1. ta je drvo, a ta pripadajue drvo? Drvo je povezani graf sa n (n>1) vorova i n-1 granom.

Pod drvetom se podrazumeva povezani podgraf koji ne sadri cikluse. Razapinjue ili pripadajue drvo je drvo koje sadri sve vorove poetne mree. 2. ta se moe podrazumevati pod duinom grane ? Pod duinom grane moe se podrazumevati duina, vreme putovanja, transportni trokovi,pouzdanost... Najee se podrazumeva da su duine svih grana u mrei deterministike veliine. 3. Kako se odreuje vor prethodnik u k-tom prolazu kroz FLOYD-ov algoritam ? 4. Kada povezana neorjentisana mrea poseduje Ojlerov put ? Ojler je utvrdio da povezana neorjentisana mrea G poseduje Ojlerovu turu (Ojlerov put) ako mrea G sadri tano nula( tano dva) vora neparnog stepena. *Povezana orjentisana mrea poseduje Ojlerovu turu akko je ulazni stepen svakog vora jednak izlaznom stepenu tog vora. 5. Definisati problem trgovakog putnika. Neka trgovaki putnik treba da obie n gradova. Kada eli da napusti poetni vor trgovaki putnik se susree sa dilemom u koji od n-1 gradova da se uputi. U sledeem koraku mora da se odlui za jedan od preostalih n-2 gradova, itd. Ukupan broj ratliitih ruta koje moe da generie trgovaki putnik je jednak (n1)!/2 6. ta su to heuristiki algoritmi ? Heuristiki algoritam podrazumeva pronalaenje metoda koji e u okviru prihvatljivog vremena rada raunaraproizvede dobro reenje blisko optimalnom. *Kriterijumi za vrednovanje svih heuristikih algoritama su kvalitet, vreme rada raunara,jasnoa, jednostavnost i sloenost implementacije. *Prodrljivi heuristiki algoritmi generiu reenja uoenog problema u proceduri korak po korak.Ovi algoritmi biraju u svakom koraku odgovarajuu promenljivu i vrednost tako da maksimalno mogue u okviru tog koraka poveaju odnosno smanje trenutnu vrednost definisane kriterijumske funkcije. 7. ta se moe podrazumevati pod trgovakim putnikom u saobraaju i transportu ? U razliitim problemima saobraaja I transporta pod trgovakim putnikom podrazumevaju avioni, brodovi, kamioni, autobusi, posade, itd. 8. ta se podrazumeva pod Ojlerovim putem ? Ojlerov put je put im se kroz svaku granu prolazi tani jednom. *Ojlerova tura je ciklus kojim se kroz svaku granu prolazi tano jednom.

9. ta je delimini graf?

Parcijalni(delimini) graf grafa G=(N,A) je graf G =(N ,A ), pri emu je A A. Nastaje ukidanjem grana. 10. Navesti algoritam koji treba koristiti u reavanju problema pranja ulica vozilom komunalne slube tako da vozilo pree najkrae rastojanje. 11. Formulisati problem kineskog potara. Problem kineskog potara glasi: koji je najkrai put kojim treba da se kreemo kroz transportnu mreu, tako da kroz sve grane mree proemo najmanje jedanput i da se na kraju vratimo u vor iz koga smo krenuli. Problem kineskog potara se moe javljati na orjentisanim, neorjentisanim i meovitim mreama. Pr. Vozila za ienje snega, pranje ulica 12. Kada je neorjentisana mrea povezana? Za neorjentisanu mreu se kae da je povezana ukoliko postoji odgovarajui put izmeu svih parova vorova (i,j). 13. Definisati drvo. ta je drvo sa aspekta deliminog grafa i podgrafa? Koja je razlika izmedju drveta i pripadajueg drveta? Drvo je povezani graf sa n (n>1) vorova i n-1 granom. Pod drvetom se podrazumeva povezani podgraf koji ne sadri cikluse. Parcijalni(delimian) graf grafa G=(N,A) je graf G =(N ,A ), pri emu je A A. Nastaju ukidanjem grana. Podgraf grafa G=(N,A) je povezan graf G =(N ,A ) takava da je N N i A ={(i,j) | (i,j) A, i N, j N}. Skupu grana A podgrafa G pripadaju samo one grane koje povezuju vorove iz skupa N . Podgraf se dobija iskljuenjem odreenih vorova i grana koje poinju/zavravaju se u tim vorovima. Pod drvetom neorjentisane mree se podrazumeva povezani podgraf (ne sadri sve vorove) koji sadre cikluse ( nema puteva koji poinju I zavravaju se u istom voru). Ima n vorova I n-1 granu. Pripadajue drvo je takvo drvo koje sadri sve vorove transportne mree (parcijalni graf) 14. Za koje vrste problema su pogodni heuristiki algoritmi? Heuristiki algoritmi se primenjuju za resavanje problema u sluajevima kada bi, zbog dimenzija problema, egzaktni algoritam doveo do eksponencijalnog vrmena rada raunara. Koriste se i za reavanje problema koji nisu dobro struktuisani 15. Kada je orjentisana mrea povezana? Za orjentisanu mreu se kae da je povezana ukoliko je odgovarajua neorjentisana mrea(koja se dobija kada se ukine orjentacija u orjentisanoj mrei) povezana. Jako povezana orjentisana mrea je mrea u kojoj postoje putevi izmeu svih parova vorova.

