NAFTA

Prva naftna buotina je izbuena 1859. g. u Pensilvaniji. Proizvodnja je

poveana posle pronalaska derivata petroleja i petrolejke, a zatim benzinskog motora
Dajmlera i Benca (1883. g.) i motora s unutranjim sagorevanjem Dizla (1893. g.).
Tridesetih godina 20. v. posle pronalaska vetakih vlakana (najlon) razvija se
petrohemija.
Svetska proizvodnja nafte 2005. g. iznosila je 3,7 mlrd. t (uporedi s ugljem).
Naftne buotine idu do 6 000 m, na podmorskim elfovima do 400 m. Cena jedne
buotine iznosi od 25 000 do 1 mil. dolara. Iz jedne buotine na Bliskom istoku se
dobija proseno 115 000 t, u Severnoj americi 816 t. Uz to, na Bliskom istoku nafta
izbija kao fontana, tako da nije potrebno ispumpavanje u prvim fazam eksploatacije,
dok pritisak ne oslabi. Proizvodna cena jedne tone nafte na Bliskom istoku iznosi oko
7-8 eura, u Nigeriji 8-9, u Severnom moru 30-40 eura. Najskuplja prozvodnja nafte je
Meksikom zalivu i na Aljasci.
Pre upotrebe nafta treba da se rafinira, tj. ralanjuje na pojedine skupine
ugljovodonika, od kojih se dobijaju derivati za upotrebu. Nalazita se razlikuju po
kvalitetu nafte. Tzv. laka nafta (na pr. libijska, alirska) sadri preteno lake
ugljovodonike, koji su traeni. Teka nafta kao to je pensilvanska, trinidadska, su
sastavljene od tekih ugljovodonika kao to su teka lo ulja, maziva ulja, mazut,
parafin, bitumen itd. Tokom prerade iz teke nafte dobija se manje potrebnih derivata.
1 barel = 158,8 litara ili 0,1588 m3. To je 1/7 tone, ili obrnuto 1 t = 7,3 barela.
Nafta je visoko kalorian energetski izvor, 41,8 mJ ili 1 t nafte = 1,429 tona uslovnog
goriva

Razlozi nastanka OPEC-a

Nastanak OPEK-a je vezan za prebacivanje ekonomske snage u domenu nafte sa
multinacionalnih naftnih kompanija ka zemljama u kojima se nafta proizvodi.
Nedostatak iskustva u istraivanjima, nerazvijena tehnologija proizvodnje,
nemogunost poboljanja kapaciteta, i nedovoljno razvijena
distributivna mrea za naftne poslove, onemoguile su zemljama izvoznicama nafte
da dovedu do dominacije nad naftnim preduzeima pre Drugog svetskog rata. U
vreme Drugog svetskog rata zemlje izvoznice nafte poinju da trae bolje uslove u

