UDK 658.1:368(497.11); 338.124.

4(100) SINGIDUNUM REVIJA 2011, 8 (2): 12-18

Pregledni rad/Review paper

ISSN 1820-8819

UTICAJ SVETSKE EKONOMSKE KRIZE NA RAZVOJ OSIGURAVAJUIH KOMPANIJA U REPUBLICI SRBIJI

THE INfLUENCE Of THE WORLD ECONOMIC CRISIS ON INSURANCE COMPANIES DEVELOPEMENT IN THE REPUBLIC Of SERBIA Lidija Barjaktarovia*, Bojana Kordanulia

Univerzitet Singidunum, Departman za poslovnu ekonomiju, Danijelova 32, Beograd, Srbija

Rezime: U turbulentnim uslovima poslovanja, prouzrokovanim svetskom ekonomskom krizom trite osiguranja u Republici Srbiji belei pozitivan, ali relativno usporen trend rasta. Zahvaljujui konzervativnoj politici osiguravajuih kompanija i merama Narodne banke Srbije, trite osiguranja je za sada stabilno, ali jo uvek nedovoljno razvijeno. Uee osiguranja u bruto nacionalnom proizvodu od 1,9% je nedovoljno i stagnira poslednjih godina. Posebno je nedovoljno razvijeno ivotno osiguranje, koje i pored blagog rasta u velikoj meri zaostaje za zemljama sa slinim makroekonomskim uslovima.

Kljune rei: svetska ekonomska kriza, osiguravajue kompanije, reforma trita osiguranja, upravljanje rizikom, solventnost.

1. UVOD
Savremena svetska ekonomska kriza koja je nastala kao rezultat kontrakcija na tritu nekretnina u SAD, nije imala toliko snaan uticaj na osiguravajue kompanije, kao kriza tridesetih godina prolog veka. Krah Njujorke berze 1929. godine, doveo je do pada trine cene gotovo svih hartija od vrednosti, usled ega je bankrotiralo oko 40 osiguravajuih kompanija koje su se bavile poslovima ivotnog osiguranja. Glavni uzrok zbog koga je dolo do bankrotstva ovih osiguravajuih kompanija bio je propust u upravljanju rizikom. Upravljanju rizicima u osiguranju treba posvetiti posebnu panju. U prvi plan se mora staviti adekvatno upravljanje rizicima, pa tek onda prodaja, to nije bio sluaj u vreme ekspanzije. Aktuelna kriza je kriza likvidnosti koja se transformisala u krizu solventnosti, to je dovelo do pada poverenja u celokupni finansijski sektor (Barjaktarovi i Jemenica, 2010).
12

2. OSIGURAVAJUE KOMPANIJE U REPUBLICI SRBIJI

Reforma trita osiguranja, koju Narodna banka Srbije (u daljem tekstu NBS) sprovodi od kraja 2004. godine, a koja je imala za cilj zatitu korisnika usluga osiguranja, dovela je do znaajnog smanjenja broja drutava za osiguranje. U periodu od 2004. do 2009. godine broj drutava za osiguranje smanjio se sa 40 na 26. Od navedenih 26 drutava, iskljuivo poslovima osiguranja bavi se 22 drutva, a poslovima reosiguranja 4 drutva. Od toga se, ivotnim osiguranjem bavi 7, a neivotnim osiguranjem 9 drutava, dok se ivotnim i neivotnim osiguranjem bavi 6 drutava (NBS, 2010). Posmatrano prema vlasnikoj strukturi kapitala 19 osiguravajuih kompanija je u stranom, a 7 u domaem vlasnitvu. Dolazak stranih kompanija je uticalo na unapreenje poslovanja celokupnog sektora osiguranja kroz poveanje transparentnosti, jaanje

* E-mail: lbarjaktarovic@singidunum.ac.rs

konkurencije, unapreenje korporativnog upravljanja i uvoenje novih proizvoda. Osiguranje ivota je vaan segment celokupnog sistema zatite, tednje i socijalne sigurnosti, takoe privredi slui kao znaajan kanal kroz koji se kapital stavlja na raspolaganje drugim privrednim granama. Specifino je po tome to uspeno kombinuje osiguranje i tednju, dok stvara finansijsku sigurnost pojedincu, njegovoj porodici ili njegovom poslovanju. Znaaj osiguranja je ogroman na ta jasno ukazuju podaci da je u 2004. godini stradalo irom sveta, ne ukljuujui cunami od 26. decembra, 21.000 ljudi, prema istraivanju Swiss Re iz 2005 godine.

