Upravljanje Kreditnim Rizicima U Poslovanju Banke - Diplomski

Radovi Milica II-22/07
Upravljanje kreditnim rizikom u poslovanju banke
UNIVERZITET SINGIDUNUM
POSLOVNI FAKULTET
Uparavljanje kreditnim rizicima u poslovanju banke

- Diplomski rad -
Mentor: Doc.dr Lidija Barjaktarovi
Student: Milica Radovi Indeks II 22/07
Beograd, 2010.
Upravljanje kreditnim rizikom u poslovanju banke - Saetak -
U ovom diplomskom radu cilj je da se objasni nain, ogranizacija i metode upravljanja rizicima u bankama, s posebnim osvrtom na kreditne rizike. Najpre u definisati pojam bankarskog rizika, zatim u ukratko prikazati sve bankarske rizike, njihov znaaj i mogunost njihovog minimiranja. Posebno e biti obradjeni kreditni rizici, obzirom da su najvaniji rizici, kako u bankarstvu, tako i u trgovinskim preduzeima, a i da su predmet ovog diplomskog rada. Kljune rei: Rizik, kreditni rizik, kamatni rizik, valutni rizik, rizik izloenosti banke, rizik ulaganja banke, rizik zemlje, operativni rizik.
Sammary
In this graduate work the aim is to explain the ways, organization and methods of risk management in banks, with special attention to credit risk. I will first define the notion of banking risks, then I will briefly present all banking risks, their importance and possibility of their minimizing. Special attention will be processed credit risks, given that the most important risks, both in banking and in commercial enterprises, and that the subject of this thesis. Key words: risk, credit risk, interest rate risk, currency risk, the risk exposure of banks, investment banks risk, country risk, operational risk.
Sadraj:
1 2 3 Uvodna razmatranja ...................................................................................................................... 4 Pojam rizika u bankarstvu ............................................................................................................ 6 Vrste rizika u bankarstvu .............................................................................................................. 9 3.1 Rizik likvidnosti ..................................................................................................................11 3.2 Trini rizici .........................................................................................................................12 3.2.1 Devizni rizik .................................................................................................................13 3.2.2 Kamatni rizik................................................................................................................14 3.3 Rizici izloenosti banke ......................................................................................................14 3.4 Rizici ulaganja banke ..........................................................................................................15 3.5 Rizici koji se odnose na zemlju ..........................................................................................16 3.6 Operativni rizici ...................................................................................................................16 4 Pojam, vrste i znaaj kreditnih rizika........................................................................................19 4.1 Rizik neispunjenja obaveza ................................................................................................21 4.2 Rizik izloenosti ..................................................................................................................23 4.3 Rizik pokria........................................................................................................................24 5 Faktori kreditnog rizika ..............................................................................................................24 6 Upravljanje rizicima u poslovanju banke ..................................................................................26 6.1 Upravljanje kreditnim rizikom ...........................................................................................28 6.2 Merenje kreditnog rizika .....................................................................................................31 6.2.1 Standardizovani pristup ...............................................................................................32 6.2.2 Pristup zasnovan na internom merenju.......................................................................33 6.3 Organi za upravljanje kreditnim rizikom ..........................................................................34 7 Primer odobrenja kreditnog zahteva firme Metro Cash & Carry d.o.o. Beograd kod Red Banke ...................................................................................................................................................35 8 Zakljuak .....................................................................................................................................43 9 Literatura: ....................................................................................................................................44
1 Uvodna razmatranja
U savremenim uslovima, pogotovo u uslovima globalnog poslovanja bankarstva prisutni su brojni rizici koji dovode u pitanje pojedinane bankarske poslove, naplatu ili u karjnjem sluaju promenu koja utie na poveanje neizvesnosti ishoda transakcije, i u celini poveavaju neizvesnost ostvarivanja prihoda banke. Ostvarenje profitabilnosti u uslovima poveane konkurencije kao i rasta rizika postaje izazov za savremeni bankarski menadment. Sa razvojem investicionog bankarstva i sa procesom globalizacije finansijskog sistema, odnosno globalnim poslovanjem banaka, dolo je i do dodatnog uveanja rizika sa kojim se banke suoavaju u svom poslovanju. Svetska ekonomska kriza koja je eksalirala tokom 2008. godine samo potvruje ovu tezu. S toga se u novim uslovima postavljaju sloeni zadaci pred bankarske menadere posebno na planu kreiranja operativnog koncepta kratkorone poslovne politike, s ciljem da se obezbedi kontrola ukupnih rizika. Globalizacija i nestabilnost finansijskog trita, kao i sve vea konkurencija meu bankama, zahteva od banaka uvoenje inovacija u njihovom poslovanju, kao i u upravljanju rizicima. Sadanje vreme zahteva novu poslovnu filozofiju i novi pristup reavanju poslovnih problema u bankama, kao i procenu poslovnih rizika, pre samog ulaska u pojedine poslovne finansijske poduhvate. Banka u savremanim uslovima posluje u okruenju drugih banaka, klijenata i ekonomije u celini, a sve to unosi elemente rizika u bankarsko poslovanje. Rizici sa kojima se banka suoava su neizbeni i moraju biti procenjeni, kontrolisani i finansijski neutralisani kako ne bi ugrozili celinu poslovanja banke. Ne postavlja se pitanje kako izbei rizike, ve kako upravljati rizicima, sa osnovnim ciljem minimiziranja njihovog uticaja na poslovanje. Rizici u poslovanju banaka su karakteristika svakog bankarskog posla, tako da ni neutralni bankarski poslovi nisu bez rizika, a osvajanjem novih instrumenata, novih tehnika i strategija, finansijskog inenjeringa, novih bankarskih proizvoda, a naroito finansijskih derivata, lista rizika se neprestano iri. Za bankare i zajmodavce uopte, neizvesnost raste sa promenama u kamatnim stopama , promenama depozita i sa nesposobnou dunika da vrati kredit, ali i pod dejstvom takvih faktora kao to su deregulacija, te moralni hazard, kao i ulaskom banaka u poslove koji ranije nisu bili tradicionalno bankarski. Pri svemu tome, globalizacija bankarskog poslovanja i trendovi mega spajanja velikih banaka, teraju menadment banke da identifikuju najvanije rizike. To se odnosi, pre svega , na sistemske rizike, i posebno na rizike koji proizilaze iz zaostajanja bankarskog menadmenta u praenju poslovanja na nepoznatim, geografski udaljenim prostorima i tritima i da prati poslovanje sa nepoznatim instrumentima i tehnikama.
U najirem smislu rei poslovni rizici se definiu kao neizvesnost ili nesigurnost ostvarenja oekivanog ishoda odreene poslovno finansijske aktivnosti. Ovako shvaen rizik ima tetne posledice, pa otuda ekonomski i finansijski racionalni uesnici u poslovnim i finansijskim transakcijamma ispoljavaju uvek averziju prema riziku i tee njegovom eliminaisanju ili bar minimiziranju. S tim u vezi specifinosti banaka i bankarskih poslova ukazuju na injenicu da je bankarstvo visoko rizina delatnost, budui da je rizik veoma izraena kategorija u poslovnim aktivnostima savremenih banaka. Imajui u vidu da su banke finansijske institucije koje posluju na naelima likvidnosti, rentabilnosti i sigurnosti finansijskih plasmana, proizilazi da je karakter njihovog poslovanja veoma rizian. Po pravilu, svaka neizvesnost i neplanirano i iznenadno deavanje u pojedinim poslovnim aktivnostima banke moe se definisati kao rizik. Meutim, imajui u vidu injenicu da banke posluju specifinom robom (novcem), samo definisanje rizika u bankarstvu iziskuje neto ui pristup. Otuda, za bankarski rizik bi se moglo rei da on predstavlja verovatnou gubitka (smanjenja dobiti) nastalog kao rezultat dejstva neizvesnih dogaaja u poslovanju banke.1
Grupa autora: Poslovne finansije, redaktor: Milorad Ivanievi, Cit.delo, str. 133
2 Pojam rizika u bankarstvu