ugovorima koje su potpisivale sa multinacionalnim naftnim kompanijama. Venecuela

1943. potpisuje prvi ugovor koji se zasnivao na principu "pola-pola" , sto je
podrazumevalo da proizvoai zemlji u kojoj posluju moraju platiti honorar na bazi
royalty uz pedeset - pedeset podelu profita.
1940 im u cilju aanja
eg la profitima od nafte. Ke su le traei
koje su spremne da ponude povoljnije e. U u,
pocinje da ohrabruje Arape "-" ugovore i da izvrse
u og poreskog . , evi i m kolektivnog , u je la,a zatim i
dobila kompanijama koje su u toj zemlji poslovale.
U narednom periodu, krajem 1940-ih i poetkom 1950-ih, dolazi do poveane
svetske tranje za naftom, ali s druge strane, dolazi i do vie nego proporcionalne
proizvodnje.
Rast ponude nafte na svetskom tritu u veoj meri nego to je to bilo potrebno,
doveo je do pada cene nafte.
o , jer je
ne e a toga da
mogu da konkuriu protiv toliko snienih cena.
urova uprava je zakljuila da je, zbog prevelike zavisnosti SAD - a od nafte,
koja dolazi iz drugih zemalja, . su
e n om. je sluila tome da
na om nivou. Naftne kompanije su time izgubile na profitu, pa su 1959. odluile
da jednostrano utiu na cenu po kojoj su kupovale naftu na Bliskom istoku, elei na
taj nain da smanje proizvodne trokove, a u cilju povraaja izgubljenog profita. To je
rezultiralo sazivanjem prvog Arapskog naftnog kongresa, na kome su naftne
kompanije pozvane da se ubudue konsultuju sa zemljama izvoznicama o promeni
cene sirove nafte. One su se o ovaj poziv ogluile, i ve u aprilu 1960. dodatno snizile
cenu. Time su izazvale reakciju vlade Iraka, koja je pozvala delegacije na najviem
nivou iz Irana, Venecuele, Saudijske Arabije i Kuvajta, da se sastanu u Bagdadu.
Usledila je konferencija visokih predstavnika ovih drava od 10. do 14. septembra
1960. na kojoj je ustanovljena Organizacija zemalja izvoznica nafte OPEK.
Osnivanje OPEC-a
je
ka
, , a, e e e,
.


ih ,
.

, e
a a .
Prednost iz zemalja lanica OPEC - a
i u istim; om, om
o u om u traenoj koliini ajem na investirani
kapital .
Osnivanjem OPEC-a odlueno je da e zvanini jezik koji e se koristiti u
Organizaciji biti engleski jezik.
Finansiranje organizacije se vri iz budeta Organizacije. Plan budeta se sastavlja za
svaku kalendarsku godinu, a budetska sredstva se prikupljaju od zemalja lanica.
Pritom se prvo uzima fiksna godinja pretplata od pridruenih lanica, a preostale
potrebe budeta izmedju ,
e e .
Lokacija
koja je na drugoj konferenciji jeste da se stacionira
, , K- an
1961. 1965., K K-a la je u u
, . , K-ov tab u Beu o je
; s premeteno u Ulicu Ring 10. U
1977. organizacija je premestila sedite e s 93
skog kanala .
pregovori da se Viplingtrase,
Beke berze prom ou.

K - ovim "
om , ima e e kao e e,
, najmanje
, jednoglasno prihvatanje od
strane zemalja oa. " pravi
: osnivai lanovi, redovni lanovi i pridrueni lanovi.
i osnovale K na proj
i oj . Redovni, tj. punopravni lanovi su oni ija je

prijava za lanstvo podrana i prihvaena od strane Konferencije.

ovi su e e , ali je
njihovo prisustvo pod specijalnim uslovima odobreno od strane Konferencije.
s 12 .
ZEMLJE OSNIVAI
Islamska Republika
Iran
Irak
Kuvajt
Saudijska Arabija
Venecuela

GODINA PRISTUPANJA
1960.
1960.
1960.
1960.
1960.

PUNOPRAVNI LANOVI
GODINA PRISTUPANJA
Katar
1961.
Velika Socijalistika Narodna
1962.
Libijska Arapska Damahirija
Ujedinjeni Arapski Emirati
1967.
Alir
1969.
Nigerija
1971.
Ekvador
1973.*
Angola
2007.

* 1992

2007.
, 1975,
1. 1995.
, 1962,
2008.

Konferencija , dcijauglavnom od za u i energetiku nog

. ,
na
eg naina implementacije izabrane
strategije.
Onizaciju, o
ima ama e o Odbor guvernera, a u vezi sa
.
O. , O
pri podnoenju a vanju
Ou, budetu , a na predlog
.
Odbor guvernera
se kojeg ona predloi,a
, i to na mandat od dve godine. Odbor guvernera usmerava
Organizacije; ; predlae Konferenciji godinji
budet. o im ima
e i
.

Ekonomska komisija koje ,
em da asistira Oi cene nafte na
svetskom tritu.

