da se, nezavisno od naih akcija, probijaju iz obrua u noi 3. i 4. jula. Sve to su preduzeli, uinjeno je u gru, na brzinu i proboj iz obrua je tek delimiono uspeo. Pre svega, mesto izabrano za proboj, Patrija, bilo je tih dana najsnanije utvreno: upravo tu je tal uvodio u borbu svee snage grupe Borovski. Ali tab Odreda nije mogao birati: morali su preko Patrije, jer su tu, u dolini Uljenice, bili svi ranjenici, a i zbjeg od preko 50.000 ena, dece i staraca. Stiovi, oe, Babi i ostali drugovi su smatrali da je lake od Ivanjske i Kozarca prebaciti 3. i 4. bataljon, iako su ta dva bataljona za desetak sati morali prei tridesetak kilometara ,i iz pokreta prei u juri, nego da na tako dugi put preko planine vuku ranjenike i izmoreni narod Kozare. Da se samo znalo za njihov plan, da je iko pokuao da obavesti ili nas, ili tab 1. brigade, koji je bio vrlo blizu mesta proboja (upravo je rasporeivao svoje snage za napad na Dobrljin, severno od Novog), verovatno bi se u obruu stvorila brea i izilo bi mnogo vie boraca (probila su se samo dva bataljona, 1.

Kozara

291

pod komandom arka Zgonjanma i Relje Lukia, i Udarni pod komandom Ranka ipke i Nike Jurinia) i naroda (izvuklo se tek neto vie od 10.000 lica). Iz obrua su izali i komandant Odreda Obrad Stiovi, sekretar OK Branko Babi i zamenik politikog komesara Duan Misiraa. oa i oe su ostali u obruu. Njih su dvojica 4. jula sreivali desetkovane ete 2. i 3. bataljona, sve vreme tuene iz aviona i artiljerije. U pono 4. i 5. jula oa je poveo ostatak Odreda na juri preko Patrije, preko nemakih rovova i tenkova na drumu Dubica Prijedor. Iz obrua se probijaju samo malobrojni: Sreten enadija je izvukao 1. etu 2. bataljona, Pero urguz sa grupom boraca 2. i 3. ete 2. bataljona, Rade eli s 2. etom 3. bataljona, uro Milunovi s ostacima 1. ete 3. bataljona, a jedan deo se probio s Mlaom Obradoviem i Borkom Arseniem. Veina naroda, gotovo svi ranjenici i glavnina 2, 3. i 4. bataljona, kao i deo 4. bataljona 1. brigade pod komandom Petra Meave, ostali su sa oom u obruu. Neprijateljski izvetaj o etvrtoj i petoj julskoj noi na Kozari: U noi 4/5. srpnja partizani su ponovili skoro u isto vrijeme napad sa jo jaim snagama, no ovaj put smjerom vie prema postavi bojne imi. Kako se naknadno saznalo partizani su imali zadatak probiti se u smjeru selo Donji Jelovac sa namjerom da se poto poto dovuku do Grme planine. Poslije prvog naleta partizana njemaka bojna opet je ubrzo napustila svoj postav i povukla se prema bojni nur, ostavljajui skoro cijelo teko naoruanje u rovovima. Neprijatelj ubrzo navaljuje i prema naim rovovima bojne imia i upada u njih. Borba na no i bombom traje preko dva sata uz povremene krize. Neki dijelovi partizana uspijevali su probiti se i opkoljavati pojedine posade. Jedan njemaki tenk zapaljen od partizana runom bombom vraajui se u postav izazvao je meu naima paniku te su pojedini dijelovi poeli povlaiti se. U toj najkritinijoj situaciji, potpukovnik imi sa ustakim porunikom Sabolom, nekoliko ustaa i domobrana junakim zalaganjem svojim uspijevaju zaustaviti pokolebane borce i snanim protivnapadajem povraaju na i njemaki poloaj i povraaju sve ostavljeno naoruanje. Snage izvan obrua u noi 4. i 5. jula nita nisu uinile da pomognu proboj opkoljenih jedinica, tab Odreda, naime, u svojoj zapovesti za proboj 3. i 4. jula nije dao nikakvo uputstvo o tome ta da se radi ako proboj ne uspe, ili

Ratne

uspomene

292

ako uspe samo delimino. tab Odreda nije za drugi proboj poslao svoju pomo, niti je zatraio pomo od Ratka Maruia, koji je 4. jula bio obaveten o proboju prve grupe. Ratko je, meutim, u uverenju da se moe potpuno razbiti blokada i izvui svi ranjenici i oruana snaga, raunao da e naredni proboj uslediti kasnije, uz puni dogovor o sadejstvu. U svom pismu od 4. jula obavestio nas je da e sve raspoloive snage Prve brigade pomagati Drugi odred, kao i evakuaciju ranjenika. Posle drugog proboja, sve nae veze s drugovima koji su ostali na Kozari, danima su sve dok neprijateljski pritisak nije jenjao bile pokidane. Sad je bilo uzaludno napadati obru, kad nismo znali gde su nai. Od 6. do 17. jula neprijatelj je u gustim kolonama pretresao Kozaru. Neka podruja je eljao uzastopno po dva i tri puta sa po tri streljaka stroja. U dolini Uljenice ubijeno je oko 500 ranjenika, a ubijana su i deca i ene. Gubici naih jedinica na Kozari: oko 1500 boraca. Gubici neprijatelja: oko 600 oficira i vojnika. Dok je neprijatelj pretresao Kozaru, mi smo sve nae jedinice usmeravali u akcije, ili na gradove, ili na komunikacije. Prvi na vei napad u julu bio je izveden na Dobrljin. Bilo bi neuporedivo korisnije da smo te noi napadali nemako-ustake trupe na Patriji; to bi bila stvarna pomo Drugom odredu. Ali niko od nas nije znao za plan Drugog odreda. Dobrljin je napadala Prva brigada uz pomo 4. ete 1. bataljona Drugog odreda. U zapovesti za napad Ratko i Materi su pisali: . . . Cilj naeg napada jest, da zadamo neprijatelju udarac za leima, da time oteretimo snage Kozarakog odreda i istima omoguimo razbijanje neprijateljskog obru a . . . Dobrljin je manje industrijsko mjesto u kojem postoji ipadova pilana, separacija ugljena i elektrina centrala. Opkoljen je s gornjeg dijela sa naom osloboenom teritorijom, dok s lijeve strane tee rijeka Una, ija je obala s jedne i druge strane pod neprijateljskom kontrolom ... Po zamisli taba Prve brigade, napad na Dobrljin mora biti silovit, brz i unitavajui za neprijatelja, a svima je dano do znanja da u nikojem sluaju povlaenja nema, i nae je zborno mjesto Dobrljin. Kao to je planiran brz

Kozara

293

i silovit napad, tako je reeno da i evakuacija mora biti brza i bez ikakve zbrke, jer dan nas ne smije zatei u Dobrljinu. Trebalo je da jedinice zaplijene sve iz pote, stanice i optine. Konjska zaprega, od narodnooslobodilakih odbora pripremljena za evakuaciju, trebala je da evakuisane stvari izvlai u umu Pastirevo preko Klobuara. Kod zapljenjivanja stvari prvenstveno tovariti oruje i municiju i ostalu vojnu spremu. Rekvirirati se mogu sve stvari iz zadruge, iz ajernovog duana, Hermana Hofmana, gostiona, ugljenik. Zabranjuje se diranje u duan Dolfina Hermana. Tu kuu ne smije nitko dirati, a pretresti se moe samo uz prisustvo komandira ili politkomesara i sa ukuanima najljepe postupati. Rekvirirati Batinu radnju koja se nalazi u kui Ohmana Dolfina, ali kuu ne lupati. Rekvirirati mesnicu Ivice Kriania . . . Rekvirirati duhan Pere Krivoia, kao i trafiku Rukavine . . . Sve ostale duane ne d i r a t i . . . Vlasnicima izdati potvrdu o konfiskaciji u korist Narodnooslobodilake vojske, jer su se neprijateljski odnosili prema naoj b o r b i . . . Za svaku pljaku i nered u gradu odgovarat e tab 3. ete. 0 osloboenju Dobrljina smo obaveteni 4. jula, istovremeno kad i o prvom proboju iz kozarakog obrua. Uvee 4. jula izdali smo specijalno saoptenje: . . . Grad Dobrljin branila je 3. bojna 2. p. puka iz Zagreba u jaini od oko 300 domobrana i andara, sa 3 minobacaa i 5 tekih mitraljeza. Napad je poeo u 21.15 sati i nakon dvosatne i otre borbe partizani su u jednom silovitom juriu zauzeli glavna neprijateljska uporita. U 12 sati itav grad bio je u rukama naih partizana, koji su zarobili itav garnizon i to 300 domobrana, 5 o f i c i r a . . . Poto je ustako gnijezdo Dobrljin ve dugo vremena snano uporite faistikih razbojnika, a u tom gradu za vrijeme Ilindanskog pokolja palo je preko 1000 nevinih srpskih ivota, to su nai junaki partizani do temelja unitili sve vanije zgrade koje su sluile neprijatelju za utvrenja u gradu . . . U istom saoptenju smo javili, na osnovu izvjetaja iz taba Petog odreda: . . . Talijanski okupatori napustili su 1. jula Drvar. Poslije devet mjeseci faistike okupacije Drvar je opet u naim rukama. Tako smo, dok je bjesnila kozarska ofanziva, oslobodili Krupu, Petrovac, Dobrljin i Drvar, a napadali Sanski Most i mnoga manja mesta.

