UNIVERZITET U BEOGRADU

TEHNIKI FAKULTET U BORU

KATEDRA ZA MENADMENT

SEMINARSKI RAD
Iz predmeta:

Tema:

Profesor:

Student:

Grad.god

S a d r a j:
1. Uvod.............................................................................................1 2. Definicija kvaliteta.........................................................................2 3. Kriterijumi kvaliteta.......................................................................3 4. Nivoi kvaliteta................................................................................5 5. Kvalitet u proizvodnji robe.............................................................6 6. Sest koraka procesa planiranja i kontrole kvaliteta........................9 7. Kontrola uzorkom............................................................................11

8. Nulta kontrola kvaliteta................................................................12 9. Zakljucak........................................................................................14

Uvod

U vremenu drasticnih promena, buducnost nasledjuju oni koji uce. Oni koji misle da su sve naucili osposobljeni su da zive u svetu koji vise ne postoji. Eric Hoffer

Na raskrscu XX i XXI veka, menadzeri moraju sve vise biti inovativni, proaktivni i fleksibilni i u svemu fokusirani na kvalitet. Kvalitet proizvoda u kompanijama postaje sve vise presudan trzisni fakor koji izdvaja jednu kompaniju od drugih. Menadzeri cesto moraju da daju odgovore na sledeca pitanja: - Zasto je odredjeni kupac spreman da za odredjeni proizvod ili uslugu plati vise nego za druge? - Sta je to sto kupac placa? - Koje su vrednosti nekog proizvoda ili usluge? - Sta je najvaznije za kupca pri kupovini proizvoda ili usluge? Pitanje kvaliteta proizvoda je pitanje koje je veoma zastupljeno u teoriji ali i praksi savremenog menadzmenta. Kvalitet proizvoda i usluga je preraslo u konkurentno oruzje brojnih kompanija a pobednici ce biti one kompanije koje uspeju da razviju inovativnu kulturu u kojoj ce radnici da uzivaju u promenama i biti nosioci tih promena.

1.

ZAKLjUAK Na osnovu celokupnog teksta, dolazim do zakljuka da je izvrsnost kvaliteta kao i sam kvalitet klju uspenosti preduzea. Smatram da u ovom trenutku, makar u naoj zemlji, kvalitet postaje osnovni faktor razlikovanja uspenih i ne uspenih organizacija. Kvalitetu se sve vie posveuje panja i stvaraju se razliite organizacije za standardizaciju.Kvalitet je celokupnost karakteristika nekog proizvoda, usluga, procesa ili organizacije koje se odnose na njegovu sposobnost da zadovolji iskazane potrebe i potrebe koje se podrazumevaju. Kvalitet zavisi od mnogobrojnih faktora, po meni najbitnija je sposobnost i predanost zaposlenih, pa zatim Upravljanje kvalitetom, planiranje kvaliteta, kontrolisanje kvaliteta, obezbeenje kvaliteta i na kraju poboljanje kvaliteta.

14.

NULTA KONTROLA KVALITETA Kontrola kvaliteta proizvoda je jedan od procesa (pored transporta i skladita) koji, po filozofiji MPF treba eleminisati, odnosno, minimizirati. Zbog toga se u okviru sistema NPF stvorio koncept ``nulta kontrola kvaliteta`` ili ( ``Zero QC`` ) ( ``Zero Quality Control`` ). Primenom koncepta ``nulte kontrole`` iaspunjava se vaan uslov i zahtev savremenog trita = visok kvalitet. esto se ovaj sistem kontrole zove ``nult greka`` ``Nulta kontrola kvaliteta`` ili ``Zero QC``je, u stvari, jedan idealni proizvodni sistem koji je iskljuio proizvodnju karta, i zato se, esto, sve to kratko zove sistem ``nula greka``. Da bi se u proizvodnji postigao ``Zero QC``, treba da se koriste odreene metode koje su specijalno razvijene za ``nultu kontrolu kvaliteta`` ili, tzv. ``totalnu kontrolu``. Najpoznatiji metod za ``Zero QC`` ``Poka-Yoka``metod, a koristi se i tzv. ``inspekcija na izvoru``. Metod kontrole ``Poka-Yoka`` spreava pojavu greaka u proizvodnji. On mora biti izraen u dva tipa: Tip graninika stop: kada se aktivira Poka-Yoka maina ili se linija zaustavi Tip signala: kada se aktivira Poka-Yoka izvrilac dobija zvuni ili svetlosni signal Tip ``Stop`` prekida proces i spreava proizvodnju sa grekama, i u sluaju da je radnik nepanjiv. Ovaj nain delovanja Poka-Yoka poseduje snaniji korekcioni efekt u odnosu na drugi tip ``Signal``, koji dozvoljava produetak proizvodnje sa grekom ako izvrilac ne reaguje. Tip ``Stop`` je sigurniji. Tip signala sistem to je sistem korekcije greaka, kojim se: - uoava greka i defekt - zaustavlja proizvodni proces, po uoavanju greke - trenutno daje podatak o uzroniku greke Sistem kontrole Poka-Yoka slui za otkrivanje i otklanjanje greaka u procesu proizvodnje. Radi se, uglavnom, o dve vrste greaka: 12.

