NASLEDNO PRAVO

Zakon o nadleivanju: Sl.glasnik RS broj 46/95 i 101/2003 odluka USRS lanova 239, skraenica ZON

Opte odredbe ....................................................................................................................................... 3 Zakonsko nasleivanje ......................................................................................................................... 4 Pravo predstavljanja (ius representationis)........................................................................................ 4 Pravo prirataja (ius accrescendi) ....................................................................................................... 4 Zakonski naslednici .............................................................................................................................. 5 Prvi nasledni red (ZON 9-11.) .......................................................................................................... 5 Drugi nasledni red (ZON 12-15.) ...................................................................................................... 5 Trei nasledni red ................................................................................................................................ 5 etvrti nasledni red .............................................................................................................................. 5 Ostali nasledni redovi .......................................................................................................................... 5 Republika Srbija kao zakonski naslednik ............................................................................................ 5 Posebna pravila za neke zakonske naslednike .................................................................................. 6 Brani drug .......................................................................................................................................... 6 Ostavioevi roditelji .............................................................................................................................. 6 Naslednopravne posledice usvojenja ................................................................................................. 6 Nuni naslednici .................................................................................................................................... 7 Uraunavanje poklona i isporuka u nasledni deo (collatio bonorum) ............................................. 8 Nasleivanje na osnovu zavetanja .................................................................................................... 9 Pojam zavetanja (ZON 78.) ............................................................................................................ 9 Testamentarna sposobnost (ZON 79.) ............................................................................................. 9 Svojeruno zavetanje Olorafsko zavetanje (ZON 84.) .............................................................. 9 Pismeno zavetanje pred svedocima Alografsko zavetanje (ZON 85.) ...................................... 9 Sudsko zavetanje (ZON 86-90.) ..................................................................................................... 9 Konzularno zavetanje (ZON 91.) .................................................................................................... 9 Meunarodno zavetanje (ZON 92-108.) ....................................................................................... 10 Brodsko zavetanje (ZON 108.) ..................................................................................................... 10 Vojno zavetanje (ZON 109.) ......................................................................................................... 10 Usmeno zavetanje (ZON 110,111.) .............................................................................................. 10 Zavetajni svedoci (ZON 112,113.) ................................................................................................ 11 Sadrina zavetanja .......................................................................................................................... 11 Ostavljanje isporuke (ZON 117.) ..................................................................................................... 11 Raspolaganje u dozvoljene svrhe(ZON 118.) ................................................................................ 11 Uslovi i rokovi (ZON 119-131.) ....................................................................................................... 12 Tumaenje zavetanja (ZON 135-140.) ......................................................................................... 12 Isporuka Legat (ZON 141-154.) .................................................................................................. 13 Nevanost zavetanja (ZON 155-171.) ............................................................................................ 14 Nitavost zavetanja .......................................................................................................................... 14 Ruljivost zavetanja ......................................................................................................................... 14 Dokazivanje unitenog, izgubljenog ili skrivenog zavetanja (ZON 171.) ...................................... 14 Izvrioci zavetanja (ZON 172-175.)................................................................................................. 14 Opoziv zavetanja (ZON 176-178.) .................................................................................................. 14 Ugovori u naslednom pravu ............................................................................................................... 15 Ugovor o nasleivanju i ugovor o buduem nasledstvu ili isporuci (ZON 179-181.) ................ 15 Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za ivota (ZON 182-193.) ............................................. 15 Ugovor o doivotnom izdravanju (ZON 194-205.) ....................................................................... 16 Posebni sluajevi ugovoroa o doivotnom izdravanju ..................................................................... 16 Prava zakonskih naslednika primaoca izdravanja ........................................................................... 16

Prelazak zaostavtine na naslednike ................................................................................................ 17 Otvaranje naslea (ZON 206-211.) ................................................................................................ 17 Sticanje zaostavtine (ZON 212-221.) ........................................................................................... 17 Odgovornost naslednika za dugove ostavioeve (ZON 222-227.) ................................................ 17 Deoba nasledstva (ZON 228-236.) ................................................................................................ 18 Ostavinski postupak (ZVPP glava VII, 87-131.) ............................................................................. 18 Predmet postupka: ............................................................................................................................ 18 Postupak sa testamentom ................................................................................................................. 19 Raspravljanje zaostavtine ................................................................................................................ 19 Reenje o nasleivanju ..................................................................................................................... 19 Naslednopravni zahtev posle pravosnanosti reenja o nasleivanju .............................................. 20

Opte odredbe
Pojam zaostavtine (ZON 1.) - nasleuje se zaostavtina. Zaostavtinu ine sva nasleivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti, izuzev predmeta domainsta manje vrednosti (pokustvo, nameta, posteljina i slino) koji slue svakodnevnim potrebama lica koja su sa ostaviocem ivela u istom domainstvu (ove stvari postoju zajednia svojina tih lica), kao ni dobra koja za koja su ostavioevu imovinu uveali njegovi potomci koji su s njime iveli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili inae mu pomagali u privreivanju, ve ta dobra pripadaju potomku, srazmerno delu za koji je uveao ostavioevu imovinu. Osnov nasleivanja (ZON 2.) nasleuje sa na osnovu ZAKONA i na osnovu ZAVETANJA. Sposobnost za nasleivanje (ZON 3,7.) da bi neko LICE nasledilo, ono MORA BITI IVO u trenutku smrti ostavioca. Dete zaeto moe biti naslednik ako se rodi ivo, Pravno lice moe naslediti osim ako nije ta drugo propisano, Strani dravljanin moe naslediti pod uslovom reciprociteta (u suprotnom je nesposoban za nasleivanje). Nedostojnost za nasleivanje (ZON 4,5,6.) - nedostojnost podrazumeva ex lege nemogunost sticanja naslednopravnih ovlaenja. Sud na nedostojnost pazi PO SLUBENOJ DUNOSTI. Meutim, za razliku od nesposobnosti za nasleivanje koja je objektivna nemogunsot, nedostojnost je VEZANA ZA KRIVICU odnosno njegovo nedostojno ponaanje prema ostaviocu. Ona NE SMETA POTOMCIMA NEDOSTOJNOG, i oni nasleuju kao da je nedostojni umro pre ostavioca. OSTAVILAC MOE OPROSTITI NEDOSTOJNOST, ali to mora biti uinjeno u obligu potrebnom za zavetanje ZON navodi ETRI RAZLOGA nedostojnosti: 1. onaj ko je umiljajno usmrtio ostavioca, ili je to pokuao, 2. onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da saini ili opozove zavetanje ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome spreio, 3. onaj ko je u nameri spreavanja ostavioeve poslednje volje unitio ili sakrio njegovo zavetanje ili ga je falsifikovao, 4. onaj ko se tee ogreio o zakonsku obavezu izdravanja ostavioca ili mu je uskratio nunu pomo 5. (Odlukom Ustavnog suda Srbije ukinuta je odredba da je nedostojan za nasleivanje i vojni obveznik koji je napustio zemlju da bi izbegao dunost njene odbrane, a do smrti ostavioeve se ne vrati u zemlju).

