PEDAGOGIJA KAO NAUKA

Pedagogija ima korene jo u Antici, a njen dug razvojni put traje do dananjih dana, bez tendencije da bude dovren. Smatra se da se pedagogija osamostalila od filozofije na poetku XIX veka, kada ju je J.F. Herbart konstituisao kao univerzitetsku disciplinu (1806). Herbart je pedagogiju oslonio na filozofiju (etiku) koja pedagogiji prua osnov za formulisanje ciljeva vaspitanja i na psihologiju koja daje sredstva za ostvarenje pomenutih ciljeva. Ovakvo shvatanje pedagogije implicira razdvajanje teorije i prakse u pedagogiji. Dalje konstituisanje i razvoj pedagogije se odvijao kroz uspostavljanje i preispitivanje: predmeta, metodologije, terminologije i odnosa sa srodnim disiplinama (filozofija, sociologija, psihologija, antropologija...). Savremena pedagogija nastoji da se konstituie kao nauka koja se bavi vaspitanjem u celini integriui teorijske i praktine aspekte problema vaspitanja i obrazovanja. Pored termina pedagogija u upotrebi su i termini nauka o vaspitanju i nauke o vaspitanju, pri emu termin nauke o vaspitanju vie odgovara pozitivistikom shvatanju nauke. Kontroverzna pitanja u vezi sa pedagogijom:

ta je cilj pedagogije deskripcija, razumevanje, menjanje prakse? Da li je pedagogija nauka ili ,,neuhvatljiva smesa raznih stvari, uticaja, linih, politikih i ideolokih primesa i sl.? Da li razvoj pedagogije vodi pluralizmu ideja ili haosu? Da li pedagogija moe da utvrdi univerzalne istine i da li se bavi uvek istim problemima?

Savremena pedagogija jeste produkt uticaja i meavina naunih saznanja i uverenja, filozofskih razumevanja, teorijskih opredeljenja i vrednosnih uverenja.

SISTEM NAUNIH DISCIPLINA U PEDAGOGIJI Odakle naglaeno mnotvo pedagokih disciplina? Kljuni razlog naglaenog pluralizma krije se u injenici da je pedagogija relativno mlada nauka (u odnosu npr. na filozofiju, medicinu ili pravo), otvorena za ukljuivanje novih disciplina u svoj sistem. Pojava novih disciplina i menjenje starih, posledica su neprekidnih sociokulturnih promena, a paralelno sa njima i umnoavanja i transformacije naunog znanja. Sistem naunih disciplina u pedagogiji se uglavnom gradi analogno oblastima koje su razvijene i koje prouavamo u vaspitanju.

Kriterijumi klasifikovanja pedagokih disciplina su: polja/oblasti delovanja, kategorije vaspitanika, vrsta-optost problema kojima se bavi, teorijsko opredeljenje... Vano je naglasiti da se u literaturi moe naii na razliite podele. Takoe, na svakom univerzitetu prisutna je razliita klasifikacija pedagokih disciplina. Krajem XX veka je povean broj univerzitetskih disciplina i univerzitetskih profesora. Podela koju emo vam izloiti predstavlja prikaz najee spominjanih pedagokih disciplina, kako u svetu tako i kod nas. Ova podela je uslovna i ostaje otvorena za dopunjavanje i promene. Pedagogija/nauka o vaspitanju: a) Opta pedagogija sa filozofijom vaspitanja, antropologijom vaspitanja, politikom obrazovanja (prouava opte, teorijske, fundamentalne probleme vaspitanja, kao npr. predmet, ciljeve, zadatke i sl.).
b)

Posebne pedagogije: predkolska pedagogija kolska pedagogija (teorija kole i kolska organizacija, teorija o nastavnom planu i programu, teorija nastave) didaktika metodike nastave visokokolska pedagogija porodina pedagogija socijalna pedagogija (grupni rad, rad zajednice i sl.) andragogija (nauka o obrazovanju odraslih) specijalne pedagogije (tiflopedagogija, surdopedagogija, oligofrenopedagogija, logopedska pedagogija itd.) internatska, domska pedagogija industrijska pedagogija, industrijska andragogija pedagogija slobodnog vremena itd.

c) Komparativna pedagogija (uporeuje vaspitne probleme, obrazovne i kolske sisteme razliitih zemalja) d) Istorija pedagogije (opta i nacionalna istorija peadgogije) e) Metodologija pedagokih istraivanja (bavi se naunim metodama, tehnikama, instrumentima itd.)