- povremene greke to je onda kada se dobije izvestan broj proizvoda sa grekama, a zatim ponovo potpuno ispravna proizvodnja ( npr. greka u materijalu koja se kasnije izgubi ) - kontinuirane greke greka se pojavi i svi proizvedeni delovi imaju tu greku ( npr. doe do pucanja alata za kovanje ) U pogledu tehnike izrade postoje, uglavnom, tri tipa ureaja ``Poka-Yoka`` sistema: kontaktni tip ovde se koristi oblik predmeta, a Poka-Yoka reaguje na ``kontakt ne kontakt`` , ( mogu se koristiti i razlike u boji ) - kontaktni broj kontrolie da li se izvrava ili ne dati broj pokreta
-

procesni postupak Poka-Yoka kontrolie da li se izvrava ili ne dati broj procesnih postupaka

13.

Definicija kvaliteta
Pojam kvaliteta moze se upotrebiti u kontekstu pouzdanosti pri upotrebi, ponekad oznacava ono sto je izradjeno od posebnih materijala, obradjeno na poseban nacin, uz visok stepen paznje i ulozen napor. Cesto se pojam kvaliteta dovodi u vezu sa sofistiranoscu, elegancijom a ponekad luksuzom. Kvalitet nije lako definisati ali je sigurno da kvalitet nije apsolutna velicina vec relativna. Kvalitet je osecanje da je nesto bolje od neceg drugog. On se menja tokom ljudskog zivota i uveliko zavisi od mnogobrojnih ljudskih aktivnosti.
Tenja da jedan proizvod bude 100% kvalitetan je konstantna, iako

se taj apsolutni kvalitet na moe dostii. Ono to moe da se postigne to je da se kvalitet proizvoda, uz razne kontrole, povea i na taj nain se to vie priblii tom apsolutu od 100% Svakim poveanjem kvaliteta, smanjuju se i trokovi kvaliteta, to znai da se poveava zarada u kompaniji.

Prema nameni: 1. Identifikacijsko ispitivanje: ispitivanje identinosti 2. Tipsko ispitivanje: ispituju se samo odreena svojstva 3. Kontrolno ispitivanje: provodi se tokom proizvodnje Prema nainu proveravanja kvalitete: 1. Nemerljivi postupci: vidom, opipom, zvukom, mirisom, ukusom. 2. Merljiva ili brojana ispitivanja: fizika, hemijska, bioloka.

