Grka RIM Hronologija

Ovde se moe govoriti samo o okvirnim hronolokim granicama: Od 640. do 510. g.p.n.e. Rim je bio etrurska provincija, arhitektura je bila slaba Kraljevsko doba nastavak eterurske umetnosti Doba republike, arhitektura se razvija pod grkim uticajem Doba carstva , kada se arhitektura razvija pod uticajima sa orijenta i sopstveni razvoj U pogledu teritorijalnog razvoja znaajni su sledei periodi: 3 2 . vek p.n.e, period razvoja grada Rima na Apeninskom poluostrvu 2.v.p.n.e. 2.v.n.e, period imperije i razvoja rimske kulture 2.v.n.e. 5.v.n.e. raspad cartva Rimljana i pad zapadnog rimskog carstva Ipak, poetak Rima se vezuje za 8.v.p.n.e. , kada je bio etrurska provincija.U 5. v.p.n.e. se on oslobaa od jaih uticaja Etrurije i postaje grad drava. Posle perioda jaanja unutranje ekonomije, Rim u 1.v.p.n.e. kree u osvajanja teritorija oko Sredozemnog mora koje polako pretvaraju u svoje ,, jezero. Rim zauzima teritorije svih napred pomenutih civilizacija i u svoju kulturu usauje njihove tekovine. Za Rim, posebno znaajno je grko naslee. Poredei grku i rimsku arhitekturu mora se naglasiti da je grka arhitektura jaa u skladu proporcija, lepoti oblika, ali je Rimska u pogledu koncepcije i konstrukcije prevazila grku. U Rimu je remek delo itava arhitektonska kompozicija.

Geografija i populacija
Pravim Rimljaninom smatrao se , u rimskoj Imperiji , samo onaj ko je roen u samom Rimu. Takav pojedinac je u drutvu imao mnogo povlastica i mogao je znatno da napreduje. Pripadnici drugih regija i zemalja bili su dravljani drugog reda, pa ak i robovi. Eventualno , bilo je pojedinaca vazala kojima su Rimljani ostvarivali posrednu vladavinu nad narodima tih pojedinaca. U rimsko carstvo uli su : Grci, Etrurci, Trakijci, Iliri, Kelti ( Skordisci,Helveti, Briti i Gali),Egipani, Kartaginjani i Feniani, Persijanci, Asiro-Vavilonci, Jevreji itd. Rimsko carstvo bilo je najvee carstvo koje je vladalo civilizovanom Evropom ikada. Ono je u sebi sadralo najvei broj naroda i manjina ikada. Posedovanje ogromne radne snage izraene u robovima, ali i graenje pod upravom drave omoguili su brzu i organizovanu izgradnju. Brzo graenje bilo je osnova za civilozovanje naroda na teritorijama koje su tek osvojene i za njihovo bolje kontrolisanje. Ipak razvrat u rimskom drutvu, brzo je uslovio i njegov raspad. Interesi raznih pojedinaca, od generala pa do carskih porodica, esti ustanci raznih naroda, i robova, upadi varvara uticali su da lagani raspad i postepeno smanjivanje teritorije sa konanim nestankom zapadnog rimskog carstva, i nastavkom hiljadugodinjeg vizantijskog carstva sa veinskim grkim narodom, rimsko carstvo iili sa karti Evrope.