Ratne

uspomene

294

Naredili grad koji je trebalo napasti, bio je Bosanski Novi. Plan napada smo razradili 4. jula. Toga dana u 18 sati naa zapovest je ve bila u tabovima svih jedinica, koje su bile predviene za napad Prva brigada, tri bataljona Prvog odreda, deo 4. bataljona Drugog odreda i delovi Banijskog odreda. Jedinicama smo saoptili da imadu izvriti napad na Bosanski Novi sa zadatkom da se zauzme, da se razbiju neprijateljske koncentracije sa frontom prvenstveno u cilju razbijanja neprijateljske ofanzive na Drugi krajiki NOP odred. Na napad na Novi tab Banjalukog zdruga je shvatio kao oajnike pokuaje jedinica opkoljenih na Kozari da probiju obru koji ih sve vie stee. Bosanski Novi, grad u kojem e Nemci 1945. godine pruiti poslednji otpor u Bosni, naputajui ga tek 1. maja, bio je dobro utvren, uporno branjen i za odbranu pogodan. Tu Sana utie u Unu sa istoka, a sa zapada, s one strane gde su napadale banijske ete pod komandom Nine Marakovia, mala Spinjica. Od ustanka su s podgrmekih, kozarakih i banijskih prilaza neprekidno voene borbe. U julu smo se opredelili za napad u uverenju da emo olakati silinu pritiska na Kozaru. Podaci koje nam je slala partijska organizacija iz Novog, dobro razgranata i aktivna, sa saradnicima u svim strukturama, nisu bili takvi da bismo u drugim prilikama izveli napad. Ali u julu 1942. godine je trebalo initi i nemogue, samo ako se procenjivalo da bi to olakalo krvavi napor Kozare. Pritisak naih jedinica na Novi preko podruja zvanog Pota ili Novska planina (kompleks poumljenog zemljita od sastava Une, Sane i Japre, na Jug od Novog 3 kilometra, iznad Une i druma za Biha, a od prijedorskog druma i pruge daleko 5 kilometara) neprijatelj je u junu stalno ocenjivao kao napade na Novi, i, po neprijateljskim dzvetajima, od poetka kozarake ofanzive izvedeno je osam takvih napada. A zapravo, Bosanski Novi smo napadali samo u noi 7. i 8. jula, na osnovu zapovesti koju smo nekoliko dana ranije pisali u Luci Palanci: Odred Banija ima zadatak da likvidira neprijateljsko uporite Lebrnica, Matijevii (2 topa, 2 bacaa, 200 vojnika), da dri zasjedu prema Dvoru na U n i . . . Udarna brigada... ima zadatak da napadne i likvidira neprijateljsko uporite Kulsko Brdo (kulu), da likvidira eljezniku stanicu . . . Uspostavlja vezu preko mosta na Sani sa snagama Prvog krajikog odreda. Osim toga sna-

Kozara

295

ge Udarne brigade s desne strane Sane daju zasjede prema Svodnoj u Vitasovcima (cesta Prijedor Novi) . . . zatim zasjedu prema Dobrljinu. Formira udarne desetine sa benzinskim flaama protiv tenkova. Sa bacaima tue Laudonov anac . . . Sa jednom etom zauzima poloaj prema neprijateljskim rovovima, titi nadiranje . . . eta ikoje imaju zadatak da se, ne prihvatajui borbu, probijaju blokom kua prema centru grada, i napadaju neprijateljska uporita u gradu . . . Prvi krajiki odred Udarni bataljon ima zadatak da sa 1. udarnom etom napadne Veljkia brdo na kome se nalaze rovovi koji slue kao predstraa neprijatelju. Napadom na iste tite probijanje 2. udarne i 1. omladinske ete, koje imaju zadatak da se probiju blokom kua sa desne strane Une (Vidori j a ) . . . i probijaju se u centar grada do optine i graanske k o l e . . . 2. omladinska eta napada na Kamen i Tjenjak koji se nalaze na desnoj obali Une . . . i prodire u grad . . . Drugi bataljon Prvog odreda, stupajui lijevom obalom Sane ima zadatak da sa 3. etom posjedne poloaj prema neprijateljskim rovovima i time osigura prodor 1. ,i 2. eti koje imaju zadatak da se blokom kua (Urije) probiju u centar grada. Ovaj bataljon ostavlja 4. etu u zasjedi prema Blagaju. Prva i Druga eta, ne prihvatajui borbu sa perifernim rovovima, probijaju se do mosta na Sani gdje se spajaju sa snagama 1. bataljona Udarne brigade... etvrti bataljon Drugog odreda ima zadatak da sa dvije ete dri zasjedu oko Suhae. Artiljerija, avijacija i protivtenkovska baterija dobie usmene zadatke od Operativnog taba . . . Bosanski Novi je u julu 1941. godine sa svih strana bio opkoljen rovovima. Mnoge kue su bile utvrene, a izgraeni su i betonski bunkeri. U grad smo mogli prodrijeti samo na jednom uskom sektoru, izmeu ua Sane u Unu, preko eleznike pruge koju je kontrolisao oklopni voz. U gradu su bile znatne nemako ustake snage: delovi borbene grupe Vedel, tabovi 2. peadijske divizije, glavnina 2. i 11. peadijskog puka i pritapske jedinice. Pre napada, Franjo Kluz je u dva navrata, 5. i 6. jula nadletao Novi. Komanda garnizona je 7. jula obavestila Zagreb da je neprijateljski zrakoplov bombardirao B. Novi i Dvor i bacio komunistike letke. Komandant Novog je bio uznemiren. Nekoliko puta 7. jula alje depee:

Ratne

uspomene

296

aljite protuzrakoplovne topove. S Kluzom sam se video pre polaska na poloaje. Obavestio me je da je Novi pun vojske. Nismo sasvim pouzdano znali brojanu snagu garnizona, ali smo prosuivali da ih ima barem koliko i nas oko 2000. Neprijateljski podaci pokazuju da ih je bilo oko 3500. U sumrak 7. jula na Novskoj planini, blizu neprijateljskih poloaja, na nekom oveem proplanku usred ume, iziao sam pred postrojene jedinice Prve brigade i Prvog odreda. Kratko sam govorio: o naem dugu Kozari, o dugu narodnih boraca narodu, o ve toliko puta pokazanom herojstvu Krajine, koje ni ovog puta ne smemo izneveriti. U zoru, rekao sam, kad drug Franjo sa svojim avionom baci bombe na najjaa utvrenja, izvriemo opi juri, i Novi e biti na! Borci su odgovorili oduevljenim kliktanjem, a zatim su kao i uvek uoi napada zaigrali partizanska kola. Komandanti i komandiri su sa mnom. Poslednji dogovor. Utanaenja pravaca kretanja i sadejstva, dogovor o vezama i o palenju odreenih objekata, kako bi se znalo dokle je ko dopro. Dr Kazimir Barila, ef saniteta, pouava komandire: Borac mora znati da je najbolje juriati uspravno. Lei li, metak ti ide kroz itavo telo. U trku te najtee pogodi... Uto je iz Operativnog taba stigao kurir na konju. Trai mene, samo meni, kae, moe neto vano rei. Po licu mu vidim da u toj vesti nema radosnog. Mladi je zbunjen. to si se spetljao, govori. Avijacije vie nema. Avion druga Franje je uniten . . . Iako nikad ne psujem, tog trenutka sam hteo iz svega glasa opsovati. ajavec i Jazbec su ve bili poginuli, a sad i Kluz! Savladavi se, tiho pitam: I Franjo je, znai poginuo? On je iv. Samo je avion uniten. Bi mi lake. Vaan je ovek. A aviona e biti, zarobiemo! Pozvao sam komandante Udarnog bataljona urina Predojevia, a zatim i Ratka: Kako znate, recite borcima da sutra aviona nee biti.

Kozara

297

Aviona vie nemamo... Pa sam pogledao na sat. Ve se bilo smrailo. I odmah pokret! Napad je poeo u dogovoreno vreme, kao i uvek u pono. Ali nije sve ilo po detaljno razraenom planu. Borci Podgrmea nisu imali iskustva, ne barem sve jedinice, u borbama za utvrene gradove i nisu se snalazili u svim situacijama, esto estokom vatrom sabijeni u uske uline prolaze. Problem je nastao i zbog nepredvieno dugog zadravanja nekih eta na poslednjim uporitima. Sve nae jedinice su bile krajnje iznurene i u napadu nije bilo uobiajenog krajikog poleta. Kulsko brdo iznad eleznike stanice Ratkove ete su zauzele u prvom juriu, kao to su Banijci Nine Marakovia, kojeg smo i Ratko i ja znali od sredine tridesetih godina iz Zagreba iz skojevskih kruoka, zauzeli Laudonov anac i osvojili artiljeriju, ali su i Ratkove i Ninine ete u protivjuriu odbaene. Durinovi udarnici su razbili uporita Kamen i Tjenjak i uklinili se na junom ulazu u grad, u Jablanici. Omladinska eta Ahmeta ehovia je u jednom silovitom naletu prola Vidorije i elezniku prugu, nastupajui prema ehinoj kui (od Burina je traio da ba tuda nastupa i da prvi stigne do majke). Nakon prvih uspeha na pojedinim pravcima, ne postigavi iznenaenje, svuda smo doekani snanim otporom. Sve moje intervencije da povezujem jedinice i da obezbeujem sadejstvo bile su najee uzaludne. Veza izmeu jedinica koje su napadale izolovano bila je krajnje teka, esto nemogua. Najdublje u grad se uklinila ehovieva Omladinska eta. Kad su preli prugu i cestu, kod potoka Vidorija, i nastupali prema vidorinskoj damiji, na njih je naletio oklopni voz. Nali su se izolovani; sad vie nisu mogli ni napred ni nazad. Tu se eho pokazao kao vrlo domiljat i hrabar komandir. Iako sa svih strana okruen, najee tuen iz voza, ipak je nekako izmanevrisao neprijatelja i vratio se prema Veljkoviima, preko Vidorije. Izvlaei se iz grada, eho je ranjen, ranjen je i njegov zamenik Mirko Bogdanovi, skojevac iz Dubovika, tri borca su poginula... Ranjenog ehu je izvukao neki Musliman, Zaim. A do previjalita, kod dr Barile, doneo ga je Vlado Baji... Tamo gde je nastupala Omladinska eta, kljualo je kao u grotlu. Mnoge sam bitke video, ali malo gde je bilo tako strano. Zbog toga sam se obradovao ranjenom komandiru ehi, to se izvukao. Teim ga:

Ratne

uspomene

298

Barem si video svoj or! Osim Omladinske ete, i eta Mirka Veinovia se nala u kanjonu Une, na udaru oklopnog voza. Ta je eta imala najvie rtava, ak devet mrtvih. Ujutro, 8. jula, kad su se sve jedinice izvukle iz grada, s komandantima i komesarima smo ocenjivali dranje jedinica i pojedinaca. Smatrao sam da je za neuspeh najvie kriv tab Drugog bataljona Prvog odreda. ete toga bataljona, pa ak i Novska eta, koje su se preko Uri je trebale probiti u centar grada, stigle su sa zakanjenjem. Komandant bataljona Relja Liina je nervozno jadikovao: Sve je bilo naopako... Ima li barem jedan opravdan razlog za zakanjenje? Nije bilo odgovora. U takvim situacijama nismo pratali. Relja je odmah smanjen i poslat za borca u jedinicu. Novi nismo zauzeli, ali na napad nije bio napad neuspeha. Neprijatelju su naneseni znatni gubici, nae jedinice su se kalile i sticale iskustvo u borbi za gradove, borci su na etnim sastancima govorili da je to bio uspeh (u saoptenju taba Prvog odreda je reeno da je napad na Novi trei udarac koji su nai hrabri borci zadali neprijatelju u lea u jeku njegove ofanzive na nau Kozaru).

