Prenos podataka - Rutiranje

6. Rutiranje
Jedan od najkompleksnijih i najvanijih aspekata projektovanja mree sa komutacijom paketa odnosi se na rutiranje. Osnovna funkcija mree sa komutacijom paketa sastoji se u tome to se prihvataju paketi od izvorine stanice i predaju se odredinoj stanici. Da bi se ostvario ovaj cilj, neophodno je odrediti put, ili rutu, poruka kroz mreu. U optem sluaju postoji vie od jednog puta. Kljuni elementi tehnike rutiranja kod mree sa komutacijom paketa prikazani su na slici 1. Performansni kriterijumi Broj preskoka - najjednostavniji kriterijum je onaj koji se zasniva na odredjivanju minimalnog broja preskoka u ruti (tj. onaj put koji prolazi kroz najmanji broj vorita) cena - odnosi se na najniu cenu kanjenje - vreme potrebno da poruka pristigne od izvorita do odredita propusnost - iznos informacije koja se prenosi Vreme odluke Paketi (datagram) sesije (virtuelna kola) Mesto odluke Svaki vor (distribuirano) centralni vor (centralizovano) poetni vor (izvorino) Slika 6.1 Elementi tehnike rutiranja kod mree sa komutacijom paketa

6.1.

Strategije rutiranja

Postoji veliki broj strategija rutiranja od kojih su poznatije one koje se baziraju na : fiksnom rutiranju, plavljenju, proizvoljnom rutiranju, i dr. 6.1.1. Fiksno rutiranje

Za svaki par vorova u mrei izvorite-odredite bira se ruta. Ilustracije radi algoritam rutiranja moe biti najnia-cena. Rute su fiksne, sa izuzetkom da se one mogu menjati samo u sluaju kada postoji pomeranje vorova u topologiji mree. Cena kapaciteta veza u fazi projektovanja zasnovana je na oekivanom saobraaju ili kapacitetu, a ne na nekoj dinamikoj promeni. Na slici 2b prikazno je kako se moe implementirati fiksno rutiranje za mreu sa paketnom komutacijom datom na slici 2a. Centralna matrica rutiranja se memorie u centralnom raunaru mree. Matrica prikazuje, za svaki par vorova izvorite-odredite, identifikaciju narednog vora u ruti. Slika 2a prikazuje mreu kod koje obe usmerene linije izmedju para vorova predstavljaju vezu izmedju ovih 155

Prenos podataka - Rutiranje vorova, i odgovaraju brojevima koji predstavljaju tekuu cenu veze za svaki pravac. Najkrai put (najmanji broj preskoka) od vora 1 ka voru 6 je 1 3 6 ( cena = 5 + 5 = 10 , ali najjeftiniji put je 1 4 5 6 ( cena = 1 + 1 + 2 = 4 ). Svakoj vezi na slici 2a) su dodeljene cene. Na primer, cena je obino obrnuto proporcionalna brzini podataka (tj. vea brzina podataka po vezi (linku), prati niu cenu linka), ili tekue kanjenje u redu ekanja na linku. U prvom sluaju, ruta sa najniom cenom obezbedjuje najveu propusnost. U drugom sluaju, ruta sa najniom cenom minimizirae kanjenje. Naglasimo da nije neophodno pamtiti kompletnu rutu za svaki mogui par vorova. Umesto toga, neophodno je poznavati, za svaki par vorova, identitet prvog vora u ruti. Da bi videli kako ova ema radi pretpostavima da ruta sa najniom cenom je ona od X Y , a poinje sa vezom X A . Nazovimo ostatak rute R1 ; a on odgovara delu od A Y . Definiimo R2 kao rutu koja ima najniu cenu od A Y . Sada, ako je cena od R1 vea od one koja odgovara R2 tada se ruta X Y moe poboljati kada se koristi R2 . Kada je cena R1 nia od R2 tada cena rute R2 nije najnia za put A Y . Zbog toga R1 = R2 . Na ovaj nain, u svakoj taki du rute, neophodno je samo poznavati identitet narednog vor, a ne i celu rutu. U konkretnom primeru, ruta od vora 1 ka voru 6 poinje tako to prolazi kroz vor 4 . Ponovo na osnovu matrice, ruta od vora 4 ka voru 6 prolazi kroz vor 5 . Konano, ruta od vora 5 ka voru 6 je direktna veza ka voru 6 . Kompletna ruta od vora 1 ka voru 6 je 1 4 5 6 . Na osnovu matrice, mogue je kreirati i memorisati ruting tabele u svakom voru. Na osnovu prethodne analize sledi da svaki vor treba da pamti samo jednu kolonu ruting direktorijuma. Direktorijumi vorova ukazuju na naredni vor za svako odredite. Kod fiksnog rutiranja ne postoji razlika izmedju rutiranja za datagrame i virtuelnih kola. Svi paketi koji potiu od datog izvorita a odnose se na neko odredite slede istu rutu. Prednost fiksnog rutiranja je jednostavnost, a rutiranje radi dobro kada je mrea pouzdana i kada se ona karakterie stabilnim optereenjem. Glavni nedostatak je nefleksibilnost. Ovo rutiranje ne reaguje dobro u sluaju kada je jave kvarovi u vorovima. Imajui ovo u vidu poeljno je ponekad u svakom voru upisati i informaciju o alternativnom voru za svako odredite. Na primer, alternativni naredni vorovi u direktorijumu vora 1 mogu biti 4 , 3 , 2 , 3 , 3 .

