Nikola Bioanin

Elastinost:
Elastina je ako je cenovna elastinost vea od 1.
Neelastina je ako je cenovna elastinost manja od 1.
Jedinina elastinost je ako je cenovna elastinost jednaka 1.
ev estst tre =
(Q
2
-Q
1
)

(Q
2
+Q
1
)
2

(P
2
-P
1
)

(P
2
+P
1
)
2


Dd estst tre =
retu re
retu re
Dohodna elastinost tranje pokazuje koliko traena koliina nekog dobra utie na promenu dohotka potroaa
0nakisna elastinost tianje =
proccntuaIna promcna tra
proccntuaIna promcna
cenovna elastinost ponuue=
piocentualna piomena
piocentualna piomena uohotkapiocentualna

EKSTERNALIJE:
Internalizovanje eksternalija je promena podsticaja da bi ljudi vodili rauna o eksternim efektima svojih postupaka.
Piguov porez je internalizovanje eksternalija tako to se uvodi porez na zagaenje i Piguov porez je horizontalan.
Dozvole za zagaenje je internalizovanje eksternalija tako to se izdaju dozvole za zagaenje i one su vertikalne.
Obrazovanje je iskljuivo i rivalno dobro.






Tragedija zajednikog poseda ilustruje zato se zajedniki resursi koriste vie nego to je poeljno sa stanovita drutva u celini
Eksplicitni trokovi (EC) su trokovi inputa koji preduzeu nameu neki novani izdatak
kredit)
Implicitni trokovi (IC) su trokovi inputa koji preduzeu ne nameu novani izdatak. (kamata koju bi dob
posla kojim smo prestali da se bavimo...).
Ekonomski profit = TR IC EC
Raunovodstveni profit = TR EC(FC + VC)
Trite savrene konkurencije:
Efikasan obim proizvodnje je ATC=MC ili u minimumu ATC
Taka maximizacije profita je P=MR=MC ili gde je najmanja pozitivna promena profita
Povlaenje sa trita.
1) Dugorono e se preduzee povui sa trita ako je cena ispod prosenih ukupnih tro
2) Kratkorono e preduzee prestati da proizvodi ako je cena ispod prosenih varijabilnih trokova.
Radna teorija vrednosti smatra da rad stvara vrednost robe.
Subjektivna teorija vrednosti smatra da je vrednost robe odreena korisnou koja ta roba i
U okviru subjektivne teorije vrednosti (neoklasina kola):
- Kardinalna teorija je izraavala korisnosti u apsolutnom iznosu (npr. A= 1.000 kg)
- Ordinalna teorija je smatrala da su proizvodi korisniji kada se koriste u kombinaciji nego sami. npr
Apstraktan rad stvara vrednost robe dok konkretan rad stvara upotrebnu vrednost robe.
Boseov zakon. Sa poveanjem koliine proizvoda kou potroa kupuje korisnost dodatne jedinice proizvoda se smanjuje.
Prema principu marginalne korisnosti vrednost robe odreuje se na osnovu marginalne korisnosti poslednje jedinice proizvoda koju potroa
koristi.
1 kaput = 5 stolica
(relativni oblik) (ekvivalentan oblik)
MONOPOL:
P=AR taka maximizacije profita je MR=MC
FORMULE IZ OSNOVA EKONOMIJE


Jedinina elastinost je ako je cenovna elastinost jednaka 1.
re tree e
re dt

Dohodna elastinost tranje pokazuje koliko traena koliina nekog dobra utie na promenu dohotka potroaa
tracnc koIIInc dobra 1
promcna ccnc dobra 2

piomena ponuene koliine
uohotkapiocentualna piomena cene

je promena podsticaja da bi ljudi vodili rauna o eksternim efektima svojih postupaka.
je internalizovanje eksternalija tako to se uvodi porez na zagaenje i Piguov porez je horizontalan.
lija tako to se izdaju dozvole za zagaenje i one su vertikalne.
poseda ilustruje zato se zajedniki resursi koriste vie nego to je poeljno sa stanovita drutva u celini
eu nameu neki novani izdatak (nabavka sirovina, sredstava za proizvodnju, kamata na
(IC) su trokovi inputa koji preduzeu ne nameu novani izdatak. (kamata koju bi dobijali da smo novac ostavili na raunu, ili
je ATC=MC ili u minimumu ATC-a(prosenih ukupnih trokova).
je P=MR=MC ili gde je najmanja pozitivna promena profita Pf.
Dugorono e se preduzee povui sa trita ako je cena ispod prosenih ukupnih trokova.
Kratkorono e preduzee prestati da proizvodi ako je cena ispod prosenih varijabilnih trokova.
Radna teorija vrednosti smatra da rad stvara vrednost robe.
Subjektivna teorija vrednosti smatra da je vrednost robe odreena korisnou koja ta roba ima za kupce.
U okviru subjektivne teorije vrednosti (neoklasina kola):
Kardinalna teorija je izraavala korisnosti u apsolutnom iznosu (npr. A= 1.000 kg)
Ordinalna teorija je smatrala da su proizvodi korisniji kada se koriste u kombinaciji nego sami. npr. A(4kg)< A(2kg)
Apstraktan rad stvara vrednost robe dok konkretan rad stvara upotrebnu vrednost robe.
Boseov zakon. Sa poveanjem koliine proizvoda kou potroa kupuje korisnost dodatne jedinice proizvoda se smanjuje.
korisnosti vrednost robe odreuje se na osnovu marginalne korisnosti poslednje jedinice proizvoda koju potroa
maximizacije profita je MR=MC