Kozara

299

Od poetka juna do sredine jula Operativni tab je bio u kui Riste Pratala u Luci Palanci, malom podgrmekom mestu, koje je vie bilo poznato u nekim razdobljima srednjeg veka nego u novije vreme. Dvadesetih godina naeg stolea tu je iveo, prognan i nepriznat, jedan od sekretara CK KPJ, Simo Milju, Principov drugar, komunistiki poslanik. Krlea je, posetivi ga 1922. godine u zabitoj planinskoj selendri bosanskoj, zapisao da je oko Miljuove kue u ovoj palanci (koja se s pravom tako zove) toliko blata, te se ne moe ni proetati ispred one straare, uz lave svih lucipalanakih kudrova. Nisam znao Simu Miljua, ali sam o njemu, kao i Krlei, razgovarao u bolnici u paniji s Vladimirom opiem, koji mi je nekom prilikom seajui se svog prijateljevanja s Miljuem govorio i o izgubljenoj Luci Palanci, i o luci-palanakoj sei kneeva 1878. godine (znao je eleginu guslansku legendu napamet: . . . dok etiri uhvatie kneza i etiri odoe delata, pa etiri usjekoe koca, sva etiri natakoe kneza ...) Na tab je bio u centru Palanke, na raskru puteva, a Miljueva straara je bila pored mesta, na izlasku prema zapadu, uz cestu za Benakovac i Krupu. Prvih sedmica se ivelo mirno, ali poetkom jula gotovo svakog dana su nas nadletale rode i bombardovale Palanku i okolinu. Drago Maar, ovek koji ni jednom nije pokazao da ima oseaj za strah, ponekad bi, kad bi se pojavili nemaki avioni, izlazio i sa malog trga u centru Palanke, ispred kue Riste Pratala, iz automata pucao po njima. Dr Vaso je bio prava suprotnost Maaru. Pokazao se kao izvanredno sposoban organizator bolnica. Samo na podruju Prvog odreda do 6. jula dr Barila je po Vasinim uputstvima organizovao dvadeset ambulanti za vojsku i narod Podgrmea. uro Pucar mi je znao rei kako je prava srea to smo ga povukli iz odredskog taba. Ali taj dragi i dobri dr Vaso, spretan i samoinicijativan organizator, postajao je prestraena prepelica im bi uo zvuk

Ratne

uspomene

300

avionskih motora: pobegao bi ,iz mesta prema Grmeu i po itav dan ga ne bismo videli. Maar, aljivdija, uvek kadar da smisli duhovitu klopku, imitirao je na razliite naine zvuk aviona i kadgod bi nai kuhari spremali neto bolje terao je dr Vasu iz taba. I Pucar, koji ba nije bio oran za ale, prihvatao je Maareve smicalice pa ak je nekom prilikom i sam, nagovoren od Drage, okretao neki motor da b,i izazvao zvuk slian tukinom zavijanju . . . Inae, u tabu i Komitetu, lepo smo i slono iveli, kao velika porodica. Bio sam se potpuno srodio s Krajinicima. Ni u jednoj situaciji nisam primetio da me uzimaju kao doljaka, ni rukovodioci, na borci, ni narod. U Luci Palanci su oni jednostavni, priprosti ljudi, sve inili da bi nam bilo to prijatnije meu njima. Ja sam, kad bih bio slobodan, najee odlazio kod urana Novakovia ili kod njegovog komije Jovana Novakovia obana. uran je bio etrdesetogodinjak, snaan, visok ovek, odbornik, a oban, lucipalanaki mesar, uranov vrnjak, nizak, zgruvan ali okretan, okruglog lica kao pun mesec, bio je Katica za sve: kuvar i kurir, agitator i glumac, vrlo dobar organizator priredbi, ak i pionirskih. Ba kod obana sam bio na doruku (njegova Rua nas je astila s utipcima i kajmakom) i 1. jula, kad su nemaki avioni prvi put bombama pogodili na tab. Tri bombe su zaredom pale na juno krilo Pratalove jednospratnice. Predsednik optinskog NOO Simuka Pratalo dotrao je do nas raskrvarenog lica (kamen mu je izgrebao elo): Spaavaj se, sav tab izginu! Odmah smo otili do taba. Avioni su ve bili odleteli. Zgrada je bila oteena, ali rtava nije bilo. No, tu se ipak vie nije moglo ostati. Dogovorili smo se da se iznad Palanke, na severoistonoj padini Grmea, na predelu Vodice, izgradi i elektrifikuje planinski grad sa zgradama za Komitet, tab i ostale institucije narodnooslobodilakog pokreta u Krajini. Dan-dva posle bombardovanja Luci Palanke, uoi odlaska na poloaje na Novskoj planini, k nama su stigli kuriri glavnih tabova Slovenije i Hrvatske. Imali su zadatak da negde u istonoj Bosni ili Hercegovini pronau operativnu grupu Vrhovnog taba i uspostave veze s drugom Titom. Odluili smo da s njima poaljemo i nae kurire. Od poetka majske ofanzive u istonoj Bosni

4;

Kozara

301

i odlaska Vrhovnog taba iz Foe, ni mi nismo znali ta se tamo dogaa, ni to Vrhovni komandant smera. Sva naa obavetenja su se zasnivala na kratkim informacijama radiostanice Slobodna Jugoslavija. Zajedno sa slovenakim, hrvatskim i naim kuririma iz Luci Palanke je otiao i Rato Dugonji. S Titom su se sreli u Solakovoj Kuli kod Prozora. Desetak dana posle njihovog odlaska Slobodna Jugoslavija je obavestila da je 10. jula u Vrhovni tab s materijalima stiglo pet partizana kurira Glavnog taba Slovenije i deset iz Bosanske krajine i Hrvatske. U istoj vesti, prema Titovoj radio-depei, javljeno je da je situacija u Hrvatskoj, Sloveniji i Bosanskoj krajini za nas vrlo dobra i da su u toku estoke borbe. Osim toga, posebno je javljeno kako su krajiki partizani poslednjih meseci vodili uspene borbe i da su osim Prijedora, to je ve javljeno, zauzeli i gradove Bosanski Petrovac i Bosansku Krupu, a unitili rudnik Ljubija. Nama je drug Tito po kuririma poslao kratko obavetenje o planovima grupe proleterskih brigada, j koje su prodirale iz istone Bosne na nau teritoriju od 24. j juna, a ujedno i potvrdu da su primili sve stvari koje , smo im poslali iz Luci Palanke (i izvetaje, i letke): Pregledali smo . . . i utvrdili da je linija u njima u osnovi pravilna. injenica da je naa l i n i j a . . . u osnovi pravilna nije proizlazila iz neke posebne mudrosti u voenju rata, kao sinteze oslobodilakog rata i socijalistike revolucije, nego iz jednostavne umenosti da u konkretnoj situaciji primenjujemo uputstva koja nam je u Foi, a kasnije u pismu od 31. marta dao drug Tito. Osnovne zahteve iznesene u tome pismu ve smo uglavnom bili izvrili. Titove smernice su bile jasne i trebalo je samo initi kako nam je to on predlagao: prakticirati teoriju taktiku prilagoditi Titovoj strategiji optenarodnog oslobodilakog rata. Krajina, postrojena u jedinicama ustanka i organizacijama NOP-a inila je to zaista s neizmernim arom; onoliko umeno i uspeno u datim okolnostima, koliko nam je to doputalo nae znanje i iskustvo. Pre nego je Tito stigao u zapadnu Bosnu, mi smo, povezani s Dalmacijom, Likom, Kordunom i Slavonijom, imali svoju dosta prostranu, iako stenjenu i ne sasvim povezanu dravu narodnooslobodilakih odbora, i s vojnim snagama, dovoljno jakim da se irimo, i s narodnom vlasti i politikim organizacijama ustanka, dovoljno i uticajnim i prisut-

Ratne

uspomene

302

nim u ivotu da nam osiguraju jedinstvo vojske i naroda. Ima u mojim ratnim belekama zapis unesen desetak dana pre susreta s Titom, oko 20. jula: Stisnuti smo neprijateljskim garnizonima Prijedor-Bosanski Novi-Biha-Bosansko Grahovo-Livno-Kupres-Donji Vakuf-Jajce-Mrkonji Grad-Klju-Sanski Most i moramo izai i proiriti slobodnu teritoriju... Pisao sam stisnuti, a zapravo teritorija je bila velika, samo nije bila sva povezana. Ofanziva na Kozaru je razdvojila podruja Prvog i Drugog odreda. Zato sam, odmah posle nemako-ustake ofanzive na Kozari na kojoj je, s narodom, krvario na 2. odred, a 1. brigada i 1. odred, radi rastereenja naih snaga na Kozari, snano, ofanzivno dejstvovali u dolini Une i Sane (samo 1. brigada je u neprestanim tridesetodnevnim bojevima imala 273 borca izbaena iz stroja), ocenio da je povoljan tren da preko Kljua izbijemo u itnicu Krajine, u doline Sane i Sanice. Snage Kozare su bile iznurene i jo neorganizovane i njih u nae ofanzivne operacije nismo mogli ukljuiti. Ali smo zato imali vanredno mobilne bataljone Prve brigade i Prvog, Petog i, donekle, Treeg odreda. eleli smo da ovladamo dolinama Sane, Sanice i Vrbasa, da aktiviramo reorganizovani Trei odred i da ponovo prodremo u centralnu Bosnu. Bez opljakane Kozare i itorodnog prnjavorskog kraja iz kojeg su nae jedinice potpuno istisnute, bilo je neophodno osloboditi itnicu Krajine Sansku Dolinu. Kad ve nismo uspeli osloboditi Sanski Most, odluili smo da prodor izvrimo preko Kljua. Odmah posle povratka s Novske planine, u Luci Palanci sam s Osmanom i urom razgovarao o operacijama u Sanskoj dolini. Slavko Rodi je tih dana bio na Glamokom sektoru. Preko njega i bataljona Soko sam 9. ili 10. jula zatraio najnovije podatke o garnizonu Klju. Vaso Butozan mi je odnekud doneo hrpu podataka o srednjevekovnom Kljuu i bosanskim kraljevima, ponajvie o Stjepanu Tomaeviu, koji je gradio Kljuki grad i krio se u njemu od Osmanlija, da bi tu negde, u Kuli, uspeno sakrio samo kraljevsku krunu, ali ne i sebe. Obavetajni oficir Sokola nam je ve 11. jula poslao vrlo opiran izvetaj o situaciji u Kljuu. Mi smo u Kljuu imali partijsku vezu i preko te veze smo znali uglavnom sve podatke o garnizonu i odnosima u gradu. Do 4. jula u Kljuu je bilo oko 400 neprijateljskih vojnika, a 4. jula smo izvjeteni iz Kljua da je u Klju dolo 500 vojnika,