Slika 1. Teritorije Rimske imperije

Gradjevinarstvo

Arhitektura starog veka

21

Grka
Rasprostranjenost Rimske Imperije je omoguila uticajima arhitektura svih naroda prodre u delovanje Rimljana u pogledu granje, kako u vidu arhitekture, tako i same graevine. Meu materijalima bili su najprisutniji: Opeka, koja se koristila u raznim veliinama i oblicima: kvadratna, pravougaona, trougaona,... U upotrebi su ploe od peene gline za oblaganje zidova kupatila; uplje opeke; cevi od peene gline za vodovod i kanalizaciju. Retko se sreu u upotrebi i gleosane i bojene opeke. Kamen , gde su najee koriene vrste: mermer (mramor), bazalt, granit, krenjak, tuf, ... Malter ima veliku ulogu u konstrukciji, posebno svoda i kupole. Pored obinog maltera koristi se i kreni malter. Drvo nalazi mesto u drvenim konstrukcijama krova i tavanica, a u upotrebi su sledee vrste drveta: hrast, brest, lipa, bor, orah,.... Primena metala postaje ogromna kako gvoa, tako i olova. Zlato i srebro bili su samo u funkciji ukrasa ili isticanja moi Imperije. Bakar i bronza su bili veoma . Olovo je korieno za vodovodne cevi koje su se lako pravile od njega oblikovanjem oko drvenog debla. Takva upotreba je od Rimljana nasleena u Evropi sve do XIX veka, kada je upotreba dokazana kao tetna po zdravlje. Staklo se koristi za prozore u vidu ploa ili svodova, za mozaik. Ovo je bila jedna od najveih novina u arhitekturi i njenoj estetici. Posebno interesantna je upotreba liva, veoma slinog dananjem betonu. Ono je omoguilo izradu konstrukcija , posebno svodova i kupola velikh raspona. Liv je u to vreme bio livena masa od ljunka, tucanika koji su bili vezani kranim malterom. Naini zidanja bili su sledei: Opus Kvadratum, kameni zidovi , sa prevezom od tesanika Opus Incertum, sa zupastim ojaanjima uglova od opeke Opus Retikularum, mreasti slog kamena pravilnog oblika Opus Kvaziretikularum, mreasti svod od kamena nepravilnog oblika Opus Siliceum, kiklopsko zidanje kao u Staroj Grkoj Opus Tastaceum, zidanje opekom Opus Latricinum, za zidanje svodova i lukova od kamena, opeke i liva ili maltera Opus Mixtum, za meovito zidanje, kakvo je bilo najee Opus Sektile, za obradu podova oblikovanjem motiva na raznim vrstama kamena Opus Musivim i Opus Signinum, za mozaike to se tie inenjerskih konstrukcija, one se nisu razvile samo pod uticajem grke kulture, ve i pod uticajima Orijenta. Najee konstrukcije su bili: Lukovi, koji su najee bili od opeke, u jednom ili vie slojeva. Nisu retki bili ni svodovi od kamenih tesanika Svodovi, poluobliasti i krstasti. Postizani su i ogromni rasponi koji su upravo zbog upotrebe opeke mogli biti takvi. Krstasti svodovi, bili su konstruisani kao unutranji presek poluoblica. Izvoenje se vrilo pomou drvene oplate, sline kao kod dananjeg betoniranja. Kupole, konstruisane od opeke i kamena, mada redak sluaj nije ni upotreba betona tj. liva koje je svoju vrhunsku mo pokazalo kod konstrusanja kupole Panteona, o emu e napred biti vie rei. Ravne tavanice, koje posebno u stambenoj arhitekturi nisu retkost, rade se od kamenih greda i drveta. Krovne konstrukcije dvovodnog krova su usavrene. Njime su esto zavreni i poluobliasti svodovi, na koje se on naslanja. Pokrivanje krovova je izvreno crepom, retko u ponekim oblastima pod lokalnim graditeljstvom i kamenim ploama. Posebno izraeni crepovi bili su namenjeni provetravanju. Vrata i prozori su bili oivieni kamenim profilisanim grdama, dok su krila bila izraivana od stakla, metala, drveta ili njihove kombinacije Stepenita su od kamena sa pravim kracima i odmoritem, a lee na svodovima ili zidovima. U svojoj delatnosti Rimljani su uveli i mnoge nove motive: 1. Uvoenje postamenta kod stubova 2. Stubovi bivaju izraivani neposredno uz zidove ili se grade kao pilastri