16. ta je to delimini graf, a ta podgraf grafa G=(N,A)

Parcijalni(delimian) graf grafa G=(N,A) je graf G =(N ,A ), pri emu je A A, to znai da se parcijalni graf dobija iskljuivanjem pojedinih grana poetnog grafa. Podgraf grafa G=(N,A) je poveyan graf G =(N ,A ) takava da je N N i A ={(i,j) | (i,j) A, i N, j N}. Skupu grana A podgrafa G pripadaju samo one grane koje povezuju vorove iz skupa N . Podgraf se dobija iskljuenjem odreenih vorova i grana koje poinju/zavravaju se u tim vorovima. 17. Prikazati mreu u obliku X i Y matrica. 18. Navesti algoritme za konstrukciju rute trgovakog putnika. Navesti algoritam za poboljanje rute TP. Algoritmi za konstrukciju rute trgovakog putnika su: Algoritam najblieg suseda, Algoritam ubacivanja, Algoritam najblieg ubacivanja, Algoritam najjeftinijeg ubacivanja, Algoritam proizvoljnog ubacivanja, Christofidesov heuristiki algoritam, Clarke-Wrightov algoritam uteda, Algoritam najveeg ugla, Or-ov algoritam, Algoritam ubacivanja u konveksan mnogougao za konstrukciju rute trgovakog putnika. 19. Broj vorova neparnog stepena u neorjentisanoj mrei je uvek paran roj. Dokazati. 20. Kako se klasifikuju problemi projektovanja ruta saobraajnih sredstava prema karakteru zahteva za opslugom? 21. ta su to medijane, a ta centri(definisati probleme i navesti primere)? Medijane potrebno je lociratu jedan ili vie objekata na mrei, tako da se minimizira proseno rastojanje(proseno vreme putovanja, proseni transportni trokovi) izmeu objekata i korisnika usluga. Centri potrebno je locirati jedan ili vie objekata na mrei, tako da se minimizira rastojanje do najudaljenijeg korisnika. 22. Koji su to problemi trgovakog putnika u oblasti saobraaja i transporta? U razliitim problemima saobraaja I transporta pod trgovakim putnikom podrazumevaju avioni, brodovi, kamioni, autobusi, posade, itd 23. Navesti primere objekata iz oblasti saobraaja koje treba locirati na transportnoj mrei. Sladita, robni centri, deponije za odlaganje opasnih materija, deponije za odlaganje smea, aerodromi, habovi, kole, garae, autobuske stanice, stanice hitne pomoi, bolnice, bazeni, obdanita, domovi zdravlja, vatrogasne brigade, restorani brze hrane, stanice za brzo otklanjanje naftnih mrlja. 24. Klasifikacija lokacijskih problema(i neto o njima)

Broj objekata na mrei 1. Na transportnoj mrei bi trebalo locirati samo jedan objekat 2. Na transportnoj mrei bi trebalo locirati vei broj objekata Dozvoljena mesta za lociranje objekata 1. Kontinualni lokacijski problem (Objekte je mogue locirati u bilo kojoj taki posmatranog regiona) 2. Diskretni lokacijski problem (Objekte je mogue locirati samo u odreenim, unapred definisanim takama) Vrsta objekata na mrei 1. Medijane 2. Centri 3. Objekti sa prethodno definisanim perfomansama sistema Tip algoritama za reavanje lokacijskih problema 1. Egzaktni algoritmi 2. Heuristiki algoritmi Broj kriterijumskih funkcija na osnovu kojih se odreuje lokacija objekata 1. Postoji jedna kriterijumska funkcija 2. Postoji vie kriterijumskih funkcija 25. ta se podrazumeva pod problemima trgovakog putnika? Problem trgovakog putnika je jedan od najznaajnijih problema kombinatorne optimizacije. Problem kombinatorne optimizacije podrazumeva nalaenje minimuma funkcije f na skupu S tj.: min f (x) , Gde je S diskretan, konaan ili prebrojivo beskonaan skup. Skup S se naziva dopustivim skupom, funkcija f kriterijumskom funkciom, a take x S dopustivim reenjima. Transportne mree se oznaavaju sa G=(N,A). G- mrea; N- skup vorova; A- skup grana Svakom voru i N moe se dodeliti numrika karakteristika u oznaci b(i). Kada je b(i)>0 tada se taj vor naziva izvornim vorom, kada je b(i)<0 tada taj vor nazivamo ciljnim vorom. Kada je b(i)=0 vor se naziva tranzitnim. Podela mrea po orjentaciji: 1) orjentisane, 2) neorjentisane, 3) meovite Ulazni stepen vora u orjentisanoj mrei predstavlja broj grana koje ulaze u taj vor. Izlazni stepen vora u orjentisanoj mrei se definie kao broj grana koje izlaze iz tog vora. Stepen vora u neorjentisanoj mrei podrazumeva broj grana koje povezuju taj vor sa ostalim vorovima u mrei. Put u mrei od vora i do vora j sainjava niz grana i svih vorova kroz koje se mora proi pri kretanju od vora i do vora j. Kruni put je put koji poinje i zavrava se u istom voru(ciklus). Prost put je put u kojem se pojedine grane pojavljuju samo jednom. Elementarni put je put u kome se svaki vor pojavljuje samo jednom.