Kozara

303

1 top i 3 minobacaa. Sedam dana kasnije, onda kad sam poeo pripremati plan za napad na Klju, po izvetaj u Sokolovog taba, situacija se unekoliko izmenila. Obavetajni oficir Sokola nam je 11. jula pisao: Brojno stanje vojnika u Kljuu je 300 (tri stotine), a zajedno sa selima koja spadaju pod komandu Kljua kao: Rejizovii, Hasii, Vojii, Velagii, Krasulje, Hurnii i Zgon, iznosi oko hiljadu vojnika. Klju je do sada imao dva teka mitraljeza i jedan baca i sedam pukomitraljeza, a sada su doli iz Sanskog Mosta jo jedan baca, jedan teki mitraljez i tri pukomitraljeza. Osim toga ima doi satnik Linjak sa Sane i doneti jo oruja i spreme da se naoruaju jo rezervista, ali koliko e oruja doi jo se ne zna. Ako ne bi dolo to oruje onda bi Linjak imao dovesti sa Sane vojske da pojaa posadu u Kljuu. Nadporunik Ceri je prekomandovan i odlazi u Sanski Most... Istona strana, elin na vreljku 14 ljudi, jedan pukomitraljez, okolo zid visok jedan metar. elinski kamen nad Kljuem ima takoe ozidan rov, ne zna se tano brojno stanje posade, ali po prilici 20 ljudi. Mehmed Agii 4 puke, most pukomitraljez sa 18 ljudi i ica preko stubova do vode da ne mogu proi splavovi ili amci. Od umske uprave pa do velikog rova na ariu brdu ima 7 rovova, svaki dva do tri oveka. Rov na ariu brdu ima pukomitraljez i pet do deset ljudi, ispred rova bodljikava ica. Juna strana od rova na ariu brdu pa do Beiragina brda i Zelia brda ima takoer nekoliko rovova kao i u Belome potoku, Beiragino brdo ima est rovova koji su povezani jedan sa drugim, a postavljeni su preko itavoga brda u polukrug, tu je jedan pukomitraljez i oko 25 ljudi, ispred poloaja bodljikava ica. Dalje, vie kotara i andarmerijske stanice Zelia brda takoer nekoliko rovova. Vie Hanlovia veliki rov ica i teki mitraljez, ne zna se brojno stanje vojnika u rovovima, dalje prema Hanlovskom vrelu pukomitraljez i dva do tri rova. Zapadna strana fudbalskog igralita ispred grada preko koga je isprepletena bodljikava ica a na cesti straa, preko brda do groblja takoe rovovi povezani kao na Beiraginom brdu, ali sa manje posade i nema mitraljeza osim ako sad ne metnu jedan od onih to su doli iz Sane. Dalje od Mehia

Ratne

uspomene

304

nema nita nego kod Ilije Jungia kue straa od 4 vojnika. Severna strana: Vie sela Nehia na samome kraju kameni rov sa posadom od 6 ljudi, onda u sklopu jaa straa i ovaj teki mitraljez to je doao. Dalje od kule Lubica nema nita, bar za sada, a najvia okrugla Lubica sada se prireuje za slagalite municije u kojoj ve ima 52 sanduka municije, a sanduk jedan iznosi hiljadu dvesta metaka, tu ima jedan baca, jedan teki mitraljez sa 15 ljudi i telefon, zatim u donjim zidovima u avliji ima pet ljudi (vojnika). U sklopu kod mlina sa leve obale Sane imaju tri vojnika, a sa desne obale kod pilane nema nita. Prostor od mosta na Sani do Mehmedagia od Zelina je ist. Tim prostorom je provedena telefonska ica do elina. Meuprostor od mahale Mehmedagia je bez ikakve strae, tako da bi se pod zatitom noi moglo provui koliko se hoe ljudstva do mlina na desnoj obali Sane, a pod kod mlina je zagraen tako da bi se lako moglo preko njega prei na drugu obalu i odatle u grad kao i na most s lea i sve ostale poloaje, kao i na tvravu kulu Lubicu takoe iznutra. Kod mlina na levoj obali od Poda dvesta metara a na poetku sklopa je straa od tri vojnika, od te strae pa do Humia nema nita, s leve obale Sane tek na gazovima od humikog mlina pa do sklopa zgonskog ima 4 rova i u njima straa. Oekuje se satnik Linjak sa Sane sa spremom za petu satniju, koja se ima formirati takoe u Kljuu. Brojno stanje u Kljuu bie pet stotina naoruanih vojnika. Tako rasporeen, neprijatelj je u Kljuu mogao pruili snaan otpor, ali smo raunali na iznenaenje i lukavstvo naih jedinica. Odluili smo da osnovni teret napada podnese Prva krajika brigada, pa smo je iznureni neprestanim etrdesetodnevnim borbama s poloaja prema Novom i Prijedoru povukli na odmor u Veliku i Malu Ruiku. Od osnivanja, jedinice Prve brigade su izgubile preko 160 boraca. Poginuli su i uveni komandiri ili komesari eta Rade Blanua, Gojko Doenovi, Petar Marin, Petar Kesi, Petar Bai, Mihajlo Stani, Mladen Bursa, Osto Deli, Jovo Stanivukovi, Jovan Medakovi . . . U prvom stroju brigade, u dvoritu lamovitske kole, 12. maja bilo je 1186 boraca, a 17. maja samo 815 boraca. Jedna eta, Metlieva, iz 2. bataljona, izala je iz sastava brigade jo u junu, nejaka da izdri one strahovite napore, politiki nepriprem-

Kozara

305

ljena. Odlazak Metlieve ete je oslabio Prvu brigadu, ali nam je to dobrodolo za jaanje Treeg odreda. Ratku Maruiu sam obeao da emo Brigadu ojaati Omladinskim udarnim bataljonom Petog odreda (Petrovaka i Drvarska eta), tako da bi, reorganizovana, brigada imala tri bataljona. U Ruikoj je reorganizovanje poelo 14. jula. Ratko nam je, 16. jula javio da je izvreno ienje eta: 34 partizana su razoruana i poslana u kazneni radni bataljon za kopanje kukuruza, na teren 1. bataljona II odreda. Jedan partizan je presudom Vojnog suda strijeljan pred cijelom brigadom. 15 partizana ne mogu izdrati vei p u t . . . upueni su u svoje odrede. Na raspoloenje taba Prvog odreda iz Brigade je poslano trinaest boraca Pero Ceran, Rajiko Stupar, Slavko Dundalo, Mio aponja, Vladija Majki, Stevo ubrilo, Dragan Herceg, Dragan Drljaa, Dragan Damjanii, Trivo Mazalica, Ivan Kopun, Dane Bruji i Adam ele. A Petom odredu devetorica Drago Stojanovi, Luka Kecman, Nikola Grbi, Nikola Latinovi, Milo Peanac, Milijan Kecman, Gojko Srdi, Drago Oegovi i Nedeljko Celar. Ratko je pisao: Svi navedeni drugovi su dobri i poteni borci, ali iz zdravstvenih razloga ne odgovaraju jedinicama Udarne brigade, jer im je potreban izvestan odmor i njega. Molimo da se navedeni drugovi u prvo vreme upotrijebe za neke lake dunosti. Svi navedeni drugovi, sem elara Nedeljka, nose sa sobom oruje (puke). Dok je brigada bila u Ruikoj, prelo se je na intenzivan vojni ii politiki rad, tako da smo ve 17. jula obaveteni da je uglavnom sreena i sposobna za akcije. Drugovi su nas u tom izvetaju molili da imenujemo dobar komandni kadar za 3. bataljon. Tih i narednih dana, do kraja jula, popunili smo i tab brigade (za obavetajnog oficira je postavljen Boko Bakot a za operativnog oficira Slavko Obajdin). Omladinski udarni bataljon, trei u brigadi, za komandanta je dobio Borka Arsenia, za zamenika komandanta Mirka Zeca, za komesara Jusufa Imamovia, a za njegovog zamenika Dragu ukia. Imenovana su i etna rukovodstva: Bogdan Vuka, Mirko Krtind, Too Kecman, uro Triki, Nikola Rabovi i Ante Bereta, jedan od Dalmatinaca, koji su u prolee doli u Peti odred. 2ene u brigadi smo uputili na bolniki kurs, a neke koje ndjesu imale volje da ostanu, putene su kui. Ranjene i bolesne je Vaso Butozan otpremio u bolnice na Gr-

Ratne

uspomene

306

meu, a neke rekonvalescente svojim etama, pa ukoliko ih one putaju, kuama na oporavak. Brigada je 19. jula bila popunjena, reorganizovana i odmorena. Toga je dana u maloj Ruikoj odrano vojno-politiko savetovanje. Bilo je nekih razmirica u tabu (dolo je do izraaja lino neslaganje izmeu lanova partijske elije taba Brigade drugova Ratka, Voje i Ilije) i drugovi su uvidjevi da do neslaganja ne dolazi iz principijelnih razloga javili partijskom komitetu Krajine da e svoje line nesuglasice potpuno likvidirati i uvrstiti svoju saradnju, a rukovodei se uvijek interesima Partije. A Operativnom tabu su svi komandanti, komandiri i politiki komesari uputili poseban, pred etama proitani pozdrav: Mi, komandanti, komandiri i politiki komesari I krajike narodnooslobodilake partizanske udarne brigade sa svoga sastanka, odranog 19. ov. mj. upuujemo u ime svih naih boraca partizanske pozdrave naem dinom Operativnom tabu Narodno-oslobodilake Partizanske i Dobrovoljake Vojske za Bos. krajinu, i zavjetujemo se, da emo pod njegovim rukovodstvom nastaviti jo odlunije, dosljednije i portvovanije nemilosrdnu borbu protiv okupatora i njegovih ustakih i etnikih slugu, sve do konanog njihovog unitenja i do potpunog osloboenja nae napaene domovine. Zajedno sa junakim partizanima nae Brigade, zavjetujemo se da nam nikakve rtve nee biti teke u ispunjenju zadataka koje pred nas bude postavljao na Operativni tab, a u interesu nae svete narodnooslobodilake borbe! Kao odgovor na taj pozdrav, Prvoj brigadi smo naredili da zavri sve pripreme i da 21. jula krene na mar preko Luci Palanke i grmekih obronaka prema Kljuu, u Crkveno. Uoi pokreta odran je partijski sastanak kojemu je, po dogovoru s urom i Osmanom, prisustvovao i Stefan Mitrovi (po odluci CK KPJ k nama je poslat poetkom juna iz Hrvatske zajedno sa Jaom Rajterom). Sa Stefanom i kuririma u Luci Palanku je bio poslat i smenjeni komandant 1. bataljona Duko Jovi, koji je optuen i osuen to se je sam namjerno ranio iz revolvera na dan 2. juna u akciji na Brankovac, to je ustanovila i njegova tabska elija. Vojni sud pri tabu IK NOP Udarne brigade odluio je da imenovanog treba svakako strijeljati pa se zato i Vi obavjetavate o tome, jer je imenovani lan Partije, pa mislim da ga svakako treba strijeljati.