156

Prenos podataka - Rutiranje

8 5 3 2 1 7 4 1 a) centralni ruting direktorijum od ~vora 1 1 2 ka ~voru 3 4 5 6 2 4 4 4 4 2 1 3 4 4 4 3 5 2 5 5 5 4 1 2 5 5 5 5 4 4 3 4 6 6 5 5 5 5 5 3 1 1 5 2 2 2 6 3 3

ova vrednost se odnosi na cenu veze 5 8 3 1 1 4 2 6

naredni ~vor na putu od izvori{ta ka odredi{tu

157

Prenos podataka - Rutiranje Direktorijum vora 1 odredite 2 3 4 5 6 Direktorijum vora 3 odredite 1 2 4 5 6 Direktorijum vora 5 odredite 1 2 3 4 6 naredni vor 2 4 4 4 4 naredni vor 5 2 5 5 5 naredni vor 4 4 3 4 6 b) Slika 6.2 (a) Primer mree sa paktenom komutacijom b) fiksno rutiranje za mreu pod (a) 6.1.2. Plavljenje Direktorijum vora 2 odredite 1 3 4 5 6 Direktorijum vora 4 odredite 1 2 3 5 6 Direktorijum vora 6 odredite 1 2 3 4 5 naredni vor 1 3 4 4 4 naredni vor 1 2 5 5 5 naredni vor 5 5 5 5 5