Arhitektura starog veka

22

Grka
3. Arhitrav, friz i venac lome se ka ispadu stuba 4. Razvija se bogata profilacija venca i friza 5. Pored starih uvode se i novi redovi tj. stilovi Profili preuzeti iz Grke su znatno preciznije izraivani. Razlog je bio to se prilikom izrade i planiranja ovih arhitektonskih elemenata crtanje vrilo pomou instrumenata kao to su bili estar, lenjir, konac, itd. U rimskoj arhitekturi se , za razliku od grke, esto sree i preterani dekor koji ne odgovara tematici samog objekta. Motivi su : cvee, list, trake, figure, natpisi, ... Polihromija u objektu je postizana pomou raznobojnog prirodnog kamena. Vrilo se i malterisanje zidova, kako obinim, tako i malterom u boji. Jedan od najlepih primera rada malterom u boji, koje e se zadrati na hrianskom Istoku tokom srednjeg veka je freska. Boja je oita i u mozaicima. Radi se i pozlata i oblaganje metalima. Najpoznatije graevine kod kojih je oita upotreba inenjerskih konstrukcija su i do dan danas ostale sauvane. One su imale odreenu ulogu i namenu u rimskom carstvu. To su bile: Akvadukti, za perenos pitke vode do gradova, sa nizovima lukova. Najlepi primerci su u Francuskoj i u Italiji, danas Mostovi, graeni po slinom sistemu kao i akvadukti za prenos robe,ljudi i dobara. Fortifikacije, sa znaajnim udelom graevinskog ininjerstva u njihovoj razradi i novinama

Arhitektura
I pored toga to su Rimljani osvojili mnoge druge zemlje i to su sebe smatrali mnogo boljim narodom kako u pogledu civilizovanosti, tako i u inenjersko tehnolokim inovacijama, nisu mogli da negiraju savrenstvo i originalnost tri stila koja se javljaju u grkoj arhitekturi. Ipak, Rimljani su pokuali da na bazi grkih stvore svoje stilove i to dodajui nekoliko novina u njima i pri tom vezujui ih za svoje rimsko naslee. Samo jedan stil koji je novina je ustvari, izveden iz najsavrenijeg grkog stila . Stilovi u arhitekturi Rima su sledei: 1. Dorski stil je prema regionu Toskane, gde je stvorena etrurska kultura, i odatle preuzet ovaj stil dobio ime Toskanski stil. Osnovna razlika izmeu klasinog grkog Dorskog i Toskanskog stuba jeste u tome da rimski ima i bazis. Rimski tip dorskog stila je mnogo ukraeniji. Venac na vrhu postaje zupast i dobija jo i vegetabilne motive na vrhu. Stablo stuba moe biti izvedeno sa urezani kanelurama, mada pod uticajem Etrurije esto sreemo i stabla koja su isto okruglog preseka, bez kanelura. Friz ima i triglife i metope, po ugledu na grki. Stubovi Dorskog rimskog stila su dosta vitkiji u odnosu na grke, pa verovatno iz estetskih razloga oni imaju i bazu.

2. Jonske volute su bile vrlo inspirativne za Rimljane, ne samo u pogledu rimskog jonskog stila, odnosno njegovog stuba, ve i za korintski i kompozitni stil. Kod rimskog jonskog stila arhitrav je ravan i zavrava se kapljicama koje vise sa friza. Ono to je karakteristno za jonski stil u rimskoj Imperiji je da on ponekad poseduje i triglife i metope, koje su esto dekorisane. Stablo moe biti prfilisano kanelurama, mada retkost nisu ni glatka okrugla stabla. Za razliku od grkih pokazuju veu slobodu i odstupanje od pravilnih oblika. Rimski oblici su konstruisani

Arhitektura starog veka

23

Grka
estarom , pa se zato svode na delove kruga, a ne na pravilnu volutu koja se jednako uvija. Upravo je ona karakteristina jer je sama po sebi tvrda svojim oblicima i bez unutranje napetosti, koja karakterie grku arhitekturu.