Upravljanje rizicima kao nauna disciplina je relativno nova i njen nastanak je bio uslovljen ekonomskim krizama u svetu i globalizacijom svetskog trita. Ono obuhvata identifikaciju, merenje, praenje i kontrolisanje rizika. Kada je re o bankarstvu, banka, kao preduzee sa specifinom finansijskom strukturom, izlozena je isto tako specifinim rizicima, kojima treba upravljati na adekvatan nain, tako to e se prvo izvriti identifikacija razliitih oblika rizika, zatim merenje rizika pomou kvantitativnih metoda i definisanje postupka kojim e se upravljati tim rizicima. Rizici, kao mogunost apsolutnog ili relativnog gubitka, u odnosu na oekivanja u poslovanju banaka su karakteristika svakog bankarskog posla, a osvajanjem novih instrumenata, tehnika i strategija, novih bankarskih proizvoda, a naroito finansijskih derivata, lista rizika se neprestano iri. Neizvesnost raste sa promenama u kamatnim stopama, promenama depozita i sa nesposobnou drnika da vrati kredit, ali i pod dejstvom faktora kao to su deregulacija, moralni hazard, kao i ulaskom banaka u poslove koji ranije nisu bili tradicionalno bankarski. U literaturi postoje razliite definicije rizika kojima su izloene banke u svom poslovanju. Meu definicijama se ubrajaju sledee:2 1. Verovatnoa gubitka ili izloenost gubitku, 2. Mogunost ili anse za nastanak gubitka, 3. Opasnost koja moe prouzrokovati gubitak, 4. Opasni poduhvat ili uslovi koji poveavaju verovatnou uestalosti ili ozbiljnosti od gubitka, 5. Mogunosti da stvarni gubici odstupaju od oekivanih, 6. Neizvesnost u odnosu na gubitak.
Risk Management Glossary- Risk and Insurance Management Society, New York, 1985, p.66.
U savremenim uslovima poslovanja banaka, smatra se da postoji pet faktora koji utiu na rizik njihovog poslovanja.3 To su: 1. T rizik tehnologije sa razvojem tehnologije dolo je do masovne upotrebe elektronike u bankama, u hardverskom i softverskom smislu. Rizik tehnologije se sastoji u problemima vezanim za tehnologiju, a ukljuuje negativne posledice banaka za zaradu, profit i kapital. 2. R rizik promene propisa predstavlja rizik koji nastaje izmenom zakona i drugih propisa, koji mogu delovati direktno negativno na sposobnost banke da zarauje ili indirektno na njenu sposobnost da se prilagodi izmeni propisa. 3. I rizik kamatne stope javlja se usled promena kamatnih stopa, koje su u savremenim uslovima date za poslovne banke, jer na njih banke pojedinano nemaju preteranog uticaja, ve se trino formiraju. 4. C rizik korisnika rizik koji je vezan za mogunost da klijent banke bude preuzet od konkurentskih banaka. To su u najveem riziku najvei klijenti banke, oko kojih se izmeu banaka vodi pravi trini rat, od ijih depozita i plasmana banka najvie i zavisi. 5. K rizik adekvatnosti kapitala rizik sloventnosti ukoliko se pokae realnim da su se materijalizovali gore navedeni rizici, to moe dovesti do rizika da je ugroena solventnost, odnosno adekvatnost kapitala poslovne banke. Samim tim banka ulazi u zonu neusklaenosti sa meunarodnim standardima bankarskog poslovanja koji su inkorporirani u nacionalno zakonodavstvo.
Ono to je veoma bitno napomenuti jeste to da i pored razliitih definicija rizika postoje, sve one imaju dva zajednika elementa, a to su: neodreenost ishoda i gubitak kao jedan od moguih ishoda. Rizik je stanje u kojem postoji mogunost negativnog odstupanja od poeljnog ishoda koji oekujemo ili kome se nadamo. Stoga moemo rei da bi rizik postojao u finansijskom poslovanju mora da: bude mogu, izaziva ekonomsku tetu, bude neizvestan i bude sluajan.4 Rizik (risk) se najoptije moe poistovetiti sa stanjem u kojem postoji mogunost nastupanja nekog tetnog dogaaja. U ekonomiji, pod tetnim dogaajem se podrazumeva
3 4
Hadi M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str.400.
Vaughan, E., Vaughan, T., Osnovi osiguranja Upravljanje rizicima, MATE (John Wiley&Sons, Inc.), Zagreb, 1995, str 4-6
gubitak (loss) ili neoekivani troak (unexpected cost). Sa teorijskog aspekta rizikom se smatra neizvesnost u pogeldu ishoda nekog dogaaja, u situaciji kada postoje dve ili vie oprenih mogunosti.5 Objanjavajui pojam rizika, bitno je odvojiti njegovo znaenje od pojma neizvesnosti. Neizvesnost podrazumeva stanje budunosti koje odreuju poznati inioci, ali se ne zna njihov intenzitet i njihovo poreklo. Za razliku od neizvesnosti, rizik se vezuje za odreenu izvesnost, odnosno verovatnou nastupanja tetnog ishoda. Ta verovatnoa moe biti vea ili manja, i drugim reima se naziva mera rizika ili stepen rizika. Sa poslovnog stanovita, sklonost ka riziku je lina karakteristika svakog pojedinca.Obini ljudi (potroai, izvrioci i svi oni koji ive od svog rada) normalno izbegavaju rizike. Nasuprot njima, poslodavci i preduzetnici vole da rizikuju, jer u sluaju loeg ishoda, oni prodajom imovine ili prostim otputanjem radnika tite svoje pozicije. U takvoj situaciji menaderi, svesni injenice da od uspenosti poslovanja firme koju vode zavisi i njihova lina reputacija, nastojae da smanje rizike. Ne drutveno okruenje, u periodu tranzicije, koje je dovelo do opte neizvesnosti na svim ivotnim poljima, stvorilo je takve uslove da uglavnom mogu da profitiraju ljudi koji su skloni riziku. Kao primer moe nam posluiti brz razvoj trita hartija od vrednosti. Svako ko je imao dovoljno smelosti, pouzdanih informacija (i novca), pa kupio tedne zapise Narodne banke Srbije, ili akcije neke od perspektivnih banaka, mogao je dobro da zaradi. Meutim, ipak je trebalo rizikovati.
Marovi Boris, Avdalovi Veselin: Osiguranje i teorija rizika, Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije, Beograd, 2006.god, 46.str.
3 Vrste rizika u bankarstvu

Narodna banka Srbije, kao centralna monetarna vlast, nadlena je za regulisanje obaveze upravljanja rizicima u bankama Srbije. Tim povodom, saglasno Zakonu o bankama iz 2005. godine, Narodna banka Srbije je donela niz vanih Odluka, kojima se daju blia uputstva za poslovanje banaka. Neke od tih odluka su: Odluka o adekvatnosti kapitala banke, Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, Odluka o nainu i uslovima identifikacije i praenja rizika usklaenosti poslovanja banke i upravljanja rizikom6, itd. Odlukom o upravljanju rizicima utvreni su kriterijumi za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kojima je banka izloena u svom poslovanju.7 Prema pomenutoj Odluci, banka je duna da identifikuje, meri i procenjuje rizike kojima je izloena u svom poslovanju i da upravlja tim rizicima u skladu sa Zakonom o bankama, drugim propisima i svojim aktima.
Rizici kojima je banka posebno izloena u svom poslovanju su sledei: 1. Rizik likvidnost, 2. Kreditni rizik, 3. Trini rizici ( kamatni i devizni ), 4. Rizici izloenosti banke, 5. Rizici ulaganja banke, 6. Rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kojima je banka izloena, 7. Operativni rizici.
Najvei panju posvetiemo kreditnom riziku, obzirom da je to tema ovog diplomskog rada.
Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 57/2006 i br. 116/2006. Odluka o upravljanju rizicima, Slubeni glasnik republike Srbije, br. 57/2006.
1.Rizik likvidnosti
2.Kreditni rizici
3.Trini rizici (kamatni i devizni)
Rizici u poslovanju banke
4.Rizici izloenosti banke
5.Rizici ulaganja banke
6.Rizici koji se odnose na zemlju porekla lica kojima je banka
7.Operativni rizici
Sl. 1.1. Rizici u poslovanju banke
Takoe, bankarski rizik se moe podeliti na vie naina u zavisnosti od principa podele, pa otuda u teoriji postoji vie vrsta rizika. Po jednoj podeli, bankarski rizik se moe svrstati u dve grupe rizika koji direktno utiu na nestalnost zaraivanja u banci: 1. finansijski rizik- je neposredno vezan za baninu ulogu finansijskog principala i posrednika, u finansijske rizike spadaju sledei rizici: dividendni rizik, kapitalni rizik, kamatni rizik, rizik likvidnosti i devizni rizik, 2. nefinansijski rizik- ovi rizici nisu specifini samo za finansijske institucije, a potiu od neuspelih i neadekvatnih procedura, ljudskih faktora, eksternih faktora i slino, u ovu grupu rizika spadaju sledei rizici: kreditni rizik, strategijski rizik, zakonski rizik, operativni rizik, robni rizik i rizik vezan za finansijske proizvode.
10
3.1 Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik mogunosti nstnk negtivnih efekt n finnsijski rezultt i kpitl bnke usled nesposobnosti bnke d ispunjv svoje dospele obveze. Likvidnosni rizik predstavlja rizik poslovne banke da ne poseduje u odreenom trenutku dovoljno likvidnih sredstava za izmirivanje dospelih obaveza ili da dodje do neoekivanog odliva likvidnih sredstava.8 Nivo likvidnosti bnke iskzuje se pokzteljem likvidnosti, koji predstvlj odnos zbir likvidnih potrivnj prvog red i likvidnih potrivnj drugog red, s jedne strne, i zbir obvez po vienju bez ugovorenog rok dospe i obvez s ugovorenim rokom dospe u nrednih mesec dn od dn vrenj obrun pokztelj likvidnosti, s druge strne. Najee, rizik likvidnosti proizilazi iz drugih bankarskih rizika kojima je banka izloena, kao to su kreditni i kamatni rizik. Banka se moe suoiti sa rizikom likvidnosti ukoliko neki od njenih velikih klijenata, odnosno grupa klijenata, zapadne u potekoe zbog kojih ne moe da izvrava obaveze prema banci. Rizik likvidnosti se svodi na dva mogua rizika, ako banka ima tekoe u nedostatku sredstava i to ue posmatrano, rizik likvidnosti koji se ogleda u nedostatku sopstvenih sredstava i ire posmatrano, ukoliko banka u sluaju likvidnosnih problema ne moe da se zadui na finansijskom tritu. U sluaju zaduivanja na tritu, mogunost zaduenja e zavisiti od razvijenosti tog trita u odreenom trenutku i kreditnog rejtinga kojim sama banka ima na tritu. Bnk je dun d nivo likvidnosti odrv tko d pokztelj likvidnosti9: o iznosi njmnje 1,0 kd je obrunt ko prosek pokztelj likvidnosti z sve rdne dane u mesecu; o ne bude mnji od 0,9 due od tri uzstopn rdn dn; o iznosi njmnje 0,8 kd je obrunt z jedn rdni dn. Kritino nizk nivo likvidnosti predstvlj nivo likvidnosti iji je pokztelj nii od 0,8.
Hadi M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 405.
Slavia .,Upravljanje finansijskim rizicima praktikum, Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad, 2009, str. 208.
11
Upravljanje rizikom likvidnosti od strane menadmenta i strunih slubi banke se vri kroz sledee mere i aktivnosti banke: o raspolaganje u svakom trenutku adekvatnim iznosom sredstava likvidnosti i o usklaivanju rone strukture izvora i plasmana.
3.2 Trini rizici