Druga jednostavna tehnika rutiranja naziva se plavljanje. Kod ove tehnike se ne zahteva informacija o mrei, a ema radi na sledei nain. Od strane izvorinog vora paket se alje svakom od susednih vorova. Kod svakog vora, dolazei paket se retransmituje na sve izlazne linkove (veze) sa izuzetkom linka po kojem je primljen. Na primer, ako vor 1 na slici 2a) treba da poalje paket ka voru 6 on predaje kopiju tog paketa (sa odredinom adresom 6 ), ka vorovima 2 , 3 i 4 . vor 2 slae kopiju vorovima 3 i 4 . vor 4 slae kopiju vorovima 2 , 3 i 5 . Proces predaje se dalje nastavlja na istom principu. Eventualno vei broj kopija paketa e stii u vor 6 . Svaki paket mora da ima jedinstveni identifikator (tj. izvorini vor i redosledni broj, ili broj virtuelnog kola i redosledni broj) tako da vor 6 zna da eliminie sve pristigle pakete, istog tipa, sa izuzetkom prve kopije. Sa ciljem da se sprei neprekidna retransmisija paketa, tj. da se broj paketa koji cirkulie (onih paketa ija je predaja inicirana od strane jedinstvenog izvorinog vora) poveava bez ogranienja, svaki vor treba da pamti identitet onih paketa koje je ve retransmitovao. Za sluaj da pristignu duplikati paketa isti se izbacuju. Jednostavnija tehnika je da se u svakom paketu uvede polje tipa broja-preskoka. Broja se poetno postavlja na neku maksimalnu vrednost, kakav je dijametar (najvei broj preskoka u mrei) mree. Svaki put kada paket predje kroz vor broja se dekrementira za jedan. Kada broja dostigne vrednost 0 , paket se eliminie. Primer zadnje taktike prikazan je na slici 3. Paket se alje od vora 1 ka voru 6 , a polje brojaa preskoka se postavlja na vrednost 3 . Kod prvog preskoka, kreiraju se tri kopije paketa. Kod drugog preskoka kreiraju se ukupno 9 kopija. Jedna od ovih kopija stigne do vora 6 , koji prepoznaje da je to za njega i on ne vri njenu dalju retransmisiju. Ipak ostali vorovi generiu ukupno 22 nove kopije za trei konani preskok. Naglasimo da za sluaj da vor ne uva trag o identifikatoru paketa, on moe da generie vei broj kopija u treem koraku (stepenu). Svi paketi primljeni u treem preskoku se eliminiu. Sve u svemu, vor 6 je primio jo 4 dodatne kopije paketa. 158

Prenos podataka - Rutiranje Tehniku plavljenja karakteriu sledee osobine: Pokrivene su sve mogue rute izmedju izvorita i odredita. Nezavisno od toga koji je link ili vor u kvaru, paket e uvek pristii do njega pod uslovom da postoji najmanje jedan put izmedju izvorita i odredita S obzirom da su sve rute pokrivene, najmanje jedna kopija paketa e pristii na odredite, a prva e biti ona koja je koristila rutu sa najmanjim brojem preskoka (pod uslovom da je prenos idealan (bez greke u prenosu) i da je brzina prenosa podataka po svim rutama isti). Do svih vorova, koji su direktno ili indirektno povezan na izvorini vor, je stigla poruka. Zbog svoje prve osobine, tehnika plavljenja je veoma robusna i najee se koristi za prenos hitnih (urgentnih) poruka. Tipian primer su vojne mree koje su podlone estim oteenjima i ometanjima. Zbog svoje druge osobine, plavlenje se moe koristiti za inicijalno postavljanje ruta kod virtuelnog kola. Trea osobina ukazuje da plavljenje moe bit korisno za resejavanje vanih informacija svim vorovima. Glavni nedostatak plavljenja je veliki saobraaj koji ova tehnika generie i to je taj saobraaj direktno proporcionalan povezljivosti mree.

a) prvi skok

b) drugi skok

a) trei skok

Slika 6.3 Primer poplavljivanja

159

Prenos podataka - Rutiranje 6.1.3. Proizvoljno rutiranje

Proizvoljno (sluajno) rutiranje karakterie jednostavnost i robusnost tehnike plavljenja, ali uz znatno manji saobraaj. Kod proizvoljnog rutiranja vor odabira samo jedan izlazni put za retransmisiju dolazeeg paketa. Izlazni link se bira proizvoljno, iskljuujui link po kome je paket pristigao. Ako je za sve linkove verovatnoa da budu izabrani ista, tada vor jednostavno odabira izlazni link po principu round-robin tehnike. Neto prefinjenija tehnika predstavlja dodelu verovatnoe svakom izlaznom linku i odabiranje tog linka na osnovu te verovatnoe. Verovatnoa se moe bazirati na brzini prenosa podataka, pa shodno tome vaie relacija Pi = Ri ( j R j ) gde je: Pi - verovatnoa odabiranja linka i; Ri je brzina prenosa podataka po linku i. Sumiranje se vri po svim izlaznim kandidat linkovima. Ovom emom se obezbedjuje dobra distribucija saobraaja. Naglasimo da se verovatnoe mogu zasnovati na fiksnim cenama linkova. Na slian nain kao i plavljenje i kod proizvoljnog rutiranja nije potrebno koristiti informaciju o mrei. S obzirom da se ruta bira proizvoljno (sluajno) stvarna ruta sigurno nee biti ruta sa najniom cenom, niti ruta sa minimalnim brojem preskoka. Zbog toga mrea mora da podrava neto vei intenzitet sabraaja od optimalnog, ali sigurno ne tako intenzivan kao onaj kod tehnike plavljenja.