3. Rimsko korintski stil je, takoe, preuzet od Grke. On je potom usavravan i menjan tokom vremena. Na mestu voluta se kasnije javljaju glava ovnova ili figure. Arhitrav je iz tri pojasa, friz je iste visine kao i arhitrav ukraen figurama i natpisima. Sima je bogato ukraena sastoji se iz vie delova. Korintski stil je po svom bogatsvu, upravo odraavao imustvo i mo same Imperije. Rimljani su, za razliku od Grka uveli vrsta pravila za organizovanje kapitela na stubu. Tenja za bogatstvom oblika dovela je i do promena na gredniku, koji je na frizu imao vrlo bogatu dekoraciju. Njegova spoljna povrina je esto bila zakrivljena, tako da u tome nema nikakvog loginog opravdanja.

4. Kompozitni red je jedina novina u arhitekturi Rima. Ipak, on bi vrlo lako mogao i da se smatra samo kao jedna bogatija varijanta ionako bogatog korintskog stila. Razlika je jedino u kapitelu, koji je sastavljen od jonskih voluta na gornjem delu i korintskih stilizovanih listova akantusa na donjem delu u obliku ae. Oblik abakusa je prilagoen samo kapitelu. Po nekim istoriarima umetnosti, ova nova kompozicija nije uspela.

Spomenici
Naravno, najlepi spomenici rimske arhitekture izgraeni su u samom Rimu. Ipak, to ne treba da znai da se samo na osnovu spomenika i arheolokih ostataka u Rimu treba pratiti arhitektura Imperije. Ostaci poput grada Pompeje, Herkulanima i dananjeg Splita, Gamzigrada, Pule, itd. svedoe o iroko rasprostranjenoj arhitekturi istog tipa u celom carstvu. Glavni ostaci rimske arhitekture, ali i urbanizma su: Forumi Forumi su bili nekada mesta javnog ivota u jednom gradu , njih su obino ograniavale bazilike i slavoluci, dok su u njihovom centru stajali trijumfalni stubovi koji su bili glavni reperi. Forumi su pogotovu u kolonijama bili pravougaoni ili kvadratni i poploani. Oko njih su tremovi sa kolonadama stubova. U njegovoj blizini su graeni i drugi objekti javne namene. U poetku su funkcije okupljanja i trgovine bile obe prisutne na jednom trgu, ali se kasnije one odvajaju. Najpoznatiji trg je RIMSKI, koji je ujedno i najstariji. Izgraen je postepeno delatnostima najvie Julija Cezara, Oktavijana Avgusta i cara Trajana. Objekti su graeni uz put koji se zavrava koloseumom. (Slika 7.)

Arhitektura starog veka

24

Grka a) b)

Slika 7. Forum Romanum: a)Osnova; b)Reconstrukcija Bazilike Bazilike su velike graevine pravougaonog tipa koje e postojazi jo due nego li sama Imperija. Posedovale su mnotvo stubova unutar i okolo same graevine. Ipak funkcija bazilike nije onakva kakvom je mi danas znamo.Njena funkcija bila je prvenstveno sudska, mada je mogla biti i trgovaka ili administrtivna. Ipak i ona je grki pronalazak. Osvetljenje se postie izdizanjem srednjeg broda preko niza stubova i stupaca. Otada je i poznat naziv bazilikarno osvetljanje. Mogle su biti sastavljene iz tri broda, to je i bio najei sluaj, mada ih je moglo biti i pet ili da su jednobrodne. Neke su u dnu imale polukrunu apsidu za sudije koja e kasnije posluiti oltaru sa dolaskom hrianstva u periodu tetrarhije. Najpoznatija bazilika iz perioda rimskog carstva je graena upravo u ovom periodu. Moda je zato neki istoriari arhitekture vezuju za Konstantina (roenog u dananjem Niu) koji ju je zavrio, dok je drugi vezuju za Maksencija koji ju je zapoeo. Graena je u lunom sistemu. Graena je po ugledu na prostore u termama i ima devet traveja (Slika 8.).