Trini rizik predstavlja rizik od negativnih odstupanja vrednosti otvorene trgovake pozicije na osnovu dnevne cene zatvaranja (market to market value) u portfelju banke koji je predmet trgovanja tokom perioda neophodnog da transakcija bude likvidirana (zatvorena). Trini rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promena vrednosti portfolija finansijskih instrumenata, a ukljuujui devizni rizik i ostale trine rizike.10 Izloenost banaka trinom riziku prvenstveno zavisi od dominantne delatnosti banke. Ovo je bitna komponenta rizika kod investicionih banaka ili kod banaka kod kojih je veliki deo aktivnosti vezan za trgovaku knjigu. Njegovi osnovni pokretai su kamatne stope, devizni kursevi, berzanski indeksi itd. Trite brzo reaguje na razliite signale korekcijom cena hartija od vrednosti i time se utie na vrednost portfolija banaka. Banka se suoava sa ovim rizikom kod raznih hartija od vrednosti: obveznice, derivati na podlozi zajma, akcije, derivati na podlozi akcija i valutne transakcije. Osnova za ocenu ovog rizika predstavlja ispoljena nestabilnost trinih parametara, kao to su kamatne stope, devizni kursevi, berzanski indeksi. Upravljanje trinim rizikom podrazumeva da varijacije vrednosti datog datog portfelja u knjigama trgovanja budu odravane izmeu graninih vrednosti. Stoga je neophodno utvrditi limite u pogledu osetljivosti portfelja ili potencijalnih odstupanja vrednosti.
10
Barjaktarovi L., Upravljanje rizicima, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 22
12
Trini rizik je dobio na znaaju u poslednje dve decenije o emu svedoi i regulativa doneta na ovu tematiku. Bazelski komitet za superviziju banaka je svoje prvobitno angaovanje usmeravao na kreditni rizik. Od devedesetih godina prolog veka u ii njegovog interesovanja nali su se i operativni i trini rizik i upravljanje. Aktuelna deavanja na svetskom finansijskom tritu najbolja su ilustracija znaaja ovih delova poslovne aktivnosti finansijskih institucija.
Trini rizik se moe podeliti na: o Deo rizika koji zavisi od smera kretanja finansijskih promenljivih (na primer: kretanje kamatnih stopa, deviznih kurseva, itd.), o Deo koji ne zavisi direktno od smera kretanja finansijskih promenljivih. Najznaajniji delovi trinog rizika, koje emo obraditi u ovom radu, su devizni i kamatni rizik.
3.2.1 Devizni rizik
Devizni ili valutni rizik je rizik smanjenja profita ili gubitka banke po osnovu negativnih promena u deviznim kursevima (negativnih kursnih razlika).11 Devizni rizik je rizik mogunosti nstnk negtivnih efekt n finnsijski rezultt i kpitl bnke usled promene deviznog kurs. Pokztelj deviznog rizik je odnos izmeu ukupne otvorene devizne pozicije bnke i kpitl bnke, obrunt u skldu s odlukom kojom se ureuje dekvtnost kpitl bnke. Bnk je dun d odnose izmeu ktive i psive odrv tko d njen ukupn otvoren devizn pozicij n krju svkog rdnog dn ne bude ve od 30% njenog kpitl. Ukoliko utvrdi d je pokztelj deviznog rizik u toku dv uzstopn rdn dn bio vei od 30% visine kpitl, bnk je dun d sledeeg rdnog dn o tome obvesti Nrodnu bnku Srbije. Devizni rizik koji se najee pojavljuje jeste raunovodstveni rizik. On se javlja kod kompanija koje imaju svoje organizacione delove u inostranstvu, pa je za potrebe izvetavanja neophodna konsolidacija, odnosno ukoliko deo poslovanja obavljaju u stranoj valuti.12
11
Hadi M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 405 Barjaktarovi L., Upravljanje rizicima, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str.21
12
13
3.2.2 Kamatni rizik
Kamatni rizik predstavlja rizik smanjenja profita banke zbog promena u visini kamatnih stopa. Veina stavki u bilansu banke vezan je za kretanje kamatnih stopa od kojih zavisi koliko e biti prihodovano od pojedinog posla. Imajui u vidu da je najvei deo prihoda i istovremeno rashoda banke u direktnoj zavisnosti od kretanja kamatnih stopa, ovaj rizik za banke je od velikog znaaja. On moe biti manji ili vei, zavisno od uticaja iz okruenja, tj. od kretanja kamatnih stopa koje su prisutne na tritu i koje su za banku date, kao i od kamatne politike koju vodi menadment banke. Pod kreditnim rizikom u uem smislu se podrzumev verovtno d kredit nee biti vren u roku dospe, zjedno s pripdjuim kmtm. ire znenje kreditnog rizik se vezuje z sve oblike prinosnih plsmn bnke. S porstom obim bnkrskih poslov, srzmerno se povev visin kreditnog rizik. Bnk je dun d kreditni rizik identifikuje, meri i procenjuje n osnovu kreditne sposobnosti dunik, n osnovu njegove urednosti u izvrvnju obvez prem bnci i n osnovu kvlitet instrument obezbeivnj potrivnj bnke. Upravljanje kamatnim rizikom predstavlja set mera kojima banka nastoji da minimizira izloenost kamatnom riziku restrukturiranjem stavki aktive i pasive bilansa, i to: o Smanjenjem uea stavki koje su osetljive na kretanje kamatnih stopa, o Nastojanjem da stavke aktive i pasive koje su osetljive na kretanje kamatnih stopa budu to vie u ravnotei.
3.3 Rizici izloenosti banke

Rizik izloenosti banke je precizno definisan Zakonom o bankama, koji kae da je izloenost banke prema jednom licu ukupan iznos potraivanja i vanbilansnih stavki koji se odnose na to lice ili grupu povezanih lica (krediti, ulaganja u dunike hartije od vrednosti, vlasniki ulozi i uea, izdate garancije i avali i sl.)13
13
Zakon o bankama, lan 33.
14
Rizici izloenosti bnke obuhvtju rizike izloenosti prem jednom licu, prem grupi poveznih lic, ko i rizike izloenosti prem licu poveznom s bnkom. Ukupn izloenost bnke prem jednom licu ili prem grupi poveznih lic predstvlj zbir svih bilnsnih potrivnj i vnbilnsnih stvki koji se odnose n to lice ili grupu poveznih lic, osim: o potrivnj od Nrodne bnke Srbije ili Republike Srbije i potrivnj obezbeenih njihovim bezuslovnim grncijm pltivim n prvi poziv; o potrivnj od vld i centrlnih bnk zemlj lnic Orgnizcije z ekonomsku srdnju i rzvoj (OECD) i potrivnj obezbeenih njihovim bezuslovnim grncijm pltivim n prvi poziv; o potrivnj obezbeenih hrtijm od vrednosti Nrodne bnke Srbije ili Republike Srbije; o pokrivenih kreditiv z koje je pokrie obezbeeno n posebnom runu krtkoronih depozit n ime pokri po kreditivim do visine pokrivenosti.14
3.4 Rizici ulaganja banke

Zakon o bankama definie da ulaganje banke u jedno lice koje nije lice u finansijskom sektoru ne sme prei 10% kapitala banke. Takoe, precizira da ukupna ulaganja banke u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru i osnovna sredstva banke ne smeju prei 60% kapitala banke.15 Rizici ulgnj bnke obuhvtju rizike njenih ulgnj u drug prvn lic i u osnovn sredstv. Uprvljnje rizicim ulgnj se zsniv n odreenim zkonskim ogrnienjim. Prvo ogrnienje nle d ulgnje bnke u jedno lice koje nije lice u finnsijskom sektoru ne sme prei 10% njenog kpitl. Pri tome se pod ulgnjem podrzumev ulgnje kojim bnk stie udeo ili stie kcije lic koje nije lice u finnsijskom sektoru. Drugo ogrnienje nle d ukupn ulgnj bnke u lic koj nisu lic u finnsijskom sektoru i u osnovn sredstv bnke, ne smeju prei 60% kpitl bnke. Pri tome, pomenut ulgnj se ne odnose n sticnje kcij rdi njihove dlje prodje u roku od est meseci od dn sticnj tih deonic.
14
Odluk o uprvljnju rizicim, Slubeni glsnik RS, br. 57/2006 Zakon o bankama, lan 34.
15
15
3.5 Rizici koji se odnose na zemlju

Rizik zemlje je rizik negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogunosti banke da naplati potraivanja od lica, iz druge zemlje porekla prema kome je banka izloena, iz razloga koji su posledica politikih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica.16 Rizik zemlje njoptije obuhvt dve stvri: o politiko-ekonomski rizik, pod kojim se podrzumev verovtno ostvrivnj gubitk zbog nemogunosti nplte potrivnj bnke usled ogrnienj utvrenih ktim drvnih i drugih orgn zemlje porekl dunik, ko i optih i sistemskih prilik u toj zemlji; o rizik trnsfer, pod kojim se podrzumev verovtno ostvrivnj gubitk zbog nemogunosti nplte potrivnj iskznih u vluti koj nije zvnin vlut zemlje porekl dunik i to usled ogrnienj plnj obvez prem poveriocim iz drugih zemlj u odreenoj vluti, utvrenih ktim drvnih i drugih orgn zemlje dunik.
3.6 Operativni rizici

Operativni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neadekvatnih procedura i procesa u banci, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih dogaaja. Ova definicija iskljuuje sistemski rizik, pravni rizik i rizik od reputacije, ali ukljuuje zakonski rizik.17 U Bazelskom sporazumu iz 2001. godine operativni rizik se definie kao rizik direktnog ili indirektnog gubitka, koji se javlja po osnovu neadekvatnih ili pogrenih internih propisa, ljudi i sistema ili zbog eksternih dogaaja. Kao jedan od razloga za pojavu ove vrste rizika moe se navesti loe funkcionisanje informacionog sistema, neadekvatno oblikovanje procedure, koje onemoguavaju preduzimanje adekvatnih akcija, neadekvatna obuenost zaposlenih i sl.
16
Odluka NBS o uopavljanu rizicima. Zakon o bankama, lan 35.
17
16
Faktori koji utiu na pojavu ove vrste rizika su: ljudski faktor, tehniki faktor, procedure i informatika. Pri uprvljnju opertivnim rizikom, bnk je njpre dun d identifikuje postojee izvore opertivnog rizik, ko i potencijlne izvore tog rizik, koji mogu nstti uvoenjem novih poslovnih proizvod, sistem ili ktivnosti. Meriti operativni rizik znai oceniti verovatnou da se desi nepoeljan sluaj, odnosno troak ili izostane profit po tom osnovu.
17
KREDITNI RIZICI
18
4 Pojam, vrste i znaaj kreditnih rizika

