Fakultet za evropske pravno-politike studije Univerzitet Singidunum

Seminarski rad
iz javnobelenikog prava Tema: Osiguranje od odgovornosti javnih belenika

Mentor: Prof. dr Dragana Knei -Popovi

Student: Vanja Lisica 11-09/mpr

Novi Sad, 2011.

Sadraj

Uvod . 3 1. Pojam osiguranja od profesionalne odgovornosti . 4 2. Osiguranik, osigurava, oteeno lice i druga lica obuhvaena osiguranjem ... 4 3. Predmet osiguranja i rizik ..... 5 4. Osigurani sluaj .... 5 5. Suma osiguranja i njena naknada ..... 6 6. Premija osiguranja i franiza ... 6 7. Oblici odgovornosti ..... 6 8. Osiguranje od odgovornosti javnih belenika .. 7 Zakljuak ........................................................................................................................ 10 Literatura ........................................................................................................................ 11

11

Uvod
Tema seminarskog rada je osiguranje od odgovornosti javnih belenika. Da bi to bolje razumeli ovu temu, moramo prvo da se upoznamo sa osnovnim pojmovima osiguranja. Tako e biti rei o pojmu osiguranja, zatim o licima koja su uesnici osiguranja (osiguranik, osigurava, oteeno lice i druga lica obuhvaena osiguranjem), kao i o predmetu osiguranja, to je u ovom konkretnom sluaju osiguranje od profesionalne odgovornosti, kao i o riziku koji ono nosi. Bitno je pomenuti i osigurani sluaj, sumu i premiju osiguranja. Zatim emo videti koji to oblici odgovornosti postoje i na kraju kratak prikaz osiguranja od odgovornosti javnih belenika u zemljama u okruenju, kao i u naoj dravi. Osiguranje od profesionalne odgovornosti je po pravilu obavezno, no ono moe biti i dobrovoljno. Javni belenici se po naem pravu moraju zakljuiti ugovor o osiguranju od odgovornosti pre poetka rada i to mogu uiniti i preko Komore.

11

1. Pojam osiguranja od profesionalne odgovornosti

Osiguranje od odgovornosti je u poslednje dve decenije u razvijenim zemljama postalo jedno od najznaajnijih imovinskih osiguranja. Ono spada u tzv. imovinska ili neivotna osiguranja. Osiguranje od profesionalne odgovornosti predstavlja zakonom ili ugovorom ureen skup pravnih odnosa izmeu tri lica: drutva za osiguranje osiguraa; nosioca slobodne profesije osiguranika; i korisnika profesionalne usluge treeg lica. Visina tete za koju je odgovoran nosilac slobodne profesije po pravilu nije unapred poznata. Meutim, u odreenim sluajevima ta visina mora biti odreena.1

2. Osiguranik, osigurava, oteeno lice i druga lica obuhvaena osiguranjem

Osiguranik je lice koje ima svojstva i status nosilaca slobodnih profesija, kako fizikih tako i pravnih lica koja su registrovana za obavljanje neke slobodne profesije. Nosilac slobodne profesije se oslobaa odgovornosti i nastalu tetu korisniku profesionalne usluge nadoknauje osigura. Osigura je drutvo za osiguranje, koje zakljuuje ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti sa osiguranikom na osnovu koga osigurava prreuzima obavezu da naknadi tetu korisniku profesionalne usluge kada nastupi osigurani sluaj. Oteeno lice jeste korisnik profesionalne usluge i on uiva poseban poloaj koji mu obezbeuju zakonodavac i sudska praksa, a ogleda se : u privilegovanom poloaju u odnosu na ostale poverioce osiguraa, u uspostavljanju nekog neposrednog prava i dr.
1

Dragana Knei-Popovi, Ljubia Dabi, Slobodne profesije pravni aspekti, Institut za uporedno pravo, Beograd 2009.

