Rok vraanja: Se definie kao period izraen u godinama za koji e diskontovani godinji neto prilivi od investicije da povrate diskontovana

ukupna uloena sredstva. * Projekat se smatra efikasnim i opravdanim za realizaciju ukoliko je njegov rok vra. manji od nekog normativno odreenog roka vraanja Tmax. Kao Tmax se uzima, kako je ve reeno, vek eksploatacije projekta ili vek trajanja tehnoloke opreme. Izmeu vie projekata najbolji je onaj koji ima najmanji rok vraanja, pod uslovom da je manji od Tmax. Prednosti u odnosu na statiki su to uzima u obzir dinamiku priticanja i odliva sredstava sredstava u periodu ulaganja i periodu eksploatacije. To je dosta jednostavan kriterijum, lak za izraunavanje te se zato dosta koristi u praksi. Nedostatak: ne uzima u obzir efekte nakon povratka uloenih sredstava, odnosno ne razmatra efekte tokom celokupnog perioda eksploatacije. Kriterijum anuiteta: pretvaranje diskontovanih vrednosti nizova razliitih prihoda i trokova od investicije u ekvivalentan niz, iji su lanovi jednake veliine. Sve veliine se najpre diskontuju i onda se vri pretvaranje u prosene godinje veliine uz pomo anuit.fakt. AF je jednak sumi godinje amortizacije i godinjeg ukamaivanja jedinine investicije i iznosi: * Mnoenjem diskontovanih godinjih iznosa prihoda, trokova i investicija dobijamo prosene godinje veliine anuiteta. Kriterijum anuiteta moe se matematiki izraziti na sledei nain: * * Projekat je opravdan ukoliko je A vee-jedn. 0.. Projekat sa najveim A je najbolji. Ovaj kriterijum se moe koristiti u sluaju kada se invest. sredstva ulau u jednom trenutku, a prihodi i trokovi od investicije su konstantni po godinama. Nedostatci:neadekvatno obuhvatanje perioda eksploatacije, puna zavisnost od subjektivno izabrane stope diskontne stope... Kriterijum ukupnih diskontovanih trokova: kod sluajeva izbora investicija, kada je najvaniji efekat koji se oekuje od investicije, snienje trokova koji nastaju u eksploataciji investicionog projekta. Tada nije potrebno izraunati neto sadanju vrednost ve se kao kriterijum mogu upotrebiti uk.disk.tro. npr: rekonstrukcija, modernizacija, gde investiranje nee izazvati poveanje prihoda, ali e izazvati smanjenje trokova. Izraunava se: * Ne upotrebljavaju se kod investicija kod kojih se odluka donosi na osnovu kriterijuma maksimiziranja efekta. Kriterijum diskontovanog neto deviznog efekta: predst. Sumu diskontovanih neto deviznih efekata koji se ostvare u periodu eksloatacije investicije. Izraunava se kao razlika diskont. deviznih prihoda i diskont. rashoda, prema sledeem obrascu: * Pozitivna vrednost projekat opravdan. Najbolji projekat sa najveom vrednou. Diskontovani koeficijent zapoljavanja: predst. se odnosom diskontovanih ukupnih ulaganja i broja radnika zaposlenih u eksploataciji investicije. *

Najbolji projekat kod koga je ovaj koeficijent manji, odnosno kod koga su manja diskontovana ulaganja po zaposlenom. Kod ocene projekta potrebno je porediti vrednost ovog kriterijuma sa nekom normativnom veliinom, kao to je npr. prosek u grani ili grupaciji. Kriterijum produktivnosti investicije: odnos ostvarenih efekata od investicije svedenih na sadanju vrednost i broja radnika. Izraz: * Nije pogodan u ovom obliku za ocenu efikasnosti invest. projekata, jer pokazuje produktivnost celokupnog perioda eksploatacije, a ne produktivnost u toku jedne godine kako je uobiajeno, te ga nemamo sa im porediti da bi ocenili da li je odnosni projekat efikasan ili nije. Zbog toga moramo pronai nain formiranja pokaatelja produktivnosti tako da se odnosi na jednu prosenu godinu perioda eksploatacije,a da ipak uzima u obzir celokupan vremenski period procesa investiranja. To moemo postii to emo potrebne veliine najpre dikontovati, a zatim pomou anuitetnog faktora svesti na jednu prosenu godinu. To ovako izgleda: * Kriterijum ekonominosti investicije: izraziti odnosom efekata od investicije svedenih na sadanju vrednost i utroenih sredstava za njihovo ostvarenje, takoe svedenih na sadanju vrednost. Izraz glasi: * * *

Kriterijum rentabilnosti investicije: odnos nekog istog efekta od investicije svedenog na sadanju vrednost i angaovanih sredstava za ostvarenje ovog efekta, svedenih takodje na sadanju vrednost. Izraz: * * *

Ocena likvidnosti: vri se izradom finansijskog bilansa projekta po godinama. Ako je za svaku godinu fin.bilans pozitivan moe se oceniti da razmatrani projekat ima dobru likvidnost, odnosno da invest. projekat moe da podmiri sve svoje finan. obaveze. Da bi se sagledala celokupna likvidnost projekta potrebno je izraditi dinarski i devizni bilans projekta i tako sagledati dinarsku i deviznu likvidnost projekta. Nacionalna Drutvena ocena: tok gotovine koji se koristi kod nacionalne ocene obuhvata drutvene prihode i trokove (prilive i odlive sa stanovnitva cele zemlje) primenu korigovanih trinih cena i primenu odredjenih drutvenih parametara drutvenu doskontnu stopu korigovani devizni kurs itd...