Barjaktarovi L., Kordanuli M. Uticaj svetske ekonomske krize

Osiguravajue kompanije u Srbiji svojim klijentima nude dvadesetak razliitih vrsta ivotnog osiguranja. Prema podacima NBS najzastupljenije je meovito osiguranje ivota koje predstavlja kombinaciju osiguranja za sluaj smrti osiguranika i za sluaj doivljenja. Na naem tritu veliku perspektivu imaju rentna i riziko osiguranje. U strukturi premije ivotnih osiguranja vodee uee i u 2009. godini, zadrava osiguranje ivota, sa 259.403 osiguranja, sledi dopunsko osiguranje uz osiguranje ivota sa 226.779 i rentno osiguranje sa 13.374 osiguranja.

SINGIDUNUM R 2011 8 (2) 12-18

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

Grafikon 1. Struktura premije po vrstama ivotnog osiguranja od 2005.do 2009. (u hilj. din)

Izvor: Narodna banka Srbije (2010)

Trite osiguranja pokazuje znake razvoja, jer se ukupna premija osiguranja od 2004. do 2009. godine udvostruila, dok je premija ivotnog osiguranja porasla etiri puta. Po visini ostvarene premije za ivotno osiguranje, najvea osiguravajua kompanija u zemlji je Delta Generali. Ona je prestigla Wiener Stdtische osiguranje i u 2009. godini postala lider u prodaji ivotnog osiguranja u Republici Srbiji. Delta Generali osiguranje ima najvee poveanje trinog uea, sa ostvarenom premijom od preko 2 milijarde dinara, sledi Wiener Stdtische osiguranje sa skoro 2 milijarde dinara, dok je tree mesto po visini premije ostvarilo Grawe osiguranje, sa 1,7 milijardi dinara. Visoka koncentracija trita ivotnih osiguranja ogleda se u injenici da prva tri drutva zauzimaju ak 73,08 % ukupnog trita. Izmenom Zakona o osiguranju (Sl. glasnik RS br. 55/2004, 70/2004) pomeren je rok za obavezno razgranienje ivotnih i neivotnih osiguranja na 31.12.2011. godine, do kad e se doneti reenja koja e uskladiti

nae zakone sa propisima EU to e doprineti razvoju osiguranja koje predstavlja motor svake nacionalne ekonomije. Osiguravajue kompanije u oblasti neivotnih osiguranja u 2009. zadravaju slinu strukturu kao i prethodne godine, sa ueem prve tri kompanije u ukupnoj premiji od 70,27 %. Lider na tritu je Dunav osiguranje sa 14 milijardi dinara ostvarene premije i 30,85 % trinog uea, dok je DDOR sa premijom od 10,6 milijardi dinara, zauzeo 23,4 % trita. Tree mesto sa 16,02 % trita ima Delta Generali osiguranje. U strukturi premije neivotnih osiguranja vodee uee zadrava osiguranje od autoodgovornosti od kad je 2006. godine preuzelo vodee mesto od osiguranja imovine i zadrava ga i u 2009. godini sa 34,1%. Imovinsko osiguranje nastavlja da opada i u 2009. godini na 22,6%, i belei pad od 6,3% u odnosu na prethodnu godinu. Osiguranje motornih vozila - kasko, koje je prethodnih godina beleilo znaajan rast, 2009. godine je smanjilo svoje uee na 14,2%, dok je njegovo uee 2008. godine iznosilo 16,2%.
13