160

Prenos podataka - Rutiranje

VPIin VPIout 7 5 VPIin VPIout 9 7 VPI=7 5 7 VCI=1,2,3 VPI=5 VCI=1,2,3 1 2 VPI=7 VPI=9 VCI=1,2,3 VCI=3,4 VPI=9 VCI=3,4 3 VPIin VPIout 7 1,2,3 VPI=3 VCI=3,4 8 1 2 3 4 7 6 CFC VPI 5 4 3 VPI VCI PTI . . . 2 1 1 2 3 4 8 7 6 VPI VCI PTI . . . 5 4 3 2 1

CLP

CLE

53 UNI user to network format va`i od hosta za mre`u i od mre`e ka korisnika

53 NNI - network-to-network interface format va`i od ~vora do ~vora u mre`i

Kod raunarske mree prikazane na narednoj slici postoje dva komutatorska vora A i B, koji komutiraju poruke na virtuelnom putu. Mrena topologija u tabeli rutiranja za komutatore sledeeg su oblika

Host 1

B VPIin VPIout 7 0 3 2

VPIin VPIout 6 7 0 1

Poruke (cells - veliine 53 bajtova) koje dolaze u ATM-ov komutator A od Host 1 imaju sledee UNI zaglavlje (prva etiri bajta)

161

Prenos podataka - Rutiranje

bajtovi

1 2 3 4

8 1 0 0 0

7 1 1 0 0

6 0 1 0 0

5 0 0 0 0

4 0 0 0 0

3 0 0 1 0

2 0 0 0 0

1 0 0 1 0

Pokazati kako izgleda sadraj za prva etiri bajta NNI zaglavlja.

6.2.

Rutiranje kod mrea sa paketnom komutacijom

Mree koje koriste paketnu-komutaciju se sastoje od vorova (rutera ili komutatora) medjusobno povezanih na proizvoljan nain u obliku reetke (vidi sliku 6.4)

A host ra~unar

1 4 2

3 6 B

komutator ili ruter

Slika 6.4 Primer mree sa paketnom komutacijom U principu postoji nekoliko razliitih puteva po kojima se paket moe usmeriti (rutirati) od raunara A ka B. Tri mogua puta su 1-3-6, 1-4-5-6 i 1-2-5-6. Sada se javlja sledea dilema. Koji je put najbolji? Znaaj pojma najbolji zavisi pre svega od kriterijuma koje je postavio mreni operator. Kao prvo, ako je cilj da se minimizira broj preskoka, tada je najbolji put 1-3-6. Kao drugo, za sluaj da svaka veza unosi odredjeno kanjenje, a cilj je pri tome da se minimizira kanjenje od jednog-kraja-do-drugog (poetka-do-kraja), tada je najbolji put onaj koji unosi najmanje kanjenje. Trei kriterijum se moe bazirati na izboru puta sa najveim dostupnim propusnim opsegom. Svrha algoritma za rutiranje je da identifikuje skup puteva koji su najbolji sa aspekata kriterijuma koje je definisao mreni operator. Da bi uspeno obavio zadatak rutiranja, algoritam usmeravanja mora da poseduje informaciju koju se odnosi na opte podatke o stanju mree. Na globalnom nivou algoritam rutiranja bi trebalo da ostvari sledee ciljeve: 1. obezbedi mehanizam za brzo i pouzdano slanje paketa, 2. obezbedi brzu prilagodljivost promenama mrene topologije koje se javljaju usled kvarova u vorovima ili prekida na vezama 3. brzo se prilagodi promenama gustine saobraaja izmedju odredita i izvorita 4. izbegne rutiranje paketa po vezama gde dolazi do velikog broja sudara 5. za potrebe optimalnog rutiranja brzo odredi povezljivost vorova u mrei 6. unese minimalno reijsko vreme (sistemi za rutiranje dobijaju informaciju o povezljivosti izmenom upravljakih poruka sa drugim sistemima za rutiranje. Za potrebe prenosa ovih poruka potrebno je reijsko vreme (overhead) koje treba minimizirati). 162