Slika 8. Faze u izgradnji bazilike Maksencija i Konstantina Terme Terme su bile jo jedna vrsta javnih graevina, koje su bile namenjene kupanju, masai i rekreaciji Rimljana. Vremenom su proireni sadraji unutar ovih zdanja i one su u sebi imale i vrt , biblioteke, prostor za skupove itd. Pored Dioklecijanovih termi, jako poznate su bile i Neronove, Konstantinove, Trajanove, Karakaline terme (Slika 9.), itd. Glavni elementi termi bili su: bazen sa hladnom i bazen sa toplom vodom, malko kuptilo, centralnu dvoranu, garderoba, prostorije za atletiku.

Arhitektura starog veka

25

Grka
Slika 9. Terme Titusa, Trajana, Karakale, Dioklecijana Pozorita Rimska pozorita se ne razlikuju od Grkih u osnovnij koncepciji. Glavna razlika je bila u tome to se rimska pozorita uopte ne prilagoavaju terenu. Zato se gledalite izdie na na jake zidne konstrukcije u okviru kojih se ostvaruje komunikacija. Glavni dogaaji se odvijaju na skeni. U poetku su pozorita bila drvena, a potom se rade i od kamena. Najpoznatija pozorita su Marcelijusovo, Pompejevo (Slika 10.) i u Aspendusu, Atini, Pompeji, u Puli, itd.... a) b) c)

Slika 10. Pompejevo pozorite: a)Presek; b) Plan; c)Izgled. Amfiteatri Za borbe ivotinja i gladijatora u Rimskom carstvu su bili namenjeni Amfiteatri. Oko izduene arene se reaju stepeni za gledaoce, ispod kojih se nalaze hodnici za komunikaciju i pomone prostorije. U samoj areni je moglo stati oko 50 000 gledalaca. Sedita su se delila prema drutvenoj hijerarhiji. Na vrhu se nalazila galerija. Radi zatite od Sunca i kie nad gledalitem su razapinjana platna. Obino su amfiteatri bili na tri nivoa gde su fasade prizemlja bile u dorskom, prvog sprata obraene u jonskom stilu, fasade drugog u korintskom. Dok je fasada izraena od mermera, zidovi su graeni od opeke, i krenjakih blokova. Arena je bila prekrivena drvetom, iznad koje je nasipan pesak. Najpoznatiji amfiteatar i dan danas u svetu jeste Koloseum i Rimu. Glavni arhitekt Koloseuma je Gaudencije i graen je u periodu 72. 82. god.n.e. Cela konstrukcija se nosi na stupcima i zidovima, sistem prenosa optereenja je izvren preko svodova i lukova. Izmeu stupova i zidova su hodnici, pomoni prostori i ulazi u gledalite kojih ima 78. Na vrhu Koloseuma je galerija, a u dnu, ispod same arene su graeni podrumi i skladita, za smetaj hrane za ivotinje, kao i njih same, i za gladijatore i njihove spavaonice, kao i teretne dizalice. U najviem nivou fasade koloseuma nalaze se pilastri , a fasada se zavrava ukrasnom antikom. (Slika 11.) a) b) c)

Slika 11. Koloseum: a) Osnova; b)Dananji ostaci arene; c)Presek kroz amfiteatar Cirkusi Sluili su za odigravanje konjskih trka. Slini su grkim potkoviastim hipodromima, ali sa spinom srednjim zidom ukraenim skulpturama, stubovima i drugim ukrasima, kojima se usmeravala trka na bokove. Ispod sedita u prizemlju su tremovi, a na spratovima ak i stanovi i radnje. Najpoznatiji cirkus je Maksimus koga je zapoeo Neron a zavrio Trajan. Dimenzija je 635 x 150 m (Slika 12.). a) b)