Barjaktarovi L., Kordanuli M. Uticaj svetske ekonomske krize

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

Grafikon 2. Udeo premije ivotnog osiguranja po osiguravajuim kompanijama u 2009. (%)

SINGIDUNUM R 2011 8 (2) 12-18

Izvor: Narodna banka Srbije (2010) Grafikon 3. Struktura premije po vrstama neivotnih osiguranja od 2005.do 2009. (u hilj. din)

Izvor: Narodna banka Srbije (2010)

3. VAEA ZAKONSKA REGULATIVA U OBLASTI OSIGURANJA

Regulativa solventnosti osiguravajuih kompanija se bazirana na izraunavanju i odravanju minimalnog iznosa margine solventnosti. Taj iznos treba da omogui stalnu kontrolu izmeu potrebnog kapitala i preuzetih rizika. Regulacijom solventnosti i spreavanjem nastanka nesolventnih osiguravajuih kompanija obezbeuje se sigurnost u pogledu isplate odtetnih zahteva osiguranicima, kao i zatita osiguranika od finansijske nesigurnosti.
14

U martu 2002. godine usvojene su Direktive 2002/13/EC za neivotna osiguranja i Direktive 2002/12/EC za ivotna osiguranja (European Parliament, 2002, 2009). Njima je predvieno da se margina solventnosti obraunava primenom fiksnih koeficijenata na proseni iznos teta kod neivotnih osiguranja tj. na iznos matematike rezerve kod ivotnih osiguranja. Glavni nedostaci Solvency I direktive su sledei: procena vrednosti aktive i obaveza osiguravaa nije bazirana na trinim uslovima; reosiguranje nije obuhvaeno na adekvatan nain i to to nisu ukljueni svi

Barjaktarovi L., Kordanuli M. Uticaj svetske ekonomske krize

rizici kojima je osiguranje izloeno (npr. rizik pogrenog investiranja sredstava). Solvency II direktiva predstavlja najznaajniju promenu u oblasti regulacije solventnosti na nivou EU, njena primena je predviena za oktobar 2012. godine. Osnovni cilj ove direktive je postizanje vee zatite osiguranika i odravanje poverenja u trite osiguranja. Jedan od zahteva koji direktiva Solvency II namee osiguravajuim kompanijama je potreba za sveobuhvatnim upravljanjem rizicima, kao i odgovarajui iznos kapitala za pokrie tih rizika. Struktura Solvency II se sastoji od tri stuba: Prvi stub predstavljaju kvantitativni zahtevi tj. iznos sredstava koji kompanija mora da obezbedi da bi bila solventna. Definisana su dva nivoa minimalnog kapitala koji se zahteva od osiguravajuih kompanija: minimalni zahtevani kapital (MCR - Minimum Capital Reguirement) koji se odnosi na rizik obavljanja osiguranja i zahtevani kapital za odranje solventnosti (SCR - Solvency Capital Requirement) koji treba da omogui normalno poslovanje i celokupnu izloenost osiguravaa svim rizicima. Mera koja se koristi za odreivanje minimalnog kapitalnog zahteva (VaR) je mera koja sumarno iskazuje najtei gubitak tokom ciljanog vremenskog perioda sa datim nivoom pouzdanosti (Philippe, 2001). Drugi stub analizira solventnost osiguravaa ukljuujui i izloenost riziku koji ne moe biti meren uz pomo matematikog aparata i definie kontrolu nadzornih organa (Njegomir, 2009). On od osiguravaa zahteva da procenjuje, upravlja i izvetava o rizicima kojima je izloen. Trei stub treba da povea transparentnost i dostupnost informacija svim uesnicima na tritu. Informacije koje osiguravai treba da prezentuju javnosti treba da budu razumljive i uporedive, one su precizirane lanom 50 Solvency II Framework Directive. U Srbiji NBS vri nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja (Zakon o NBS, Sl. glasnik RS br. 72/2003, 55/2004 i 85/2005), do sada je izvrena ocena postojeeg regulatornog okvira i zakljueno je da je on u znaajnoj meri usaglaen sa direktivama EU, ime se Republika Srbija obavezala potpisivanjem sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju 29.04.2008. godine. Iz oblasti osiguranja, treba primeniti 45 pravnih propisa EU do 2012. godine, to podrazumeva vre zahteve za adekvatnou kapitala i proces upravljanja rizicima osiguravajuih kompanija.