Zakonsko nasleivanje
Zakonsko nasleivanje jeste nasleivanje na osnovu odreenih injenica predvienih zakonom u situacijama kada se ne primenjuje nasleivanje na osnovu zavetanja. Te injenice jestu: krvno i graansko srodstvo, brana veza, lini kvaliteti naslednica i ostavioca, trajna zajednica ivoga sa ostaviocem, svojstva dobara koja ine zaostavtinu i imovno stanje naslednika. Zaostavtina se prvenstveno rasporeuje na osnovu zavetanja, a NA OSNOVU ZAKONA NASLEUJE SE: 1. kada ostavilac nije sainio zavetanje ili je sainjeno opozvao ili je sainjeno nitavo, 2. kada zavetajni naslednik nee ili ne moe da nasledi a ostavilac tom nasledniku nije odredio supstituta, 3. kada je zavetanje uniteno, izgubljeno, sariveno ili zatureno, a u sudskom postupku nisu utvreni njegovo postojanje, oblik i sadrina, 4. kada je ostavilac raspolagao zavetanjem samo delom svoje imovine, 5. kada je u zavetanju odreen samo singularni sukcesor, a zavetenjem je raspolagano samo delom zaostavtine.

Pravo predstavljanja (ius representationis)

Predstavlja posebno pravno pravilo koje omoguava potomcima ostavioevog srodnika koji u konkretnom sluaju ne moe ili nee da bude naslednik, da stupe na njegovo mesto dobijajui onaj deo koji bi dobio njihov predak da je postao naslednik. Ovaj institut primenjuje se samo kod zakonskog nasleivanja. Primenjuje se i u korist zaetka (uslov je da zaetak postoji i da kasnije dete bude roeno ivo).

Pravo prirataja (ius accrescendi)

Naslednopravna ustanova koja se primenjuje kada u konkretnom sluaju iz nekog razloga nije mogua primena prava predstavljanja tako da nasledni deo jednog srodnika postoje slobodan i prirasta naslednom delu naslednika istog naslednog reda. Ovo pravo NE PRIMENJUJE SE KOD NUNOG DELA.

Zakonski naslednici
Na osnovu zakona nasleuju: potomci, usvojenici, potomci potomaka, brani drug, roditelji, usvojenici roditelja, braa, sestre i njihovi potomci, dede i babe i njihovi potomci i ostali preci. Nasleuje se PO NASLEDNIM REDOVIMA s tim da naslednici blieg iskljuuju naslednike daljeg reda. Poslednji zakonski naslednik je Republika Srbija.

Prvi nasledni red (ZON 9-11.)

Ostavioevi potomci Ostaviev brani drug Ako ostavilac nema decu, ostavioev brani drug ne nasleuje u prvom naslednom redu (dakle, nema dece, nema prvog naslednog reda).

Delovi nasledstva u prvom naslednom redu svi nasleuju NA JEDNAKE DELOVE.

Drugi nasledni red (ZON 12-15.)

Ostavievi roditelji i njihovo potomstvo Ostavioev brani drug

Delovi nasledstva brani drug nasleuje jednu polovinu, a drugu polovonu nadleuju roditelji. U sluaju da postoji samo brani drug, on nasleuje celokupnu zaostavtinu.

Trei nasledni red

Ostavioeve dede i babe po jednu polovinu na strani svake loze.

etvrti nasledni red

Ostavioevi pradede i prababe po jednu polovinu na strani svake loze.

Ostali nasledni redovi

Ostavioev dalji preci, redom, shodno pravilima pod kojima nasleuju njegovi pradedovi i prababe.

Republika Srbija kao zakonski naslednik

Republika Srbija nasleuje ako ostavilac nema drugih zakonskih naslednika. Republika Srbija se ne moe odrei naslea. Zaostavtina koju Republika Srbija nasledi postaje dravna imovina.

Posebna pravila za neke zakonske naslednike Brani drug

Gubitak prava na nasleivanje: 1. ako je ostavilac bio podneo tubu za razvod braka, a posle njegove smrti se utvrdi da je tuba bila osnovana, 2. ako je njegov brak sa ostaviocem poniten posle ostavioeve smrti, a iz razloga koji su branom drugu bili poznati u trenutku zakljuenja braka, 3. ako je njegova zajednica ivota sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom ili u sporazumu sa ostaviocem. Poveanje naslednog dela u prvom naslednom redu prilikom odluivanja o poveanju naslednog dela, sud e posebno ceniti duinu trajanja zajednice ivota, imovno stanje i sposobnost za privreivanje branog druga i ostalih naslednika i vrednosti zaostavtine i doneti odluku o poveanju u sluaju postojanja razloga: 1. ako nema nunih sredstava za ivot moe zahtevati doivotno plodouivanje na celini ili delu zaostavtine koju su dobili ostalni naslednici. 2. ako je vrednost zaostavtine tako mala da bi njenom podeliom zapao u oskudicu, moe zahtevati svojinu na celokupnoj zaostavtini. Smanjenje naslednog dela u prvom naslednom redu 1. ako postoji ostavioevo dete kome preiveli suprunik nije roditelj, 2. ako je posebna imovina supruika vea od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavtine na jednake delove, 3. ako je pod svim uzetim okolnostima to pravino Smanjenje naslednog dela u drugom naslednom redu do jedne etvrtine sud moe na zahtev ostalih naslednika iz drugog zakonskog reda smanjiti nasledni deo suprunika do 1/4 ako su ispunjeni sledei uslovi: 1. ostavioeva nasleena dobra ine vie od polovine njegove posebne imovine, 2. zajednica ivota izmeu ostaioca i suprunika nije trajala due vremena.

Ostavioevi roditelji
Poveanje naslednog dela roditelja mogu zahtevati poveanje u sluajevima: 1. kada su pozvani na naslee sa otavioevim suprunikom, a nemaju nunih sredstava za ivot, mogu u roku od godinu dana od smrti ostavioeve zahtevati doivotno uivanje na celini ili delu zaostavtine koju je nasledio suprunik 2. kada zajednica ivota ostavioevih roditelja trajno prestane, roditelj koji nema sredstava za ivot, a zajednica ivota nije prestala njegovom krivicom, moe zahtevati doivotno uivanje na celini ili delu zaostavtine koju je nasledio drugi roditelj, 3. ako jedan ostavioev roditelj ne moe ilinee da nasledi, roditelj koji nema dovoljno sredstava za ivot moe zahtevati doivotno uivanje na celini ili delu zaostavtine koju su nasledili potomci drugog roditelja, 4. kada je vrednost zaostavtine tako mala da bi njenom podelom zapali u oskudicu, ostavioevi roditelji mogu zahtevati u svojinu celokupnu zaostavtinu.

Naslednopravne posledice usvojenja

U Srbiji, posledice usvojenja ureene su razliito, u zavisnosti od toga da li je re o potpunom usvojenju ili nepotpunom usvojenju. Potpuno usvojenje ima za posledicu istovetan odnos kao to je odnos izmeu roditelja i deteta jer se njime stvaraju odnosi izmeu usvojenika i svih njegovih potomaka i usvojioca i svih njegovih srodnika. Nepotpuno usvojenje (novi PZ ne predvia mogunost nepotpunog usvojenja, ali je ono bilo mogue starim ZBPO). Usvojenik iz nepotpunog usvojenja zasniva odnos samo sa usvojiocem, ne i njegovim srodnicima, pa usled toga nasleuje samo usvojioa a ne i njegove srodnike, i to pod uslovom da nasledna prava usvojenika nisu ograniena ili iskljuena. U suprotnom smeru, usvojilac ne nasleuje usvojenika osim ukoliko usvojenik nema naslednika iz prvog naslednog reda a usvojilac nema dovoljno sredstava za ivot, usvojilac moe u roku od jedne godine zahtevadi doivotno uivanje na delu zaostavtine, ako pri usvojenju nisu bila iskljuena usvojenikova nasledna prava.