11

Druga lica koja su obuhvaena osiguranjem jesu: saradnici, pomonici, zamenici I druga lica koja su zaposlena kod nosilaca slobodnih profesija. Oni nisu ugovorne strane kod ugovora o osiguranju od profesionalne odgovornosti, meutim ako prouzrokuju tetu korisniku profesionalne usluge, osiguranje je duno da naknadi tetu. 3. Predmet osiguranja i rizik Predmet osiguranja od odgovornosti je obaveza naknade prouzrokovane tete. Predmet osiguranja od profesionalne odgovornosti je imovina nosioca slobodne profesije. Po pravilu u naknadi tete jednim delom uestvuje i nosilac slobodne profesije, a ne samo drutvo za osiguranje. Nosilac slobodne profesije odgovoran je za tetu na sledea 3 naina: utvruje se odreeni minimum naknade za koji je odgovoran nosilac slobodne profesije fiksna franiza; moe da se predvidi da nosilac slobodne profesije odgovara proporcionalno proporcionalna franiza; i da se utvrdi maksimum odgovornosti drutva za osiguranje, iznad koga odgovara sam nosilac slobodne profesije. Mogue je kombinovati ova tri naina. Rizik predstavlja mogunost nastupanja izvesnog dogaaja koji moe da prouzrokuje tetu imovini ili da povredi telesni integritet oveka, odnosno da mu nanese smrt i odnosi se prema teti kao uzrok prema posledici.2 Ukoliko je tetea namerno prouzrokovana, iskljuena je iz osiguranja, jer je u suprotnosti sa prirodom rizika.

4. Osigurani sluaj
Osigurani sluaj u osiguranju je dogaaj koji je prouzrokovao tetu nekom licu, a kod profesionalne odgovornosti je to profesionalna greka koju je uinio nosilac slobodne profesije u pruanju profesionalne usluge.3 Da bi teta koja je prouzrokovana profesionalnom delatnou bila pokrivena, neophodno je da je to uinjeno u periodu postojanja osiguranja od profesionalne odgovornosti.

2 3

Ibidem, str. 234. Ibidem, str. 238.

11

5. Suma osiguranja i njena naknada

Kod osiguranja od profesionalne odgovornosti, suma osiguranja predstavlja gornju granicu odgovornosti drutva za osiguranje, s tim da ona ne moe posluiti ni kao pretpostavka ni kao dokaz visine prouzrokovane tete. Ona jeste suma koja ograniava obavezu davanja drutva za osiguranje prema korisniku profesionalne usluge. Pored sume osiguranja nadoknauju se i parnini trokovi. 6. Premija osiguranja i franiza Premiju osiguranja plaa osiguranik drutvu za osiguranje na osnovu zakljuenog ugovora, a njena visina zavisi od sume osiguranja i odreuje je osigura. Osnovna premija se izraunava u zavisnosti od minimalne zakonske sume osiguranja. Franiza ili samopridraj predstavlja nain uea nosioca slobodne profesije u teti pokrivenoj osiguranjem. To znai da nosilac slobodne profesije uestvuje u naknadi tete.

7. Oblici odgovornosti
Obavljanje raznih profesija je povezano sa rizikom prouzrokovanja tete licima kojima su profesionalne usluge pruaju. Advokati, lekari, veterinari, revizori, posrednici osiguranja, advokati, notari i drugi davaoci profesionalnih usluga po zakonu odgovaraju ako usled profesionalnog propusta prouzrokuju tetu, pre svega klijentima. Vrste odgovornosti su: 1. Graanska odgovornost predstavlja vrstu pravne odgovornosti a nastaje zbog povrede normi graanskog prava i najee se svodi na obavezu naknade tete. Ona ima sledea obeleja : nastaje protivpravnim ponaanjem fizikog ili pravnog lica; protivpravno ponaanje mora imati za posledicu prouzrokovanje tete; tetu je duan da naknadi tetnik, ali u odreenim pravnim situacijama odgovorno lice, koje nije prouzrokovalo tetu;