4. UTICAJ SVETSKE EKONOMSKE KRIZE NA RAZVOJ OSIGURAVAJUIH KOMPANIJA U REPUBLICI SRBIJI

SINGIDUNUM R 2011 8 (2) 12-18

NBS je identifikovala prve efekte krize poetkom 2008. godine, istovremeno sa padom indeksa na Beogradskoj berzi. Tada je dolo do povlaenja inostranih investitora sa berze, to je pogodilo osiguravajue kompanije, jer su njihovi plasmani izloeni trinom riziku znaajnije nego to je sluaj sa bankarskim sektorom. Meutim, one su uspele brzo da se oporave od tog udara i neznaajnog pada premije od 0,7% u drugom kvartalu 2008. godine u odnosu na isti period prethodne godine. Ukupna premija je u 2009. godini zabeleila skromnu stopu rasta od 2,6% u odnosu na 2008. godinu. Da bi se ocenio razvoj osiguranja u nekoj zemlji kao merilo se uzima procenat zastupljenosti ivotnog osiguranja, koji se moe sagledati kroz: uee premije u BDP; rast premije ivotnog osiguranja; uee premije ivotnog osiguranja u ukupnoj premiji; visina premije ivotnog osiguranja po glavi stanovnika (per capita). Prema ueu premije u BDP-u Srbija se nalazi ispod proseka razvijenih zemalja i od pada 2005. godine sa 2,1% na 1,9% 2006. godine stagnira do danas. U odnosu na 2004. godinu kada je uee premije ivotnog osiguranja u BDP bilo 0,16 % u 2008. godini je iznosilo 0,2 %.U poreenju sa grupom u kojoj je svrstana, Srbija je na zadovoljavajuoj poziciji, obzirom da su Rumunija i Turska iza nas.
Tabela 1. Uee premije u BDP-u 2008. u Srbiji u odnosu na zemlje EU (%) Drava Velika Britanija vajcarska Nemaka Slovenija eka Hrvatska Maarska Grka Srbija Rumunija ivot 12,8 5,5 3,0 1,7 1,4 0,8 1,7 1,0 0,2 0,4 neivot 2,9 4,4 3,5 3,7 2,1 2,4 1,5 0,9 1,7 1,4 1,0 ukupno 15,7 9,9 6,6 5,4 3,5 3,2 3,1 1,9 1,9 1,8 1,2

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

Turska 0,2 Izvor: Swiss Re, Sigma br. 3 (2009)

15

Barjaktarovi L., Kordanuli M. Uticaj svetske ekonomske krize

U grafikonu br. 4, prikazan je rast premije ivotnog osiguranja po godinama za posmatrani period. Ako sagledamo dosadanji trend rasta, moemo proceniti da e premija ivotnog osiguranja i dalje rasti. U grafikonu br. 5 moemo uoiti da je ivotno osiguranje u poslednjih 6 godina povealo svoje uee u ukupnoj premiji. U Srbiji 2009. godine, svega 14,7 % u ukupnom portfelju osiguranja ini ivotno osiguranje, to je daleko od proseka 27 zemalja lanica EU u kojima ovo uee prelazi 60 %. Posmatrajui grafikon br. 6, vidimo da premija po glavi stanovnika, iako niska belei rast sa 3 evra koliko je iznosila 2004. godine na 11 evra u 2009. godini. Ako se uzme u obzir da se na ivotno osiguranje po glavi stanovnika u 2008. godini izdvajalo 10 evra, na igre na sreu 8 evra, a na alkohol i duvan 66 evra, jasno nam je gde se trenutno nalazi ovaj sektor u Srbiji (Incisive Media Invest, 2005). Osiguranju ivota su svuda u svetu posveene posebne zakonske odredbe, dok njegova sredstva uivaju posebnu zakonsku zatitu. Poreski zakon u Srbiji deluje destimulativno na osiguravajue kompanije koje se bave ivotnim osiguranjem.