2. Kriterijumi kvaliteta Da bi se olaksalo definisanje kvaliteta formulisani su posebni kriterijumi 1. Subjektivni kriterijum ( Judgemental Criterion ): Ovaj kriterijum poiva na ideji da je kvalitet sinonim za superiornost ili izvrsnost. Zbog toga, ovaj kriterijum neki autori nazivaju i transcedentni ( onaj koji see iznad uobiajenog nivoa ). Na subjektivnom poimanju kvaliteta zasniva se i ideja o graenju imida pojedinih proizvoda i kompanija, koji su znalaki umeli da iskoriste i proizvoai kao to su Adidas, Alfa Romeo, Hilton hoteli itd. Poto ne daje jasne smernice za merenje kvaliteta, a time i osnovu za donoenje odluka, ovaj kriterijum ima vrlo malu praktinu vrednost za menadere. 2. Kriterijum zasnovan na proizvodu/usluzi ( Product-Based Criterion ): Ovaj kriterijum tretira kvalitet kao funkciju specifinih, merljivih parametara i razlike u kvalitetu pripisuje razlici u kvantitetu neke od karakteristika proizvoda, recimo, broju varova po jedinici duine zavarenog spoja, specifinoj potronji goriva ili koliini hrane u porciji. Ovo znai da se viim nivoom kvaliteta smatra onaj kod koga izabrani parametar ima vrednost koja vie odgovara zahtevima korisnika ( vea vrednost u sluaju zavarenog spoja i koliini hrane u porciji).

3. Kriterijum zasnovan na zahtevima korisnika ( User-Based Criterion ): Ovaj kriterijum se zasniva na pretpostavci da je kvalitet ono to korisnici odnosno potroai ele. Zasnovana na ovom kriterijumu, definicija kvaliteta kae da kvalitet predstavlja svrsishodnost ili pak, stepen dobrote obavljanja osnovne funkcije. Prema ovom kriterijumu i amac na vesla i gliser su svrsishodni svojoj nameni, transportu na vodi.

3. Ukoliko je prioritet rekreacija, amac na vesla e biti sredstvo za zadovoljenje potreba korisnika, dok u sluaju elje za brzom vonjom gliser e nesumnjivo zadobiti naklonost korisnika. Iskustvo Nissan-a, koji je 1960 godine pokuao da plasira Datsun na ameriko trite je dobar primer primene koncepta svrsishodnosti. Iako je bio vrlo ekonomian u potronji goriva i lak za odravanje, zbog nedostatka konfora, relativno male brzine koju je razvijao Datsun nije naiao na dobar prijem kod amerikih vozaa. Nakon to su japanci prihvatili stvarnost, uspeli su da plasiraju svoje vozilo u Americi.

4. Kriterijum na bazi vrednosti ( Value-Based Criterion ): Veza svrsishodnosti ili nivoa zadovoljstva proizvodom i cene predstavlja osnovu ovog kriterijuma. To znai da se kvalitetnim proizvodom smatra onaj koji je u najmanju ruku isto toliko dobar kao i konkurentski proizvod, a prodaje se po nioj ceni. 5. Proizvodni kriterijum ( Manufacturing-Based Criterion ): Ovaj kriterijum pod kvalitetom podrazumeva postizanje zacrtanog ishoda proizvodnih procesa ili, drugim reima, postizanje specificiranih parametara. Za datu veliinu, pod specifikacijom podrazumevamo par: ciljna vrednost - pripadajua tolerancija, odreen od strane projektanta proizvoda/usluge. Ciljna vrednost je ona kojoj se tei, dok tolerancija predstavlja odgovor na stvarnost, projektanti su svesni da je nemogue postii i odrati ciljnu vrednost sve vreme proizvodnje. Primer specificirane duine je 0.222cm+-0.002cm, gde je ciljna vrednost 0.222cm, a tolerancija, tj. dozvoljeno odstupanje od idealne veliine 0.002cm.

4.

NIVOI KVALITETA Tradicionalni nain posmatranja organizacija se ogleda kroz njihovu vertikalnu dimenziju - uvidom u njihovu organizacionu emu. Na ovaj nain se stie uvid u efektivnost organizacije. Meutim, organizacija funkcionie preko procesa kojim se ulazi pretvaraju u izlaze. Rezultati se postiu horizontalno a ne hijerarhijski. Zbog toga je veoma bitno da svaka organizacija obrati panju ne samo na vertikalnu, nego i na horizontalnu dimenziju, dakle mora ono to radi, raditi na pravi nain. Organizacije koje su posveene kvalitetu, zbog prethodno navedenog, moraju obratiti panju na tri nivoa kvaliteta: 1. Organizacioni nivo: Na organizacionom nivou briga za kvalitet sastoji se u zadovoljenju zahteva spoljnih korisnika, zbog ega svaka organizacija treba da uzme u obzir sugestije korisnika. 2. Procesni nivo: Na procesnom nivou, organizacione jedinice su koncipirane kao funkcije ili sektori, kao to su marketing i istraivanje, projektovanje, finansije i dr. 3. Operativni nivo: Na operativnom nivou, standardi za izlaz moraju se zasnivati na zahtevima koji su identifikovani na organizacionom i procesnom nivou. Ovi standardi podrazumevaju tanost, preciznost, potpunost, potovanje rokova i trokova.