Arhitektura starog veka

26

Grka

Slika 12: Cicus Maximus: a)Osnova; b)Rekonsruisani izgled Slavoluci i poasni stubovi Ostaci koji su ostali do naih dana su oni od kamena, dok su prvobitni nestali u mnogobrojnim poarima u Rimu i drugim gradovima. Graeni su u ast pobednika generala ili najee rimskih cezara. Kasnije se grade sa jednim ili sa tri prolaza gde je srednji najvei i najiri, dok se ceo slavoluk po celinama deli stubovima sa visokim postamentima po vertikali i vencima i dekorisanim frizevima po horizontali, ali i sa natpisima kome su posveeni (Slika 13.a)). Poasni stubovi po ideji prate egipatske, ali su ta razliku od prethodnika smeteni u centru trga. Namena im je da veliaju cara, graeni su od kamena. Graeni su u obliku velikog stuba sa postamentom i dorskim kapitelom, iznad koga je kugla na kojoj je careva statua. Najpoznatiji je stub cara Trajana (Slika 13.b)). a) b)

Slika 13.:a)Konstantinov slavoluk b) Trajanov stub Stambena arhitektura Rima Najznaajniji tipovi gradkih kua bile su: Insule su viespratni objekti sa 5 6 spratova i vie stanova koji su davani u zakup porodicama. Bile su graene od opeke, ali i od liva. Kvadratnog su oblika pa su po analogiji dobile i ime (insula ostrva), jer se u bloku nalaze izmeu ortogonalnog sistema ulica. Domusi su porodine kue poreklom iz etrurske i grke arhitekture. Imaju ili samo prizemlje, mada mogu biti i sa jednim spratom, ali obavezno imaju i atrijum.Ostaci su sauvani u Pompeji i Herkulanumu. Kua je zatvorena ka spolja. Nasuprot ulaza nalazi se tablinum soba za prijem gostiju. Objekat je pokriven etvorovodnim krovom, sa otvorom u sredini kroz koji je prolazila kia, koja se poto slivala u otvor na podu impluvijum. Oko dvorita su odaje, dok su mnoge atrijumske kue imale i vrt iza, sa peristilom, a ka ulici trgovake radnje - taberne. Bogatije kue Vile raene su u dva oblika : Rustika i Suburbana. Rustika je graena na imanjima, odnosno velikim gazdinstvima. Suburbana predstavlja kuu za uivanje u blizini naselja. Najpoznatije vile su Havoria u Tivoriju, dok je kod nas znaajna vila u Medijani kod Nia (tadanjeg Naissus-a). U koncept stambenih objekata svrstavamo i raskone palate utvrde. Ovo je bio redak sluaj gradnje u arhitekturi Starog Rima. Pretpostavlja se da je u Rim doao kao uticaj sa Orijenta. Najpoznatiji primer je Dioklecijanova palata u Splitu opasana debelim zidovima i kulama na bedemima.Svaka kapija bila je flankirana sa po jednom kulom sa svake strane, to je bio nain fortifikacije u antikom Rimu. Osnova je pravougaona sa dve ulice po osi simetrije i upravljene ka stranama sveta,a to su Kardo (pravca sever - jug) i Dekumanus (istok - zapad). Postoje tri kapije za ulazak u palatu i etvrta na strani ka moru. Kombinacija je rimskog logora orijentalnog utvrenog grada. Poseduje magacine sa tremom ispred koji su zadnjom stranom pripijeni uz bedeme, kasarne za vojsku i administrativnu upravu sa dvoritem i tremom na ulicama, mauzolej koji je kombinacija

Arhitektura starog veka

27

Grka
krunog i oktagonalnog tipa, u njegovoj blizini vrt, kapelu,stambene i sveane prostorije sa vestibilom na ulazu u dvorska odeljenja. U Srbiji se nalazi i poznata Galerijeva palata grad Gamzigrad odnosno Felix Romuliana. Poseduje hramove, palate, administrativne zgrade, mauzolej i utvrena je bedemima sa dvadeset kula. Godine 1996. poela su i iskopavanja u selu ar-kamen, gde je utvreno postojanje jo jedne ovakve palate koja je bila manja ali je sadravala sve sadraje vezane za ovaj tip palata, ukljuujui i terme.

a)

b)

Slika 14. Insule u Ostiji: a) Osnova; b) Rekonstrukcija insula

a)

Slika 15. Forifikacija u Rimu: nain uklapanja bedema, kula i kapije b)

c)