11

sadrina graanske odgovornosti je naknada tete koja uvek pogaa imovinu lica odgovornog za tetu; graanska odgovornost je po pravilu prenosiva.4 2. Disciplinska odgovornost - Disciplinska odgovornost ima poseban znaaj u slobodnim profesijama zato to se ove delatnosti obavljaju potpuno autonomno. Danas se govori o disciplinskom pravu kao internom pravu, svojstvenom svakoj od slobodnih profesija, koje ima za cilj da osigura zatitu kolektivnog profesionalnog interesa. 5 Disciplinska odgovornost predstavlja kariku izmeu profesionalne graanske odgovornosti i krivine odgovornosti i stoga postoje slinosti i razlike izmeu disciplinske odgovornosti, s jedne strane i graanske i krivine odgovornosti, s druge strane, u oblasti slobodnih profesija. U izuavanju disciplinske odgovornosti istiu se, grubo podeljeno, tri grupe pitanja: disciplinske povrede, disciplinske kazne i disciplinski postupak. 3. Krivina odgovornost - posledica krivine odgovornosti je kaznena sankcija, koja pogaa linost uinioca krivinog dela, a posledica graanske je naknada tete, koja ima za cilj da uspostavi stanje koje je bilo pre nego to je nastala teta ili da se ta teta naknadi u novcu. Svaka od ovih odgovornosti nosilaca slobodnih profesija pretpostavlja posebna i razliita pravna pravila, uslove za njihovo postojanje, postupke u kojima se utvruju, organe nadlene za utvrivanje i izricanje sankcija. Graansku i krivinu odgovornost nosilaca slobodnih profesija utvruju i sankcije izriu dravni organi nadleni sudovi, u zakonom predvienom postupku. Disciplinsku odgovornost utvruju, u naelu, disciplinski organi koji se obrazuju pri profesionalnim udruenjima, u posebno ureenom postupku disciplinskom postupku, a u nekim slobodnim profesijama nailazi se u uporednom pravu i na uee dravnih organa u utvrivanju disciplinske odgovornosti.

8. Osiguranje od odgovornosti javnih belenika

Zakon o javnim belenicima Kraljevine Jugoslavije6 je regulisao odgovornost javnog belenika za tetu uinjenu uesniku u postupku. Ovim zakonom su bila ureena mnoga pitanja koja se odnose na obaveze javnog belenika. Pre poetka rada notar je bio duan da se osigura od
4

Ilija Babi, Obligaciono pravo, Slubeni glasnik, FEPPS Univerzitete Singidunum, Beograd Sr. Kamenica, 2009, str. 172. 5 Dragana Knei-Popovi, Disciplinska odgovornost u slobodnim profesijama, Strani pravni ivot,2/2009, str. 216. 6 Zakon o javnim belenicima Kraljevine Jugoslavije, ,, Slubene novine broj 220/1930.

11

odgovornosti za tetu koju bi mogao da uini stranci. Javni belenik je bio obavezan da poloi zakletvu, a pre polaganja zakletve imao je obavezu da uplati jemevinu u iznosu koji je bio propisan zakonom, a koja je sluila kao garancija za obaveze javnog belenika iz njegovog poslovanja kao lica od javnog poverenja za novane kazne i trokove disciplinskog postupka. Ukoliko javni belenik ne uplati odreeni iznos u novcu ili hartijama od vrednosti to bi bio razlog za prestanak rada njegove slube. U Zakonu o notarima Republike Crne Gore notar je pre poetka rada duan da zakljui ugovor o osiguranju od odgovornosti za tetu koju priini u obavljanju notarskih poslova, takoe je navedeno da za tetu koju notar priini u svom radu ne odgovara Republika Crna Gora. Osiguranje od odgovornosti javnog belenika u Hrvatskoj je ureena odredbama Zakona o javnom beleniku Republike Hrvatske. Pre poetka rada notar je duan da se osigura od odgovornosti za tetu koju bi mogao da uini stranci. U Hrvatskom Zakonu o javnom beleniku je propisano da ako javni belenik tetu nanese stranci namerno ili grubom nepanjom, osiguravajue drutvo ima pravo da se regresira od javnog belenika. U Makedoniji je pitanje odgovornosti notara regulisano Zakonom o vrenju notarskih poslova. Notar je duan, po ovom Zakonu, da naknadi tetu uesniku koju je priinio nezakonitim vrenjem notarskih poslova. Notar odgovara i za tetu koju su priinili njegovi saradnici, s tim to on ima pravo na regres u odnosu na svoje saradnike koji su priinili tetu uesnicima u postupku. Osiguranje od odgovornosti javnih belenika je regulisana Zakonom o javnom belenitvu 7 u lanu 59, gde se kae da je javni belenik duan da pre poetka rada zakljui ugovor o osiguranju za tetu koju bi mogao prouzrokovati obavljanjem delatnosti, kao i to da to osiguranje obuhvata i osiguranje od odgovornosti za radnje javnobelenikog zamenika, pomonika, pripravnika i drugih lica koja rade kod javnog belenika. Javni belenik disciplinski odgvara u skladu sa Zakonom. Predsednik komore je obavezan, ukoliko postoji neki od Zakonom navedenih razloga, da suspenduje javnog belenika do okonanja disciplinskog postupka, a najvie moe biti suspendovan 3 meseca ukoliko je postupak pokrenut. Ukoliko javni belenik uini tetu namreno ili grubom nepanjom, osiguravajue drutvo ima pravo regresa. Osiguranjem od odgovornosti nisu obuhvaene sledei odtetni zahtevi: za smrt ili telesnu povredu osoba i za oteenje, unitenje ili nestanak stvari (ukljuujui i krau) stvari treih lica,
7

