POJAM GORENJA

Gorenje je sloen fiziko-hemijski proces, pri kome se goriva materija spaja sa kiseonikom (dolazi do oksidacije) uz oslobaanje znatne koliine toplote, a esto i do pojave plamena i dima.

Poar je svako nekontrolisano sagorevanje. Eksplozija je brza hemijska reakcija oksidacije, koja oslobaa veliku energiju (toplotu sa udarnim talasom) u vrlo kratkom vremenskom intervalu.

KISEONIK Ukoliko se koncentracija kiseonika smanjuje, brzina reakcije sagorevanja opada i obrnuto. Kod veine gorivih materija proces sagorevanja prestaje kada koncentracija kiseonika u vazduhu opadne ispod 15 %.

IZVORI PALJENJA
Zagrejana tela (elektrini provodnici) Varnienje (metal o metal) Otvoreni plamen Samopaljenje

GORIVE MATRIJE
Nesagorive materije Sagorive materije

Donja i gornja granica zapaljivosti

Zapaljiv gas Vodonik Donja % Gornja %

4,0

74,2

Metan

5,0

15,0

Butan
Acetilen

1,9
1,5

8,5
82

Temperatura samopaljenja
Zapaljiv gas Temperatura samopaljenja

Propan
Butan

504
510

Vodonik
Acetilen

510
290

Sa poveanjem temperature, pritisak raste!

Temperatura zapaljivosti predstavlja najniu temperaturu na kojoj se iznad tenosti stvara dovoljna koliina para koja sa vazduhom obrazuje zapaljivu smeu.

PRODUKTI GORENJA
DIM nastaje pri skoro svim tipovima gorenja.

U poaru se usled gustine u odnosu na okolni vazduh , pod dejstvom pritiska die u vis.
Dim i CO2 su produkti potpunog sagorevanja.

UGLJENMONOKSID
CO je produkt nepotpunog sagorevanja, koji obino nastaje:

u ranoj fazi poara. kod nepotpunog sagorevanja motora dimnjaka koji ne vue raspadanja nekih organskih materija

Karakteristike: malo je laki od vazduha bez boje, mirisa i ukusa opasan po ivot (0,2 %) hemoglobin vezuje 300 puta bre CO od kiseonika trovanje se manifestuje glavoboljom, pospanou, nesvesticom