Kozara

307

Streljan je pred strojem Prve brigade. Partijski komitet Prve brigade je istovremeno obavjetavao i o kanjavanju Obrada Aleksia, vodnika iz 2. ba taljona, koji je dezertirao, a onda se vratio u svoju etu. Vojni sud pri tabu IK NOP Udarne Brigade odluio je da se imenovani kazni tim: Da vie nikada ne moe stupiti u partizanske redove, da se izbacuje iz Partije, jer je bio partijac i da se prebaci njegovoj kui u selo Mokronoge teren V Krajikog odreda. S ovim Vas upoznajem da vi obavjestite OK pri V Krajikom Odredu da je imenovani izbaen iz partije i da vie ne zasluuje stupanje u Partiju niti mu se moe dati ikakova funkcija ili kakovo povjerenitvo u selu. Prva brigada je bila na maru 22. i 23. jula, preko Grmea, Bravskog i ie, do Crkvenog. Kad su bataljoni stigli tamo, zaputio sam se za njima. Uoi polaska, primio sam od Sokolovog obavetajca jo jedan izvetaj o Kljuu: Prema nareenju toga taba od 11. jula ove godine dostavljam vam slijedee podatke: Sastav i jaina posade Kljua i oblinjih mu sela koja jo nisu osloboena, kao IjVleizovii, Vojii, Velagii, Krasulje, Humii i Zgon sledei je: Klju: 300 vojnika. Od naoruanja ima 4 bacaa mina, od kojih su tri laka jedan teki, tri teka mitraljeza, 10 pu. mitraljeza, od kojih su 7 pukomitraljeza na poloaju u rovovima oko grada, a tri u jurinom vodu, koji je smjeten u magacin Milana Vukovia na sjev.-i:st. strani grada kod pote. Dva teka mitr. su takoe na poloaju u rovovima, a jedan u sastavu jurinog voda. Tri bacaa mina manjeg kalibra su na poloaju, a jedan veliki baca poto nema dovoljno municije nalazi se u magatimi, koji se nalazi na Lubici (na Kuli). Brojno stanje jurinog voda je 60 vojnika sa jednim tekim i tri pu. mitraljeza. Sastav i jaina vojnika koji se nalaze kao posada pomenutih sela je slijedei: 700 vojnika, koji od naoruanja imaju jedan teki mitraljez i 6-8 pu. mitraljeza, koji se takoer nalaze na poloaju u rovovima oko napred imenovanih sela. Vojnici su domorodci u domobranskoj uniformi, a po selima neki i u ustakoj uniformi. Raspoloenje domobrana prema ustaama, kako u gradu tako i na selu slabo.

Ratne

uspomene

308

/ Raspoloenje domobrana prema narodnooslobodilakoj ^^ /vojsci je dobro, ali bi bilo jo bolje da im se od strane us/ take vlasti stalno ne govori o naim nekakvim zvjerstvima, kao to je zlostavljanje ena i tome slino. Brojno stanje vojske u Kljuu sa oblinjim selima je hiljadu vojnika, tri oficira i 9 andara. Ophoenje starjeina sa vojnicima prilino. Ishrana vojske slaba. Oficiri se redovno sastaju u kafani Pante Antica, gdje objeduju . . . U oblinjim selima Ribnika su etnike bande, koje su u poslednje vrijeme lijepo raspoloeni prema narod. osi. vojski, te otvoreno ispoljavaju nezadovoljstvo prema svojim voama koji su ih kako to oni kau prevarili, gdje su ih htjeli sa ustaama pomeati i staviti na raspoloenje hrvatskoj vojsci, otvoreno kau da nee, a niti ih iko moe naterati u suradnju sa hrv. ustakom vojskom, a niti im dadu u svoja sela da postavljaju ustako and. stanice, kako je to hteo njihov voa bandit Drenovi i dr. Sela iz kojih su borci u etnicima jesu: Vrbljani, Medna, Graci, Grovljani, 'Satkovo i Sokolovo. Sva su sela granina sa sektorom ovog bataljona. Ove podatke sam prikupio dijelom pismenim izvjetajem od druga koji stanuje u Kljuu, a na je saradnik, dijelom lino prikupio na terenu od mjetana. Tad smo ve znali da je Vrhovni tab veoma blizu i, pre susreta, eleo sam da drugove doekamo u osloboenom Kljuu i da iscrpljene proleterske jedinice primimo u bogatoj i slobodnoj dolini Sane. Konkretnije vesti o pohodu proletera i dolasku Vrhovnog taba na slobodnu teritoriju Bosanske krajine poele su nam stizati posle 15. jula. Iz tih vesti se ipak jo nije moglo razabrati da Vrhovni tab nastupa s etiri brigade, koje nadiru u dve kolone, a da je i Peta crnogorska proleterska pod komandom Save Kovaevia krenula za njima na zapad. U ono su vreme sve veze bile teke. Vezu drimo iskljuivo preko kurira peaka i konjanika javljao je Vrhovni komandant u radio-depei Kominterni uoi dolaska na planinu Cincar, jula 1942. godine. I1 Prvi direktni kontakt ikrajikih i proleterskih jedinica 1 uspostavile su oko 20. jula neke ete naeg Petog i Treeg odreda. Pre njih, s proleterima su se sreli drugovi iz VuI kovskog odreda, koji je u ono vreme bio pod komandom etvrte dalmatinske operativne zone. Jo 15. jula komesar

Kozara

309

Udarnog bataljona 5. krajikog odreda Milan Trnini je od kurira Vrhovskog odreda uo da su pali gradovi Ljubuki, Prozor, i Gornji Vakuf, da se borbe vode u itu, da su nai u Mostaru digli u zrak tvornicu duvana da sve to ine partizani Crne Gore i Hercegovine. U tom izvetaju nita nije reeno o Vrhovnom tabu. , Naredno pismo o prodoru proletera pisao je moj zame/nik Slavko Rodi, koji je komandovao naim jedinicama u opsadi Glamoa. Tri dana pre osloboenja Glamoa, 17. jula, Slavko mi je pisao da nastupa preko Hercegovine... IV proleterska udarna brigada . . . oslobaajui gradove Ljubuki, Konjic, Prozor, Gornji Vakuf i jo mnoga druga manja ustaka uporita. Slavko jo tada -nije nita znao o Prvoj, Drugoj, Treoj i Petoj brigadi. Ali oduevljavao se i uveravao me je da e brzo slomiti otpor u Glamou (opsada se bila oduljila i ja sam mu ve prigovarao da se ne mogu tolike nae snage da dre tamo, jer su mi neke ete bile potrebne za napad na Klju), a posle Glamoa prelo bi se na likvidiranje i Livna. Nije tada mogao ni pomisliti da je ba onih dana i u Vrhovnom tabu sazrevala misao da Livno bude jedan od prvih ciljeva proleterskog napada. Prvi na komandant koji se susreo s nekim od proleterskih tabova bio je Rade Marjanac, komandant Treeg odreda. On je, s pratiocima, 19. jula u Pruscu kod Donjeg Vakufa naao tab 2. proleterske brigade. No, Marjanac me je o tome obavestio tek 23. jula, posle moje intervencije preko Rodia. Komandant Marjanac i komesar odreda Nemanja Vlatkovi su mi pisali da su na sektor ovog odreda jo pre 10 dana prispele proleterske brigade iz Srbije i Crne Gore, da upravo sada vode borbe u samom Bugojnu, a da oni odravaju direktne veze sa tabom 2. brigade. Po njihovom pismu bilo je jasno da je negde u blizini i Vrhovni tab, jer je pisali su Marjanac otiao u Vrhovni tab po pozivu. Marjanev kurir me je naao na putu Ribnik Crkveno. Shvativi da je Vrhovni tab na podruju Treeg krajikog odreda, komesaru Operativnog taba Osmanu Karabegoviu i ostalim drugovima sam odmah javio da potu za Vrhovni tab upute preko Glamoa. Osmana sam zamolio da priloi jedan kratak izvetaj s napomenom da e naa Udarna brigada da kree u pravcu Mrkonji u susret proleterskim jedinicama. Potpuno me je zaokupila misao o blizini Vrhovnog ko-

Ratne

uspomene

310

mandanta. Znao sam da svakog trenutka moe stii poruka da mu se javim. Ali ako je za raport i bilo zaista mnogo divnih podataka, hteo sam da ga posebno obraujem veu da smo oslobodili i snano utvreni Klju. Odjednom mi se poelo uriti, iako sam volio postupnost. Jo 24. jula mom tabu sam u Luci Palanku pisao da e 29. ovoga mjeseca snage Udarne brigade u zajednici sa snagama I I I i V odreda napasti Klju, ali sam dva dana kasnije sve pripreme ubrzao i odluio da napadamo uvee 27. jula. Odluku sam doneo predvee 26. jula, kad je stigao kurir komesara Operativnog taba s opirnim pismom u kojem je bila i jedna za mene krajnje laskava vest: Radio Moskva je itavu jednu emisiju posvetio partizanima Krajine. Govorio je tom prilikom mnogo i o tebi, 0 tvojim borbama u panij.i i sada u Jugoslaviji i rekao je: 'Krajiki bataljoni Koste Naa, bataljoni koji su danas ravni armiji' . . . (Tek posle rata, ini mi se na Prvom kongresu panskih boraca, moj drug iz panije, koji je potom predstavljao KPJ u Kominterni i bio sekretar Komunistike omladinske internacionale, Veljko Vlahovi, ispriao je neke detalje o emisiji u kojoj je govoreno i o meni. Veljko je nekoliko kratkih telegrafskih redaka Vrhovnog komandanta pretvorio u uzbudljivu priu.) Jo poetkom aprila Tito je u depei Kominterni pisao da u Bosanskoj krajini dejstvuju 16 partizanskih bataljona, svaki sa po etiri ete, koji su blokirali skoro sve gradove u toj oblasti. A u dane Titovog dolaska u Bosansku krajinu mi smo ve imali kompletnu brigadu i etiri snana odreda. Od aprila do kraja jula Slobodna Jugoslavija je u vie navrata govorila o borbama Krajinika. Samo o ofanzivi na Kozari javljala je nekoliko puta zaredom po Titovim tekstovima. Odmah po dolasku u Krajinu Tito je bio obaveten da nae snage vode borbu ve skoro dva meseca sa neprijateljem koji je na Krajinu krenuo sa dosta velikim snagama, rauna se na 3035.000, sa dobrom ratnom opremom 1 orujem. O tome je Tito najpre razgovarao s Marjancem, 23. i 24. jula, a 26. jula je primio i Osmanovo opirno pismo. Pre susreta sa mnom, drug Tito je znao da je borbena grupa Westbosnien (preko 40.000 vojnika) sa 4 nemakih, 25 ustakih i nekoliko etnikih bataljona, s bataljonom tenkova i 5 Hortijevih renih monitora mesec

Kozara

311

dana krvavo arila i palila u danononim sukobima s 3.500 boraca naeg II odreda. Osman je o ofanzivi pisao drugu Titu dosta opirno. Takoe mu je javio da naa Udarna brigada, zajedno sa snagama III i V odreda, organizuje napad na Klju i Sanicu i da e se kao to sam mu savetovao da napie posle te akcije odmah krenuti u pravcu naih snaga prema Mrkonjiu. Pisao mu je i o borbenom raspoloenju Krajinika: Naa vojska spremna je da produi borbu sa neprijateljem i da je vodi bilo na kojem podruju. Osman je oekivao da u se ja brzo nai s drugom Titom, te e se moi u vezi ove situacije na Krajini donijeti zajedniki zakljuak. Javio je Vrhovnom komandantu da sa naom Udarnom brigadom ide i drug Kota, pa je tako za kurire Vrhovnog komandanta jasno pokazan smjer mog kretanja.