Arhitektura starog veka

28

Grka
Slika 16: Dioklecijanova plata u Splitu: a)Osnova kompleksa; b) Rekonstrukcija kompleksa; c) sadraji u okviru palate b) c)

a)

a)

Slika 17: Gamzigrad - Felix Romuliana: a)Osnova; b)Rekonstrukcija kompleksa; c)Mozaik sa predstavom lavirinta b) c)

Slika 18. Gamzigrad - Felix Romuliana: a) Detalj nie na rekonstruisanoj kapiji palate-grada b) Ostaci atrijuma; c) mozaici Gamzigrada

ZAKLJUAK
Egipatska arhitektura je bila verni odraz egipatskog drutva. Ona je odraavala njegovu strogu podeljenost izmeu voa, slobodnih ljudi podreenim voi i robova. Stvaranje egipatske arhitekture nije bilo produkt samo drutvene strukture, ve i posredni produkt irigacionih sistema Nila usled kojih nastaje i cela civilizacija. U mnogim karakteristikama egipatska umetnost je ne kroz vekove, ve i kroz milenijume nepromenljiva. Tektonska arhitektura je podrazumevala stub, ravnu gredu i zid. U spoljanjem izgledu u takvoj arhitekturi dominira horizontala, dok u planu dominira aksijalnost i simetrija. Egipani u svojoj tenji za besmrtnou, kako ivota, tako i njihove slave trae materijale koji bi zadovoljili objekte sa karakteristikama njihove religije. Zato oni i poklanjaju panju tekim kamenim blokovima od 500 tona koji su preiveli milenijume i danas nama svedoe o kulturi i arhitekturi Starog Egipta. Tenja i smisao za kolosalnim su i doveli do monumentalnih spomenika. Svaki od njih je spoj ne samo arhitekture, ve i slikarstva i skulpture, takoe monumentalnih razmera. Vrlo talentovan narod za umetnost je tako stvorio arhitekturu koja je primala malo uticaja sa strane, a puno je uticala na druge. Najinovativnija i oveku prilagoena arhitektura je grka. Klasina grka arhitektura vue korene iz egejskih kultura. Kritska, mikenska i trojanska arhitektura su bile osnova za dalji napredak i inovacije u klasinoj grkoj arhitekturi. Jedan od najboljih primera kritskih uticaja je preuzimanje megarona i njegovo prilagoavanje raznim namenama u grkoj arhitekturi, a ne samo da je stambene funkcije, kao to je to u kritskoj. ovekova veliina je ta kojoj je u velikoj meri podreena i javna i stambena arhitektura. Stub je