Drutvena neto sadanja vrednost: je krit. koji pokazuj sadanju vrednost neto priliva u drutvenom toku projekta: *

Ekonomska stopa prinosa: predstavlja onu diskontnu stopu pri kojoj je kriterijum drutvene neto sadanje vrednosti jednak nuli: * prihvatljiv: vei od drutvene diskontne stope Diskontovani neto devizni efekat: koristi devizni tok gotovine i predstavlja se razlikom diskontovanih deviznih prihoda i diskontovanih deviznih rashoda. * Projekat je prihvatljiv ako je diskontovani neto devizni efekat pozitivan. Uinak na zaposlenost: odnos sadanje vrednosti ukupnih ulaganja i broja radnika zaposlenih u eksploaticiji investicije. Izraz: * Prihvatljiviji je onaj projekat koji ima manju sadanju vrednost ulaganja po zaposlenom. Odnosno projekat je prihvatljiviji ukoliko je ovaj kriterijum manji. Pored ovog kriterijuma, uinak projekta na zaposlenost analizira se i preko ukupnog broja novozaposlenih radnika. Metoda kritine take: metoda za analizu problema ocene investicionih projekata u uslovima neizvesnosti. Krit. taka predstavlja onaj nivo proizvodnje i prodaje pri kome projekat ne ostvaruje ni dobitke ni gubitke, odnosno pri kome jo uvek ostvaruje pozitivan finansijski rezultat. Izraava se kao: kritini obim proizvodnje, kritian prihod od prodaje. * * Predstavlja statiki pristup u oceni inv. projek. u uslovima neizvesnosti, jer se koriste podaci samo iz jedne reprezentativne god. veka eksploatacije projekta. Jednostavna je i treba je koristiti samo za poetne analize u oceni investicionih projekata u uslovima neizvesnosti. Analiza osetljivosti: raunski postupak predvianja uticaja promena ulaznih podataka na izlazne rezultate jednog modela. Ovaj postupak se esto koristi u donoenju investicionih odluka za analizu i ocenu opravdanosti investicionih projekata u uslovima neizvesnosti. Takodje osnovni cilj ove analize je i sagledavanje uticaja ovih promena na ukupnu ocenu valjanosti odreenog invest. projekta. Takodje i definisanje potrebnih mera i akcija kojima bi se vrilo smiljeno utivanje na pojedine faktore da bi se izbegli mogui dogadaji u budunosti koji bi doveli do neeljenih promena pojedinih ulaznih veliina, a time i do neeljenih promena efikasnosti investicionog projekta. Kod investicionih problema, iza analize osetljivosti treba da sleduje upotreba nekog kriterijuma odluivanja u uslovima neizvesnosti, koji odredjuju najbolje reenje i daju preporuku za donoenje investic. odluke. Analiza osetljivosti moe, u tom smislu da prui skup alternativnih vrednosti kriterijuma pomou kojih se kasnije bira najbolje reenje.

Analiza verovatnoe: metod za odluivanje u uslovima neizvesnosti koji uzima u obzir da su mogui razliiti rezultati, odnosno ishodi za jedan invest. problem i da je mogue odrediti verovatnoe pojavljivanja tih rezultata. Vri se uz pomo izraunavanja oekivane vrednosti altern. ishoda, odnosno izraunavanja oekivane vrednosti odredjenih kriterijuma investicionog odluivanja, uzimajui u obzir razliite mogue vrednosti pojedinih parametara pomou kojih se kriterijumi izraunavaju i procenjene verovatnoe pojavljivanja navedenih razliitih vrednosit parametara. Primena teorije igara i teorije odluivanja: daje matematike modele konfliktnih situacija te uz pomo odredjenih pravila daje reenje tih situacija. Da i se jedan investicioni problem reavao primenom teorije igara, potrebno je predstaviti ga u matrinom obliku, odnosno u obliku matrice igre. Igru definiemo kao skup formalnih pravila koji opisuju formalnu strukturu neke konfliktne situacije. Svaka posebna realizacija igre je jedna partija. Svaki od uesnika igre moe da izabere neku od alternativnih akcija koje mu stoje na raspolaganju, i te altern. akcije se zovu strategije. Igra se predstavlja u matrinom obliku u vidu matrice igre ili matrice isplate, koja predstavlja specifian nain matematikog izraavanja posmatranog problema. Matrine igre mogu biti igre protiv inteligentnog protivnika i igre protiv prirode. Kaufman posmatrajui neizvesnost sa matematikog gledita daje sledee mogue stepene znanja budunosti. 1.Nestruktuisana neizvesnost stanja sistema su nepoznata u bilo kom vremenu T>To 2.Struktuisana neizvesnost - stanja sistema su poznata, ali ne znamo kakvo e biti stanje sistema u bilo kom vremenu T>To 3.Rizik stanja sistema su poznata kao i zakoni verovatnoe pojavljivanja u bilo kom vremenu T>To 4.Izvesnost stanja sistema su poznata i mi moemo opisati stanje u kome e se sistem nai u bilo kom vremenu T>To Minmax kriterijum: Ako su mi nepoznata stanja prirode, zazeu najoprezniji stav. Ovaj krit. podrava oprezan i pesimistiki stav te bez ulaenja u rizik tei da ogranii mogui gubitak. Po ovom kriterijumu odabira se ona alternativa koja pri ostvarenju najgoreg stanja budunosti donosi najvei mogui dobitak ili najmanji mogui gubitak. Za razm. kriterijuma koristimo optu matricu igre: za igru kod koje su elementi matrice pozitivni rezultati primenjuje se maxmin kriterijum po sledeem postupku: najpre se izabere najmanje povoljan rezultat za svaku alternativu, odnosno izabira se najmanje Aij za svako i, min a.ij. Zatim se bira najpovoljniji rezultat od svih izabranih odnosno izabira se najvee od izabranih min a.ij. maxmin a.ij. Za igru kod koje su elementi matrice negativni rezultati trokovi primenjuje se minmax kriterijum. Najpre se izabere najvei rezultat za svaku alternativu odnosno izabira se najvee a.ij za svako i, max a.ij. Zatim se bira najmanji rezultat od svih izabranih odnosno izabira se najmanje od izabranih max Aij. minmax Aij. Osnovni nedostatak: vezan je samo za ekstremne situacije u budunosti. na taj nain se ovaj kriterijum opredeljuje ka situacijama totalne neizvesnosti odnosno sitacijama apsolutnog neznanja o buduim dogadjajima. Maxmax kriterijum: je kranje optimistiki kriterijum koji se bazira na stavu sve ili nita i koji preuzima sav rizik teei da ostvari max dobitak. Prema ovom kriterijumu bira se ona opcija koja daje mogunost ostvarenja najveeg mogueg dobitka, bez obzira na mogui gubitak. Primenjuje se na sledei nain: Najpre se izabere najpovoljniji rezultat za svaku alternativu: max a.ij,a zatim se bira najvei od svih izabranih rezultata maxmax a.ij Hurwicsov kriterijum: bira se ona alternativa koja donosi vei rezultat nego alternativa izabrana maxmin kriterijumom, a manji nego alternativa izabrana maxmax kriterijumom. Kompromis se ostvaruje koeficijentom optimizma koji moe imati vrednosti u rasponu 0< Ko<1. Vrednost koefic. optimizma igra usvaja na osnovu subjektivnog miljenja ili odredjuje eksperimentom. Izbor se vri na sledei nain: najpre se usvaja koeficijent optimizma Ko, a zatim pronalazi minimalni i maksimalni elemenat za svaku alternativu: m.i = min a.ij M.i = max a.ij zatim se za svaku alternativu formira konveksna kombinacija: k.o x Mi + (1-k.o) x m.i