5. KVALITET U PROIZVODNJI ROBA Dobro razvijeni sistemi za obezbeivanje kvaliteta postoje u oblasti proizvodnje roba ve dui period. Meutim, ovi sistemi imaju naglaene tehnike komponente, kao to su pouzdanost opreme, praenje karta, statistika kontrola procesa. Prelazak na organizaciju usresreenu na korisnika, uzrokovao je korenite promene, pa tako sada projektovanje proizvoda objedinjuje marketinke, inenjerske i proizvodne aktivnosti. Menadment ljudskim resursima ( Human Resource Management ) kao zadatak pred sebe postavlja postizanje vieg nivoa slobode zaposlenih u prikupljanju i analizi podataka, donoenju znaajnih operativnih odluka i preuzimanju odgovornosti za konstantno unapreivanje.

Proizvodni sistem za proizvodnju roba

Marketing i prodaja - Milton Hershey, osniva poznate fabrike Hershey Food Corporation, veoma dobro je poznavao vezu izmeu kvaliteta i prodaje. Imao je obiaj da kae: Dajte im kvalitet. To je najbolja reklama na svetu. Sledei ovaj princip, njegova kompanija nije imala potrebe da se reklamira u masovnim medijima prvih 68 godina. Funkcija marketinga i prodaje mora da da odgovor koji su to proizvodi i specijalne karakteristike proizvoda koje su potrebne potroaima ili ih ele, kao i da utvrde cene koje su potroai spremni da plate.

Projektovanje proizvoda ( konstruisanje ) i tehnika priprema proizvodnje Ove dve funkcije bave se izradom tehnikih specifikacija za proizvode i proizvodne procese koji predstavljaju odgovor na zahteve utvrene od strane funkcije marketinga. Tehniki loe osmiljeni proizvodi doivljavaju neuspeh na tritu, jer ne mogu da odgovore na zahteve korisnika. Isuvie sofisticirani proizvodi, oni koji prevazilaze zahteve korisnika, esto nisu profitabilni.

6. Nabavka i prijem Kvalitet nabavljene robe i ugovorenih usluga, kao i pravovremenost isporuke, od sutinskog su znaaja za poslovanje organizacija. Kvalitet ulaznih materijala i delova postao je jo znaajniji primenom fleksibilnih sistema. Mnoge amerike kompanije primenjuju japanski koncept upravljanja Just-In-Time ( u pravo vreme ), gde su zalihe materijala i delova svedene na najmanju moguu meru. Planiranje proizvodnje i utvrivanje rokova Planom proizvodnje odreuju se kratkoroni i dugoroni proizvodni zadaci. Radi odravanja predvienog roka proizvodnje, odgovarajui materijal, alati i oprema moraju biti raspoloivi u odreeno vreme i na propisanom mestu. Lo kvalitet je esto rezultat neadekvatno odreenog vremena za pojedine aktivnosti. Proizvodnja i sklapanje - Primarni zadatak funkcije proizvodnje i sklapanja jeste da obezbedi ispravnost proizvoda. Veza sa projektovanjem je oigledna: proizvodnja ne moe bez kvalitetnog projekta i procesnih tehnologija odgovoriti na zadatke koji se stavljaju pred nju. Priprema alata Priprema alata je zaduena za projektovanje i odravanje alata koji se koriste za proizvodnju i kontrolu. Izrabljenim i oteenim alatima proizvode se defektni delovi, a nepravilno kalibrisani merni ureaji izvor su nepouzdanih informacija. Industrijsko inenjerstvo i projektovanje procesa Proizvodni procesi moraju biti projektovani i voeni da mogu konstantno proizvoditi robu koja odgovara zacrtanim specifikacijama. U suprotnom, rezultat su prekomerni kart, gubici i poveani trokovi. Zavrna kontrola i ispitivanje Uloga zavrne kontrole je da oceni kvalitet proizvodnje, da otkrije i pomogne u reavanju problema u proizvodnji, i na kraju da osigura da defektna roba ne izae na trite. Ukoliko je kvalitet ispravno ugraen u proizvod ovakva kontrola ne bi bila neophodna, osim u svrsi proveravanja opreme.