Prenos podataka - Rutiranje 6.2.1. Klasifikacija algoritama za rutiranje

Algoritme za usmeravanje poruka je mogue klasifikovati na osnovu nekoliko kriterijuma. U zavisnosti od toga u kom se trenutku formira tabela rutiranja postoje dva osnovna pristupa: a) statiko rutiranje na osnovu topologije mree izraunavaju se usmeravanja koje se zatim, uglavnom runo, unose u ruting tabele i ostaju nepromenjene za relativno dug vremenski period b) dinamiko (adaptivno) rutiranje svaki ruter kontinualno ui o stanju mree putem komuniciranja sa susedima. Promene u mrenoj topologiji se prenose kroz sve rutere. Na osnovu raspoloive informacije, svaki ruter odredjuje najbolji put ka eljenoj destinaciji. Kako statiko tako i dinamiko rutiranje imaju svoje prednosti i nedostatke. Glavne prednosti statikog rutiranja su jednostavnost i malo reijsko vreme dok glavni nedostatak predstavlja nefleksibilnost. Naime, statike rute se ne mogu menjati lako tj., sistem ne moe da reaguje brzo na defekte u mrei. Zbog svega ovoga, statiko rutiranje se uglavnom aplicira kod mrea manjeg obima. Najvei broj mrea koristi dinamiko rutiranje, jer ono obezbedjuje da mrea automatski izlazi-nakraj sa problemima. Tako na primer, programi instalirani u vorovima mogu da nadgledaju saobraaj u mrei kao i status mrenog hardvera. Programi mogu zatim da modifikuju rute sa ciljem da se premoste otkazi. Imajui u vidu da se uobiajeno, mree velikog obima projektuju sa redundantnim vezama pomou kojih se premoavaju hardverski otkazi, najvei broj mrea velikog obima koristi danas neki od oblika dinamikog rutiranja. Ozbiljan nedostatak dinamikog rutiranja predstavlja kompleksnost rutera. Alternativno, algoritmi za rutiranje se mogu klasifikovati u odnosu na to koji na nain su oni locirani u mrei. i) centralizovano rutiranje mreni upravljaki centar izraunava sve puteve usmeravanja i puni (loaduje) ovu informaciju u mrene rutere. ii) distribuirano rutiranje ruteri medjusobno razmenjuju poruke i samostalno odredjuju sopstveno usmeravanje. Algoritmi distribuiranog rutiranja sa aspekta skaliranja mree poseduju bolje osobine ali veoma esto mogu generisati nekonzistentne rezultate koji dovode do formiranja petlji. Tako na primer, ako A zakljui da je najbolji put do Z preko B, a B odredi da je najbolji put do Z preko A, paketi namenjeni Z-u koji pristiu ka A ili B kurie u petlji izmedju A i B. U principu, odluka o rutiranju paketa donosi se u trenutku uspostavljanja veze. Ako se komutacija paketa bazira na virtuelnom-kolu, put paketa se odredjuje u fazi uspostavljanja veze. Nakon uspostavljanja virtuelnog kola, svi paketi koji pripadaju tom virtuelnom kolu slede isti put. Kod datagramskog prenosa faza uspostavljanja veze ne postoji. Put koji prati svaki paket odredjuje se nezavisno. Zadatak a) Na slici 6.5 prikazana je mrea koja svoj princip rada bazira na komutaciji paketa. Prenos paketa se zasniva virtuelnom kolu. Na slici 6.5 su takodje prikazani identifikatori virtuelnog kola (virtual circuit identifier VCI) za svaki od vorova. Postoje sledea tri virtuelna kola: 1) A-1-3-6-B iji su odgovarajui VCI-ovi oznaeni sa 1,2,7 i 8, respektivno, i obeleeni su tankom punom linijom 2) A-1-3-4-5-D iji su odgovarajui VCI-ovi oznaeni sa 5,3,4,5 i 2, respektivno, i obeleeni su takastom linijom 3) C-2-4-3-6-B iji su VCI-ovi oznaeni sa 6,3,2,1 i 5, respektivno, i obeleeni su isprekidanom linijom Za svaki komutatorski vor odrediti odgovarajuu ruting tabelu. b) Za sluaj da se mreom sa slike 1 vri datagramski prenos podataka, a da se algoritam rutiranja bazira na minimalnom broju preskoka, odrediti tabelu rutiranja za svaki od vorova.