Nuni naslednici
Pojam nuno nasleivanje predstavlja ogranienje slobode testiranja u evropsko kontinentalnim pravima. Ogleda se u pravu odreenih zakonskih naslednika da zahtevaju unapred odreeni deo zaostavtine, ak i protivno volji ostavioca izraenoj kro njegova dobroina raspolaganja. Krug nunik naslednika (ZON 39.) Nuni naslednik moe biti samo ono lice koje je po zakonskom redu pozvano na naslee. 1. red potomci, usvojenici i njihovi potomci, brani drug, 2. red roditelji, usvojilac (ako je iz nepotupnog usvojenja, samo ako nema nunih sredstava za ivot), braa i sestre (samo ako nemaju dovoljno sredstava za ivot), 3. red dede i babe (samo ako nemaju dovoljno sredstava za ivot), ostali preci (samo ako nemaju dovoljno sredstava za ivot). Nuni deo (ZON 40.) nuni deo u potomaka, usvojienika i branog druga je jedna polovina, a u ostalim naslednim redovima je jedna treina dela koji bi im pripao po zakonskom delu nasleivanja. Namirenje nunik naslednika i odgovornost za ostavioeve dugove (ZON 41.) - nuni naslednik namiruje se posle ostavioevih poverilaca a pre isporukoprimca. Ne odgovara za dugove ostavioca do visine nunog dela.. Povreda nunog dela (ZON 42.) - nuni deo povreen je ako je vrednost ostavioevih zavetajnih raspolaganja i poklona uinjenih nunom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na naslee, manja od vrednsoti naslednikovog dela. Priroda prava na nuni deo (ZON 43.) - nunom nasledniku pripada novana protivvrednost nunog dela (obligacionopravni zahtev). Izuzetno, na zahtev nunog naslednika sud moe odluiti da ovom prpadne odreeni deo stvari i prva koji ine zaostavtinu (stvarnoparvnih zahtev). Ovakva dispozicija mogua je samo pod uslovom da ostavilac u zavetanju ne odredi prirodu nunog dela. Dunici nunog naslednika (ZON 44-46.) nunom nasledniku novanu protivvrednost duguju svi zavetaji naslednici i isporukoprimci, srazmerno delu zaostavtine, s tim da ako postoji pogodovani isporukoprimac, on je dunik nunog naslednika samo ako ostali ne mogu namiriti nuni deo. U sluaju da je to nedovoljno, nuni naslednik moezahtevadidopunu novane protivvrednsti shodno pravilima za vraanje poklona. Nuni deo sa teretom i pravo izbora (ZON 47.) - ako ostavilac neim optereti nuni deo (isporukom, nalogom, uslovom ili rokom), smatrae se da je naslednikov nuni deo bez tereta. Meutim, ako ostavilac nunom nasledniku zaveta vie od nunog dela, njegov je izbor da li e prihvatiti uveani deo uz ispunjenje tereta ili samo nuni deo bez tereta. Izraunavanje nunog dela Prvo je neophodno utvrdti vrednost zaostavtine u zaostavtinu ulazi: 1. celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti a kojom nije zavetajno rasplagao, 2. Imovina kojom je zavetajno raspolagao, 3. Potraivanja (i ona prema naslednicima), osim oigledno nenaplativih, 4. Vrednost poklona (pod poklonom se smatra svako odricanje prava, pa i odricanje od naslea, otputanje duga, ono to je ostavilac za ivota dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja ili proirenja domainstva , kao i svako drugo besplatno raspolaganje) utvrena u trenutku utvrivanja vrednosti zaostavtine prema stanju u vreme kada je poklonjena. o uinjenih zakonskim nalednicima (ukljuujui i one za koje je ostavilac naredio da se ne uaunavaju u nasledni deo), o koje je ostvilac u poslednjoj godini ivota uinio onima koji nisu zakonski naslednici. 5. Odbija se vrerdnost ostavioevih dugova kao i iznos trokova popisa i procene zaostavtine i uobiajenih trokova sahrane.

Namirenje nunog dela U cilju namirenja nunog dela SMANJUJU SE ZAVETAJNA RASPOLAGANJA a ako je potrebno SMANJUJU SE I POKLONI (lica kojima je smanjeno nasledstvo mogu traiti i srazmerno smanjenje tereta nasledstva). Pokloni se vraaju obrnutim redosledom u odnosu na to kada su primljeni. Pravo zahteva za nunim delom zastareva u zavisnosti od prirode nunog dela. Ako je nuni deo povreen zavetanjm, isplata novane vrerdnosti moe se traiti tri godine od dana proglaenja zavetanja, dok se vraanje poklona moe zahtevati u roku od tri godine od ostavioeve smrti. Razbatinjenje nunih naslednika Iskljuenje nunih naslednika mogue je da zavetalac iskljui iz naslea nunog naslednika ako se ovaj povrerdom neke zakonske ili moralne obaveze TEE OGREIO O NJEGA (uvredljivo ili grubo ponaanje, umiljano uinio krivino delo prema zavetaocu...). Kao POSLEDICA ISKLJUENJA iskljueni gubi naslee u meri u kojoj je iskljuen, a prava ostalih koji mogu naslediti odreuju se kao da je iskljueni umro pre ostavioca. Da bi proizvelo dejstvo ISKLJUENJE MORA BITI: 1. iskljuenje mora biti uinjeno u obliku potrebnom za zavetanje, 2. iskljuenje mora biti izraeno na nesumnjiv nain, 3. uzrok iskljuenja mora postojati u vreme ostavioeve smrti, 4. dokazivanje osnovanosti iskljuenja tereti onoga ko se na iskljuenje poziva. Lienje nunih naslednica ako je potomak koji ima prvo na nuni deo prezaduen ili je raspinik, zavetalac ga moe u celini ili delimino liiti nunog dela u korist potomaka lienog. Lienje mora bit uinjeno u obliku potrebnom za zavetanje, a punovano je samo ako u trenutku smrti ostavioeve lieni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta, odnosno ako lieni ima punoletno dete ili punoletnog unuga od ranije umrlog deteta, koji su nesposobni za rasuiavnje.

Uraunavanje poklona i isporuka u nasledni deo (collatio bonorum)

Zakonskom nasledniku uraunava se u njegov nasledni deo poklon koji je ma na koji nain dobio od stavioca (ali ne i plodovi i druge koristi koje je naslednik imao od poklonjene stvari). Izuzetno, poklon se nee uraunati ako je ostavilac u vreme poklona ili docnije u zavetanju, izjavio da se poklon nee uraunati ili se iz okolnosti moe zakljuiti da je to bila namera ostavioeva (ali se tim izuzetkom ne dila u pravila o nunom delu). Pokloni i isporuke uraunavaju se tako to najpre ostali zakonski naslednici dobijaju iz zaostavtine odgovarajuu vredosti, pa se posle toga ostatak deli meu naslednicima. Ako je zaostavtina nedovoljna da ostali naslednici dobiju odgovarajuu vrednost, naslednik kome se vri uraunvanje nije duan vratiti ita od primljenog. Pri uraunavanju poklona ceni se vrednost poklona u trenutku uraunavanja u stanju u vreme kada je poklonjena. Pravo zahteva za uraunavanje imaju sanaslednici.

Nasleivanje na osnovu zavetanja Pojam zavetanja (ZON 78.)

Zavetanje je jednostrana, lina i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono rasporeuje svoju imovinu za sluaj smrti, u zakonom odreenom obliku. Pravni posao mortis causa dobroin pravni posao jednostrani pravni posao strogo lini pravni posao (nema zastupanja) formalan pravni posao jednostrano opoziv pravni posao

Testamentarna sposobnost (ZON 79.)