Predstavnici osiguravajuih kompanija koje posluju na naem tritu uputili su Vladi Republike Srbije predlog za bri razvoj ove industrije. Prema procenama osiguravajuih kompanija u Srbiji bi mogao da se primeni francuski model ivotnog osiguranja, po kojem bi se graanima vraao deo uplaene premije, a dobijena sredstva bi se investirala u dugorone hartije od vrednosti (u daljem tekstu HoV) koje bi izdavala drava (Jeremi i Paunovi, 2011). Preduslov za dalji razvoj ivotnog osiguranja, pored poreskih olakica, je i razvijeno trite kapitala. S obzirom na to da poslednje obveznice stare devizne tednje u koje su do sada osiguravajue kompanije ulagale, dospevaju na naplatu 2016. godine, postavlja se pitanje u koje HoV e osiguravajue kompanije moi dugorono da ulau. Jedna od stimulativnih mera koja se odnosi na preduzea jeste oslobaanje poslodavca plaanja poreza na dobit ukoliko radnicima uplauje premiju do 3.000 dinara, dok e graani moi da raunaju na umanjenje osnovice za porez na dohodak, u skladu sa visinom svoje premije za ivotno osiguranje.

SINGIDUNUM R 2011 8 (2) 12-18

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE 16

Grafikon 4. Rast premije ivotnih osiguranja od 2004. do 2009. (%)

Izvor: Narodna banka Srbije (2010) Grafikon 5. Uee premije ivotnog osiguranja u ukupnoj premiji (5)

Izvor: Narodna banka Srbije (2010)

Barjaktarovi L., Kordanuli M. Uticaj svetske ekonomske krize

Grafikon 6. Fakturisana premija od 2004. do 2009. godine per capita ()

SINGIDUNUM R 2011 8 (2) 12-18

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

Izvor: Narodna banka Srbije (2010)

Jedan od razloga zato Srbija zaostaje za razvijenim zemljama u oblasti ivotnog osiguranja je i to to graani nisu navikli da tede za starost, jer oekuju od drave da im obezbedi penziju. Veina graana tednju plasira u kratkorone depozite u bankama, koje mogu brzo da povuku. Upravo zbog ovakve strukture e biti potrebno izvesno vreme kako bi se graani Srbije uverili da je ulaganje u ivotno osiguranje dugoroan, ali siguran vid tednje. Premija neivotnog osiguranja je po prvi put zabeleila pad od 0,4% u 2009. godini. Pad premije nije zabeleen kod obaveznih osiguranja, pa se primenom novog zakona o obaveznom osiguranju u saobraaju i podzakonske regulative bonus-malus sistema u autoosiguranju, oekuje jo vee unapreenje osiguranja od autoodgovornosti (Jeremi, 2010). Potrebno je da se lista obaveznih osiguranja proiri, jer je u Evropi obavezno osiguranje od poplava i zemljotresa. Pojedinac, putem osiguranja moe da

obezbedi zatitu svoje imovine, svog i ivot lanova svoje porodice, dok u Srbiji poljoprivrednici i graani trae od drave da im nadoknadi tetu, bez obzira to nisu osigurali svoje imanje od elementarnih nepogoda.
Tabela 2. Struktura tednje u Srbiji i EU 2007. godine SRBIJA Banke ivotno osiguranje Investicioni fondovi Penzioni fondovi Ostalo Izvor: Narodna banka Srbije (2010) 95% 2% 2% 1% EU 35% 21% 18% 12% 14%

Grafikon 7. Kretanje premije neivotnog osiguranja od 2004.do 2009. godine (u hilj. din)

Izvor: Narodna banka Srbije (2010)