Kreditni rizik (Credit risk) je rizik promene kreditne sposobnosti klijenta (kupca ili dunika), koji moe uticati na promenu vrednosti finansijske imovine poverilaca (preduzea ili banke). Takoe, kreditni rizik se moe definisati kao rizik da otplata odobrenog kredita i pripadajue kamate bude dovedena u pitanje.18 Po zakonu o bankama definicija kreditnog rizika glasi: Kreditni rizik je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvravanja obaveza dunika prema banci.19 Meu svim vrstama rizika, kojima je banka izloena u svom poslovanju, kreditni rizik je jedan od najvanijih. Moglo bi se rei da je ovaj rizik star koliko i samo bankarstvo, jer pozajmljivanje novca drugoj ugovorenoj strani uvek je sa sobom nosilo opasnost da pozajmljena sredstva nee biti vraena. Dakle kreditni rizika kao takav predstavlja najvaniji rizik za banku, jer kreditni poslovi predstavljaju osnovne aktivne bankarske poslove.20 Kada je re o riziku nemogunosti naplate kredita i pripadajue kamate, moe biti re o riziku dacelokupan iznos potraivanja bude doveden u pitanje u odreenom trenutku ili samo njegov deo. Ukoliko se to desi u veem broju sluajeva, odnosno kod vie klijenata, tada banka dolazi u opasnu zonu mogue nesolventnosti. Izloenost banke kreditnom riziku moe da se posmatra sa dva stanovita, na nivou pojedinanog kredita ili na nivou pojedinanog dunika, i na nivou kreditnog portfolija banke, kao skupa svih pojedinanih kredita. Banka se suoava sa procenom visine kreditnog rizika ne samo u postupku odobravanja kredita, ve i u toku celog trajanja perioda otplate kredita, sve do momenta njegove konane otplate. Banka upravlja kreditnim rizikom tako to uspostavlja jasan, celovit i efektivan sistem internih postupaka i internih kontrola, koji je saglasan veliini, prirodi i sloenosti kreditvih poslova u banci.
18
uki .,Bjelica V.,Risti ., - Bankarstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003., str. 186. Zakon o bankama, lan 31.
19
20
Opirnije o kreitnom riziku videti knjigu: Barjaktarovi L., Upravljanje rizicima, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 8.
19
Bitno je napomenuti da kod zemalja sa razvijenim finansijskim tritem i sa definisanim svojinskim odnosima u smislu dominiranja privatne svojine, postoji mnogo laki nain da poslovna banka doe do saznanja da klijent zapada u zonu poveanog kreditnog rizika, odnosno porasta mogunosti dabanka ne moe naplatiti celokupno ili deo potraivanja po osnovu odobrenog kredita. U naoj zemlji, u Zakonu o bankama, uvedena je mogunost praenja urednosti izmirivanja obaveza fizikih i pravnih lica i uvida u tu bazu podataka Kreditnog biroa pri Udruenju banaka Srbije, time to je uz saglasnost klijenta mogue da banka prosleuje ove podatke Kreditnom birou skidanjem karaktera poslovne tajne sa odgovarajuih podataka.21
S obziroma na konkretan izvor nastanka kreditnog rizika moemo da razlikujemo tri tipa ovog rizika: o Rizik neispunjenja obaveza, o Rizik izlaganja, o Rizik pokria sredstava.
Kreditni rizik
Rizik neispunjenja obaveza
Rizik izlaganja
Rizik pokria sredstava
Sl. 1.2. Kreditni rizik i rizici koji se nalaze u okviru kreditnog rizika
21
Zakon o bankama, lan br. 46
20
Kreditni rizik moe da se posmatra u bankarskoj knjizi i u knjizi trgovanja. U bankarskoj knjizi je nastanak kreditnog rizika jedna od kljunih opasnosti po bankarski portfolio, jer ukoliko doe do nemogunosti naplate potraivanja od nekoliko kljunih klijenata banka moe da zapadne u problem nesolventnosti. Ipak, kreditni rizik u ovom domenu ne odnosi se samo na nemogunost naplate potraivanja usled bankrotstva dunika ve i na nekoliko dodatnih dogaaja kao to su: kanjenje u naplati potraivanja i restruktuiranje kredita usled pogoranja kreditne sposobnosti dunika. Prvi razlog nije toliko opasan, jer se veina problema ove prirode reava na adekvatan nain. Mnogo vea opasnost lei u restruktuiranju kredita, jer taj in jasno oslikava pad kreditnog rejtinga i samim tim opasnost od nemogunosti povraaja uloenih sredstava po banku. Merenje kreditnog rizika u bankarskoj knjizi je netrivijalan posao, ne toliko sa tehnike strane koliko problem predstavlja dostupnost podataka koji se odnose na verovatnoe default-a, sredstva koja se mogu naplatiti naknadno (nakon default-a), efekat diversifikacije koji postoji u bankarskom portfoliju. Kreditni rizik se kod instrumenata u knjizi trgovanja ocenjuje kroz cene hartija od vrednosti kojima se trguje na tritu kapitala. Indirektno se rizik ocenjuje i kroz kreditni spred u zahtevanom prinosu pojedinih instrumenata, koji izmeu ostalih rizika oslikava i kreditni rizik. Kljuna razlika u odnosu na varijantu rizika iz bankarske knjige jeste u tome to je mogue prodati hartiju od vrednosti i pre roka dospea na sekundarnom tritu kapitala i u tom smislu ograniiti potencijalni gubitak. Naravno ovde se kao potencijalni rizik javlja (ne)likvidnost trita.
4.1 Rizik neispunjenja obaveza

Ovaj rizik se definie kao verovatnoa da klijent nee biti u mogunosti da ispuni svoje obaveze prema banci. Do nemogunosti ispunjenja obaveza moe doi usled sledeih pojava: 1) usled nemogunosti isplate rate, 2) usled krenja klauzula u ugovoru, 3) usled zakonskih nemogunosti ulazak u proceduru likvidacije ili steaja, 4) usled pogoranja ekonomskih uslova (na primer: kada su obaveze vee od prihoda, tako da preduzee ne moe da generie dovoljan novani tok kako bi isplatilo obaveze prema banci). Rizik neizvrenja obaveza je verovatnoda da e nastati gubitak, po banku, u odreenom vremenskom periodu u budunosti. Verovatnoa se ne moe meriti direktno, ve se za merenje najee koristi statistika iz prolosti. Ona se dobija eksternim putem, od raznih agencija ili sve
21
ee internim putem, analizom koju sprovodi sama banka. Na osnovu istorijskih podataka, moe se utvrditi verovatnoa neispunjenja obaveza. Pored metoda koje se zasnivaju na statistici iz prolosti i rejtinga, na raspolaganju je metod koji meri rizik neispunjenja obaveza na osnovu verovatnoe vezane za karakteristike samog preduzea. esto se analiza nastanka gubitka vri tako to se potencijalni klijent, na osnovu svojih karakteristika, svrstava u neku grupu, za koju je ve utvrena verovatnoa neispunjenja obaveza. Postoji velika meuzavisnost izmeu rejtinga i uestalosti neispunjenja obaveza. Ovi podaci su javni i objavljuju ih rejting agencije u razliitim vremenskim intervalima i u okviru razliitih rejting klasa. Vei broj klijenata, pogotovo u naoj zemlji, nema zvanian rejting. U tom sluaju banka vri interni rejting, metodologijom kaoja je definisana u okviru procedura za upravljanje kreditnim rizikom. U praksi se pokazalo da se moe nai veza izmeu internog rejtinga i rejtinga agencija, koje daju vezu eksternog rejtinga i uestalosti neispunjenja obaveza u prolosti. Ova metoda je laka i za implementaciju i za korienje, ali moe se koristiti samo aproksimativno.
Kreditni rejting
Eksterni rejting
Statistika neispunjenja obaveza
Sl. 1.3. Veza izmeu rejtinga i statistike vezane za neispunjenje obaveza
Rejting agencije najee pruaju sledee informacije: o Uestalost neispunjenja obaveza, na godinjem ili na nekom drugom nivou, o Promenljivost uestalosti, koje su rezultat promena optih ekonomskih uslova, o Transakcione matrice razilitih rejting klasa. U svetu, stope rizika neispunjenja obaveza u okviru investicionih klasa su veoma male i kreu se od 0.02 do 0.08 (ispod 1%), naravno i ove vrednosti variraju u zavisnosti od vremenskog perioda. to je rejting loiji i stopa neispunjenja obaveza se poveava, ak ide i do 8% za rejting klasu B. Odnos izmeu stope neispunjenja i rejtinga nije proporcionalna.
22
Poveanje stope neizvrenja obaveza u odnosu na rejting karakterie eksponencijalan rast. Promena rejtinga u okviru prve tri klase je zanemarljiva i stopa moe porasti sa minimalnih 0.02 na 0.08. Potpuno je drugaija situacija u okviru poslednje tri klase.22
4.2
Rizik izloenosti
Rizik izloenosti nastaje usled neizvesnosti koja se javlja u vezi sa veliinom sredstava koja su izloena riziku. Ovaj rizik se moe zanemariti kod svih kreditnih linija koje imaju tano ugovoren raspored isplate. Rizik izloenosti je veliki kod svih kreditnih linija, kod kojih raspored isplate nije unapred poznat. To su uflavnom kreditne linije u okviru kojih klijent ima pravo da samoinicijativno koristi sredstva do odreenog iznosa; projektno finansiranje kod kog se ne zan unapred taan raspored isplata i ulaganja, revolving krediti (sa ugovorenim obnavljanjem iznosa kredita) i sve vanbilansne stavke (oigledan su primer garancije banka vri plaanje umesto klijenta, ako nije sposoban da izvri plaanje). U ovim sluajevima rizik izloenosti zavisi iskljuivo od klijenta. Samo izlaganje predstavlja koliinu sredstava koju banka moe da izgubi usled nastanka negativnih efekata, ne uzimajui u obzir povraaj sredstava. Poto do gubitka dolazi u budunosti tj. datum gubitka nije poznat, ovo je neki nepoznat iznos u budunosti koji je izloen riziku. Vremenski profil izloenosti zna se samo u sluaju kada je raspored isplate unapred strogo definisan ugovorom. U svim ostalim sluajevima, da bi se procenio rizik potrebno je vriti projekcije. Kod kreditnih linija kod kojih je definisan samo maksimalan iznos, a ne raspored isplate, poznata je samo trenutna uskorienost sredstava, kao i nivo do kog klijent moe da koristi kredit. Onaj deo kredita koji nije iskorien vodi se kao vanbilansna stavka. U ovom sliaju rizik se javlja kao posledica inicijative klijenta da koristi kredit. Onog trenutka kada klijent iskoristi bilo koji deo kredita, taj deo postaje bilansna stavka. U zavisnosti od same prirode vanvilansnih stavki, banka je u obavezi da vrednuje rizik koji one nose. Neke stavke, kao to je na primer revolving kredit, iji se neiskorieni deo vodi kao vanbilansna stavka, nose sa sobom veliko izlaganje riziku i velika je verovatnoa da e do kraja biti iskorieni, dok je kod drugih stavki, kao to je garancija, ta verovatnoa znatno manja.
22
uki ., Bjelica V., Risti ., Bankarstvo, Ekonomski fakultet, 2003 god., str. 251
23
4.3 Rizik pokria

Rizik pokria se definie kao verovatnoa povraaja sredstava koja su izloena riziku naplate usled nemogunosti klijenta da ispuni obaveze. Pokrie moe biti u vidu kolaterala ili garancije, pa se s' toga ovaj rizik deli na: o Rizik kolaterala postojanje kolaterala smanjuje kreditni rizik, ako se moe prodati po ceni koja nadoknauje gubitak. Rizik kolaterala vezan je za dva rizika. Prvi je vezan za dostupnost kolaterala i mogunost prodaje na tritu, dok je drugi vezan za trinu cenu. o Rizik garancije davanjem garancije trea osoba se obavezuje da plati obavezu klijenta banke, ako on to nije u stanju da uradi. Garancija pretvara kreditni rizik klijenta u kreditni rizik garanta. Rizik garancije transferie rizik sa klijenta na garanta, a verovatnoa nastajanja gubitka se definie putem zajednike verovatnoe klijenta i garanta. o Ove dve vrste rizika stvaraju zakonski rizik. Nastajanje ove vrste rizika zavisi od same prirode nastajanja gubitka. Nemogunost isplate od strane klijenta povlai za sobom proces pregovaranja. Ako i proces pregovaranja ne uspe sledi zakonska procedura. U ovom sluaju najbolje to moe da se desi za banku je da se povraaj sredstava izvri nakon sudskog procesa, dok je najgora varijanta da povraaj sredstava nije mogu usled likvidacije ili steajnog postupka.
5 Faktori kreditnog rizika