Zavetanje moe sainiti lice koje je navrilo petnaest godina ivota i sposobno je za rasuivanje. Naknadni gubitak testamentarne sposobnosti ne utie na njegovu punovanost (izuzetno, u sluaju bitni promena prilika koje su bile odlune injenice za odluku zavetaoca, sud moe na zahtev zainteresovanog lica, staviti van snage pojedine odredbe zavetanja.

Svojeruno zavetanje Olorafsko zavetanje (ZON 84.)

Redovan i privatni oblik zavetanja. Svojom rukom napisano i potpisano zavetanje.

Pismeno zavetanje pred svedocima Alografsko zavetanje (ZON 85.)

Redovan i privatni oblik zavetanja. Zavetalac koji zna da ita i pie moe zavetanje sainiti tako to e pred dva svedoka izjaviti da je ve sainjeno pismeno proitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeruno potpisati. Svedoci se potpisuju na samom zavetanju, a poeljno je naznaiti njihovo svojstvo svedoka.

Sudsko zavetanje (ZON 86-90.)

Redovan i javni oblig zavetanja. Sudsko zavetanje sainjava se po pravilima koja vae za sastavljanje isprava. Moe ga sainiti sudija po kazivanju zavetaoca, poto prethodno utvrdi njegov identitet (tri naina: lino poznanstvo, uvid u isprave i potvrda od strane dva svedoka). Dakle, zavetanje sa sastavlja bilo u sudu bilo van njega. Sudija ex officio pazi na sadrinu testamenta. Zakljuenje zavisi i od okolnosti: da li zavetalac zna da ita, da li vidi, da li moe da potpie i da li zna jezik suda. Ako nema nikakvih smetnji zapisnik o sainjenom zaevtanju sudija predaje zavetaocu. Ovaj ga ita i potpisuuje. Zatim, sudija na samom testamentu potvruje da ga je zavetalac u njegovom prisustvu proitao i potpisao. Ukoliko je zavetalac neposmen testament se sastavlja u prisustvu dva testamentarna svedoka. Ukoliko je zavetalac slep ili gluvonem ili ne zna jezik suda potrerbno je prisustvo zakletog sudskog tumaa, a testamentarni svedoci moraju biti lica koja se mogu sporazumeti sa zavetaocem.

Konzularno zavetanje (ZON 91.)

Redovan javni oblik zavetanja. Zavetanje uinjeno u inostranstvu od strane konzularnog ili diplomatskog predstavnika Srbije koji obavlja konzularne poslove, po pravilima koja vae za sudsko zavetanje.

Meunarodno zavetanje (ZON 92-108.)

Redovan i javni oblik zavetanja koji postoji u naem pravu. Srbija je prihvatila Konvenciju o jednoobraznom zakonu o obliku meunarodnog testamenta i u svoje pravo unela jednu formu testamenta koja bi predstavljala uniformno pravilo za sve drave lanice konvencije. Slubena lica koja postupaju pri sainjavanju ovog testamenta jesu lica ovlaena za sastavljanje sudskog, brodskog, vojnog i konzularnog testamenta. Forma mora biti sainjen u pisanoj formi, ali ga zavetalac ne mora svojeruno potpisati (za razliku od sudskog koji se diktira). Moe biti sainjeno na bilo kom jeziku, rukom ili drugim sredstvom. Mora imati DATUM i on se stavlja na kraju zavetanja. Postupak zavetalac u prisustvu ovlaenog lica i dva svedopka izavljuje da je sainjeno pismeno njegovo zavetanje i da je upoznate sa nejgovom sadrinom, bez obaveze da ta lica upoznaje sa njegovom sadrinom. U njihovom prisustvu on potpisuje zavetanje, a u sluaju da nije u stanju, saoptava ovlaenom licu koji to belei. Zavetalac moe traiti da neko drugi u njegovo ime potpie zavetanje. Svedoci i ovlaeno lice stavljaju svoje potpise na zavetanje. Potvrda ovlaeno lice priloie meunarodnom zavetanju potvrdu na obrascu propisanom odgovarajuom meunarodnom konvencijom. Potvrda se sastavlja u dva primerka od kojih jedan uva ovlaeno lice, a drugi se predaje zavetaocu. Potvrda se uzima kao dokaz formalne pravosnanosti pismena kao meunarodnog zavetanja, sve dok se ne dokae suprotno. Potvrda nije uslov punovanosti zavetanja. Opoziv meunarodnog zavetanja opoziv meunarodnog zavetanja vri se na isti nain kao i ostali oblici.

Brodsko zavetanje (ZON 108.)

Vanredni javni oblik zavetanja koje na naem brodu zapovednik proda sainjava po kazivanju zavetaoca po pravilima koja vae za sastavljanje sudskog zavetanja. Tako sainjeno zavetanje prestaje da vai po isteku 30 dana od dana povratka zaevtaoca u Republiku Srbiju.

Vojno zavetanje (ZON 109.)

Vanredni javni oblik zavetanja koji za vreme mobiliziacije ili rata, po kazivanju zavetaoca koji jena vojnoj dunosti, sainjava komandir ete ili drugi stareina njegovog ili vieg ranga ili neko drugi u prisustvu nekog od tih stareina, kao i svaki stareina ovojenog odreda, a po pravilima koja vae za sainjavanje sudskog zavetanja. Tako sainjeno zavetanje prestaje da vai po isteku 60 dana od dana zavretka rata, a ako je zavetalac ranije demobilisan, po isteku 30 dana od dana demobilisanja.

Usmeno zavetanje (ZON 110,111.)

Izuzetna forma testamenta koja se sainjava onda kada zavetalac zbog izuzetnih prilika ne moe sainiti pisano zavetanje. Nije od znaaja da li su izuzetne okolnosti objektivne (u vidu elementarne nepogode) ili subjektivne (u vidu kakve line neprilike). Punovanost zavetlac svoju volju izjavljuje pred tri svedoka istovremeno.Prestaje da vai 30 dana od dana kada prestanu izuzetne okolnosti koje su uinile da zavetanje bude uinjeno u ovoj formi. Svedoci bez odlaganja moraju sainiti zavetaoevu izjavu u pisanom obliku i da je to pre predaju sudu ili da je usmeno ponove pred sudom iznosei pri tom kada je, gde je i u kojim prilikama zavetlac izrekao svoju poslednju volju.

Zavetajni svedoci (ZON 112,113.)

Svedoci u testamentarnom pravu jesu lica koja se javljaju u vezi sa sainjavanjem ili proglaenjem zavetanja. Testamentarni svedoci oni ije prisustvo je potrebno prilikom sainjavanja testamenta. Neophodnost o Svedoci su neophodni kod alografskog, usmenog i meunarodnog zavetanja. o Svedoka nema kod olografskog zavetanja o Uslovni zahtev za svedocima kod sudskog, konzularnog, brodskog i vojnog zavetanja samo onda kada zavetalac ima neke smetrnje da proita i potpie zavetanje. Podobnost o Apsolutna nepodobnost (ZON 112.) Opta postoji ako zavetajni svedoci nisu pismeni, punoletni, potpuno poslovno sposobni. Posebna javlja se kod pojedinih oblika zavetanja. Primer: kod meunarodnog ili usmenog, svedoci moraju znati jezik... o Relativna nepodobnost (ZON 113.) - ostavioevi potomci, usvojenici sa potomstvom, preci, poboni srodnici do etvrtog stepena, suprunici tih lica i ostavioev suprunik. Ovao ne vai za usmeni testament. Svedoci proglaenja testamenta moraju biti punoletni i sposobni za rasuivanje. U svojstvu svedoka mogu se pojaviti i zainteresovana lica i sudsko osoblje, svi osim sudije, odnosno strunog saradnika.