izabira se kao najbolja ona alternativa kod koje je ova kombinacija najvea: max ( k.o x Mi + (1-k.o) x m.i ) Laplaceov kriterijum: naziva se i Baysov kriterijum se zasniva na: Ako nita ne znam o buduim stanjima prirode, mogu smatrati da su jednako verovatna. Pripisujui svim stanjima budunosti jednaku verovatnou pojavljivanja Lapl. krit. kao najbolju bira onu alternativu iji je prosek rezultata maksimalan (ili minimalan ako matrica ima kao elemente trokove). Pozitivna strana je to uzima u obzir sve rezultate jedne alternative a ne samo ekstremne. Nedostatak: uzima sa su sva stanja budunosti jednako verovatna i na taj nain iskljuuje mogui rizik koji bi neki igra prihvatio oekujui razliite verovatnoe pojavljivanja pojedinih stanja budunosti Kriterijum oekivane vrednosti: ukoliko su poznata stanja budunosti Si i verovatnoe njihovog pojavljivanja p.i kao najbolja se izabira ona alternativa kod koje je oekivana vrednost rezultata najvea (ili najmanja ako su u pitanju negativni rezultati). Oekivana vrednost predstavlja u stvari prosenu vrednost rezultata koja bi se mogla dobiti kada bi se odredjeni dogadjaj ponavljao vie puta. Kriterijum oekivane vrednosti se izraunava preko sledeeg obrasca: * Pored brojnih tekoa u praksi dosta se upotrebljava. Savageov kriterijum: potrebno je svesti na minimum moguu tetu koja moe nastati ukoliko se ispostavi da SU donete odluke pogrene. U tom smislu se najpre od standardne matrice formira tzv matrica kajanja koja pokazuje proputene dobitke a zatimse na ovu matricu primenjuje minmax kriterijum. Matrica kajanja se formira na osnovu razlike rezultata koji bi bili dobijeni da se unapred znalo koje e se stanje budunosti ostvariti max a.ij i rezultata dobijenih odlukom, a.ij . Bernulijev kriterijum: zasniva se na bernulijevom principu po kome jednakost dobitka i gubitka izraenog u novcu ne znai istovremeno i jednakost ekonomskih koristi i nekoristi. Znai za preduzee i za pojedinca dobitak jedne odredjene sume nije onoliko koristan koliko moe biti tetan gubitak te iste sume. U tom smislu smatra se da je potrebno uvesti brojnu vreednost korisnosti umesto brojne vrednosti u novcu i sa njom operisati prilikom donoenja odluke. Kriterijum odluivanja u uslovima neizvesnosti koji koristi brojane vrednosti korisnosti umesto rezultata u novcu naziva se bernulijev kriterijum odluivanja. Izraunavanje brojnih vrednosti korisnosti, odnosno prevodjenje rezultata u novcu u brojne vrednosti korisnosti, moe se vriti na razne naine. Svi su naalost optereeni subjektivizmom, to je znaajan nedostatak ovog kriterijuma. Nakon izraunavanja brojnih vrednosti korisnosti i formiranja matrice igre sa brojnim vrednostima korisnosti kao rezultatima primenjuje se kriterijum oekivane vrednosti ili savageov kriterijum. Cost-Benefit: treba primenjivati za ocenu onih projekata koji donose znaajne drutvene efekte tj. efekata koji su znaajni ne samo za pojedinanog investitora ve i za iru drutvenu zajednicu. To su projekti koji pred direktnih efekata donose i znaajne indirektne efekte. Principi cost-b, analize: 1.smatra da postoji razlika u doprinosu projekta pojedinanim i ukupnim drutvenim ciljevima 2.treba uzeti u obzir sve koristi i trokove bez obzira ko ih uiva 3.kao trokove treba uzeti u obzir i izgubljene koristi ,a kao koristi i smanjenje trokova 4.sve koristi i trokove treba utvrditi, izmeriti i novano izraziti 5. U primeni kod nesavrenih trita treba koristiti ispravljene trine cene 6.pogodna je kod projekata koji donose viestruke efekte koje uiva iri krug korisnika 7.optimalna alokacija ogranienih resursa. Utvrdjivanje trokova i koristi:treba poi od individualnog uinka (fin.analiza) i da se ukljuivanjem ili iskljuivanjem odredjenih grupa koristi i trokova dodje do ukupnih efekata sa stanovnitva zemlje u celini: transferna plaanja, prethodni trokovi, nepredvidjena plaanja, eksterni efekti, multiplikacioni efekti, medjunarodni efekti. Procedura primene: 1.Definisanje projekata koji e biti analizirani 2.Definisanje vremenskog perioda na koji e se odnositi analiza

3.Utvrdjivanje svih koristi i trokova za pojedine projekte. 4.Izraunavanje svih koristi i trokova u novanom obliku za pojed. projekte 5.odredjivanje kriterijuma koji e se koristiti 6.odredjivanje diskontne stope 7.izraunavanje vrednosti pojedinih kriterijuma zaa svaki projekat 8.uporedjivanje vrednosti kriterijuma za pojedine projekte sa odredjenom merom i medjusobno 9.dodatni kriterijumi i analize 10. konaan izbor- donoenje odluke Tehnika dokumentacija: utvrdjivanje koncepcije objekta (generalni projekat, idejni projekat), razrada uslova i naina izgradnje objekat (glavni projekat, izvodjaki projekat), potrebe odravanja objekta (projekat izvedenog stanja). Organizacija koja vri izgradnju investicionog objekta duna je da: 1.izvodi radove prema tehn. dok. na osnovu koje je izdata gradjevinska dozvola, u skladu sa propisima, standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta koji vae za pojedine vrste radova, instalacija i opreme. 2.org. gradilite na nain kojim e se obezbediti pristup lokaciji obezbedjenje nesmetanog saoraaja, zatitu okoline za sve vreme trajanja gradjenja 3.obezbedjuje sigurnost objekta: lica koja se nalaze na gradilitu i okolini 4.obezebedjuje dokaz o kvalitetu izvrenih radova odn. ugradjenog materijala, instalacija, i opreme 5. vodi gradjevinski dnevnik i knjigu inspekcije 6.obezbedjuje merenja i geodetsko osmatranje ponaanja tela i objekata u toku gradjenja 7.obezbedjuje objekte i okolinu u sluaju prekida radova Finasiranje investicija: Strano lice po osnovu ulaganja ima pravo: -da upravlja odnosno uestvuje u upravljanju preduzeem -da prenese prava i obaveze iz ugovora o ulaganju ili ugovora odnosno odluke o osnivanju preduzea na druga strana ili domaa lica -da uestvuje u dobiti po osnovu uloenih sredstava i da slobodno reinvestira i transferie tu dobit -na povraaj pojedinih uloenih stvari saglasno ugovorenom ulaganju -na povraaj uloga u sluaju raskida ugovora, prestanka rada preduzea... -na udeo u neto imovini i povraaj udela odnosno imovine po prestanku rada preduzea ako je sredstva uloilo u osnivanje tog preduzea -druga prava predvidjena ovim i drugim zakonom.