Kreditni rizik je izraen kroz kvalitet kreditnog portfolija bnake. Smatra se da kreditni rizik zavisi od dva seta faktora koji daju opti okvir za modeliranje kreditnog rizika ili kvaliteta kreditnog portfolija, a koji je determinisan: o Grupom eksternih ili spoljnih faktora kao to je dravna regulativa u privredi, prirodne nesree i katastrofe, i o Grupom internih faktora ili faktora subjektivne upravljake diskrecije.
Eksterni faktori mogu uticati na pojavu i nastanak kreditnog rizika na pojedinim tritima
24
banke. Merenje uticaja ovih faktora moe se dovesti u vezu sa makroekonomskim performansama u relativnim trinim podrujima banke, kao to su: personalni prihosi, inflacija, aza multinacionalne banke i kretanje bruto nacionalnog proizvoda (BNP). Naime, postoji meuzavisnost nivoa ekonomske aktivnosti i pojave gubitaka na kreditima. Ako ekonomska aktivnost ima tendenciju rasta, korisnicima kredita je lake da ostvaruju profit i da vraaju uzete kredite i tada e gubici na kreditima biti mali ili na normalnom nivou. Meutim, ako nivo ekonomske aktivnosti pone da pada korisnici kredita imaju vee tekoe pri vraanju kredita i gubici na kreditima e biti vei. Interni faktori, koje banka moe da kontrolie, reflektuju se u ponaanju menadment tima odnosno kreditnih menadera u pogledu nivoa preduzimanja kreditnog rizika. Kljune interne determinante kreditnog rizika su: o Obim kredita, o Kreditna politika, o Kreditni mix. Ako obim kredita raste, raste i kreditni rizik. Odnosno, ako su svi ostali uslovi nepromenjeni, vie odobrenih kredita povlai za sobom i vei mogui gubitak na kreditima. Kreditna politika se proverava koeficijentom (ratio) odnosa ukupnih kredita prema ukupnoj aktivi. Vei koeficijent pokazuje i veu agresivnost kreditne politike banke, a posledica je vei gubitak u kreditnom portfoliu. Kreditni miks se meri odnosom uea komercijalnih i industrijskih kredita prema ukupnim kreditima. Ako je vea koncentracija na ove kredite, vea je i mogunost kreditnih gubitaka.
25
6 Upravljanje rizicima u poslovanju banke

U savremenim uslovima poslovna banka posluje u okruenju drugih banaka, klijenata i ekonomije u celini, to sve unosi elemente rizika u bankarsko poslovanje, s' tim to treba imati u vidu da je u savremenim uslovima da je dinamika promena u drutvu i ekonomiji veoma ubrzana, to opet predstavlja izvor rizika za bankarsko poslovanje. Upravljanje rizikom (risk management) se u najuem smislu definie kao funkcija kupovine osiguranja, a u irem smislu, kao procena, kontrola i finansiranje izloenosti gubicima.23 Svi resursi banke mogu biti izloeni riziku i otuda je interes banke da upravlja svim ovim rizicima, da ih svede na minimum, a u sliaju njihovog materijalizovanja da ih nadoknadi iz rezervi ili na drugi nain, kako finansijski ne bi ugrozili poslovanje banke. U bankarskom poslovanju, upravljanje rizikom se javilo kao relativno nova disciplina i razvilo se iz poslova osiguranja, jer u voenju osiguranja je uoeno da se na tradicionalan nain (kroz nadoknadu tete) ne moe uspeno minimizirati rizik poslovanja u bilo kojoj delatnosti. Upravljanje rizikom u bankama predstavlja sloen mehanizam u kom se kombinuju mere interne politike upravljanja rizicima banke, kao i ugovaranje zatite od rizika sa osiguravajuim kuama. Ono predstavlja neizostavan deo poslovne politike banke i obino se povezuje sa jednim njenim organizacionim delom, koji je u idealnoj situaciji, odgovoran direktno upravnom odboru. Takoe se moe definisati kao funkcija banke, pod kojom se podrazumeva skup aktivnosti: o Identifikacija izloenosti ruziku za sve kategorije sredstava uz procenu potencijalnih gubitaka, o Procena rizika koji obuhvata merenje i analizu gubitka u prolosti, kako bi se procenile varijable koje e uticati na budunost, o Kontrola, u smislu smanjenja ili eliminisanja rizika gubitka, primenom svih vrsta obezbeenja, o Finansiranje rizika obezbeenjem rezervi, ukljuujui i osiguranje, o Razvoj administrativnih tehnika i korienje strunih znanja (upravljanje rozikom)24. Savremeno poslovanje podlono je svakodnevnim promenama, previranjima i pojavi novih rizika. Identifikacija izloenosti je podfaza u okviru koje treba identifikovati sve postojee,
23
Hadi M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 407. Kapor P., nav. Delo, str. 370
24
26
trenutne i budue rizike na osnovu validnih podataka prikupljenih na sistematian nain. Da bi proces bio kompletan treba proceniti i potencijalne gubitke koji mogu nastati usled ispoljavanja rizinog ponaanja. Nakon procesa identifikacije i procene treba stvoriti svest o izloenosti riziku kod svih zaposlenih koji su u dodiru sa ovom materijom. Nakon toga sledi merenje rizika, to obuhvata razliite metode koje definie menadment banke, ako i kalsifikaciju rizine aktive banke u cilju lakeg kontrolisanja. Za fazu merenja rizika obino se kae da je to sredite ili srce rizika (najbitnija faza). Na kraju, ako rizik ve i nastane, banka mora da obezbedi dovoljno sredstava za saniranje nastalih gubitaka. Po zakonu banka je duna da odnos izmeu kapitala banke i rizine aktive odrava na odreenom minimumu, kako bi se zatitili poverioci i bankarski sistem u celini.
2.Procena rizika
1.Identifikacija rizika
3.Kontrola rizika
4.Finansiranje rizika
Sl. 1.4. Proces upravljanja rizikom
Upravljanje rizikom u bankarstvu ima dva osnovna cilja. Prvi je da se izbegne nesolventnost banke, a drugi je da se maksimizira stopa prinosa na kapital uz korekciju za rizik (riskadjusted rate on capital RAROC)25.
25
irovi M., Bankarstvo, Bridge companz, Beograd, 2001, str. 309
27
6.1 Upravljanje kreditnim rizikom