Sadrina zavetanja
Postavljanje naslednika zavetanjem se postavlja jedan ili vie naslednika. NASLEDNIK je onaj kome je zavetalac ostavio celokupnu imovinu ili deo te imovine kao i onaj kome je zavetanjem ostavljena jeda ili vie odreenih stvari ili prava. Naslednik MORA BITI ODREEN ILI ODREDIV, a odrediv je ako se na osnovu podataka iz zavetanja moe utvrditi ko je on. Zamena naslednika Supstitucija ZON dozvoljava obinu (vulgarnu) supstituciju, ali ne i fideikomisarnu, pupilarnu i kvazipupilarnu supstituciju. o Obina supstitucija jeste odredba u zavetanju kojom se jednolice postavlja za naslednika ali se istovremeno odreuje da u u sluaju da to lice ne postane naslednik drugo lice biti naslednik. Prvi se naziva institut a drugi supstitut. o Fideikmomisarna supstitucija jeste odreivanje naslednika koji e nasledini naslednika. Zabranjena naim zakonom (ZON 151.) U vezi sa ovim su i podvarijante pupilarna supstitucija (gde je odreeno uvek maloletno dete kao prvi naslednik) i kvazipupilarna supstitucija (odreivanje naslednika potomku koji nije sposoban za rasuiavnje)

Ostavljanje isporuke (ZON 117.)

Zavetanjem moe biti ostavljena jedna ili vie isporuka.

Raspolaganje u dozvoljene svrhe(ZON 118.)

Zavetalac moe narediti da se kakva stvar ili pravo, deo imovine ili cela imovina upotrebe u dozvoljene svrhe. Moe odrediti osnivanje zadubine i odrediti sredstva za postizanje njenog cilja.

Uslovi i rokovi (ZON 119-131.)

Zavetalac moe pojedinim odredbama zaevtanja postaviti uslove i rokove. USLOV je klauzula u zavetanju kojom zavetalac njegovo pravno dejstvo ini zavisnim od neke neizvesne okolnosti. Uslov mora biti MOGU, DOPUTEN, RAZUMLJIV, NEPROTIVREAN. Uslov nastupa ex nunc (ra zazliku od obliacionog prava). Uslov moe biti pozitivan i negativan, kao i potestativan (zavisi od volje uslovljenog lica), kauzalan (zavisi od nekog nezavisnog dogaaja) i meovit (kombinacija potestavitnog i kauzalnog). Pendencija uslova pravni odnosi raskidnog i odlonog uslova koji nastaju u trenutku delacije i traju do ispunjenja ili definitivnog neispunjenja uslova ureeni su po pravilima fideikomisarne supstitucije. KOD ODLONOG USLOVA za vrerme pendencije zaostavtina pripada licima koja bi da nema destamena postali zakonski naslednici, a tek ostvarivanjem uslova, zavetajni naslednik postaje univerzalni sukcesor. KOD RASKIDNOG USLOVA za vreme pendencije zaostavtina pripada zavetajnom nasledniku, a tek eventualnim ostvarivanjem uslova porelazi na zakonske naslednike, ako neto drugo nije odreeno u zavetanju. ROK je odreeni protok vremena ili odreeni trenutak u vremenu za koji je vezano dejstvo zavetanja. Na dejstva rokova shodno se primenjuju pravila o uslovu. Nalozi Nalog je odredba u zavetanju kojom zavetalac nalae svom nasledniku ili isporukoprimcu da neto uini ili da se uzdri od neeg to bi inae bio ovlaen da ini, ali tako da izmeu obavezanog lica i korisnika naloga ne nastane obligacionopravni odnos. Ne sme biti protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, kao ni nemogu, nerazumljiv i protivrean, inae se smatra nepostojeim. Na nalog se primenjuju pravila koja vae za raskidni uslov. Meutim, ipak postoji razlika ut ome da ako nalog ne bude ispunjen tano kako glasi u pogledu okolnsoti, naina, vremena i mesta, a optereeno lice ne snosi za to krivicu, ve je nalog u datim prilikama ispunio najpriblinije cilju koji je zavetalac postavio, smatrae se da je nalog ispunjen. U sluaju da lice nee ili nemoe da bude naslednik, nalog tereti onog ko umesto njega dolazi na naslee, ako iz zavetanja ne proizilazi ta drugo. Neispunjenje naloga krivicom obavezanog lica smatra se ostavrivanjem raskidnog uslova i pravo na tubu za utvrenje prestanka prava zbog neispunjenja ima izvrilac zavetanja, lice koje ima pravni interes i sud ex officio ako je nalog u optekorisne svrhe.

Tumaenje zavetanja (ZON 135-140.)

Pripadanje nasledstva sva imovina zavetaoca kojom nije raspolagao u zavetanju, nasleuje se po zakonu (zakonsko nasleivanje). Ako jednima odredi nasledni deo a drugima ne odredi, oni kojima nasledni deo nije odreen nasleuju ostatak zaostavtine na jednake delove (u sluaju da naslednicima kojima nije odreen deo ne ostane nita za nasleivanje, delovi naslednika sa odreenim delovima smanjuju se sve dok naslednici sa neodreenim delovima ne dobiju koliko je dobio naslednik sa odreenim najmanjim delom). Prirataj nasledni deo naslednika odreenog u zavetanju koji nee ili ne moe da nasledi, prirasta u jednakim delovima zavetajnim naslednicima, pod uslovom da njihovi delovi nisu odreene. Meutim, ako su delov zavetajnih naslednika odreeni, deo nasledstva ovog naslednika rapodeljuje se zakonskim naslednicima u skladu sa zakonom.

Isporuka Legat (ZON 141-154.)

Isporuka (legat) jeste odredba u testamentu kojom zavetalac odreenom licu ostavlja jednu ili vie odreenih koristi iz zaostavtine, ne postavljajui ga za naslednika. Predstavlja oblik singularne sukcesije gde isporukoprimac dobija imovinsku korist iz testamenta iako nije naslednik i gde isporukoprimac ne odgovara za dugove ostavioca. Legatar pravo ne stie u trenutku delacije ve stie obligaciono pravo da od onerata (dunika isporuke) zahteva ispunjenje odreene prestacije, u cilju zatite prava moe podneti tubu Actio legati kojom zahteva ispunjenje testamentom predviene prestacije. Tuba zastareva u roku od godinu dana od dana kada je isporukoprimac saznao za legat (najee od dana proglaenja testamenta. Legatar ne odgovara za dugove zavetaoca osim ako ovaj ne naredi da e legatar odgovarati u granicama vrednosti isporuke. Kada isporuka pada isporuka pada ako isporukoprimac umre pre zavetaoca, ako se odrekne isporuke ili je nedostojan (u tom sluaju predmet isporuke ostaje oneratu) kao i u sluajevima kada zavetalac otui ili potroi individualno odreeni predmet isporuke ili taj predmet prestane da postoji za ivota zavetaoca ili ako ispunjenje postane nemogue zbog dogaaja za koje dunik isporuke ne odgovara. Podisporuka isporuka naloena isporukoprimcu. Posebne vrste isporuka Isporuka ostavljena zavetoevom poveriocu poverilac ne gubi pravo na potraivanju (osim ako iz isporuke ne stoji neto drugo). Dakle, poverilac ostaje i poverilac i legatar. Isporuka ostavljena zavetaoevom duniku isporuka ima dejstvo oprotaja duga, osim ako iz isporuke ne sledi neto drugo. Isporuka zavetaoevog potraivanja onerat je duan da cedira potraivanje legataru. S obzirom da je ustupanje besteretno, onerat ne odgovara za postojanje i naplativost potraivanja osim ako u testamentu nije drugaije odreeno (u skladu sa ZOO 442.). Isporuka stvari odreenih po rodu ako su predmet stvari odreene po rodu, bez odreivanja koliine, tada sve stvari te vrste koje se zateknu u zaostavtini pripadaju legataru. Ako stvari odreenih po rodu koje su predmeti isporuke nema u zaostavtini, onerat je duan da ih pribavi i preda isporukoprimcu. Ako su predmet isporuke stvari odreene po rodu a nema ih u zaostavtini niti je njihova koliina odreena ili odrediva, isporuka pada.