Organizacija slube za investicije: *Na predmetnom principu koji predvidja postojanje vie organ. jedinica (odeljenja) stalnog karaktera, koje su specijalizovane za odredjene poslove.

*Na projektnom principu: koji predvidja formiranje vie manjih promenljivih i privremenih org. jedinica (timovi, grupe) koje se formiraju za odredjene investicione zadatke.

*Na kombinovanom principu koji predvidja formiranje vie stalnih orgnizacionih jedinica i po potrebi vie povremenih i promenljivih timova ili grupa.

Zajednika metodologija: *Ocena finansijsko-tr. efikasnosti: a)Statiki pristup koristi podatke iz jedne godine. Pokazatelji:dohodak prema broju radnika, bruto lini dohodak po radniku, neto devizni efekat, akumulacija prema angaovanim sredstvima, utroak energije po jedinici proizvoda... b)Dinamiki pristup: NSV, ISR, period povraaja. NSV pokazuje sadanju vrednost neto primitaka ekonomskog toka projekta. * ISR kada je NSV =0 Period vraanja ulaganja: period za koji e se povratiti uloena sredstva * *Drutveno-ekonom. efikasnost: a) Osnovni kriterijumi: drutvena neto sadanja vrednost projekta (predstavlja sadanju vrednost neto primanja drutveno ekonomskog toka projekta), ekonomska stopa prinosa (je disk. stopa pri kojoj je neto sadanja vrednost dru.-ekonom. toka projekta jednaka nuli. b)Dopunski: merljivi (uinak na zaposlenost, na platni bilans, pokazatelj rentabilnosti projekta na medjunarodnom tritu, uinak na korienje slobodnih kapaciteta), nemerljivi (uticaj na podizanje tehniko-tehn. nivoa, na ravnomerniji razvoj, na radnu i ivotnu okolinu, na ekonomsku i vojno strateku nezavisnost). *Ocena u uslovima neizvesnosti: obuhvata uticaj promene kljunih neizvesnih parametara na efikasnost projekta. I ovde postoji statiki i dinamiki pristup oceni. Statiki: prag rentabilnosti Dinamiki: uz pomo analize osetljivosti projekta na kritine parametre koji slue za proraun pojedinih kriterijuma. Kritini parametri:ukupne investicije, ekonomski vek projekta, trokovi proizvodnje, obim i cena plasmana, brzina tehnolokog napretka, disk. stopa... Analiza osetljivosti: uticaj parametara na kriterijume. 16.SADRZAJ PRETHODNE STUDIJE OPRAVDAN. I STUDIJE OPRAVDANOSTI Prethodna studija opravdanosti po pravilniku sadrzi: 1.uvod(ciljevi investiranja, osn. Podaci o investitoru I autorima studije, kratak prikaz osnovnih elemenata I rezultata preth studije opravdanosti), 2.opis objekta(prostorna lokacija objekta, f-ja objekta, znacaj objekta u sistemu ili mrezi, planirani vek prijekta), 3.ocena razvojnih mogucnosti investitora(opsti podaci o investitoru(naziv, sediste, delatnost, reference), analiza I ocena dosadasnjeg razvoja), 4.analiza prodajnog trzista(osnovne karakteristike proizvoda ili usluga, analiza traznje, analiza ponude, procena moguce prodaje), 5.prikaz generalnog projekta I tehnicko-tehnoloskih resenja(prikaz izrade generalnog projekta,