Kreditni rizik, ili rizik da otplata odobrenog kredita i pripadajue kamate bude dovedena u pitanje, predstavlja najvaniji rizik sa kojim se banke danas suoavaju. Glavni razlozi ozbiljnih problema u bankarskom sektoru i sve veih gubitaka, kao posledice kreditnog rizika, lee u slabim kreditnim standardima za zajmoprimaoce i druge ugovorne strane, loim upravljanjem rizinim portfeljem ili nedostatkom panje za promene u privredi ili drugim okolnostima koje mogu dovesti do pogoranja kreditnog poloaja drugih ugovornih strana banke. U cilju minimizacije kreditnog rizika, banka upravlja plasmanima i struktuira kreditni portfelj kako bi izvrila njegovu diverzifikaciju. Na nivou nadlenih slubi uspostavljen je odgovarajui sistem redovnog i periodinog izvetavanja lanova uprave banke o koncentraciji rizika. Veliki znaaj upravljanja kreditnim rizikom proistie iz potencijalne opasnosti da vei broj korisnika ne bude sposoban da uredno servisira svoje obaveze. Time se moe izazvati uklazak banke u zonu tehnike insolventnosti (vea vrednost obaveza banke od vrednosti njenih potraivanja). Zato postoji velika odgovornost bankara pre svega zaposlenih u kreditnom odeljenju da prate dejstvo svih faktora koji utiu na kvlalitet kreditnog portfelja banke i da blagovremeno reaguju na nepovoljna kretanja koja mogu da dovedu do bankrotstva banke. Realizacija kreditnog rizika je najei razlog zbog kog poslovne banke propadaju. Zbog toga su u skoro svim zakonodavstvima sveta uvedeni standardi za upravljanje kreditnim rizicima. Prema principima za upravljanje kreditnim rizikom, koji su propisani od strane Bazelskog komiteta, strategija upravljanja kreditnim rizikom podrazumeva26: o Osiguranje primene okruenja za merenje i upravljanje kreditnim rizikom, o Ispravan, pouzdan i dosledan proces odobravanja kredita, o Prikladan proces kreditne administracije, o Aktivno merenje, upravljanje i nadzor kreditnog rizika, o Primerenu kontrolu izloenosti riziku, o Aktivan nadzor i sudelovanje regulatornih institucija.
26
Opirnije o upravljanju kreditnim rizicima prpoisanim od strane Bazelskog komiteta pogledati izvor: Basel Committee on Banking Supervision: Principles for the Management of Credit Risk, September, 2000.
28
Osiguranje primene okruenja za merenje i upravljanje kreditnim rizikom podrazumeva da banke moraju izraditi strategiju ili plan za kreditni rizik, kojom se utvruju ciljevi aktivnosti banke, koje se odnose na odobravanje kredita, i usvojiti potrebne politike i postupke za sprovoenje tih aktivnosti. Upravni odbor je odgovoran za njihovo odobravanje i povremeno preispitivanje, pri emu treba voditi rauna da one moraju pokrivati mnogobrojne aktivnosti banke u kojima kreditna izloenost predstavlja znaajan rizik. Bankarska kreditna strategija mora odravati kako toleranciju banke na rizik, tako i nivo profitabilnosti koji banka oekuje da ostvari usled izlaganja razliitim kreditnim rizicima. Ona treba da ukljui izjavu o spremnosti banke da odobrava kredite na temelju vrste izloenosti, privrednog sektora, geografskog poloaja, valute, ronosti i predviene profitabilnosti, kao i identifikaciju ciljnih trita i ukupnih karakteristika koje banka eli postii u svom kreditnom portfelju. Strategija za kreditni rizik uzima u obzir i ciljeve koji se odnose na kvalitet kredita, zaradu i rast. Sprovoenje strategije ukljuuje osiguranje usklaenosti kreditnih aktivnosti sa utvrenom strategijom, definisanje i sprovoenje pisanih postupaka i jasnu i pravilnu podelu odgovornosti. Ispravan, pouzdan i dosledan proces odobravanja kredita podrazumeva etiri glavna naela, od kojih najvanije kae da banke moraju poslovati u okviru dobro definisanih kriterijuma za odobravanje kredita. Ti kriterijumi treba da sadre jasnu naznaku ciljnog trita banke i potpuno razumevanje zajmoprimca i druge ugovorne strane, kao i svrhu i strukturu kredita, ali i izvor njegove otplate, poto pomou njih treba da se utvrdi ko je prikladan za dobijanje kredita i u kom iznosu, koje vrste kredita stoje na raspolaganju i pod kojim se uslovima kredti moe odobriti. Takoe, banka treba da postavi kreditni limit, odnosno gornju granicu na celokupan raspon aktivnosti, s odreenom drugom ugovornom stranom, i to na nivou pojedinanih zajmoprimaca, ali i grupa povezanih lica koja objedinjuju razliite vrste izloenosti. Takvi limiti se obino temelje na internoj oceni rizika dodeljenoj odreenom zajmoprimcu ili drugoj ugovornoj strani, pri emu ugovorne strane sa boljom ocenom rizika, mogu imati potencijalno vii limit izloenosti. Banke treba da imaju jasno uspostavljen postupak, za odobravanje novih, kao i za izmene i dopune, obnavljanje i refinansiranje starih kredita. Odobrenja se vre u skladu sa pisanim smernicama banke i izdaje ih primarno rukovodstvo. Odobravanje kredita mora se vriti po uobiajenim trinim uslovima i treba da se sprovodi po predhodno opisanim kriterijumima i postipcima. Na ovaj nain omoguava se kontrola i ravnotea poslovanja, koje omoguavaju donoenje dobrih kreditnih odluka.
29
Prikladan proces kreditne administracije, merenja, upravljanja i nadzora kreditnog rizika Banke moraju imati uspostavljen sistem za kontinuiranu administraciju svojih portfelja. U zavisnosti od veliine banke, kreditna administracija moe biti organizovana kao posebno odeljenje ili samo par zaposlenih moe voditi te poslove. Oni ukljuuju: auriranje kreditne dokumentacije, dobijanje tekuih finansijskih informacija od klijenta, slanje obavetenja i primenu razliitih dokumenata, poput ugovora o kreditu. Kreditni dokumenti koji se obrauju obuhvataju sve informacije neophodne za utvrivanje trenutne finansijske situacije zajmoprimca, kao i informacije koje omoguavaju praenje donetih odluka i podataka o kreditu. Za dobro upravljanje kreditnim rizikom za banke je najvanije da dobro razviju i koriste interni sistem za ocenu rizika. Ukoliko je dobro strukturiran, ovakav sistem omoguava diferencijaciju nivoa kreditnog rizika razliitih kreditnih izloenosti banke i odreivanje ukupnih karakteristika kreditnog portfelja, problematinih kredita i adekvatnosti rezervacija za gubitke po kreditima. Takoe, banke moraju da imaju razvijene i informacione sisteme i analitike tehnike, odnosno metodologiju, koja im omoguava da kvantifikuju rizik izloenosti ka pojedinanim zajmoprimcima. One takoe moraju biti sposobne da analiziraju kreditni rizik na nivou pojedinanih proizvoda i ukupnog portfelja radi identifikacije eventualnih osetljivosti ili koncentracija. Upravljanje kreditnim rizikom se naroito odnosi na procenu kreditne sposobnosti dunika, urednost izvravanja obaveza prema banci i kvalitet instrumenata obezbeenja. Banka je duna da obraunava i izdvaja rezerve za procenjene gubitke, koji mogu nastati po osnovu aktive i vanbilansnih stavki, kao i da propie posebne politike i procedure za identifikaciju loe aktive i upravljanja tom aktivom. Banka je duna da sva potraivanja klasifikuje, na osnovu odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki27, u sledee kategorije: o Kategorija A- potraivanje od dunika kod koga se ne oekuju problemi u naplati i koji svoje obaveze izmiruje blagovremeno, a izuzetno sa docnjom ne duom od 30 dana ; o Kategorija B- potraivanja od dunika ije finansijsko poslovanje nije na zadovoljavajuem nivou usled odreenih problema u poslovanju, s tim da ne ukazuje na znatnije pogoranje u budunosti. i da su potraivanja od dunika koji svoje obaveze uglavnom izmiruje sa docnjom ne duom od 30 dana, a izuzetno sa docnjom ne duom od 90 dana;
27
Slubeni glasnik, Republike Srbije, br. 57/06
30
o Kategorija V- potraivanje od dunika ija struktura i visina kapitala ne odgovaraju njegovoj delatnosti. i potraivanja od dunika koji svoje obaveze uglavnom izmiruje s docnjom ne duom od 90 dana, a u izizetno sa docnjom ne duom od 180 dana; o Kategorija G- potraivanje od dunika koji posluje sa gubitkom, potraivanja od nelikvidnog ili insolventnog dunika, potraivanje od dunika protiv koga je pokrenut postupak privrednog poravnanja, potraivanje od banke u sanaciji i potraivanje od dunika koji svoje obaveze uglavnom izmiruje sa docnjom ne duom od 180 dana, s izuzetno sa docnjom od 360 dana, pod uslovom da se osnovano moe oekivati da e dunik izmiriti dar deo obaveza; o Kategorija D- potraivanje sa sumnjivim ili spornim pravnim osnovama, potraivanja od dunika u steaju, potraivanja koja ne ispunjavaju uslove za klasifikaciju u ostale kategori od 360 dana, sredstva steena naplatom potraivanja koje banka nije otuila ili stavila u funkciju svog poslovanja u roku od jedne godine od datuma sticanja.28
6.2 Merenje kreditnog rizika

Prilikom merenja krediznog rizika dolazi do niza potekoa, koje su izazvane sledeim: o Prvo, dogaaj dospelih obaveza se pojavljuje toliko retko, tako da su rezultati pimene bilo koje statistike metode koja se zasniva na stvarnim opservacijama veoma nepouzdani. Problem se dodatno komplikuje postojanjem korelacije meu nastalim dogaajima neizvrenja dospelih obaveza. o Drugo, za razliku od prinosa na instrumente kojima se dnevno trguje, prinose koje ostvaruju po osnovu kredita je teko posmatrati jer figuriraju u nizu godina. Kod kredita izloenost riziku vai za ceo period do momenta dospea kredita.
28
Odluka o kriterijumima za klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih stavki prema stepenu naplativosti i visini posebne rezerve banaka i drugih finansijskih organizacija, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 37/2004
31
Postoje tri osnovna pristupa u merenju kreditnog rizika: o Standardizovani pristup, o Osnovni pristup zasnovan na internom merenju, o Napredni pristup zasnovan na internom merenju.
6.2.1 Standardizovani pristup
Standardizovani pristup predstavlja najjednostavniji prsistup u merenju kreditnog rizika. Konceptualno je isti kao okvir iz 1988.godine, s tim to omoguava veu osetljivost na rizik. Prema ovom pristupu, banka je obavezna da podeli sve svoje plasmane u odreene kategorije zajmoprimca, koje su definisane od strane Komiteta, a u skladu sa jasnim karakteristikama konkternog plasmana. Za svaku kategoriju plasmana primenjuje se propisani ponder rizika, dok zbir tih proizvoda daje ukupan iznos aktive ponderisane rizikom. Vana inovacija, u odnosu na okvir iz 1988.godine vezuje se za poseban tretman plasmana stanovnitvu, koji generalno podrazumevaju nie iznose pondera, kao i mogunostd da se mala i srednja preduzea prepoznaju kao plasman stanovnitvu, pod uslovom da su ispunjeni strogi kriterijumi koje postavljaju kontrolni organi. Takoe, standardizovanii pristup merenja kreditnog rizika prihvata i proirenu listu prihvatljivih kolaterala kojima se umanjuje nivo kreditnog rizika tzv. credit risk mitigants, i definie razliite mogunosti za odreivanje stepena smanjenja u zavisnosti od trine vrednosti prihvaenog instrumenta obezbeenja. Standardizovani pristup omoguava da se na izraunate izloenosti banke primenjuju ponderi rizika u skladu sa ocenom rejtinga eksternih agencija. Budui da je re o agencijama koje posluju na globalnom nivou i ocenjuju samo velike igrae, njihova pomo nije adekvatna za domae potrebe. U te svrhe je predvieno Operativnim planom, koji je fornulisala Narodna Banka Srbije, da budu osnovane eksterne kreditne agencije koje bi vrile klasifikaciju klijenata kod nas. Izloenosti bi trebalo da budu ponderisane rizikom nakon odbijanja specifinih rezervisanja za konkretna potraivanja.
32
6.2.2 Pristup zasnovan na internom merenju
Pristup internog merenja rejtinga polazi od predpostavke da banke same odaberu nain na koji e meriti rejting svojih klijenata. Ovaj pristup mora biti odobren od strane baninog supervizora. Interni pristup predstavlja napredni metod i predlae se da ga banke postepeno razvijaju i uvode. Kod ovog pristupa osnovni input za izraunavanje kapitalnog izdavanja predstavljaju interne procene kljunih faktora rizika banke. Upravo zato, mogue je utvrditi meru kapitala koja njvie odgovara nivou kreditnog rizika kom je banka izloena. Ipak, ovaj pristup ne dozvoljava bankama da samostalno procenjuju sve elemente koji su potrebni za izraunavanje kapitalne adekvatnosti. U okviru ovog pristupa banke su u obavezi da samostalno vre klasifikaciju svojih klijenata, u skladu sa internim metodama, koje su razvijene za svaku pojedinanu vrstu plasmana. Naime, za svaki od plasmana moraju se definisati etiri kljuna faktora rizika: 1. Verovatnoa neispunjenja obaveza klijenta (Probability of Default) kojim se meri verovatnoa da klijent nee biti u mogunosti da izvri otplatu svojih dugovanja, 2. Gubitak nastao usled nemogunosti klijenta da izvrava svoje obaveze (Loss Given Deafult) kojim se meri deo plasmana koji e predstavljati gubitak u sluaju da klijent ne moe da izvrava svoje obaveze 3. Iznos plasmana u trenutku kada klijent ne moe da izvrava svoje obaveze (Exposure at Deafult) koji kod kreditnih linija meri iznos plasmana koji e najverovatnije biti povuen u tranutku kada klijent ne moe da itvrava svoje obaveze, 4. Ronost (Maturity) kojom se meri preostala ekonomska ronost plasmana.
33
6.3 Organi za upravljanje kreditnim rizikom

Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom podrazumeva odgovarajuu klasifikacionu i iskustvenu strukturu zaposlenih, ali i adekvatnu organizaciju upravljanja plasmanima. Kreditno odeljenje banke treba da definie limite za maksimalan nivo eksponiranja u odnosu na pojedinane klijente, delatnosti i geografske oblasti, kao i da ih u obliku pisane preporuke dostavi na saglasnost odeljenju za upravljanje kreditnim rizikom. Kreditnim politikama i procedurama definie se i nain kontrole odobrenih kredita, kao i kredita u korienju. Bord ima zadatak da usvoji mere u okviru kojih se odobravaju i prate krediti, kao i da jasno definie odgovornosti za uspeno sprovoenje kreditn politike. Svi zaposleni koji razmatraju zahteve za kredit, akreditive i garancije moraju biti upueni da izveste rukovodstvo banke o totalnoj odgovornosti traioca kredita prema banci. Bord banke donosi odluke na koji e nain biti izvetavan o procesu revizije kredita i sa koliko informacija (forma, vremenski intervali, parametri). Svrha kontrole kreditnog poslovanja je da mogue gubitke banke, po osnovu odobrenih kredita svede na najmanju moguu meru, time to obavlja redovnu i sistematsku kontrolu kvaliteta u svim odeljenjima i organizacionim delovimma banke, iji poslovi se nalaze u domenu kreditnog rizika za banku. Kreditni odbor banke je telo koje donosi odluke i ini sastavni deo vieg rukovodstva banke. Funkcija mu je da odrava i razvija stabilan i profitabilan portfolio kredita i rizinih plasmana banke. lanove kreditnog odbora imenuje upravni odbor banke. lanovi kreditnog odbora su zaposleni u prodajnim sektorima banke, sektoru rizika, a lanovi izvrnog odbora su nadleni za oba sektora. Bord mora nadgledati upravljanje kreditnim portfeljom kako bi kontrolisao rizik i odravao zadovoljavajuu profitabilnost kreditnog portfelja. Upravni odbor mora dobiti predlog programa revizije kredita od izvrnog odbora koji je nezavistan od funkcije kreditnog portfelja.
34
7 Primer odobrenja kreditnog zahteva firme Metro Cash & Carry d.o.o. Beograd kod Red Banke
Preduzee Metro Cash & Carry d.o.o. Beograd se obratilo svojoj poslovnoj banci, Red Banci a.d. iz Beograda, sa zahtevom za utimanje kratkoronog vienamenskog kredita u iznosu od 80.000.000 RSD. Preduzee je poslalo banci finansijske izvetaje za predhodne tri godine, kako bi banka mogla doneti odluku. Savetnik klijenta u banci u saradnji sa kolegom iz sektora za upravljanje rizicima, vri finansijsku analizu i priprema kreditnu aplikaciju, obzirom da je banka donela pozitivnu odluku. Klijent je takoe duan da dostavi neophodnu dokumentaciju i da zakljui ugovor o kreditnom limitu. U prilogu je kreditna aplikacija, koja je osnov za donoenje odluke. Potraivanje klijenta je klasifikovano u A, to podrazumeva da e Red Banka izvriti rezervaciju od 2%, to u ovom sluaju iznosi 1.600.000.RSD.
98710298-205010-STAND-BAL
BILANSNA ANALIZA SANI (1/2)
RED BANKA
Primalac: Analitiar: Analiza izvrena:
Kreditni odbor banke P.Petrovi 10.10.2008.
Savetnik: M.Markovi
RED BANKA A.D. Beograd Neznanog junaka bb 11 000 Beograd Srbija Matini br.preduzea: Pravna forma: NKD: 17482700 Drutvo sa ogranienom odgovornou (D.O.O.) Osnovna delatnost: Trgovina na veliko mesom i proizvodima od mesa
Korieni izvetaji: Metro Cash & Carry d.o.o. Period: 2006 2008 Nain raunovodstva Valuta Kurs na odreeni dan Valuta ispisa Komentar Analizu pripremio/la: N. Nikoli J. Jovanovi
Bilans stanja
Bilans uspeha
Izvetaj o tok.got.
35
98710298-205010-STAND-BAL
Saetak SANI(2/2) 2006 T RSD % T RSD % T RSD % 2007 2008
RED BANKA
Metro Cash & Carry d.o.o. Beograd
RDiG 12.357.664 12.357.664 -384.405 674.806 -384.405 - 458.912 -1.309.444 15.788.987 15.788.987 -105.731 754.246 -105.731 -115.762 -1.425.206 18.898.157 18.898.157 105.913 947.518 105.913 114.818 114.818
Neto prihod Poslovni prihod Bruto dobit Trokovi zaposlenih D/G iz redovnog poslovanja D/G pre oporezivanja Iskazan D/G
36
AKTIVA 141.841 6.412.186 6.412.186 1.353.160 368.749 974.555 2.327.715 126.026 6.149.488 206.237 6.409.725 1.655.033 340.243 1.523.406 3.178.439 122.180 5.963.525 279.457 6.242.982 1.562.329 365.380 2.542.459 4.104.788
Nematerijalna imovina Stalna materijalna imovina Finansijska i ostala imoina Stalna sredstva Zalihe Potraivanja iz poslovanja Ostala obrtna sredstva Obrtna sredstva PASIVA 7.557.191 7.838.908
7.838.908
Kapital Neoporezovani prihod Vlasnika oblast Kapital Ispravka vrednosti kapitala 7.557.191
7.838.908
7.838.908
Kapital nakon ispravke vrednosti Rezervisanja za otpremnine/penzije Podreene obaveze Dugorone obaveze prema fin.institucijama Ostale dugorone obaveze Kratkorone obaveze prema fin.institucijama Ostale kratkorone obaveze Obaveze 66.318 73.424 52.528 15.991 82.309 158.472 31.892 263.788 443.005 35.373 530.906
83% -0.6% 1.8%
0.5% 1.75%
RACIO brojevi Posl.prihod u % u odnosu na posl.prihod predhodne god. 78% Profitna mara(odnos dobiti I poslovnog prihoda) -3.1% ROE(%) 7.34% Prihodi/plate (X) Prihodi po zaposlenom Broj zaposlenih Novani tok posle vanrednih stavki poreza 1.32% Neto novani tok 603.652 Indikator kapitala(%) 40.2% Racio pokrivenosti dug.imovine kapitalom I dug.obav. Obrt zaliha 7.87% Dani naplate potraivanja 11.09 Dani plaanja obaveza 33.39 0.62% 71.859 25.8% 8.22% 8.05 40.92
18.66% 2.143.257 25.3% 10.55% 7.26 56.33
Analizu pripremio/la: N. Nikoli, J. Jovanovi
Kreditna aplikacija RED Banka a.d. Beograd, br.C076009/10007/431 - Metro Cash & Carry d.o.o. Beograd Kreditni odbor Upravni odbor Nadzorni odbor X
Naziv klijenta: Direkcija Account Manager Risk Manager Large P.Petrovi N.Nikoli
Metro Cash & Carry d.o.o. Beograd Telefon 011/111 11 11 Datum Rok za odobrenje Mat.br.klijenta 01.10.2008. 10.10.2008. 17482700
Zahtev:
Kratkoroni vienamenski limit Kratkoroni vienamenski limit u iznosu od 80 mil.RSD,rok vanosti 12+12meseci,jednokratna naknada za odobrenje okvira 2% Menice, ugovorna ovlaenja Merto Cash & Carry d.o.o. Beograd Rejting grupe: Rejting 2006 2a/A 2a/A
Obezbeeno RSD 18.484 EUR 177,70 RSD 0 EUR 0 RSD 18.484 EUR 177,7
Opis zahteva: Opis zahteva: Nosilac kredita
Rejting 2007 2a/A 2a/A