Nevanost zavetanja (ZON 155-171.) Nitavost zavetanja

Razlozi nitavosti zavetanje je nitavo ako je njgova sadrina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, ako je zavetanje sainilo lice koje nema zavetajnu sposobnost (mlae od 15 godina, lieno poslovne sposobnosti), ako je zavetanje falsifikovano. Delimina nitavost ako postoji neka od odredbi koja je suprotna prinudnim proipsima, javnom porertku ili dobrim obiajima, ona nee dovesti do nitavosti celog zavetanja, ve samo do nitavosti te odredbe. ZON izriito predvia nitavost odredaba o fideikomisarnoj supstituciji, zabrane raspolaganja nasledicima kao i odredbe kojima se u javnim zavetanjima neto ostavlja licima ovlaenim za sainjavanje tog zavetanja, odnosno u privatnim zavetanjima, kojima se ostavlja svedocima zavetanja ili njihovim srodnicima u pravoj liniji i braama i sestrama. Isticanje nitavosti na nitavos sud pazi ex officio i na nju se moe pozvati svako zaintetresovano lice. Pravo na isticanje niavosti se ne gasi se. Posledice nitavosti nitavo zavetanje smatra se da nikada nije ni bilo sainjeno.

Ruljivost zavetanja
Razlozi ruljivosti zavetanje je ruljivo ako ga je sainio onaj ko nije imao zavetaju sposobnost (ovde je re o licu starijem od 15 godina koje je nesposobno za rasuivanje a nije lieno poslovne sposobnosti), usled mana volje i u sluaju nepotovanja oblika i uslova predvienih zakonom. Isticanje ruljivosti na ruljivost se moe pozivati samo lice koje ima pravni interes. Pravo na isticanje ruljivosti zastareva u roku od jedne godine od dana saznanja za postojanja uzroka nitavosti, a najkasnije deset godina od dana proglaenja zavetanja.

Dokazivanje unitenog, izgubljenog ili skrivenog zavetanja (ZON 171.)

Zavetanje koje je uniteno, izgubljeno ili skriveno posle smrti zavetaoeve, ili pre njegove smrti ali bez njegovog znanja i volje, proizvodi dejstvo punovanog zavetanja ako zainteresovano lice dokae da je zavetanje postojalo, da je uniteno, izgubljeno ili skriveno, da je bilo sainjeno u obliku propisanom zakonom i ako dokae sadrinu zavetanja.

Izvrioci zavetanja (ZON 172-175.)

Izvrilac zavetanja jeste jedno ili vie lica, koja imaju potpunu poslovnu sposobnost, odreeno od strane zavetaoca da se stara o potpunom izvrenju njegove poslednje volje. Tako odreeno lice ne mora se prihvatiti tog posla. Izvrilac moe biti odreen i od strane suda ukoliko smatra da je to neophodno, a naroito ako je zavetalac odredio naloge, uslove ili rokove. Dunost da se stara uvanju zaostavtine, da njome upravlja, da se stara o isplati dugova i isporuka i uopte, da se stara da zavetanje bude onako kako je zavetalac hteo. Polae raun o svom radu sudu, a ima pravo na naknadu trokova i nagradu na teret zaostavtine, prema odluci suda. Opoziv izvrioca zavetanja sud, na predlog ili po slubenoj dunosti, moe opozvati izvrioca zavetanja ako njegov radi nije u skladu sa voljom zavetaoca ili sa zakonom.

Opoziv zavetanja (ZON 176-178.)

Zavetanje je opozivi pravni posao i moe biti opozvan od strane zavetaoca do trenutka njegove smrti. Opozivanje moe biti formano i neformalno. Formalno opozivanje zavetanja podrazumeva opozivanje zavetanja u formi u kojoj je predvieno sainjavanje testamenta. Dakle, sainjavanjem novog testamenta, izjavom o opozivu... Neformalno opozivanje zavetanja moe biti uinjeno izriito, primer cepanja testamenta ili preutno kada zavetalac raspolae nekim delom zaostavtine nakon to je testamentom taj deo ostavio nekom..

Ugovori u naslednom pravu Ugovor o nasleivanju i ugovor o buduem nasledstvu ili isporuci (ZON 179181.)
Nitavi su ugovori kojim se neko obavezuje da svoju imovinu ili njen deo ostavlja u naslee saugovarau ili treem licu. Takoe, nitavi su i ugovori kojim neko raspolae oekivanim nasledstvom od lica koje je jo ivo. Takoe, niavi su ugovori kojima se jedna strana obavezuje da u zavetanje unese neku odredbu.

Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za ivota (ZON 182-193.)

Obligacionopravni ugovor izmeu pretka i potomaka koji proizvodi naslednopravna dejstva. Ovako raspolagana imovina nije deo naslea niti nuni naslednici imaju pravo pobijaju ovaj ugovor zbog povrede nunog dela. Uslovi punovanost ugovora sa sadrinom ugovora moraju se saglasiti svi konkretni zakonski naslednici. Saglasnost moe biti data i naknadno. Ugovor mora biti sainjen u pisanoj formi i overen id sudije. Ugovorne strane na strani naslednka moraju biti svi konkretni naslednici (dakle lica koja bi se u konkretnom sluaju pojavila kao naslednici). Brani drug ne mora biti ugovorna strana, ali u tom sluaju njegovo pravo na nuni deo ostaje, ali ako je ugovorna strana, onda je u istom poloaju kao i svi drugi naslednici. Predmet ugovora predmet moe biti celokuna zaostavtina ili pojedina prava ili stvari. Imovina koja nije deo ovog ugovora predstavlja zaostavtinu. Ugovorom ostavilac moe za sebe ili suprunika ili za tree lice zadrati pravo plodouivanja, doivotnu rentu, izdravanje ili kakvu drugu naknadu. Odgovornost za dugove ustupioca potomci ne odgovaraju za dugove, ako ta drugo nije predvieno ugovorom. Ustupioevi poverioci mogu pobijati ugovor pod uslovima za pobijanje besplatnih raspolatanja Actio Pauliana. Opoziv ugovora ustupilac moe zahtevati da mu potomak vrati sve to je primio ako je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema njemu, kao i u sluaju da potomak ne izvrava svoje obaveze prema njemu. Potomak koji je vratio primljeno, moe nakon smrti ustupioeve zahtevati nuni deo, prilikom utvrivanja njegovog nunog dela, delovi imovine ustupljeni ostalim potomcima i branom drugu smatrae se kao poklon.

Ugovor o doivotnom izdravanju (ZON 194-205.)