prikaz osnovnih elemenata generalnog projekta, prikaz tehnicko-tehnoloskog resenja iz generalnog projekta(arhitektonsko, gradjevinsko, tehnolosko, masinsko, elektro I dr), 6.analiza nabavnog trzista(specifikacija I opis potrebnih inputa, analiza mogucnosti nabavke potrebnih inputa, procena mogucnosti nabavke potrebnih inputa, prognoza nabavnih cena), 7.analiza lokacije I zivotne sredine(analiza lokacije, ocena I izbor lokacije, analiza mogucnosti uticaja na zivotnu sredinu, predlog mera zastite zivotne sredine), 8.finansijska analiza(proracun potrebnih ulaganja, izvori finansiranja I obaveze prema izvorima, obracun prihoda I troskova, bilans uspeha), 9.ocena projekta(finansijska ocena-staticka, drustvena ocena-staticka, ocena u uslovima neizvesnosti-staticka, dinamicki pristup(kod vecih projekata)), 10.zakljucak(zakljucna razmatranja I ocena projekta). Studija opravdanosti po pravilniku sadrzi: 1.uvod(ciljevi investiranja, podaci o investitoru I autorima studije, metodoloske osnove I podloge za izradu studije, kratak prikaz rezultata prethodne studije opravdanosti, kratak prikaz osnovnih elemenata I rezultata studije opravdanosti), 2.opis objekta(prostorna lokacija objekta, znacaj u sistemu ili mrezi, f-ja objekta, planirani vek objekta), 3.analiza I ocena razvojnih mogucnosti investitora(opsti podaci o investitoru(naziv, sediste, delatnost, reference), analiza I ocena dosadasnjeg razvoja(proizvodni program, tehnologija, trziste, organizacija I kadrovi, podaci o poslovanju, ulaganjima), prognoza buduceg razvoja(proizvodni program, tehnologija, trziste, organizacija I kadrovi, podaci o poslovanju, ulaganjima), 4.analiza prodajnog trzista(osnovne karakteristike proizvoda ili usluga, analiza I procena traznje, analiza I procena ponude, analiza I procena moguce prodaje, prognoza prodajnih cena), 5.prikaz idejnih projekata(program proizvodnje ili usluga, proces izrade idejnih projekata, prikaz idejnog tehnoloskog projekta, prikaz idejnog arhitektonsko-gradjevinskog projekta, prikaz idejnih projekata instalacija(elektro, termo hidro, gas)), 6.analiza nabavnog trzista(opis I karakteristike potrebnih inputa, podaci o proizvodnji I potrosnji potrebnih inputa kod nas I u svetu, procena mogucnosti nabavke potrebnih inputa, prognoza nabavnih cena), 7.prostorni I lokacijski aspekti(usaglasenost sa prostornim I urbanistickim planovima, posledice raseljavanja I eksproprijacije, prostorne posledice razdvajanja celine, uticaj na prostorni I urbanisticki razvoj podrucja, analiza makrolokacije, analiza mikro lokacije, izbor I ocena podobnosti lokacije), 8.analiza zivotne sredine I zastite na radu(analiza uticaja investicije na zivotnu sredinu, predlog mera zastite zivotne sredine, ocena ekoloske podobnosti, analiza uticaja proizvodnje na radnike, predlog mera zastite na radu), 9.analiza organizacionih I kadrovskih aspekata(predlog makroorganizacije, predlog mikroorganizacije, organizovanje I funkcionisanje proizvodnje I drugih f-ja, odredjivanje potrebnih kadrova, obuka specijalizacija I usavrsavanje kadrova, obezbedjenje postojecih kadrova), 10.analiza izvodljivosti I dinamika realizacije projekta(analiza mogucnosti izvodjenja projekta, faze ietape izvodjenja projekta, terminski plan realizacije projekta, dinamika ulaganja bazirana na terminskom planu, dinamika ulaganja po nameni, organizacije I system upravljanja realizacijom projekta), 11.ekonomsko-finansijska analiza(proracun potrebnih ulaganja u osnovna sredstava I obrtna sredstva, izvori finansiranja I obaveze prema izvorima, obracun rezultata poslovanja(ukupan prihod, materijalni troskovi, amortizacija, plate, I dr), bilans uspeha projekta, finansijski tok projekta, ekonomski tok projekta, drustveni tok projekta), 12.finansijska (komercijalna) ocena(staticka ocena(pokazatelji efikasnosti I opremljenosti), dinamicka ocena(neto sadasnja vrednost, jedinicna neto sadasnja vrednot, interna stopa rentabilnosti, rok vracanja), ocena likvidnosti), 13.drustvena ocena(drustvena neto sadasnja vrednost, ekonomska stopa prinosa, ucinak na zaposlenost, diskontovani neto devizni efekat, kvalitativni pokazatelji, Cost-Benefit analiza), 14.ocena u uslovima neizvesnosti(staticka ocena(metoda praga rentabilnosti projekta), dinamicka ocena(analiza osetljivosti, analiza verovatnoce)), 15.zakljucak(zakljucna razmatranja, zakljucna ocena projekta).

17.BIZNIS PLAN Predstavlja pocetni document koji sluzi za razgovor sa potencijalnim investitorima I finansijerima odredjenog poslovnog poduhvata. Sadrzi prikaz stanja poslovnog procesa odredjenog preduzeca I osnovne elemente vezane za odredjeni poslovni poduhvat koji preduzece zeli da realizuje. Predstavlja elaborat(document) koji sadrzi osnovne elemente jednog poslovnog poduhvata koji namerava da realizuje odredjeno preduzece I koji omogucava potencijalnim finansijerima I investitorima brze razmatranje prezentiranog poduhvata I lakes I efikasnije donosenje odluke o eventualnom finansiranju, ucescu u realizaciji poduhvata. On se ne odnosi na samo preduzece, vec, pre svega, na odredjeni poslovni poduhvat. Biznis plan se radi u sledecim slucajevima: 1.kada preduzetnik otvara novu firmu, odnosno otpocne sa biznisom, 2.kod ulaganja u novi pogon, rekonstrukciji postojeceg, prosirenja proizvodnje, uvodjenja novog ili poboljsanog proizvoda, 3.kada preduzece trazi spoljne partnere(investiture, akcionare), 4.kod ulaganja u ponovni pocetak proizvodnje kod postojeceg preduzeca koje je u teskocama, 5.kada preduzece zbog razlicitih razloga pristupa reorganizaciji, 6.kod realizacije odredjenog poslovnog poduhvata (izvoznog posla, osvajanja novog trzista) koji firma ne moze sama da finansira, 7.kada treba prodati preduzece ili deo preduzeca. Znacajno je definisati svrhu biznis plana, precizirati zasta sluzi ovaj elaborat. Sira verzija sadrzaja biznis plana je: 1.uvod, 2.izvrsni rezime, 3.opis kompanije ili preduzetnika, 4.opis poduhvata, 5.opis proizvoda ili usluga, 6.analiza konkurencije, 7.plan marketinga I prodaje, 8.istrazivanje I razvoj, 9.plan proizvodnje, 10.plan organizacije I menadzmenta, 11.finansijski plan, 12.zahtevi za finansiranjem, 13.plan pripreme, 14.zakljucak. (primereniji je postojecim preduzecima koja zele da realizuju odredjeni poduhvat I biznis plan im sluzi da prikupe finansijska sredstva) Uza verzija sadrzaja biznis plana je: 1.rezime biznis plana(to je skraceni prikaz celokupnog biznis plana. Tu se navode osnovni elementi vezani za stanje preduzeca, podaci o proizvodu koji su obuhvaceni biznis planom, kratki rezultati marketing istrazivanja I procene moguce prodaje, osnovni podaci o nacinu realizacije proizvodnje, podatke o nacinu organizovanja I upravljanja preduzecem. Na kraju dati osnovne podatke vezane za finansijski deo biznis plana I predlog potreba za finansiranjem), 2.stanje kompanije(osnovni podaci o kompaniji, ili o preduzetniku koji namerava da otvori novu firmu. Za kompaniju dati sazeti prikaz sadasnjeg stanja kao I mogucnosti kompanije vezane za programske I trzisne aspekte, tehnolosku osnovu I proizvodne mogucnosti kao I raspolozivost proizvodnjog, administrativnog I menadzerskog kadra. Zatim prikaz kompanije vezan za ekonomsko-finansijsko stanje(ukupan prihod, troskovi poslovanja, plate, produktivnost, rentabilnost, likvidnost). Prikaz uvoznih I izvoznih bilansa I rezultata kompanije, kao I dosadasnja ulaganja, zaduzenost kompanije, kreditne obaveze. Za samog preduzetnika koji otvara firmu dati podatke o njemu, njegovom dosadasnjem radu, realizovanim poslovima, mogucnostima kojima raspolaze), 3.opis proizvoda ili usluga(vrsiti vise ili manje detaljan opis proizvoda ili usluga, I pri tome poci da li je to nov proizvod ili usluga ili poboljsani postojeci. Objasniti namenu proizvoda I svrhu koriscenja, oblas proizvodnje u kojoj se nalazi I da li isti ili slicni vec proizvode. Navesti osnovne karakteristike za proizvod I to kvalitet, dizajn, pakovanje, nacin koriscenja. Istaci razlike u odnosu na druge slicne I iskaziti eventualne predosti u odnosu na postojece. Navesti da li postoje u toj oblasti supstitutivni proizvodi koji mogu da zadovolje potrebe kupaca u pogledu namene I svrhe, kao I u pogledu kvaliteta I cene), 4.plan markentinga(izvrsiti segmentiranje trzista I odrediti ciljno trziste za posmatrani proizvod ili uslugu. Pored nacionalnog sagledati I medjunarodno trziste I mogucnosti izvoza proizvoda na pojedinim segmentima medjunarodnog trzista. Analizirati dosadasnji uvoz istovrsnih proizvoda, sa aspekta kolicine, cene. Analiza odredjivanja potencijalnih kupaca, koja je to grupa stanovnistva, kolika je njihova kupovna moc, opis grupe, njihove navike, ponasanje. Izvrsiti detaljnu analizu konkurencije, osnovne podatke o njima. Utvrditi njihove glavne prednosti I nedostatke. Odrediti kolika je sadasnja I buduca proizvodnja konkurencije I na osnovu toga odrediti trzisni udeo konkurencije na ciljnim trzistima. Izvrstiti procenu naseg trzisnog udela, procenu mogucnosti prodaje. Moramo znati da je ovo kljuci podatak vezan za sudbinu biznis plana jer odredjuje trzisne mogucnosti, kao I trzisnu I finansijsku valjanost razmatranog poduhvata. Odredjivanje prodajne cene proizvoda je sledeci aspect marketing plana. Isto treba analizirati I