>

Ratne

uspomene

312

Uoi polaska na Klju, za Prvom brigadom, s Osmanom sam se dogovorio da obie sektor Kozare, gde najtea neprijateljska ofanziva jo nije bila obustavljena, iako je u intenzitetu jenjala. Cini mi se da je s Osmanom delimino razbijene jedinice Drugog odreda obiao i uro Pucar. U Prvom i Petom odredu nije bilo problema, a Trei se ubrzano sreivao. Na Zmijanje smo poslali grupu boraca, kako bi obnovili i vojne jedinice ustanka, a i politike i drutvene organizacije narodnooslobodilakog pokreta i narodnooslobodilake odbore. Taj zadatak smo poverili Gojku Gajiu i Milanu Branko viu, koji su i pre pua rukovodili naim etama na Zmijanju. Uoi odlaska iz Luci Palanke primio sam njihov opirni izvetaj u kojem su mi javili da su stigli u Ribnik i prebacili se na Zmijanje (oni su pisali: na sektor Gavre Vojvodia). Od Ribnika preko Manjae nastupali su sa dve ete sa svojom i Vojvodievom: Na dolazak ovamo odmah se je uo u itavom Zmijanju i odmah su doli neki borci iz Ratkovakih eta nama u sastav (njih trojica), a jue je iz Sokolovake ete dolo 5 boraca koji su nam donijeli vijest da e itava eta doi ovamo ali ne mogu napustiti poloaj koga dre prema mus. selima do Sanskog Mosta. Jue smo pisali nekim borcima iz Sokolovake i Ratkovake ete i nadamo se povoljnom odgovoru za nas. Prije 4 dana pisali smo Krivokui Trivi u Grace traei od njega sporazum, jer smo uli da bi elio pregovore, a on nam odgovara da sad zasad ne moe da pregovara sa nama zato to tvrdi da e Nijemci vriti na Grme ofanzivu i da e ovuda proi vojska, pa iza ofanzive da e tada sa nama pregovarati. Izgleda da je Krivokua stari lisac kao i dosad i elio je samo da se presaldumi tome ko je jai, jer se danas nalazi uz Drenovia a ipak vodi politiku dvolinu i pie naim ovdje pomirljiva pisma . . . eta Mie Azaria kopa rovove na Sitnici i nada se napadu partizana od Jajca i Mrkonjia. Svi borci u Manjai (osim etvrte ete Mie Azaria) ne ele da se bore protiv partizana. Velika veina pozadine manjake raspoloena je za nas i nazivaju etnike ustae broj

Kozara

313

2 i na vie mjesta ne daju im hrane, a naroito u Donjem Ratkovu. Prema podacima izgleda da bi svi borci prili nama, sem ete Mie Azaria, poto se u toj eti nalazi najvie onih koji su vrili zloine, za koje su predviene i kazne . . . U selu Tramonji, Sokolovu, Donjem Ratkovu i Koznici ima mnogo boraca koji bi eleli stupiti u nae redove ali nema oruja, pa javite nam i to da li bi mogli dobiti od vas jo oruja. Nadao sam se da emo s Brankovievim etama, koje su popularne za sektor Zmijanja obezbediti jaanje naeg uticaja u onom kraju, kako bi planirani prodor veih jedinica, to nam je bilo onemogueno tokom juna i jula zbog kozarake ofanzive, bio to bolje primljen od naroda. Zmijanje smo jednom izgubili, ali to se po drugi put nije smelo dogoditi. etnici nas vie ni na koji nain ne bi smeli zaskoiti. Ve smo dobro znali kako s njima treba postupati. U julu, tueni od jedinica naeg Treeg odreda, kao i od ostalih snaga koje su prolazile kroz etnika podruja, Drenovievi i Maretievi komandiri su nam se sve ee obraali predlaui pregovore, primirja, pa i saradnju. Tako su nam komandant i komesar Sokola Kovaevi i Moraa 12. jula pisali da im Azari i Lazii nude pregovore. Ba kad sam bio na putu prema Kljuu, Osman me je u jednom pismu upozorio da treba vrlo oprezno postupati sa svima koji pregovaraju (povedi rauna o pregovorima sa Manjaanima, jer sve Azarieve, ili bolje Laziieve, kitnjaste rijei o kralju i otadbini imaju samo za cilj da ublae kapitulaciju na kraju pisma izraenu u onim takama ikoje govore o spremnosti na pregovore. Jer makoliko oni u tom pismu srbovali, jasno se vidi da oni ele sporazum, i zbog toga ne treba na sve to gledati jednostrano. Dobro bi bilo kad bi se moglo omoguiti jedan zbor njihovih vojnika, ne ii samo putem pregovora sa njihovim nazovi voama). Pisao nam je, i to ba meni, i sam Uro Drenovi. Prvo njegovo pismo sam primio kad sam se vratio u Luci Palanku s Novske planine, a drugo 23. jula. Smatrao sam da mu uopte ne treba odgovarati. Jedno je bilo oseanje zavedenog seljaka, onih nepismenih ljudi s bosanskih planina, a drugo jasna, izdajnika, kapitulantska orijentacija Uroa Drenovia o kojem smo sasvim precizno znali da je potpisao pakt o saradnji s Italijanima i ustaama.

Ratne

uspomene

314

Na Zmijanju i na podruju Treeg odreda borci iz vojno-etnikih jedinica prebjegavaju sa orujem u nae jedinice, pisali su uro, Lepa i Osman Pokrajinskom komitetu: ne samo pojedinano, nego i u itavim skupinama. Tako je prela sokolovaka etnika eta (4050 puaka sa komandirom... zatim etnika eta Vojina Babia kod Glamoa . . . sa etnikog terena Manjae javilo se 150 omladinaca naim komandama... na nekim mjestima etnika pozadina odbija da daje hranu etnicima, a donosi je partizanima. Upravo u mestima gde nekad, u aprilu, ete naih udarnih bataljona nisu mogle dobiti ni hrane i prenoita, gdje su se vrata zatvarala i ljudi krili im bi se pojavili borci sa petokrakim zvezdama, sad je situacija bila potpuno izmenjena: partizani su doekivani kao vojska sopstvenog interesa, a etnici odbaeni kao izdaja. U takvoj situaciji, pisao je uro Pokrajinskom komitetu, videi da mase otpadaju od njih, etnike voe pokuavaju da ih raznim manevrima zadre. Oni piu pisma tabovima gdje trae pregovore pod etnikom firmom i predlau saradnju i zajedniku borbu protiv Muslimana i ustaa, ali s tim da i dalje ostanu etnici i zadre samostalne etnike tabove. Oni se pozivaju na preporuku iz Londona u tome smislu, na brzo ostvarivanje drugoga fronta, mogunost otvaranja toga fronta u Jugoslaviji itd. Pisma, vidi se, pisana su po instrukcijama sa strane. Dva pisma pisao je takav okoreli izdajnik kao to je Drenovi, drugu Kosti; bandit Lazo Tomi pisao je komandantu i politikom komesaru I I I bataljona, III Odreda i Operativnom tabu; bandit Mile Kecman pisao je V odredu nekoliko puta, a u najnovije vrijeme nudi toboe da preda nama 400 etnika sa 2 biva jugoslovenska oficira. Jedan od etnikih banditskih voa nudio je sastanak nekim naim drugovima sa kotarskim pretstoj nikom iz Mrkonjia, za koga tvrdi da je zaduio Srbe. Cilj tih njihovih pisama i ponuda jeste da vjetim manevrima dobiju u vremenu, te da zadre proces diferencijacije koji se razvija izmeu lopovskog etnikog vodstva i zavedenih masa. Oni taj proces, dabome, ne mogu zadrati, ali tim svojim manevrima i lanim tvrenjem da su se ve sporazumjeli sa nama unose izvjesnu zabunu meu nae borce i otupljuju u izvjesnoj mjeri kod nekih naih boraca otricu mrnje prema etnikim izdajicama a to tim vie to su neki nai drugovi nii komandanti na svoju ruku vodili razgovore sa raznim etnikim voama.

Kozara

315

Ti razgovori nisu urodili nikakvim plodom a samo su stvorili tetne iluzije meu naim borcima o mogunosti pomirenja sa etnicima (kao takvim. Zato smo mi po tome pitanju zauzeli slijedei stav: Diferencijaciju koja je nastala izmeu etnikog vodstva i masa iz etnike pozadine treba jo vie produbiti, obraajui se direktno narodu i borcima i pozivajui ili u nae redove. Koristiti slabost izdajnikog vodstva i ne dozvoliti mu da te mase novim lanim manevrima o sporazumu sa nama skrene s puta kojim su one pole i zadri za sebe. Ne voditi sa etnikim voama pregovore osim sa nekim komandirima i to samo pod uslovom prelaska pod nau komandu s tim da se od bivih etnikih boraca stvaraju dobrovoljake jedinice, kakvu nam je sugestiju dao i Vrhovni tab. Rasulo u etnikim jedinicama je poelo poetkom juna, kad je Milutin Moraa s Udarnim bataljonom Petog odreda, po zapovesti Operativnog taba, stigao na podruje Glamoa. Dan dva posle dolaska na to podruje, ve 4. i 5. jufia, Moraine ete su napale na etnike bande Nikole Vjetice i Vojina Babia s kojima je u ono vreme bio i Stanko Kutanjac. Vjetica je sa svojim Gvozdenim bataljonom izbegao borbu, a Babi i Kutanjac, koji su imali svoju dobrovoljaku vojsku i do tada ni u jednoj prilici nisu saraivali ni s okupatorom ni s ustaama, poslali su Morai poruku da ele i pregovore i saradnju. Moraa nas je o tome izvestio 13. juna: . . . Kada mi nismo otili na pregovore, doao je do nas Kutanjac, a poslije i Vojin Babi. Kutanjac je uhapen, a po dogovoru sa drugovima, sa Babiem smo ugovorili da on dovede svoju etu kod nas, da se ljudi upoznaju i da mu se dadu odreeni zadaci. Babi, naime, nije etnik. Meutim, Babi nije doao, izgleda bio je neodluan, a sumnjao je u nas poslije hapenja Kutanjca ... Ustae Kutanjca nikad nisu smatrale svojim ovekom. ak u nekim dokumentima pisanim u junu i julu 1942. godine navode da je Kutanjac partizanski voa. Tako u izvetaju satnika Curaa, komandanta orunikog krilnog zapovjednitva Jajce od 22. jula stoji: Naoruani etnici na podruju kotora Varcar Vakuf i Jajce u glavnom su preli skupini Uroa Drenovia kao svome voi, koji surauje sa naim graanskim i domobranskim vlastima. Na poziv domobranskih vlasti da se