Slubeni glasnik RS, br. 31/2011

11

za ugovoreno proirenje odgovornosti osiguranika i na sluajeve kad se po zakonu ne odgovara, za tete uzrokovane ratnim ili politikim rizicima bez obzira da li je rat objavljen ili ne, za nepotovanje ugovorenih rokova, ukoliko je za to odgovorna stranka, za zastupanje zastupanje stranaka suprotno odredbama Zakona o javnim belenicima, za uskraivanje slubenih radnji od strane javnog belenika propisanih zakonom, za zahteve nastale po isteku odreenog roka, odnosno roka od poiljkom o predaji novca i preuzetih vrednosti u sudski depozit, 15 dana od dana preuzimanja novca ili vrednosnih papira, ukoliko je obaveten predava preporuenom

za trokove popune spisa i knjiga, koji su nestali u postupku sa javnobelenikim spisima nakon to se uprazni mesto javnog belenika, kada se ne moe utvrditi odgovornost ugovoraa osiguranja u smislu Zakona o javnim belenicima i Zakona o privrednim drutvima, podzakonskih akata ili uslova osiguranja, za tete na stvarima i licima usled zagaivanja zemljita ili vode, zbog greaka u obraunu i primeni javnobelenike tarife.8

Milan Mati, Osiguranje od odgovornosti javnih belenika, PRAVNI IVOT br.11/2006. , str. 572.

11

Zakljuak
Osiguranje od odgovornosti javnog belenika predstavlja preduslov da bi javni belenik mogao da pone da obavlja svoj posao, shodno Zakonu o javnim belenicima. Ukoliko to ne uini mogla bi mu prestati sluba ili bi mogao disciplinski da odgovara. Osiguranje je veoma bitno zbog sigurnosti korisnika profesionalne usluge, u ovom sluaju usluge notara. Uvoenje javnog belenitva u nae pravo je veoma vaan korak za nas i trebalo bi da nam olaka obavljanje poslova koje su do sada radili sudovi, koji su i ovako pretrpani. Nadam se da e javnobelenitvo zaiveti i funkcionisati u Srbiji.

11

Literatura
1. Dragana Knei Popovi, Ljubia Dabi, ,, Slobodne profesije, Institut za uporedno pravo, Beograd, 2009. 2. Milan Mati, Osiguranje od odgovornosti javnih belenika, PRAVNI IVOT br.11/2006 3. Dragana Knei Popovi, Disciplinska odgovornost u slobodnim profesijama STRANI PRAVNI IVOT, Institut za uporedno pravo, 2/2009 4. Zakon o javnom belenitvu, Slubeni glasnik RS br. 31/2011 5. Ilija Babi, Obligaciono pravo, Slubeni glasnik, FEPPS Univerzitete Singidunum, Beograd Sr. Kamenica, 2009

11