poseda ilustruje zato se zajedniki resursi koriste vie nego to je poeljno sa stanovita drutva u celini
(nabavka sirovina, sredstava za proizvodnju, kamata na
ijali da smo novac ostavili na raunu, ili
(2kg) + B(1kg)
Boseov zakon. Sa poveanjem koliine proizvoda kou potroa kupuje korisnost dodatne jedinice proizvoda se smanjuje.
korisnosti vrednost robe odreuje se na osnovu marginalne korisnosti poslednje jedinice proizvoda koju potroa
Nikola Bioanin
FORMULE IZ OSNOVA EKONOMIJE


Proizvodi se ispod efikasnog obima, a proizvodnja efikasnog obima je mogua samo u sluaju da monopolista vri savrenu cenovnu diskriminaciju.
MR<P

Neova ravnotea je najbolji ishod.
MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA:
= HI
=
w
MPL

H =
w
MPL
ako je P=MC
HI =
A
AL

= HI
W nadnica(najamnina)
MPL marginalni proizvod rada
VMPL vrednost marginalnog proizvoda rada
1 n. : vreme potrebno za proizvodnju 1g zlata = Xg zlata : trina vrednost
1 din. : merilo cene = Xdin.(trina cena) : Xg zlata

,
=
m

1uu
=
m
,

100

oonno o rno =
. . . .
bro osoo rono ono

oonno o ooo =
oonno o rno

. . n =
Nn
m
=

m
1uu
R.t.n relativna najamnina
Nn noimalna najamnina
Relativna najamnina pokazuje ta je prisvojio radnik u odnosu na ono to je proizveo.
BANKARSKI KAPITAL:
PRIHOD = Aktivna kamata Pasivna kamata
PRIHOD .T.N.P = PROFIT
U sluaju da isti trokovi novanog prometa (.T.N.P) nisu zadati onda se pretpostavlja da ih nema pa je formula:
Aktivna kamata Pasivna kamata = PROFIT

i
=

r
1uu

i
=

po
1uu

i
=

opo
1uu
AKCIJSKI KAPITAL
o =

i

1uu

i
=

ocs opo
1uu
cs opo =
U akcionarskom drutvu profit se raspodeljuje na:
1) Fond akumulacije (fa)
2) Dividende (div)
div = Pf fa
Pf = div + fa
Ako se skrati(produi) rando vreme onda se m smanjuje(poveava) tako to se od starog m oduzme procenat vremena koji je smanjen.
Ako se smanj(povea) broj radnika onda se m ne menja.
no =
no rno

i
1uu
Nikola Bioanin
FORMULE IZ OSNOVA EKONOMIJE


poor nsco =
poust Nv
ucun]c ncstc]u

roco =
Cu
d+]u

Rezultat P-E racio je oko 15 i:
- preko 15 (precenjene akcije)
- ispod 15 (potcenjene akcije)
oono rnos noco =
o rnos noco
(1 +r)
n

o rnos noco = oono rnos noco (1 + r)
n

BRUTO DOMAI PROIZVOD:
otvorena privreda
Y = C + I + G + NX
C potronja
I investicije
G dravni izdaci
NX neto izvoz (ivzoz - uvoz)
zatvorena privreda
Y = C + G + I
S(tednja)=I
S = (Y - C - G)
S = (Y T C) + (T G)
(Y T C) LINA TEDNJA
(T G) NACIONALNA TEDNJA

Istiskivanje je pad investicija koji je rezultat dravnih pozajmica.
T > G BUDETSKI SUFICIT
T < G BUDETSKI DEFICIT
Deficit budeta smanjuje ponudu zajmovnih sredstava smanjuje ponudu novca.
Suficit budeta poveava ponudu zajmovnih sredstava poveava ponudu novca.
PRAVILO 70
Suma x e se udvostruiti za n godina pri r kamatnoj stopi:
n ono =
7u
r

BRZINA OPTICAJA NOVCA:
=

H

V brzina opticaja novca
Y koliina autputa
P nivo cena
M koliina novca
PONUDA NOVCA:
pono noco = po
100
R
R- stopa obaveznih rezervi
Ako ima i gotovine pono noco = po
100
R
+ oono
Poveanje ponude novca poon pon noco = po
100
R
po
Okunovo pravilo. Da bi nezaposlenost ostala nepromenjena potreban je rast BDP od 2,7%. Posle(ispod) te granice nezaposlenost se
smanjuje(poveava) u srazmeri BDP : nezaposlenost = 2 : 1
REPRODUKCIJA:
I. Proizvodnja sredstava za proizvodnju
II. Proizvodnja sredstava za linu potronju
= I
C
+II
C

= = I + I I
NACIONALNA
TEDNJA
Nikola Bioanin
FORMULE IZ OSNOVA EKONOMIJE


I posoon opo (srso o proon)
I
v
+I
M
+II
v
+II
M
= I I
II
c
= I

+I
m

Proirena reprodukcija
_I (I
C
+ I
c
1
+II
c
) = II
c
1

II
]Ipk
= II
m
II
c
1
II
m
1

opo noposnos =
bro noposn
rono snoo
1uu
opo o rono sno =
rono snoo
oroso sonono
1uu