Ratne

uspomene

316

jave pravoslavci radi odsluenja djelatnog razdoblja ovi mladii roeni 1922. i 1923. godine koji su bili pozvani, se slabo odazivaju. Tako se 11. VII. 1942. pravoslavci nisu odazvali na vojnu dunost, ve su otili od svojih kua sa podruja kotara Jajca, i javili se etnikoj skupini u selu I m l j a n i . . . 5. srpnja 1942. prela je jedna skupina etnika iz Janja, kotar Jajce na podruje kotara Bugojno i bez ikakve djelatnosti sklonili se u sela Breziane, Skakavce i Zijamet, kotar Bugojno. Izmeu ove grupe etnika i partizana izgleda da je dolo do estoke borbe u planini Hrbljane, kotar Glamo, u kojoj je borbi poginuo partizanski voa Stanko Kutanjac. Stanka Kutanjca su u na tab u Luci Palanci drugovi iz Udarnog bataljona doveli vezanog. Izgledao je jadno, malaksao, bez volje. im su ga uveli k meni umesto pozdrava, glasom beznaa ree: Svrite ve jednom ovo maltretiranje, streljajte m e . . . Kutanjca sam tada video prvi put. Bilo mi je javljeno da ga dovode, ali nisam oekivao da je vezan i da je toliko utuen. Naredio sam da ga odmah odveu i da nas ostave same. Kasnije je u razgovoru sudjelovao i uro Pucar, a popodne i Osman Karabegovi. Pre svega, eleo sam razjasniti: da li je Kutanjac za borbu protiv okupatora. Tu dvojbe nije bilo: od prvog ustanikog pucnja, borio se protiv okupatora. Njegove jedinice nikad nisu bile etnike, nego dobrovoljaka vojska. Bilo je jasno da nije po sredi njegov kukaviluk, niti izdajniko etniko opredelenje, ve politiko nesnalaenje. Jo u poetku razgovora, pre nego je shvatio da nita nemam protiv njega, krtim, kratkim reenicama, koje su bile izgovarane kao ifre, rekao je da su ga mnogi izvreali, da ga ljudi iz komiteta ne razumeju. Gorina je zapljuskivala iz njega kad kae: Neki misle da se u ovom ratu protiv okupatora treba da bore samo komunisti! Upravo obratno rekoh. Ako komunisti i predvode narod u ovoj borbi, ta borba nije nikakav njihov uskosopstveniki interes. Oni su u borbu uli u interesu potlaenog naroda. Zato se onda meni onemoguuje uee u toj borbi? Ti bremza nau borbu! pomalo ljutito prigovorio

Kozara

317

mu je uro Pucar. A Kutanjac se poeo zaklinjali da nikad nije bio bremzer: Ako je ko titio narod, onda sam to bio ja. olaja, Metlo, ja . . . Ne petljaj ti sebe s Metlom ,i Simelom prigovorio mu je Pucar. Hteo je uti razliku. Ono to mu je Pucar rekao bilo je krajnje neuverljivo. Zbog toga sam se vratio na poetu temu: hoe li on da se stvarno bori protiv okupatora? Tada je ve bio donekle oputen. Vie nije govorio ko ovek unapred optereen oseajem da je neumitno osuen, ve kao sabesednik ravnopravan sabesednicima. Opirno tumai svoje gledanje na nau narodnooslobodilaku borbu. Uverava nas u vernost toj borbi. Zna nae osnovne stavove, zna i to da smo mi i partizanska i dobrovoljaka vojska. to onda, pita, nama smeta da njegove ete budu dobrovoljaka vojska. To nama ne smeta. Zbog toga ti niko ne prigovara. A mene hapsite jer vodim dobrovoljaku vojsku. Dokaite da sam ikad i jedan metak ispalio protiv partizana, i ubijte me . . . Posle toga razgovora, u prisustvu Osmana Karabegovia i Drage Maara, dogovorio sam se s Kutanjcem da se vrati u svoj kraj i da s naim pismenim ovlatenjem osniva svoje ete, koje e se boriti zajedno s nama protiv okupatora, ustaa i etnika. I protiv etnika? Ako misli da oni nisu isto to d ustae ili Italijani. Drenovi je isto, svi nisu . . . E, pa ti ih onda razdvoji. Mi, na alost, vie ne moemo da delimo: sve ono to nije s nama, protiv nas je. Ko nije s Drenoviem, neka odbaci oruje ili neka doe u nae redove, inae moramo tui sve koji su pod Drenovievom komandom . . . Tui u i ja one koji izvravaju Drenovieva nareenja. Tako smo se i rastali. Kasnije se pokazalo da smo ispravno postupili. A da je organizovanijeg napora i malo vie umea, pa da se tako porazgovaramo i dogovorimo i s nekim drugima, moda

Ratne

uspomene

318

bismo i u tim sluajevima uspeli. No, u julu, s etnikim voama vie nismo eleli nikakve pregovore. Oni su 28. juna zajedno s domobranima napali poloaje Drvarskog udarnog bataljona i Metlievu etu koja se vratila u Trei odred iz Prve brigade. Svi etniki komandiri i komandanti su blisko saraivali s domobranskim tabovima, ali jedan deo vojnika iz Vjetioinog Gvozdenog bataljona nije bio za tu saradnju. Obaveteni smo da su neki od tih boraca ak za vreme napada na nae jedinice pucali s lea u domobrane, jednu grupu su ak razoruali, trojicu-etvoricu koji su iskazivali vernost Paveliu su ubili, a ostale oslobodili i pustili razoruane kuama. Posle tog domobranskog-etnikog napada na partizane, shvativi konano u koga i za koga puca njihovo oruje, gotovo svi iz Gvozdenog bataljona su se razbeali: neki u svoja sela, a veina u jedinice olajinog bataljona. Tek komandiri i komandanti s pedesetoricom etnika odlaze k Drenoviu. U tim sukobima i Nikola Vjetica je ranjen. Uoi napada na Klju, ba kad sam stigao u Crkveno u tab Prve brigade, stigao je tamo i kurir Rade Marjanca, koji mi je preneo Marjaneve poruke o dolasku Vrhovnog taba, a i izvetaj o situaciji u Treem odredu (o bataljonima Pelagi i Iskra, a ne i o Budunosti i Sokolu, jer su ta dva bataljona u julu bila neposredno pod komandom Operativnog taba). Marjanac nam je tada pisao da su sve ete Pelagia potpuno na partizanskoj liniji i da nikakve trzavice ne postoje u ovom bataljonu, kao ni u pozadini na njegovom sektoru. Umesto oke Jokia, koji je povuen u tab Odreda za sekretara taba, Vaskrsije Stupar je postavljen za politikog komesara Pelagia: U bataljonu postoje etiri dobro organizovane omladinske pozadinske ete, koje ve dugo vremena rade na vojnoj i politikoj obuci te su ndke ve u celosti sposobne da prime oruje i stupe u borbu, no kako bataljon nema prilike da doe do potrebnog oruja za ove ete, to se i dalje vri obuavanje istih bez oruja. U bataljonu postoji bolnica koja ima na leenju oko 60 to bolesnika to ranjenika. Higijenski uslovi u bolnici su prilini, dok ista u mnogome oskudeva u sanitetskome materijalu i posteljini. Bolnica ima jednog lekara (Dr. Klajnhapla), jednog zdravstvenog pomonika, jednu bolniarku i jednog bolniara. Kod bataljona vlada ekonomska kriza, jer isti uveliko oskudeva sa ivotnim namirnicama, naroito sa itom, ali poto je etva delimino ve otpoela, nadati se je, da e

Kozara

319

ovo biti otklonjeno. 32 metra ita poslatih od strane toga taba primljeni su i ve utroeni. U drugom bataljonu 'Iskra' pojavila se je etnika banda, 8. maja u Majevcu i Branima. Ta sela granie sa sektorom 'vojno-etnikog bataljona' Uroa Drenovia. U samom poetku banda je uspela da nametne svoju komandu nekim etama koje su bile polupartizanske od kojih je formiran vojno-etniki 'Gvozdeni bataljon' pod komandom Vjetice Nikole. U radu oko capanja snaga toga bataljona i izdvajanja potenih ljudi uspelo se je toliko, da je znatan broj odmah izdvojen tj. ocepljen i formiran u jednu jedinicu i stavljen pod komandu ovoga odreda, a sem toga znatan broj je ocepljen i kod njih se je uspelo da su za svo vreme ostali sasvim neutralni. Dve ete ostale su po strani svih dogaaja kao partizanske ete koje su u svemu izvravale nareenja svoje komande bataljona i ovoga odreda i te ete i danas stoje isto na partizanskoj liniji borbe, iako se nalaze gotovo u sektoru Drenovievom. Kupreka eta takoer je oiena od svih poganih elemenata . . . U ovome bataljonu postoje novoformirane dve omladinske pozadinske ete koje vre obuku bez oruja. Zborovi u pozadini odravaju se dosta esto na sektorima oba bataljona, no u tome postoje tekoe zbog nedostatka politikih radnika, ali i pored toga zapaa se svakim danom sve vee napredovanje u ovom smislu... Kad su Marjanac i Vlatkovi poslali nama ovaj izvetaj, 23. jula, ve su se bili sastali sa tabom Druge proleterske brigade, a odmah posle slanja izvetaja Operativnom tabu, Marjanac je otiao u Vrhovni tab po pozivu. Odmah sam odrao kratak sastanak s rukovodstvom Prve udarne krajike brigade i saoptio im da je drug Tito u Krajini i da drug Tito lino smatra na naa borba za Klju mora biti uspena. Ve tada smo u sve jedinice, koje su bile predviene za napad na Klju, poslali obavetenja o koncentraciji snaga. Iz Petog odreda privukli smo Prvi bataljon, iz Treeg odreda bataljon Soko a iz 1. bataljona Prvog odreda samo jednu etu. Sve stareine, od komandira eta pa navie, pozvane su za popodne 26. jula na komandantsko izvianje Kljua. Uoi polaska na komandantsko izvianje, 25. jula, odrali smo partijsko savetovanje svih bataljonskih biroa Prve brigade. Bio je prisutan i Stefan Mitrovi. Na ovom