Arhitektura starog veka

29

Grka
glavni konstruktivni i dekorativni elemenat. Javljaju se i stilovi koji razliito tretiraju ljudske polove u svojoj dekoraciji. Dorski odraava muku snagu, dok jonski i korintski stil sa svojom vitkou i ukrasima odraavaju ensku lepotu. U reavanju problema podupiraa i tereta Grci su pribegli tektonskom principu koji regulie i komponovanje arhitektonskog prostora. U tome su postigli savrenstvo. Jedan od osnovnih ciljeva u grkoj arhitekturi je da se posmatrau vizuelno doaravaju sve unutranje sile koje deluju u svakom glavnom elementu objekta.Svi delovi tog objekta su izraeni relativnom veliinom donjeg i srednjeg poluprenika stuba, koja je time postala modularna mera. Stopa nije imala nikakvog udela u proporcionalisanju graevine. Jedini stalni arhitektonski element u grkoj arhitekturi. Njima se i tei ka postizanju arhitektonskog izraza, ali je upravo i tu slabost - monotonija i nemogunosti znaajnijih varijacija kojima se ne bi naruila celina. Stilski radovi grke arhitekture e biti zadrani i u arhitekturi Rima koji e pokuati i da ih unapredi. Drava koja je bila nemilosrdna prema narodima na osvojenim teritorijama, ali je imala dovoljno dovitljivosti da sve elemente arhitektura tih nacija apsorbuje u svoju je drava kojom je upravljalo drutvo jednog grada Rima. Apsolutno sve poznato i na Istoku i na Zapadu ( podrazumevajui pod tim Grku i Etruriju ), oni preuzimaju s obzirom da se centri najveih teritorija nalaze u okviru osvojenih teritorija rimskog carstava. Ne samo stilski redovi, za koje su osnova bili grki, oni preuzimaju i konstruktivne sklopove, tehnika reenja od tih civilizacija. Takav sistem je nametala dravna uprava. Naime, moralo je biti zadovoljeno naelo po kojem se vrlo brzo gradilo, a da pri tome svaki novoizgraeni objekat odraava silu i mo Rima, ali i lepotu ,, njegove civilizacije. Helenistika arhitektura, koja je bila samo ,,produetak grke stvorila je preduslove za rimsku. Njenim posredstvom Rimljani i pre osvajanja Meureja i Iranske visoravni, dolaze u kontakt sa konstrukcionim i stilskim reenjima koje nude civelizacije dananjeg Bliskog Istoka. Do tada, Rim je pod uticajem Etruraca i Grka gradio iskljuivo u kamenu, preuzimajui njihove stilske redove i na osnovi najrazvijenijeg u okviru njih korintskog, oni stvaraju novi kompozitni. Ali dolaskom u kontakt sa civilizacijama Istoka oni shvataju odreene prednosti opeke, maltera i liva. Tada se poinje i sa napretkom u konstruktivno tehnolokom smislu, jer je upotreba takvih materijala omoguila izgradnju objekata sa lukovima i kupolama. Ipak, na zidove takve materijalizacije, oni stavljaju oblogu. Najee je od mermera, odraavajui pri tom bogatstvo. Ovaj cilj je postignut uvek kada se upotrebljava mermer razliitih boja, kada je postignuta polihromija.Rimljanima je ovo bilo izuzetno lako da rade s obzirom da je njihova carevina obuhvatala iroko prostranstvo, te da je razliite vrste mermera bilo lako nai. Jedno od najoriginalnijih reenja Rimljana je primena arkada u arhitekturi,ali i u urbanizmu, kada treba da se naglase forumi kakav je forum Septimija Severa u gradu Leptis Magna. Ipak, i njihovo reenje treba traiti u okviru helenistike arhitekture. Ali Rimljani mu daju dominantan znaaj. Iako neoriginalna, arhitektura Rima je objedinila sve one ranije. Ona se ipak mora posmatrati kao celina. Uticae kasnije na arhitekturu svih drava u srednjem veku. I ne samo drava. Rano hrianska arhitektura je u potpunosti preuzela princip rimske bazilike. Ona e se puno razviti na Zapadu, gde e se tek razviti primena arkada, lukova i svodova. Pravi naslednik rimske arhitekture, malo u pogledu stila, ali puno u pogledu konstrukcija je vizantijska arhitektura, prisutna na naem prostoru ceo milenijum. Prava arhitektura Grke i Rima ostae, meutim, zakopana sve do pojave humanih htenja i vraanja panje na merilo oveka u arhitekturi. Sa druge strane arhitektura Egipta e zamreti, dok e persijska imati uticaj samo u pogledu uticaja arhitekture pod dinastijom Sasanida na objekte islamskog karaktera.

Literatura

Rizzoli E.,Kako prepoznati umetnost, Egipat, Vuk Karadi, Beograd, 1980.

Arhitektura starog veka

30

Grka
Rizzoli E.,Kako prepoznati umetnost, Grka, Vuk Karadi, Beograd, 1980. Rizzoli E.,Kako prepoznati umetnost, Rim, Vuk Karadi, Beograd, 1980. Lloyd S., Fedden R.,Kidson P., Velike arhitekture svijeta, Mladost, Zagreb, 1975. Gek R., Sva uda sveta, Mladinska knjiga , Ljubljana, 1977. www.wikipedia.com www.historyoftheworld.com/earlyages.html www.alluneed2know.com/history.html

Arhitektura starog veka

31