163

Prenos podataka - Rutiranje

2 1 A 5 4 3 C 6 2 5 5 1 3 3 4 2 1

7 6 5 8 B

D 2

Slika 6.5 Mrea sa komutacijom paketa kod koje je prenos baziran na virtuelnom-kolu Reenje a)
~vor 1 dolazni ~vor VCI A A 3 3 1 5 2 3 odlazni ~vor VCI 3 3 A A 2 3 1 5 ~vor 3 dolazni ~vor VCI 1 1 4 6 6 4 2 3 2 7 1 4 odlazni ~vor VCI 6 4 6 1 4 1 7 4 1 2 2 3 ~vor 6 dolazni ~vor VCI 3 3 B B 7 1 5 8 odlazni ~vor VCI B B 3 3 8 5 1 7

~vor 4 dolazni ~vor VCI ~vor 2 dolazni ~vor VCI C 4 6 3 odlazni ~vor VCI 4 C 3 6 2 3 3 5 3 4 2 5 odlazni ~vor VCI 3 5 2 3 2 5 3 4 ~vor 5 dolazni ~vor VCI 4 D 5 2 odlazni ~vor VCI D 4 2 5

164

Prenos podataka - Rutiranje

hostovi 0000 0001 0010 0011 hostovi 1000 1001 1010 1011 2 hostovi 0100 0101 0110 0111 hostovi 5 1100 1101 1110 1111

1 R1 3 R2

b)
~vor 1 odredi{te 2 3 4 5 6 naredni ~vor 2 3 4 2 3 ~vor 3 odredi{te 1 2 4 5 6 naredni ~vor 1 4 4 6 6 ~vor 6 odredi{te 1 2 3 4 5 naredni ~vor 3 5 3 3 5

~vor 4 odredi{te 1 2 3 5 6 naredni ~vor 1 2 3 5 3 ~vor 5 odredi{te 1 2 3 4 6 naredni ~vor 4 2 4 4 6

~vor 2 odredi{te 1 3 4 5 6 naredni ~vor 1 1 4 5 5

Zadatak Tabela koja se u svakom voru (ruteru) mree koristi za uvanje informacije o narednom preskoku naziva se ruting-tabela, a proces prosledjivanja paketa narednom voru nazivamo rutiranje (usmeravanje). Obim ruting tabele koja je ruteru potrebna za uvanje adresa vorova mree moe se redukovati ako se koristi hijerarhijski pristup kod dodele adresa. U sutini hostovi koji su blii jedan drugom treba da imaju adrese sa istim (zajednikim) prefiksom. Na ovaj nain, sa ciljem da odredi da li pakete treba usmeriti, ruteri treba da ispituju samo deo adrese (tj. prefiks). 165