Ratne

uspomene

320

savetovanju pisao je nekoliko dana kasnije uri Pucaru Savo Kesar, proitano je, proueno i objanjeno pismo Pokrajinskog povjerenitva za Bosansku Krajinu. Pismo je proraeno paljivo sa ivom diskusijom po svakoj taci, gdje su se iznosile razne greke i propusti koji su uinjeni u radu nae partijske organizacije. Naroito je uoeno lijevo skretanje, ali je naglaeno da se pri tom borei se protiv lijevih greaka uvamo od desnih skretanja (otupljivanje otrice protiv e t n i k a ) . . . . Isto tako smo se sloili i u pitanju predloga upuenog viim forumima o odravanju redovnih, ne estih, nego privremenih, etnih sastanaka, na kojima bi se pred svim vojnicima rjeavale razne isto etne stvari i pitanja. U tom pogledu s nama se sloio drug Kota. Napomenuto je da bi partijska elija morala budno da rukovodi tim sastancima . .. Radi to vreg povezivanja nae vojske i naroda, rijeeno je da se u svakoj eliji odredi jedan drug, koji e hvatati i drati vezu s narodnooslobodilakim odborima i partijskim organizacijama u pozadini... Razgovor je voen i o predstojeoj akciji, o napadu na Klju. Posle savetovanja, razgovori o akciji na Klju su voeni u svim elijama, a zatim i na etnim sastancima. Odrani su i zborovi sa narodom. U Crkvenom je 26. jula naa mlada kulturna ekipa priredila kulturno-politiku priredbu u cilju povezivanja pozadine ovoga kraja i nae vojske . . . Toj priredbi prisustvovao je i drug Kota i uzeo uea govorom u kome je izloio znaaj Brigade i vanost zadataka koji stoje pred Brigadom... A naroito je istaknuta vanost bratstva naih naroda u borbi protiv okupatora i njegovih slugu i iri razmah ustanka u Hrvatskoj ... Posle priredbe u Crkvenom krenuli smo na komandantsko izvianje. Pratila me je velika grupa komandanata, komesara, komandira i kurira. Klju je bio peti vei grad kojeg sam napadao s krajikim jedinicama. Budui da smo imali dobra obavetenja o situaciji u Kljuu, a istovremeno procenjivali da je borbeni moral naih jedinica vanredno visok, oekivali smo uspeh. Ui u Klju, govorio sam rukovodiocima jedinica predvienih za napad, znai otvoriti vrata u Sansku dolinu, a ui u Sansku dolinu znai obezbediti etvu! U kasno popodne 26. jula nekoliko sati smo osmatrali Klju. Imali smo dobar pregled. Grad je, pod srednjevjekovnom kulom Stjepana Tomaevia takozvani Toma-

Kozara

321

evi-grad ukljeten izmeu planina isfe, Dimitora i Manjae, u gornjem toku Sane. Znali smo da je u gradu neto preko 500 domobrana 10. peadijskog puka i da je u okolnim selima prilikom napada potrebno slomiti otpor ^muslimanske milicije. Komesar 1. krajike, Ilija Materie, pie kako je bilo prijatno sa mnom uestvovati u izvianju neprijateljskih poloaja i rasporeda snaga u Kljuu i oko njega i da mu je bilo ugodno posmatrati kako iskusan vojnik prilazi zadatku i kako se odnosi prema njemu, kako rezonuje o svakom detalju; kae ujedno da je to bila i izvanredna prilika za mnoge od nas i da neto nauimo. Ne citiram Materica zbog mene. Ponaao sam se kao svaki normalan komandant. Citiram ga zbog Krajinika: kako su ti, uglavnom vojniki neobrazovani momci, brzo uili! A primer je u ratu, i uopte u ivotu neophodan. Popodne 26. jula bilo je vedro. Sve dok se nije smrailo osmatrali smo grad. I bez dogleda smo, gledajui odozgo, s brda, mogli sve videti. Neprijatelj se stisnuo iza rovova i bunkera ispred kojih je bilo i bodljikave ice. Naroito snano je bio utvren Tomaevia-grad. Osmatrajui sve to, okruen komandantima, komesarima i ponekim kurirom, rekoh: Nee biti lako. Ali ja verujem u K r a j i n i k e . . . i poeh izlagati svoju zamisao za napad. Nisam bio ni dorekao misao, a u re mi se uplete jedan od naih kurira: kao, veli, ima on neto da kae. Tek to je progovorio, shvatio je vidi mu se to po licu da je preterao. Neko od drugova ga lako udari po rebrima. Ostali su mirovali oekujui, oito, da u prekoriti kurira. Ali nije bilo razloga za prekor. Na rat nije bio obian rat, i u naem ratu svi smo mi zavisno o prilici bili i bombai, i kuriri, i komandanti. Zato kurir ne bi imao svoj stav? Ipak, hteo sam znati: Ti si iz Kljua? Kurir, jo zbunjen, posle prve plahosti, zabrza: Iz Kljua, drue Kota, i znam svaku stopu . . . Izloio je svoju zamisao napada i ja sam svoj ve smiljeni plan delimino menjao. Kurir je znao neto to komandant Operativnog taba nije imao na umu: kako i ovoga puta neprijatelja ne treba samo tui silinom juria, nego ga treba nadmudriti, izigrati, prevariti; kurir je rekao:

Ratne

uspomene

322

Potkopaemo mu temelje! Zahvalio sam naem domiljatom kuriru na u pravi as i na pravom mestu iskazanoj samoinicijativi, govorio sam tada i seao se pri tome kako je meni drug Tito to objanjavao, i u Rogatici, i u Foi, pre pola godine da nai uspesi ne zavise samo od herojstva naroda i njegove vojske, nego i od sposobnosti svakog od nas, kurira i komandanta, da uvek ume nadmudriti neprijatelja, da ga moe tui ne samo snagom svog oruja, koje je redovno slabije od neprijateljskog oruja, nego i svojom superiornom domiljatou, svojim shvatanjem da o svakome od nas zavisi sudbina svih nas . . . Sauvane su brojne direktive i zapovesti Operativnog taba u kojima smo tumaili da borce treba uiti samostalnosti i inicijativi u izvoenju kako sitnih tako i krupnih akcija . . . Kurir je stajao uza me, crven kao rak na eravici. Jo jednom se javio za re, onda kad sam zatraio od komandanta 1. brigade Ratka Maruia da nae vod dobrovoljaca, koji e sutra uvee, pre naeg napada po kurirovoj zamisli ui koritom male kljuke reice, Sanine pritoke, u grad i napadom iznutra, u 23 asa, naznaiti poetak naeg opteg udara. Mislio sam da ih ja povedem javio se kurir, ovoga puta vrlo, vrlo tiho. Dakako kaem, a Ratko se nasmeja: Ja ve znam dobrovoljce: Mikan i njegov v o d . . . govorio je o vodu Mikana Marjanovia, junaka koji e neko vreme posle ovog boja u napadu na Kupres, postati legendaran i ve one jeseni narodni heroj. Kasno uvee 26. jula, posle izvianja, kad smo se ve na licu mesta dogovorili ta ko treba u borbi za Klju da radi, izdiktirao sam zapovest za napad: . . . Prvi bataljon Udarne brigade i Udarna eta bataljona 'Soko' napadaju na grad preko Jarica i Majkia sa zadatkom da jednim dijelom svojih snaga upadnu to bre u grad, a sa drugim dijelom likvidiraju i razoruaju rovove pred gradom. Po zavrenome zadatku spajaju se sa naim snagama koje napadaju Tomaevia Grad. Poslije toga spajanja ostaju u gradu Udarna eta bataljona 'Soko' i 3. eta 1. bataljona Udarne brigade. Ostale snage kreu se u pravcu Rejizovii Hadii, gdje se veu sa snagama Udarne brigade.

Kozara

323

Drugi bataljon Udarne brigade i 1. eta 1. bataljona Prvog odreda imaju za zadatak ,da sa svojim snagama prerezu veze izmeu grada na taj nain to e napasti na selo Rejizovii i produiti sa ienjem neprijateljskih sela i to: astovii, Hasii, Hadii, Pudin Han, Vojii i kola na raskrsnici ceste Petrovac-Sanica. Pored toga imaju zadatak da onemogue dolazak pomoi u grad. Bataljon 'Sako' i 2. eta 1. bataljona Petog odreda imaju zadatak da napadnu Tomaeviev Grad i zauzmu visove Breice s time da ne dozvole odstupanje i utvrivanje neprijatelja u kuli. Pravac kretanja tih snaga bie Koba, Meugorje, gdje e se neprimjetno prebaciti preko Sane i produiti kretanje preko Plamenica i Humia tako da dou neprijatelju za lea. Poslije izvrenoga zadatka te snage spajaju se sa snagama Udarne brigade i produuju zajedniki ienje neprijateljskih sela. Manjaka i jedna Petrovaka eta imaju zadatak da likvidiraju neprijateljska uporita elin, Kamen i Zgon, da dre zasjede i da onemogue nadiranje etnika iz Gornjeg Ratkova, Sokolova i Mrkonji Grada. Pratea eta Udarne brigade, jedno bacako odjeljenje, dodaje se Manjakoj i Petrovakoj eti. Jedno bacako odjeljenje dodjeljuje se Drugom bataljonu Udarne brigade. Dva bacaka odjeljenja uestvovae u napadu na grad, s time da tuku neprijateljska uporita koja budu davala otpor. Teki mitraljezi: Dva se dodjeljuju 2. bataljonu Udarne brigade, a etiri potpomau svojom vatrom nastupanje 1. bataljona Udarne brigade, s time da svojom vatrom tuku prostor izmeu kule i grada i neprijateljske rovove. Protivtenkovski top: U asu napada sa dva metka tue kulu, a dva metka u V' grad, a poslije po potrebi. Glavno previjalite bie u Crkvenom, a svi tabovi bataljona ima da organizuju bataljonska prihvatna previjalita. Sav plijen pripada Operativnom tabu Bosanske krajine i evakuie se u Crkveno. Evakuacijom rukovodie intendant Udarne brigade u zajednici sa intendantima bataljona. Logor zarobljenika bie logor 1. ete bataljona 'Soko', kod kue Todorovia.

Ratne uspomene

324

Nastupanje i osvajanje pojedinih mesta oznaavae se paljenjem objekata, tako da se teka oruja mogu ravnati. Napominje se svima komandantima, komandirima, polkomesarima da e lino biti odgovorni za sve samovoljne aktove poinjene od strane njihovih vojnika, kao to su pljaka, ubistva civilnoga stanovnitva, line osvete i tome slina djela. Operativni tab nalazie se u kui (paljevina) Blaevia.