uzeti u obzir cene drugih proizvodjaca I mozda izvrsiti I analizu misljenja potencijalnih potrosaca. Poslednji deo je odredjivanje strategije prodaje gde treba uzeti u obzir podatke o trzisnom udelu nasih proizvoda kao I potencijalne kupce I obim znacaja konkurencije, isto tako jasno definisati proces prodaje, odrediti kanale distribucije, nacin promocije proizvoda), 5.plan proizvodnje(obavezan I vazan deo biznis plan I daje podatke o proizvodnim mogucnostima I potrebama za realizaciju planiranog poduhvata. Dati osnovne podatke o lokaciji proizvodnje, bilo o postojecoj kao I novoj I zasto bas konkretnoj, podaci o nacinu kako je izabrana tehnologija, bilo za novi poduhvat ili koje su dopune ili modernizacija za postojecu, kao I kraci prikaz potrebne opreme I masina I uredjaja I odakle ce se nabaviti ako je postojeca ili specifikacije opreme ako je dopuna, kod nove firme dati prikaz potrebnog proizvodnog I admin prostora sa uredjajima I instalacijama, kod postojece ili dogradnja I rekonstrukcija prostora I instalacija. Definisati potrebne sirovine I materijale bilo iz domacih ili inosranih(uvoza) izvora. Veoma bitno I definisanje nacina obezbedjenja kvaliteta proizvoda I usluga. Predvidjanje uvodjenja sis kvaliteta JUS ISO 9001:2001. odrediti potrebnu radnu snagu za realizaciju definisanog broja I kvaliteta proizvoda. Obraditi I deo za ekologiju, analiziranje da li se zagadjuje okolina I koliko I kako to spreciti) , 6.plan organizacije I upravljanja(treba prikazati kako je organizovana firma nakon realizacije poduhvata sa odgov org semom. Na osnovu seme I podataka iz 5. odrediti ukupan broj zaposlenih I kvalifikacionu strukturu. Prikazati menadzersku strukturu firme, kreditori I investitori su veoma zainteresovani ko ce upravljati firmom, koja je menadzerska ekipa. Predvideti I angazovanje posebnih eksperata, konsultanata za veci doprinos realizaciji posmatranog poduhvata I boljem poslovanju u buducnosti), 7.finansijski plan(novcano sumirane ranijih analiziranih I prezentiranih podataka. Isto I koliko je finansijskih predstava potrebno za strat firme. Samo izrada finansijskog dela biznis plana pocinje prikazom finansijskih rezultata koje je firma postigla zadnjih nekoliko godina. I analizom dajemo ocenu finansijskog polozaja I finansijske sposobnosti firme. Za start firme pocinje se sa proracunom potrebnih finansijskih sredstava. Zatim izracunati planirani prihod, kao I troskove poslovanja, materijalne I nematerijalne, amortizaciju, plate, napraviti planirani bilans stanja I bilans uspeha I analiza kritizne tacke. Praviti tokove gotovine, finansijski tok za ocenu likvidnosti I ekonomski tok za rentabilnost.), 8.Zakljucak I predlog(zakljucna razmatranja za sve prethodne delove biznis plana I predlog za ucesce odredjenog kreditora ili investitora u realizaciji. Prezentirati raspoloziva sopstvena finasijska sredstva. 18.UNIDO METODOLOGIJA Priprema industrijskih projekata obuhvata:a)studije mogucnosti, b)prefizibiliti studije predstudije izvodljivosti, c)fizibiliti studije studije izvodljivosti, d)ponocne (funkcionalne) studije. a)Studija mogucnosti treba da identifikuje moguce investicione ideje koje bi trebale da budu dalje razmatrane I ona obuhvata analizu: prirodnih resursa sa potencijalom pogodnim za proizvodnju, postojecih poljprivrednih resursa, buduce traznje potrosnih dobara kod kojih postoje uslovi za povecanje traznje, uvoza u cilju identifikacije podrucja u kojima moze da dodje do zamene ekonomijom, mogucih povezivanja sa drugim industrijama u zemlji I inostranstvu, mogucnost prosirenja postojece proizvodnje integracijom, mogucnost za diversifikaciju, moguceg prosirenja postojecih industrujskih kapaciteta, opste investicione klime, privredne politike, troskova I faktora od kojih zavisi proizvodnja, izvoznih mogucnosti.. b)Prefizibiliti studija omogucava da se izvrsi prethodna ocena ideje o realizaciji investicionog projekta. Obuhvata istrazivanje I analizu sledecih osnovnih elemenata: 1)trziste I kapacitet pogona studija traznje I trzista, prodaja I marketing, proizvodni program I kapacitet pogona, 2)material za rad, 3)lokacija I polozaj, 4)inzenjering projekta(tehnologija, oprema I gradjevinski radovi), 5)rezija(proizvodnja, administracija I prodaja), 6)radna snaga(proizvodna I rezijska), 7)finansijska analiza(troskovi investicije, finansiranje projekta, proizvodni troskovi I profitabilnost). c)Fizibiliti studija treba da pruzi definitivne zakljucke I ocene o valjanosti I opravdanosti realizacije investicionog projekta I ona definise investicioni projekat sa stanovista traznje I proizvodnog kapaciteta, izabrane tehnologije, upotrebe sirovina I materijala I izabrane lokacije I utvrdjuje investicione I proizvodne troskove I ukupan prihod koji ce da obezbedi povracaj ulaganja. Ima sledeci sadrzaj: 1)osnovni zakljucak, 2)prethodne informacije I istorijat projekta, 3)trziste I kapacitet pogona(studija traznje I trzista, prodaja I marketing, proizvodni program, kapacitet pogona), 4)ulaz materijala(materijali, program nabavke), 5)lokacija I polozaj(lokacija, polozaj pogona I lokalni uslovi, uticaj na orizenje), 6)projetni inzenjering(tlocrt I fizicko pokrivanje projekta,