7. Pakovanje, skladitenje i isporuka Iako roba izae iz skladita kompanije ispravna u potpunosti, ona se moe otetiti pri daljoj isporuci potroau, neretko se deava da se roba oteti i prilikom transporta. Zbog navedenog, menadment kompanije mora da preduzme sve neophodne korake kako bi obezbedio kvalitet robe isporuene korisniku. Instaliranje, montaa i servisiranje Ukoliko doe do odreenih problema prilikom korienja proizvoda, zadovoljstvo korisnika e zavisiti od kvaliteta usluge nakon isporuke. U mnogim kompanijama od vozaa kamiona se zahteva mnogo vie od prostog dovoenja robe na adresu kupca. Kompanije postavljaju veoma stroge standarde koji se tiu pruanja ove vrste usluga, a oni se odnose na vreme isporuke, nain komuniciranja sa korisnicima i potovanja procedura o bezbednosti. Servisiranje obuhvata aktivnosti namenjene otklanjanju defekata i neispravnosti u radu isporuene robe, kao i u obezbeivanju rezervnih delova i potronog materijala.

8.

est koraka procesa planiranja i kontrole kvaliteta

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Definisanje karakteristika kvaliteta proizvoda ili usluge Odreivanje naina merenja svake karaklteristike kvaliteta Definisanje standarda kvaliteta za svaku karakteristiku Kontrola kvaliteta u odnosu na standard Nalaenje i korigovanje uzroka slabog kvaliteta Nastavljanje poboljavanja kvaliteta

1.Definisanje karakteristika kvaliteta proizvoda ili usluge

- funkcionalsnost(kako dobro proizvod ispunjava svoj posao) - izgled (estetski izgled, osecaj, zvuk I miris proizvoda) - trajnost (ukupno vreme korisnog koriscenja proizvoda) - popravka (lakoca popravke)
- kontakt (priroda kontakta sa proizvodjacem)

2.Odreivanje naina merenja svake karaklteristike

Svaka karakteristika treba da bude definisana tako da bude merljiva i kontrolisana. Ne izgled ve hrapavost, boja Dva tipa karakteristika: promenljiva i atributi

 Promenljive se mere kontinualno (npr. prenik) Atributi se mere diskretnim vrednostima sa dva stanja 9.

Postoji opasnost da se na ovaj nain izgubi iz vida karakteristika koja je za kupca vana a nije lako merljiva Npr. ljubaznost je vana i nemerljiva karakteristika

Korak 3: Postaviti standarde kvaliteta Standard kvaliteta je neophodan uporeenja utvrenih vrednosti karakteristika kvaliteta radi

Nema perfektnih proizvoda, ve se uporeuju njihove karakteristike sa standardom kvaliteta koji se eli da podstigne Standard kvaliteta je nivo kvaliteta koji definie granicu prihvatljivosti i neprihvatljivosti Moraju biti usaglaeni sa oekivanjem kupca Korak 4: Kontrola kvaliteta u odnosu na standard Kontrolom se utvruje da li je karakteristika kvaliteta u skladu sa standardom Da bi se obezbedilo ispunjenje standarda, moraju se doneti sledee odluke: Gde u proizvodnji treba izvriti proveru usaglaenost proizvoda sa standardom? Da li proveriti svaki proizvod ili koristiti uzorke? Kako bi provere trebalo da se izvre?

1o.

Prihvatanje na osnovu kontrole uzoraka

Kontrolom uzoraka proizvode odluuje se prihvatanju cele koliine proizvoda Merne veliine su u formi atributa (prihvatljivo/neprihvatljivo) Faktor rizika: meri se samo rizik Greka tipa I: Odbacuje se cela serija koja je ustvari dobra Greka tipa II: Prihvata se cela serija koja nije dobra

11.