17

Barjaktarovi L., Kordanuli M. Uticaj svetske ekonomske krize

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

3. ZAKLJUAK

LITERATURA

SINGIDUNUM R 2011 8 (2) 12-18

Negativni efekti svetske ekonomske krize su se odrazili na trite osiguranja, prvenstveno kroz pad broja novih ugovora i ukupne tranje za proizvodima osiguranja. Pad standarda graana i opte poveanje rizika investiranja doprineli su padu ukupne premije osiguravajuih kompanija u 2009. godini. Negativne tendencije se mogu oekivati i u narednom periodu, pre svega kroz usporavanje trenda ugovaranja osiguranja, tekoe u naplati premije, rast trokova poslovanja i dr., to moe dovesti do pada bilansne sume i kapitala osiguravajuih kompanija. Trite osiguranja u Srbiji je specifino po tome to se u osiguranje ulae znatno manje nego u drugim zemljama, svega oko 80 evra po stanovniku godinje, to je nekoliko desetina puta manje nego u razvijenim zemljama EU. Vei deo premije ine obavezna osiguranja, poput osiguranja motornih vozila, zbog toga srpsko trite ima veliki potencijal za razvoj, posebno ivotno osiguranje. S obzirom da je samo 20% zaposlenih pristupilo dugoronoj tednji za starost i to 7% u DPF, a 13% u ivotno osiguranje. ivotno osiguranje bi moglo da bude znaajan segment u reavanju penzione problematike, jer je briga o sopstvenoj budunosti na veoma niskom nivou, a pitanje je da li e socijalno osiguranje biti u stanju da obezbedi odgovarajui ivotni standard u budunosti. Za dalji razvoj ivotnog osiguranja u Republici Srbiji neophodne su poreske olakice, rast ivotnog standarda stanovnitva, edukacija graana, kao i kvalitetne HoV na naem tritu.

Barjaktarovi, L., Jemenica, D. (2010) Upravljanje rizikom u srpskim osiguravajuim kompanijama. Singidunum revija, 7(2), 19-27. European Parliament (2002) Directive 2002/13/EC regards the solvency margin reguirements for non-life insurance undertakings. Official Journal of the European Communities L 077, 20.03.2002. 11-22. European Parliament (2009) Solvency II Framework Directive [online]. Dostupno na: http://www.europal.europa.eu [pregledano 14.08.2010]. Incisive Media Invest (2005) Reinsurance. London: Incisive Media Invest. 5. Jeremi, Lj. (2010) Analiza trita Evropske unije. Singidunum revija. 7(1) 21-30. Jeremi, Lj., Paunovi, M. (2011) Komparativna analiza trita osiguranja Evropske unije, Srbije i drava regiona. Singidunum revija. 7 (2), 19-27. NBS (2010) Sektor osiguranja - Godinji izvetaj za 2009. godinu. Njegomir, V. (2009) Solvency II direktiva i njen uticaj na upravljanje rizikom u osiguravajuim drutvima. Q - Sphere, 286. Philippe, J. (2001) Value at Risk, the New Benchmark for Managing Financial Risk. New York: McGraw-Hill. Zakon o NBS. Sl. glasnik RS br. 72/2003, 55/2004 i 85/2005. Beograd: Slubeni glasnik RS. Zakon o osiguranju. Sl. glasnik RS br. 55/2004, 70/2004. Beograd: Slubeni glasnik RS.

Abstract: In turbulent business conditions caused by world economic crisis, Serbian insurance market marks a positive, but relatively slow economic growth trend. Due to conservative insurance companies policy and the measures of the National Bank of Serbia, the insurance market is stable for now, but still insufficiently developed. The insurance participation of 1.9% in the Gross Domestic Product is insufficient and has been stagnating in the past few years. Life insurance is particularly insufficiently developed, and although it marks a slight growth, it still lags after the countries with the similar macroeconomic conditions.

Key words: World economic crisis, Insurance companies, Insurance market reform, Risk management, Solvency. Rad primljen: 20.2.2011. Rad prihvaen: 25.7.2011.

18