tehnologija I oprema), 7)organizacija pogona I troskovi rezije (organizacija pogona, troskovi rezije), 8)radna snaga(proizvodna snaga, rezijska radna snaga), 9)realizacija projekta, 10)finansijsko I ekonomsko vrednovanje(ukupni izdaci za investiciju, finansiranje projekta, troskovi proizvodnje, nacionalno vrednovanje). d)Pomocne studije obuhvataju jedan ili vise aspekata investicionog projekta I potrebne su kao preduslovi za izradu prefizibiliti I fizibiliti studije. Sluze kao podloga za izradu prefiz. I fiz. studija I obuhvataju: a)studije trzista proizvoda, b)studije nabavke repromaterijala, c)laboratorijska I prototipska ispitivanja, d)studije lokacije, e)ekonomske studije, f)studije selekcije opreme. Ocena industrijskih projekata sa UNIDO metodologijom : 1.Analiza komercijalne isplativosti(obavlja se razmatranjem finansijskih rezultata koje projekat donosi investoru I izracuvanaju se direktni troskovi I koristi od projekta I koriscenjem trzisnih cena novcano izracavaju. Analiza obuhvata: a)analizu isplativosti(njome se utvrdjuje profitabilonost projekta sa stanovista preduzca. Ona se vrsi primenom sledecih kriterijuma: 1)prosta stopa prinosa(ona predstavlja odnos izmedju neto profita u normalnoj godini I ukupnih investicija. Formula je: R=(F+Y)/I ,gde je Rprosta stopa prinosa, F-neto profit u normalnoj godini, Y-godisnje kamate na kredite u normalnoj godini, I-vrednost ukupnih investicija. Projekat je opravdan ukoliko je R veca od kamatne stope koja se postize na trzistu kapitala, I kod vise projekata najbolji je ona sa najvecom R, ako je ona veca od kamatne stope), 2)metoda roka otplate(ona meri vreme koje je potrebno da se povrate ulozena sredstva I=t=0p(Ft+Dt), I-ukupna ulaganja, p-rok otplate, Ft-godisnji neto profit, Dt-godisnja amortizacija, I projekat je prihvatlji ukoliko je izracunato rok otplate manji od maksimalnog roka otplate pmax), 3)neto sadasnja vrednost(predstavlja razliku sadasnjih vrednosti ukupnih priliva I ukupnih izdataka. NPV= t=0n(CI-CO)t*at, NPV-neto sadasnja vrednost, CIt-godisnji priliv u godini t, COt-godisnji izdaci u godini t, at-diskontni faktor, projekat je prihvatljiv ako je njegova NPV veca ili jednaka nuli), 4)interna stopa rentabilnosti(predstavlja diskontnu stopu pri kojoj je neto sadasnja vrednost projekta jednaka nuli, t=0n(CI-CO)t*at=0, projekat se smatra prihvatljivim ukoliko je izracunata interna stopa rentabilnosti veca ili jednaka min stopi ren imin), b)finansijsku analizu(se obavlja po godinama veka trajanja projekta. obuhvata analizu likvidnosti(koja se vrsi da bi se obezbedio potreban tok gotovine u periodu investiranja I periodu eksploatacije investicionog projekta, u periodu izgradnje, pustanja u rad I operativnog rada projekta) I analizu strukture kapitala(ona se vrsi da bi se obezdilo da svaki oblik investicije bilo ulaganja u osn ili obrt sredstva bude pokriven odgovarajucim finansijskim sredstvima), 2.Analiza nacionalne isplativosti[a)osnovni kriterijum(kao osn krit se koristi pokazatelj neto dodatne vrednosti koji meri doprinos projekta povecanju nacionalnog dohotke. On se izrazava kao razlika izmedju vrednosti izlaznih roba I vrednosti ulaznih roba I usluga, NVA=O-(MI+I),NVA-neto dodatna vrednost stvorena projektom, O-ocekivana vrednost izlaznih roba prihod od prodaje, MIocekivana vrednost ulaznih materijala I usluga, I-ukupne investicije. Moze se meriti za jednu godinu ili za celokupni zivotni vek projekta, ocena se bazira na ukupnoj dodatnoj vrednosti)], b)dodatni pokazatelji[1)efekat zaposljavanja(ocena projekta vrsi se merenjem direktnog zaposljavanja koje se odnosi na utvrdjivanje novih radnh mesta, za kvalifikovanu I nekvalifikovanu radnu snagu, a indirektno zaposljavanje se odnosu na dobijanje posla na drugim projektima koji su vezani za projekat koji se analizira I ocenjuje), 2)efekat distribucije(potrebno je analizirati kako se koristi od invest projekta raspodeljuju po drustvenim grupama, analizirati grupni efekat raspodele po regionima zemlje), 3)neto devizni efekat(analiza deviz efekta invest projekta se vrsi ocenjivanjem platno-bilansnih efekata projekata I ocenjivanjem supstitucije uvoza. Posebno treba izracunati sadasnju vrednost neto efekata deviznog toka, koji predstavlja znacajan pokazatelj deviznog efekta projekta), 4)medjunarodna konkurentnost(vrsi se ocena da li ce proizvodi posmatranog projekta biti konkurentni na medjun trzistu, I potrebno je izvrsiti uporedjenje domacih resursa za proizvodnju namenjenu izvozu u odnosu na prednosti dobijanja deviza kada se proizvod izveze), c)dodatna razmatranja[1)uticaj na infrastrukturu(se analizira u situaciji kada za realizaciju invest proj nedostaju infrstruk kapaciteti I treba ih graditi I odrediti da l ice troskovi da terete samo razmatrani ili druge projekte), 2)uticaj na razvoj znanja(se ostvaruje u zavisnosti od primenjene tehnologije I mesta gde se projekat realizuje I ovaj uticaj u svakom slucaju treba analizirati), 3)uticaj na okruzenje(analizira se preko uticaja na prirodne(koji se lako mogu izmeriti