Sekretarijat ,
guvernera. S se
potrebnog dodatnog . Oan je
, a a . o
, iji informacije daljem
.
Generalni sekretar
Generalni sekretar
. ,
O guvernera. imenuje
Konferencija na , a izbor se moe po u
tom periodu.

Funkcionisanje OPEC-a
su a a li
K-a, O la a postojanja
Organizacije. Razlog toga je, pre svega, injenica da su zemlje izvoznice bile
subjekti, a filijale transnacionalnih kompanija nosioci proizvodnje i svetske trgovine
naftom. Takodje, K- u oj i 28% 1960.
1970, je porasla 41%. Zatim, rezerve nafte u ovim zemljama,iako su
iznosile 75% svetskih rezervi nafte, bile su ustvari u posedu ih
a ( ). Pored toga, prezasienost trita ponudom nafte
unapred je osudila svaki pokuaj dizanja cene na propast. Pored ovih postoji jo, to
neposrednih, to posrednih, razloga za neuspeh OPEK-a tokom 1960-ih, kao to su
npr. politike nesuglasice i sukobi u Arapskom svetu. Medjutim, ve 1971. naftne
kompanije shvataju potencijalnu mo Organizacije, te po prvi put pristaju na
pregovore o ceni nafte sa zemljama izvoznicama. Dogovor je doveo do samo
neznatnog poveanja cene sirove nafte, ali to je bio samo poetak demonstracije moi
ovog kartela. Iste godine, 15. avgusta 1971., SAD su odluile da jednostrano napuste
bretonvudski devizni sistem i prebace se na rukovodee fluktuirajui. Ovakva odluka
SAD je podrazumevala dodatno tampanje dolara koji bi stajali u rezervama
Federalne banke, a koji bi sluili za ublaavanje fluktuacija kursa. Poveanje koliine
dolara u svetu dovelo je, naravno, do depresijacije istog, a time dolazi i do pada
prihoda zemalja izvoznica nafte, to je u potpunosti obezvredilo ranije postignuto
poveanje cene nafte u dogovoru sa multinacionalnim kompanijama. Kao odgovor na
doivljenu nepravdu, zemlje OPEK-a odluuju se na nacionalizaciju naftnih
kompanija koje su u tim zemljama poslovale, te na taj nain preuzimaju kontrolu nad
exploatacijom, distribucijom i samim tim i cenom nafte.
Prva naftna kriza
Prva naftna kriza la 1973.,
K (
a K-, u) i naftni embargo,
snage a
(estodnevni rat) izmedju Izraela i Egipta. OAPEK je
ako budu ali
. strane no, og a
bilo je u uskoj sa im ama ,a takodje je dovelo do aja
a , aranja og a -,
, SAD oistone .
ova je odluila da ovaj problem to pre rei, te je
m ma I sa zaraenim stranama,

to je trajalo sve do prestanka a, nakon oa

zaraenih strana, 1974.
Iako se embargo smatra jedinim razlogom naglog skoka cene sirove nafte ak etiri
puta sa oko 3$ na skoro 12$, odredjeni doprinos imale su i lanice OPEC-a koje su
shvatile prednost politikog pritiska koju stvara ograniavanje ponudjene koliine
nafte, te su u istom periodu smanjile izvozne kvote. Ovakav nain ispunjenja ciljeva
organizacije pokazao se kao efikasan, te su do dan danas zemlje OPEK - a nastavile sa
korienjem izvoznih kvota kao instrumenta kontrolisanja I stabilizacije svetske cene
nafte i svojih deviznih priliva.
Druga naftna kriza
1979 1980, j li su
povecanja cene sirove nafte. a a a je
2 2,5 e
1978 1979. , je .
a a la
. , n

. , bila 4
.
1980, .
,
6,5 .
10
1979.
-
$ 14 1978 35
1981.

1 1990-1
-
. , 1961

. 1991

 : (1)

, (2)
(
) . ,
-,
, .
. ,


, ,
, . ,
,
. ,

. ,

.