Ugovorom o doivotnom izdravanju obavezuje se primalac izdravanja da se posle njegove smrti na davaoca izdravanja prense svojina tano odreenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdravanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdrava i da se brine o njemu do kraja njegovog ivota i da ga posle smrti sahrani. Imovina moe biti samo ona koja postoji u momentu zakljuenja ugovora. Obaveze davaoca izdravanja, ako ta drugo nije ugovoreno, naroio obuhvata obezbeivanje stanovanja, hrane, odee i obue, odgovarajuu negu u bolesti i starosti, trokove leenja i davanje za svakodnevne uobiajene potrebe. Forma ugovora mora biti zakljuen u pismenom obliku i overen kod sudije, u suprotnom je nitav. Obezbeenje potraivanja davalac izdravanja moe svoje pravo iz ugovora obezbediti upisom u javnu knjigu (u formi zabelebe). Odgovornsot davaoca za dugove primaoca izdravana ukoliko nije drugaije ugovoreno, davalac izdravanja ne odgovara za dugove primaoca izdravanja. Izuzetno, odgovara ako je re o hipotekovanoj nepokretnosti. Prestanak ugovora Sporazumno Zbog promenjenih okolnosti kada ugovor zbog promenjenih okolnosti vie ne odgovara oekivanjima ugovornih strana i kada je njegovo ostajanje na snazi nepravino. Zbog neispunjenja ili neurenog ispunjenja obaveze. Zbog poremeenih odnosa izmeu ugovaraa pitanje krivice ovde nije bitno, ali moe biti bitno prilikom odreivanja naknade tete. Kada davalac izdravanja umre pre pimaoca izdravanja u ovom sluaju obaveze prelaze na naslednike. Oni mogu prihvatiti da nastave sa izdravanjem ili odbiti. Ukoliko odbiju, nemaju pravo na naknadu za ranije dato izdravanje osim ako nisu u stanju da preuzmu obaveze davaoca (visinu naknade odreuje sud po slobodnoj proceni, uzimajui u obzir sve okolnosti).

Posebni sluajevi ugovoroa o doivotnom izdravanju

Doivotno izdravanje vie lica ako je doivotno izdravanje ugovoreno za dva ili vie lica (primer: suprunici) svako od njih ima zasebno pravo na odreena davanja i injenja. Doivotno izdravanje u korist treeg lica ugovor lica mogu zakljuiti i u korist nekog treeg lica. Tada, ugovor traje do smrti beneficijara, a davalac izdravanja nasleuje imovinu saugovaraa u trenutku njegove smrti. Beneficijar mora prihvatiti doivotno izdravanje nakon ega se ugovor vie ne moe menjati. Ako beneficijar ne privati koristi iz ugovora, ugovor se gasi.

Prava zakonskih naslednika primaoca izdravanja

Zakonski naslednici primaoca izdravanja nemaju pravo da pobijaju ovaj ugovor zbog prekomernog oteenja jer je re o aleatornom ugovoru. Meutim ZON 203. daje mogunost pobijanja u sluaju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdravanja ugovor nije predstavljajo nikakvu neizvesnost za davaoca izdravanja.

Prelazak zaostavtine na naslednike Otvaranje naslea (ZON 206-211.)

Naslee se otvara smru lica ili proglaenjem tog lica za umrlo. Postupak kada su naslednici nepoznati sud oglasom poziva lica koja polau pravo na nasledstvo da se prijave u roku od godinu dana od dana objaljivanja oglasa (oglas se objavljuje na oglasnoj tabli suda i u Sl.glasniku, a po potrebi i na drugi nain). U sluaju da se niko ne javi, sud donosi reenje kojim zaostavtinu predaje na uivanje Republisi Srbiji koja svojinu stie u roku od tri godine na pokretrnim, odnosno deset godina na nepokreetnim stvarima, poev od otvaranja naslea (smrt i pravosnanost reenja o proglaenju lica za umrlo). U ovom sluaju sud postavlja staraoca zaostavtine (o tome obavetava organ starateljstva koji moe postaviti i neko drugo lice). Privremeni staralac je ovlaen da u ime naslednia tui i bude tuen, da naplauje potraivanja, isplauje dugove i isporuke i uopte zastupa naslednike.

Sticanje zaostavtine (ZON 212-221.)

Trenutkom smrti ostavioca, zaostavtina prelazi na naslenike. Istovremeno, oni se mogu i odrei prava na naslee. Izjave o prijemu ili odricanju su neopozive, ne mogu biti pod uslovom ili rokom i ne mogu biti delimine. Prijem naslea utanje u pogledu prijema ili odbijanja smatra se za prijem naslea. Takoe, smatrae se da se primio naslea i naslednik koji je ve raspolagao celom zaostavtinom ili jednim delom, meutim mere u cilju ouvanja zaostavtine ne smatraju se raspolaganjem. Odricanje od naslea naslednik se moe odrei izjavom pred sudom do okonanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavtine. Odrei se moe samo u sopstveno ime i smatra se da lice koje se odreklo naslea nikada nije ni bilo naslednik. Izjava ne moe biti data delimino. Izjava je neopoziva osim ako je data kao posledica nekog od mana volje. Ako naslednik umre pre okonanja prvostepenog postupka, pravo na odricanje prelazi na njegove naslednike. Naslea se ne moe odrei lice koje se ve primilo naslea (izriito ili preutno) niti se moe odrei od naslea koje nije otvoreno.

Odgovornost naslednika za dugove ostavioeve (ZON 222-227.)

Naslednik odgovara za ostavioeve dugove do visine vrednosti nasleene imovine, a naslednik koji se odrekao naslea ne odgovara za dugove. Odgovornost meu sanaslednicima je solidarna, svako do visine vrednosti svog dela, osim ako iz zavetanja ne proizlazi neto drugo. Poverioci mogu zahtevati odvajanje zaostavtine i u tom sluaju naslednici ne mogu raspolagati imovinom dok se poverioci ne namire, ali raspolaganja uinjena pre odvajanja ostaju punovana. Poverioci naslednika namiruju se tek nakon poverilaca ostavioca.

Deoba nasledstva (ZON 228-236.)

Naslednika zajednica nastaje u trenutku delacije ostavioca i to izmeu svih univerzalnih skcesora ostavioca. Svi sanaslednici imaju pravo da zahtevaju deobu. To pravo imaju nakon pravosnanosti ostavinskog reenja, i to u svako vreme osim u nevreme. Do deobe naslednici zajedniki upravljaju i raspolau nasledstvom. U sluaju da ne mogu da se sloe oko naina upravljanja, sud e na zahtev postaviti upravitelja ili e svakom nasledniku dati deo na upravljanje. Ustupanje pre deobe svaki naslednik moe pre deobe svoj nasledni deo, potpuno ili delimino preneti samo na sanaslednika, ali ovaj ugovor mora biti overen u sudu. Ugovor sa licem koje nije naslednik predstavlja samo obligaciono pravo drugog ugovaraa da po izvrenoj deobi trai preneto. Naslednik koji je iveo ili privreivao u zajednici sa ostaviocem ima pravo da zahteva, ako to iziskuje opravdana potreba, da odlui da mu se ostave pojedine stvari ili grupe stvari ii prava koje bi pripale ostalim naslednicima, a da im plati u novcu (sud je ak obaveza da o ovom pravu poui ovo lice ako je predmet zaostavtine poljoprivredno zemljite). Jemstvo svakom nasledniku ostali naslednici odgovaraju po samom zakonu ako mu neko trei, pozivajui se na pravo zasnovano pre deobe, oduzme stvar koja je stavljena u njegov nasledni deo, ili inae smanji njegovo pravo. U svim sluajevima jemstva po ovom lanu, svaki naslednik jemi i duguje naknadu srazmerno svom naslednom delu.