troskovi da se priroda vrati u prvobitni oblik) I drustveno-kulturne uslove(mnogo je teze utvrditi I izmeriti u odnosu na ocuvanje tradicionalnih vrednosti, kulturne spomenike), 3.Ocena u uslovima neizvesnosti: a)analiza kriticne tacke(metod kod koga se izracunava najmanji obim proizvodnje I najmanji prihod od prodaje koji omogucavaju pozitivni finansijski efekat projekta), b)analiza osetljivosti(metod kod koga se izracunava I analizira kako se menja vrednost pojedinih kriterijuma za ocenu sa promenama vrednosti bilo kog ulaznog parametra), c)analiza verovatnoce(svakom parametru koji sluzi za izracunavanje odnosnog kriter se pridruzuju odgovarajuce verovatnoce pojavljivanja I na taj nacin vrsi ocena). 19.OCENA INVESTICIONIH PROJEKATA OD STRANE MEDJUNARODNE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ Globalna procedura razmatranja sastoji se od cetiri osnovne faze: 1)identifikacija projekta(u njoj se pronalaza projekti za koje bi banka bila zainteresovana da ih kreditira I preliminarno utvrdjuje da li banka moze da prihvati kreditiranje jednog projekta. respektuju se tri uslova: a)da li projekat, oblast privrede na koju se odnosi od prioritetnog znacaja za razvoj zemlje I da li se nalazi u odgovarajucim planovima razvoja, b)da li je projekat tehnicki ostvariv, da li se tehnicko resenje moze dobiti po prihvatljivim uslovima, c)da li je vlada zemlje voljna da finansijski podrzi predlozeni projekat. Najjednostaviji nacin ident projekta je putem ripiter zajma-putem odobravanja kredita za dalje faze jednog projekta ili za projekte koji se nastavljaju na prvobitni projekat.identifikaciju vrse tim eksperata banke, iden putem ekonomskih misija ili druge organizacije izvan banke), 2)priprema projekta (vrsi se analiza osnovnih tehnickih, ekonomskih, finansijskih uslova za realizaciju projekta I izradjuju se elaborate. Ucestvuju organizacija koja trazi zajam I banka. Naglasak se stavlja na istrazivanje alternativnih mogucnosti za realizaciju projekta, ispituju se varijante tehnickih resenja, vrsi se ocena koje je resenje sa ekon stanovista najbolje. Period pripreme moze da traje od nekoliko meseci ddo nekoliko godina. Organizacije koje traze kredite zele da se ovaj period sto brze obavi I sto pre odobri kredit, ali banka insistrira na sto boljoj pripremi projekta kako bi mogla da bude sto preciznija I objaktivnija u proceni projekta I odobravanju kredita), 3)procena projekta (obuhvata celovitu I sistemsku reviziju svih projekata sa rasnih aspekata u vezi njihove valjanosti. Ovo obavljaju iskljucivo strucnjaci banke procena se obavlja se a)tehnickog[obuhvata proveru valjanosti razmatranja razlicitih varijanti tehnickih resenja], b)ekonomskog[obuhvata analizu rentabilnosti razlicitih tehnickih resenja radi pronalazenja ekonomski najefikasnijeg resenja I analizu I rizika kojom se obuhvata neizvesnot vezana za procene ucinjene u projektu], c)komercijalni deo[obuhvata razmatranje svih mogucnosti prodaje I kupovine koje se obavljaju u okviru projekta I obavlja se analiza I procena traznje], d)finansijski deo[obuhvata obezbedjenje ukupno potrebnih sredstava za realizaciju projekta I analizu mogucnosti investitora da odgovori na sve finansijske obaveze], e)upravljacki deo[obuhvata razmatranje I sagledavanje kljucnog upravljackog kadra koji ce da rukovodi realizacijom projekta I ostalog strucnog kadra koji ce da ucestvuje u eksploataciji], f)organizacioni deo[obuhvata razmatranje organizacione strukture preduzeca koja trazi kredit, nacin unutrasnje organizovanosti, raspodelu odgovornosti I tokove odlucivanja] , 4)nadzor realizacije projekta(predstavlja upravljacku fazu kontrole kojom treba da se projekat realizuje kako je planirano, ili sa izmenama koje doprinose efikasnosti I ostvare planirani ciljevi razvoja. Od korisnika zajma se trazi da u odredjenim vremenskim intervalima 3-6 meseci salje banci izvestaj o odvijanju radova na projektu, troskovima pregled izvestaja vrse strucnjaci banke I predlazu eventualne mere. 19.2. Ocena rentabilnosti projekta(koristi se finansijska analiza, koja utvrdjuje efekte koje investicioni projekat donosi investitoru I ekonomska analiza, kojom se utvrdjuju doprinosi projekta ciljevima zemlje u celini. Primena cost-benefi analize se odvija kroz sledece globalne faze: 1)definisanje projekta, 2)utvrdjivanje relevatnih troskova I koristim 3)vrednovanje troskova I koristi, 4)izracunavanje kriterijuma za ocenu, 5)utvrdjivanje rizika I neizvesnosti. Dva osnovna pristupa predvidjanju: 1)procesno(kod koga je objekat predvidjanja neki parameter koji karakterise izvestan proces ili izvesno stanje, zadat je neki vremenski termin u buducnosti te je potrebno predvideti vrednost koju ce imate neki parameta u tom vremenskom termiu u buducnosti), 2)dogadjajno (gde je objekat predvidjanja neki dogadjaj u buducnosti, potrebno je predvideti vremenski termin u buducosti u kome ce se desiti odredjeni dogadjaj).