Neobezbeeno RSD 22.375 EUR 215,20 RSD 80.000 EUR 769,2 RSD 30.375 EUR 292,1
Svi iznosi su u hiljadama RSD RSD Ukupan limit grupe OBB EUR RSD Zahtev: EUR RSD Ukupan limit brupe OBB EUR
40.859 392,80 80.000 769,2 48.859 469,8
Kurs: 104,00
38
Vlasnika struktura: M.Mati 76,5% Z.Nikoli 23,5%
Menadment: M.Mari, direktor P.Petrovi, zastupnik
Segment klijenta Interni limit kreditiranja od 30.01.2006 Zakonski limit za odobr.kr.sa 30.06.2006. Obrazloenje odstupanja od def.limita
LRG Interni limit kred.sa 18.01.2007 LLL na 309.2008.je 3.124.234.000
Review
Trgovina na veliko
Industrjia: mesom ifra indutrije Klasa aktive
51320
Odstupanje zahteva od internih dokumenata Banke Odstupanje od kataloga proizvoda: NE Kratko obrazloenje odstupanja: Parametri NBS klasifikacije Neto rezultat Start - up preduzee Dani kanjenja OBB Rona usklaenost bilansnih pozicija29 Novani tok iz operativnih aktivnosti30 2006 618 2a/A 103,00 2007 750 2a/A 103,5 Pozitivan NE 0 Pozitivan Negativan 2008 504 2a/A 104 Odstupanje od kreditne politike:NE Odstupanje od minimalnih kreditnih Standarda: NE
Ukupan limit grupe (000EUR) Ocena grupe Kurs
Komentar izloenosti dodatne opreme : Klijent trenutno ima devet aktivnih kratkoronih dinarskih garancija u iznosu od 2.600.000 RSD. Poto je Novi okvir iskljuivo dinarski, uraunata je ukupna izloenost klijenta.
29
Rona usklaenost bilansnih pozicija ovaj pokazatelj se smatra pozitivnim ukoliko je Obrtni kapital pozitivan
30
NOCF kratkorone finansijske obaveze ovaj pokazatelj se smatra pozitivnim ukoliko je Neto novani tok iz operativnih aktivnosti umanjen za kratkorone obaveze prema finansijskim institucijama, pozitivan.
39
LIST O TRANSAKCIJI Korisnik kredita Matini broj klijenta Proizvod Iznos Namena Metro Cash & Carry d.o.o. Beograd 17482700 Kratkoroni vienamenski limit RSD 80.000.000 Kratkoroni vienamenski limit u okviru kog se komitentu mogu odobravati sve vrste kratkoronih garancija u dinarima,s rokom vanosti pojedinanog proizvoda do 1 god. 12+12 meseci / / / / 0,5% od odobrenog limita 12 menica firme Metro Cash&Carry d.o.o. 12 ugovornih ovlaenja firme Metro Cash&Carry d.o.o. Korisnik se obavezuje da godinje obavlja 30% dinarskog prometa preko rauna u banci u odnosu na ukupne prihode ostvarene u 2008., gde banka zadrava pravo da naplati 2%naknade od iznosa odobrenog kredita.
Ronost Grejs period Plan otplate Godinji iznos otplate Kamata + mara Dodatne naknade Uslovi za odobrenje kredita31 Naknadni uslovi32
Odredbe ugovora(posebne klauzule)
31
Odnosi se na uslove koji moraju biti ispotovani pre putanja sredstava Odnosi se na naknadne uslove koji ne moraju biti pre putanja sredstava.
32
40
Kreditna aplikacija RED Banka a.d. Beograd, br.C076009/10007/431 - Metro Cash & Carry d.o.o. Beograd
Opis preduzea METRO Cash & Carry je trini svetski lider koji posluje u okviru METRO Group, trgovake grupe koja je trea po veliini u svetu. Grupa je danas prisutna u 31 zemalja sveta u vie od 2.200 lokacija, priblino zapoljava 270.000 zaposlenih. Trini je lider u veleprodaji, koja posluje unutar METRO Group, jedne od najznaajnijih meunarodnih trgovakih kompanija dananjice. Snagu METRO Groupe ine trgovaki lanci kojinezavisno posluju na tritu: Veleprodajni lanci METRO/MAKRO Cash & Carry, Real supermarketi maloprodajne trgovine prehrambene robe; Media Markt i Saturn evropski trini lider, Galerija Kaufhof moderne robne kue. Sedite METRO Cash & Carry kompanije je u Dizeldorfu.
Svoj razvoj u Srbiji METRO Cash & Carry, zapoeo je 2005. godine otvaranjem prvog distributivnog centra u Beogradu - Krnjaa. Otvaranjem prvog distributivnog centra u Srbiji, METRO Cash & Carry je nastavio svoj strategijski razvoj. Danas METRO Cash & Carry u Srbiji posluje sa ukupno pet objekata. Dva su u Beogradu (Zemun i Krnjaa), a u Kragujevcu, Novom Sadu i Niu nalazi se po jedan objekat. METRO Cash & Carry je do ovog trenutka u Srbiji uloio investicije vredne 82.000.000 evra, i otvorio radna mesta za 1.300 zaposlenih. Cash & Carry je koncept veleprodajnih distributivnih centara, gde ete pod jednim krovom pronai irok asortiman proizvoda, namenjen kupcima iz sektora ugostiteljstva, trgovcima, zanatlijama koji robu koriste za dalje obavljanje svoje profesionalne delatnosti. Opis zaliha Zalihe robe iskazuju se po nabavnoj vrednosti koju ine fakturna cena dobavljaa sa svim zavisnim trokovima nabavke (carina, trokovi prevoza isl.). Popusti, rabati i druge sline stavke oduzimaju se pri utvrivanju trokova nabavke robe. Obzirom da se zalihe materijala vode po poslednjim nabavnim cenama, na kraju perioda se vri svoenje na prosenu ponderisanu cenu obraunom odstupanja, tako da se vrednost izlaza robe i vrednost robe na zalihama na kraju obraunskog perioda iskazuje po metodi prosene ponderisane cene.
41
Trite Kada je u pitanju trgovina, poznato je da u Srbiji vlada veoma velika konkurencija. Obzirom na to da smo zemlja koja je u fazi tranzicije, predstavljamo veoma povoljno trite za ulazak novih lanaca trgovine, naroito maloprodaje. Tako su se poslednjih na naem tritu pojavio se veliki broj kako domaih, tako i stranih kompanija registrovanih za maloprodaju. Medju domaim tu su: Delta Maxi, Tempo, Familija Market idr; meu stranim kompanijama: Cash & Carry, Mercator, Hipercort, Mercur, Idea, Super Vero idr. Ove kompanije su veoma snane I imaju veoma razvijenu prodajnu mreu, distributivnu mreu, dobre skladine kapacitete, dobru logistiku i potencijal da kvalitetno obavljaju svoju delatnost, a poseduju izvestan renome. Bitno je napomenuti da se one bore za sto bolju poziciju I sto veci broj kupaca, odnosno otmu potroae od svojih konkurenata, kroz razne akcijske ponude, kao I mnogobrojne nagradne igre. Perspektiva biznisa Obzirom na to im se kompanija Metro Cash & Carry d.o.o. Beograd bavi, moe se slobodno rei da je ta delatnost veoma perspektivna I profitabilna. Kljuni rizici + + + +/Zakljuak Kreditni odbor Red Banke a.d. Beograd je doneo odluku da firmi Metro Cash & Carry d.o.o. Beograd odobri kredit u iznosu od RSD 80.000.000. Na osnovu analize vidimo da firma ima urednu istoriju kod OBBa. Takoe je bitno napomenuti da ima relativno dobre pokazatelje rentabilnosti i stopu prinosa na sopstveni kapital, kao i to da naplatu svojih potraivanja od strane kupaca vri, u proseku, u roku od 8 dana, a isplatu dobavljaima u roku od 40 dana, to nam ukazuje da firma za obavljanje poslovne aktivnosti koristi novana sredstva kupaca (umesto da izmiri svoja dugovanja prema dobavljaima).
Iskustvo u brani Dobra profitabilnost Uredna kreditna istorija kod OBB Pregovaraka mo Blanko transakcija Kupovna mo stanovnitva Jaka konkurencija Distributivni centri
42
8 Zakljuak
Svaka banka treba da prihvati rizik i da posluje sa njegovim posledicama, obzirom da upravlja i raspolae tuim sredstvima. Banka je duna da odvaja odreena novana sredstva za pokrie moguih gubitaka kako u odreenom poslu, tako i u celini, ukoliko ulazi u poslove preuzima odgovornost za rizike. Konkretan iznos sredstava za pokrie rizika ukupnog poslovanja banke zavisie od njene sposobnosti. Na osnovu svega navedenog, zakljuujemo da centralni deo stratekog upravljanja bankom treba da bude upravljanje rizicima. U svim poslovnim aktivnostima banke postoje potencijalni dogaaji koji predstavljaju prilike za korist ili pretnje uspehu. Dakle, efektivno upravljanje rizicima u bankarskom poslovanju jedan je od glavnih indikatora uspeha i ugleda banke. Najvaniji segment poslovanja banke ine kreditni poslovi, pa je u tom smislu znaaj kreditnog rizika kljuan za analizi rizika u bankarskom poslovanju. Postoji veliki broj rizika u bankarskom poslovanju, a rad je fokusiran na one najvanije, meu koje se pored kreditnog ubrajaju kamatni, likvidonosni, devizni, trini i operativni rizik. to se tie kreditnog rizika, treba naglasiti da banke moraju odobravati dobre kredite, koji e im u potpunosti biti otplaeni, ime e smanjiti izlozenost riziku, jer na taj nain mogu ostvariti visok profit. Pritom, treba voditi rauna o selekciji onih kojima e krediti biti odobreni, da ne bi dolo do negativne selekcije, tj selekcije onih koji najee ne ispunjavaju svoje obaveze, a najee i traze kredite. Treba imati na umu da zajmoprimci, veinom, odobreni kredit investiraju u visokorizine investicione projekte, koji, ako se uspeno zavre, donose veliku dobit, ali, s druge strane, taj visok stepen rizika nosi sa sobom i manju verovatnou otplate kredita. I, na kraju, treba rei da se ne mogu se odrediti granice kada prestaje jedan, a nastaje drugi rizik. Samo se u sluaju ukupnog poznavanja svih propisa, koji reguliu bankarsko poslovanje, i njihove dosledne primene, moze govoriti o adekvatnim osnovama za uspeno upravljanje rizicima.
43
9 Literatura:
1. L. Barjaktarovi, Upravljanje rizicima, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. 2. Hadi M., Bankarstvo , Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.
3. Cvetinovi, M., Upravljanje Singidunum,Beograd, 2008. rizicima u finansijskom poslovanju, Univerzitet
4. Jeremi Z., Finansijska trita, Univerzitet Singidunum FFMO, Beograd, 2003. 5. Jovi Z., Menadment finansijskih institucija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. 6. Vujovi, R., Upravljanje rizicima i osiguranje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. 7. uki ., Bjelica V., Risti ., Bankarstvo, Ekonomski fakultet, Beograd 2004. 8. M. Ivani, Osnovi finansija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. 9. S. Bara, B. Staki, M. Ivani, Praktikum za bankarstvo i finansije, FFMO, Beograd, 2003. 10. M. irovi, Bankarstvo, Bridge Company, Beograd, 2001. 11. S. ukanovi, Upravljanje finansijskim rizicima praktikum, Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad, 2009. 12. Basel Committee on Banking Supervision: Principles for the Management of Credit Risk, September, 2000. 13. Slubeni glasnik Republike Srbije 14. Zakon o Bankama 15. www.nbs.rs 16. www.bazel2.rs 17. www.riskmetrics.com 18. www.apr.gov.rs
44

Upravljanje Kreditnim Rizicima U Poslovanju Banke - Diplomski

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Upravljanje Kreditnim Rizicima U Poslovanju Banke - Diplomski

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Upravljanje Kreditnim Rizicima U Poslovanju Banke - Diplomski

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Radovi Milica II-22/07

Upravljanje kreditnim rizikom u poslovanju banke

Uparavljanje kreditnim rizicima u poslovanju banke

Mentor: Doc.dr Lidija Barjaktarovi

Student: Milica Radovi Indeks II 22/07

Radovi Milica II-22/07

Upravljanje kreditnim rizikom u poslovanju banke

Upravljanje kreditnim rizikom u poslovanju banke - Saetak -

Radovi Milica II-22/07

Upravljanje kreditnim rizikom u poslovanju banke

Radovi Milica II-22/07

Upravljanje kreditnim rizikom u poslovanju banke

Radovi Milica II-22/07

Upravljanje kreditnim rizikom u poslovanju banke

Radovi Milica II-22/07

Upravljanje kreditnim rizikom u poslovanju banke

2 Pojam rizika u bankarstvu

Radovi Milica II-22/07

Upravljanje kreditnim rizikom u poslovanju banke

Hadi M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str.400.

Radovi Milica II-22/07

Upravljanje kreditnim rizikom u poslovanju banke

Radovi Milica II-22/07

Upravljanje kreditnim rizikom u poslovanju banke

3 Vrste rizika u bankarstvu

Radovi Milica II-22/07

Upravljanje kreditnim rizikom u poslovanju banke

3.Trini rizici (kamatni i devizni)

Rizici u poslovanju banke

4.Rizici izloenosti banke

5.Rizici ulaganja banke

6.Rizici koji se odnose na zemlju porekla lica kojima je banka

Radovi Milica II-22/07

Upravljanje kreditnim rizikom u poslovanju banke

3.1 Rizik likvidnosti

Hadi M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 405.

Radovi Milica II-22/07

Upravljanje kreditnim rizikom u poslovanju banke

3.2 Trini rizici

Barjaktarovi L., Upravljanje rizicima, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 22

Radovi Milica II-22/07

Upravljanje kreditnim rizikom u poslovanju banke

3.2.1 Devizni rizik

Radovi Milica II-22/07

Upravljanje kreditnim rizikom u poslovanju banke

3.2.2 Kamatni rizik

3.3 Rizici izloenosti banke

Zakon o bankama, lan 33.

Radovi Milica II-22/07

Upravljanje kreditnim rizikom u poslovanju banke

3.4 Rizici ulaganja banke

Radovi Milica II-22/07

Upravljanje kreditnim rizikom u poslovanju banke

3.5 Rizici koji se odnose na zemlju

3.6 Operativni rizici

Odluka NBS o uopavljanu rizicima. Zakon o bankama, lan 35.

Radovi Milica II-22/07

Upravljanje kreditnim rizikom u poslovanju banke