Ostavinski postupak (ZVPP glava VII, 87-131.) Predmet postupka:

1. Utvrenje ko su naslednici, 2. Utvrenje imovine koja sainjava zaostavtinu, 3. Koja prava iz zaostavtine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima. Stvarna nadlenost Osnovni sud. Mesna nadlenost sud na ijem je podruju ostavilac u vreme smrti imao prebivalite, odnosno boravite (ostavinski sud), a ako nije imao prebivalite ili boravite, onda je nadlean sud na kome se nalazi preteni deo njegove zaostavtine. Pokretanje postupka ex officio, odmah po saznanju da je neko lice umrlo. Sud moe odrediti i privremene mere u sluaju potrebe. Prerthodne radnje Sastavljanje smrtovnice maiar koji je nadlean da izvri upis smrti u matinu knjigu umrllih, duan je da u roku od 30 dana od upis dostavi smrtovnicu ostavinskom sudu. Smrtovnica sadri: lino ime, lino ime jednog od roditelja, zanimanje, datum roenja, dravljanstvo umrlog, vreme smrti, mesto u kom je mao prebivalite, podaatke o spruniku, deci i ostalim srodnicima koji bi mogli biti pozvani na naslee na osnovu zakona kao i lica koja su pozvana na naslee po osnovu zavetanja. Podaci se dobijaju od srodnika umrlog ili drugih lica koja mogu pruiti te podatke. Popis i procena imovine ostavioca popis i procenu vri optinski organ uprave po odluci ostavinskog suda kada se ne zna za naslednike, kada su naslednici poslovno nesposobni, kada zaostavtina treba da se preda dravi, kada to trae naslednici ili legatari ili poverioci umrlog. Popis obuhvata celokupnu imovinu koja je bila u posedu umrlog u vreme smrti, imovinu koja pripada umrlom Mere za obezbeenje zaostavtine mere se donose kada se utvrdi da nijedan od od prisutnih naslenka nije sposoban da upravlja imovinom a nema zakonskog zastupnika, da su naslenidi nepoznati ili odsutni ili kada ruge okolnosti nalau naroitu opreznost. Tada sud nadleni organ uprave predae imovinu ili njen deo na uvanje pouzdanom licu i o tome odmah obavetava sud na ijem se podruju imovina nalazi. Mere obezbeenja mogu se odrediti i od strane suda na predlog zainteresvanog lica ili po sopstvenoj inicijativi. Ove mere sud moe odrediti u toku celog postupka.

Postupak sa testamentom
Utvrenje postojanja zavetanja Organ koji sastavlja smertovnicu duan je da proveri da li je posle umrlog ostalo pismeno zavetanje ili isprava o usmenom zavetanju, i da zavetanje koje je iza ostavioca ostalo dostavi sudu zajedno sa smrtovnicom. Proglaenje zavetanja Poto doe u psoed istog, duan je da ga proglasi. Proglaenje se vri u prisustvu dva punoletna graanina (svedoka proglaenja testamenta). Proglaenje je duan da uni bilo koji optinski sud kod koga se testament nae ili mu bude podnet. O proglaenju testamenta sastvlja se zapisnik. Posle proglaenja sud je duan da na testament stavi potvrdu o njegovom proglaenju i datum proglaenja a ukoliko je naeno vie zavetanja njihov broj i datume. U sluaju usmenog zavetanja mogue su dve situacije u zavisnosti od oga da li je zavetanje sainjeno u pisanoj formi ili svedoci usmeno iznose o njegovoj sadrini. U drugom sluaju svedoci e pojedinano iznositi sadrinu testamenta i uslovima pod kojima je dato. Zapisnik sadri podatke o broju naenih testamenata, mestu pronalaenja, datumu, licima koja su testament predala matiaru, imena svedoka proglaenja, da li je testament predat otvoren ili zatvoren, sadrinu zavetanja.

Raspravljanje zaostavtine
Za raspravljanje zaostavtine sud e odrediti roite. U pozivu sud pouava o obavezama dostavljanja testamenta kao i o posledicama nedolaska na roite (pretpostavka prihvatanja nasledstva) i nemognosti deliminog prihvata ili odricanja. U sluaju da ne na da li ostavilac ima naslednike, sud e objaviti oglas na oglasnoj tabli suda i Sl.glasniku, a po potrebi i na drugi nain, kojim poziva lica koja imaju pravo na naslee da se jave.

Reenje o nasleivanju
Sud donosi reenje kada utvrdi kojim licima pripada pravo na naslee. Reenjem o nasleivanju sud oglaava lica za naslednike. Sadrina reenja: Podatke o umrlom (ime, prezime, podatke o roenju. Dravljanstvu...) Podatke o naslednicima Podatke o imovini koja se nasleuje, Podatke o tome kako naslednik nasleuje (na osnovu zavetanja, zakona ili kao nuni naslednik), Postojanje ogranienja ili rokova, Postojanje drugih stvarnih prava treih lica na zaostavtini, Sporazum o dreobi naslednika. Reenje se dostavlja svim naslednicima i legatarima, kao i drugim licima koja su u toku postupka istakla zahtev iz zaostavtine. Takoe, dostavlja se i nadlenom organu uprave. U sluaju da je zaostavtinom odreen neki legat, sud moe doneti posebno reenje o legatu, ukoliko ima razloga da to uini (spor nasednika koji ide u parnicu...) a naslednici ne osporavaju legat.

Naslednopravni zahtev posle pravosnanosti reenja o nasleivanju

Ako se po pravosnanosti reenja o nasleivanju ili reenja o legatu pronae imovina, za koju se u vreme donoenja reenja nije znalo da propada zaostavtini, sud nee ponovo raspravljati zaostavtinu ve e ovu imovinu novim reenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog reenja o nasleivanju. Ako zaostavtina nije raspravljana (zbog neznatne vrednosti ili drugih razloga...) sud e raspraviti zaostavtinu, ali samo ako se ona sastoji iz nepokretnosti, a u sluaju da se sastoji iz pokretnosti, raspravljae samo po zahtevu ovlaenih lica. Ako se pronae nepokretna imovina, naslednici koji su se odrekli naslea dae ponovo nasledniku izjavi i izjasniti se u pogledu prijema (novopronaene imovine pretpostavljam). Ako se po pravosnanosti reenja o nasleivanju ili reenja o legatu pronae testament, sud e ga proglasiti i dostaviti ostavinskom sudu, a zadrae njegov prepis. Sud nee ponovo raspravljati ali e obavestiti zaintertesovana lica o proglaenju testamenta i upozoriti iz da mogu svoja prava na osnovu testamenta ostvariti u parninom postupku. Ako se po pravosnanosti reenja o nasleivanju ili reenja o legatu pojavi lice koje nije uestvovalo u postupku, a polae pravo na zaostavtinu kao naslednik, ostavinski sud nee ponovo raspravljati ve e to lice uputiti nda svoje pravo ostvaruje u parninom postupku. U sluaju postojanja razloga za ponavljanje postupka, sud nee ponovo raspravljati zaostavtinu ve e stranka svoja prva ostvarivati unutar parninog postupka.

Susvojina, Zajednika svojina i Zatita prava svojine Dr. Dragoljub Lazarevi Poslovni biro d.o.o 2011 II 588490