Prenos podataka - Rutiranje Na slici 6.6 prikazana je mrea koju ine vorovi R1 i R2 i hostovi ije se adrese nalaze u opsegu od 0000 do 1111. Putevima povezivanja hostova i vorova dodeljene su brojke od 1 do 5. Odrediti sadraj ruting tabela za vorove R1 i R2. Odgovor Ruting tabele vorova R1 i R2 su oblika vor R1 00 01 10 11 Pitanje a) Ruter je raunar specijalne namene koji se koristi da obezbedi medjusobno sprezanje dve mree kakve su recimo LAN i LAN, LAN i WAN, ili dva WAN-a. b) Ruter moe da povee mree koje koriste razliite tehnologije, kao na primer Ethernet LAN sa FDDI LAN. c) Ruter moe da povee razliite medije recimo u sluaju kada postoji elektrina nekompatibilnost izmedju mrea. d) Ruter moe da povee mree koje koriste razliite fizike adresne eme. e) Ruter moe da povee mree koje koriste razuliite formate okvira kod prenosa podataka. 6.2.2. Algoritmi najkraeg puta 1 3 2 3 vor R2 00 01 10 11 3 4 3 5

Slika 6.6 Mrea vorova R1 i R2

Mreno rutiranje je glavni zadatak mrenog nivoa OSI modela. Rutiranje se odnosi na odredjivanje ostvarljive rute (puta) od svakog izvorita do svakog odredita Ruter (komutatorski vor) obavlja sledee dve glavne funkcije: a) rutiranje (usmeravanje) algoritam pronalazi optimalan put ka svakom odreditu i memorie rezultat u ruting tabelu b) prosledjivanje (forwarding) ruter prosledjuje svaki paket sa ulaznog porta ka izlaznom portu na osnovu informacije koja se uva u riting tabelu. Najvei broj algoritama za rutiranje se zasniva na varijanti algoritama najkraeg puta. Ovim algoritmom, na osnovu odredjenih kriterijuma o ceni, pokuava se da se odredi najkrai put paketa. Da bi bolje razumeli namenu ovih algoritama smatraemo da komunikaciona mrea predstavlja jedan graf koga ini skup vorova (nodes ili vertices) i skup potega (links, edges, arcs ili branches). Svaki vor grafa odgovara ruteru, ili komutatoru paketa, dok svaki poteg (veza) predstavlja komunikacioni kanal koji egzistira izimedju dva rutera. Na slici 1 prikazan je jedan primer mree. Svakoj vezi je pridruena vrednost koja odgovara ceni (ili metrici) korienja te veze. Radi pojednostavljenja uzeto je da je svaka veza neusmerena. Ako definiemo cenu puta kao sumu cene veza, tada najkrai put izmedju para vorova je put sa najniom cenom. Tako na primer, najkrai put od vora 2 ka voru 6 je 2-4-3-6, a cena puta je 4. Slika 1 Primer mree kod koje su potezima (vezama) pridurene cene U zavisnosti od toga koja se od funkcija optimizira, koristi se vei broj metrika za dodelu cene svakoj vezi. Tipini sluajevi su

166

Prenos podataka - Rutiranje 1. Cena 1/kapacitet cena je inverzno proporcionalna kapacitetu veze. U konkretnom sluaju vezama-manjeg kapaciteta pridruuje se vilja cena. Cilj je da se paket alje po vezama koje imaju vei kapacitet. Ako svaka od veza ima isti kapacitet, tada je najkrai put onaj koji ima najmanji broj preskoka.
1 5 3 1 2 4 3 2 2 2 3 1 6

5 4 2. Cena kanjenje paketa cena je srazmerna prosenom kanjenju paketa, a ukljuuje kanjenja u redovima ekanja komutatorskih bafera, kao i propagaciono kanjenje veza. Najkrai put predstavlja najbri put da se stigne do odredita. 3. Cena sudari cena je proporcionalna u odredjenoj meri sa sudarima, na primer gustini saobraaja. Najkrai put izbegava da izbegne veze na kojima dolazi do sudara.

167